10. mart 2017. godine

POSAO U SRBIJI Bar svaki treći radnik jednom

nogom U INOSTRANSTVU, evo zašto

Svaki peti radno sposoban građanin Srbije ne voli svoj posao, a trećina zaposlenih ne radi u svojoj struci,

pokazalo je istraživanje "Blica" i "Smart plus research" na reprezentativnom uzorku. Sve njih ekonomisti

svrstavaju u kategoriju građana koji su "jednom mogom u inostranstvu".

Kada se ova anketa upotpuni sa najnovijim podatkom Republičkog zavoda za statistiku da 13 odsto radno

sposobnog stanovništva nema posao dobija se nimalo ružičasta slika tržišta rada.

- Na zadovoljstvo na poslu utiču brojni faktori kao što su odnos nadređenih, atmosfera, visina plate i drugo

tako da ne znači da oni što su zaposleni u svojoj struci automatski vole svoje radno mesto - objašnjava

Sandra Panić iz agencije “Smart-plus research”.

Ekonomista Saša Đogović ističe

da je na osnovu rezultata ovog

istraživanja jasno da je petina

građana praktično primorana da

radi ono što ne voli pošto je

nezaposlenost i dalje velika.

- To nezadovoljstvo utiče na

kvalitet života, a kada pogledate

da još trećina ljudi nema radno

mesto u skladu sa svojim

obrazovanjem može se govoriti o

velikom rezervoaru građana koji

su praktično jednom nogom u

inostranstvu - naglašava

Đogović.

Kako kaže, treba imati u vidu i veliki broj građana koje se zvanično ne vode kao nezaposleni, ali rade na

privremeno-povremenim poslovima ili na ugovor o delu.

- Oni zbog neizvesnosti, nestabilnosti i nepredvidljivosti svog zaposlenja smatraju se praktično

nezaposlenima. I to je, takođe, zabrinjavajuće jer će i oni kad-tad potražiti svoju sreću van Srbije ako se

takvi uslovi rada nastave - objašnjava Đogović.

Dve trećine surfuje na poslu

Čak dve trećine zaposlenih u Srbiji koristi internet u privatne svrhe dok je na radnom mestu.

- Ovo nije zabrinjavajući podatak jer se nalazimo u dobu digitalizacije gde jednostavno ljudi tome ne mogu

da odole. Ne postoji mogućnost da svakog ranika iskontrolišete, recimo, da li je otišao na internet da pročita

vest koja ga interesuje - kaže Đogović i dodaje da se u proizvodnim pogonima sigurno ne “surfuje” na

internetu.

Rezultati istraživanja tržišta rada:

Da li volite svoj posao:

Da 78,3

Ne 21,7%

Radite li posao u svojoj struci?

Da 65,2%

Ne 34,8%

Da li koristite interenet u privatne svrhe dok ste na radnom mestu?

Da 68,8%

Ne 31,7%

Da li lakirate nokte na radnom mestu?

Da 11,6%

Ne 88,4%

PROBLEMI U PRIVREDI NA SKENERU

MINISTRA Knežević: Kinezi idealni za RTB

"Bor", oni misle 10 godina unapred

Ministar privrede Goran Knežević u intervjuu za "Blic" tvrdi da su za RTB "Bor" zainteresovane kompanije

iz Kine, Kanade i SAD.

Ipak, kako kaže, jedino Kinezi imaju i neke drugačije strateške

interese, koji nisu samo ekonomski, i razmišljaju 10 godina unapred.

Jedno od državnih preduzeća sa najvećim problemima je RTB "Bor"?

Pre svega sa dugovima.

- Tačno je, ali se problemi rešavaju.

Kako?

- Tako što je od novembra 2016. pravosnažan UPPR (unapred

pripremljen plan reorganizacije). Kroz njega se "Bor" razdužio za više

od milijardu evra. Dugovanja "Bora" potiču još od 1947, pa iz

šezdesetih, sedamdesetih… Dakle, nisu to dugovi pretočeni u neki novac koji može da se koristi za nešto. Ti

dugovi su otpisani. Znači, građani to ne plaćaju, i to preduzeće je sada u planu reorganizacije. Imaju godinu

dana da počnu da plaćaju dugove od oko 350-400 miliona evra. To su krediti, obaveze prema dobavljačima.

I oni sve to rade. Sada trenutno sve svoje obaveze redovno izmiruju.

Ako je to tako, zašto premijer stalno govori da je "Bor" rak-rana naše privrede?

