Politike Odrzivog Razvoja Januar 2009 Completed

UNIVERZITET U NIU Fakultet zatite na radu

Slobodan Milutinovi

POLITIKE ODRIVOG RAZVOJA

Materijal sa predavanja

Ni, 2009

PredgovorPoetak novog Milenijuma za Republiku Srbiju bio je vie nego traumatian. Uz sve izazove kojima je svet u celini bio izloen, uz traganje za pravim putem razvoja u uslovima kada se odluuje da li e nivo siromatva biti smanjen ili povean, kada raste me unarodni terorizam, kada se moda nepovratno iscrpljuju prirodni resursi i kada nivo zaga enja preti da ugrozi ljudsku vrstu u celini, Srbija vojuje svoje bitke da sauva svoju teritorijalnu celovitost, da promeni sistem vrednosti nasle en iz (predugo zadranog) nacionalizmom optereenog peroda i da se izbori sa problemom siromatva i niskog ivotnog standarda stanovnika. Opredeljujui se u ovakvom trenutku na nacionalnom nivou za strategiju odrivog razvoja kao doktrinarni pristup buduem razvoju, Srbija pokazuje veliku odgovornost i prihvata teke izazove za koje e joj trebati mnogo snage i znanja. Ova knjiga predstavlja pokuaj da se na teorijskom nivou doprinese podizanju nivoa tog znanja. Da bi se u praksi sprovele politike odrivog razvoja, moraju se poznavati razvojne doktrine i njihova evolucija u politikom, ekonomskom i drutvenom smislu. Pametni ue na tu im grekama, ne ponavljajui ih. Ali pametni tako e moraju i da predvi aju budunost i da se bore da joj idu u susret. Zbog toga ova knjiga uz kritiku reminiscenciju razvojnih doktrina u prolosti nudi i svojevrstan pogled u budunost. Knjiga nastaje kao deo jednog ireg sagledavanja politika odrivog razvoja i kao deo plana da se studentima univerziteta u Srbiji ponudi dodatna literatura iz ove oblasti. Planiranje i sprovo enje odrivog razvoja nije kratkoroni posao i ne moe se zavriti napreac i u kratkom vremenskom roku. Za oekivati je da e upravo ti studenti, za koje je ova knjiga napisana, biti kreatori i nosioci politika odrivog razvoja u budunosti. Ukoliko im ova knjiga bude koristila u tim momentima, onda e njena svrha biti ispunjena. U Niu, na Boi 2009. godine Autor

2

SadrajIndeks slika ..................................................................................... 7 Indeks tabela ................................................................................... 9 Spisak skraenica .......................................................................... 11

UVOD.............................................................................. 13ta su politike odrivog razvoja? .................................................... 13 Struktura knjige ............................................................................ 14

MITOMANIJA I IDEOLOGIJA RAZVOJA .......................... 17Ko odrava iji razvoj?............................................................... 19 Pravo na razvoj .............................................................................. 22

DEKADE RAZVOJA.......................................................... 25Period ekonomskog rasta (1950 1960) ......................................... 27 Decenija preispitivanja svrhe razvoja (1960 1970) ....................... 35 Decenija integracije ekonomskog rasta i drutvenih ciljeva (1970 1980) ............................................................................................. 45 Neoklasina kontrarevolucija (1980 1990)................................. 59 Decenija novog rasta (1990 2000) ............................................. 70 Posle 2000 ..................................................................................... 81

IVOTNA SREDINA I RAZVOJ IZAZOVI U XXI VEKU ...... 93Ekonomski dispariteti i politika nestabilnost................................ 94 Siromatvo................................................................................... 100 Neuhranjenost ............................................................................. 103

3

Bolesti.......................................................................................... 109 Marginalizacija ............................................................................. 111 Rast stanovnitva......................................................................... 113 Potronja...................................................................................... 116 Potronja energije i globalna energetska pitanja ........................... 119 Klimatske promene ...................................................................... 123 Gubitak prirodnih resursa ........................................................... 127 Gubitak biodiverziteta .................................................................. 130 Antropogeno zaga enje................................................................. 134 Rastui nedostatak vode .............................................................. 138 Problemi u urbanim naseljima ..................................................... 144

POGLED U BUDUNOST ................................................ 147Model koji se zasniva na jaanju trita ....................................... 152 Model koji se zasniva na jaanju politika...................................... 153 Model koji se zasniva na jaanju bezbednosti ............................... 155 Model koji se zasniva na jaanju odrivosti .................................. 156

ODRIVI RAZVOJ.......................................................... 159Koncept odrivosti ........................................................................ 160Ideja odrivosti .........................................................................................161 Odrivi razvoj kao etiki koncept ..............................................................164 Da li postoji razlika izmeu odrivosti i odrivog razvoja? .......................168 Ka definiciji odrivog razvoja....................................................................170 Osnovne ideje na kojima se bazira koncept odrivog razvoja ..................177

Sistemske postavke odrivog razvoja ............................................ 177 Ekonomska odrivost: maksimizacija prihoda uz odranje istog nivoa ili uveavanje prirodnog kapitala.................................................. 179 Drutvena odrivost: odranje stabilnosti drutvenih i kulturnih sistema ........................................................................................ 191

4

Odrivost ivotne sredine: odranje elastinosti i uravnoteenja biolokih i fizikih sistema ........................................................... 199 Odrivi razvoj kao interakcija tri stuba......................................... 202 Odrivi razvoj kao politiki koncept.............................................. 206 Principi odrivog razvoja............................................................... 211 Procena odrivosti ........................................................................ 222Metodologija procene odrivosti ............................................................... 225

ODRIVI RAZVOJ U ZEMLJAMA U TRANZICIJI.............. 229Zatita ivotne sredine, odrivost i tranzicija ................................ 231Nasle e iz komunistikog perioda............................................................ 231 Novi pritisci u periodu tranzicije ............................................................... 232 Pozicija Srbije ........................................................................................... 237

Kako do odrivog razvoja u zemljama u tranziciji?........................ 239Odre ivanje prioriteta i strateko planiranje ........................................... 242 Integracija politika atite ivotne sredine u ostale sektorske politike .... 247 Reavanje problema zaga enja ............................................................... 249 Uskla ivanje zakonodavstva iz oblasti zatite ivotne sredine sa pravnim tekovinama EU ......................................................................................... 251 Unapre enje upravljanja ivotnom sredinom .......................................... 254 Osavremenjivanje proizvodnje sa aspekta zatite ivotne sredine.......... 260 Demokratsko uee............................................................................... 261 Drutveno odgovorno poslovanje ............................................................. 262 Uskla ivanje fundamentalnih drutvenih vrednosti sa konceptom odrivog razvoja ..................................................................................................... 264

UMESTO ZAKLJUKA ................................................... 267Gde ide globalna ekonomija... ...................................................... 268 i da li e sve to doneti stvarnu sreu pojedincu? ...................... 270 Neophodnost stratekog pristupa................................................. 271 Indeks.......................................................................................... 273 Napomene.....................................................................................277 Reference ......................................................................................307

5

6

Indeks slikaSlika 1. Slika 2. Slika 3. Slika 4. Slika 5. Doktrina razvoja: osnovne me usobne veze (Thorbeke, 2007)......................................................... 26 Me usobni uticaji stanovnitva, kapitala, resursa i zaga enja u modelu granica rasta ............................ 56 Model granica rasta (levo) i model odrivog sveta (desno) (Meadows at al, 1972) ..................................... 56 Srednji godinji rast per capita 1970 2000 .................. 72 Broj neuhranjenih u milionima stanovnika po svetskim regionima u periodu 2001 2003. (FAO, 2006) ........................................................................ 105 Rast svetske populacije (u milijardama) od poetka Nove ere (Milutinovi, 2005)......................... 114 Energetski intenzitet u nekim zemljama Evrope podaci za 2003. godinu (IEA, 2006; World Bank, 2006)) ....................................................................... 121 Normalizovana odstupanja srednje godinje temperature u Srbiji u periodu 1951. 2006. godine (AZS, 2007).................................................. 126 Ekoloki otisci po svetskim regionima (http://www.footprintstandards.org/) ...................... 129 Veze izme u biodiverziteta, klimatskih promena i blagostanja ljudi (The Royal Society, 2007) ............... 131 Raspodela ukupne koliine vode na Zemlji i koliine koja se moe koristiti za potronju............... 139 Prosena potronja vode po stanovniku .................... 140 Procentualno uee poljoprivrede, industrije i domainstava u razliitim delovima sveta (FAO, prema Rodgers at al, 2008)....................................... 141 Modeli razvoja do 2032. godine (IPCC, 2000) ............ 152 Od leksikog ka substancijalnom odre enju odrivosti .................................................................. 162 Koncept odrivog razvoja u Bruntland izvetaju........ 172 Sistem odrivog razvoja (Dallal Clayton at al, 1994) ........................................................................ 174

Slika 6. Slika 7.

Slika 8.

Slika 9. Slika 10. Slika 11. Slika 12. Slika 13.

Slika 14. Slika 15. Slika 16. Slika 17.

7

Slika 18. Slika 19. Slika 20. Slika 21. Slika 22. Slika 23. Slika 24.

Razliiti tipovi kapitala, blagostanja i njihovi odnosi (OECD, 2001) ................................................182 Stubovi odrivog razvoja ...........................................203 Drutveno ekonomski sistem i njegove komponente..............................................................205 Piramida procene odrivosti (Milutinovi, 2006) ........225 Zemlje u tranziciji .....................................................230 Antropogena emisija CO2 u periodu 1980. - 2005. prema podacima OECD-a .........................................233 Emisija ugljendioksida po stanovniku (u kilogramima) u nekim zemljama u tranziciji (podaci za 2000. godinu) ...........................................234 Proces tranzicije i njegovi efekti na mogunosti ostvarivanja odrivog razvoja (Baker, 2006) ..............236 Shema procesa stratekog planiranja odrivog razvoja ......................................................................244 Proces izrade Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike Srbije i nacionalni strateki dokumenti koji su korieni......................................246 Ulica Gangti u Baotou, gradu u severozapadnoj Kini, zakrena radnicima koji na biciklima putuju na posao u lokalnu elianu (Magnum Photos). ........269

Slika 25. Slika 26. Slika 27.

Slika 28.

8

Indeks tabelaTabela 1. Tabela 2. Tabela 3. Tabela 4. Tabela 5. Milenijumski ciljevi razvoja UN ................................... 85 Ko koliko troi? (Smith & Jalal, 2000)....................... 117 Interakcije izme u stubova odrivog razvoja (Ekins, 2000) ........................................................................ 204 Karakteristike pojedinih konceptualizacija odrivosti (Baker at al, 1997, prema: Baker, 2006) ... 208 Principi odrivog razvoja, definisani Deklaracijom o zatiti ivotne sredine i razvoju (zavrni dokument Rio konferencije) ....................................................... 213 Vodei principi politika EU za odrivi razvoj.............. 218 Principi odrivog razvoja u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Srbije .............................................. 220 Matrica kriterijumskih polja (Milutinovi, 2006) ....... 224

Tabela 6. Tabela 7. Tabela 8.

