С А Д Р Ж А Ј

1. УВОД.....................................................................................................................................2

2. ПОРОДИЦА – ПОЈАМ, ФУНКЦИЈЕ, СТРУКТУРА .............................................. 3

3. ПОРОДИЦА И ДРУШТВО...............................................................................................5

3.1. Облици породице кроз историју ..................................................................................5

3.2. Утицај друштва на одлуке о заснивању породице .....................................................6

4. ПОРОДИЦА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ ...............................................................8

4.1. Положај дјетета у савременој породици ......................................................................8

5.ИСКУШЕЊА САВРЕМЕНЕ ПОРОДИЦЕ...................................................................11

5.1.Сиромаштво.......................................................................................................................11

5.2.Насиље...............................................................................................................................12

5.3.Тежња за слободом и индивидуализмом........................................................................14

5.4.Отуђења у породици.........................................................................................................14

5.5.Секте...................................................................................................................................15

5.6.Идоли и идолатрија...........................................................................................................16

5.7.Много или пак мало дјеце................................................................................................17

5.8.Остала искушења..............................................................................................................17

6. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................20

1.УВОД

Породица какву данас познајемо није одувијек постојала у овом облику. Свака

промјена у друштву одражавала се и на промјену ове друштвене групе, њену структуру

и функције. Тако и мала нуклерана породица доживљава своју трансформацију и

суочава се са бројним проблемима.

Свијет у коме живимо препун је нових могућности, али исто тако и потешкоћа и сви

ми морамо да се суочавамо и боримо са ризицима који у њему владају. У последших

неколико деценија већина друштава доживјела су промјене породичних образаца. Што

је за претходне генерације било незамисливо. Породица се на неки начин

„реконструисала“, што је довело до великих промјена у друштву.

У овоме раду истраживаће се промјене које су се десиле и довеле до трансформације

традиционалне породице у неке нове облике. Настојаће се да се открије шта се то

дешава у традиционалној породици, како друштвене промјене утичу на њену промјену.

Зашто се традиционална породица трансформисала? Шта је утицало на ту

трансформацију? Који су то нови аранжмани породичног живота?

2

2. ПОРОДИЦА – ПОЈАМ, ФУНКЦИЈЕ, СТРУКТУРА

Породица је одувек била основна ћелија друштва. Она је заправо темељ од кога све

почиње и на коме се све надграђује, а у савременом свијету она све више и више губи

свој значај.

Свијет у коме живимо препун је нових могућности, али исто тако и потешкоћа и сви

ми морамо да се суочавамо и боримо са ризицима који у њему владају. У последших

неколико деценија већина друштава доживјела су промјене породичних образаца. Што

је за претходне генерације било незамисливо. Породица се на неки начин

„реконструисала“, што је довело до великих промјена у друштву.

Као појам породица је група особа које су директно сроднички повезане, при чему

одрасли чланови преузимају одговорност за бригу о дјеци.1 Поред самог појма

породице потребно је дефинисати и савремену породицу. Савремена породица је

друштвена група која се заснива браком. Њу обично чине муж, жена и њихова

деца. Породица се одликује равноправним односом супружника и наглашеном бригом

о деци. Његова улога се састоји у стварању и подизању потомства, задовољавању

емотивних и биолошких потреба, васпитању младих, заштити чланова породице,

остваривању друштвених контаката и обезбедјивању материјалних услова за живот.

Већина социиолога се слаже са тиме да су функције породице

вишедимензионалне и да се могу одредити на три нивоа: на биолошком нивоу

(задовољење сексуалних потреба и репродуктивна функција), на економском

нивоу (производне и потрошне функције) и на психо-социална функција

(васпитна функција, функција социјализације и развијања емотивних веза

између чланова). Породичне функције су историјска категорија, па самим тим

оне су историјски промјенљиве.

Систем породичних функција је одређен мјестом и улогом породице у

друштвеној структури.Стога се систем тих функција мијења у зависности од

промјена односа породица-друштво.Биолошка репродукција друштва остаје

1 Гиденс, Е.: Социологија, Економски факултет, Београд, 2005, стр. 187.

