Bankarstvo u poreskim rajevima ima sline elemente kao i evrobankarstvo, ali i jednu vanu specifinost koja ga razlikuje od njega. Ona je u motivaciji meunarodnih banaka da otvaraju svoje organizacione jedinice koja se ogleda u izbegavanju poreza, odnosno potragu za mnogo manjim poreskim optereenjem.

U okviru savremenog biznisa danas se sve vie govori o offshor (of-or) biznisu kao obliku nerezidentnog poslovanja.10 Of-or je zakonska enklava koja se razlikuje od on-or (u unutranjosti zemlje) biznisa. Of-or centri posluju, naime, prvenstveno (ali ne i iskljuivo) sa stranim licima (nerezidentima). Prema objektu poslovanja of-or kompanije mogu biti: trgovake, banke, osiguravajua drutva, brodarske kompanije. Danas gotovo da nema meunarodne kompanije koja aktivno ne koristi of-or mogunosti za svoje poslovanje.11 Objekt poslovanja of-or kompanija je po pravilu sve osim domaeg trita. Ovo je posledica injenice to of-or kompanije ili plaaju simbolian ili nikakav porez na profit i uivaju druge brojne poslovne olakice, pa bi njihovo poslovanje na lokalnom tritu neminovno istaklo njihovu konkurentnost u odnosu na domau (tanije rezidentnu) privredu i potiskivanje ili ak i bankrotstvo domaih privrednih subjekata suoenih sa ovom nelojalnom konkurencijom. Biznis u novom veku mora doiveti korenite promene. Promenama se ne moe 9 Profit koji se ostvaruje trgovinom drogom procenjuje se na iznos od 300 do 500 milijardi USD godinje, odnosno izmeu 8% i 10% svetske trgovine. Ovde je uzeta u obzir samo trgovina prirodnim, a ne i sintetikim drogama (Prema: Sistem i korupcija, IDN, Beograd, 2000, str. 123). 10 Termin offshore u bukvalnom prevodu sa engleskog znai vanobalan, tj. van one teritorije u kojoj je takva kompanija registrovana. Ta eksteritorijalnost ogleda se u dva kljuna elementa: (1) subjektu vlasnik kompanije mora biti strano fiziko ili pravno lice; (2) objektu ovim kompanijama se dozvoljava samo meusobno poslovanje ili poslovanje sa kompanijama iz treih zemalja. Iako su of-or jurisdikcije po pravilu stroge po pitanju spreavanja domaih lica da budu vlasnici, odnosno suvlasnici of-or kompanija, po pitanju rada u ovim kompanijama situacija je suprotna: zapoljavanje domaih dravljana za rad u of-or kompanijama, pa i najvia zvanja (direktori, menaderi) u principu se pozdravlja. 11 Kipar je doneo odluku o razvijanju of-or biznisa 1975. godine. vajcarska je postala of- or bankarski ideal zbog svoje politike neutralnosti. Malta, kao i mnoge druge bive kolonije, okrenula se po dobijanju nezavisnosti, of-or biznisu, jer je odlaskom kolonijalnog gospodara istovremeno otiao i ekonomski staratelj. Najznaajniji of-or centri u svetu su: Kipar, Gibraltar, Dersi i Derensi (ostrva u kanalu La man), oveije ostrvo, Lihtentajn, Luksemburg, Madera, Malta, Monako.11 upravljati, kao to kae Draker, ali im se mora ii u susret. Kao to kae Bil Gejts (Poslovanje brzinom misli) uspene firme sledee decenije ... bie one koje digitalne alate koriste za preoblikovanje svoga posla. Te firme e donositi brze odluke, delovae efikasno i direktno e kontaktirati sa klijentima na mnotvo pozitivnih naina. Prelazak na digitalno postavie nas na vrh talasa promena koji e razbiti stari nain poslovanja. Digitalni nervni sistem omoguie vam poslovanje brzinom misli to je klju uspenosti u 21. veku. Ili kao to kae Riard Mek Gin (predsednik i izvrni direktor kompanije "Lucent Technologies"): Morate biti bri ili ete nestati. To je upravo suprotno uzreici brzina ubija. Da bi se postigla nuna brzina u savremenom biznisu modernom ekonomisti stoji na raspolaganju informatika tehnologija. Navedene promene koje se deavaju u 21. veku, na alost, zloupotrebljavaju se. Of- or centri su potencijalne mete za perae novca. Potencijalno sumnjive transakcije su mogue kod of-or drava, a posebno kod nenadgledanih ili slabo nadgledanih banaka (naroito na sledeim lokacijama: Kukova ostrva, Dominikanska Republika, Maralska ostrva, itd.). Of-or investicioni centri (off-shore investment centres) su mesta na kojima posedovanje imovine ima posebne prednosti. I to zbog niskih ili nepostojeih poreza na prihod i bogatstvo. Tu su i zakoni koji se odnose na trustove, iz kojih preduzea, posebno finansijska preduzea, mogu da posluju uz poreske olakice.12 Od 60-ih godina prolog veka na ovamo veliki broj investicionih fondova, od kojih su mnogima upravljale finansijske institucije iz V. Britanije i slinih zemalja, osnovani su u ovim zemljama, dok je znaajan broj investicionih poslova, koji ukljuuju uvanje i upravljanje sredstvima privatnih lica, voen uz ostvarivanje poreskih olakica. Neke od of-or zemalja su neto vee od zemalja na papiru i u njima su of-or institucije registrovane i poseduju akta o poslovanju. Druge su operativni centri, u kojima, pored pomenutog investicionog poslovanja, postoji znaajan obim meunarodnog bankarskog poslovanja, i one imaju vanu ulogu na tritu evro valuta. Ovo je posebno dolo do izraaja, u negativnom smislu, uoi i tokom savremene svetske finansijske krize (od 2008. godine). Of-or poslovi su bankarski poslovi koji se realizuju: (1) u podrunicama koje su svesno (namerno) osnovane u zemljama iji pravni, poreski i nadzorni sistemi nisu strogi kao u matinoj zemlji;13 (2) u podrunicama koje se nalaze na teritoriji matine drave, ali u povlaenim zonama, koje su izuzete iz opteg regulacionog okvira drave.14 Poetkom 90-ih godina prolog veka oko polovine svetskih zaliha novca i njegovih tokova deponovano je ili je prolazilo pomenutim tokovima.15 Propisivanje poslova 12 Najpoznatija takva mesta su ostrva u Lamanu (Channel Isles), neke karipske zemlje (Caribbean states) i Luksemburg (Luxembourg). 13 Re je o ostrvskim zemljama u kojima su ti poslovi razvijeni (na Bahamima, Barbadosu, Bermudima, Britanskim Devianskim Ostrvima, Kipru, Jamajki, itd.), no toj grupi pripadaju i male evropske kopnene drave: Andora, Lihtentajn, Luksemburg, Monako i vajcarska). Nazivaju ih poreskim rajevima. 14 Takvi poslovi su se najbre razvili u Njujorku (SAD) i Dablinu (Irska). 15 Depozit i u "of-or" bankama u isto vreme su iznosili oko 1000 mlrd. USD, a jo je toliko kapitala bilo plasirano u zajednike fondove kojima upravljaju "of-or" banke. 12 kojima se banke smeju baviti, smanjilo je njihovu sposobnost da u matinim dravama odgovore izazovima konkurencije. Stoga su banke postepeno selile svoje poslove u tzv. regulatorne oaze. U izvetaju evropske Komisije upuenom Savetu i Evropskom parlamentu navodi se da je u of-or zemljama neoporezovano i neprijavljeno na desetine milijardi evra iz EU. Naime, graani i firme iz EU su 35% depozita plasirali u of-or zemlje. Kajmanska ostrva i vajcarska dre 20% svetskih depozita, ija je ukupna vrednost 1.400 milijardi dolara. U izvetaju se, takoe, navodi da su Kajmanska ostrva, inae britanska teritorija, meu najbre rastuim centrima za privlaenje novca (Privredna komora Srbije, 2013). Pored Kajmanskih ostrva u carstvo of-or biznisa spadaju i Devianska ostrva.16