9

10

Spisak skraenica

AIDS AZS BDP BIH CCR CIA DDE DDT EEA EECCA EESI EPA EU FAO G8 GATT GSUN HABITAT HDI HIV ICIDI IDS IEA ILO IPCC IUCN

Sindrom steene imunodeficijencije Agencija za zatitu ivotne sredine Srbije Bruto domai proizvod Bosna i Hercegovina Pravilo konstantnog kapitala Centralna obavetajna agencije Sjedinjenih Amerikih Drava Dihlorodifenildihloroetilen Dihlorodifeniltrihloretan Evropska agencija za zatitu ivotne sredine Istona Evropa, Kavkaz i Centralna Azija Institut za prouavanje ivotne sredine i energije Agencija za zatitu ivotne sredine Sjedinjenih Amerikih Drava Evropska Unija Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu Grupa osam najrazvijenijih zemalja Opti sporazum o carinama i trgovini Generalna skuptina Ujedinjenih Nacija Program Ujedinjenih Nacija za ljudska naselja Pokazatelj ljudskog razvoja Virus humane imunodeficijencije Nezavisna komisija za probleme me unarodnog razvoja Institut za studije razvoja Univeriteta u Eseksu Me unarodna agencija za energiju Me unarodna organizacija rada Me udravni panel o klimatskim promenama Me unarodna unija za ouvanje prirode

11

MCR MIT MMF ODA OECD PCB RIVM SAD SEE SSS ten/$ UN UNCED UNCHS UNCSD UNCTAD UNDP UNEP UNESCO UNFCCC UNICEF UNRISD WCED WRI WTO WWF

Milenijumski ciljevi razvoja Masausetski insitutu za tehnologiju Me unarodni monetarni fond Zvanina razvojna pomo Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Polihlorovani bifenili Nacionali institut za javno zdravlje i zatitu ivotne sredine Holandije Sjedinjene Amerike Drave Jugoistona Evropa Strategija za smanjenej siromatva u Republici Srbiji Tona ekvivalenetne nafte po jedinici ostvarenog BDP, izraenoj u dolarima Ujedinjene Nacije Komisija Ujedinjenih Nacija za zatitu ivotne sredine i razvoj Program Ujedinjenih Nacija za ljudska naselja (HABITAT) Komisija Ujedinjenih Nacija za odrivi razvoj Konferencija Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj Program za razvoj Ujedinjenih Nacija Program zatiteivotne sredine Ujedinjenih Nacija Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Prva okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama Fond Ujedinjenih Nacija za decu Istraivaki institut za drutveni razvoj Ujedinjenih Nacija Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj Svetski institut za resurse Svetska trgovinska organizacija Svetski fond divljine

12

UVOD VODPoslednjih pola veka karakterisala je meavina pesimizma i optimizma vezano za dalje mogunosti razvoja. Zelena revolucija donekle je otklonila maltuzijanske pretnje i najugroenije zemlje, kao Indija, postigle su uspehe u obezbe ivanju dovoljnih koliina hrane za stanovnitvo. Ali populacioni bum, u kombinaciji sa relativno sporim rastom produktivnosti u proizvodnji hrane (pre svega itarica) u devedesetim, ponovo je razbuktao diskusije o tome da li e hrane na planeti biti dovoljno. Neki inovativni pristupi problemima razvoja, kao na primer brazilska politika substitucije uvoza, imali su uspeha u poetku, da bi potom zapadali u tekoe. Sa druge strane, najvidljiviji uspesi u brzom ekonomskom razvoju, koji se uglavnom vezuju za istonoazijske dinove i koji su veoma brzo posle meteorskog uspeha beleili nagli pad, postavili su nova pitanja vezana za politiku razvoja i doveli do toga da mnoge privrede u tranziciji uspore svoja nastojanja da u potpunosti i brzo odgovore na izazove trita.

ta su politike odrivog razvoja?Jo od objavljivanja izvetaja Svetske komisije za razvoj i zatitu ivotne sredine 1987. godine (WCED, 1987), poznatijeg kao Bruntland izvetaj, pojam odrivog razvoja postajao je sastavni deo vokabulara u praksi razvojnog planiranja i politikog odluivanja. Od sredine devedesetih godina prolog veka kontekst odrivog razvoja poinje da ukljuuje sa jedne strane jasno razgranienje ekonomske, drutvene i komponente zatite ivotne sredine, a sa druge strane njihovo

Uvod

simultano dejstvo i sinergetski efekat. Me utim, ovaj iskorak esto nije bio praen kriterijumima i preporukama kako sagledavati svaku od navedene tri komponente. Najee se radilo o pokuaju da se dostigne pristup po kome sve tri dimenzije moraju biti podjednako integrisane u idealni model i po kome se izbegavaju usaglaavanja i mogue trgovine izme u me usobno suprostavljenih ciljeva. Bruntland izvetaj odrivi razvoj definie kao razvoj kojim se ide u susret potrebama sadanjosti tako da se ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. Politike odrivog razvoja obuhvataju institucionalne mere i mere i aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine kojima se titi sistem ivotne sredine, ekonomski sistem i drutveni sistem kao jedinstvena celina, kao i skup principa ekonomske i drutvene odrivosti. Institucionalne mere obuhvataju oblasti dobre vlasti, pristupa informacijama, botbe protiv korupcije i nadzora nad sprovo enjem mera i aktivnosti. Mere i aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine odnose se na integrisanje dimenzije zatite ivotne sredine u programe i projekte razvoja u fazi programiranja ili projektovanja, ako i na monitoring postizanja ciljeva u ovoj oblasti. Mere u oblasti ekonomske odrivosti odnose se na razliite sektore energetiku, umarstvo, poljoprivredu, vodopriverdu, i druge. Mere u oblasti drutvene odrivosti obuhvataju smanjenje siromatva, rodnu, kulturnu i socijalnu politiku, saradnu sa civilnim sektorom, i druge. Ukoliko se eli da razvoj bude dugorono odriv, politike ekonomske i drutvene odrivosti moraju biti usklaene sa institucionalnim i aranmanima, merama i aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine Na ovom mestu neophodno je naglasiti da e se ova knjiga baviti praktinim politikama (engleski policies) mnogo vie nego politikom (engleski politics). Praktine politike se definiu kao koncepti ili pravci aktivnosti koje su usvojili pojedinci, grupe ili vlade (ukljuujui i skup principa na kojima se ovi koncepti zasnivaju) da bi na osnovu njih donosili odluke.

Struktura knjigePre nego krenemo u raspravu o doktrinama razvoja u prolosti i danas i pokuamo da definiemo onu koju bismo mogli (bar uslovno) nazvati odrivom, pokuajmo da definiemo 14

Politike odrivog razvoja

ta bi ta doktrina trebalo da oslikava. Svi procesi razvoja odvijaju se u postojeem okruenju globalnih promena i moraju biti usaglaeni sa njima. To se, pre svega odnosi na etiri osnovna aspekta globalnih promena u postfordistikoj eri (Milutinovi, 2006d): evoluciju fundamentalnih drutvenih vrednosti, jaanje tradicionalne politike zatite ivotne sredine, odnos prema prostoru i energiji i ulogu me unarodnih regulatornih institucija. Suprotno prirodi, ima mnogo dokaza da ljudske zajednice danas uglavnom tee da humane ekosisteme zadre u predklimaksnom stanju ekoloke sukcesije, unutar koga su prihodi od proizvodnje i brzina promena visoki, ali izostaje stabilizirajui efekat bioloke raznovrsnosti. Stalni zahtevi za sve veom proizvodnjom i potronjom koji karakteriu modernu ekonomiju ugroavaju napore prirode da se kree ka maksimalnoj zatiti i adaptivnim strategijama (Milutinovi, 2004). Ova knjiga ima za cilj da odgovori na sledea pitanja: Kako je tekla evolucija razvojnih doktrina u proteklih est decenija (od perioda posle II Svetskog rata do danas) i koliko su uspeni bili napori da se na globalnoj sceni promoviu principi ekonomske efikasnosti u razvoju, jednakosti i socijalne pravde i odrivosti? Kako je (i da li je) koncept ekonomskog rasta kao jedini pokazatelj razvoja zamenjen integrativnim konceptom odrivog razvoja? Kakva je bila uloga drave u planiranju i implementaciji razvoja u razliitim periodima i do koje mere je ta uloga ervoluirala u modernim konceptima razvoja? Na koji nain su principi zatite ivotne sredine uticali na koncepcijske postavke razvoja u prolosti i kako utiu danas? Kakva je budunost razvoja na globalnom nivou i koji faktori e uticati na formiranje buduih razvojnih strategija? Da li je koncept odrivog razvoja karika koja nedostaje u ovom trenutku i da li i na koji nain me unarodna 15

Uvod

zajednica i nacionalne drave mogu preokrenuti neodrive putanje razvoja ka eljenim (i proklamovanim) ciljevima ekonomskom razvoju, smanjenju siromatva, zatiti ivotne sredine i veoj drutvenoj pravdi za sve? Knjiga se sastoji od sedam delova. Prvi deo bavi se pojmom razvoja, pravom na razvoj i svim nedoumicama koje prate savremene promene u sagledavanju ovog pojma. U drugom delu detaljno se obrazlae geneza doktrinarnog pristupa razvoju od zavretka II Svetskog rata do danas, uz analizu odnosa prema ivotnoj sredini koje su preovladavajue koncepcije razvoja imale u svakoj od dekada razvoja. ta nas moe oekivati u budunosti kada je razvoj u pitanju, obrazlae se u treem delu. etvrti deo knjige bavi se razlozima zbog kojih se predhodni period moe okarakterisati neodrivim, kako u pogledu zatite ivotne sredine, tako i u pogledu ekonomskih i drutvenih uslova. Peto poglavlje pokuava da definie odrivi razvoj i principe na kojima se ovaj koncept zasniva. U estom delu obrazlau se specifinosti razvoja zemalja u tranziciji i njihove mogunosti da se razvijaju odrivo.

16

MITOMANIJA I IDEOLOGIJA ITOMANIJA I IDEOLOGIJARAZVOJA RAZVOJAPitanje zato neke zemlje idu putem razvoja, dok druge za njima zaostaju, gotovo da brie granicu izme u ekonomije i politike teorije. Problemi vezani za razvoj, ili stagnaciju, jesu u isto vreme i politiki i ekonomski. Promene u ekonomskoj politici, uz nereen problem nedemokratskih institucionalnih struktura, ne mogu proizvesti dugoroni prosperiteti. No, ta u stvari podrazumeva pojam razvoja? U leksikografskom smislu razvoj predstavlja proces najirih biolokih, drutveno-istorijskih ili individualnih promena kao rezultata prelaza iz nieg u vii nivo oblika ivota. Rozemberg i Birdzel pod razvojem jednostavno podrazumevaju prelaz drutva iz stanja siromatva u blagostanje (Rosemberg i Birdzell, 1993). Razvoj predstavlja dinamian proces poveanja nivoa zadovoljenja ljudskih potreba, pri emu se kako ljudske potrebe same po sebi, tako i modaliteti i mogunosti njihovog zadovoljenja menjaju u vremenu. Termin "teorija razvoja" odnosi se na polje intelektualnog istraivanja koje se javlja nakon drugog svetskog rata i povezano je s politikim projektom razvijanja zemalja juga (od kojih su mnoge u to vrijeme dekolonizovane), aktivnom intervencijom razvijenih, industrijskih zemalja severa. Kada se govori o razvoju kao paradigmi, esto se ovaj pojam neopravdano poistoveuje sa pojmom ekonomskog razvoja. Ekonomski razvoj predstavlja rast kapaciteta ekonomije (lokalne, regionalne, nacionalne, ...) da stvara bogatstvo za stanovnike zajednice i da time unapre uje njihov kvalitet ivota kroz poveanje zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti line imovine, obima i kvaliteta usluga, itd. Ekonomski teoretiari

