Pripremio:

ZORAN BUKUR

POSTANI I SAM BATOVAN

Za izdavaa: Z o r a n B u k u r

Vrednik izdanja: A l e k s a n d a r Mit i

Naslovna strana i crtei: B o j a n a B u k u r

Kompjuterska obraa teksta: " G R A F O S I N T E R N A C I O N A L " , P a n e v o

UVOD Dosta je godina proteklo od dana kada se ostvarila moja velika

elja da posedujem sopstvenu batu. Kao da je to bilo jue, seam se onog sunanog dana, kada smo premeravali nau parcelu. Gornji deo zemljita odmah je namenjen za buduu bioloku batu. Tamo gde su iz travnjaka izvirivali svei krtinjaci, ja sam zamiljao sebe kako sejem, sadim i ubirem plodove svoga rada. Za lepog vremena sunce je obasjavalo padinu od jutra do veeri, a sa oblinjeg polja ula se evina pesma.

Srean to posedujem tako lepo pare zemlje, odmah sam se prihvatio planiranja nae bate. Preda mnom se natazilo ostvarenje malog raja u kome e moja porodica provoditi svoje slobodno vreme u miru i u kontaktu sa prirodom. Uz to u se dobrim delom snabdevati sopstvenim proizvodima.

Na velikom komadu papira crtao sam planove, odreivao delove bate za povre, za bobiasto voe, za vonjak, za zainske biljke, za cvee i cvetno bunje, za senicu i sunanu terasu. Traio sam, birao i zapisivao imena najpogodnijih sorti jabuka, kruaka, treanja i ostalog voa, ribizli, ranih i kasnih malina, batenskih jagoda, zainshh biljaka i ajeva, rua i ostalih trajnih biljaka koje volim.

Kada sam planiranje bate priveo kraju, upisao sam se na teaj biolokog batovanstva. Pre toga sam se vie godina bavio batovanstvom, ali sam se na teaju upoznao sa drugaijim, za mene potpuno novim nainima obraivanja bate.

Ubrzo sam uvideo da je bioloko batovanstvo u dananje vreme postalo neminovnost, da predstavlja veu odgovornost pojedinca za sopstvenu ishranu i zdravlje, odgovornost za ouvanje prirode kako u uem, tako i u irem smislu. To je ohrada bate u saglasnosti sa prirodom, na prirodan nain i uz prirodna pomagala, bez upotrebe industrijsMh hemijskih sredstava.

Mnoge ekoloke probleme kao to su zagaenje vazduha, voda, zemljita, unitavanje prirodnih lepota, ne moe da reava pojedinac. Bioloko povrtarstvo, meutim, za mnoge od nas moje

3

da predstavlja prvi korak ka boljem odnosu prema prirodi, kao i doprinos njenoj zatiti. ak i u maloj bati moiemo u znatnoj meri da poboljamo kvaiitet ivljenja.

U nastojanju da zastitimo okolinu moramo biti jedinstveni u gledanju, miljenju i delovanju.

Dok obraujemo batu, obino ne razmiijamo o tome da li saraujemo sa prirodom ili radimo protiv nje. Meutim, u posledjim decenijama mnoge bate su posatale prava bojita: u rukama batovana nala su se mnogobrojna hemijska oruja za unitavanje ivota u zemlji i iznad nje, da ne govorimo o tome u kolikoj meri batovani nanose tetu i sebi. Izvesno je da je saradnja sa prirodom korisnija i jeftinija od delovanja protiv nje.

Ovo mi je bila i ostala misao vodilja u svim batenskim poslovima. Uloio sam dosta vremena i truda da se travnjak pretvori u pravu bioloku batu. Za nakoliko godina moj raj je postao lepi i bolji nego to sam zamiljao. Bata me je bogato nagradila za uloenu Ijubav, rad i vreme, za svu brigu koju sam joj posvetio.

Nauila me je da zapaam mnoge tajne prirode, uda za koja bih inae ostao slep. Ulivala mi je poverenje i uila me strpljenju. Postajao sam sve vie svestan injenice da priroda iivi svojim ivotom, te da ne moiemo i ne smemo intervenisati vezanih oiju. Naprotiv: iivot u prirodi treba pazljivo posmatrati, oslukivati, sa prirodom treba saraivati, sa Ijubavlju joj sluiti i pomagati u njenom tihom, udesnom stvaranju. Bio-batovanstvo iziskuje veliko poznavanje i razumevanje prirodnih zakonitosti; to je preduslov za pravilno postupanje prilikom svih batensMh radova.

Naa bio-bata dostize i premasuje postavljene ciljeve na zadovoljstvo itave porodice koja uestvuje u njenom stvaranju. Snabdeva nas bioloki prvoMasnim, svakodnevno sveim povrem, jagodiastim i ostalim voem, zainskim biljem kroz itavu godinu, pa i preko zime. Tera nas na zdravo kretanje na istom vazduhu i na taj nain doprinosi naem zdravlju. Postala je oaza mira i odmora u senci zelenila ili na suncu, kao i kola za posmatranje prirode. Prua nam prijatne doivljaje sa biljkama i

4

ivotinjama. Radost, unutranje zadovoljstvo i srea uz lepote bate - to je bogata nagrada za trud itave nae porodice.

Odluka da prikupljena saznanja i svoje dugogodinje iskustvo prenesem svima onima koje interesuje bioloki nain obradivanja bate, za mene nije bila teka. Na ovaj nain zelim da ubedim sve koji iele da vode brigu o zdravlju u najirem smislu rei, da se odlue za bioloM nain obrade bate.

elim da vam ovaj prirunik bude od pomoi i koristi u vaem buduem bio-batovanstvu. Namenjen je svima onima koji su, bez obzira na obrazovanje i starost, spremni da obrauju batu u korist prirode i zdravlja.

Ovu knjigu napisao sam kao Ijubitelj bio-batovanstva i radovae me ako mi budete upuivali i vaa iskustva i saznanja.