Rajski telohraniteljiBanke se u ovim analizama kvalifikuju kao jedna od najvanijih karika za of-or klijente, posebno velike banke koje imaju filijale irom sveta. U jednom od objavljenih dokumenata, vajcarski bankarski div Crdit Suisse je opisan kao Sveti gral meunarodne mree utaje novca. Za njim mnogo ne zaostaju ni druge, u javnosti ugledne finansijske institucije, poput amerikog JP Morgan-a, vajcarskih UBS i Clariden, francuskih Banque National de Paris i Paribas ili holandskih IMG i Amro. Istraivai tvrde da je zatitu najbogatijih posebno proirila Deutsche Bank. Ona je osnovala vie od 300 fondova i finansijskih firmi kroz svoju filijalu u Singapuru. Iznos tako zatiene imovine bogatijih klijenata ova banka je poveala sa 180 milijardi dolara u 2005. godini na 367 milijarda u 2010. godini.

Finansijska kriza, i zahtevi da se stane na put finansijskim malverzacijama koje su je i izazvale, nimalo nisu naruili rajsku of-or idlilu. Naprotiv. MKIN tvrdi da su od 2005. do 2010. depoziti u 50 najveih svetskih banaka udvostrueni, odnosno sa 5,4 dosegli basnoslovnu svotu od 12 biliona dolara. Osim banaka, u dokumentima se pominju i mnogi drugi posrednici svojevrsni telohranitelji za fizika i pravna lica koja upadnu u komplikovane lavirinte of-ora. Meu njima su pravne kancelarije, investicioni fondovi, kompanije-podstavljai itd. U skrivanju identiteta, poslovnih interesa i podrci oko pranja novca, uestvuje bukvalno cela armija knjigovoa. .

Povodom navedenih podataka, meu prvima je reagovala Evropska komisija, najavivi jo intenzivniju borbu protv poreskih prestupnika. U saoptenju za javnost, Komisija je podsetila da je 6. decembra 2012. predloila 30 mera za spreavanje utaje poreza, zbog kojih EU, kako se procenjuje, gubi najmanje bilion evra godinje.