- Zato što je ovo dobar trenutak da se taj problem reši jer je na tržištu cena bakra 6.000 dolara po toni i "Bor"

sada može dobro da radi. Pre dva meseca cena je bila oko 4.000, a tada ne može da radi rentabilno. Zato

hoćemo da razrešimo to sada. Mi kao država niti smo spremni, niti želimo da ulažemo više u "Bor". Ni u

bilo koje preduzeće gde je vlasnik država. Na "Bor" je uvezano 300.000 ljudi koji žive tamo. To nije samo

ekonomski problem, već i socijalni, demografski, politički... A javili su se investitori iz Kine, Kanade,

Amerike i tražili određene podatke.

Kako teku pregovori sa Kinezima, u kojem smeru idu?

- Sa Kinezima je malo drugačije.

Zašto?

- Oni imaju i neke drugačije strateške interese koji nisu samo ekonomski, u odnosu na sve ostale.

U čemu je razlika?

- Trebalo je, recimo, ući u Železaru, a to može samo Kina i kineski kapital jer oni razmišljaju 10 godina

unapred i već imaju neku strategiju šta će s tim. Tako da mislim da će se i u "Boru" to morati desiti jer mi

tamo imamo rudu, prirodnu sirovinu.

Mislite da u našoj zemlji ne postoji neki privrednik, odnosno kompanija koja bi to isto mogla da uradi?

- Pa neka se javi.

Evo javio se predsednik kluba "Privrednik" Zoran Drakulić.

- Odlično, evo sada je konkurs. Neka se javi, pa to je odlično.

Drakulić kaže da bi mogao da podigne "Bor".

- Odlično, odlično.

Ali, ipak, domaći privrednici smatraju da se favorizuju strani investitori.

- Ne. Evo, pogledajte uslove, traži se plan i program, znanje, iskustvo, niko ne favorizuje nikoga. Meni lično

bilo bi izuzetno drago ako se bude javio Drakulić. Ja sam čak obećao da će moj prvi odlazak među

privrednike biti u klub „Privrednik“ i to sam ispunio.

Baš iz kluba "Privrednik" kažu da su uvek tu da daju savet Vladi, ali da ih niko nije zvao.

- A što da ih zovemo? Manite me saveta. Pa bili su konkursi u svim javnim preduzećima, je l' su bili EPS,

"Železnice"… Hoće da nas savetuju, a neće da preuzmu odgovornost. To je za mene jedino ispravno.

Nedavno istraživanje "Ipsos stratedžika" ukazuje da se privrednici žale da su uslovi poslovanja u Srbiji lošiji

u 2016. nego pre godinu dana, da ima više parafiskalnih nameta...

- A da li ste čitali belu knjigu stranih investitora, i šta u njoj piše? A to je da su uslovi bolji. Ja ne bežim od

toga da postoje problemi. Ali nećemo uzimati baš svako istraživanje.

Ipak, parafiskalnih nameta nema svake godine sve više?

- Da, to jeste problem.

I kako da privreda oživi kada je to guši?

- Moj lični utisak je da to nije baš tako. Jer uzmite samo podatak da je Srbija u poslednje dve godine

napredovala 44 mesta na Duing biznis listi. To ne radi Vlada Srbije ili Ministarstvo privrede, već Svetska

banka. Tačno je da imamo više od 400 parafiskalnih nameta. Osnovali smo na nivou Vlade radnu grupu

kako bismo do sredine godine imali registar svih tih nameta, ujednačili ih i polako rešili taj problem.

Više od 50.000 ljudi radi preko agencija

Zakon tek krajem godine

Najmanje 50.000 ljudi u Srbiji u ovom trenutku radi preko neke od agencija za privremeno zapošljavanje

radnika, a da pritom ne postoji zakon kojim je ceo ovaj segment zapošljavanja uređen, a radnici zaštićeni.

Zakon koji većina zemalja u Evropi već

uveliko ima, kod nas se krčka više od godinu

dana. Radna grupa se sastajala tokom cele

prošle godine, a trenutno je u fazi radne

verzije, koja bi, kako su Danasu rekli u

Ministarstvu rada, trebalo da pred poslanike

dođe do kraja godine.

- Pripremljena je radna verzija nacrta zakona

o radu preko agencija za privremeno

zapošljavanje, on treba da prođe javnu raspravu, da se pribave mišljenja resornih ministarstava i Socijalno-

ekonomskog saveta, kao i mišljenje Evropske komisije, jer se radi o oblasti koja je uređena direktivama

Evropske unije. Očekujemo da će do kraja godine Vlada utvrditi Predlog zakona i dostaviti Narodnoj

skupštini - ističu u Ministarstvu rada.

Oni napominju kako ova oblast nije zakonski uređena iz razloga što Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u

svrhu ustupanja zaposlenih drugom poslodavcu i da bi ovim zakonom upravo to trebalo da se uredi kako bi

se svi zaposleni u pogledu osnovnih uslova rada izjednačili.