Autor

5

OBRADA PLODNOG ZEMLJITA NEKADA I DANAS

Nai preci bili su veinom zemljoradnici koji su vekovima obraivali plodnu zemlju i iveli od njenih plodova. Nakon etava ostavljali su zemlju da se odmara godinu ili dve. Za to vreme obraivali su drugo, odmomo zemljite. Za ishranu tadanjeg stanovnitva bilo je dovoljno obradive zemlje.

Kasnije su seljaci svoje njive ubrili ivotinjskim, organskim ubrivom. Domaim ivotinja'ma su prostirali slamu, lie i paprat, a stajsko ubre su dovozili na gomile. Mikroorganizmi i mnotvo kinih glista razgrauju ove organske materije, pretvarajui ih u hranu za biljke.

Na taj nain "odlealo ubrivo" seljaci ponegde i sada odvoze na njive, razbacuju ga po livadama, panjacima i posipaju oko voaka. I okunica ponekad dobije dobru meru. Na taj nain naubrene biljke dobro uspevaju i daju dobar rod zdrave hrane, kako za oveka tako i za domae ivotinje. Svake godine plodnom zemljitu vraaju se iskoritene materije u obliku organskih otpadaka biljaka, Ijudi i ivotinja. Ovakvo kruenje materije se ponavlja i podstie plodnost i rastresitost obnovljenog humusnog sloja.

Sa sve veim porastom industrijalizacije, sa porastom gradova i industrijskih centara, potreba za velikim koliinama hrane je u proteklim decenijama naglo porasla. Broj poljoprivrednog stanovnitva je jako opao. Na mnogim poljoprivrednim povrinama podignuti su industrijski pogoni i stambene zgrade, velike povrine zemijita su prekrivene asfaltiranim saobraajnicama. Na umanjenoj povrini plodnih polja manje ljudi treba da proizvede mnogo vee koliine hrane nego to je nekada proizvodilo mnogo brojnije seljatvo.

Snabdevanje sve brojnijeg nepoljoprivrednog stanovnitva reava hemijska industrija proizvodnjom vetakih dubriva, a u

6

tome joj pomae savremena tehnika sa modernim poljoprivrednim mainama. Danas se na velikim povrsmama seju vrlo racionalne (u odnosu na nain obrade zemljita) monokulture. Naalost, na monokulturama se biljne bolesti ire velikom brzinom, a i za insekte monokulture predstavljaju savren teren.

Kako bi spreila veiike tete zbog bolesti i insekata, hemijska industrija proizvodi sve vie otrova: herbicida, pesticida, fungicida i slino. Vie puta u toku godine, uz pomo modemih poljoprivrednih maina i aviona, obavlja se posipanje i prskanje velikih zelenih povrina. Podrazumeva se da, uz sve ovo, otrovni prah i kapljice ne unitavaju samo odredene tetoine, ve i mnogobrojne korisne insekte, osetljive kine gliste i dnige organizme koji se nalaze u zemlji.

Pored onoga to je poeljno i planirano, a to su dovoljne koliine poljoprivrednih proizvoda, sve se oiglednije ispoljavaju i negativne posledice saradnje hemije i poljoprivrede. Obradivoj zemlji nedostaje humus i ona se sve vie iscrpljuje. U hrani se javlja nedostatak neophodnih mineralnih materija, a uporedo i ostaci tetnih hemijskih materija. U porastu je zagaenje voda fosfatnim ubrivima sa vetaki ubrenih poljoprivrednih povrina. Zbog sve vee proizvodnje "sve boljih" hemijskih proizvoda raste i potronja energije. Na nekada plodnim padinama erozija otvara rane na zemljitu. Modema poljoprivreda unitava pele i mnoge druge ivotinjske vrste (npr. ptice, leptire i brojne korisne insekte) koje u monokulturama nemaju uslova za opstanak. ivot u zemlji izumire, a ukoiiko nekoj' ivotinjskpj vrsti poe za rukom da povea otpomost na hemijske otrove, hemiari se potrude da proizvedu i podstaknu upotrebu jaih i veih koliina svojih pronalazaka, to dovodi do novih pomora. U Francuskoj su pre niz godina uz pomo mikrotalasa unitene ne samo tetoine i korov, ve garantovano sve to je ivelo u zemlji do dubine od 10 metara. "Napredak" moderne agronomije za sobom ostavlja sve vei pomor. Pojedini poljoprivredni strunjaci i prirodnjaci kao i

7

aktivni zatitnici ovekove okoline javno postavljaju pitanje, koliko dugojo moemo na ovaj nain koristiti obradivo zemljite.

Odnos prema obradivom zemljitu odraavao se u svim vremenima i na batovanstvo. Kao to su nekada seoske bate i polja ubreni stajskim ubrivom, tako se danas vetaka dubriva i hemijski otrovi posipaju po batama.

U elji za modernim, kvazinaprednim batovanstvom, delom zbog olakanog rada, u poslednjim decenijama mnoge bate su promenile svoj spoljanji izgled. Postale su reprezentativne, moderne i stereotipne - onakve kakve su prikazivali ameriki filmovi, savremene arhitekte i strunjaci za povrtarstvo u knjigama i asopisima. Soan zeleni engleski travnjak postao je srce bate, kome se bez aljenja namenjuje najlepe i najsunanije mesto. Pri tome niko i ne pomilja da pravim engleskim travnjacima odgovaraju samo velike povrine, kao to su parkovi u Engleskoj, njena vlana klima, a uz to i sto godina svakonedeljne kosidbe. Nae bate su suvie male za takve zelene povrine. Sterilno, neplodno ukrasno drvee i bunje modernih bati slui jedino kao ukras kuama. Takvo esto bahato zelenilo, zaista ne trai mnogo truda, a ne donosi ni radost, ni korist.

Bate su oduvek bile ovekovo delo. Danas su vie nego ikada odraz ovekovog odnosa prema prirodi i okolini. Nema opravdanja za unitavanje korova u bati pomou herbicida, kako bi travnjak bio besprekoran. Zar nije primerenija i lepa prirodna cvetna livada? Zar nisu lepa i korisnija cvatua ili plodovima okiena stabla jabuke, kruke, trenje, ljive ili bunovi leske i zove, nego moderno zelenilo? Neka u naoj bati rastu stabla koja potiu iz naeg podneblja!