Mitomanija i ideologija razvoja

koriste i kategoriju drutveno ekonomskog razvoja, koja je po svom sadraju sloenija od kategorije ekonomskog razvoja. Osim promena u obimu i strukturi proizvodnje, drutveno ekonomski razvoj obuhvata i promene u odnosima izme u ljudi u proizvodnoj sferi i drutvenom ivotu, ukljuujui ekonomske i politike procese demokratizacije drutvaii. Pre nego nastavimo, neophodno je osvrnuti se na esencijalno znaenje razvoja u politikoj ekonomiji. U tu svrhu bie nainjena mala digresija. Razlog za to je to se znaenje razvoja, kako u teoriji, tako i u praksi, irilo sa protokom vremena od kraja II svetskog rata. U ranim pedesetim godinama XX veka konvencionalno miljenje izjednaavalo je razvoj sa rastom bruto domaeg proizvoda i bruto domaeg proizvoda po stanovniku. Industrijalizacija je bila osnovni preduslov za razvoj. Kako je vreme proticalo, fokus je pomeran sa nivoa industrijalizacije na efikasnost industrijalizacije. Osnovna predpostavka bila je da ekonomski rast i ekonomska efikasnost ne samo da su neophodan, ve i dovoljan uslov za unapre enje kvaliteta ivota. Bilo je, dodue, jo tada usamljenih glasova koji su ovu opteprihvaenu mantru dovodili u pitanje, ali su ovakva miljenja u velikoj meri ignorisana od strane vodee ekonomske misli. Postoje brojni dokazi da i danas ekonomski rast predstavlja najznaajniju meru razvoja koja se koristi u svetu. U ranim sedamdesetim fokus se donekle menja: mnogi ugledni ekonomisti sugeriu uvo enje novih indikatora kojima bi se pratio razvoj smanjenje siromatva, nejednakost i nezaposlenost, po njima, itekako utiu na kvalitet ivota kao osnovni cilj razvoja. Oni smatraju da razvoj mora da doprinese boljim ivotnim uslovima i da osigura ispunjavanje osnovnih ljudskih potreba za sve ne samo hrane i odee, ve i stana, zdravstvene zatite i obrazovanja. Ovakva tumaenja otvorila su novu oblast u teoriji razvoja, koja je nazvana humanim razvojem. Poetak devedesetih godina XX veka jo vie je proirio horizonte razvoja. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Amartija Sen razvio je koncept razvoja kao slobode: razvoj je proces irenja stvarnih sloboda koje ljudi uivaju u cilju svog ekomonskog blagostanja, drutvenih mogunosti i politikih prava (Sen, 1999). Ove slobode nisu samo konani cilj razvoja, one su, pre svega, instrument da se do razvoja do e. I, to je veoma znaajno, postoji znaajna me usobna povezanost 18


izme u ovih sloboda. Politike slobode pomau u promociji ekonomske sigurnosti. Drutvene mogunosti podravaju uee u ekonomskim aktivnostima. Ekonomsko blagostanje je preduslov za razvoj drutvenih odnosa i utie na uveanje politikih prava. Dakle, razliiti aspekti slobode me usobno su uvezani i podravaju jedno drugo. Svrha razvoja je, konano, da stvori milje koji obinim ljudima omoguava da imaju dobar ivot. Stoga razvoj mora da obezbedi svim ljudima prava, mogunosti i sposobnosti koje su im potrebne da donesu svoje individualne odluke na najbolji mogui nain.

Ko odrava iji razvoj?ini se da je razvoj kao paradigma oduvek bio u fokusu. Zbog njega je dolazilo do kriza, on je uzdizao ili obarao politiare, donosio Nobelove nagrade ili osporavanja ekonomistima, uticao na ivotne odluke obinih ljudi. Iako se istorija drutveno ekonomskog razvoja moe pratiti od pamtiveka, druga polovina dvadesetog veka je onaj period kada metodoloke, tehnoloke i politike promene jasno poinju da ocrtavaju linije razvoja i da utiu na doktrinarni pristup ovoj pojavi. Razliiti ekonomski trendovi, globalizacija, ali i rastua svest o neophodnosti zatite ivotne sredine uticali su da razvoj postane koncept oko koga se lome koplja na unutranjem planu drava, ali i na planu me unarodnih odnosa u svetu. U prvi plan dolaze pitanja definisanja nove razvojne koncepcije, pitanja za koga razvoj, kakav razvoj, kako ga ostvariti, sa kojim sredstvima ga ostvariti? I, kao prvo i najvanije pitanje, zato razvoj? Pokrajac (1998) o tome kae:Ma koliko se ovo pitanje inilo retorikim, ono sadri duboki, gotovo metafiziki smisao, jer se odnosi ne samo na postojee generacije, ve isto tako, ili pre svega, na one koje e tek doi. Malo ko bi mogao ili smeo osporavati da je najvaniji cilj svakog razvoja ljudske vrste, ma gde iveli njeni pripadnici: u razvijenim ili krajnje nerazvijenim delovima Planete, opstanak. Ovom metacilju mora biti sve podre eno, pa teko i ekonomski rast kao to je njemu, opet, podre en na primer veliki deo naunog i posebno tehnolokog razvoja. Drugim reima, konceptualizacijom odrivog razvoja legitimizuje se subordinacija ekonomskih aktivnosti drutvenim ciljevima i vrednostima (K. Polany), nego i samom biolokom opstanku. (Pokrajac, 1998)

19


"Odrivost da - odrivi razvoj ne" - tako glasi kritika upuena stalnoj kombinaciji dva koncepta - odrivosti i razvoja. Razlog kritike su predrasude prema konceptu razvoja. esto se moe proitati da elja da se razvoj kombinuje sa odrivou predstavlja paradoksiii. Dok odrivost pripada ekolokom pogledu na svet, pojam razvoja potie iz ve davno prevazi enog mehanistikog pogleda na svet. Po Fritjofu Kapri (Capra), poznatom fiziaru i zagovorniku pogleda na svet kao na jednu celinu, neophodna je promena svesti i sistema vrednosti. Ova promena je ve poela, ali jo uvek nije dovedena do kraja. U oblasti nauke promena je poela poetkom 20. veka izuzetnim otkriima u fizici. U drutvenoj oblasti Capra vidi ekoloki pokret i pokret ena kao nosioce ovih promena. Osnovni problem na putu ka odrivom razvoju po Kapri je nae nastojanje da zadrimo sliku sveta koja je ve prevazi ena, mehanistiku sliku ivota koja se bazira na Njutnovoj fizici. Ovu prevazi enu paradigmu Kapra je u svojoj uticajnoj knjizi Prekretnica (The Turning Point", 1982) okarakterisao na sledei nain:Slika sveta ili paradigma koja se sada lagano povlai vladala je naom kulturom nekoliko vekova i tokom ovog perioda je imala jak uticaj na celi svet. Ona sadri nekoliko ideja i pretpostavki vrednosti - izme u ostalog i stanovite da je univerzum mehanicistiki sistem koji se sastoji od materijalnih delova, sliku tela oveka predstavljenog kao maina, predstavu ivota u drutvu kao stalne borbe za odranje egzistencije, veru u neogranieni materijani napredak koji moe da se ostvari ekonomskim i tehnolokim porastom, i na kraju, ali ne i manje bitno da drutvo u kojem je sve to je ensko uvek podre eno onom to je muko proizilazi iz prirodnih zakona. Svi ovi principi su se tokom poslednje decenije pokazali kao veoma ogranieni i hitno im je potrebna radikalna promena. (Capra, 1982)

Za poetak, korisno bi bilo postaviti postojee vi enje odrivog razvoja u iri kontekst razvoja, kako bi se videlo gde se ova dva koncepta preklapaju, a gde dolazi do diskontinuiteta. 20


Iako je termin razvoj u svakodnevnoj upotrebi ve vie od 200 godina, teoretiari se slau da se poetak savremenog vi enja razvoja moe povezati sa bivim amerikim predsednikom Harijem Trumanom (Harry Truman). U svom inauguracionom govoru 20. januara 1949. godine on je ovako govorio o problemu globalnog razvoja:Moramo poraditi na snanom novom programu korienja naih raspoloivih naunih dostignua i industrijskog napretka radi unapre ivanja i rasta nerazvijenijih podruja Starom imperijalizmu eksploataciji radi inostranog profita nema mesta u naim planovima Vea proizvodnja je klju prosperiteta i mira. A klju vee proizvodnje je ira i stroa primena modernih naunih i tehnikih saznanja. Harry S. Truman, Inaugural Adress, Washington DC, 14 March 1961

Mnogi se slau da je ovim programskim govorom zapoeo novi imperijalizam, koji e karakterisati drugu polovinu dvadesetog veka. U svakom sluaju, uz novog amerikog predsednika, inaugurisan je i termin nerazvijeni, ime je dve treine svetske populacije odvojeno od takozvanog zapadnjakog drutva, drutva blagostanja. Ro en je Trei svet i sledeih pedesetak godina bie posveeno vie ili manje uspenim aktivnostima da se on razvije, ali i podini razliitim uticajima. Trebalo je od njih nainiti sliku u ogledalu zapadnog drutva, esto ne vodei rauna o lokalnim specifinostima. Nema sumnje da ekonomski mit predstavlja skrivenu infrastrukturu savremenog sveta. Pri tome se pod mitom u ovom sluaju ne podrazumeva ono to ova re oznaava u svakodnevnom govoru neto to je vetaki stvoreno, isfabrikovano. Ekonomska mitomanija odnosi se na nekritiko prihvatanje ekonomskih istina. Istorija sveta sve ee se vidi kao ekonomska istorija, pre nego kao herojsko dostignue oveka (herojski mit), ili kao postignue boje ruke (religiozni mit). Niti je drutvo ujedinjeno oko verovanja u savrenstvo humanih sistema koji se zasnivaju na razumu, na emu se zasniva demokratski, odnosno nauni mit.

21


ta god proizilazilo iz ekonomskog mita, tri karakteristike su evidentne: njegov ideal je rast; nain rasu ivanja mu je horizontalan (to znai da se zasniva na raunanju, pre nego na evaluiranju); medijum koji koristi su slike i brojevi medijum koji prevazilazei jeziku barijeru moe objasniti zato je ekonomski mit prvi stvarni globalni mit. Ili, kako je to objanjavao Don Majnard Kejns:

Ideje ekonomista i filozofa politike, bilo da su u pravu ili ne, mnogo su monije nego to se misli u iroj javnosti. Svetom ustvari vlada neto drugo. Praktini ovek, koji za sebe smatra da nije podloan intelektualnim uticajima, obino je rob nekih loih ekonomista... Siguran sam da je mo steenih interesa o velikoj meri preuveliana u pore enju sa rastuim uticajem ideja... Ali, pre ili kasnije, postoje ideje, a ne steeni interesi, koje su odgovorne za dobro ili zlo... (Keynes, citirano u Kambur, 2005)

Ako se ovakva vizija tumai iole ekstremno, praktina politika je rob ideologija koje se menjaju i evoluiraju, i u skladu sa njima se menjaju i uverenja. Moda je ovakav zakljuak previe ekstreman, ali se svakako moe tvrditi da nain na koji se prilazi politikim pitanjima podrazumeva predube enja i okvire. U tom smislu ideje i ideologije ocrtavaju nain na koji vidimo svet i kreiraju ekonomsku politiku. Kako se ivotna sredina uklapa u ekonomski sistem koji generie razvoj? U neoklasinoj ekonomskoj teoriji, a i unutar liberalne ekonomske misli makroekonomija se smatra sistemom koji daje pravac i ega je sve ostalo deo, ukljuujui ekosistem. ivotna sredina nije deo cirkularnog toka koji obuhvata ekonomske subjekte, ve se posmatra kao statini i neogranieno dostupni sistem. Resursi, dakle, nisu krucijalni faktor proizvodnje, zbog toga to se rast prvenstveno posmatra kao rezultat inputa kapitala i rada.