3

незаменљива функција породице.Али то није више само биолошка функција,

већ се све чешће везује у сплет био-психо-социјалних функција: рођење и

физички одгој детета повезано је са психо-социјалним одгојем детета и

емоционална стабилност која се из такве везе развија, постају све значајнији

фактори.

Формирање карактера личности мора почети од првих дана живота и ту

функцију породица не може пребацити ни на кога другог.А психолошки процес

идентификације (који је више емоционалног него рационалног карактера)

лакше се открива у интимној атмосфери породице него у другим

установама.Породица врши функције примарне групе, омогућујући непосредни

контакт, личну повезаност, развијање емоција и подстиче да се развије љубав

као потреба, те је свакако она јединствена друштвена организација која

подстиче развитак и емоционалне стране људског живота, пружајући услове да

се формира интегрална и уравнотежена личност.

4

3. ПОРОДИЦА И ДРУШТВО

3.1. Облици породице кроз историју

Како се мијењало друштво тако су се мијењали и облици породице са њим, али и њене

функције и структура. Тако да се кроз историју разликују следећи облици породице:

Тотемски клан је најстарији ооблик породице, постојао у архаичним друштвима.

Темељи се на различитим облицима полигамског брака. Сви чланови овог клана носе

заједничко име. Тај тип породице и данас постоји у неким аустралијским племенима. У

њој постоји заједничко генетичко име свих припадника рода, док припадници племена

немају заједничких имена. Код њих је присутно увјерење о заједничком поријеклу и о

посједовању заједничких особина њихових предака, односно тотема. Потомство се у

овом облику породице одређује по материнској линији.

Велика породица настаје распадом полигамног брака. Она је најраспрострањенија код

индоевропских народа и данас је у изумирању и нестајању. Негдје је била

матријархалног, а негдје патријархалног карактера. Најстарија жена (у матријархалној)

и мушкарац (у патријархалној) је старјешина породице. Потомство се рачунало по

женској или по мушкој линији зависно од карактера породице. У каснијој фази

потомство се почело рачунати и по женској и по мушкој линији.

Патријахална породица је најраспрострањенији облик породичне организације. Њене

елементе налазимо и у великој породици. Највећи ауторитет породице је отац, pater

familijas. Он је власник читаве имовине, док жене и дјеца не посједују ништа. Жена у

овој породици је била крајње подређена. Разликујемо 5 главних обиљежја

патријархалене породице: посједовање приватне својине, економска основа породице,

5

супремација мушкарца над женом, дјеца су потчињена очинској власти и однос мужа и

жене (моногамија, а понегад и полигамија).

Савремена (нуклеарна) породица је резултат: а) грађанске револуције (грађанских

права), б) процеса индустрализације и урбанизације, в) секуларизације друштва

(смањења улоге религије у друштву). Ова породица је састављена из мањег броја

чланова. Овично је чине брачни пар и њихова рођна и/или усвојена дјеца. Код овог

облика породице постоји већа равноправност свих чланова. Једна од карактеристика

ове породице је редукција одређених функције породице – део васпитне функције

“прелази” у државне установе, у економији представља само потрошачку јединицу, ...

3.2. Утицај друштва на одлуке о заснивању породице

Друштво у коме су закони одавно устоличени, где је развој у сваком смислу поодмакао,

са собом доноси нова правила и стандарде. Такве промене које дугорочно утичу на

животе људи неминовно утичу на све његове аспекте. Примећујући нуспојаве свога

развоја, иста та друштва прибегавају разним методама како би доспела до разлога и

узрока настанка тих појава. За васпитање деце криве се родитељи и школе. А ко други?

Да није све тако једноставно, показале су једне темељне америчке студије.

У поређењу са генерацијом својих мајки, данашње жене се чешће одлучују да раде за

време трудноће, као и да после порођаја одсуствују са посла што краће. Жене се данас

налазе на далеко одговорнијим положајима, који су, наравно, и далеко боље плаћени.

