Posle 19. aprila posao za trista Po`arevljana€¦ · predati svoj CV i obaviti razgovor o uslovima i mogu}nosti zapo{ljavanja u ovom tr`nom centru. Sajam je organi-zovao Grad Po`arevac

Odluka komisije za vrednovanjeprijavljenih programa

Preko pet miliona za osobe sa invaliditetom

Strana IVGodina ~etrnaesta, broj 686, dodatak za Brani~evski okrug

Vlada Japana donirala82.000 evra op{tini Ku~evo

Sredstva zaaparate u Domuzdravlja Strana II

P E TA K , 9 . m a r t 2 0 1 8 , b r o j 7 4 6 6 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

„Gulini dani“od 19. do 24. marta

Strana VIII

Poàrevac - Moja supruga najvi{e volipoàreva~ki Plazma keks, jeste re~eni-ca koja je izazvala najspontaniji apla-uz prilikom posete ambasadora Ju`neKoreje, De|ong Jua, gradu Poàrevcu.Ambasador je izrazio zadovoljstvo {toje imao priliku da se upozna sa pred-stavnicima lokalne samouprave Gra-da Poàrevca. Gradona~elnik Poàrev-ca Bane Spasovi} uprili~io je prijem zaambasadora Ju`ne Koreje i predstav-nike agencije KOTRA u sve~anoj SaliGradskog zdanja.

On je rekao da je velika ~ast za gradda ugosti ambasadora dràve koja je po-

put Srbije imala izuzetno turbulentan20. vek ali koja se uzdigla na nivo na ko-me je mogu pozavideti mnoge zemlje.Gradona~elnik je zatim rekao da je jakomali broj onih od trenutno prisutnihkoji u svom dèpu nemaju „smartfon“

koji vodi poreklom iz Republike Kore-je, ili ne{to od komunikacijske opremekod ku}e ili na radnom mestu pore-klom iz zemlje na{ih prijatelja.

Z. V.Strana III

Nakon sajma zapo{ljavanja za prijemradnika u ritejl parku „Stop-shop“

Posle 19. aprilaposao za tristaPoàrevljana

Ovo je prva direktna strana investicija u Poàrevcu nakon mnogo godina Strana II

TODOROVA SUBOTA KAO UVOD U LJUBIÊVSKE IGREKasidol - U sti{kom selu Kasidolu, poznatom po brojnim ljubiteljima iuzgajiva~ima konja, odràne su, na Todorovu subotu, tradicionalne trkena jedinom seoskom hipodromu u Srbiji {to je prva najava ovogodi{njih55. Ljubi~evskih konji~kih igara. Ova priredba, koja traje decenijama pai stole}ima, od ove godine je bogatija za jo{ jednu manifestaciju -izlo`bu sitnih ìvotinja koju je organizovalo lokalno udruènje „Kikirez“.

„Na ovoj izlo`bi bilo je preko 70 izlaga~a, a otvorio je predsednikSkup{tine Grada Poàrevca Bojan Ili}. „Ako je Ljubi~evska ergelanajpoznatija, Kasidol je najplodniji i najproduktivniji deo na{eg okrugakada govorimo o vrhunskim grlima i ve{tim jaha~ima“, rekao je Ili} (nafotografiji levo). Z. V.

Strana VII

Poseta ambasadora Ju`ne Koreje i agencije KOTRA Poàrevcu

Dobri uslove za investicijeGradona~elnik Spasovi} rekao da RepublikaKoreja ima raspisan konkurs za stipendije zamaster i doktorske studije namenjensrpskim studentima i pozvao akademskegra|ane Poàrevca da konkuri{u

II p e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Nakon sajma zapo{ljavanja za prijem radnika u ritejl parku „Stop-shop“

Posle 19. aprila posao za trista Poàrevljana

Poàrevac - Nakon mnogo godina uPoàrevcu }e biti realizovana prva di-rektna investicija, vredna 10 milionaevra, ~ijom }e realizacijom biti otvore-no oko 300 novih radnih mesta, pa jetim povodom, u Centru za kulturuodràn sajam zapo{ljavanja za budu-}e radnike u kompanijama koje }e po-slovati u ritejl parku „Stop-shop“, ~ijeje otvaranje najavljeno za 19. april.

Sva zainteresovana lica mogla su, udirektnom kontaktu sa poslodavcima,predati svoj CV i obaviti razgovor ouslovima i mogu}nosti zapo{ljavanja uovom tr`nom centru. Sajam je organi-zovao Grad Poàrevac u saradnji sa au-strijskim investitorom kompanijomImmofinanz. Doga|aj je otvorio gra-dona~elnik Poàrevca Bane Spasovi}.

- Sa ovim sajmom zapo{ljavanja is-punjavamo jedan deo obe}anja, kojesmo kao lokalna samouprava dali u tre-nutku kada smo preuzeli odgovornostza vlast u Poàrevcu, u vezi sa novimradnim mestima. Pre saveta koji imamza sve one koji }e se danas predstavitiposlodavcima, dozvolite mi da vas uve-rim u jedno. Kompanije koje danas tra-è radnike su u vlasni{tvu onih kojimaje cilj stvaranje profita, onih, koji veru-ju u timski rad i cene po{tenog i vred-nog radnika. To su jedini uslovi kojemorate po{tovati i osobine koje trebateposedovati da bi se zaposlili u Poàrev-cu danas, a tako }e biti i dalje, rekao jegradona~elnik.

- Politi~ka pripadnost pri zapo{lja-vanju, simpatisanje ovoga ili onoga,

veze i „kombinacije“ su sada deo dale-ke pro{losti u koju smo ih poslali. Za-to vas dragi sugra|ani ohrabrujem igarantujem vam da ste jedini uslovdanas za dobijanje posla vi sami... da-kle, va{a motivacija, va{e obrazovanjei nadasve va{a marljivost i èlja za ra-dom. [to se uvaènih poslodavaca ti-~e, drage dame i gospodo, uveravamvas da ste do{li u grad vrednih ljudi iradnika koji }e vam va{e poverenjevratiti stostruko, naglasio je Bane Spa-sovi}.

U budu}em ritejl parku posao }e na-}i oko 300 radnika, a svoj poslovni anga-`man mogu na}i u 16 kompanija. Ina~e,ovo je prva direktna strana investicija uPoàrevcu nakon mnogo godina.

Z. V.

Beograd - Vlada dalekog Japana odlu~i-la je da se, me|u ostalim donacijama u Sr-biji, na|e i ona za op{tinu Ku~evo. Ovojop{tini je Japan namenio bezmalo 82.000evra, a sredstva su namenjena Domuzdravlja u ovoj homoljskoj komuni.

Na prigodnoj sve~anosti, odrànoju ambasadi Japana u ulici Tre{njinogcveta br. 13 na Novom Beogradu, v. d..direktora Doma zdravlja u Ku~evu, drEmina Peri}, potpisala je sa ambasa-dorom \uni}ijem Marujamom, ugo-vor o donaciji vredan 81.690 evra. Pot-pisivanju su prisustvovali i predsednikop{tine Ku~evo Novica Jano{evi} kaoi na~elnik Op{te prakse Doma zdravljadr Ivan Raj~i}. Donacija }e omogu}itinabavku mamografa (vaàn za skri-ning na karcinom dojke), ultrazvu~niaparat i CR aparat (bitan za digitaliza-ciju analogne radiografije).

Vlada Japana je na sve~anosti, krozprogram projekata za osnovne potre-be stanovni{tva (POPOS) RepubliciSrbiji, obezbedila pomo} od preko880.000 evra. U ovogodi{njem progra-mu pomo} je dobilo, po razli~itimosnovama, ukupno 12 lokalnih samo-uprava. Dom zdravlja iz Ku~eva je je-dan od ukupno {est medicinskih usta-nova koje su dobile pomo}.

Predvi|ena sredstva }e biti upla}e-na na ra~un Doma zdravlja, a ku~e-va~ka zdravstvena ustanova }e pokre-nuti proces javnih nabavki. Kada svezakonske procedure budu okon~ane, ipreko potrebni medicinski aparati bu-du stigli, o~ekuje se poseta na visokomnivou iz ambasade zemlje izlaze}egsunca, najverovatnije sa ambasado-rom \uni}ijem Marujamom na ~elu.

Z. V.

Vlada Japana donirala 82.000 evra op{tini Ku~evo

Sredstva za aparate u Domu zdravlja

Veliko Gradi{te - Nastavljaju}i lepu tra-diciju, u sve~anoj sali Op{tine VelikoGradi{te uprili~en je prijem za dvadese-toro roditelja koji su u prethodnom pe-riodu dobili prinovu. N?ima su dodelje-ne su jednokratne nov~ane naknade,autosedi{ta za bebe i karte za besplatanparking u gradu. Pomo} je, ovom prili-kom, primilo osmoro roditelja za prvo,sedmoro za drugo, po dvoje za tre}e i~etvrto i jedno za peto dete, dok je trina-est porodilja dobilo i naknadu za neza-poslene majke, a op{tina je u prethodnadva meseca postala bogatija za deset de-voj~ica i isto toliko de~aka.

- êstitam vam {to ste dobili ononajlep{e u ivotu, prinovu. Raduje me{to imamo ro|eno prvo, drugo, tre}e,~etvrto pa i peto dete. Op{tina }e, kao ido sada, da pomogne koliko moè.@elim vam da ste ìvi i zdravi i da ne-gujete svoje bebe, ovim re~ima obra-tio se okupljenim majkama i o~evimapredsednik op{tine, Dragan Mili}.

Op{tina dodeljuje naknadu majka-ma koje imaju prebivali{te, odnosno

boravi{te na teritoriji op{tine VelikoGradi{te, za prvo dete 15.000 dinara,za drugo 20.000 dinara, i tre}e i nared-

no po 25.000 dinara. Pored toga, svenezaposlene majke dobijaju i roditelj-ski dodatak u iznosu od 50.000 dina-ra. Uz nov~ane naknade, roditeljimasleduje i autosedi{ta za bebe kako bibile bezbedne u saobra}aju, a JKP„Dunav Veliko Gradi{te“ im darujebesplatan parking koji }e koristiti doprvog ro|endana deteta. Nagrade suroditeljima uru~ili predsednik op{tinei njegov zamenik, Sla|an Markovi},direktorka Centra za socijalni rad, Ne-da Brajkovi}, i direktorka JPK „Du-nav“, Ljubica Miti}.