Pravo na razvojGeneralna skuptina UN decembra 1986. godine usvojila je Deklaraciju o pravu na razvoj (UN, 1986) kao instrument postizanja me unarodne saradnje i reavanja me unarodnih 22


problema ekonomske, socijalne, kulturne i humanitarne prirode, kao i sredstvu promovisanja i ohrabrivanja potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda bez obzira na rasu, pol, jezik ili religiju. ta je pravo na razvoj? U lanu l Deklaracije kae se:... pravo na razvoj je neotu ivo ljudsko pravo na osnovu kojeg svako ljudsko bie i narodi imaju pravo da uestvuju, doprinose i uivaju ekonomski, socijalni, kulturni i politiki razvoj u kome sva ljudska prava i temeljne slobode mogu biti u potpunosti realizovane. (UN, 1986)

Ovo pravo, saglasno Deklaraciji, ukljuuje pravo na puni suverenitet nad svojim prirodnim resursima, pravo na samoopredelenje, zatitu pojedinca kao apsolutnog beneficijara, uee u odluivanju, jednakost i potovanje principa prijateljskih odnosa i saradnje izme u drava, i stvaranje povoljnih uslova za kontinuirano uivanje drugih gra anskih, politikih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Po svojoj sutini, pravo na razvoj sadri elemente individualnog i kolektivnog ljudskog prava. Sam proces razvoja treba shvatiti u kontekstu osnovnih potreba i funkciji postizanja socijalne pravde. Osnovne potrebe podrazumevaju zadovoljenje osnovnih potreba, dakle potovanje elementarnih ekonomskih i socijalnih prava, dok socijalna pravda podrazumeva pravednu distribuciju rezultata razvoja. U ovom kontekstu pod resursima kojima se determinie razvojni proces i koji u isto vreme ine razvojne ciljeve, podrazumevaju se obrazovanje, zdravlje, hrana, stanovanje, zapoljavanje, pravo na pravinu zaradu i drugi. Podjednaka mogunost pristupa ovim resursima lei u osnovi ispunjenja i potovanja prava na razvoj (Bjekovi, 2003). Danas je, me utim, oigledno da razvoj za sobom ostavlja i ak na neki nain stvara velike prostore siromatva, stagnacije, marginalnog poloaja i iskljuenosti iz drutvenog i ekonomskog progresa. Poslednjih decenija nejednakost raspodele svetskog kapitala postala je jo vea: osamdesetih godina su od 84 nerazvijene zemlje 54 doivele pad bruto domaeg proizvoda po glavi stanovnika; u 14 zemalja taj pad je 23


iznosio oko 35 procenata; po podacima godinjeg izvetaja Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP, 2001), vie od 1,2 milijarde ljudi (neto manje od etvrtine svetske populacije) ivi u apsolutnom siromatvu ili, drugim reima, ima prihode manje od jednog dolara dnevno, a 2,8 milijardi ivi od samo dva puta vee sume (UNDP, 2001). Prema istom izvetaju, 46 procenata apsolutno siromane svetske populacije ivi u podsaharskoj Africi, 40 procenta u junoj Aziji, a 15 procenata na Dalekom istoku, u pacifikom regionu i Latinskoj Americi. Me utim, izme u 1993. i 1998. godine procenat ljudi koji ive u apsolutnom siromatvu pao je s 29 na 24 procenta Po izvetaju Svetske banke za 1995. godinu, grupa siromanih zemalja, u koju spada 85,2 procenta svetske populacije, poseduje samo 21,5 procentata svetskog kapitala, a grupa bogatih zemalja u kojima ivi 14,8 procenata svetskog stanovnitva poseduje 78,5 procenata svetskog kapitala. Prosena afrika porodica danas troi manje nego to je troila pre 25 godina. Po podacima Svetske Banke, afriki kontinent je jedini na kojem je izme u 1970. i 1997. godine opala proizvodnja hrane (World Bank, 1998).

24

DEKADE RAZVOJA EKADE RAZVOJAIzbor i usvajanje strategije razvoja koja po svojoj sutini nije nita drugo do skup vie ili manje me usobno povezanih i konzistentnih politika zavisi od tri osnovna kriterijuma (Thorbeke, 2007): preovladavajuih ciljeva razvoja, koji, sa druge strane, bivaju izvedeni iz opteprihvaenog sagledavanja procesa razvoja i njegovog definisanja; konceptualizacije postojeeg stanja, imajui u vidu postojee teorije, hipoteze, modele, tehnike i praktinu primenu; postojeeg sistema dostupnih podataka kojima se dijagnostifikuje stanje, mere performanse i testiraju hipoteze. Slika 1 prikazuje me usobne veze i me uzavisnosti koje postoje izme u (1) teorija i modela razvoja, (2) ciljeva, (3) sistema podataka i merenja performansi i (4) politika razvoja, institucija i strategija. U svakom trenutku vremena ili u svakom pojedinom periodu ova etiri skupa elemenata su u me usobno zavisnoj vezi. Tako, sa slike se jasno moe videti da postojee stanje, koje je prikazano u donjem delu slike kroz teorije i hipoteze razvoja i odgovarajue modele, utie na definisanje ciljeva razvoja, ali u isto vreme tako e trpi uticaj izbora ciljeva i paradigmi razvoja, koje drutvo ili njegova elita smatraju objektivnim. Na slian nain, praenje razvoja odgovarajuim sistemima podataka i meranje performansi direktno zavisi od usvojenih (postojeih) teorija, hipoteza i modela razvoja, ali u isto vreme utie na nihovu eventualnu promenu (pratei njihovu uspenost ili neuspenost) i na formiranje novih modela. Konano, izbor politika i strategija

Dekade razvoja

razvoja zavisi od preostala tri skupa elemenata: ciljeva, teorija i podataka, kako je to prikazano na slici 1.

CILJEVI RAZVOJA DEFINISANJE RAZVOJA

POLITIKE I STRATEGIJE RAZVOJA

TEORIJE I HIPOTEZE RAZVOJA

MODELI I TEHNIKE RAZVOJA PRAKTINA PRIMENASlika 1.

SISTEMI PODATAKA I MERENJA PERFORMANSI

Doktrina razvoja: osnovne me usobne veze (Thorbeke, 2007)

Koncepcije razvoja u svetu menjale su se u tokom vremena. U periodu pre Drugog svetskog rata ne mogu se uoiti jasne zakonomernosti odnosa prema politikama razvoja, to je uglavnom uslovljeno kolonijalizmom kao dominantnom premisom u me unarodnim odnosima prema zemljama treeg sveta. U kasnim etrdesetim godinama dvadesetog veka, kada dolazi do znaajnog otklona od kolonijalne politike i stvaranja nezavisnih drava na tlu Azije i Afrke, rastu i razvojni apetiti u nerazvijenom delu sveta i potrebe za kreiranjem novih razvojnih politika i doktrina, kako na nivou drava, tako i na nadnacionalnom nivou. Kraj Drugog svetskog rata oznaio je poetak novog reima u me unarodnim odnosima, ali i poetak napora novih nezavisnih drava u nerazvijenom delu sveta ka razvoju. Razvojni koncepti u ovim dravama u tom periodu 26


praeni su evolucijom od simbiotskog ka autohtonom rastu, od politika zavisnosti od kolonijalnih centara ka vie-manje nezavisnim politikama razvoja. Od tog doba doktrinarni pristup razvoju menjao se u relativno pravilnim desetogodinjim vremenskim razmacima, tako da se moe govoriti o dekadama razvoja unutar kojih je koncepcija razvoja u svetu evoluirala. Me utim, unutar svake od dekada razvoja moe se pokazati da vae me usobne veze i me uzavisnosti, prikazane u osnovnom konceptualnom modelu. Na odre eni nain, me usobne veze izme u ciljeva razvoja, teorija i modela, sistema praenja, hipoteza i strategija odre uje usvojenu doktrinu razvoja u datom vremenskom periodu.

Period ekonomskog rasta (1950 1960)Me unarodno okruenje. Kraj Drugog svetskog rata doneo je mnoge promene na globalnu scenu. Mnogo novostvorenih drava sticalo je politiku nezavisnost kroz proces koji se veoma esto podvodi pod dekolonizaciju. Politike elite u tako stvorenim novim dravama snano su podravale ekonomsku i drutvenu modernizaciju, pratei putanju razvoja kroz ubrzanu industrijalizaciju po uzoru na razvijene industrijalizovane drave. U takvom scenariju Sjedinjene Amerike Drave su izrastale u vodeu politiku i ekonomsku silu zapadnog industrijalizovanog sveta i, za razliku od situacije sa kraja Prvog svetskog rata, prihvatile su ovakvu ulogu. Svet je bio podeljen na dva me usobno konfrontirana bloka i na sceni je bio hladni rat izme u dve supersile SAD i Sovjetskog Saveza. Ovakav novi scenario uslovio je i novi skup politikog miljenja, prioriteta i praktinih politika. Stvara se koncept Treeg sveta, a ra anje ovog termina u politikom miljenju vezuje se za francuskog demografa Alfreda Sovija (1952). Zemlje takozvanog Treeg sveta nisu pripadale ni zapadnom ni Sovjetskom bloku. Uz to, u akademskim i politikim krugovima poinje da se formira ekonomija razvoja kao nova disciplinaiv. Sa druge strane, tokom ove i naredne decenije Sovjetski Savez i zemlje istonog bloka u razvojnom pogledu predstavljale su uspenu alternativu ekonomskim strukturama bivih kolonijalnih zemalja. Bio je est sluaj da mnoge nerazvijene zemlje u Africi i Aziji koje su dobile nezavisnost posle rata 27

Dekade razvoja

imaju jasne aspiracije ka usvajanju socijalistikog modela razvoja slinog Sovjetskom. Kako su zemlje Latinske Amerike jo ranije dobile nezavisnost od panije i Portugalije, njihove tenje su se ogledale u smanjenju dominacije i nezavisnosti od trinog uticaja Sjedinjenih Amerikih Drava, to je uticalo na rastuu dravnu kontrolu nad privredom i uvo enje razliitih oblika trgovinskih barijera. U takvom ambijentu je 1944. godine u Breton Vudsu odrana Me unarodna monetarna i finansijska konferencija, iji je cilj bio da se obezbedi obnova razruene Evrope, ali da se, istovremeno, formiraju institucije koje e podravati stabilnost i razvoj privreda svih zemalja, na osnovama kejnzijanskog modelav. Ekonomija razvoja je pedesetih godina dvadesetog veka nosila snaan peat kejnzijanske teorije i elje da se, otklanjanjem loih posledica nesavrenog liberalnog modela i oslanjanjem na interventne mere drave, unapredi razvoj privreda siromanih zemalja i razorene Evropevi. U tom cilju su osnovani Me unarodna banka za obnovu i razvoj - Svetska Banka, kao razvojna institucija i Me unarodni monetarni fond (MMF), kao institucija koja treba da pomogne odravanju monetarne stabilnosti. Ekonomska doktrina. U ekonomiji razvoja u ovoj deceniji dominira linearno fazni model razvoja Waltera Rostoua (Rostow). Karakteristike ovog modela su da: Proces razvoja posmatra kao seriju sukcesivnih faza ekonomskog rasta kroz koje moraju proi sve drave; Ekonomski rast mogue je postii odgovarajuim kvantitetom i kombinacijom tednje i investicija, a za zemlje i razvoju odgovarajuim kvantitetom i kombinacijom tednje, investicija i me unarodne pomoi; Zemlje u razvoju moraju proi put ekonomskog rasta koji su ve prole razvijene zemlje; Razvoj je sinonim za brzi, agregatni ekonomski rast. Jasno je, dakle, da u ovom periodu ekonomski rast postaje vodei cilj politika u novoformiranim nezavisnim dravama u svim delovima sveta. Taj cilj je predloio 1944. godine W. Artur Luis (W. Arthur Lewis), a 1947. je unet u Povelju Ujedinjenih Nacija. iroko je bilo prihvaeno miljenje da e se kroz ekonomski rast i modernizaciju samu po sebi 28


prevazii jaz izme u razvijenih i nerazvijenih, kao i pratei efekti drutvene i dohodovne nejednakosti. Rast bruto domaeg proizvodavii je bio osnovni cilj politika, dok se za druge ekonomske i drutvene ciljeve podrazumevalo da su uskla eni sa ovim pokazateljem, ako ve iz njega ne proizilaze. Prihvatanja rasta BDP kao istovremeno cilja i naina ostvarivanja vieg nivoa razvoja direktno je bilo izazvano konceptualnim stanjem ekonomije i drutva u pedesetim. Investicije su predstavljale osnovni metod dostizanja razvojnih ciljeva. Tada dominantni kejnezijanski pristup ekonomiji, po kome je upravljanje potranjom kljuni korak u ostvarivanju ekonomskog rasta, inspirisao je vodee teorije razvoja. U domenu ekonomije razvoja izdvaja se u ovom periodu nekoliko teoretskih pristupa: veliki potisak (RosensteinRodan, 1943), balansirani rast (Nurkse, 1953), linearna teorija razvoja ili ulaganje u odrivi rast (Rostow, 1956) i hipoteza kritinog minimalnog napora (Leibenstein, 1957)viii. Zajedniko svim pomenutim teorijskim pristupima je izjednaavanje rasta sa razvojemix i posmatranje razvoja u nerazvijenim zemljama kao procesa diskontinuiteta sa predhodnim periodom, koji mora biti praen velikim i diskretnim investicijama spolja. Teorija velikog potiska naglaava znaaj ekonomije obima i razvoja bazine industrije (uglavnom kroz investicije koje dolaze kao razvojna pomo u cilju da proizvedu efekat multiplikacije u nacionalnoj ekonomiji nerazvijenih), dok je princip ulaganja u odrivi rast zasnovan na predpostavci da je neophodan minimalni odnos investiranja u bruto domai proizvod da bi se dostigla stopa rasta dohotka via od stope rasta populacije (tako da je rast dohotka po glavi stanovnika pozitivan). Sa druge strane, hipoteza kritinog minimalnog napora insistira na poveanju investicija koje bi moglo da bude okida kumulativnog procesa unutar koga e indukovane sile koje utiu na rast dohotka postati dominantne u odnosu na sile koje utiu na smanjenje dohotka. ini se da su sve navedene teorije, na kojima se bazirala velika investiciona aktivnost u pedesetim, bile pod uticajem relativno uspenog ekonomskog modela rasta primenjenog u Sovjetskom Savezu izme u 1928. i 1940. godine, koji se zasnivao na investiranju u industrijalizaciju i bazinu industriju. Oslanjanje na agregatne modele nije bilo uslovljeno samo razlozima postojeeg stanja u ekonomiji i drutvu, ve i dostupnim sistemima praenja, koji su se u to vreme skoro 29