За постизање таквог успеха потребно је много година учења и рада, и стога се модерне

жене чешће одлучују за подробно утемељивање своје каријере него што се упуштају у

заснивање породице. Закон штити жене од послодаваца, те оне не смеју бити удаљене

са посла нити се на било који начин њихов посао сме променити уколико се одлуче за

породицу, али поредак модерних фирми има потпуно другачију концепцију. Добар

радник велике компаније посвећује свој живот проблемима фирме и не допушта

ничему да утиче на његов допринос. Иста правила важе и за жене и за мушкарце. Али,

жене су те које рађају.

Какав је јаз у овом смислу између две поменуте генерације жена, говоре статистички

подаци. Извештај показује да је број жена које раде за време прве трудноће порастао за

50%. За овакве податке заслужније су високообразоване жене, јер се оне за дуге радне

паузе одлучују много ређе од жена са дипломом средње школе. Такође, број жена које

6

након рођења првог детета напусти посао опао је на половину, а проценат оних које се

враћају на посао само шест месеци након порођаја, енормније је порастао. Уочено је,

такође, и да је просечна старост првороткиња порасла.2

Новац игра веома важну улогу у доношењу оваквих одлука. У односу ове две

генерације види се и да је број жена који је примао неку врсту надокнаде од послодавца

за време породиљског одсуства некада био далеко већи. Закони економије једноставно

диктирају такве друштвене појаве. Потреба за другом платом је стално присутна.

Модерно друштво бележи још једну занимљиву социолошку појаву - очеве који остају

код куће. Ова истраживања, спроведена у Британији, показала су да су у највећем броју

случајева економски разлози превагнули у корист мајке која има већу плату од оца.

Савремено друштво захтева другачије начине мајчинства или чак родитељства уопште.

Закони природе су исти, али се друштвени брзо мењају.

2 http://zivot.krstarica.com/c/zene/uticaj-drustva-na-odluke-o-zasnivanju-porodice/, Утицај друштва на оснивање породице, непознат аутор, 21.12.2001.

7

4. ПОРОДИЦА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

4.1. Положај дјетета у савременој породици

Погрешно схватање о одјоју дјеце и неразумјевањем родитељске функције ствара

многобројне психолошке и педагошке проблеме код дјеце, што ће их касније пратити

кроз школу и живот. Требало би тражити нове путеве за помоћ породици у одгајању

дјеце, тако да се она не отуђују од родитаља, јер њуди у стварном породичном животу,

у својој дјеци виде значајну личну и друштвену вриједност. Уз топлу ријеч,

добронамјеран савјет и разумјевање родитењи могу помоћи младом човјеку

незаборављајући да је сретно дјетињство предуслов остварења среже у одраслој особи.

Прије свега у породици би морао да постоји смирен, складан, уравнотежен и

хармоничан живот. Посебно треба нагласити улогу емоционалних веза и односа. Дом

испуњен топлином и љубављу, разумјевањем и искреношћу, ствара осјећај сигурности,

отворености и задовољства, а то је основа једне стабилне, разборите и хумане

личности, личности спремне да заснује здраву породицу и да је даље развија.

Родитељи би требали да највише утичу на одгој своје дјеце. Понашање које дјеца

стекну у породици је основа за цијели даљни живот. Дјеци је потребна родитељска

љубав да би били сретни. Неки родитељи мисле да је довољно да су дјеца сита и

обучена и да им ништа друго и не треба. Многи родитељи нису ни свјесни како њихова

дјеца проводе слободно вријеме и шта им се дешава све док не буде касно. Данашња

дјеца ће већ сутра бити одрасли људи који ће имати своје породице. Да ли ће оно својој

дјеци моћи да пруже љубав и пажњу коју они сами нису имали?