Zar su naim batama zaista potrebna hemijska sredstva, namenjena velikim poljoprivrednim povrinama. Kroz svoj rad, mi bio-batovani, uverili smo se da nisu potrebna. Nama su glavni cilj zatita prirode i zdravi i sadrajno visoko-kvalitetni proizvodi. Obradivo zemljite zasluuje bolji tretman, a u okunici on moe

8

biti brzo i znatno izmenjen, uz uvaavanje biolokih zakonitosti zemljita - putem biolokog batovanstva.

Poslednjih godina je poraslo interesovanje za bioloko bato-vanstvo u mnogim zemljama. Svake godine broj bio-batovana je u porastu. Vodee mesto u Evropi pripada Svajcarskoj, gde je i bioloka poljoprivreda sve cenjenija. Sve vei broj proizvodaa na poveanim poljoprivrednim povrinama sledi preporuku vlade da se hrana proizvodi na to prirodniji nain.

Ovaj pokret ne predstavlja nostalgian povratak starom nainu obrade zemljita, ve neminovnost u borbi za poboljanje ishrane stanovnitva i ouvanje humusnog zemljita i zdrave okoline. On uvaava najnovija istraivanja i nalaze biologa, kao i praktina iskustva poslednjih decenija.

9

BIOLOKO ZEMLJITE Humusni sloj zemlje koji se u prirodi stvara sporo,

milenijumima, predstavlja najrazliitije organske materije u raspadnutom stanju. Humus ne moe da se definie ni u hemijskom, ni u fizikom smislu, jer predstavlja komplikovanu smesu biljnog, ivotinjskog i ljudskog porekla. Humus je veoma razliit od sluaja do sluaja. Njegovi sastojci su raznoliki, poto nastaje od mnogobrojnih i najrazliitijih elemeta. Humus nije konana materija - on je promenljiv, pun ivota i akcije.

Dinaminost humusa u zemijitu odrava se, pa ak i poveava, na taj nain to se neprekidno dodaju to raznolikije organske materije. Na taj nain bio-batovan kopira delovanje prirode u umskoj sredini. On obnavlja, oivljava i poveava humusni sloj batenske zemlje, vraajui joj i dodajui preko povrine zemlje organske materije, pre svega bogati kompost.

Svaki sloj zemlje koji ini bioloko zemljite, obavlja odredeni zadatak:

Gornji sloj je zatitni pokriva od organskih odpadaka (lie, pokoena trava, grubi kompost itd.). Ovaj sloj u bio-bati predstavlja ishranu i zatitu za organizme koji ive u zemlji, titei ih od ekstremnih vremenskih uslova. Na taj nain imitiramo prirodu, tj. umu, u kojoj je zemljite uvek pokriveno i zatieno. Ispod ovog tankog sloja razlau se sve organske materije: lie, stabljike, kuhinjski otpaci, neraspadnuti delovi komposta, pa ak i karton, drveni i ronati otpaci. Ovaj posao obavljaju milijarde mikroskopskih bakterija, gljiva i algi koje ive u zemlji. U tome im, naravno, pomau i vei stanovnici iz zemlje: stonoge, crvi, kine gliste itd., koji ive na dubini do oko 5 cm. Za njihov opstanak i rad (na razlaganju), svim ovim organizmima su potrebni vazduh, toplota i vlaga. Ako je zemlja nabijene ili isuena, ako nema dovoljno hrane i organskih otpadaka,

10

veliki broj ovih organizama ugine. Isti uinak izazvale bi i hemijske materije kojima se posipa ili prska zemljite. Iz ovih razloga bio-batovan nikada nee koristiti nikakvo hemijsko ubrivo.

Sloj koji se razlae, prelazi u humusni sloj, koji se prostire oko 20 do 30 cm u dubinu. Njegova debljina nije ujednaena na svim mestima. U njemu se grana korenje bilja koje je u bliskoj vezi sa ivim biima oko sebe. Razloene materije iz gornjeg sloja, drugaiji "stanovnici" pretvaraju u hranu koju crpe biljno korenje i alje je u stabla i druge delove biljaka. Razne bakterije, amebe, gljive, alge, kine gliste itd. koje ive u humusnom sloju, hrane se uginulim organizmima iz gomjeg sloja. Pojedine bakterije prikupljaju azot u mehuriima oko korenja, dok druge sadre kalijum i fosfornu kiselinu, to sve predstavlja biljnu hranu. Kina glista u humusnom sloju je od velikog znaaja. Kopajui dugake rovove kroz razne slojeve zemlje, ona otvara dovode za vazduh i

11

vodu. Njene izluevine - isti humus, odline su jer sadre sve materije, potrebne za razvoj biljaka.

Gomji deo ovog humusnog sloja ine vee grudvice koje jaka kia moe da razbije i na taj nain omoguava stvaranje tvrde kore na povrini. Mraz i ega takoe dovode do stvaranja povrinske kore koja unitava ivot. U niim slojevima, meutim, humus je trajno zatien, ima bolju strukturu i zato je stabilniji. U njemu se gomilaju rezerve azota i drugih, za biljke neophodnih hranljivih materija.

Plodnost zemlje od koje zavisi naa ishrana, a time i na ivot, u sutini zavisi od mikrokosmosa, od milijardi siunih bia koja ive u zemlji.

Tamo gde su ilovaa, pesak, kamenje - sa dubinom opada broj ivih bia. Biljke koje svojim dugim korenjem doseu te dubine, iz njih pojedine vane mineralne materije. Na dubini od dva i po metra, meutim, nalaze se jedino kamene mase.

Humusno, plodno i bioloki bogato zemljite u bati moemo da obezbedimo samo pravilnim odnosom i vrednim radom. Ukoliko smo i do sada uz pomo komposta obezbeivali stalno obnavljanje humusnog sloja, bie nam potrebno malo truda, razmiljanja i vreme-na za stvaranje idealnih uslova za proizvodnju hrane na bioloki nain.