Dekade razvoja

iskljuivo oslanjali na nacionalni dohodak. Disagregatne informacije u obliku input-autput tabela sreu se u razvijenim zemljama tek oko 1960. godine. Preovladavajue strategije razvoja u pedesetim logino proizilaze iz teoretskih koncepata o kojima je govoreno. Industrijalizacija je smatrana motorom razvoja, koji e povui ostale ekonomske sektore. Sektoru industrije je data dinamina uloga, nasuprot sektoru poljoprivrede, koji je uglavnom smatran pasivnim i u mnogim sluajevima diskriminisan u strategijama razvoja. Postojalo je miljenje da e industrija, kao vodei sektor, pruiti nove mogunosti zapoljavanja populacije koja se bavila poljoprivredom, poveati zahteve za hranom i sirovinama i time pospeiti poljoprivrednu proizvodnju (pre svega onu koja proizvodi inpute za industriju). Industrijski sektor je izjednaavan sa visokom produktivnou investicija, nasuprot poljoprivredi, tako da je ogromna veina investicija ila u industriju. Sa druge strane, neophodni kapital za investicije u rast industrijske proizvodnje trebalo je da do e iz tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. Brojni su primeri koji ukazuju na neku vrstu diskriminacije poljoprivrede u odnosu na industriju u ovom periodu. U velikom broju zemalja cenovna politika je bila takva da su vetaki odravane niske cene hrane u odnosu na cene industrijskih proizvoda. Razlozi za to nalazili su se kako u izvlaenju resursa iz poljoprivrednog sektora, tako i u osiguravanju jeftinog goriva za narastajuu urbanu radniku klasu, ime je vrena preraspodela dohotka u korist industrije i u korist urbanih sredina u odnosu na ruralne. Jo jedna od mera diskriminacije odnosila se na smanjenje alokacije javnih resursa (kako u pogledu kapitalnih investicija, tako i u pogledu tekuih trokova) ka poljoprivredi, kao i nedostatak podsticaja za razvoj institucija u ruralnom sektoru i aktivnosti koje su vezane za razvoj sela. Razvojna pomo, koju u ovom periodu razvijene zemlje poinju da usmeravaju ka nerazvijenim i koja se uglavnom odnosila na pomo u hrani, dodatno je podsticala ovakvu politiku: hrana dobijena kroz razliite oblike razvojne pomoi bila je jeftina i lako dostupna, to je smanjivalo napore dravne politike da razvija poljoprivrednu proizvodnju. Sline matrice razvoja u ovom periodu prate i zemlje Istonog bloka. Veina ovih zemalja pravila je planove za opsenu industrijalizaciju, od kojih se naroito oekivalo da stvore "novu i veliku potranju proizvoda teke industrije". 30


Centralizovano dravno planiranje i, naravno, presudna uloga drave, obojena ideologijom socijalizma, karakterie rani razvojni period u Istonoj Evropi. Mada obino nisu uspevali da ostvare svoje ciljeve, ovi rani planovi svakako su doprineli posleratnom oporavku. Do 1948. eska industrijska proizvodnja dostigla je nivo iz perioda 1935. - 1938. U tom trenutku italijanska proizvodnja je jo zaostajala za 12 procenata u odnosu na predratnu stopu, francuska za 16, a holandska za 28 procenata. tavie, Istona Nemaka, uprkos tome sto je Poljskoj dala glavnu industrijsku zonu i to je bila teko pogo ena otplatom ratne odtete, bre se oporavljala od Zapadne Nemake. Ako se te okolnosti uzmu u obzir, drzavno planiranje pokazalo se veoma uspenim u oivljavanju privrede na izdisaju. Me utim, posle 1947. ekonomsko planiranje u Istonoj Evropi postalo je ambicioznije i sa vie primesa staljinizma, zbog stavljanja naglaska na teku industriju na utrb drugih sektora. Ovo je, delimino, bilo posledica hladnog rata. Nemilosrdno insistiranje na proizvodnji elika i razvoju teke industrije otpoelo je zbog rata za koji je Moskva svojim satelitima rekla da ga mogu oekivati za tri ili etiri godine. Pre 1948. samo je Titova Jugoslavija donela potpun petogodinji plan, ali on je bio tipian po svojoj ambicioznosti industrijska proizvodnja trebalo je da se povea ni manje ni vie nego pet puta u odnosu na predratni period, dok je, dotad preovla ujui, poljoprivredni sektor trebalo da donosi ne vie od treine ukupnih prihoda. U razvijenijim zemljama ovako veliki porast bio je nemogu, ali eski petogodinji plan iz 1949. predvi ao je porast od 60 procenata u industrijskoj proizvodnji, a najvei deo investicija bio je namenjen tekoj industriji, narocito mainskoj. Istononemaki, ma arski i rumunski planovi bili su slini po svojoj megalomaniji. Dok su radnici podsticani da misle kako grade novi proleterski Eldorado, seljaci su obino bili optereivani visokim porezima i prinudnom predajom svojih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda su pale, dok su cene fabrikih proizvoda porasle. Istovremeno, fabrike su popunjavane radnicima, od kojih su mnogi dovedeni iz unutranjosti da bi iveli u privremenim naseljima od baraka i bili podvrgnuti strogoj fabrikoj disciplini i stalnom poveavanju "proizvodnih normi". Me unarodne organizacije koje su se bavile razvojem nisu u ovom periodu znaajnije odstupale od vodee ekonomske misli. Ujedinjene Nacije razvoj su posmatrale skoro 31

Dekade razvoja

iskljuivo kao ekonomsku kategoriju, to pokazuju tri najznaajnija izvetaja UN iz ovog perioda (UN, 1949; UN, 1951a; UN, 1951b). U svakom od njih prisutan je Kejnezijanski pristup kako doi do pune zaposlenosti, imajui u vidu svea seanja na period Velike depresije iz tridesetih. National and International Measures for Full Employment (UN, 1949) se moe smatrati pionirskim poduhvatom kojim se definiu globalni uslovi i politike za ostvarivanje pune zaposlenosti u nerazvijenim zemljama (Toye i Toye, 2004). Zasnovan je na ekstremno kejnezijanskom pristupu, sa osnovnim naglaskom na poveavanju tranje i veoma je kritikovan da ne uvaava prave potrebe nerazvijenih (Toye i Toye, 2004). Kritiki pristup, koji se uglavnom zasnivao na neuvaavanju realnosti u nedovoljno razvijenim dravama, unekoliko je uticao na naredna dva izvetaja: u izvetaju Measures for the Economic Development of Underdeveloped Counties: Report by a Group of Experts Appointed by the Secretary-General of the United Nations (UN, 1951a) naglaava se da upravljanje tranjom u nerazvijenim zemljama nije jedini nain pospeivanja razvoja, ve da ove zemlje moraju da razvijaju tednju i investicije, kako bi se poveao ekonomski rast. Uz to, po prvi put se govori o nekim neekonomskim preduslovima za ekonomski rast: stabilnoj i demokratskoj vlasti, reformama zemljine politike, edukaciji i zdravlju, itd. U stratekom smislu, razvojne politike u pedesetim kojima se favorizovala industrijalizacija oslanjale su se na substituciju uvoza, pre svega za robu iroke potronje i trajna potrona dobra. Uz male izuzetke, u nerazvijenim i zemljama u razvoju irio se spektar politika substitucije uvoza, poev od restriktivnog sistema izdavanja dozvola, protekcionistikih nameta kojima se titi domaa proizvodnja, sistema razliitih kurseva valute, do raznih fiskalnih mera. Ovako koncipiran pristup razvoju, koji se sve vie zatvarao u nacionalne okvire, vodio je ka velikom broju zatvorenih nacionalnih privreda sa neefikasnim industrijama. Ne moe se, me utim, rei da naglasak na investiranju i modernoj urbanoj industriji, zasnovanu na supstituciji uvoza i razvoju fizike infrastrukture, sam po sebi predstavlja retrogradni i neeljeni pristup razvoju. Ovaj proces pomogao je otpoinjanju industrijskog razvoja i znaajno je uestvovao u rastu sektora proizvodnje koji u uslovima nerazvijenih i zemalja u razvoju do tada nisu bili prisutni. Od modernizacije u 32


proizvodnji gotovo sve zemlje imale su koristi. Uz to, u nekim sluajevima ovakav pristup dovodio je na kratak rok do uspostavljanja eljene ravnotee u platnom bilansu. Me utim, dugorona politika diskriminacije uvoza imala je i dugorone posledice na platni bilans, inei ga na duge staze negativnim. Uloga drave. Evidentno je da je politika u celom dvadestom veku bila snano oblikovana kontroverzama vezanim za odgovarajuu veliinu i snagu drave (Fukujama, 2007). Od samog poetka veka uloga drave raste pod uticajem ratova (Prvog i Drugog svetakog) i me uratne ekonomske krize. Minimalnu liberalnu dravu, koja je karakteristina za Veliku Britaniju i SAD, polako zamenjuje mnogo centralizovanija i aktivnija drava, karakteristina za kejnezijanski tip ekonomije, ili za totalitarne reime. Uvode se novi porezi i funkcionisanje drave postaje skuplje. Posle II svetskog rata znaajnija uloga drave ogleda se u dva potpuno razliita tipa: totalitarna drava, koja u potpunosti negira takozvani civilni sektor (bila ona levo ili desno orijentisana) i socijalna drava, koja se razvija u veini zapadnoevropskih demokratskih drutava, uveavajui svoju potronju. Nasuprot potronji drave od 10 procenata poetkom veka, dravna potronja u socijaldemokretskim dravama nordijskog tipa (vedska, Norveka, itd) u sedamdesetim dostie preko 50% bruto drutvenog proizvoda. U ovoj deceniji evidentno je da vlade (pre svega nacionalne) predstavljaju osnovne nosioce razvoja i razvojnih politika. Koreni za ovakvo sagledavanje uloge vlade lee u teorijama razvijenim od strane klasinih ekonomista u premaralijanskojx eri (W. Arthur Lewis, Rosenstein Rodan, Nurkse, Singer, Leibenstain i drugi). Vlade su smatrane najveim preduzetnicima, iji je zadatak da preuzmu aktivnu ulogu u prevladavanju strukturalnih i koordinacionih imperfekcija u razvoju, kroz preduzimanje razliitih mera: subvencionisanje i koordinacija investicionih aktivnosti, pa ak i direktno investiranje iz budeta, uz mere kojima e se smanjiti pritisak ovih aktivnosti na inflaciju. Preduzetnika mo je jo uvek nedovolja za samostalne zahvate (pre svega u rastuoj industrijalizaciji), to znatno ograniava, izme u ostalog, absorpcionu snagu drava da efikasno realizuje stranu razvojnu pomo. Reenja se trae u preduzimanju investicionih 33