Jednaki uslovi za sve radnike jeste i osnovni zahtev koji imaju sindikati. Potpredsednik Saveza samostalnih

sindikata Srbije Duško Vuković kaže da Zakon o radu koji imamo uređuje samo način na koji se registruje

agencije, ali da iz ugla radnika ne rešava nijedno bitno pitanje.

- Prošle godine radili smo i radili na tom zakonu, usklađivali ga se direktivama EU, što je neophodno,

postavili polazne osnove, ali opet je bilo stvari koje nisu do kraja rešene. Predlog Ministarstva rada je bio da

se u zakon stavi kako državni službenici ne mogu da se zapošljavaju preko agencija. S tim se ne slažemo, jer

zašto oni ne bi mogli, a drugi mogu. Ili će biti isti za sve ili da ga nema uopšte - kaže Vuković za Danas.

Iako su predstavnici sindikata protiv ovakvog zakona, svesni su, ističe Vuković, da on mora da postoji i da

ga većina razvijenih evropskih zemalja odavno ima. Kad je već tako, onda, smatra naš sagovornik, on treba

da bude dobro urađen, a radnici koji na ovaj način dolaze do posla zaštićeni jednako kao i svi ostali.

- Ono na čemu insistiramo jeste da se ograniči broj ljudi koji u jednoj firmi mogu da se zaposle preko

agencije, da postoje kolektivni ugovori, da mogu da dobiju ugovore na neodređeno i da imaju ista prava kao

i ostali - napominje Vuković.

Kako se to radi u Austriji

U Austriji zakon koji reguliše rad preko agencija postoji još od sedamdesetih, baš kao i kolektivni ugovor na

nacionalnom nivou koji se primenjuje za takozvane ustupljene radnike. Radnici imaju sva prava kao i stalno

zaposleni u preduzećima.

Na njih se primenjuje kolektivni ugovor koji je povoljniji, a po pitanju zdravlja i bezbednosti je nulta

tolerancija, tako da se na sve zaposlene primenjuju striktne mere bezbednosti, isti kvalitet zaštitne opreme, a

odgovornost snosi i poslodavac korisnik i poslodavac koji je ustupio radnike. Radnik koji je zaposlen u

agenciji ima ugovor o radu na neodređeno vreme, a kada se ustupa nekom preduzeću ustupa se na puno

radno vreme. Agencije moraju da dozvole radnicima da organizuju savete ili sindikate, a kada se završi

angažman radnika u preduzeću, sledećih 13 nedelja isplaćuje mu se prosečna zarada iz prethodnog perioda.

U Austriji je zabranjeno otpuštanje stalno zaposlenih da bi se nakon toga za iste poslove angažovao radnik

preko agencija, a maksimalan broj zaposlenih u jednoj firmi na ovaj način ne sme da prelazi 10 odsto.

AUTORSKI TEKST Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u

Srbiji

Reforma Poreske uprave - prvi zadatak

Već duže vremena postoje pritužbe na neujednačeno tumačenje poreskih propisa od strane različitih

filijala Poreske uprave

Prema podacima istraživanja o poverenju investitora i poslovnoj klimi koje Američka privredna komora u

Srbiji već četvrtu godinu zaredom sprovodi među svojim članicama.

Čak 77 odsto ispitanika smatra da povećanje

predvidivosti izmene poreske regulative treba

da postane apsolutni prioritet Vlade, a čak 88

odsto članova smatra da je za unapređenje

poslovnog ambijenta u Srbiji ključna upravo

reforma Poreske uprave. Za predstavnike

privrede, konzistentna primena postojećih

propisa, a potom transparentna izmena

regulative, predstavljaju ključne faktore koji

mogu doprineti kreiranju boljih uslova

postojanja, kao i daljem privrednom rastu u Srbiji. U okviru platforme za unapređenje poslovnog okruženja

Američke privredne komore, na reformi i efikasnijoj primeni poreskih politika rade Odbor za finansije i

poreze i Odbor za borbu protiv sive ekonomije.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, koja prvenstveno podrazumeva pronalaženja prekršilaca poreskih

propisa, tu je Vlada već učinila značajan napredak donošenjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, ali u

celom procesu ima mesta za dalja poboljšanja. Pre svega mislimo na potrebno unapređenje koordinacije

inspekcijskog nadzora, uvođenje analize rizika i unapređenja kapaciteta i sistema vrednovanja učinka, što

uključuje i vrednovanje koordinacije sa drugim inspekcijama i organima u procesuiranju, odnosno

kažnjavanju prekršilaca, gde je do sada najmanje urađeno. Stoga podržavamo najavljenu specijalizaciju i

edukaciju tužilaštava i sudova, u cilju bolje međusobne koordinacije tužilaštva sa kontrolnim organima

prilikom pribavljanja dokaza, kako bi ceo proces imao svoj konačni ishod. Nadamo da će ova specijalizacija,

koja je deo akcionog plana za sprovođenje strategije Ministarstva pravde, biti završena do proleća 2018.