8

Данас се све више говори о слабом одгојном утицају породице, о промјенама у

породици, тзв. „кризи“ породице, која је захватила цијело друштво. Те промјене су брзе

и неочекиване, па се каже да породица носи печат општих друштвених промјена. Свака

породица те душтвене промјене прерађује на свој особит начин. Многе промјене су

изазване споља, па долази до траума и поремећаја односа у породици. Одгој се све

више почиње сводити на осигурање материјалне угодности, бољим „стандардом“,

„купује се“ љубав и пажња међу члановима породице. Долази до слабљења веза межу

члановима породица, односи су неодговарајући, нема топле породичне атмосфере.

Поставља се питање, у којем степену је данашња породица у могућности да успјешно

остварује одгојну функцију? Једно је сигурно. Цијело друштво треба покренути борбу

за стварање оптималних услова за одгој младих.

Док неки родитељи по цијели дан нешто траже од свог дјетета, други се знају

забављати са њима. Како све у животу има позитивне и негативне стране тако утицај

породице на дјецу може бити позитиван, а често и негативан. Дјеца почињу

разумјевати ствари врло рано, чак и прије него што родитењи потану свјесни тога.

Најчешће негативне појаве у савременој породици су: пушење, алкохолизам,

неуротична и психотична обољења, слаба едукавија родитеља о развоју дјеце, те

физичко и психочко малтретирање дјеце. Насиље и хистерија у породици испочетка

изазивају страх код дјетета, међутим с временом се дијете на то навикне и само постаје

насилно и хистерично. То кансије прераста у навику која постаје нераздвојан дио

личности.

Дијете често није упознато са својим правима, па тако веома често трпи тортуру од

стране одраслих који нису у стању контролисати свој живот. Под насињем над дјецом

подразумјевају се такви односи и понашање појединца или институција којима се

угрожава или оштећујеили угоржава дјететов нормалан психички или физичко развој,

интегритет личности или се оштећује задовољавање њихових потреба. Посљедице су,

нажалост бројне: фобије, агресивност, хистеричност, мањак апетита, анорексија,

прекомјерно узимање хране, грч при дисању, муцање, ноћно мокрење, бјежање од куће,

малољетнички бракови, прибјегавање дроги и пићу, застој у емоционалном и

интелектуалном развоју, покушај самоубиства и многи друго поремећају праћени

разним посљедицама.

9

Свако дијете најчешће опонаша своје родитеље па то углавном утиче на његове лоше и

добре навике. Њему је потребно једно стабилно и позитивно окружење, да би се у

каснијем периоду, уз помоћ укупног друштва, развило у корисну и креативну личност.

Оно мора осјетити да у родитељима има пријатеље који ће му у сваком тренутку

помоћи. Родитељи су ти који могу открити све позитивне особине свог дјетета и на

правилан начин усмјеравати. Мора се створити спона разумјевања и потпуног

повјерења, разговарати о жељама и потребама, као и слободно изностити своја

размишљања и ставове. Ако се успије успоставити тако близак однос родитељи-дијета,

таква личност има свијетлу будућност. Тако усмејрено и активно дијете неће припадати

улици, са свим пороцима које она нуди.

10

5. ИСКУШЕЊА САВРЕМЕНЕ ПОРОДИЦЕ

Породица је у данашње вријеме суочена са бројним тешкоћама и проблемима како би

се одржала и испунила предпоставњене функције. У данашњим приликама и породица

доживљава сопствену дезорганизованост што се одражава на поремећеност породичних

односа на релацијама супружника и родитеља и дјеце.

Неки од многобројних проблема и искушења савремене породице су:

сиромаштво

насиље

тежња за слободом и индивидуализмом

отуђења у породици

секте

идоли и идолатрија

много или пак мало дјеце

бракови истог спола

кохабитација

мјешовити бракови 3

5.1. Сиромаштво

Први проблем са којим се савремена породица сусреће јесте сиромаштво. Истраживања

показују да једна петина свјетског становништва живи у сиромаштву. Сиромаштво је

присутно у локалним срединама, појединим регионима, па и цијелим континентима.