Z. V.

Prijem za roditelje koji su dobili prinove u Velikom Gradi{tu

Jo{ 20 sedi{ta za novoro|eneBeograd - Popularni keks „Plazma“,koji se proizvodi u poàreva~komKoncernu „Bambi“, i ove godine jeizabran za najomiljeniji doma}i proiz-vod i brend kome potro{a~i u Srbijinajvi{e veruju. Na tradicionalno odr-ànoj akciji „Moj izbor“ koju organi-zuju Udruènje potro{a~a „Moja Srbi-ja“ i Privredna komora Beograda, Pla-zmi je dodeljena zlatna plaketa „Mojizbor“ za 2018. godinu za najomiljeni-ji doma}i proizvod, kao i nagrada Mojizbor u kategoriji „Slatki{i“.

- Na Plazmi su odrastale i odrastajubrojne generacije i ve} pet decenija deosmo svake porodice i to isklju~ivo za-hvaljuju}i beskompromisnom kvalite-

tu, vrhunskim sastojcima, jedinstve-nom ukusu, mirisu i prepoznatljivomobliku. Nagrada koju su nam dodelilipotro{a~i Srbije predstavlja dokaz po-verenja koje nam je ukazano i svimanama u Bambiju pruà veliki motiv danastavimo da se trudimo, da poku{a-mo da iza|emo u susret eljama potro-{a~a i da uvek nastojimo da ponudimone{to novo i interesantno, istakao jeNemanja Brkovi}, Menadèr za odno-se sa javno{}u u kompaniji Bambi.

Ina~e, ovo je osma godina zaredomda Plazma osvaja ovu presti`nu nagra-du, ~ime je jo{ jednom potvrdila da jeodlikuje nezamenljivi kvalitet kome severuje generacijama unazad. Z. V.

Popularni keks „koncerna Bambija“ i ove godine na vrhu

Plazma osam godina najomiljenija

Velika pomo} {kolskoj deciOp{tina pomaè porodice i kroz pomo} {kolskoj deci tako {to je za osnovce koji ispunjavaju usloveobezbedila besplatan doru~ak, srednjo{kolcima autobusku kartu do {kole, a studentima je omogu-}eno da jednom mese~no besplatno do|u ku}i i vrate se u mesto studiranja. Pored ovoga, lokalnasamouprava poklanja vredne nagrade najboljim u~enicima na republi~kim {kolskim takmi~enjima.

No}na deùrstva na pedijatrijiPoàrevac - Pedijatri Doma zdravlja u Poàrevcu od 5. marta rade i no}u,zbog spre~avanja {irenja epidemije malih boginja. U periodu od 20.30 do 7sati, pedijatri }e raditi naizmeni~no, po nedelju dana, u De~jem i [kolskomdispanzeru. Tokom no}i oni }e zbrinjavati samo hitne slu~ajeve, u koje sera~una gubitak svesti, {ok, epilepti~ni i astmati~ni napad, akutno trovanje,nezaustavljivo povra}anje, ujed ivotinja, opekotine i temperatura preko 39stepeni. M. V.

INTENZIVNE VOJNE VE@BE U MARTUVeliko Gradi{te - Jedinice Vojske Srbijeizvodi}e ga|anje iz pe{adijskog naoruà-nja na poligonu „Peskovi“ 9, 10, 12, 13, 15,19, 20, 21, 22, 24, 26, 27, 28. i 29. marta.U navedenim danima na poligonu se za-branjuje kretanje, zadràvanje i boravakljudi, stoke, motornih vozila i sto~nih za-prega. Poligonsko-streli{ni prostor bi}eobeleèn crvenim barja~i}ima i tablicamasa natpisom: „Ne idi dalje - ga|a se!“.

PRODU@EN ROK ZA OBUKU ROMAPoàrevac - Grad Poàrevac produìo je rok prijavljivanja za besplatnu obuku polaznika romskenacionalnosti koji }e se obu~avati za poslove {ivenja u pogonima turske firme „Ringelsan“. Obuka }epo~eti 19. marta i traja}e tri meseca. Pomo} Romima pruà se u okviru sprovo|enja projekta „Podr-{ka odrìvom zapo{ljavanju Roma na teritoriji grada Poàrevca“. M. V.

U DVE REÎ

Sa Sajma zapo{ljavanja u Centru za kulturu


IIIp e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 . brani~evo

Poàrevac - Sagledavanje perspektivai namera u poslovanju preduze}a ~ijije osniva~ Grad Poàrevac, sa ciljempodizanja op{teg nivoa uslova za ivotsvih gra|ana, doìvelo je inovaciju.Naime, na konferenciji za medije, ko-ja je odràna nakon sastanka gradona-

~elnika Poàrevca Baneta Spasovi}a idirektora javnih preduze}a, predsta-vljeni su planovi i programi ovih firmiza 2018. godinu.

Gradona~elnik Bane Spasovi} je re-kao da su na ovom sastanku usagla{e-ni planovi i programi javnih preduze-}a i da su prenete smernice povodomrebalansa gradskog budèta. Spasovi}je rekao da je grad odradio velike pro-jekte i da su oni realizovani u dobrojsaradnji sa javnim preduze}ima i da jeuspostavljena dobra koordinacija i rad

sa svima. Ranije je bio slu~aj da se as-faltira ulica u jednoj godini, a da se ve}u slede}oj izvode radovi na uvo|enjuinstalacija pa se opet asfaltira ali to vi-{e nije slu~aj. Spasovi} je pohvalio i di-rektore JP koji su svojim doprinosomuspeli da unaprede rad ovih javnihpreduze}a. Preduze}a se ne dele namala i velika, svako od njih je bitnokao i njihovi projekti, planovi su am-biciozni i iziskuju naporan rad.

Slobodan Jovi} direktor JKP „Ko-munalne slu`be“, rekao je na ovojkonferenciji da mu je drago {to je uve-dena novina da se svi direktori zajed-no obrate i da predstave svoje planovekao jedinstven tim, {to i jesu. On je jo{dodao da je ovo JP imalo te{ku pro{lugodinu zato {to su morali da smanjebroj radnika za 33, ali da je zahvaljuju-}i zajedni~kom naporu svih zaposle-nih pro{la godina uspe{no zavr{ena.

Direktor JP „Toplifikacija“ DejanDa~i} je rekao da od juna 2015. godi-ne pa do danas je uloèno 957 milionadinara, od te sume u ovoj godini je iz-dvojeno 330 miliona dinara. [irenjetoplifikacione mreè }e se nastaviti uMZ Gornja mala, Sopot, Burjan i â-

~alica. Pro{le godine je uvedeno 1000priklju~aka na mreù i omogu}eno jeza jo{ 2000 korisnika da se priklju~e natoplifikaciju. Da~i} je jo{ ocenio da jeova grejna sezona najstabilnija u pret-hodnih nekoliko godina.

Direktorka JP „Parking servis“ Ma-

rija Papovi} je izjavila da }e se u ovojgodini pove}ati broj parking mesta ida je u planu izgradnja monta`ne ga-raè kod hotela Dunav. Razmatra seda li }e se izgraditi jedna garaà ili }ese nabaviti dve polovne od kojih bijedna bila kod hotela Dunava a drugakod pijace, ako se donese takva odlu-ka. Papovi}eva je jo{ dodala da }e zamesec dana sti}i jo{ jedan pauk.

Vladimir Stojimirovi}, v. d. direk-tora JKP „Vodovod i kanalizacija“, re-kao je da je pro{la godina bila te{ka

zbog racionalizacije zaposlenih, sma-njili su broj radnika sa 243 na 165. Onse zahvalio Gradskoj upravi i Nadzor-nom odboru koji su dali svoj doprinosu {to bezbolnijoj racionalizaciji radni-ka. U 2018. godini postavljeni su viso-ki ciljevi a to su detekcija i smanjenjegubitaka na vodovodnoj mreì i obez-be|ivanje funkcionisanja reversneosmoze. U prethodnom periodu za-menjeno je 15 kilometara azbestnihcevi, a plan je u ovoj godini zamenapet kilometara cevi.

Mirko Stojanovi} direktor JP „Lju-bi~evo“ izneo je podatke da je zahva-ljuju}i ovoj vlasti re{en problem dugo-vanja ovog JP i da nema vi{e sudskihizvr{enja i problema sa ìvotinjama.Kao jedan od uspeha u prethodnomperiodu naveo je osposobljavanje ma-njeà posle 25 godina, sre|ena je tro-fejna sala, napravljen je avantura parki teretana na otvorenom. 8,5 milionadinara je uloèno u obnovu infra-strukture a bi}e obnovljena i mehani-zacija nakon 35 godina. Vlada Repu-blike Srbije i grad }e uloìti 70 milionadinara u projekat obnove Ljubi~eva.

Z. V.

Poàrevac - Moja supruga najvi{e volipoàreva~ki Plazma keks, jeste re~enicakoja je izazvala najspontaniji aplauz pri-likom posete ambasadora Ju`ne Koreje,De|ong Jua, gradu Poàrevcu. Ambasa-dor je izrazio zadovoljstvo {to je imaopriliku da se upozna sa predstavnicimalokalne samouprave Grada Poàrevca.Gradona~elnik Poàrevca Bane Spaso-vi} uprili~io je prijem za ambasadora Ju-`ne Koreje i predstavnike agencije KO-TRA u sve~anoj Sali Gradskog zdanja.

On je rekao da je velika ~ast za gradda ugosti ambasadora dràve koja je po-put Srbije imala izuzetno turbulentan20. vek ali koja se uzdigla na nivo na ko-me je mogu pozavideti mnoge zemlje.Gradona~elnik je zatim rekao da je jakomali broj onih od trenutno prisutnihkoji u svom dèpu nemaju „smartfon“koji vodi poreklom iz Republike Kore-je, ili ne{to od komunikacijske opremekod ku}e ili na radnom mestu pore-klom iz zemlje na{ih prijatelja.