godine, kada specijalizovana odeljenja počinju sa radom. Po pitanju povećanja naplate poreza, veoma je

važno da analiza rizika inspekcija fokusira njihove kapacitete i napore ka onima koji namerno krše zakon, a

ne dominantno na registrovane subjekte koji imaju veliki promet. Nadamo se da će najavljeno formiranje

odeljenja Poreske uprave, koje će se baviti preventivnim delovanjem i pomaganjem usaglašavanju sa

propisima, doprineti rešavanju ovog problema.

Kada govorimo o transparentnosti donošenja zakona i primenama postojećih poreskih propisa, pored

činjenice da je predvidivost važan faktor i da bi svi investitori trebalo na vreme da budu informisani o

potencijalnim izmenama ili dopunama poreskih obaveza, od ključne važnosti je da se obezbedi

konzistentnost primene propisa. Uključivanje privrednog sektora u proces izmena važnih zakona, poput

Zakona o PDV-u, te transparentnost u planiranju i efikasnoj izradi izmena poreskih propisa uz zajednički

dijalog, neophodni su ukoliko želimo da stimulišemo ekonomsku stabilnost u zemlji. Ovim bi se u velikoj

meri poboljšala značajna predvidivost poreskog okruženja, ali i sprečila brojna delimična i tehnički

nedosledna zakonodavna rešenja. S tim u vezi, bilo bi poželjno kada bi privredni sektor i javnost bili

unapred obavešteni o izmenama i planiranim zakonima i poreskim propisima koje Ministarstvo finansija

planira da sprovede do kraja godine.

Zahvaljujući saradnji privrede i predstavnika nadležnih institucija i Vlade, do sada su primećeni vidljivi

pozitivni pomaci, ali je izuzetno važno nastaviti dalje u pravcu poboljšanja predvidivosti primene propisa.

Naime, već duže vremena postoje pritužbe na neujednačeno tumačenje poreskih propisa od strane različitih

filijala Poreske uprave. Postoji obećanje Poreske uprave da će se unutar institucije formirati jedinstveno

odeljenje koje bi adresiralo ovaj problem, čiju što skoriju implementaciju podržavamo. Dodatno, postoje

pritužbe na nepoštovanje prilikom inspekcijskih kontrola tzv. obavezujućih mišljenja koje izdaje

Ministarstvo finansija, kao i na nekonzistentnost različitih mišljenja u ovom domenu. Prvi korak u rešavanju

ovog problema je donošenje zajedničkog stava Ministarstva finansija i Poreske uprave po ovom pitanju,

kako bi poreski obveznici izvesno znali kako da primenjuju pravila. Dugoročnije, potrebno je ozbiljno

pristupiti izradi detaljnih podzakonskih akata koja se odnose na implementaciju svih poreskih propisa,

umesto oslanjanja na pojedinačna mišljenja zasnovana na konkretnim slučajevima. Ministarstvo finansija

najavilo je pripremu objedinjenog Pravilnika za primenu Zakona o PDV-u i smatramo da je to inicijativa

koju treba sprovesti što pre.

Veoma pozitivnom smatramo odluku o vraćanju apelacionog postupka na prvostepena rešenja Poreske

uprave u Ministarstvo finansija i vidimo je kao prvi korak koji bi mogao da obezbedi konzistentniju primenu

propisa i mišljenja. S tim u vezi je potrebno da se što pre formira novo odeljenje unutar Poreske uprave i

obezbedi da od sredine 2017. godine ono bude operativno u punom kapacitetu.

Iako usko gledano ne spada u poresku politiku, svakako veliki teret, pogotovo maloj privredi, stvaraju

parafiskalni nameti. Uvereni smo da će dugo obećavani završetak reforme parafiskalnih nameta,

konsolidacija raznih finansijskih tereta za privredu i povećanje transparentnosti, doneti podstrek malim

preduzećima.

SRBIJA DANAS/VEČERNJE NOVOSTI

Poštar više NEĆE donositi PENZIJE bakama i

dekama!

Bake i deke više neće čekati poštara koji će im doneti novac

Deset puta više novca izdvaja se iz državne kase za isplatu penzionera koji svoje penzije primaju na kućnu

adresu od onih kojima ležu na tekući račun, a kojih je

trostruko više.

Zbog toga će opcija primanja "na ruke" uskoro biti ukinuta i

svi će novac morati da primaju preko tekućeg računa.