Ukoliko smo do sada koristili preteno vetaka ubriva i druga hemijska sredstva, zemljite je pre mrtvo, nego ivo. Bie nam potrebno vie napora za prelazak na bioloki nain obrade bate. to se due zemlja nalazila pod uticajem hemijskih sredstava, to e vie vremena biti potrebno da se u nju ponovo nasele iva bia. Ona se, sreom, vrlo brzo razmnoavaju. Naseljavanje kinih glista je pouzdan znak za poboljanje kvaliteta zemljita. Veliki broj kinih glista ukazuje na odline uslove za ivot ostalih, manjih ivih organizama koji obezbeuju proizvodnju humusa.

Potrebno je, dakie, neprekidno dodavati organske otpatke. Iseene otpatke treba rasuti po batenskoj zemlji, kako bismo nahranili i zatitili nae proizvoae humusa.

12

ZDRAVE BILJKE - ZDRAVA HRANA Bioloka obrada bate predstavlja kultivisanje, negu,

prihranjivanje i zatitu biljaka bez upotrebe hemijskih sredstava, tj. bez negativnih posledica po prirodnu ravnoteu, po iva bia koja ive u zemlji i na njenoj povrini, kao i po biljke, a samim tim i po nau ishranu.

Onaj ko se opredeli za bioloki nain obrade bate, saznae da je batenska zemlja puna ivota. Svajcarski naunik dr Aiojz Stekli (Alois Stockli) zapisao je u svome delu "Zivot u poljskoj zemlji":

"Dok seljak koraa poljem, svakim korakom njegova noga staje na zoo*botaniki vrt u kome se nalaze milijarde bia."

Mikroskopski organizmi, a i vea, vidljiva iva bia, hrane se i stvaraju humus. Jedino je ovo mnotvo organizama u stanju da svojim izluevinama stvori humus. Rastresita humusna zemlja, bogata materijama neophodnim za ivot, predsatavlja osnovni preduslov za proizvodnju kvalitetnih proizvoda. Bez humusa bioloko povrtarstvo nije mogue.

U svom "Poljoprivrednom testamentu" prof. Albert Hauard (Albert Howard) je napisao:

"Vetaka ubriva koriste se svuda. Aii hemijska sredstva nisu zamena za humus, jer mikroorganizmi u zemlji predstavljaju vanu kariku u ishrani biljaka."

O dalekosenim posledicama dananjeg odnosa prema plodnoj zemlji isti naunik kae:

"Prskalica preuzima na sebe zatitu biljaka, vakcina zatitu ivotinja - i stanovnitvo, snabdeveno hranom proizvedenom na tako nepoten nain, mora zatim da izdrava skup sistem zdravstvene slube, specijaliste, apotekare, bolnice i leilita."

Otkako je nemaki hemiar Justus fon Libih (Justus von Liebig) otkrio i uveo vetaka ubriva, uveren da se biljke bez vodenih rastvora ovih materija ne mogu razvijati na zadovoljavajui nain, ovaj nain ubrenja irio se neogranieno.

13

Istini za volju, biljke ove rastopljene vetake materije upijaju vrlo brzo. To je za njih ipak vetaka, sintetika, a ne njihova prirodna hrana. Naalost, biljke ne mogu same da potrae odgovarajuu hranu, ve uzimaju ono to im se prua. Vetako ubrivo poveava njihovu potrebu za vodom, poveava osmozu, poveava pritisak tenosti iz korena ka gomjim delovima. Celije se, stoga, preterano pune vodom. Prinosi hemijski gajenih biljaka su tada veliki, ali su one vodenaste, bez izrazitog ukusa, a zbog jednostrane ishrane sadre manje vitamina i minerala nego biljke koje se hrane na prirodan nain.

Hemijsko ubrenje i koncentrisane soli izazivaju u zemlji velike ptomene. Pre svega unitavaju brojne bakterije, pa i one vrste koje su bitne za stvaranje zaliha azota u mehuriima na korenju. Bez mikroorganizama prestaje proizvodnja humusa, zemlja gubi svoju prvobitnu strukturu i rastresitost, te postaje tvrda i nabijena. Mnogi biolozi smatraju vetaki ubrenu zemlju tmtvom materijom koja biijkama praa jedino oslonac za pridravanje, dok im hrana stie iz hemijske fabrike.

Analize povra, voa, ita, mleka i mesa pokazuju da hrani koja se proizvodi na vetaki dubrenim poljima nedsotaju ivotno vane mineralne materije, ili ih ima u nedovoljnim koliinama. Poznato je da su oveku za ouvanje zdravlja neophodni razni vitamini, ali se manje zna o tome da je u hrani potrebno prisustvo bar neznatnih koliina niza mineranih materija. A ako ih nema u zemlji, ne moe ih biti ni u hrani, gajenoj na takvoj zemlji.

Ameriki lekar dr arls Norten (Charles Northen) ustanovio je da veliki broj Ijudi oboieva zbog nedostatka mineralnih materija u svakodnevnoj ishrani. Eksperimenti na ivotinjama su pokazali da nedostatak kalcijuma, gvoa, magnezijuma itd., dovodi do raznih bolesti.

Dr Nortena su oigledni naiazi obuzeli do te mere, da je napustio lekarski poziv i niz godina se bavio samo izuavanjem i unapreivanjem plodnosti zemljita. U vezi toga, on je zapisao:

14

"U osiromaenom zemljitu nema ravnotee minerala, pa stoga ne moemo sa uspehom leiti ljude od bolesti koje su posledica nedostatka mineralnih materija."

Dr Norten naglaava nunost obnavljanja plodne zemlje vraanjem utroenih mineralnih materija jer mnoge od njih ovekov organizam moe da iskoristi jedino kada se nalaze u prirodnom sastavu i odredjenom meusobnom odnosu. Stoga tablete ne mogu biti toliko efikasne kao potpuni, zdravi i svei proizvodi, kakvi mogu da se odgaje na mineralima bogatom humusnom zemljitu. Mnogi od nas doli smo do saznanja da je bio-bata od veeg znaaja za nae zdravlje, nego to smo zamiljali prilikom njenog planiranja.