- Najvredniji momenat dana{njeposete, pored neprocenljivog prijatelj-stva, jeste prilika da od ovakve zemljeu~imo. Sa pa`njom }emo moji sarad-nici i ja saslu{ati sve sugestije na{ihprijatelja iz Koreje, ali i poku{ati dadogovorimo neki vid privredne sa-radnje.

Gradona~elnik je na kraju rekao daRepublika Koreja ima raspisan kon-kurs za stipendije za master i doktor-ske studije namenjen srpskim studen-tima i pozvao akademske gra|ane Po-àrevca da konkuri{u za ove stipendi-je kako bi imali mogu}nost da se usa-vr{e u Koreji.

Ambasador Ju je rekao da se jo{ pro-

{le godine upoznao sa gradona~elni-kom Poàrevca, a da je poàreva~ki hor„Barili“ nedavno intonirao nacionalnuhimnu Koreje za Dan dràvnosti. De-|ong Ju je iskoristio ovu priliku da ~e-stita doma}inima na visokom rezulta-tu razvoja Grada isti~u}i da Poàrevacima odli~nu lokaciju za transport i do-bre uslove za strane investicije. Amba-sador Koreje jo{ je rekao da Grad Poà-revac ima i dosta potencijala u sektoruza razvoj poljoprivrede te da se na tomplanu vidi budu}a saradnja.

Gradona~elnik Spasovi} je, nakonposlovnog sastanka, predstavio amba-sadoru novu i staru industrijsku zonukao i ergelu Ljubi~evo. Spasovi} je pre-zentovao mogu}nosti investiranja ugrad kao i investiciju turske kompani-je „Ringelsan“ koja se realizuje.

Ambasador Ju`ne Koreje De|ongJu se zahvalio na toploj dobrodo{lici iistakao je slede}e:

- Grad Poàrevac ima vrlo dobrulokaciju za transport i uslove za straneinvesticije. ûli smo da Poàrevac saplodnom zemljom u okolini ima po-tencijal za razvoj poljoprivrede, ali e-limo da razgovaramo o saradnji usvim oblastima. Ambasador je obe}aoda }e svakom prilikom promovisatiPoàrevac korejskim kompanijamakoje dolaze u Srbiju.

Z. V.

Predstavljeni planovi poslovanja javnih preduze}a

Dobra koordinacija jei dalje veoma va`na

Ulaganja u komunalno nikad ve}aUlaganja u komunalno preduze}e su nikad ve}a, grad je preko budètskog fonda za za{titu ivotnesredine izdvojio 84 miliona dinara za dve cisterne za vodu, jedan sme}ar za pranje kontejnera, sme-}ar od 18 kubika i 2 ~istilice. Jovi} je napomenuo da }e 35 miliona izdvojiti iz sopstvenih sredstavaza osavremenjavanje rada i obnovu mehanizacije. U toku je realizacija 32,5 miliona dinara za re-konstrukciju i sanaciju deponije Jeremino polje.

Poseta ambasadora Ju`ne Koreje i agencije KOTRA Poàrevcu

Dobri uslove za investicijePorodica ambasadora oboàva „plazmu“

Ambasador Ju je rekao da je u Srbiji ve} 15 meseci, da su mu deca u Koreji. Kada je planirana poseta Po-àrevcu, De|ong Ju je saznao da se fabrika „plazma“ keksa nalazi ba{ u Poàrevcu. On je napomenuo dapri odlasku u Koreju uvek kupuju „plazma“ keks koji odnose u Koreju, a od sada }e ga kupovati jo{ vi{e.

Poàrevac - Na sednici Skup{tine gra-da Poàrevca usvojeni su programi iplanovi rada i finansijski planovi usta-nova ~iji je osniva~ Grad. Na dnevnomredu su bili predlozi re{enja o davanjusaglasnosti na programe i planove ra-da i razvoja kao i finansijske planoveustanova i fondacija za 2018. godinuIstorijskog arhiva, Turisti~ke organi-zacije, Javne ustanove Kulturno-sport-ski centar, Narodne biblioteke „IlijaM. Petrovi}“, Centra za socijalni rad,Narodnog muzeja, Centra za kulturu,Ustanove Gradski enski hor „Barili“,Doma zdravlja i Fondacije MileninDom - Galerija Milena Pavlovi} Barili.

Odbornici su izglasali odluku o anga-òvanju revizora za obavljanje eksternerevizije zavr{nog ra~una budèta GradaPoàrevca za 2017. godinu kao i odluku

o pokretanju inicijative za utvr|ivanjejavnog interesa za eksproprijaciju i ad-ministrativni prenos nepokretnosti radipro{irenja groblja u K.O. Kostolac -Grad. Za vr{ioca du`nosti direktoraCentra za kulturu Poàrevac izabran do-sada{nji direktor Dragi Ivi}. Bojan Ili}

predsednik poàreva~kog parlamenta jenakon sednice izjavio da je sednica pre-vashodno zakazana zbog plana poslova-nja ustanova ~iji je osniva~ grad i da teustanove ve} uveliko rade. Doneta je od-luka o angaòvanju revizora {to je bilapraksa i u prethodnom periodu. Z. V.

Spasovi}: Prilika da u~imo- Koreja ne prestaje da zapanjuje svet novim tehnolo-{kim otkri}ima, hrabro predvi|aju}i pravce globalnograzvoja, poput 5G mreè, koja je upravo tamo prvaprona{la komercijalnu primenu. Dokaz su i nedavno,na spektakularan na~in, odràne Zimske olimpijskeigre u Pjong~angu. Najvredniji momenat dana{njeposete jeste prilika da od ovakve zemlje u~imo. Sa pa-`njom }emo moji saradnici i ja saslu{ati sve sugestijena{ih prijatelja iz Koreje, ali i poku{ati da dogovorimoneki vid privredne saradnje. To je razlog {to se jo{ jed-nom zahvaljujem KOTRI, korejskoj agencije za promo-ciju trgovine i investicija, po~astvovan zbog njihoveocene da Poàrevac, sa svojim resursima i potencijali-ma, moè da bude partner ovako mo}noj ekonomiji,istakao je izme|u ostalog Spasovi}.

Usvojeni programi gradskih ustanova

p e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Poàrevac - Ove godine Grad Poàrevacfinansira 12 projekata iz oblasti za{titeosoba sa invaliditetom.

Komisija za vrednovanje prijavljenihprograma u oblasti za{tite lica sa invali-ditetom utvrdila je predlog liste sa finan-siranje ili sufinansiranje programa i pro-jekata udruènja koji su od javnog inte-resa. Ukupno odobrena sredstva iznoseoko 5,2 miliona dinara, a preostalo je ne-{to vi{e od 800 hiljada dinara.

Udruènje gra|ana „Impuls Srbija“dobilo je 72 hiljade za Audio publikaciju„Sfera“ i 169 hiljada za program informi-sanje javnosti o za{titi lica sa invalidite-tom. Me|uop{tinska organizacija Savezaslepih Srbije Poàrevac na ime programa„Unapre|enje poloàja slepih i slabovidihgra|ana“, dobilo je 885 hiljada dinara.

Udruènje za pomo} MHP i autisti~-nim licima grada Poàrevca predloìlo jedva programa „Za moj kvalitetniji ìvo-ti, za {ta su dobili 693 hiljade dinara i„Sistematski pregled“, za koji je oprede-ljeno 150 hiljada dinara.

Udruènje za pomo} osobama sa LDown sindromom „Osmi dan“ Poàre-vac, konkurisalo je sa radionicom „Muzi~-ka igraonica“ za {ta je }e biti odvojeno 60hiljada dinara. Pre toga kandidovali su iprojekat „Servis usluga sa redovnim pro-gramskim aktivnostima Udruènja za po-mo} osobama sa L Down sindromom„Osmi dan“ Poàrevac, i dobili 501 hiljadu

dinara. Udruènje gra|ana za negovanjezdravih stilova ivota „Veritas“ i dalje radiprojekat „Podr{ka uspostavljanju dnevneusluge za odrasle osobe sa invaliditetom“ iopredeljeno im je 400 hiljada dinara.

Udruènje Roma Brani~evskog okru-ga apliciralo je projektom „Za sve na{eljude“ i od grada dobilo 434 hiljade dina-ra. Dru{tvo za de~iju i cerebralnu parali-zu Poàrevac kandidovalo je program„Servis usluga sa redovnim program-skim aktivnostima Dru{tva za de~iju i ce-rebralnu paralizu Poàrevac“. Odobren

je iznos od 904 hiljade dinara. Me|uop-{tinskom udruènju civilnih invalida Po-àrevac za projekat „Redovne program-ske aktivnosti i servis usluga u za{titi OSI- civilnih invalida rata za 2018. godinuopredeljene su 662 hiljade dinara.

Me|uop{tinsko udruènje gluvih inagluvih predloìlo je „Servis psihosoci-jalne podr{ke sa prevodila~kim servi-som za srpski znakovni jezik za gra|anegrada Poàrevca sa o{te}enim sluhom igovorom za 2018. godinu“ i dobilo 439hiljada dinara. Z. V.

Odluka komisije za vrednovanje prijavljenih programa

Preko pet miliona dinara za osobe sa invaliditetom

Specijalna rampa kod sudaU Poàrevcu je mali broj stambenih i poslovnih zgrada koje na svojim ulazima imaju specijalne rampe zaosobe sa invaliditetom. Pro{le sedmice takva rampa izgra|ena je na ulazu u zgradu u kojoj se nalaze Vi-{i i Privredni sud, kao i Osnovno i Vi{e javno tuìla{tvo, pa je tako invalidima omogu}en pristup i ovimpravosudnim institucijama. M. V.

Obnova O[ „DositejObradovi}“Poàrevac - Gradska upravaPoàrevca raspisala je javnunabavku za izradu projektaadaptacije, sanacije irekonstrukcije zgrade Osnovne{kole „Dositej Obradovi}“.Procenjena vrednost ove javnenabavke iznosi 1,66 milionadinara, bez ura~unatog PDV-a. Rokza podno{enje ponuda je 23.mart, a glavni kriterijum za odabirbi}e najnià ponu|ena cena.Osnovna {kola „Dositej Obradovi}“po~ela je sa radom jo{ 1733.godine i jedna je od najstarijih{kola u Srbiji. Delimi~no jeobnovljena 2012. godine, uzulaganje preko 14 miliona dinara,kada su zamenjeni fasada i krov,uz ugradnju snegobrana iantigrafitne za{tite. M. V.