Prema rečima Vladana Manića, savetnika ministra za rad, u

Srbiji 1,3 miliona penzionera prima penzije na tekući račun i

to je državu koštalo 80 miliona dinara.

- Ima 426.000 onih koji novac dobijaju "na ruke". Za to se

godišnje izdvaja čak 811 miliona dinara. Zbog toga što je to deset puta skuplje novim penzionerima ne bi

trebalo dozvoliti primanja penzije na kućne adrese, već će morati da otvore tekući račun - priča Manić.

On kaže da je opcija ispalte penzije na kućnu adresu previše skupa za državu.

- Za to, naravno, nisu krivi penzioneri već činjenica da mnogi od njih žive daleko od gradova u kojima nema

ekspozitura banaka - zaključuje Manić.

Ističe rok za podnošenje prijava za koncesiju za

Aerodrom

Rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu ističe danas.

Rok je prethodno produžen dve nedelje da bi se

što većem broju potencijalnih ponuđača

omogućilo da pribave sva neophodna dokumenta

i podnesu kompletne prijave.

Vlada Srbije i Aerodrom "Nikola Tesla" objavili

su 10. februara javni poziv za davanje koncesije

za tu kompaniju u trajanju od 25 godina, a rok za

postavljanje prijava bio je 25. februar.

Koncesija se daje za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje

infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera. Koncesiju neće moći da dobiju kompanije koje

upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da su za aerodrom

zainteresovane ruske, kineske i neke evropske kompanije.

MINISTARSTVO ZDRAVLJA Vekić: Elektronski

recepti stižu početkom leta

Za tri godine je mnogo urađeno u oblasti zdravstva, posebno u dva domena, uvođenju informacionog

sistema i unapređenju lečenja onkoloških pacijenata, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu

zdravlja Berislav Vekić.

On je i dodao da se početkom leta očekuje uvođenje e - recepata.

Vekić je, na panelu "Zdravstvo u Srbiji: nedostaci i kako ih izlečiti" na Kopaonik biznis forumu, podsetio da

je srpsko zdravstvo 2013. godine bilo poslednje na evropskoj lestvici, da je 2014. napredovalo za tri, a 2015.

za još tri mesta, dok je prošle godine rangirano na 24. mestu, od 36 zemalja.

Veliki korak je, kako je rekao, napravljen u dva domena, uvođenja informacionog sistema i unapređenje

lečenja onkoloških pacijenata.

Vekić je podsetio da je nabavljeno sedam novih linearnih akceleratora, uz gama nož, tako da imamo osam

sofisticiranih aparata za onkologiju.

Uvođenje informacionog sistema doprinelo je velikom iskoraku kada je reč o zakazivanju specijalističkih

pregleda, rekao je Vekić ilustrujući to podatkom da je u aprilu prošle godine bilo 160.000 zakazanih termina

za specijalističke preglede, dok je danas ta brojka 1,2 miliona termina, na svim nivoima.

"To je ozbiljan iskorak i dalje radimo na unapređenju sistema", rekao je Vekić i najavi da će uskoro biti

uveden e-recept, koji će omogućiti da hronični pacijenti koji "opsedaju" domove zdravlja ne odlaze na

preglede, već direktno u apoteku, gde će podizati terapiju.

Kako je rekao, uvođenje e-recepta očekuje se početkom leta. On je dodao da niko ne spori da u našem

zdravstvu ima problema i ukazao da nema ozbiljne reforme u zdravstvu bez investicija, odnosno bez daljeg

napretka ekonomije.

"To povlači i pitanje zadržavanja stručnjaka, moramo da stvorimo uslove da zadržimo ljude i finansijskim

momentom i uslovima rada", rekao je Vekić.

Vekić je ukazao da treba raditi i poboljšati situaciju kada je reč o lečenju hroničnih nezaraznih bolesti, a to

su srčana oboljenja, dijabetes, i još napora u domenu onkologije.

"To je sve ono na čemu ćemo raditi kroz adekvatniju dijagnostiku, nabavku aparata i nabavku inovativnih

lekova. Imamo ciljeve, viziju i planove da unapređuejmo sistem", rekao je Vekić.

On je spomenuo i set novih zakona, rekavši da je 14 zakona, među kojima dva krovna - o zdravstvenom

osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti, već završeno i očekuje se uđu u skupštinsku proceduru.

Direktorka RFZO Verica Lazić podvukla je da je budžet Fonda ove godine 228,6 milijardi dinara, što je 6,9

milijardi više nego lane, a od toga se najviše izdvaja za zdravstvenu zaštitu, 212 milijardi dinara.

Povećana su i sredstva za lekove, dok je čak 1,1 milijarda izdvojena za lečenje retkih bolesti, dodala je

Lazić.