Svajcarski lekar i strunjak za ishranu dr Birher-Bener (Bircher-Benner) koji je na svojoj klinici u Cirihu izleio vei broj bolesnika pre svega uz pomo presne, bioloki proizvedene hrane, konstatuje:

"Otkria o medusobnoj vezi ishrane i bolesti koja su se nadovezivala jedna na druga dovela su do saznanja o naim stravinim grekama u ishrani. Poznata su otkria iz svih kulturno-istorijskih razdoblja o pogrenoj ishrani i njenim posledicama kako u niim, tako i u viim socijalnim slojevima drutva. Ipak, u prolosti nije bilo naroda koji bi u svakom pogledu iveo uz tako svestrano pogrenu ishranu, kao to to ini veina dananjih civilizovanih naroda."

Mnogo je lake voditi brigu za ouvanje zdravlja uz hranu proizvedenu na zdrav nain, uz irok izbor sveih bio-proizvoda, nego leiti bolesti koje su esto posledica jednoline, Ioe pripremljene hrane, oskudne u vitaminima i mineralima. Odgovornost za sopstveno zdravlje i zdravlje porodice u prvom redu je na nama samima. Stoga je sopstvena proizvodnja zdrave hrane znaajnija od materijalne vrednosti proizvoda. Iz ovog saznanja proistie naroit i brian odnos bio-batovana prema zemlji i sopstvenim proizvodima.

15

Za bio-batu emo izabrati najosunaniji deo zemljita, su sunevi zraci veoma znaajni za rast, razvoj i sazrevanje kultura. Biljke za izgradnju elija prikupljaju direktnu sunevu svetlosnu energiju. Na organizam prima ovu vrednu energiju putem uzimanja svee, presne hrane - voa i povra. Takva vrsta hrane, obogaena sunevom energijom, veoma je znaajna za ouvanje zdravlja Ona veoma pozitivno utie na metabolizam, podie telesnu i duhovnu snagu, daje vitalnost. Sto due biljka raste na suncu, to vie suneve energije sadri.

Treba, dakle, imati u vidu, da proizvodi sunane bio-bate imaju najvei znaaj za nae zdravlje. Treba ih jesti presne. Visoka temperatura prilikom kuvanja, dinstanja i pasterizovanja unitava akumuiiranu sunevu energiju u biljnim elijama, kao i mnoge vitamine. Svakodnevne salate, pripremljene od lisnatog, korenastog povra i plodova, uzgajanih na ekoloki nain, najbolje su sredstvo za postizanje otpornosti organizma na bolesti. Ono to iz bate donosimo na trpezu, ima najveu lekovitu vrednost. Nae dobro zdravlje dolazi iz bio-bate, ne iz apoteke.

16

KARAKTERISTIKE BIO-BATOVANSTVA

Bio-batovanstvo uvaava prirodne zakonitosti i potrebe plodne zemlje i organizama koji u njoj ive. O potrebama biljaka vodi rauna na taj nain to im obezbeduje to bolju humusnu, rastresitu i vianu zemlju.

Dosadanje konvencionalne metode batovanstva i obrade zemlje na koje smo navikli, ne odgovaraju ekolokim metodama i stoga su neprihvatljive. Ve sama re "obrada" zvui kao neka vrsta nasilja, gruba obrada tekim, otrim alatkama koje unitavaju ivot u zemlji. Nekadanji moto prema kome ovek treba da ukroti prirodu i podredi je sebi, pokazao se kao opasno i neodgovomo posezanje u prirodnu ravnoteu, koje na kraju ima pogubne posledice i za samog oveka. Bio-batovan se upravlja prema prirodi, ugleda se na nju i sa njom saraduje. Ovde se ne radi samo o izmenjinim metodama batovanstva, ve i o drugaijem etikom odnosu prema prirodi.

Posmatrajmo kako priroda sama brine o obnavljanju humusa. Na umskom tlu lee suve, raspadajue grane i granice, iarke i lie sa drvea Ako razgrnemo ovaj sloj biljnih otpadaka, ispod njega emo nai rastresitu, sipku zemlju prijatnog mirisa. Ona sadri najbolje materije koje predstavljaju hranu za drvee koje raste. Ovaj plodni humus je proizvod bezbroj mikroorganizama, crva, buba i drugih stanovnika zemlje koji neprestano vare, tj.-prerauju umske otpadke. Sumsko tlo je uvek pokriveno, pa je na taj nain zatieno i kie ne mogu da ga sabiju u tvrdu , a vetar i vruine ne mogu da ga isue. I bez ovekovog prevrtanja zemlje i ubrenja, u umi se humusni sloj stalno neujno i nevidljivo obnavlja. Sposoban je da stvara hranu i za visoko drvee. Ovo prirodno obnavljanje zemlje u umi protie, naravno, sporo ali bez prestanka.

17

Vreme je vaan inilac za proizvodnju hrane u bati. Ovde se, naravno, ugledamo na prirodu u njenom radu u umi, ali joj pri tome olakavamo posao na razne naine. Raspadanje materije u humus pospeujemo na razne naine.

Zemlju u bio-bati najbolje oplemenjujemo na taj nain to snabdevamo hranom organizme koji u njoj ive. Povrinu zemlje, njenu rastresitost i poroznost uvamo i titimo od vremenskih uticaja pomou stainog pokrivaa. Zemlja u bio-bati je stalno pokrivena biljkama - kompostiranim ili usitnjenim delovima biljaka. Biljnim otpacima hranimo male organizme u zemlji, a istovremeno pospeujemo njihovo razmnoavanje i funkciju u razlaganju materija. Time ubrzavamo nastajanje biljne hrane -plodnog humusa.

Batenska zemlja ne sme da se prekopava i ne sme da se prevre!

