UNIVERZITET U NOVOM SADUEKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

SEMINARSKI RADPOREZ NA IMOVINU

Mina TmušićT00109

1

SADRŽAJ

UVOD…………………………………………………………………………3 POREZ NA IMOVINU U STATICI………………………………………….4

- Nominalni porez na imovinu....…………………………………………....4- Realni porez na imovinu…………………………………………………...4

POREZ NA IMOVINU U DINAMICI……………………………………….5- Porez na prenos imovine sa naknadom……………………………………5- Porez na prenos imovine bez naknade……………………………………5

POREZ NA UVEĆANU VREDNOST IMOVINE……………………….….6 POREZ NA IMOVINU U REPUBLICI SRBIJI…………………………….7

- Porez na imovinu…………………………………………………………..7- Porez na nasleđe i poklon…………………………………………………10- Porez na prenos apsolutnih prava…………………………………………11

PORESKA PRIJAVA………………………………………………………..12 ZAKLJUČAK……………………………………………………………..…13

2

UVOD

Porez na imovinu je porez koji je vlasnik dužan da plati na vrednost imovine koja je oporezovana. On je nametnut od strane države, predstavlja deo javnih prihoda države. Oporezivanje zahteva procenu vrednosti imovine,a porez se određuje na osnovu vrednosti te imovine. Oblici poreza se razlikuju od zemlje do zemlje.

Stopa poreza je najčešće izražena u procentima.

Plaća se redovno i svaki građanin je dužan da prijavi svoju imovinu i redovno izvršava svoje plaćanje. Porez na imovinu spada u direktan porez, ulazi u budžet, znači da predstvalja za državu javni prihod.

Dakle, porez na imovinu predstavlja redovan porez, znači se redovno pojavljuju u poreskom sistemu neke zemlje, realan porez, pogađa imovinu prema njenim stvarnim elementima, ne vodeći računa o ličnosti poreskog obveznika, fundiran i na kraju direktan porez.

Odlučila sam se da obradim ovu temu, jer su moji roditelji pre par godina kupili stan. Želela sam da saznam više o obavezama koje smo stekli prilikom kupovine tog stana.

Postoje razne podele poreza na imovinu,ali na kraju se sve svode na imovinu. Imovina se kao poreski objekat pojavljuje u različitim pozicijama :

a) imovina u svojom statici, pokazuje postojanje ekonomske snage, kao i prelaz imovine iz jednih ruku u druge,

b) imovina u dinamici, inducira postojanje ekonomske snage osim imovine,c) vrednost imovine se povećava realno.

3

POREZ NA IMOVINU U STATICI

Imovina u statici može predstavlja samo osnov za plaćanje poreza, i tada se govori o nominalnom porezu na imovinu, i može predstavljati izvor i onda je reč o realnom porezu na imovinu.

Nominalni porez na imovinu

Predstavlja jedan od najstarijih poreza i takođe predstavlja redovan porez koji se plaća periodično, ne iz imovine nego iz obveznikovih prihoda. Tereti neto vrednost imovine iskazane u novcu , tako da predstavlja i neposredan porez. Predmet oporezivanja je nepokretna i pokretna imovina.  

Nominalan porez na imovinu je i subjektan porez i u okviru njegovog obračunavanja obvezniku se priznaju olakšice i oslobođenja ličnog i predmetnog karaktera. Po svom karakteru ovaj porez spada u opšte poreze, gde su olakšice vrlo retke.

Osnovicu ovog poreza čini vrednost imovine koju je često teško utvrditi, naročito u slučaju nepokretnosti. Kao što je pomenuto na početku, u pitanju je redovan porez, i samim tim ima nisku i po pravilu proporcijalnu stopu.

Postoji više klasifikacija ovog poreza. Sa stanovišta pozicije u celini poreskog sistema ovaj porez može da bude glavni, što je retko, odn. dopunski porez, što je uobičajno. On može biti generalan, ako obuhvata celokupnu imovinu, ili parcijalan, ako obuhvata samo jedan deo imovine. Može biti periodičan, što je uobičajno, ili jednokratan .1

Nije zastupljen u poreskim sistemima svih savremenih država. Njegov fiskalni značaj po pravilu nije veliki, ali socijalni i ekonomski jeste. Učešće poreza na imovinu u ukupnim poreskim prihodima savremenih država je neravnomeran.Porez na imovinu ima funkciju dopunskog poreza porezu na dohodak jer ga plaćaju sva fizička i pravna lica, uz određene olakšice. Olakšice se mogu obuhvatiti i porodičnu situaciju obveznika.