Kako je rekla, više novca je izdvojeno i za inovativne lekove, navodeći da je u Srbiji na pozitivnu listu

stavljeno 23 nova inovativna leka, osam za pedijatrijske pacijente, po četiri za hematološka oboljenja i

transplantaciju i sedam za onkološke pacijente.

Drakulić: RTB može biti uspešan

Predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić izrazio je uverenje da RTB Bor može, sa

dobrim menadžmentom, da se vrati na uspešan put i bude ono što je nekada bio.

On je, odgovarajući na pitanja učesnika panela na Kopaonik biznis forumu, rekao da RTB Bor mora da ima

poseban tretman u Srbiji.

"To je rudnik koji je doneo Srbiji milijarde. On je samo zbog lošeg menadžmenta i investicija u situaciji u

kojoj jeste", kazao je Drakulić.

Drakulić je izrazio uverenje da sa dobrim menadžmentom može ponovo da se vrati na uspešni put.

Takođe je kazao da nije zainteresovan za javna preduzeća za koja je vlada raspisala konkurs.

"Svi u Srbiji moraju da stegnu u kaiš"

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da svi u Srbiji moraju da stegnu kaiš kako bi im, u ekonomskom

smislu, svima bilo bolje.

Vujović je istakao da je bitno da je sadašnja Vlada Srbije pokazala da su poboljšanja moguća.

"Bitno je da smo pokazali da su pobljšanja moguća, svaki dan ide sve bolje...ali svi moraju da budu svesni

da i dalje postoje ograničenja", rekao je Vujović za Radio televiziju Srbije

On je naglasio značaj sve većeg poverenja ljude u ekonomske mere vlade ukazavši istovremeno da "svi

moramo da stegnemo kaiš" da bi izašali iz zatečenog stanja.

U istoj emisji, predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović je ocenio da pre smanjenje poreza i

povećenja plata i penzija treba povećati investicije u infrastrukturu.

Upitan o stavu Fiskalnog saveta o mogućem smanjenju poreza na plate i povećenju plata i penzija, Petrović

je rekao da su "prioriteti malo drugačiji".

"Ako naplata bude veće od očekivane onda prvo treba povećeti investicije u infrastrukturu", rekao je on

upozorivši i na visoki javni dug.

Konkursi za direktore Srbijagasa, Pošte Srbije,

EMS...

Vlada Srbije objavila je danas javne konkurse za izbor direktora nekoliko javnih preduzeća, među kojima su

Srbijagas i Pošte Srbije.

Konkursi su objavljeni i za Skijališta Srbije, Srbijavode, Elektromreže Srbije, Rezervat Uvac iz Nove

Varoši, Park prirode Mokra Gora iz Užica i preduzeća za razvoj i unapređenje informisanja putem

elektronskih medija na srpskom jeziku u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija "Mreža-Most" sa

sedištem u Beogradu.

Rok za podnošenje prijava je 30 dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Ranije su raspisani javni konkursi za direktore 12 javnih preduzeća - Stara planina iz Knjaževca, Nuklearni

objekti Srbije, Putevi Srbije, Transnafta, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije, Emisiona tehnika i veze,

Javnog preduzeća za skloništa, kao i za četiri nacionalna parka: Tara, Đerdap, Fruška gora i Kopaonik.

Direktori javnih preduzeća na javnom konkursu se biraju na četiri godine, a kandidati treba da imaju

najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje i najmanje tri

godine radnog iskustva u delatnostima kojima se bavi javno preduzeće.

Uslov je da nisu članovi organa političkih stranaka. Skupština Srbije usvojila je Zakon o javnim

preduzećima krajem februara prošle godine, koji predviđa da se direktori javnih preduzeća u Srbiji biraju na

javnom konkursu. Ministarstvo privrede podnete neotvorene prijave dostavlja vladinoj Komisiji za

sprovođenje konkursa za izbor direktora, u roku od tri dana od isteka roka za dostavljanje prijava, na

razmatranje i dalje postupanje.

Ljajić: Četiri turske tekstilne kompanije hoće da

rade u Srbiji

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić danas je izjavio da su četiri turske tekstilne kompanije zainteresovane

da pokrenu proizvodnju u Srbiji.

Ljajić je na otvaraju "Balkan tekstil sajma" na Beogradskom sajmu najavio da će sutra biti potpisan ugovor o

otvaranju fabrike vunice u Lebanu koja će u početku zaposliti 300 radnika i pozvao i druge turske kompanije

da ulažu u Srbiji.

On je istakao je da je značajno što su turske tekstilne kompanije zainteresovane da ulažu u nerazvijene

delove Srbije.

"Sada želimo da promovišemo novi model privlačenja investitora u kojem država obnavlja i rekonstruiše

stare proizvodne hale u kojima se pokreće proizvodnja", rekao je Ljajić i dodao da je taj model primenjen u

Lebanu.