PRIREDBICA ZA MAME I DAMEPoàrevac - U~enici Muzi~kog zabavi{ta i pripremnog razreda Muzi~ke {kole „Stevan Mokranjac u Poà-revcu odràli su, uo~i Dana ena, sa svojim gostima, tradicionalan koncert pod nazivom „Priredbica za ma-me, bake, tetke i ostale dame“. Profesorka Sneàna Milovanovi} je sa zadovoljstvom predstavila najmla-|e u~esnike ovog koncerta u~enike muzi~kog zabavi{ta, koji su sa ponosom pevali za svoje mame, bake itetke. Koncert je otvorio najmla|i violinista muzi~ke {kole Aleksa Bogdanovi} u~enik pripremnog razredau klasi profesorke Branislave Gli{i}. Aleksa je odsvirao „Dunavsku uspavanku“ uz klavirsku pratnju MileneMine Blagojevi}. Na repertoaru je bio i „Valcer za Tanju“ koji je odsvirala Jana Kitanovi} u~enica 1. razredagitare u klasi profesora Bojana Stevi}a kao i mnoge druge numere koje su ulep{ale ovo ve~e. Najmla|i u~e-nici muzi~kog zabavi{ta su ostavljeni za kraj da uveli~aju ovo posebno ve~e protkano emocijama. Izveli supesme „Mama“ i „êstitka majci“ koje je pripremila profesorka Vesna Bogdanovi}. Z. V.

Odràne tradicionalne konji~ke trke u Kasidolu, poznatom po brojnim ljubiteljima i uzgajiva~ima konja

Todorova subota kao uvod u Ljubi~evske igreKasidol - U sti{kom selu Kasidolu, po-znatom po brojnim ljubiteljima i uzgaji-va~ima konja, odràne su, na Todorovusubotu, tradicionalne trke na jedinomseoskom hipodromu u Srbiji {to je prvanajava ovogodi{njih 55. Ljubi~evskihkonji~kih igara. Ova priredba, koja trajedecenijama pa i stole}ima, od ove godi-ne je bogatija za jo{ jednu manifestaciju- izlo`bu sitnih ìvotinja koju je organi-zovalo lokalno udruènje „Kikirez“. Naovoj izlo`bi bilo je preko 70 izlaga~a, aotvorio je predsednik Skup{tine GradaPoàrevca Bojan Ili} slede}im re~ima:

- Danas, kako na{a duga tradicija to na-laè, na Todorovu subotu prisustvujemotradicionalnim kasidolskim konji~kim tr-kama ali tako|e zapo~injemo jo{ jednutradiciju, izlo`bu sitnih ivotinja. Svakako,najpoznatija manifestacija vezana za na{e~etvorono`ne prijatelje u ovom kraju suKonji~ke igre, ali ova va{a ima podjednak,ako ne i ve}i zna~aj za sve ljubitelje i uzga-jiva~e konja u Poàrevcu i okolini. Ako jeLjubi~evska ergela najpoznatija, Kasidol jenajplodniji i najproduktivniji deo na{egokruga kada govorimo o vrhunskim grli-ma i ve{tim jaha~ima. Todorova subota,spada u one praznike koji slave po~etak let-njeg perioda, pa se u nekim krajevima na-{e lepe Srbije moè ~uti da je to dan kadaSveti Todor uzja{e konja i ode da dovede

leto. Druga pri~a kaè da je to dan kada ro-de potkivaju svoje nevidljive konje, predveliki put, da bi stigle u na{e krajeve zaMladence. Podse}am da je ovo i dan kadasu nekada kafed ije u poàreva~kom krajudràle svoj esnafski pir, a vi ovde u Kasido-lu objedinili i jedno i drugo pa uz slavljeodajete po~ast ovim plemenitim ivotinja-ma. Neobi~no mi je drago {to sam zajed-no sa vama deo ove velike narodne svetko-

vine, elim Vam svima dobro zdravlje i lepprovod danas sa svojim prijateljima, ro|a-cima i kom{ijama, rekao je Bojan Ili}

Nakon izlo`be sitnih ivotinja otpo~elesu tradicionalne trke na kojoj su peharedodeljivali ~elni ljudi Grada Poàrevca. Zatrku Knez Mihailo pehar najboljem grlu jeuru~io gradona~elnik Grada PoàrevcaBane Spasovi}, koji je ovom prilikom ista-kao da mu je izuzetno drago {to se nalazi u

Kasidolu, ~uvenom mestu po dobrim ja-ha~ima gde se trke odràvaju ve} vi{e odjednog veka i da je zadovoljan odzivomposetilaca i pored lo{eg vremena. On je jo{dodao da je ovo jedna lepa uvertira zapredstoje}e 55. Ljubi~evske konji~ke igre.Organizatori ove trke su se zahvalili gra-dona~elniku i predsedniku Skup{tine napodr{ci u organizovanju trke i izlo`be sit-nih ljubimaca. Z. V.

Slavi{a Kokeza u Poàrevcu obe}ao donaciju

Teren sa ve{ta~kom travomPoàrevac - Prilikom boravka u Poà-revcu Slavi{a Kokeza, predsednik Fud-balskog saveza Srbije, obe}ao je sport-skim radnicima i ~elnicima ovoga gra-da mogu}nost donacije terena sa ve-{ta~kom travom. On je izrazio èlju daPoàrevac u skorije vreme ponovo imaklub koji se takmi~i u Prvoj ili Super li-gi Srbije.

- Dobio sam odre|ene informacija dalokalna samouprava ulaè sredstva u in-frastrukturu i razvoj fudbala. Ukolikograd Poàrevac jo{ malo pomogne u iz-dvajanju sredstava za fudbal, Fudbalskisavez }e obezbediti, u toku ove godine,teren sa ve{ta~kom travom kako bi sefudbal dalje razvijao. Tako|e u toku sle-de}e nedelje savez }e odvojiti sredstva zaGradski fudbalski savez Poàrevac, ka-ko bi savez mogao da ta sredstva dodeliklubovima sa teritorije grada, naglasio jeKokeza.

Bane Spasovi}, gradona~elnik Poà-revca, u svom obra}anju ~estitao jeFudbalskom savezu na dobrim rezulta-tima u klupskom i reprezentativnomfudbalu i u~e{}u reprezentacije Srbijena narednom Svetskom prvenstvu ufudbalu koje se odràva u Rusiji. Spaso-vi} se osvrnuo na ulaganja na sportskuinfrastrukturu kao {to je obnova Sport-ske hale u Kostolcu za koju je izdvoje-no 11,5 miliona dinara, kao i na kapi-talni projekat renoviranja poàreva~keHale sportova koji je u toku.

Vlada Dini}, predsednik Gradskog

fudbalskog saveza, pored toga {to se za-hvalio svima onima koji su omogu}iliovu posetu na{em gradu koja predsta-vlja veliko uvaàvanje na{eg grada, re-kao je i da je Poàrevac u velikoj eks-panziji {to se ti~e broja klubova i ulaga-nja u infrastrukturu, kao i da }e ova-kvih de{avanja biti jo{ vi{e.

Slavi{a Kokeza, predsednik Fudbal-skog saveza Srbije, izrazio je zadovolj-stvo na toploj dobrodo{lici i rekao damu je drago {to je danas u Poàrevcu i{to je sportsku opremu danas dobilo~ak 32 kluba sa teritorije Grada Poà-revca.

Z. V.

Kostolac - U kostola~kim termoelektrana-ma svuda su raspore|eni radnici odràva-nja, od ma{inske sale, gde su generatori, dopodfilterskog postrojenja, a svi se oni trudeda svoj posao urade odgovorno i na vreme,pi{e EPS Energija. Stabilnost rada blokovau Kostolcu, pored radnika u proizvodnji,najve}im delom drè radnici odràvanja iprakti~no su nevidljivi za javnost jer njihovrad nije merljiv tonama i kilovatima, ve}brzinom otklanjanja kvarova na postroje-njima. Posetili smo ih sredinom februara.

Bio je to obi~an dan, kada je bilo manje in-tervencija. Ina~e, u proseku godi{nje reali-zuju vi{e od sto popravki.

Trenutno je u sektoru odràvanja 150radnika i podeljeni su na ma{insku i elek-tro grupu, a prosek starosti je 50 godina.To im je, kaù, najve}i problem, jer su is-kusne ekipe, ali nema mladih da nau~e ipreuzmu iskustvo, bez koga nema kvali-tetnog odràvanja ovakvog postrojenja.

- Oti{li su nam mnogi odli~ni radnici upenziju, uzeli otpremnine, tako da nam je

zaista poslednji voz da podmladimo timo-ve, kaè @eljko Ili}, rukovodilac Slu`beodràvanja.

- Dobrog majstora ne moè{ da dobi-je{, njega mora{ ovde da stvara{. Imamoodli~nih majstora kod izvo|a~a radova u„Primu“ i me|u radnicima „Obili}a“. Ka-da bismo mogli te ljude da dobijemo, re-{ili bismo sve na{e probleme, nada se Ili}.

Kancelarije odràvanja vrve od ljudi, tusu dogovori o intervencijama, planovi po-strojenja, telefoniranje i koordinacija sa

proizvodnjom. Kvar }e ot-klanjati ve{to, bez rastere}e-nja bloka.

- Pre nekoliko dana ima-li smo problem sa od{ljaki-va~em i uspeli smo lanac dapopravimo i spojimo samosa smanjenjem snage kotla.Naravno, to nije uvek mo-gu}e, kaè Ili}.

U pogon nas je poveo za-jedno sa poslovo|om Zora-nom Pavkovi}em. Tek kadau|e{ u kotlovsko postroje-nje, postaje ti jasno za{to jepromaja uzrok svih bolestikod nas. Sa svih strana duvakao u tunelu. Odmah naila-

zimo na veliku grupu radnika koja ve} tre-}i dan popravlja havarisani mlin. Ogro-man posao i sve su morali da zamene. Ka-ko re~e poslovo|a Sa{a Milovanovi}, upaoje zub od bagera, koji je sa kopa do{aotransportom uglja i napravio ogromnu{tetu. Otkinuo je jednu lopaticu, a disba-lans je pokrivio sve, ~ak i ogroman elek-tromotor.