Realni porez na imovinu

Za razliku od prethodnog, realni porez na imovnu predstavlja neredovan porez. On se plaća, ne iz prihoda poput prethodnog, već iz imovine. Predstavlja vanredan porez i uglavnom se javlja u vanrednim situacijama kada treba obezbediti izuzetno velika sredstava. Na osnovu toga zaključujemo da je bitna karakteristika ovog poreza njegova velika i progresivana stopa (od 10% - 60%, a nekad i od10% do 100%).

Prema definiciji, vanredni porezi su po pravilu jednokratni porezi koji se mogu platiti jednokratno, ali i u više rata i u dužem vremenskom periodu.2

POREZI NA IMOVINU U DINAMICI

1 Dr Marko Radičić, “Javne finansije“ , Data status, str. 107-1082 Dr Marko Radičić, “Javne finansije“ , Data status, str. 108

4

Kod ovog poreza polazi se od činjenice da imovina prelaza s jednog subjekta na drugog, tj iz ruke u ruku. Taj prelaz može da bude s naknadom ili bez nje.

Porez na prenos imovine s naknadom

Porez na prenos imovine s naknadom je indirektan i prevaljiv.

Opravdano je postojanje ovog poreza brojnim argumentima teorijske i praktične prirode. Prvo, ugovorne strane prenosom imovine, ostvaruju određenu materijalnu korist koja uvećava njihovo bogatstvo i to treba oporezivati. Drugo, predstavljaju neku vrstu kompenzacije za rashode koje ima država, obezbeđujući i garantujući transfer i korišćenje nove imovine. I na kraju, treća i najrealnija teorija, polazi od toga da ni porez na dohodak, ni porez na potrošnju ne zahteva ukupnu ekonomsku snagu obveznika. Deo ostaje, akumulira se i štedi. Investiranjem se otkriva prava ekonomska snaga obveznika.

Ovaj poreski oblik je fiskalno izdašan, a prouzrokuje i čitav niz dopunskih prihoda, sobzirom da podrazumeva brojne pravne radnje koje se ostvaruju uz plaćanje naknada.

Predstavlja realan porez, jer mu je osnovica vrednost imovine koja je predmet transakcije. Osnovicu mora prijaviti obveznik, ali je proverava nadležni poreski organ.

Porez na prenos imovine bez naknade

Imamo dva poreska oblika : porez na nasleđe (ređe porez na ostavinu) i porez na poklon.

Porez na nasleđe, iako predstavlja jedan od najstarijih poreskih oblika, postoje razne kontraverze gde i kako ga klasifikovati. Neposredan porez koji se plaća iz imovine, znači da je i takođe i realan porez, sličan porezu na dohodak s kojim spada u grupu subjektivnih poreza.

Brojni su motivi za uvodjenje ovog poreza,ali su svakako najvažniji : 1) finansijski, 2) socijalni i 3) kontrolni.

Porez na nasleđe može uzeti oblik poreza na celokupnu ostavinu, ili poreza na nasleđene delove od strane naslednika. Porez na ostavinu uzima u obzir celokupnu naslednu masu, umanjenu za teret dugova, bez obzira na broj naslednika i njihov odnos prema ostaviocu. U ovom slučaju oporezivanje se vrši pre raspodele nasleđa na naslednike. Kada je reč o oporezivanju delova koje su nasledili naslednici, ne oporezuje se cela ostavština, već samo pojedini delovi koji pripadaju naslednicima.3

Porez na nasleđe ima prednost jer je izdašan i troškovi administracije su niži. On je pravičan, jer se utvrđuje za svakog konkretnog naslednika, u zavisnosti od visine njegovog naslednog reda i stepena srodstva sa ostaviocem. Kod ovog poreza najbliži srodnici su oslobođeni plaćanja poreza ili su izloženi niskim poreskim stopama. Ukoliko postoji samo jedan naslednik tada ne postoji veći fiskalni potencijal poreza na ostavinu.

3 Dr Marko Radičić, “Javne finansije“ , Data status, str. 109

5

Ovaj porez ima svoju istoriju. Na početku su bili primenjivani fiksni iznosi, nezavisni od nasleđene imovine, tek posle su se počele primenjivati proporcijalne stope, da bi u drugoj polovini XIX veka došlo do primene progresivnih poreskih stopa,ali nema veliki fiskalni značaj. Stope ovog poreza su među najvišim i moguće je slučaj da budu i do 50% od nasleđene imovine.