Turski investitori su, kako je naveo, obilazili pogone u Lazarevcu, Kraljevu, Nišu i Leskovcu.

"Srbija je prošle godine izvezla tekstila u vrednosti 497 miliona dolara, što je značajan porast u odnosu na

2000. godinu kada je izvezeno za 150 miliona dolara", rekao je Ljajić.

Podsetio je da u tekstilnoj industriji Srbije radi 40.000 ljudi i ocenio da je potrebno obrazovati radnu snagu

koja će biti zaposlena u tom sektoru.

Od 2013. otišao 61.971 činovnik

Ministar Vulin na forumu na Kopaoniku sumirao smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. U istom

periodu izvan janog sektora zaposleno 134.953 ljudi. Manje dotacije za penzije

OD trenutka kada je počela da se primenjuje odluka o zapošljavanju u javnom sektoru, početkom decembra

2013, pa do kraja februara ove godine broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za 61.971, što je oko

osam odsto. Istovremeno, broj zaposlenih van javnog sektora porastao je za 134.953 - istakao je u četvrtak,

poslednjeg dana Kopaonik biznis foruma, ministar rada Aleksandar Vulin, zaključujući da imamo rast broja

ljudi prijavljenih na osiguranje za 72.982.

- To su ti ljudi zahvaljujući kojima Srbija ima fiskalnu stabilnost - rekao je Vulin.

On je istakao da se zalaže za uvođenje progresivnog oporezivanja zarada.

- To je mišljenje Ministarstva rada, nešto za šta se mi zalažemo, ali to nije nešto o čemu možemo sami da

donesemo samostalnu odluku. Lično, smatram da bi to bilo dobro i da treba da razmišljamo u tom pravcu -

naglasio je Vulin.

Kako ističe, progresivno oporezivanje i poresko resterećenje koje je najavio premijer su dve različite stvari.

Ministar rada najavio je i uvođenje 13. dečjeg dodatka. Na novinarsko pitanje ko će na njega imati pravo,

ministar je pojasnio:

- To znači da sva deca koja završe razred srednje škole dobijaju još jedan dečji dodatak. To je jedna vrsta

podsticaja da uče, da budu vredni i pokazatelj da mi to cenimo. Povezaćemo isplatu dečjeg dodatka sa

redovnim pohađanjem nastave. Nema opravdanja da vam dete ne ide u školu.

Ministar Vulin naveo je i podatak da su se smanjile i budžetske dotacije za penzije sa 48 odsto, koliko su

bile u 2012. na 35 odsto.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, kao domaćin 24. po redu Kopaonik biznis

foruma, sumirao je rezultate ovogodišnjeg skupa, navodeći da je neophodno "zaorati" u strukturne reforme,

promovisati rast privatnog sektora, stimulisati preduzetništvo i mala i srednja preduzeća, uz istovremeno

okončanje procesa privatizacije i restrukturiranja velikih sistema.

Siguran sam da ovaj događaj ne samo da može da pomogne Narodnoj banci Srbije u koncipiranju

ekonomske politike, već znači jednu istinsku promociju naše zemlje i pozitivnih rezultata u prethodnom

periodu u realizaciji fiskalne konsolidacije - zaključio je Vlahović.

ČADEŽOVE CIGARETE

PREDSEDNIK Privredne komore Srbije Marko Čadež iznenadio je veliki broj panelista na Biznis forumu

na Kopaoniku kada je u pauzi zapalio nešto nalik na elektronsku cigaretu.

- To je IQOS koji greje duvan, ne sagoreva ga, a što je najvažnije, ne smetam nikom oko sebe. Koristim ga i

u kući - rekao novinarima Čadež.

PARTIJSKO ZAPOŠLjAVANjE

PREMA rečima ministra Vulina, stopa nezaposlenosti u poslednjem tromesečju prošle godine smanjena je

na 13 odsto i to nije, kako kaže, "rezultat neke kosmičke zavere".

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje danas imamo 696.579 nezaposlenih, dok ih je na kraju

2012. bilo 762.485 - istakao je Vulin. - Možda ovi podaci nisu validni, ali svakako je validno što je na

evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u januaru bilo 18.353 novoprijavljenih

osoba, što je rast od 19 odsto u odnosu na januar 2016.

Vulin je istakao da se, kada je reč o rastu zaposlenosti, često čuju primedbe: "Ma, daj, ko se to zaposlio,

možda samo neko preko partije".

- A, ja kažem, učlanite se u tu partiju koja će da vas zaposli. Toga više jednostavno nema - rekao je Vulin.