- Problem su rezervni delovi, sredstvaza rad, jer javne nabavke mnogo uspora-vaju proces, a nama treba sve odmah i sad,

kaè Zoran Pavkovi}, poslovo|a. Tu suradnici na{eg odràvanja, „Prima“ i „Obi-li}a“. Disciplina na najvi{em nivou.

- Najgore je kod sistema za od{ljakiva-nje i otpepeljivanje. Cevi su kao od papira,abrazivne i imamo zaista mnogo inter-vencija. Nemamo ni dovoljno iskusnihradnika, pa mnogi od nas ostaju na inter-vencijama i po 48 sati, sa pauzama kojemoramo da pravimo prema zakonu, do-daje Pavkovi}. Svuda su raspore|eni rad-nici odràvanja, od ma{inske sale, gde sugeneratori, do podfilterskog postrojenja.Trude se da svoj posao rade odgovorno ina vreme.

- Dobri rezultati proizvodnje za nas susatisfakcija, jer to jedino donosi novackompaniji. Pro{le godine, dali smo EPS-u

4.801.941.000 kilovat-sati elektri~ne ener-gije i zaista smo ponosni i na kolege u pro-izvodnji koje odli~no rade svoj posao, alisam ponosan i na ove radnike - samo oniznaju kakve su muke sve imali u odràva-nju stabilnosti blokova. Me|utim, moramda kaèm da probleme treba brè da re{a-vamo na nivou ogranka i na nivou EPS-a,u vezi sa efikasnijim sistemom nabavki ida nam uposle mlade ljude koji ele i voleovaj posao. Nije ovo za svakoga. Mi smopodelili ljude u grupe, oni rade i po sme-nama i interventno. Za njih nema pravoggodi{njeg odmora, nema praznika, nemaslobodnog dana kada do|e do kvara napostrojenju. Njihov ìvot predodre|ujetermoelektrana, iskren je Ili}.

EPS Energija i Z. V.

Poàrevac - Poznati poàreva~ki advo-kat Novica Panti} podjednako je uspe-{an i u proizvodnji vina. Dok mu jeadvokatura profesija, proizvodnjom vi-na bavi se isklju~ivo iz hobija, mada pro-izvodi, ne male koli~ine, oko dve, dve ipo hiljada litara vina godi{nje.

Iako, prema re~ima stru~njaka, praviizuzetno kvalitetno vino na prirodan na-~in, bez ikakvih dodataka, svoje proizvo-de ne prodaje, ve} ih koristi za svoje po-trebe, a izvesne koli~ine poklanja prija-teljima i daje ga kao sponzor raznim ma-nifestacijama i u humanitarne svrhe.

Panti} se bavi i proizvodnjom rakije i ra-znih |akonije od svinjskog mesa i mesadivlja~i, prete`no su{enjem.

- U pravu radim trideset godina, ma-nji deo u sudu, a ve}i kao advokat. Otpri-like, kada sam po~eo svoju pravnu kari-

jeru, po~eo sam iz hobija i da se bavimproizvodnjom vina. Po{to nemam svojevinograde, gro`|e nabavljam sa Leva~-kog podru~ja, u blizini Rekovca. Svakegodine kupim tri, tri i po tone gro`|a,obja{njava Panti}. Vino pravi na poro-di~nom imanju u rodnom Kli~evcu, ma-da ga skladi{ti i u podrumu ku}e u Poà-revcu gde sa suprugom i troje dece, bli-zanaca koji su pro{le godine proslavilipunoletstvo, ìvi. Vi{e vrsta vina praviod sorti gro`|a kao {to su game bojadi-ser, frankovka, upljanka, rkaciteli, itali-janski rizling... Od ovih sorta gro`|aproizvodi {est-sedam vrsti vina, kao inekoliko vrsta kombinuju}i razne sorte.Na Sajmu vina, rakije i sira koji se odr-àva u Visokoj tehni~koj {koli u Poà-revcu, gde smo razgovarali, izloìo je ~e-tiri vrsta vina i jednu rakije. Redovan jedonator raznim manifestacijama i orga-nizacijama kao i poàreva~koj crkvi zapotrebe svojih svetkovina.

- Kada se na nekoj svetkovini sret-nem sa brani~evskim vladikom Ignjati-jem redovno polemi{emo ~ije je bolje vi-no. Crkveno ili moje. Vladikino belo vi-no je dobro, ali mislim da je moj muskathamburg beli bolji, jer je sto posto priro-dan, kaè Panti}.

M. Veljkovi}

Poàrevljanin Novica Panti} uspe{an i u advokaturi i u proizvodnji Bahusove kapljice

Amater sa pedigreom vinskog profesionalca

Stabilnost rada blokova u Kostolcu najve}im delom „drè“ radnici odràvanja

„Ma|ioni~arima“ ìvot odre|uje elektrana

No}na mora sistem za transport pepelaObilazimo postrojenje bloka jedan, a kako saznajemo od odràvaoca, polovina opreme koja se pokvarine moè tu da se popravlja, ve} mora da se kompletna zameni. Tu nastaje problem, posebno kod pum-pi, elektromotora, cevovoda i ventila. No}na mora im je sistem za transport pepela i {ljake, ali ga drèstabilnim, uz intervencije u najkra}em mogu}em roku, kako ne bi stali blokovi. Bez timskog rada radni-ka proizvodnje i odràvanja nema ni stabilnosti „Kostolca“.

Dve srebrne medalje za kvalitet- Na ovom Sajmu u~estvujem drugu godinu za redom. Sada izlaèm muskat hamburg, game i frankovkukombinaciju, i kombinaciju upljanke i rizlinga. Izloìo sam game iz pro{le godine koji je izuzetan. Ove godi-ne izlaèm i jednu vrstu rakije i to kleku, kaè Panti} o svojim proizvodima i dodaje da je pro{le godine osvo-jio dve srebrne medalje za kvalitet vina i da se nada da }e ove godine da ponovi rezultat, a mo`da i pobolj{a.

Sa {ahovskog takmi~enja slepih i slabovidih

VI p e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 .


brani~evo

Rudari EPS-a prema{ili plan za gotovo milion i po tona

Ugljenokop „Drmno“ rekordnopreko 9,6 miliona tona uglja

Kostolac - Dobri rezultati u iza-zovnoj godini ostvareni su za-hvaljuju}i investicionom ciklu-su u modernizaciju proizvod-nih kapaciteta i posve}enom inapornom radu svih zaposle-nih u EPS-u, izve{tava EPSEnergija. Rudari „Elektropri-vrede Srbije“ otkopali su ukup-no 39,06 miliona tona uglja upro{loj godini, {to je druga poveli~ini proizvodnja u istorijikompanije. Uprkos veoma slo-ènim tehnolo{kim uslovima,na povr{inskim kopovimaEPS-a proizveden je 1,41 mi-lion tona uglja vi{e, odnosno za~etiri odsto vi{e nego 2016.

Izuzetne rezultate ostvarilisu rudari kostola~kog kopa„Drmno“, koji su 2017. otkopa-li rekordnih 9.674.317 tonauglja. Proizvodnja na „Drmnu“bila je za 563.000 tona ve}a ne-go 2016. i nadma{ila je planoveza ~etiri odsto. Na povr{inskim

kopovima EPS-ovog ogrankaRB „Kolubara“ otkopano je29,3 miliona tona uglja, {to jedva odsto vi{e od plana i760.000 tona vi{e nego 2016.

Termoelektrane i hidroelek-trane EPS-a proizvele su 34,02milijarde kilovat-sati elektri~neenergije u 2017. godini. Proiz-

vodnja u termoelektranama iz-nosila je 24,25 milijardi kilovat-sati, a rekordni rezultat zabele-èn je u „Kostolcu“. Sva ~etiribloka termoelektrana „Kosto-lac“ proizvela su 6,86 milijardikilovat-sati elektri~ne energije.

To je dosad najve}i proizvodnirezultat ostvaren nakon revita-lizacije oba bloka u TE „Kosto-lac B“. O~ekuje se da }e u 2018.proizvodnja elektri~ne energijebiti pove}ana i da }e EPS timedati doprinos rastu BDP-a, ali irastu ~itave ekonomije Srbije.

Milorad Gr~i}, v. d. direktora

JP EPS, istakao je da je EPS u2017. unapredio proizvodnju urudnicima, hidrosektoru i ter-moelektranama. On je najavioda }e EPS nastaviti zapo~ete in-vesticije, me|u kojima su iz-gradnja novog bloka u Kostolcu,

gradnja postrojenja za odsum-poravanje dimnih gasova uTENT A, unapre|enje proizvod-nje uglja u „Kolubari“, a planira-ju se ulaganja u nove elektrane.Samo projekat u Kostolcu vre-dan je oko 650 miliona evra, dok}e za nabavku opreme za novikolubarski kop „Radljevo“ EPSizdvojiti oko 100 miliona evra.Na izgradnji postrojenja za od-sumporavanje na ~etiri blokanajve}e termoelektrane u Srbiji,koji je vredan oko 167 milionaevra, vi{e od polovine poslovaradi}e doma}e firme.

- Pokrenuli smo mnogo in-vesticionih projekata, jer samozahvaljuju}i ulaganjima EPSima sigurniju budu}nost. Nije-dan projekat ne bi bilo mogu}epokrenuti sa mrtve ta~ke bezpodr{ke predsednika Srbije,Vlade Srbije, resornog mini-starstva, istakao je Gr~i}.


Investicije se nastavljajuVeliki investicioni ciklus u „Elektroprivredi Srbije“ postavio je osnove za moderni-zaciju i pove}anje efikasnosti, koje }e se jo{ ve}im intenzitetom nastaviti u 2018.godini. Ulaè se u sve delove sistema - termoelektrane, hidroelektrane, rudarskumehanizaciju, otvaranje novih kopova, obnovu i razvoj mreè... Realizacija zapo-~etih investicionih projekata i pokretanje novih obezbedi}e rast proizvodnje, bu-du}nost kompanije i razvoj srpske privrede.

