Porez na dobit

• Razlikujemo dva posebna modela oporezivanja dobiti:

• 1. Porez na individualni dohodak- zahvata se dobit svih preduzeća, radnih i drugih privrednih i profesionalnih aktivnosti fizičkih lica (individualnih, porodičnih i ortačkih)

• 2. Porez na dobit korporacija – zahvata dobit privrednih organizacija sa statusom pravnog lica, koja su organizovana u formi korporacija, kompanija, društava na bazi akcionarskog kapitala, i dobit državnih, javnih preduzeća.

Ovaj vid oporezivanja prati u pojednim zemljama i poseban porez na dobitke od kapitala- capital gains tax- porast vrednosti raznih oblika imovine, prihodi od prodaje, prihodi od raspolaganja hartijama od vrjednosti, i dr.

• Korporacija je poreski obveznik poreza na dobit.

• Poresku osnovicu reprezentatuje dobit koja “predstavlja ostatak koji se dobije kada se od bruto prihoda odbiju troškovi vezani za njegovo ostvarenje”.

• Kod određivanja poreske osnovice bitan je način obračuna zaliha, utvrđivanje stope amortizacije, priznavanje kamata na korištenja tuđih sredstva ( krediti), itd.

• Oporezivanje dobiti korporacija po pravilu se sprovodi po proporcionalnom modelu fiskalnog zahvatanja.

• U gotovo svim zemljama OECD poreske stope su proporcionalne i varijaju između 40% i 60% ( Danska 40%, Japan 43%, SAD 46%, Holandija 48%)

• Porez na profit korporacija u fiskalnim strukturama zemalja OECD zauzima “stabilno” treće mjesto ( poslije poreza na dodanu vrijednost i poreza na dohodak fizičkih lica).

• Amortizacija je u svim poreskim sistemima odbitna stavka od poreskih osnovica.

Raspodjela prihoda od poreza na dobit korporacija između centralne vlasti, federalnih jedinica i lokalnih vlasti

Centralna vlast

( 1987)

Federalne jedinice( 1987)

Loklana vlast

( 1987)

Australija 100 - -

Austrija 67,6 14,0 18,3

Kanada 69,6 30,4 -

Njemacka 38,0 39,9 22,0

Svajcarska 26,8 45,2 28,0

SAD 78,8 19,4 1,9