Od sada moguća kupovina lokala putem lizinga

U skladu sa trendom rasta i razvoja sektora finansijskog lizinga, koji se beleži godinama unazad,

korisnicima je sada dostupna i kupovina lokala i poslovnog prostora putem lizinga. Sve veći broj

preduzetnika pokazuje interesovanje za ovakav vid finansiranja, zbog kraće i jednostavnije procedure i

manjih početnih ulaganja.

Kupovina putem finansijskog lizinga omogućava da se na jednostavan i fleksibilan način dođe u posed

lokala ili poslovnog prostora. Procedura odobrenja finansiranja putem lizinga je najčešće kraća u odnosu na

tradicionalne vidove finansiranja. Prednosti su i povoljne kamatne stope i duži periodi otplate, kao i to da,

nakon perioda otplate, korisnik postaje vlasnik lokala. Sve ovo doprinosi rastu korišćenja lizinga i njegovoj

upotrebi za pokretanje ili razvijanje postojećeg poslovanja.

U skladu sa tim trendom i razvojem tržišta nekretnina, mnogi investitori se opredeljuju da potencijalnim

korisnicima omoguće kupovinu prostora putem lizinga i, na taj način, pruže podršku različitim poslovnim

projektima. Primer jednog od njih je i Deka Inženjering, koji je u okviru svog projekta A Blok na Novom

Beogradu obezbedio kupovinu lokala i poslovnog prostora putem kredita ili lizinga.

„Želeli smo da izađemo u susret klijentima koji žele da započnu ili prošire poslovanje u A Bloku, a nemaju

dovoljno početnog kapitala za isplatu lokala u celosti. Ovakav vid finansiranja je pogodan zbog mogućnosti

da se sa manjim inicijalnim ulaganjem obavlja delatnost, i to u lokalu koji će nakon perioda otplate, od samo

10 godina, biti u njihovom vlasništvu. Kod lizinga nema hipoteke, kao kod kredita, zbog čega je i sama

procedura odobravanja jednostavnija. PDV se obračunava na način da se isključuje porez, pa je finansiranje

nekretnina putem lizinga u potpunosti poreski neutralno za korisnika. Shopping zonu A Bloka čini 59 lokala,

od kojih 40 već godinu dana uspešno obavlja svoje delatnosti, a preostalih 19 je u izgradnji, i njihovo

useljenje je planirano za septembar 2017.“, istakli su u Deka Inženjeringu.

O trendu rasta sektora finansijskog lizinga svedoče podaci Asocijacije lizing kompanija Srbije, koji

pokazuju da je vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga prošle godine iznosila 337 miliona

evra, što je za 40 miliona više u odnosu na isti period 2015. godine. Zbog najavljenih investicija, i

pogodnosti koje lizing pruža korisnicima, trend rasta sektora finansijskog lizinga će biti nastavljen i u

tekućoj godini, a sa većom privrednom aktivnošću, rast se očekuje i kada je u pitanju kupovina nekretnina,

odnosno lokala ili poslovnog prostora.

TELEGRAF.RS/POLITIKA

Treba vam uverenje da ste živi? To će vas koštati i

do 3.240 dinara!

Overene papire kojima se ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć mogli ste da dobijete

za petnaestak minuta, i to besplatno, dok se kod notara plaća

U gradovima i mestima gde postoje javni beležnici službe overe u opštinama i sudovima od 1. marta više

ništa ne overavaju. Građani kod notara plaćaju mnoge usluge koje su do sada bile besplatne, a u

opštinama tvrde da će građani kod notara čekati duže, čak i nekoliko dana.

– Overene papire kojima se ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć mogli ste da dobijete za petnaestak

minuta, i to besplatno, dok se kod notara plaća. Za sve socijalne kategorije, za izbegla i raseljena lica,

usluge overe bile su besplatne, baš kao i overe medicinske dokumentacije za invalidsku penziju – rekla je

službenica opštine Palilula.

Na primer, overa potpisa za fizička lica košta 360 dinara kod notara, a u opštinama je bila 560 dinara.

Međutim, za pravna lica je kod notara znatno skuplje – 1.260 dinara, a u opštini je bila ista cena kao i za

fizička lica.

– Prošle nedelje došla nam je starija žena kojoj su notari tražili 22.000 dinara za overu 40 otpusnih

lista iz bolnice, što joj je potrebno za ostvarenje prava na invalidsku penziju – dodala je službenica.

Opštinari nisu naplaćivali ni izlazak na teren radi izdavanja potvrde o životu, što je mnogim starijim

sugrađanima potrebno zbog inostranih penzija. Notari ovu uslugu naplaćuju, pa će potvrda da je

nepokretna baka živa koštati 3.240 dinara.

Od toga je izlazak na teren 2.700 dinara, a sama potvrda je 540 dinara.