Meu batovanima jo uvek vlada miljenje da u jesen zemlju treba prekopati, a preko zime ostaviti golu da izmrzne. Ovo pravilo ne vai za bio-batu, jer je takav postupak potpuno neprirodan, neadekvatan i tetan. Saznanje da i nakon berbe zemlju treba pokriti, pobrinuti se za ishranu i zatitu njenih vidljivih i nevidljivih stanovnika, nalae stalnu brigu. Ni na kratko vreme, ni leti ni zimi, zemljite ne treba ostavljati golo. Poto smo iskopali, iupali ili posekli plodove, zemlju treba pokriti iseenim zelenim liem argarepe, krompira, cvekle, boranije, graka itd. Tamo gde ima pueva, zelene delove ili svee pokoenu travu za pokrivanje leja treba prvo osuiti.

Slobodne leje ili pojedine redove u njima, pre zime treba posuti grubim kompostom. Ni jedna ieja obraene zemlje ne sme pre zime ostati nepokrivena i nezatiena.

U prolee i u leto, posejane leje ne smemo izloitim suncu, kii i vetru. U jesen ih ne treba grabuljati, niti na njima spaljivati biljni otpad. Taj nain iscenja bate zauvek treba zaboraviti, jer za ivi svet gola zemlja predstavlja glad i pomor.

18

Gola zemlja u prirodi predstavlja nenormalnu pojavu. Na gomili humusne zemlje ubrzo e se pojaviti samonikle biljke i zelenilo e za kratko vreme prekriti zemlju.

Kada poinjemo da se ugledamo na prirodu, neprirodno gola, pograbuljana, prekopana i prevrnuta zemlja poinje da nam smeta i njeno stanje nam izgleda vredno aljenja. Svesni smo toga da je rastresitost smrznute, pa zatim otopljene zemlje, samo prividna i prolazna.

Moda e neko primetiti da se pomou icenja bate, spaljivanja otpadaka, prekopavanja zemlje i preputanje smrzavanju, spreava trajanje i irenje bolesti i biljnih tetoina.

Mi bio-batovani smatramo da se takvim postupkom unitava neuporedivo vie korisnih saradnika u batenskoj zemlji i time se obustavlja prerada materija u humus. Kina glista se hrani i obolelim listovima biljaka, a izluuje nafiniji humus. Iz bio-bate stalno uklanjamo bolesne biljke i biljne tetoine, kojih u bio-bati i inae zbog metoda rada ima daleko manje nego u konvencionalnoj bati.

Karakteristino za bio-batu je i to da u jesen na njenim lejama ostaje mnogo povra za korienje u toku zime i u rano prolee: npr. zimski praziluk, zimski kelj i prokelj, matovilac, zimski spana, crveni radi i jo poneto u predelima sa blagom zimom. Tamo gde su kulture skinute, zemlju provetravamo i inimo je rastresitom pomou vila, zabadajui ih bez prevrtanja i meanja slojeva.

Prekopavanje i prevrtanje zemlje predstavlja tetnu intervenciju u prirodni poredak pojedinih slojeva zemlje jer u svakom od njih ive odreene vrste organizama.

U bio-bati nema rnonokultura. Monokultura je ista vrsta biljke, zasejana u velikom broju. Monokulture su leje samo salate, samo kupusa, samo cmog luka, pasulja itd. U istoj leji treba gajiti razliite vrste biljaka, takozvane meovite kulture. I u tome treba da se ugledamo na prirodu koja ne poznaje monokulture.

19

Razlozi za gajenje meovitih kultura jesu: 1. Iste biljke na veoj povrini, u gomili, rastui jedna uz

dragu, su mnogo vie izioene biijnim bolestima i tetoinama, nego kada rastu izmeu drugih vrsta biljaka.

2. Pravom kombinacijom razliitih vrsta povra na istoj leji, prostor je boije iskorien , aprinos je vei.

3. Zemlja se ne iscrpljuje jednostrano; svaka vrsta biljaka crpi iz zemlje samo one materije koje su joj potrebne. Ovo uzimamo u obzir i prilikom redosleda setve i sadnje razliitog povra.

4. Izluevine pojedinih biljaka prijaju nekim drugim biljkama. Takva kombinacija dobro utie na razvoj obeju vrsta biljaka. Neke biljke se ne podnose meusobno. Npr. perun loe uspeva uz zelenu salatu. Celer i crveni kupus koji se gaje u vidu monokultura, bolje uspevaju kada su izmeani. Celer istovremeno svojim mirisom odbija leptire kupusare (koji polau jaja, a njihove gusenice unitavaju kupus). Sargarepa povoljno utie na rast svih biljaka u susedstvu. Crni luk i praziluk svojim izluevinama teraju iz njene okoline argarepinu muicu.

5. Osim toga, meovite kulture su i boljeg ukusa. Zato moemo namenski saditi i neke zainske biljke: hren uz krompir (krompir je boijeg ukusa), a kamilicu uz paradajz.

Detalji o meanju kultura dati su u posebnom poglavlju. , Istroene materije nadoknauju se pre svega pomou komposta.

Za nas je proizvodnja komposta veoma znaajna. Pri tome se upravljamo prema najnovijim saznanjima: kompost je utoliko kvalitetniji, ukoliko se materije u njemu bre razlau. Na je cilj, dakle, ubrzavanje razlaganja i arolikost sastojaka komposta. U tu svrhu slau se to razliitije organske materije, a razlaganje se ubrzava preduzimanjem posebnih mera.

Nakon skupljanja veceg dela povra u jesen, zemlja se oplemenjuje zelenim ubrenjem. Leje, ili pojedin slobodni redovi na njima, u septembru se zaseju semenjem slaice, grahorice, jednogodinje deteline ili meavine za zeleno ubrenje. Korenje

20

ovih biljaka ini zemlju rastresitom do zime, a biljke skupljaju rezervni azot koji se na korenju skuplja u vidu mehuria. Ovo azotno ubrivo pogoduje prolenoj setvi. Smrznuto zelenilo u kasnu jesen pokriva i titi zemljite, ujedno predstavlja hranu za ive organizme u zemlji, te na taj nain oplemenjuje humusni sloj zemlje. Na mestima gde je zemlja ostaia tvrda, pre setve je treba izbosti vilama.