Dekade razvoja

zahvata koje finasira drava iz budeta, ali je to najee praeno inflatornim pritiscima i protekcionistikim merama drave. ivotna sredina. Stanje ivotne sredine u periodu posle Drugog svetskog rata bilo je logina posledica vladajue ekonomske doktrine ubrzanog razvoja i industrijalizacije, ali i nasle a prolosti u razvijenim dravamaxi. Problemi sa urbanim zaga enjem i nemilosrdno troenje neobnovljivih resursa u ovom periodu u potpunosti su drutveno prihvatljivi. I ne samo to: urbano zaga enje u prvim decenijama dvadesetog veka postalo je simbol rastueg prosperiteta i pune zaposlenosti, da bi tokom velike ekonomske depresije pred Drugi svetski rat fabriki dimnjaci i otpad iz velikih fabrika bukvalno znaili obezbe en posao i hranu na stolu. Kako se posle rata ekonomska situacija iz dana u dan poboljavala u industrijalizovanim zapadnim zemljama, stanje ivotne sredine se dramatino pogoravalo. Ratna ekonomija je dovela do poveanja produktivnosi, pune zaposlenosti, ali i do novih, viih nivoa zaga enja. Posleratna ekonomija donosi veu potranju za stanovima, automobilima i ostalim potroakim dobrima i zaga enje ivotne sredine se nastavlja. Materijalni tokovi u ekonomiji kojima je odravan ekonomski rast ukazivali su na to da u budunosti raspoloivost resursa moe doi u pitanjexii. Zabrinutost zbog iscrpljivanja rasursa prvo se ispoljila kroz nove pokrete konzervacije u SADxiii, iji je cilj bilo ouvanje steenog blagostanja. Naime, paralelno sa pojavom i rastom potroakog drutva, prvo u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a vrlo brzo i u Evropi oporavljenoj od rata, poinju da se javljaju i prvi pokreti koji negiraju potroako drutvo i zalau se za zdraviju ivotnu sredinu. Srednja klasa u amerikom drutvu, pre svega u ruralnim provincijskim oblastima, postaje svesna opasnosti koje po ivotnu sredinu nosi potroako drutvo i poinje da se bori da svoj neosporni ekonomski napredak nadogradi zdravijim ivotom u manje zaga enim gradovima. Zaga enje postaje sve vie drutveno neprihvatljivo. Krajem ove decenije poinje da se javlja i pojava suburbanizacije u potrazi za zdravijim nainom ivota i manjim zaga enjem ivotne sredine pripadnici vie i srednje klase u razvijenim drutvima (pre svega u SAD), naputaju zaga ene centre gradova i bee na periferiju. 34


U drugim delovima sveta situacija je tako e zabrinjavajua. Komandna privreda praena visokim ekonomskim rastom i ubrzanom industrijalizacijom u zemljama realnog socijalizma poinje da prouzrokuje ubrzanu devastaciju prirodnih resursa i enormno zaga enje. U Kini je ovaj period obeleen snanim trendom rasta stanovnitva i velikom gladi, moda jednom od najveih kriza hrane u svetskoj istoriji. Nezavisno od navedenog, u pedesetim godinama dvadesetog veka razvoj i zatita ivotne sredine jo uvek idu svojim putevima, ne uvaavajui me uzavisnosti koje izme u njih postoje. Zaeci pokreta za zatitu ivotne sredine i nove teorijske postavke u nauci tek stidljivo i u naznakama ukazuju na ono to e se desiti u narednim decenijama.

Decenija preispitivanja svrhe razvoja (1960 1970)Me unarodno okruenje. Kada su Ujedinjene Nacije 1962. godine (posle predloga predsednika SAD Kenedija u govoru pred Generalnom Skuptinom UN 1961., kada je predloio da ezdesete budu decenija razvoja) publikovale izvetaj pod nazivom Decenija razvoja: predlog akcije za prvu deceniju razvoja (1960-70) (UN, 1962), jo uvek je bio prisutan optimizam vezan za napore u pospeivanju razvoja iz pedesetih. Sveprisutna urbanizacija je bila prihvaena kao kljuni faktor uspeha u siromanim zemljama. Za njih je ona znaila, pre svega, poboljanje ivotnih uslova stanovnika, to je u sutini bio neoboriv argument za prihvatanje ovakvog koncepta. Rast bruto nacionalnog proizvoda je u ovom periodu ostao mera uspeha u razvoju, pratei industrijalizaciju u ekonomskoj sferi i oekivanja da e sa njom nastupiti unapre enje drutvenog blagostanja. Me utim, za drave na junoj hemisferi, za koje je smanjenje siromatva i obezbe enje osnovnih socijalnih usluga kakve su postojale na razvijenom Severu bilo prevashodni zadatak, ovakva unapre enja nije bilo lako ostvariti. Tadanji generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant u svom govoru na otvaranju zasedanja Generalne skuptine UN istakao je da ... razvoj nije samo i jedino ekonomski rast, ve rast plus promene. U akademskim krugovima sve ee poinje da se postavlja pitanje svrhe razvoja. Veliki argentinski ekonomista Raul Prebi (1901 - 1986), na primer, pie: 35

Dekade razvoja

... Postavljamo sebi pitanje: razvoj, ali razvoj sa kojom svrhom? Svrha razvoja je da drutveno integrie one velike mase stanovnitva koje su ostale iza procesa ekonomskog razvoja. Ako do toga ne do e, razvoj nije kompletan i bie nepravian. To je osnovni problem Latinske Amerike, koji se na ovaj ili onaj nain mora reiti. Pre trideset godina mogli ste da kaete: U redu, da priekamo nekoliko decenija; ovakav proces razvoja e postepeno dovesti do unapre enja za celokupnu populaciju. Ali to se nije dogodilo. (Prebisch, 1971)

Predlog za akciju je zbog toga pokuao da podcrta znaaj postizanja balansa izme u ekonomskog i drutvenog razvoja, ukazujui da:... problem nedovoljno razvijenih zemalja nije jedino rast, nego celokupni razvoj. Razvoj podrazumeva rast, ali praen promenama. Promene moraju biti drutvene i kulturne, uz ekonomske, i kvalitativne uz kvantitativne... Kljuni faktor mora biti unapre enje kvaliteta ivota ljudi. (UN, 1962)

U tekstu Predloga za akciju citiraju Ekonomskog i socijalnog saveta UN:

se

i

zakljuci

Jedna od najveih opasnosti u politici razvoja lei u tendenciji da se materijalni aspekti i neproporcionalni znaaj poklanjaju rastu. Konani cilj na taj nain moe biti zaboravljen zbog preokupacije sadrajem. Ljudska prava mogu biti podcenjena, a ljudska bia sagledana samo kao instrumenti proizvodnje, pre nego kao slobodni pojedinci za koje se blagostanje i kulturalne prednosti ovom proizvodnjom kreiraju. Uoavanje ovog problema treba da ima prednost na d formulisanjem ciljeva ekonomskog razvoja i metoda pomou kojih se do tih ciljeva dolazi. (UN, 1962)

36


Pozivanje na ljudska prava i kulturalne prednosti ukazuje na novi, iri aspekt sagledavanja razvoja, mada se u periodu sedamdesetih ne mogu jo uvek nai primeri doslednog sprovo enja ovakve politike u praksi. Razvoj jo uvek predstavlja traganje za dostizanjem ekonomskih i u manjoj meri drutvenih ciljeva. Godinu dana kasnije (1963.) Ujedinjene Nacije formirale su Istraivaki institut za drutveni razvoj (Institute for Social Development - UNRISD) kao deo pokuaja da se osigura da planiranje ekonomskog razvoja bude uskla eno sa drutvenim ciljevima. Me utim, u narednih nekoliko godina pokuaj da se insistira na drutvenim ciljevima razvoja doiveo je neuspeh. Ekonomski rast se nastavljao, ali potreba da se smanji glad i siromatvo, kao i da se unapredi zdravstvena zatita (pre svega novoro enadi i dece) bili su sve vei, to su uvi ale i Ujedinjene Nacije. Dakle, ekonomska dimenzija razvoja bila je dominantna, dok su ostale mere kojima se postie napredak u razvoju postajale sve oiglednije i potrebnije. Klasine teoretiari razvoja davno su utvrdili da je ekonomski rast posmatran u dugotrajnom periodu nelinearni proces. Sam proces karakterie postojanje multistabilnih ekvilibrijuma, od kojih je najznaajnija zamka niskog nivoa zarada. Posmatrajui zemlje u razvoju uhvaene u ovo zamku, uoava se da se sam proces razvoja zasniva na niskom nivou fizikog kapitala, kako produktivnog, tako i infrastrukturnog, i biva vo en uz nizak nivo akumulacije i Maltuzijanski rast populacije. Dokazuje se da je industrijska proizvodnja uzrono povezana sa tehnolokim unapre enjima, ime se uveavaju tehnoloki i novani eksterni trokovi. Me utim, greke u koordinaciji dovode do sistematski niih prihoda od investicija i profita, od onih koje su oekivani i koji bi mogli da budu realizovani uz koordinisane programe investicija. Nekoordinisano investiranje ne dozvoljava realizaciju maksimizacije profita i, uz niske zarade, koje umanjuju nivo tednje i agregirane tranje, kao i uz eksplozivni rast populacije, hvata u zamku ekonomije koje zapoinju razvojni proces uz nizak nivo zarada i kapitala. UNRISD je 1970. godine objavio novu publikaciju koja je nazvana Me unarodna strategija razvoja i koja je za cilj imala uspostavljanje novog oblika integrisanog razvoja koji vodi 37

Dekade razvoja

rauna o globalnoj me uzavisnosti resursa, tehnologije, ekonomskih snaga i drugih parametara koji utiu na drutvene promene. U isto vreme Ujedinjene Nacije donele su rezoluciju kojom se drave lanice pozivaju da usvoje zajedniki (unifikovani) pristup razvoju i planiranju, koji bi osigurao dostizanje nekoliko jasnih ciljeva: sve drutvene grupe trebalo bi da imaju koristi od razvoja, sve nacije i grupe unutar nacija trebalo bi da kroz forme drutvenih promena, uestvuju u razvoju, razvoj bi trebalo da promovie drutvenu jednakost i razvoj bi trebalo da ispuni humane potencijale. Uspeh u dostizanju ovakvo definisanih ciljeva, uz jasnu kritiku predhodnih dostignua razvoja i pokuaja na me unarodnom i nacionalnom nivou, zavisio je od prihvatanja u zajednicama i od toga da li su teoretski i doktrinarni stavovi praeni jasnim i praktinim strategijama kojima e biti implementirani. Naalost, ovakve akcije su uglavnom izostale. Ekonomska doktrina. Iako se i u ovoj deceniji teorijski pristup razvoju i dalje prati linearno fazni model iz pedesetih, koncepcijski gledano, ezdesetim godinama dvadesetog veka dominira analitiki okvir koji se zasniva na ekonomskom dualizmu. Doktrinarni pristup razvoju u pedesetim u potpunosti je ignorisao povratnu spregu koju poljoprivreda ima na razvoj industrije, ostavljajui poljoprivredi pasivnu ulogu kao potencijalnom generatoru novog zapoljavanja i ne uvaavajui u dovoljnoj meri ulogu poljoprivrednog vika vrednosti u razvoju moderne ekonomije. Ovaj trend nastavlja se i u ezdesetim. Podrazumevalo se da smanjenje proizvodne radne snage u poljoprivredi nee biti praeno znaajnim smanjenjem poljoprivredne proizvodnje sve dok god postoji mogunost proizvodnje hrane (od strane novozaposlenih radnika u industriji). Na taj nain ohrabrivan je ekonomski dualizam proizvodnih radnika i poljoprivreda polako svrstavana u sekundarnu delatnost koja prati industrijsku proizvodnju. Ekonomski dualizam je postepeno dobijao nove, sofisticiranije oblike, a me usobna zavisnost funkcija moderne industrijske proizvodnje i pratee poljoprivredne proizvodnje u procesu razvoja sagledavana je u ekonomskim modelima. 38