Kod ovog poreza, prisutne su i razne olakšice i oslobođenja, postoje lična i predmetna oslobođenja i olakšice. Kada su u pitanju predmetna oslobođenja, treba navesti da se ne oporezuje sva imovina koja je predmet nasleđa. Prag neoporezivanja može biti i uslovan i promenljiv u zavisnosti od stepena srodstva. Kod ličnih oslobođenja postoje prvi i eventualno drugi red nasleđa. U ovom slučaju češće je reč o davanju olakšica u vidu primene nižih progresivnih stopa.

Nužna dopuna poreza na nasleđe je porez na poklone. Poreski obveznik je obično poklonoprimac, a poreske stope su progresivne i relativno visoke. Takođe i kod ovo poreza imamo lična i predmetna oslobođenja, uslovljene ekonomskim razlozima. Posebnu vrstu oslobođenja čine oslobođenja motivisana kulturnim i socijalnim razlozima.

POREZ NA UVEĆANU VREDNOST IMOVINE

Ovaj poreski oblik se ne odnosi na imovinu kao takvu, već na njenu uvećanu vrednost u nekom vremenskom intervalu.

Potreba uvođenja ovog poreza je činjenica da je supstanca imovine uvećana bez aktivnosti obveznika, kao rezultat egzogenih faktora.

Pojavljuje se u dva oblika – kao opšti i poseban porez na porast vrednosti imovine. Kod prvog slučaja, povećanje imovine obveznika usled izvesnih pojava mimo njegove volje. To je osnov za primenu opšteg poreza na porast vrednosti imovine. Kod drugog slučaj imamo povećanje samo jednog dela imovine, tada se primenjuje poseban porez na porast vrednosti imovine. U oba slučaja porez se utvrđuje bilansnom metodom, pa je bitno da se obrati pažnja na period obračunavanja.

Ovaj porez se može pojaviti u dve varijante. Prvo, kao periodičan, i plativ u određenim vremenskim intervalima. Drugo, može se naplatiti prenosom imovine. Stope su progresivne i visoke.

Uvećana vrednost imovine se mora iskazati u realnim iznosima i merama,a depresijacija se mora eliminisati.

POREZ NA IMOVINU U REPUBLICI SRBIJI

6

Porezima na imovinu, smatraju se:

1) porez na imovinu,2) porez na nasleđe i poklon,3) porez na prenos apsolutnih prava.4

Prvi poreski oblik se odnosi na imovinu u njenom statičkom vidu, a druga dva na imovinu u njenoj dinamici.

Porez na imovinu

Predmet oporezivanja su sledeća prava na nepokretnosti:

a) pravo svojine,b) pravo plodouživanja,c) pravo upotrebe i pravo stanovanja,d) pravo vremenskog korišćenja (tajm- šering),e) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje,  za period duži od 1 godine ili na neodređeno vreme,f) pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta, ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari.

Nepokretnosti na koje se poreska obaveza odnosi takođe se zakonom izričito nabrajaju. To su: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti.

Pravo svojine je realno pravo kojim su obuhvaćena sva prava koja se mogu imati na nekoj stvari. Ta prava se dele na: a) pravo njegovog titulara da stvar upotrebljava (usus); b) pravo da je iskorišćava (fructus); c) pravo da njome raspolaže (abusus). Pravo svojine bi trebalo da se stiče upisom u zemljišne knjige ili neke druge propisne javne evidencije. Predmet oporezivanja je pravo svojine.

Poreski obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, s tim što se u pogledu rezidenstva poreskog obveznika primenjuju odredbe Zakona o porezu na dobit preduzeća - za pravna lica, odnosno Zakona o porezu na dohodak građana - za fizička lica.5 Pod pojmom imalac, podrazumeva se lice koje se vodi u zemljišnjim knjigama. Poreski obveznik je rezident, ali i nerezident koji je imalac stvarnih prava nad nepokretnostima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

Kada je imalac prava na nepokretnosti  nepoznat, ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnost.

4 Službeni glasnik RS br.26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07. Čl. 15 www.pks.rs

7

Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta gde poreski obveznik ne vodi poreske knjige, je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra prethodne godine, čiju visinu utvrđuje nadležni poreski organ.6

Kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta, osnovica poreza na imovinu je petostruki iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta.

Osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta i drugih nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige je vrednost utvrđena u njegovim poslovnim knjigama, sa stanjem 31. decembra prethodne godine.

Poreske stope su po pravilu proporcijalne i diferencirane. Poreski obveznici koji ne vode knjige imaju poreske stope koje su progresivne.

Poreske stope:

Na prava na nepokretnosti za poreske obveznike koji vode poslovne knjige - do 0,40%.

Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige:

Na poresku

osnovicuPlaća se na ime poreza

(1) do 6 miliona din do 0,40%

(2) od 6 do 15

miliona din.

porez iz podtačke (1) + do 0,80% na iznos preko 6

miliona din.

(3) od 15 do 30

milina din

porez iz podtačke (2) + do 1,50% na iznos preko 15

miliona din.

(4) preko 30 miliona

din

porez iz podtačke (3) + do 3% na iznos preko 30

miliona din.

Poreska oslobođenja

6 www.pks.rs

8

Porez na imovinu ne plaća se, između ostalog, i na sledeća prava na nepokretnosti:

poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni - pet godina od početka privođenja nameni;

ekonomske zgrade u poljoprivredi; objekte, odnosno delove objekata koji služe za obavljanje komunlnih delatnosti; gradsko, odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini, kad

ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika), ne prelazi 10 ari itd.

Zakonom je utvrđena široka lepeza poreskih oslobođenja i poreskih kredita.

Obveznik ne plaća porez na imovinu kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na jednoj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara.

Ostala zakonom utvrđena poreska oslobođenja vezuju se za:

subjekte čije su funkcije, poslovi i zadaci od opšteg interesa i odnose se na prava na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije, organizacije i službe jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,

diplomatska i konzularna predstavništva stranih država, specifična svojstva određenog titulara, vrstu, svojstva i prirodu predmeta imovine, namene za koje se predmeti koriste, stimulaciju sprovođenja određenih aktivnosti u određenim rokovima, građevinsko i poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje se daje u zakup.7

Poreske olakšice podrazumevaju smanjenje poreske obaveze,a vezuju se :

porez na prava na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik ili članovi njegovog domaćinstva – poreska obaveza se smanjuje za 40% za obveznika i po 10% za svakog člana, s tim da umanjenje ne može da pređe 70%.

porez na prava na zgradi ili stanu u kojem stanuje član porodice obveznika, utvrđeni porez se umanjuje za 10% za svakog člana porodice, do 30% najviše.

lica starija od 65 godina sa stambenim zgradama ili stanovima do 60 kvadratnih metara,pri čemu se porez umanjuje za 75%.

Porez na nasleđe i poklon

7 Dr Marko Radičić, “Javne finansije“ , Data status, str. 112

9

Ovde je reč o dva poreska oblika koji se zbog sličnosti pojavljuju u istom fiskalnom tretmanu. U pitanju je oporezivanje oblika prenosa imovine koji su takozvani dobročini.

Predmet oporezivanja su pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima koje poklonoprimci primaju i naslednici nasleđuju,a to su gotov novac, štedni ulozi, depoziti u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udeli u pravnom licu, HOV…

Obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije, koji nasledi ili primi na poklon pravo na nepokretnost koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja je rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji RS, ili u inostranstvu.8

 Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati, ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje poreski organ.

Stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne.

Obveznici koji se u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po sledećim stopama:

Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza

do 300.000 dinara 2%

preko 300.000 dinara + 2,5% na iznos preko 300.000 dinara.

Obveznici koji se na osnovu ostavioca,odn. poklonodavca nalaze u trećem ili daljem naslednom redu, tj oni koji nisu u srodstvu sa poklonodavcem ili ostaviocem porez plaćaju po stopi od 2,5%.

Porez na nasleđe i poklon ne plaća:

8 www.pks.rs

10

naslednik, poklonoprimac prvog naslednog reda i bračni drug, dok se kod roditelja kao obveznika koji ulaze u drugi nasledni red pravi razlika u tom smislu što se on oslobađa u slučaju kada se pojavljuje kao naslednik,ali ne i kada je poklonoprimac,

naslednik drugog naslednog reda, ali samo u slučaju ako je to zemljoradnik koji nasleđuje ili prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti i dok uslovom da je sa ostaviocem ziveo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti,

naslednik, poklonoprimac drugog naslednog reda, na jedan stan koji nasledi ili primi na poklon, poklonoprimac koji je u ostavinskom postupku dobio imovinu na poklon ili deo imovine drugih

naslednika, fond i fondacija, na nasleđenu, ili na poklon primljenu imovinu koja služi za namenu fonda, naslednik, poklonoprimac specijalnih putničkih autobusa sa ugrađenim uređajem za bolesnike,

specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, rent –a – car,

Republika Srbija, autonomna pokrajina kao naslednik, odn poklonoprimac, na prenos akcija bez naknade u postupku privatizacije, na prenis obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza

Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana, na prenos dužničkih HOV čiji je izdavalac Republika Srbija, na imovinu primljenu od Republike Srbije.