Поред великог економског и технолишког напретка сиромаштво се шири свуда у

3 Шијаковић, И.: Социологија, Увод у разумјевање (пост)модерног друштва, друго допуњено издање, Бања Лука, 2005, стр.82,83

11

свијету. Слику свјетског сиромаштва и положаја породице у њему показују следећи

подаци: сваких 36 секунди смрт због глади задеси неког од становника земље; 24 000

људи умире од истог узрока; 6 милиона дјеце умире сваке године; 20% трудница у

Африци и Азији годишње умре од неухрањености и недостатка гвожђа у организму.

Данас у свијету постоји 30 земаља (највиђе у Африци) којима стално пријети глад због

несташица хране, а која је условљена сушом, слабо развијеном пољопривредом,

вјерским, етничким, политичкоим и социјалним сукобима и ратовима.

На основу овог летимичног прегледа распрострањености свјетског сиромаштва, може

се поставити теза да је сиромаштво један од највећих изазова и искушења која стоје

пред савременом породицом. Економско стање сваке породице условљава све остале

њене функције у савременом друштву. Сиромаштво дјелује најмање двоструко

негативно на породицу. Прво, породице нису у стању да буду сигурно и безбједно

уточиште својих чланова, да задовоље њихове потребе и пруже гаранције за њихове

амбиције и жеље (добро образовање, квалитетну социјализацију, толеранцију и

пријатељство), а често се и распадају због сиромаштва. Друго, не могу на вријеме да

заснују нов епородице и да обављају предпостављене и очекиване функције. Посебан

проблем представља чињеница да су сиромашне породице обично бројне и налазе се на

неразвијеним подручјима са високом стопом наталитета (демографском експлоијом).4

5.2. Насиље

Једн од проблема, сваким даном све присутнији, са којим се сусреће савремена

породица, јесте проблем насиља. Породице су угрожене насиљем како унутар самих

породица, тако и насиљем у непосредном окружењу. Насиље унутар породица

карактеристично је за сва савремена друштва без обзира на њихову економску и укупну

развијеност. Насилничко понашање се испољава од стране супружника међусобно, од

стране родитеља према дјеци, као и од стране дјеце према родитељима (Ewing Ch.P.,

1997.). Вискок степен насиља у породици има своје коријене у фрустрацијама, страху,

4 http://www.sijakovic.com/02/kuda-ide-savremena-porodica/, Куда иде савремена породица,

Иван Шијаковић, (2008)

12

неизвјесности и тешкоћама које поједини чланови доживљавају у друштву и то преносе

на породицу.

Неостварнене амбиције, намјере, тежње и интереси појединих чланова породице,

стварају „рефлексно“ насиље које се испољава у породици као нека врста емотивног и

социјалног „вентила“. Криминал, тероризам, ратне пријетње и ратови представљају

посебне, отежавајуче услове у којима се насиље стално шири и постаје „уобичајени“

начин живота и дјеловања.

Истраживања и извјештаји међународних организација за бригу о породици и

невладиних организација за заштиту људсих права, указују на вискок степен насиља

унутар савремених породица у свим срединама. Многе студије које анализирају стање

односа унутар савремене породице, алармантно упозоравају да је ријеч о „паклу у

породичном гнијезду“.

Као најчешћи насилник означава се муж, односно отац у породици. Према подацима

организација за помоћ жртвама насиља жене различитог образовања, професионалног и

социјалног статуса трпе насиље ,мужа, немају довољно одлучности, храбрости и умјећа

да прекину са таквим стањем и да се извуку из понижавајућег модерног робовског

положаја. Некада трпе насиље из страха од освете мужа, некада због дјеце, а некада и

због стида и непријатности које намеће средина.

Савремена истраживања о указују стални тренд раста породичног насиља чије су жртве

дјеца. Насиље над дјецом у породичном окружењу постаје веома озбиљна и сложена

појава са гледишта свагок становишта. Сваким даном се откривају нови облици

злостављања дјеце, а многи од њих се покушавају прикрити вођењем под категоријом

„породичног васпитања“. Насиље над дјецом се испољава кроз : занемаривање,

алостављање, ускрећена и недовољна љубав, неповјерење, исмијавање, омаловажавање,

физичко кажњавање и на крају сексуална злоупотреба дјетета.