Pratei sektor (najee poljoprivreda) mora da obezbedi resurse za industrijsku proizvodnju, koja sa druge strane mora da bude osposobljena da ih absorbuje. Me utim, niti je proces obezbe enja resursa od strane prateeg sektora samog po sebi bio dovoljan, niti je industrija bila sposobna da ga absorbuje sama po sebi, kako bi razvoj iao uzlaznom putanjom. Bilo je neophodno uspostaviti aktivnu matricu me uzavisnosti izme u sektora kako bi se prevazile zamke simplificiranog pristupa zasnovanog na ubrzanoj industrijalizaciji iz pedesetih. Jednostavno vie nije bilo mogue jedan sektor (pa bila to i moderna industrija) predpostaviti razvoju drugog. Razvojne politike nisu mogle da prenebregnu navedene injenice, tako da tokom ove decenije dolazi do promene u gledanju na ulogu poljoprivrede u razvoju. Umesto da se poljoprivreda posmatra kao pasivni sektor, ija je primarna uloga da obezbedi resurse za poveanje rasta u industriji i donekle za modernizaciju same poljoprivredne proizvodnje, u drugoj polovini ove decenije poinje da se prihvata stav da poljoprivreda svoju ulogu u obezbe enju resursa na najbolji nain moe da odigra kao aktivan partner moderne industrije. Konkretno, tok resursa od industrije ka poljoprivredi moe se u ranim stadijumima razvoja smatrati najznaajnijim za generisanje rasta poljoprivredne proizvodnje i produktivnosti u poljoprivredi, koja e dalje dovesti do novih transfera iz poljoprivrede ka modernoj industrijskoj proizvodnji. Dakle, poljoprivreda kao pratei sektor dobija podsticaje u razvoju da bi pozitivno uticala na razvoj primarnog sektora, ne ekajui da razvoj primarnog sektora bude dovoljan da utie na razvoj poljoprivrede. Ili, metaforiki reeno: Ne bi trebalo ekati da zlatna koka umre od gladi pre nego pone da nosi zlatna jaja (Thorbeke, 1969). Koncept ekonomskog razvoja tokom ove decenije jo uvek se u najveoj meri bazirao na rastu bruto nacionalnog proizvoda kao osnovnom cilju. Veza izme u rasta i platnog bilansa je postala jasnija. Kako se bliilo kraju decenije, sve ozbiljniji problemi vezani za nezaposlenost u nerazvijenim i zemljama u razvoju nametnuli su problem nezaposlenosti kao samostalnog cilja koji je u istoj ravni sa rastom bruto nacionalnog proizvoda. Pratei ovakvu konceptualizaciju, preovla ujue strategije razvoja u ovoj deceniji mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Prva grupa strategija prati neoklasine recepte i moe se podvesti pod koncept fajntjuninga i realnih 39

Dekade razvoja

cena. Instrumenti na kojima se zasnivaju ove strategije obuhvataju cenovnu politiku (ukljuujui poresku i politiku subvencija), prevazilaenje trinih imperfekcija i politiku realnog kursa. Oekivanja su bila da e ovakve mere dovesti do uskla ivanja proizvodnih aktivnosti i inputa, kao i do izbora odgovarajuih tehnika, i na taj nain poveati zaposlenost. Druga grupa strategija u osnovi se zasniva na strukturnom prilago avanju, naglaavajui znaaj me usektorskih povezanosti. Uvode se mere koje se zasnivaju na alokaciji investiranja i postojeih javnih transfera prema razliitim sektorima, kako bi se izbalansirao njihov rast. Preciznije, u poslednjim godinama ove decenije poljoprivredi se daje mnogo vei znaaj i aktivnija uloga u procesu razvoja, time to se poveavaju ulaganja javnog sektora, uz manje diskriminatorsku cenovnu politiku u poljoprivredi. Takva politika trebalo je da dovede do rasta proizvodnje u poljoprivredi, to bi dalje uticalo na povratak sredstava u ostale ekonomske sektore. Ovakava politika dale je dobre rezultate u nekim zemljama u razvoju na primer, u Junoj Koreji i Tajvanu se u ovom periodu poljoprivreda pod uticajem javnih investicija naglo razvija i utie na povrat sredstava i konsekventni razvoj industrije. Uloga drave. U ovoj deceniji nastavlja se jaanje etatistikog koncepta u razvoju. Drava je jo uvek najznaajniji nosilac razvoja i investicija. Na istoku se uz nesumnjive uspehe u etatistikom konceptu komandne privrede javlja i znaajna neefikasnost, to je karakteristino za dravu kao titulara vlasnitva. Dravni sektor raste i u zapadnoevropskim dravama blagostanja, pretei da urui dotadanje uspehe u ekonomiji. Jaaju i teorije drave koje se nadovezuju na Hajekovu teoriju, povezujui totalitarizam i moderne drave blagostanja (Hayek, 1956). ivotna sredina. Poveanje obima me unarodne trgovine, bolje komunikacione mree, rivalstvo izme u dve supersile, kao i poeci osvajanja svemira uticali su u ezdesetim godinama XX veka na jaanje svesti o jedinstvenosti planete, odnosno o Zemlji kao jednom svetu. Ameriki ambasador Adlaj Stivenson 1960. godine govori u Ujedinjenim Nacijama o Zemlji

40


kao svemirskom brodu koji zavisi od svojih ranjivih zaliha vazduha i zemljita. Podizanje temperature u javnosti vezane za probleme u ivotnoj sredini, zapoeto u prethodnoj deceniji, nastavlja se i u ovoj nesmanjenom estinom. Pokreti za zatitu ivotne sredine jaaju svoj uticaj. Uz njih, poinje da jaa i uloga nauke o zatiti ivotne sredine i razvoju. Napredak u analitikim tehnikama omoguio je hemiarima koji se bave pojavama u ivotnoj sredini da detektuju tetne materije u vazduhu, vodi i hrani, postiui veliku tanost i uspevajui da dokau kontaminaciju i tamo gde ona nije bila vidljiva. Mogunost da se ovakve koncentracije otkriju i dokau, uz nemogunost da se predvidi ili dokae njihovo tetno dejstvo po zdravlje samo je stimulisala mnoge spekulacije u medijima, tako da se ova decenija moe okarakterisati kao decenija rastueg pesimizma o budunosti ivotne sredine. Moe se rei da ovakvo stanje utie i na ekonomiste, koji poinju da sagledavaju razvoj, resurse i ivotnu sredinu iz sasvim drugaijeg ugla. 1966. godine ekonomista Kenet Bolding je u svom poznatom radu Ekonomija dolazeeg svemirskog broda Zemlje iskoristio sliku svemirskog broda da ukae na pitanja materijalnog rasta (Boulding, 1966, repr. 1992). Bolding analizira preovla ujui ekonomski model koji favorizuje rast proizvodnje i ekonomski uspeh meri koliinom proizvoda koja se moe proizvesti koristei inpute sirovine i energiju i koliinom autputa koji odlaze u neto to se moe nazvati rezervoarima zaga enja. Ovakva mera uspeha bila je mogua ukoliko postoje neiscrpni rezervoari iz kojih se mogu obezbediti materijali i u koje se moe odloiti zaga enje. Ovde se govori o ekonomiji otvorenog sistema, koja obilno eksploatie resurse, u velikom obimu koristi energiju i uveava proizvodnju ne mislei na sutranjicu. Bolding ovakvu ekonomiju naziva kaubojskom ekonomijom, ukazujui na taj nain na nemarno, eksploatiue, romantino i nasilno ponaanje, koje je karakteristino za otvorena drutva (Boulding, 1966, repr. 1992). Na ovom mestu Bolding uvodi ekonomiju svemirskog broda koja se razvija u zatvorenom sistemu sa konanim granicama biosferom unutar kojih se ciklinim tokovima odravaju zalihe i koji zavisi od energije Sunca:

41

Dekade razvoja

... Ekonomija je postala jedinstveni svemirski brod u kome ne postoje beskonane rezerve bilo ega, kako za ekstrakciju, tako i za zaga enja i u kome zbog toga ovek mora pronai svoje mesto u ciklinom ekolokom sistemu koji je sposoban da, koristei energetske inpute, u kontinuitetu proizvodi od onoga od ega ne moe pobei. (Boulding, 1966, repr. 1992)

Uprkos elitistike i tehnokratske metafore koju nosi upore ivanje ekonomije sa svemirskom brodom, dve ideje koje Boldingova metafora nosi bile su iroko prihvaene u narednim decenijama: prva - da su resursi deo sistema koji ima konane granice i druga ideja ouvanja kapitalnih zaliha. Jedan od rezultata ovakvog prihvatanja bio je i taj da zbog daljeg iscrpljivanja resursa i poveanja otpada u ranim sedamdestim godinama XX veka ideologija ekonomskog rasta poinje da bude iroko kritikovana u naunoj javnosti. Za mnoge na razvijenom Severu Boldingov svemirski brod postao je vidljiva injenica onda kada su uvideli da eksplozivni rast stanovnitva na Jugu predstavlja znaajan ograniavajui faktor u celokupnoj svetskoj ekonomiji. Nekako u isto vreme ameriki ekonomist Nikolas or esku Regen objavio je knjigu pod nazivom Zakoni entropije i ekonomski proces u kojoj je postavio tezu da je ekonomski proces u osnovi entropijski i da su zakoni entropije dominantni u odnosu na proces i u odnosu na njegov razvoj (Georgescu Roegen, 1971). Odlika interakcije ekonomskog procesa i prirodnog okruenja prema or esku Regenu je da njome ne upravljaju zakoni mehanike, ve termodinamike, naroito zakon entropijexiv po kome koliina slobodne energije koja moe biti transformisana u mehaniki rad opada s vremenom. To je nepovratan proces koji kulminira "smru energije". Tehnoloki napredak koji se i dalje zasniva na korienju fosilnih goriva, kao i u vreme parobroda i parnih mlinova, znai da oveanstvo bazira svoje blagostanje na resursima koji imaju visoku entropiju i koji su ogranieni (mineralni resursi) na raun resursa sa niskom entropijom (energija Sunca). Ekonomske aktivnosti ubrzavaju proces entropije, dodajui konstantni entropijski pritisak na ivotnu sredinu. Primenjujui zakone termodinamike, or esku Regen ukazuje da ekonomski procesi niti kreiraju niti troe energiju, ve samo transformiu nisku u visoku entropiju. 42


Ekonomski razvoj zahteva bolje korienje niske entropije i zbog toga zavisi od vie ekonomske efikasnosti. Ekonomska ekspanzija ekonomski rast uveae nivo transformacije niske u visoku entropiju, ali nee uveati njenu efikasnost. Zbog toga ekonomski razvoj ne moe biti uspean ukoliko ne postoji uveanje koristi koje dolaze od korienja niske entropije. Dakle, objanjenje ekonomskih procesa zakonima termodinamike pretpostavlja da ekonomski procesi mogu da proizvodu nesagledive posledice zbog viestrukih interakcija s prirodom. Ilustracije radi, iscrpljivanje zaliha neobnovljivih prirodnih resursa (na primer nafte ili ruda metala) naruava ili menja kvalitet drugih resursa (na primer vode ili obradivog zemljita), primenjujui na njima ritam eksploatacije ije e posledice osetiti generacije koje dolaze. Zakon entropije podsea da e buduim generacijama ostati narueno prirodno okruenje, koje e njihovim potrebama odgovarati verovatno manje nego ono koje smo mi nasledili, to predstavlja teorijsku podlogu za koncept odrivog razvoja razvijen u narednim decenijama. Sa druge strane, u ovoj deceniji jaa teorijska podloga i svest o rastuem naruavanju uslova u ivotnoj sredini. Rejel Karson objavljuje 1962. godine uticajnu knjigu Tiho prolee (Carson, 1962), u kojoj pokazuje negativne uticaje pestcida na ivotnu sredinu, a pre svega na populacije ptica. Osim jasnih dokaza o negativnom dejstvu pesticida, Karsonova iznosi optube na raun tada mone hemijske industrije za irenje dezinformacija u javnosti, ali i politiara koji iz razliitih razloga nekritiki prihvataju argumente krupnog kapitala. Knjiga je imala ogoman medijski uticaj i ne samo da je uticala na donoenje zakona kojim se u SAD zabranjuje upotreba DDT-ja, ve je pokrenula rasprave u javnosti o pitanjima materijalizma i tehnoloke kontrole nad prirodom. Danas je jasno da Tiho prolee ima veliki znaaj za artikulaciju ekologije kao subverzivnog subjekta, iako naredne decenije nisu donele oekivanu zelenu revoluciju, koja je bila prieljkivana od strane sve brojnijih dubinskih ekologaxv. Istovremeno nauka o zatiti ivotne sredine u ovo vreme poinje da se bavi i pitanjima koja se tiu koliko samih tema vezanih za resurse i ivotnu sredinu, toliko i ekonomskih aspekata ranjivih odnosa izme u bogatog Severa i siromanog Juga. Jasno je da rast populacije u nerazvijenim zemljama 43