Kostolac - O~ekujemo da termo-elektrane u Kostolcu 2018. ispo-ru~e ne{to vi{e od 6,4 milijardekilovat-sati elektri~ne energije.Verujem da moèmo i ove godi-ne da pru imo maksimum i da upotpunosti ostvarimo ono {to setra i od nas. U prethodnim godi-nama dokazali smo da moèmoda dostignemo visoko postavlje-

ne proizvodne ciljeve, koji traèda svi termokapaciteti funkcio-ni{u punom parom, kaè u raz-govoru za „EPS Energiju“ NenadMarkovi}, direktor za proizvod-nju energije u ogranku „TE-KOKostolac“.

Kako prenosi EPS Energija,

od zavr{etka obimnih revitaliza-cija u Termoelektrani „KostolacB“, ogranak u Kostolcu proizve-de svake godine vi{e od {est mi-lijardi kilovat-sati elektri~neenergije, ~ime se doprinosi da si-stem EPS-a funkcioni{e stabilno.

- Veliku ulogu u tome imaju ikolege iz rudarskog sektora po-{to omogu}avaju kontinuiranosnabdevanje termoelektrana lig-nitom sa Povr{inskog kopa„Drmno“ - isti~e Markovi}.

Instalisana snaga kostola~kihtermokapaciteta danas iznosi1.000 megavata. Od sredine pro-{log veka zapo~eta je i proizvod-nja elektri~ne energije, a prvi ve}iblok koji je zapo~eo sa radom bio

je blok A1, ~ija snaga iznosi 100megavata. Od 1968. godine TE„Kostolac A“ je proizvela ukupno54.472.989 MWh, kao i 1.208.325MWht toplotne energije.

- Pro{le godine smo obele ili ijedan zna~ajan jubilej. Re~ je opet decenija rada bloka A1, kojipredstavlja najstariji termokapa-citet za proizvodnju elektri~ne

energije u Kostolcu i najbolji pri-mer da oprema i ma{ine samouz posve}en rad zaposlenihostvaruju proizvodne planove.Podseti}u da je broj neplanskihzastoja na ovom termokapacite-tu veoma nizak. Analiza radabloka A1 nedvosmisleno ukazu-

je da je jedan od najpouzdanijih,sa samo od 2,7 do 2,8 odsto pro-vedenih u zastoju, {to je odli~anrezultat. Zahvaljuju}i ovakvomradnom u~inku, sama pouzda-nost bloka A1 je i najbolja prepo-ruka za pozitivnu ocenu za nje-govu budu}u rekonstrukciji u ci-lju zadovoljavanja ekolo{kih pa-rametara sa evropskim norma-ma - nagla{ava Markovi}.

Od 1988. godine, TE „Kosto-lac B“je do kraja 2017. proizvela83.436.710 MWh elektri~neenergije. Posmatrano pojedina~-no po godinama, tokom pret-hodne je ova termoelektranaostvarila svoj istorijski rekord.


Nenad Markovi}, direktor za proizvodnjuenergije u „TE-KO Kostolac“

Veoma pouzdanoi punom parom

Novi blok bi}e najve}a investicijaTermoelektrana „Kostolac B“, sa svojih 700 megavata snage, predstavlja zna~ajan~inilac na energetskoj mapi Elektroprivrede Srbije. Ostvarivanje proizvodnih cilje-va koje smo imali tokom prethodnog perioda je realizovano samo zahvaljuju}iozbiljnim kadrovskim i organizacionim kapacitetima na{eg kolektiva, isti~e Marko-vi}. Zahvaljuju}i me|unarodnom kreditnom aran`manu EPS-a i Narodne Republi-ke Kine, novi blok B3 gradi se u Kostolcu, {to }e znatno osnaìti proizvodne kapa-citete u „Kostolcu“ i ukupno u EPS-u.

Kostola~ke elektrane i dalje uzdanice sisteme EPS

Struje u januaru vi{e za 6,4 odsto

Proizvodnja prema potrebama elektranaKostolac - Blaga zima i povoljne vremenske prilike i{le su u prilog radnicimaodràvanja na osposobljavanju rudarske mehanizacije. Na Povr{inskom kopuDrmno u januaru je iskopano 903.175 tona uglja. Prose~na dnevna proizvod-nja uglja iznosila je oko 30.000 tona, {to je bilo u skladu sa potrebama radatermoenergetskih kapaciteta, ali i popunom deponija. - Rezerve uglja na deponijama na kraju meseca bile su na nivou od 484.678tona, {to je za sedam odsto vi{e od bilansiranih koli~ina za ovaj vremenski pe-riod“ kaè Ivan Ta{i}, direktor Direkcije za proizvodnju uglja. Prose~na kalorij-ska vrednost uglja koji je isporu~ivan termoelektranama iznosila je 8.800 kilo-dùla po kilogramu. Ukupno je tokom proteklog meseca termoelektranamaisporu~eno 7.957 teradùla toplotne vrednosti. U januaru je za potrebe {irokepotro{nje izdvojeno i 8.397 tona komadnog uglja, {to je u skladu sa obaveza-ma prema kupcima iz pro{le godine, naglasio je Ta{i}. Rudarskim sistemimaza otkrivanje uglja otkopano je 2.956.004 miliona kubika ~vrste mase. Z. V.

Kostolac - Termoelektrane ko-stola~kog ogranka proizvele sutokom januara ukupno632.052.000 kWh elektri~neenergije, ~ime je plan proizvod-nje za ovaj mesec prema{en za6,4 odsto, navodi EPS Energija.Posmatrano u odnosu na godi-{nji plan proizvodnje, tokom ja-

nuara je proizvedeno 9,8 odstood ukupne koli~ine elektri~neenergije. Godi{nji plan proiz-vodnje zahteva da se iz kosto-la~kih termoelektrana do krajadecembra preda ne{to vi{e od6,4 milijarde kWh elektri~neenergije.

Kada se sagledaju pojedi-

na~ni rezultati blokova, u Ter-moelektrani „Kostolac B“ je to-kom januara na blokovima B1i B2 proizvedeno 445.763.000kWh elektri~ne energije, {to je6,6 odsto vi{e od plana. Blok B2je prema{io januarski plan pro-izvodnje za 12 odsto i proizveo233.989.000 kWh elektri~neenergije, dok je na bloku B1 uistom periodu ostvarena proiz-vodnja od 211.774.000 kWh.

Blokovi TE „Kostolac A“ pre-

dali su elektroenergetskom siste-mu Srbije ukupno 186.289.000kWh elektri~ne energije, {to je vi-{e od plana koji je iznosio176.000.000 kWh. Termokapaci-teti u TE „Kostolac A“ pripadajunajpouzdanijim i najdugove~ni-jim kapacitetima za proizvodnjuelektri~ne energije u EPS-u, {to jeiznova potvr|eno pro{le godine,kada je blok A2 ostvario rekor-dan broj sati na mre i.


Zelena „toplifikacija“ na delu

U Termoelektrani „Kostolac A“ proizvodi se i toplotna energija kojom se snabdevadaljinski sistem grejanja Kostolca i Poàrevca, sa okolnim naseljima, i snabdeva-nje je stabilno. O~ekivanja su da }e do kraja grejne sezone isporuka biti kvalitetna.Zahvaljuju}i toplifikacionoj mreì, koja se poslednjih godina {iri i pokriva najve}ideo Kostolca i pripadaju}ih naselja, kao i grada Poàrevca, veliki broj individual-nih loì{ta je uga{en. Sistematsko re{avanje grejanja nije samo doprinelo pobolj-{anju kvaliteta stanovanja u ovom kraju, ve} je i unapre|ena za{tita ivotne sredi-ne u zimskom periodu.


VIIp e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 . brani~evo

Poàreva~ka policija uhapsila M. D. (43) iz sela Boèvac

Osumnji~en za polne radnje nad devoj~icomPoàrevac - Poàreva~ka policijauhapsila je M. D. iz sela Boèvac (43),op{tina Malo Crni}e, pod sumnjomda je po~inio krivi~no delo nedozvolje-ne polne radnje nad devoj~icom od 12godina. Nakon policijskog zadràva-nja od 48 sati on je predat Osnovnomjavnom tuìla{tvu, na ~iji je predlogsudija za prethodni postupak odrediopritvor u trajanju od 30 dana, kako nebi uticao na svedoke i da ne bi ponovopo~inio krivi~no delo za koje se tereti.

Uhap{eni M. D. ina~e je te~a o{te-}ene devoj~ice. U krivi~noj prijaveprema izjavi njenih roditelja on je dvegodine seksualno uznemiravao njiho-vu maloletnu }erku - pipkao je, pa ~aki prikazivao pornografski sadràj pre-ko telefona. Sve se o de{avalo u vremekada je devoj~ica boravila u gostimakod tetke, navodi se u krivi~noj prijavi.

- On je u poslednje dve godine u vi-{e navrata u svojoj porodi~noj ku}i uBoèvcu, kao i u ku}i maloletne o{te-}ene u Neresnici, op{tina Ku~evo, vr-{io nedozvoljene polne radnje nad ma-loletnom o{te}enom P. D. ro|enom

2005. godine i pokazivao joj porno kli-pove na svom telefonu i u njenom pri-sustvu dodirivao svoj polni organ pre-ko pantalona, pi{e u zahtevu za pokre-tanje istrage.

Kako nezvani~no saznajemo, sve jeotkriveno kada je devoj~icu tetka po-zvala da ovaj raspust tokom februara

provede kod njih u selu. Devoj~ica jetada sve priznala svojoj majci, koja jeodmah o ovome obavestila policijukoja je ubrzo uhapsila osumnji~enogM. D. i protiv njega podnela krivi~nuprijavu za pomenuto krivi~no delo,gde je predvi|ena kazna od jedne dopet godina zatvora. M. V.

U Tehni~koj {koli u Kostolcu odràna tribina na temu „Nasilje prema deci“

Brzo reagovanjepreduslov za{titeKostolac - Povodom potpisivanja Protokolao me|usektorskoj saradnji u procesu za{titedece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanjaza grad Poàrevac, u prostorijama Tehni~ke{kole u Kostolcu odràna je tribina na temu„Nasilje prema deci“ koju je vodila Olivera Haj-rovi}, specijalista medicinske psihologije i ~el-nik nevladine organizacije „Psiholo{ki centar“. Neosporno je da svaki vid nasilja nad decomima ozbiljne i dalekose`ne posedice. Dobro je{to je dràva ovo prepoznala kao dru{tveniproblem koji treba zajedni~ki re{avati. Doì-vljeno nasilje je te{ko i bolno li~no iskustvokoje je nemogu}e prevazi}i bez zajedni~kebrige odraslih koji brinu o deci.