У савременим условима у породичном насиљу све чешће сусрећемо облике насиља

дјеце над родитељима. Ријеч је, углавном, о одраслој дјеци. Узроци су различити:

осјећај тјескобе у породици, сукоб око одрастања, породичних обавеза, материјална

ситуација, криминал, наркоманија, имирирање и подржавање филмских јунака и сл.

13

Распон насиља које чине дјеца над родитељима је веома широк. Од занемаривања и

запосатљања старих и немоћних родиреља, преко искориштавања њихове

благонаклоности, финансијскох средстава и материјалног богарства до монструозног

убиства.5

5.3. Тежња за слободом и индивидуализмом

Тежња за слободом и индивидуализмом у породици и породичним односима

представља један од значајних изазова у савременом друштву. Савремено друштво и

либералне тенденције доносе потребу за индивидуалном афирмацијом и потврђивањем

способноси, амбиција и жеља сваког појединца. То почиње од ране младости кроз

школу и друге видове социјализације. Питање личне слободе, избора и олуке поставља

се и у породици. Патријархалне и традиционалне породице су посебно на „удару“

захтјева за индивидуализмом, самосталношћу и поштовањем личности сваког члана.

Традиционални ауторитет и углед pater familiasa све више слаби, осипа се и настаје

вакум у породичној организацији.

Све су чешћи сукоби између родитеља и дјеце на основу права на индивидуалност и

слободу, обавеза и улога које родитељи намећу и очекују од дјеце. Основно питањесе

поставља,., како развити складне породичне односе и породичну толеранцију како би

сви чланови осјећали задовољство и срећу у породицу. У традиционалним породицама

чланови осјећају потребну да побјегну из породице и остваре своју слободу и

самосталност живјећи сами или у неком другом виду заједнице. У либералним

породицама дјеца рано напуштају породицу у портази за самосталношљу, што може да

створи други вид фрустрације. Проблем породичне толеранције је начешћи узрок

повећаног степена развода бракова у савременом друштву.6

5.4. Отуђења у породици

5 http://www.sijakovic.com/02/kuda-ide-savremena-porodica/, Куда иде савремена породица,

Иван Шијаковић, (2008)

6 Шијаковић, И.: Социологија, Увод у разумјевање (пост)модерног друштва, друго допуњено издање, Бања Лука, 2005, стр. 83

14

Постоје и такве породице које, посматрано са стране, изгледају као веома складне и

толерантне, али када им се проближите откривате све њихове проблеме и тешкоће. То

се може назвати појавом отуђења у породици. Обично су те породице посвећене једном

циљу (стицање богатства, личној афирмацији члаова, преданом испуњавању обавеза на

послу) и за свакодневна породична дружења и обавезе немају довољно времена,

стрпљења, амбиције. Чланови се не виђају данима иако станују у истом простору,

окупљају се повремено на ручковима или неким породичним свечаностима. Често нису

међусобно упознати о проблемима и потребама. Сваки члан трежи помоћ и подршку у

некој институцији грађанског друштва ( савјетовалишта, лични психолог, агенције).

Такве породице имају само спољашњу форму породице (кућу, велики стан у коме

живе), али не и класичну форму унутрашњих блискости, повезаности, упућености једни

на друге и осјећај породичне сигурности. Отуђеност у савременој породици настаје као

посљедица динамичног развоја друштва, пребрзог живота, економског раста,

потрошачког менталитета, трке за стицањем богатства, цјелодневним боравком на

послу, потребама сталног образовања и пословног путовања. Понекад се дешава да

овакав начин живота у породици има негативне посљедице на дјецу као што су

равнодушност, усамљеност, затвореност, депресија, одавање пороцима...

5.5. Секте

Незадовољни стањем у породици и осјећајем физичке и духовне тјескобе млади често

покушавају да нађу уточиште у другим групама које се намећу као „алтернативна

породица“, а уствари су негација породице. На првом мјесту то су секте које привлаче

младе људе (и не само младе) својим активностима и вјештином презентовања

„алтернативе“ скученим породичним односима, тешкоћама и неправди у савременом

друштву.