Dekade razvoja

poinje da izmie kontroli, to podstie rasprave u naunoj i iroj javnosti, bazirane na neomaltuzijanskim strahovimaxvi. Knjige kao to je Populaciona bomba Pola Erliha postaju popularni bestseleri (Erlich, 1968). Erlih je tada kao uticajni profesor na Stanfordu ve bio pod uticajem zelenih ideja i rastueg Siera kluba. On dokazuje da rast stanovnitva u zemljama treeg sveta, izazvan do neke mere ekonomskim neprilikama, moe u jednom trenutku dovesti do ugroavanja baze resursa na svetskom nivou. Nejednakosti e u ovakvom svetu nastaviti da rastu, iako e kako siromani, tako i bogati verovatno oseati posledice masovne gladi, nasilja i ekoloke destrukcije. U ovom pravcu ide i upozorenje:

Jasno je ne moemo ostati van uticaja sudbine naih prijatelja sa drugog kraja lepog broda Zemlje. Ako njihov kraj broda bude potopljen, mi emo morati da ivimo sa slikom njihovog utapanja i da sluamo njihov vrisak. (Erlich, 1968)

Knjiga je prodata u tri miliona primeraka i doivela 22 izdanja. Ovom knjigom, ali i svojim radovima u narednim godinama (zajedno sa svojom suprugom En i Piterom Rejvenom), Pol Erlih se pozicionirao kao jedan od najznaajnijih predstavnika bioinvajrmentalizma, koji u ovoj deceniji ima sve vie pristalica u razvijenom delu sveta. Kada su 1968. godine objavljene slike koje su napravili lanovi posade Apola 8, nazvavi Zemlju plavim zamoretom, bilo je jasno da zabrinutost za ivotnu sredinu nastavlja da raste u razvijenim zemljama. Medijski su sve vie bile praene ekoloke katastrofe irom sveta, a pre svega u bogatim industrijski razvijenim dravama. 1967. godine dolazi do izlivanja velike koliine sirove nafte blizu obala Velike Britanije zbog potapanja supertankera Torrey Canyon. U SAD prelomni momenat vezuje se za ekoloku katastrofu na reci Cuyahoga u blizini Klivlenda u SAD, izazvanu industrijskim zaga enjemxvii. Iste 1968. godine Generalna skuptina UN po prvi put raspravlja o pitanjima zatite ivotne sredine, a UNESCO organizuje Me uvladinu konferenciju o racionalnom korienju i zatiti biosfere, na kojoj poinje da se diskutuje o pitanjima odrivosti. Pokretu nevladinih organizacija koje se bave 44


zatitom ivotne sredine 1969. godine prikljuuje se i novoosnovana grupa Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth), koja e kasnije postati veoma uticajna u globalnom pokretu zatite ivotne sredine. Kulminacija gra anskog aktivizma je prva proslava Dana zemlje u Sjedinjenim Amerikim Dravama aprila 1970. godine, kada se na organizovanim demonstracijama protiv zaga enja okupilo dvadeset miliona gra ana. Iste godine Vlada SAD oformila je Agenciju za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency EPA), a kanadska nevladina organizacija Greenpeace po prvi put je dospela na naslovne strane zbog svojih protesta protiv podzemnih nuklearnih proba.

Decenija integracije ekonomskog rasta i drutvenih ciljeva (1970 1980)Me unarodno okruenje. Krajem ezdesetih godina dvadesetog veka ve se iroko uvi a da paradigme razvoja u predhodnom periodu, zasnovane prevashodno na rastu bruto nacionalnog proizvoda ne daju dovoljno uspeha i dovode do ozbiljnih problema u razvoju u najveem broju zemalja takozvanog treeg svetaxviii. Ovi problemi su brojni i mogu se svrstati u nekoliko kategorija: Rastui nivo i sve ira svest o znaaju nezaposlenosti u najveem broju zemalja u razvoju; Jaanje tendencija nejednake distribucije prihoda unutar drava i, saglasno tome rastui nivo drutvene nejednakosti; Odravanje, ili ak poveanje broja ljudi koji ive u uslovima siromatva, odnosno iji su prihodi i standard ivota ispod minimalnih normativa; Nastavljanje i ubrzavanje migracija iz ruralnih delova u urbane centre, to dovodi do problema u njihovom funkcionisanju; Sve nepovoljnija me unarodna pozicija najveeg broja zemalja u razvoju zbog pritiska negativnog platnog bilansa, me unarodnog zaduivanja i nemogunosti da se servisira strani dug.

45

Dekade razvoja

Zemlje u razvoju, suoene sa ovakvim problemima, najee pribegavaju merama kojima se utie na ujednaeniju drutvenu raspodelu i smanjenje apsolutnog siromatva, na raun agregiranog rasta drutvenog proizvoda per se. Uz to, izlaz se trai najvie u smanjenju nezaposlenosti (ili poveanju zaposlenosti) i to u tradicionalnim sektorima. Ekonomska doktrina. Do sredine osamdesetih rast bruto nacionalnog dohotka kao jedini i sveobuhvatni cilj razvoja bio je u velikoj meri (ako ne i univerzalno) naputen. Predpostavka da agregirani rast predstavlja sinonim za ekonomski i drutveni razvoj, ili da e osigurati postizanje svih ostalih ciljeva razvoja postaje iroko kritikovana i, ak, odbaena u mnogim krugovima. Robert Maknamara, koji je, posle vo enja Ministarstva odbrane SAD u periodu eskalacije rata u Vijetnamu, 1968. preuzeo vo enje Svetke Banke, pisao je 1972. godine:Svakako da bi nam bilo lake da nastavimo da verujemo da ne postoji konflikt izme u brzog ukupnog rasta i odgovarajueg unapre enja prihoda siromanih. Ali, naalost, u stvarnom svetu u kome ivimo, dokazi potvr uju da taj konflikt postoji. (McNamara, 1981)

Godinu dana kasnije, u poznatom govoru u Najrobiju, on je zvanino potvrdio da Svetska Banka poinje svoju borbu sa apsolutnim siromatvom. Kasnije je Banka zajedno sa Institutom za studije razvoja (IDS) pri Univerzitetu Saseks predloila strategiju redistribucije uz razvoj (Chenery et al., 1974). U osnovi ovog stratekog pristupa je zamena agregirane funkcije rasta smanjenjem siromatva u preferentnoj funkciji blagostanja. Razvoj se bazira na poveanju investicionih transfera u projekte (uglavnom javne, ali ponekad i privatne) koji su namenjeni smanjenju siromatva. Ohrabruje se redistribucija drutvenog bogatstva, pre svega kroz redistribuciju dobiti u korist siromanih. Kako je najvee siromatvo po pravilu prisutno u ruralnim oblastima i u neformalnim urbanim naseljima, strategija je prvenstveno insistirala na uveanju produktivnosti malih poljoprivrednih 46


proizvo aa i otvaranju malih preduzea i zanatskih radnju u neformalnom sektoru urbanih sredina. Me unarodna organizacija rada (ILO) krajem sedamdesetih godina razvija Svetski program zapoljavanjaxix koji upuuje na injenicu da bi prevashodni cilj razvoja trebalo da bude poveanje standarda ivota za siromane kroz poveane mogunosti zapoljavanja. U teoriji se ovaj pristup naziva pristupom osnovnih potrebaxx. Stvara se itava generacija novih mogunosti za razvoj produktivnosti, kako bi se unapredilo stanje siromanih. Promena paradigme razvoja i njegovo sve ee shvatanje kao procesa koji mora u isto vreme da ispuni dva cilja ekonomski rast i smanjenje siromatva, simultano je uticala i trpela uticaje veeg broja konceptualnih i empirijskih sagledavanja. Prva grupa uticaja vezivala se za integralni ruralni razvoj i razvoj poljoprivrede. Razra en je veliki broj studija na mikro i makro nivou koje su pruale objanjenja za fiziologiju i dinamiku promena procesa tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. Druga grupa miljenja koja su u osnovi konceptualnog raskida sa predominantnim strategijama razvoja u prolosti odnosi se na pitanja neformalnog sektora i njegove uloge u poveanju zaposlenosti. Iako su ova pitanja s vremena na vreme aktuelizovana i u prolosti (na primer u Gandijevim raspravama o ulozi indijskih radnika u tradicionalnoj tekstilnoj industriji), ona postaju dominantna tek posle izvetaja Me unarodne organizacije rada sa pomenutog projekta u Keniji (1972). Primeeno je da je u nerazvijenim i zemljama u razvoju neformalni sektor relativno efikasan, dinamian i najee veoma diskriminisan, usled trinih imperfekcija ili neadekvatne regulative, a da, sa druge strane, predstavlja znaajan potencijal za razvoj i generisanje novog zapoljavanja. Pored navedenog, ILO, Svetska Banka i druge globalne organizacije ponudile su i druge, alternativne strategije za poveanje zaposlenosti, pravedniju raspodelu i unapre enje poloaja siromanih, poput korienja odgovarajuih radno intenzivnih tehnologija, sagledavanja odnosa obrazovnog sistema, trita rada, zapoljavanja i distribucije dohotka, i druge. U ovom periodu sve vei znaaj pridaje se me uzavisnosti ekonomskih i demografskih varijabila u odnosu na determinante migracija selo grad. Mnoga istraivanja, pre svega na mikro nivou, pokuala su da dodatno objasne vezu obrazovanja, ishrane i parametara zdravstvenog stanja sa 47

Dekade razvoja

ukupnim fertilitetom, mortalitetom dece i, pre svega, natalitetom. Rezultati istraivanja ukazivali su na kompleksnu prirodu uzrono posledinih veza izme u rasta populacije i ekonomskog razvoja. Sa druge strane, inicijalna formulacija Haris-Todaroxxi modela iz 1970. godine pokrenula je itavu seriju empirijskih istraivanja procesa migracija. U osnovi, migracije su objanjavane kao funkcija razlika u nivou prihoda usled vee mogunosti zapoljavanja u urbanim sredinama. Pregled doktrinarnog pristupa razvoju ne bi bio potpun ako se ne bi pomenuo neo-Marksistiki pristup nerazvijenosti i teorije zavisnosti. Bit ovih teorija lei u tome da je nerazvijenost u osnovi plod raspodele moi u svetu, pre svega u sferi trgovine, pri emu su zemlje u razvoju marginalizovane i svedene na puke isporuioce sirovina za industrijalizovane ekonomije razvijenih zemalja. Neokolonijalni sistem eksploatacije od strane krupnog domaeg kapitala, potpomognutog stranim, smatrao se nastavkom predhodnog kolonijalnog sistema. Ovakav pristup bio je radikalan, ako ne i revolucionaran po svojoj prirodi. On je pozivao na sveobuhvatnu i masivnu redistribuciju dobara, njihovo podravljenje i eliminaciju privatnog vlasnitva, kolektivizaciju i reenja koja se baziraju na lokalnim znanjima, tehnologijama i organizacionim formama. Situacija u me unarodnoj politici bila je, dakle, zrela za razliite inicijative vezane za odnose u razvoju. Rastue nezadovoljstvo dominantnim modelom ekonomskog rasta, pre svega u zemljama u razvoju, uticalo je da Ujedinjene Nacije (UNEP i UNCSTAD) u Kokojoku (Meksiko) 1974. godine organizuju konferenciju pod nazivom Strukture korienja resursa, zatite ivotne sredine i razvoja, na kojoj je usvojena Kokojok deklaracija. U njoj se naglaava da svrha razvoja ne bi trebalo da bude razvoj stvari, ve razvoj oveka i da svaki proces razvoja koji ne vod

Documents

Politike Odrzivog Razvoja Januar 2009 Completed