Kako je brzo reagovanje preduslov za{tite ipomo}i detetu, veoma je va`no da roditelji inastavnici poznaju osnovne pojmove i poja-ve vezane za nasilje, kao {to su znaci trpljenjanasilja, situacije u kojima se ono obi~no do-ga|a, bitne psiholo{ke karakteristike kako ak-tera, tako i `rtava nasilja.- Mo`da su ba{ roditelji i nastavnici prve ili je-dine osobe koje }e imati priliku da prepozna-ju dete koje trpi nasilje i koje }e pravovreme-nom reakcijom omogu}iti zapo~injanje pro-cesa namenjenog kako za{titi, tako i le~enju irehabilitaciji rtve nasilja, onda kada je to po-trebno“, navodi se na sajtu ksckostolac.rs.

Z. V.

Poàrevac - Poàreva~ka policija, sa-znajemo, izvestila je Osnovno tuìla-{tvo da je dobila prijavu od novinaraMom~ila Veljkovi}a iz Poàrevca ukojoj je naveo da mu je ~lan poàre-va~kog Gradskog ve}a, Ivan Jovi} pre-tio u restoranu Izvor, gde se odvijalaproslava manifestacije „Lov na Mo-ravskog {akala“ teraju}i ga da izbri{efotografije iz aparata, a koje je on na-pravio snimaju}i njega i njegovog ko-legu iz Ve}a, Mla|ana Nikoli}a. Ujed-no su tuìla{tvo izvestili da su novina-ra saslu{ali i da je o tome napravljena

slu`bena bele{ka. U samom tuìla{tvupotvr|eno nam je da ih je policija oba-vestila o pomenutoj prijavi o ugroè-noj sigurnosti novinara Veljkovi}a.

- Policija nas je u ponedeljak izve-stila o prijavi koju je Veljkovi} podneou kojoj je naveo da mu je zbog upu}e-nih pretnji od strane ~lana Ve}a ugro-èna sigurnost i mi smo naloìli poli-ciji da prikupe sve potrebne informa-cije o tom slu~aju, saslu{aju svedoke ida odrade druge operativne radnje,

kako bi se u potpunosti rasvetlio do-ga|aj i naloìli im da o svemu tome sa-~ine izve{taj, i da nam ga po{alju naodlu~ivanje. Nakon dobijenog izve{ta-ja i ura|ene analize istog, tuìla{tvo }eodlu~iti da li postoji elementi krivi~-nog dela ugroàvanja sigurnosti, ili ne,re~eno nam je u tuìla{tvu.

Poàreva~ka policija je, kako sazna-jemo od na{eg izvora, nakon dobijenihinstrukcija od strane nadle`nog tuìla-{tva krenula sa radom. Odmah su po-zvali osumnji~enog Jovi}a i saslu{ali ga,gde je on negirao navode u prijavi.

- Policija je po~ela sa operativnimradom tako {to prvo saslu{ala Jovi}a. Udaljem radu saslu{a}e se i drugi svedo-ci i preduze}e se jo{ neke operativneradnje. Prvo {to se radi bi}e utvr|iva-nje u kom su svojstvu i ve}nik Jovi} inovinar Veljkovi} prisustvovali pome-nutoj proslavi. Utvrdi}e se da li je Jo-vi} bio privatno ili kao zvani~ni gost is-pred grada Poàrevca. Tako|e se utvr-diti da li je novinar Veljkovi} do{ao naproslavu u svojstvu gosta ili je do{ao

kao novinar sa radnim zadatkom daizve{tava sa manifestacije, {to podra-zumeva i fotografisanje zvani~nika,pri~a na{ izvor o toku same istrage.

Prema zakonu tuìla{tvo moè daprihvati prijavu ili je odbaci kao neo-snovanu. Ako je prihvati kao osnova-nu onda podnosi zahtev za pokretanjeistrage. Nakon zavr{ene istrage odlu-~uje se da li }e se podi}i optu`nica ilioptu`ni predlog. Nakon podizanja op-tu`nice i njenog prihvatanja, zakazujese glavni pretres i po~inje su|enje.

Ima i drugih solucija kao instituci-ja poput oportuniteta gde tuìla{tvopredlaè osumnji~enom da }e odusta-ti od gonjenja, ako ovaj prizna krivicu.Nakon priznanja odre|uje mu se nov-~ana kazna koju upla}uje u humani-tarne svrhe, a tuìla{tvo odbacuje pri-javu. Sli~nu mogu}nost u sli~nom slu-~aju, pro{le godine iskoristio je DejanGruji} Gari iz Drmna, koji je bio okri-vljen da je pretio gradona~elniku Ba-netu Spasovi}u. On je, nakon prizna-nja, uplatio odre|eni iznos novca i tu-ìla{tvo je odbacilo prijavu protiv nje-ga. Postoji i mogu}nost da se sa~ini isporazum o priznavanju krivice, gdebi osumnji~eni u zamenu za blaù ka-znu, prihvatio predlog tuìla{tva i pri-znao delo za koje se tereti, koji bi nad-le`ni sud potvrdio. TPK NEWS

Poàrevac - Poslednje nedelje u febru-aru po deveti put je organizovana hajka„Lov na moravskog {akala“ u organiza-ciji Lova~kog udruèna „Resava“, koji~ine sekcije iz Lu~ice, Prugova, Poljane iVla{kog Dola, sa preko 250 ~lanova. Nipasje vreme, koje je doneo ledeni talasiz Sibira nije spre~ilo veliki broj lovacaiz ~itave Srbije i nekoliko gostiju iz Ru-munije da prisustvuju ovom lovu.

- [akal je predator koji nam je de-vedesetih godina do{ao sa Karpata. Odtada se namnoìo u svim krajevimaSrbije, a posebno u Pomoravlju. Ovazverka uni{tava ze~eve, mladu srne}udivlja~, gnezda sa pili}ima fazana, ja-rebice i drugih ptica, kao i njihova ja-ja... Po{to nema prirodnih neprijatelja,na nama lovcima je da broj {akala sve-demo na razumnu meru, kako bi za-{titili fond divlja~i, obja{njava Slavi{aPavlovi}, ~lan Organizacionog odbo-ra. Predsednik ovog odbora i ~elnikLU „Resava“ Novica Radivojevi} isti-

~e da je bezbednost u~esnika bila naj-va`nija, a uputio je zanimljiv predlogpoàreva~koj samoupravi.

- Predlaèm Gradu da ovu manife-staciju uvrsti naredne godine u planmanifestacija koji ima Turisti~ka orga-nizacija Poàrevac. Siguran sam da bi setako podigla na vi{i nivo i da bi donelaprofit i ve}i broj turista koje zanima sveono {to je vezano za lov. Na{a manife-stacija bi tako postala i vi{e me|unarod-na, mada i sada na nju dolaze lovci izRepublike Srpske i Rumunije, ali bi sepro{irila i na druge zemlje, poru~io jeprvi ~ovek ovog lova~kog udruènja.

Lova~ki plen je na kraju bio ustre-ljena ~etiri {akala i tri lisice. I ovog pu-ta progla{eni su pobednici u lovu na{akala, najhumaniji lovci, kao i „naj-proma{aj“. Najbolji je bio Bojko Suva-jac iz LU „Grocka“, drugo mesto osvo-jio je Dragan Cvetkovi} iz „LU“ Resa-va“, dok je tre}i Dra{ko Stankovi} izLU „@agubica“. M. V.

Poàreva~ko Osnovno tuìla{tvo reagovalo povodom pretnji novinaru Veljovi}u

Policiji naloèno da sve ispita i napravi izve{taj

Po deveti put odràn „Lov na moravskog {akala“

Hajka predloèna i za turisti~ki plan

„[akalijada“ me|u najorganizovanijimaGlavni gosti pored potpredsednika LS Srbije i predsednika LS Kosova i Metohije Ilije Elezovi}a bili sugradona~elnik Poàrevca Bane Spasovi}, predsednik gradske skup{tine Bojan Ili}, pomo}nik grado-na~elnika Nenad Petrovi} i nekoliko ~lanova Gradskog ve}a, predvo|eni Ivanom Jovi}em i Mla|a-nom Nikoli}em. „Redovan sam gost i mogu da kaèm da je ova „{akalijada“ jedna od najorganizo-vanijih u Srbiji. Pozivam sve lovce da do|u kod nas na Kosovo u lov i da im tako uzvratimo gosto-primstvo“, rekao je tim povodom Ilija Elezovi}.

Policija garantovalabezbednostPolicija je Veljkovi}u zagarantovala bez-bednost i preduzela neke mere u vezi satim. Prvo je naloèno da se u ulici u kojoj i-vi popravi uli~na rasveta, {to je i u~injeno,koja nedelju dana nije radila. Ujedno su po-slali svoje patrole da obilaze ulicu i ku}u ukojoj ivi, kao i to da prate gde se kre}e, ka-ko bi, eventualno, spre~ili napad na njega.Veljkovi} je odbio li~no obezbe|enje jersmatra da toliko nije ugroèn. Jedino je po-liciji rekao, zbog kojih se uznemirava, da sepretnje prema njemu upu}uju sa Fejsbukprofila [}epan mali, Luka Laban, Novak Iva-novi}..., za koje smatra da stoje ljudi iz Jo-vi}evog okruènja.

Zgrada poàreva~kog tuìla{tva

Cilj je ograni~iti broj {teto~ina:Najbolji lovci sa peharima

VIII p e t a k , 9 . m a r t 2 0 1 8 .


brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Martovski program kulturnih doga|aja u KPC Petrovac na Mlavi

„Gulini dani“ po deveti put od 19. do 24. martaPetrovac na Mlavi - Martovski pro-gram kulturnih doga|aja u Kulturno-prosvetnom centru Petrovac na Mlavije veoma bogat i raznovrstan, a cen-

tralnu manifestaciju predstavljaju„Gulini dani“ posve}eni popularnomglumcu Dragoljubu Milosavljevi}u -Guli ro|enom u ovom gradu.