Za dodatno poboljanje plodnosti zemlje koja jo uvek ne sadri dovoljno humusa, upotrebiemo iskljuivo organska -nikada vetaka ubriva ili hemijske dodatke. Stajsko ubrivo neemo koristiti u bio-bati zbog loih iskustava. Njegov miris privlai neke tetoine koje napadaju povre. Osim toga, ono zbog modernog naina uzgoja stoke vie nije besprekorno. Ako raspolaemo stajskim ubrivom koje garantovano ne sadri tetne materije, insekticide, antibiotike, tragove hormonskih preparata, upotrebiemo ga, ukoliko je dobro sagorelo. U jesen ga treba posipati po batenskim lejama. Ostala ubriva ivotinjkskog porekla siau se na kompost, naizmenino sa batenskim i kuhinjskim otpacima.

Poslednjih godina su, za poboljanje mineralnog sastava zemljita u biolokom batovanstvu, na velikoj ceni i morske alge koje se takoe kompostiraju. Na leje se mogu u manjim koliinama posipati pepeo od drveta i strugotina. Kameno brano bio-batovani koriste za dodavanje magnezijuma, gvoa, kalcijuma i drugih potrebnih mineralnih materija. Posipanje leja kamenim branom je korisno sredstvo protiv nepoeljnih insekata i trulei.

Pored organskih materija, u bio-bati se koriste i tena ubriva od lekovitog bilja i sredstva za prskanje protiv biljnih bolesti i nekih tetoina. Preparate moemo napraviti od ubranih lekovitih, mineralima bogatih trava: koprive, kamfrija (comfrey -Symphytum peregrinum - biijka iz roda boraa), gaveza, preslice i drugih.

21

Svaka u poetku problematina zemlja, koja je moda i previe tvrda, glinovita, nepropusna, vremenom postaje rastresitija, humusna i plodna. Zato nikada ne treba oajavati i pomiljati da ne vredi truda zapoinjati sa gajenjem bate na looj zemlji. U takvom siuaju je naroito preporuljivo zeleno ubrenje, kako je napred opisano. Efekat e u prolee biti upravo iznenaujui: zemlja ispod raspadnutih biijaka postaje preko zime rastresita, puna ivota, spremna za setvu.

Ovo su glavne karakteristike i metode biolokog batovanstva. Uporeujujui ih sa konvencionalnim nainom obrade bate koji se i danas koristi, zakljuiemo da iziskuju obazriviju obradu zemlje, vei oseaj odgovornosti za ouvanje dobrog plodnog zemljita, kao i razumevanje zavisnosti izmeu organizama koji ive u zemlji, humusa i kvaliteta proizvoda. Ukratko, u batovanstvu je potrebno vie posmatranja, ugledanja na prirodu, razmiljanja, itanja odgovarajue Uterature, planiranja batenskih poslova (npr. meanja kultura prilikom setve ili sadnje), i beleenja.

S druge strane, bio-batovanstvo e nam, pored ostalih koristi koje donosi, olakati rad. Od sada emo biti poteeni najteeg posla - prekopavanja zemlje. Umesto telesnog, imaemo vie umnog napora.

Na kraju jo jedna napomena: bio-bastovanstvo je jeftinije od batovanstva koje koristi hemiju.

22

PLANIRANJE BATE Na zelenoj livadi ili u neureenoj okolini nove stambene zgrade

malo ko moe da zamisli batu koja je pravilno izdeljena, bioloki plodna i uz to lepa. Zadatak je teak, jer nije svejedno kako emo ga obaviti, imajui u vidu da emo u bati provesti dosta vremena uz rad i odmor.

Ureenje lepe i korisne bate je odgovoran i stvaralaki posao. Za lepotu i harmoniju, meutim, nije znaajna veliina bate. I male bate mogu biti izuzetno lepo ureene, sa individualnom atmosferom i bogatim izborom korisnih biljaka.

Najbolje je, da se planiranja bate prihvatimo sami i na vreme. Ovaj posao trai dosta vremena i razmiljanja, ali neemo zaaliti ni vremena ni truda da bismo izbegii velike greke, razoarenja i kasnije trokove za izmene i spravke. Batu emo i bre i lake urediti uz pripreme i jasne ciljeve. Sluajne, neplanske sadnje i ureenja bata dovode do nezadovoljstva i loeg iskorienja batenskog prostora.

Zemljite predvideno za batu, treba prvo izmeriti, a zatim njegove dimenzije preneti na povei tabak papira. Treba doneti odluku o koncepciji bate, odrediti sve njene funkcije i s tim u vezi izvriti podelu. Porodina bata treba da sadri:

- bioloki povrtnjak sa mestom za kompost odgovarajue veliine

- mali vonjak - osunanu terasu ili travnjak za sunanje i igru - senicu ili pergolu za korienje u vruim periodima - po mogutsvu batensku kuicu za alatke i smetaj stolica i

lealjki preko zime. Pojedine delove bate treba optiki razdvojiti uz pomo

omiijenog cvemog ili korisnog bunja: ivicom od ribizle i leske, bunovima rua, trajnim i jednogodinjim cveem.

23

Bata treba da bude prijatan, sa ljubavlju stvoren i primamljiv prostor za odmor i rekreaciju. Cvee u bati igra vanu ulogu, jer svojim mirisom i skladnim bojama utie na naa pozitivna oseanja. U arolikoj bati nalaze sebi hranu pele, bumbari, leptiri i drugi korisni insekti i ptice.

U izboru prostora za bioloko gajenje povra i zainskih biljaka opredeliemo se za najsunaniji deo. to vie sunca dobiju ove biljke, to e u njihovim prinosima biti vie suneve energije, vitamina, prirodnih eera i aromatinih materija.