Porez na prenos apsolutnih prava

 Predmet oporezivanja je prenos sledećih apsolutnih prava uz naknadu:

1.       stvarnih prava na nepokretnosti;2.       prava intelektualne svojine;3.       udela u pravnom licu i hartija od vrednosti;4.       prava svojine na upotrebljenom motorna vozilu, plovnom objektu, odnosno vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog;5.       prava korišćenja gradskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta, nezavisno od njegove površine;6.       prava na ekspropisanoj nepokretnosti, ako se ekspropisacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata.

Prenosom uz naknadu smastra se i:

1.       sticanje prava svojine na osnovu pravosnažne sudske odluke, ili drugog akta državnog organa;2.       prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja;3.       prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća PDV, u skladu sa zakonom kojim se urđuje PDV;4.       prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.

Prenosom uz naknadu u smislu ovog zakona ne smatra se prenos apsolutnih prava na koji se plaća PDV.

11

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac tih prava.

U slučaju prava korišćenja gradskog, odnosno javnog i ostalog građevinskog zemljišta, poreski obveznik je korisnik gradskog građevinskog zemljišta, korisnik eksproprijacije, a u slučaju prenosa prava na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreski obveznik je davalac izdržavanja.

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne.

Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose:

1.       na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti ................................................ 0,3%

2.       na prenos ostalih apsolutnih prava .............................................................................. 2,5%

Poreska oslobođenja

Porez na prenos apsolutnih prava, između ostalog, ne plaća se:

kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda; kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno doo; kada se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se

uređuje svojinska transformacija, odnosno privatizacija sa emitenta na sticaoca akcija; na prenos apsolutnog prava na imovinu ili delu imovine subjekta privatizacije, po propisima

kojim se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine.9

PORESKA PRIJAVA

Poreska prijava predstavlja izveštaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvršenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od značaja za utvrđivanje poreza. Poreska prijava podnosi se na obrascu, koji propisuje ministar, uz koji se prilažu odgovarajući dokazi. Poreski obveznik je dužan da lično potpiše poresku prijavu, osim ako je drukčije uređeno poreskim propisom. Kada je poreski obveznik dužan da lično potpiše poresku prijavu, potpis od strane poreskog punomoćnika, zakonskog zastupnika ili zastupnika po službenoj dužnosti, prihvata se samo ako je poreski obveznik sprečen da lično potpiše poresku prijavu iz razloga telesne ili duševne bolesti ili dužeg odsustva. 10

Poreska prijava se podnosi u roku propisanom poreskim zakonom Poreskoj upravi u mestu u kojem je podneta prijava za registraciju, osim ako je poreskim zakonom drukčije uređeno.

9 www.pks.rs10 Službeni glasnik RS» br. 80/02 , 84/02 , 23/03 , 70/03 , 55/04 , 61/05, 85/05, 62/06 , 61/07 , 20/09

12

Poreska prijava podnosi se neposredno ili putem pošte, a može se poslati i elektronskim putem, na način koji propiše ministar.

ZAKLJUČAK

Kao što je i navedeno u tekstu, porez na imovinu predstavlja važnu stavku u budžetu svake države. Način oporezivanja se razlikuje od države do države. Uspela sam da saznam sve što me je interesovalo vezano za porez na imovinu i upoznala sam se sa zakonskim propisima u našoj zemlji.

13

LITERATURA

- Radičić, dok. Marko, “Javne finansije”, Ekonomski fakultet Subotica, DATA STATUS, Beograd

- Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Službeni glasnik RS» br. 80/02 , 84/02 , 23/03 , 70/03 , 55/04 , 61/04, 85/05, 62/06 , 61/07 , 20/09

- Zakon o porezima na imovinu, Službeni glasnik RS 26/02, 45/04 , Službeni glasnik RS 80/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09

- www.pks.rs

14