Tradicionalno, 17. mart je rezervi-san za op{tinsko takmi~enje recitatora,a u ve~ernjim ~asovima }e biti odigra-na pretpremijera nove predstave pozo-

ri{ta „Bata Buli}“ „Daj mi svoju enu“,koju je po tekstu Majkla Stjuarta reì-rao Branislav Nedi}. Centralna mani-festacija u martu je deveta smotra glu-

ma~kih ostvarenja „Gulini dani“ kojase odràva od 19. do 24. marta.

- Festival kao i prethodnih godinaotvara doma}e pozori{te „Bata Buli}“premijerom predstave „Daj mi svojuènu“. Drugog dana festivala nam ugoste stiù na{i prijatelji iz grada SvetiIvan Zelina (Republika Hrvatska), ko-ji }e se petrova~koj publici predstavitipredstavom „Vi{e sre}e drugi put“.Tre}i dan je rezervisan za pozori{teCentra za kulturu „Masuka“ VelikaPlana i predstavu „Via Doloris“, zatimstiù glumci Gradskog pozori{ta iz Ja-godine sa predstavom „Idemo u lov“,izjavio je Slobodan Peri}, direktor Kul-turno-prosvetnog centra „Petrovac naMlavi“.

Pretposlednje ve~eri festivala ima-}emo prilike da vidimo pozori{te izBerana (Crna Gora) sa predstavom„Poslednji ~in komedije smrti“, dok }edevetu smotru gluma~kih ostvarenja„Gulini Dani“ zatvoriti predstava kru-{eva~kog pozori{ta „Buzdovan“. I ovegodine smo se potrudili da napravimoodli~an repertoar za festival i nadamose da }e publika biti prezadovoljna kao{to je to bio slu~aj prethodnih godina,rekao je Peri}

Z. V.

Amaterske gluma~ke sve~anosti „Milivojev {tap i {e{ir“

Olja~a posle 11 godinavratio {e{ir u Poàrevac Poàrevac - Laureat 14. Susreta varo-{kih pozori{ta Srbije, amaterskih glu-ma~kih sve~anosti „Milivojev {tap i{e{ir“ u Poàrevcu, jeste ~lan doma}egpozori{ta Valentino Olja~a koji je tu-ma~io lik Morisea u predstavi „Idemou lov“, ra|enoj po tekstu @orà Fejdoau reìji Sini{e Stankovi}a.

Isti~u}i zadovoljstvo {to je ba{ onponeo vrednu nagradu, koja nosi imetakve gluma~ke veli~ine kakav je bioMilivoje @ivanovi}, Valentino Olja~aje rekao da je ovakav festival afirmaci-

ja za amaterizam u Srbiji, a pre svegaza glumce amatere.

- Lepo je kada Milivojev {tap i {e{irodu u neki grad {irom Srbije i kada se zanas ~uje, ali posle jedanaest godina {e{irse vratio u Poàrevac, {to je posebno za-dovoljstvo, kazao je pobednik festivala.

Ovi Susreti nastali su kao prethodni-ca nacionalnih Gluma~kih sve~anosti„Milivoje @ivanovi}“ koje se svake godi-ne odràvaju u ~ast gluma~kog poziva iradi trajnog se}anja na velikana na{e sce-ne, ina~e ro|enog Poàrevljanina. Z. V.

Uo~i pozori{nog festivala „Dana Milivoja @ivanovi}a“

Konkurs KPZ „Esej o glumcu“Poàrevac - Konkurs Kulturno-pro-svetna zajednica Grada Poàrevcaraspisala je konkurs pod nazivom„Esej o glumcu“ u ~ast Milivoja @iva-novi}a koji }e biti otvoren do 27.marta. Tradicionalni konkurs se ras-pisuje u ~ast Milivoja @ivanovi}a, apravo u~e{}a imaju autori do sadaneobjavljenih radova. Za najbolji rad

predvi|ena je plaketa Zlatno pero inov~ani iznos od 20.000 dinara. Dru-ga nagrada je 10.000, a tre}a 5.000 di-nara.

Radove na temu „Esej o glumcu“,(u tri primerka) kao i kratku biogra-fiju treba poslati u zatvorenoj kover-ti, na adresu: Esej o glumcu, Kultur-no-prosvetna zajednica Grada Poà-

revca, Sime Simi}a 1, 12000 Poàre-vac. Tako|e, radove treba poslati i naemail: [email protected], za-jedno sa kratkom biografijom i na-znakom „Esej o glumcu“. Rok za do-stavljanje je utorak, 27. mart. Odlukuo dodeli nagrada donosi stru~ni ìrikoji }e imenovati predsedni{tvo Kul-turno - prosvetne zajednice. Z. V.

Petrovac na Mlavi - Narodna bibliote-ka „\ura Jak{i}“ u Petrovcu na Mlaviobeleìla je po prvi put Nacionalni danknjige a, tim povodom, gost ve~eri bioje poznati pisac Aleksandar Gatalica.Sve prisutne pozdravila je direktorkabiblioteke Jadranka Grbinovi}. Ona jeistakla va`nost i zna~aj pisane re~i, ka-ko za decu tako i za odrasle.

- U vremenu kada tehnologija osva-ja, va`no je i duhovno se bogatiti, ista-kla je direktorka Grbinovi}. Zvucimaklasi~ne gitare, na samom po~etku,predstavila se Sta{a Stanojlovi}, u~eni-ca Muzi~ke {kole „Boìdar Trudi}“.Razgovor sa piscem vodila je Jelena Ja-na}kovi}, diplomirani bibliotekar.

Aleksandar Gatalica jedan je odnajsavremenijih srpskih pisaca, pre-vodilac sa anti~kog gr~kog i muzi~kikriti~ar. Do sada je objavio 11 knjiga,a njegova prozna dela su prevedena na

10 evropskih jezika. Dobitnik je veli-kog broja nagrada, ali mu je najdraà,kako i sam isti~e, NIN-ova nagrada za2012. godinu za roman „Veliki rat“.

Pored brojne publike, ovom doga-|aju prisustvovali su predsednik op-{tine Du{ko Nedini} i njegov zamenikGoran Risti}. Z. V.

Biblioteka „\ura Jak{i}“ u Petrovcu na Mlavi obeleìla Nacionalni dan knjige

Gost ve~eri bioAleksandar Gatalica

O[ „Sveti Sava“ u~estvovala na smotri „Sa pozornice na pozornicu“ u Mariboru

[kola dobila poziv i za slede}i festival

Poàrevac - Osnovna {kola „Sveti Sava“ iz Po-àrevca u~estvovala je na festivalu „Sa pozorni-ce na pozornicu“ u {koli „Leon [tukelj“ u Mari-boru. Na festivalu su u~estvovale {kole iz Slove-nije, Ma|arske, Ukrajine, Hrvatske i Srbije.Poàrevljani su se predstavili skra}enom verzi-jom predstave „Ribe na drvetu“, koja je do~eka-na sa velikim interesovanjem zbog teme koja jezajedni~ka za sve i problematizuje poreme}ajeu govoru i pisanju, kao i odnose u trouglu u~e-nik - nastavnik - {kola, gde se nalazi i re{enjeovog problema.

Ekipa, predvo|ena direktorkom Margaretom Se-kulovi} i predsednikom srpsko-slovena~kog pri-jateljstva Zlatanom Kosti}em, obnovila je prija-teljske odnose sa slovena~kim kolegama i prija-teljima. [kola je dobila poziv i za slede}i festival,uz ~vrsto obe}anje o uzvratnoj poseti Poàrevcu.- U~enici-glumci doìveli su toplu i iskrenu do-brodo{licu na{ih slovena~kih prijatelja i vratilisu se u Poàrevac sa dragocenim uspomenamai iskustvom koje }e ih oplemeniti i pro{iriti imvidike, izjavila je direktorka Osnovne {kole„Sveti Sava“ Margareta Sekulovi}. Z. V.

Bogat martovski program u biblioteci „IlijaM. Petrovi}“ Poàrevac - U Narodnoj biblioteci„Ilija M. Petrovi}“ u Poàrevcu, od7. do 23. marta organizuje se bogatkulturni program. Program startu-je 7. marta, monodramom „Lina,od kamena tvr|a“, u izvo|enju glu-mice Vesne Stankovi}. Nastavlja seu sredu, 12. marta, predavanjem„Bu|enje unutra{nje radosti“ Spa-soja i Slobodana Vlaji}a. Dva danakasnije odrà}e se promocija knjige„Helena, ili o nemiru“ Mirjane Mi-trovi}, a 16. marta promocija „Ne-ponovljive ponovljivosti“ Aleksan-dra Mihailovi}a. Ve~e de~je poezije,u ~ast Svetskog dana poezije, odrà-}e se 21. marta, a 23. na programusu radionica i predavanje Informa-tivnog centra „Tempus“. M. V.

Golubac - Povodom praznika Da-na ena, Narodna biblioteka „Velj-ko Dugo{evi}“ Golubac je organi-zovala knjièvno ve~e, pesni~kiperformans dve poetese - Radmi-le Stankovi} i Ruìce Radulj iz Ku~e-va. Mo`da danas sve izgleda uza-ludno i besmisleno, ali pisana re~ ipoezija donekle po~inju da gubesvoj smisao. I dok neki gledaju ka-ko sve prolazi i gubi kontrolu, Rad-mila i Ruìca èle da svojim nastu-pima pruè i podele onaj deli} se-be koji se ~uva i greje nas negde usenci, neke intimne sate i trenutkekoji oìve u nama. Lj. N.

Pesni~ki performanspovodom Dana èna

Festival otvara doma}e pozori{te „Bata Buli}“: Dragoljub Milosavljevi} Gula

Valentino Olja~a sa nagradama

Ekipa Poàrevljana osvetlala obraz u Sloveniji

Documents

Posle 19. aprila posao za trista Po`arevljana€¦ · predati svoj CV i obaviti razgovor o uslovima i mogu}nosti zapo{ljavanja u ovom tr`nom centru. Sajam je organi-zovao Grad Po`arevac