Усласком у секту настаје сукоб у самој личности(нове обавезе и улоге и потреба да се

напусти породица и нека веза са њом). Већина модерних секти је по самој својој

природи орјентисана на негацију породице,јер се она представља као „велика“

породица. Неке секте директно захтевају раскид са породицом,а неке то чине постепено

и прикривено својом индоктринацијом и наметањем нових правила. У трагању за

15

индивидуалном слободом, самосталношћу, бежећи од породичних ограничења и

неразумјевања, млади улаз у секте као у неку врсту „азила“ од породичних и других

свакодневних обавеза и проблема. Неки од њих се прилагоде новим правилима и

начину живота, док други постану разочарани и додатно фрустрирани начином живота

и односима који владају у сектама, желе да побегну даље, да се извуку из окриља секти,

постају сасвим изгубљени, без идентитета, без слободе и самосталности.

Између секти и породице траје стално „такмичење“, вечита борба (отворена или

прикривена) за наклоност младих. Породица се ту налази у стању сталног страха и

повремене панике да ће јој чланови приступити секти (посебно деца), приступити секти

и тако запоставити породицу, изгубити идентитет, запоставити образовање, посао,

побећи од нормалних животних и друштвених токова. Између породице и секти траје

стање сталне друштвене напетости која се често преноси на одређене институције

(полицију, судове, школу) и као шири простор страха, неизвесности и несигурности у

друштву. Породица често губи „трку“ са сектама, јер није у стњу да пружи потребан

осјећај сигурности, „илузију“ среће и задовољства, привид склада, реда, наде у бољи

живот.

Секете све то нуде кроз своју мисионарску активност, међутим, касније малди сазнају

да је све била само илузија, варка, да су многе секте ригидне и милитантне

организације које поништавају сваку слободз, креативност и самосталност личности,

искориштавају људе ради стицања богатства вође секте и његових блиских сарадника.

5.6. Идоли и идолатрија

Поред секти у модерно време један од проблема који нарушава складне породичне

односе јесте и све раширенија појава идола и ширење идолатрије (преданост

обожавању идола) код младих људи.

Често због неиспуњених власититих амбиција и очекивања млади се орјентишу на

пројектовање суштине и смисла свог живота у праћењу и обожавању неке личности

или груп из „шоу бизниса“, спорта или друге области. То се огледа у жељи да свог

идола прати свуда, покушавају да му се приближе, знају све његове манире, опонашају

16

га и имитирају га у начину облачења, понашања, врсти хране, покушавају да живе

његов живот, занемарују своје обавезе.

Посебан проблем је када млади људи за идола узимају фрустриране и патолошке

личности (криминалце, убице, терористе). Ово предстваља извор повећане тензије у

породичним односима и узрок неразумјевања између родитеља и дјеце.

Понекад се јаљају такмичења између родитеља и дјеце у томе ко ће преданије

обожавати неког идола, вођу или неку појаву, процес, покрет. То такмичење се

претвара у неразумјевање, нетолеранције и сукобе, често са трагичним исходом.

5.7.Много или пак мало дјеце

Породице са много дјеце представљају значајан проблем модерног свијета и нових

породичних односа. Најчешће је ријеч о сиромашним породицама које не могу да

исптуне неопходне економске и социјалне функције да би се њихови чланови нормално

развијали. Сиромаштво може бити наслијеђено, а може се појачати бројношћу чланова

који додатно оптерећују породични буџет. Породице са великим бројем дјеце обично се

налазе у сиромашним крајевима свијета или у сиротињским квартовима и приградским

насељима великих свјетских градова. Такве породице доприносе повећању

демографске неравнотеже, подржавају сиромаштво и изазивају сумњичења и

неповјерење развијеног дијела свијета.

Супротан примјер су породице са мало дјеце, које подстичу страх од недовољне

репродукције, потребне обнове становништва (резервна радна снага, преузимање

обавеза). Посебно се та чињеница истиче као аргумент у ширењу страха од нестајања

појединих етничких група, раса, култура (синдром бијеле куге).