Evropska komisija bi trebalo da predloi i nove pravne instrumente, kako bi onemoguila multinacionalne kompanije da prebacivanjem dobiti izbegnu plaanje poreza. Meutim, da bi se planovi realizovali, potrebno je prethodno omekati rigidne stavove Austrije i Luksemburga. Ministar finansija Luksemburga je izjavio da je spreman da sarauje sa drugim zemljama iz EU u vezi sa razmenom informacija o klijentima banaka koji izbegavaju plaanje poreza. To znai da je glavni bankarski of-or indirektno nagovestio da je spreman da zajedno sa vajcarskom zapone demontau institucije bankarske tajne.

Nasuprot ovakvoj odluci, austrijska vlada je reila da pliva uzvodno. Zvanini Be je umirio klijente austrijskih banaka, poruivi da nema nameru da ih izda poreskim organima drugih zemalja. Stvar je u tome to je regulativa vezana za bankarsku tajnu sadrana u najviem pravnom dokumentu austrijskom Ustavu i moe se promeniti jedino uz dvotreinsku podrku u parlamentu. A kako se u toj zemlji blie izbori, takav scenario je teko zamisliv. tavie, austrijska ministarka finansija Marija Fekter, posluila se taktikom napad je najbolja odbrana, rekavi austrijskom Kuriru da bi bilo poeljno da se EU vie pozabavi Velikom Britanijom koja je, po njenim reima, raj za pranje novca. Meutim, vrlo brzo nakon tog intervjua, Raiffeisen bank International je ostala bez glavnog oveka, Herberta Stepia, koji se proziva u izvetaju da je preko dve of-or firme u Hong Kongu kupio tri stana u Singapuru, o emu nije obavestio nadzorni odbor Banke i austrijsku regulatornu agenciju. Mada je Stepi tvrdio da su te transakcije legalne, krajem maja podneo je ostavku na funkciju predsednika Upravnog odbora Raiffeisen bank International.

Rajevi u ratu?Poreske slube i pravosudni organi Nemake, Francuske, Velike Britanije, Belgije, Indije i Grke najavili su da e razmotriti mogunost da krenu u proveru podataka kojima se u izvetaju optuuju njihovi dravljani. Nadleni organi na Bermudima i u nizu drugih britanskih prekomorskih teritorija su po objavljivanju MKIN izvetaja potpisali sporazume o razmeni poreskih podataka, a sline ugovore nedavno su sklopili i sa ostrvima Dersi, Gernzi i Man, kako bi uli u trag utajivaima koji novac skrivaju van Velike Britanije.

U Nemakoj je buknula polemika oko zahteva da se uvedu otrije kazne za finansijske institucije koje su uestvovale u ovim prevarama. Nemaki ministar finansija Volfgang ojble je zatraio uvid u dokumenta da bi se ustanovilo ko je iz te zemlje izneo u poreske rajeve oko 400 milijardi evra. Prema pisanju magazina Fokus, oko 100.000 nemakih graana koristi poreske oaze preko kojih je obavljeno 260 miliona finansijskih transakcija. Naravno, Deutsche Bank odbija da prizna bilo ta, iako su se na njenoj internet stranici donedavno veoma napadno reklamirale njihove of-or usluge. Reklame su posebno preporuivale Mauricijus, kao mesto koje e pruiti poreski neutralnu sredinu. Da trgovina na Mauricijusu ide dobro, govori i broj zaposlenih u lokalnoj filijali Deutsche Bank, koji je u poslednjih nekoliko godina porastao sa pet na vie od 200 zaposlenih.

Sa druge strane, uporedo sa sukcesivnim objavljivanjem delova izvetaja, u javnosti se pojavljuju i pitanja ta je ustvari bio cilj MKIN? U analizama na tu temu, autori ne spore ocene da of-or kompanije sve vie slue za globalnu pljaku, zbog koje su dravni budeti na teti stotine milijardi dolara samo u SAD oko 345 milijardi dolara godinje, a u EU ve pomenutih 1 bilion evra. Meutim, ono to kritiari zameraju ovom izvetaju je njegova jednostranost. Naime, kompletna dokumentacija se odnosi na Britanska devianska ostrva i povezane filijale u drugim poreskim rajevima, koji se pominju jedino u vezi pomenutog of-ora. S obzirom da je u pitanju jedan od najpopularnijih poreskih rajeva u svetu, kritiari postavljaju pitanje da li je on, u stvari, bio meta, dok je pravi cilj bio da se novac mnogobrojnih bogatih klijenata prebaci na neko drugo, poreski neutralno mesto? Oni svoju skepsu potkrepljuju i injenicom da i pored toga to MKIN, preko njegovog osnivaa, Centra za javni integitet, podravaju mnoge poznate fondacije (na primer, Dord Soro je dao milion dolara donacije), podaci o njegovom funkcionisanju su veoma oskudni, a lan se moe postati jedino po pozivu.

Vladimir AdonovFinansije Top 2012/13