5.8.Остала искушења

Један од проблема савремене породице је постојање бракова истог пола (хомосексуални

и лезбејски бракови). Овај проблем постаје све више изражен са захтјевом тих парова

да легално усвајају дјецу и тако формирају „праве“ породице. Какав ће бити њихов

17

живот? Како ће функционисати те породице? Како ће се средина понашати према

њима? Какав ће утицај то остављати на „њихову“ дјецу? Све су то питања и проблеми

са којима ће се морати суочавати такве породице.

Такође, истополним браковима треба додати проблем клонирања, као инструмента

„репродукције“ породице.

Савремена породица се сусреће и са све израженијим проблемом мјешовитих бракова

(расно, културно) који захтјевају дужи период прилагђавања, посебно у срединама које

инклинирају расној или културној „чистоти“.

На крају се можe поменути и проблем кохабитације (живот у заједници без формалног

склапања брака) за коју неки теоретичати сматрају да представља будућност брачних

заједница и модалитет породичних односа, има слободу кретања партнера, није

формално-превно ограничена, заснива се на емотивној блискости или неком интересу

дижег или краћег трајања, можњ да прерасте из емотивно-љубавних, браћних у

пријатељске, пословне, сарадничке односе и обрнуто, из поменутих односа у „праве“

брачне односе. 7

Овдје ће се поставити питање будућег неопходног прилагођавања друштвених

институција за такав вид функционисања породица и бракова. Када се говори о

узроцима повећања кохабитационих заједница уочава се да су то: брз темпо промјене

услова и начина живота; осамостаљење и самоосвјештење жена које више нису спремне

да се подреде мужевљевом типу организације породице; борба за остварење бољег

успјеха у каријети и мушкарца и жене; могућност чешћњ промјене партнереа, као и

могућност да се имају дјеца са различитим партнерима.

7 Иван Шијаковић, СОЦИОЛОГИЈА, Увод у разумјевање (пост)модерног друштва, друго допуњено издање, Бања Лука, 2005, страна 84

18

6. ЗАКЉУЧАК

Може се закључити да је класична породица све више угрожена, да се убрзнао

трансформише, па чак и потискује. Стварају се бројне алтернативе заједничког живота

које нису породица са класичном формом и класичним обавезама које спутавају њене

чланове да остваре своје интересе, жеље, намјере и амбиције.

Породица је оптерећена бројним негативним појавама које су карактеристицчне за

савремени свијет, као сто су насиље, криминал,отуђеност, сиромаштво, сукоби и

ратови, убрзана економска трансформација и глобализација савременог свијета.

Долази до све већег раскорака између класичне породице и друштва. Некада је

породица представљала ослонац друштвене структуре и друштвених односа. Данас је

то све мање, јер се теско прилагођава настали промјенама.

Друштво се такође налази у „стању збуњености“, класична породица му постаје све

несигурнији ослонац,а није развило механизме и институције које би је надомјестиле

или помогле њену рехабилитацију и стабилизацију.

Да ли ће побиједити „реформисана“ класична породица или њене савремене

алтернативе, сада још увијек није могуће сигурно и прецизно одговорити.

„Када се људи буду одговорније односили према властитом животу и према животу

своје породице,можемо се надати да ће бити и мање развода бракова и мање одбачене и

нежељене деце и уопште мање људских невоља и трагедија”. (Босиљка Ђорђевић)

19

ЛИТЕРАТУРА

1. Гиденс, Ентони, Социологија, Економски факултет, Београд, 2005.

2. http://zivot.krstarica.com/c/zene/uticaj-drustva-na-odluke-o-zasnivanju-porodice/ Утицај друштва на оснивање породице, непознат аутор, (21.12.2001.)

3. Шијаковић, Иван, Социологија, Увод у разумјевање (пост)модерног друштва, друго допуњено издање, Бања Лука, 2005.

4.http://www.sijakovic.com/02/kuda-ide-savremena-porodica/ Куда иде савремена

породица, Иван Шијаковић, (2008)

20