U blizini saobraajnica nije mogua proizvodnja zdravog povra. Koliine olova u vazduhu i u zemlji mogu biti tako znaajne da proizvodi sa takvih povrina mogu biti vie tetni nego korisni. Dolo se do saznanja da je za proizvodnju dobrog povra potrebno rastojanje od oko 50 metara od saobraajnice. Ureenjem dovoljno visokog zemljanog nasipa i saenjem visoke, guste i zimzelene ive ograde, posle nekoliko godina je mogue za proizvodnju hrane koristiti i prostor koji je blie saobraajnici. konzumiranja ili kuvanja takvo povre, bilje ili plodove treba temeljito oprati.

Batenskom bilju je za dobar rast i napredovanje potreban zaklon od vetrova. Zato treba to pre zasaditi redove ive ograde, koja je naroito znaajna za istonu i severnu stranu bate. Gusto bunje bolje ublaava i razbija snagu vetrova, nego zatvorene betonske ograde ili zidovi iza kojih se stvaraju jake vrtlone vazdune struje. Za ivu ogradu odabiru se biljke koje potiu iz tih krajeva. U obzir dolaze bukva, ligustura, gusto zasaene i orezane smre, a u junim predelima empres i ruzmarin. Zivicu treba svake godine oblikovati orezivanjem, a pri tome treba voditi rauna da bude gusta i u donjem delu. O njenoj visini treba da se dogovorimo sa susedima. Visoke biljke mogu da zasene suvie veliku povrinu u maloj bati. Istina je da nam iva ograda oduzima neto plodne zemlje, a njeno korenje hranljive materije. Meutim, treba imati u vidu da u tako zatienoj bati

24

sve biljke uspevaju znatno bolje. Poveani prinosi sigurno nadoknauju gubitak zemljita.

"Bata, u kojoj se ne moe sakriti, nije prava bata", kau Englezi koji su zbog vetrova postali dobri majstori u saenju i orezivanju ivica, pomou kojih moe da se stvori dobar zaklon i prijatan, skriveni kutak u kome nam, dok se odmaramo, nee smetati tui pogledi, naroito u letnjem periodu, kada se bata pretvara u na stalni boravak. Ovakva ograda je i najekonominija.

Dok je iva ograda jo niskog rasta, uz nju se moe zasejati red visokog pasulja (boranije), slatkog kukuruza ili suncokreta.

Batu koja se nalazi blizu ume, treba zatititi od zeeva i srna pomou mreaste ili drvene ograde, visine 120 do 150 cm.

Poto smo odredili mesto za povrtnjak i izmerili ga, ucrtaemo ga u plan bate. Na papiru emo ga podeliti na leje koje se po mogustvu pruaju u pravcu istok-zapad. Duina leja zavisie kako od veliine bate, tako i od broja lanova u porodici. Najpogodnija je irina od 120 cm. Za staze izmeu leja treba nam 30 cm. Ove staze moemo pokriti betonskim ploama, opekom, ili, to je znatno jeftinije, debelim slojem drvenih otpadaka -iverja, koje moemo nabaviti u oblinjoj pilani.

Ako je bata starija i mala, nije neophodno da se gajenje bio-povra ogranii na odredeni deo, tj. na glavni povrtnjak. Bio-batovani u malim batama sade povre i oko voaka. Uz pomo komposta istovremeno hranimo i povre i voku, te naj taj nain oboje dobro uspevaju. Preporuujemo beli luk koji svojim mirisom tera mieve dalje od korena. Oko mladih voaka dobro uspevaju i salata, radi i kupus. Na sunanoj padini mogu se uspeno gajiti pargle, paradajz, krompir, crni i beli luk, bosiljak -sve ono to trai dosta sunca za sazrevanje. Treba napraviti kaskadne leje (u vidu terasa) koje emo, kao i prolaze izmeu njih, od klizanja zemljita zatititi sa strane starim daskama, betonskim ivinjacima ili kamenjem. Uz topli kuni zid takoe moemo da napravimo usku leju za paradajz ili zainske trave. Na takvim

25

toplim povrsinama prinosi mogu biti vei nego na ravnim, otvorenim lejama.

Poto je za krompir potrebno srazmerno mnogo prostora, vlasnici malih bata izbegavaju da ga seju, mada se i mali prostor moe intezivno iskoristiti za mali rod ranog krompira vrhunskog kvaliteta. Od starih dasaka ili slinog materijala napraviemo okvire veliine priblino 60 60 35 cm. Ove okvire polaemo na zemlju i punimo ih zemljom kojoj smo dodali treinu sitnog peska i treinu komposta. U svaki okvir sadimo po etiri krompira. Kada zeleni deo biljke poraste do 40 cm visine, na okvir oko biljaka postavljamo sledei okvir koji punimo istom meavinom zemlje. I trei put moemo na isti nain dii leju u visinu. Biljka dalje raste u visinu i u gornjem sloju takoe pravi krtole, a prinos je srazmerno veliki na minimalnom prostoru.

Na slian nain moe da se povea batenska povrina za gajenje biljaka kojima treba vie toplote, uz pomo posuda od gline, drveta ili lima. Vano je obezbediti otvore na dnu za odvod suvine vode. U starim, istroenim gumama, sloenim jedna na drugu, biljke takoe dobro uspevaju i raaju. Tamna obloga oko zemlje i korena dobro se zagreva na suncu, a u kompostom

26

opiemenjenoj zemlji mikroorganizmi brzo proizvode dobar humus. Sa ustajalom vodom obezbeujemo stalnu vlanost zemlje.

Za ranu berbu prvih prolenih sorata salate i za uzgoj sadnica, potrebna nam je pokrivena topla leja. Preko leta moemo u njoj, uz podignuto okno, gajiti krastavce i dinje.

Na osunanom mestu povrtnjaka u tu svrhu emo iskopati 45 cm duboko i prema potrebama veliko dno leje, koje emo obloiti drvenim okvirom odgovarajue veliine. U prolee, na nekoliko dana pre setve, obezbediemo, ukoliko je to mogue, neto sveeg konjskog izmeta, ili bar nekoliko vrea Ha. Na dno jame sipaemo meavinu ubreta, lia i zemlje. Ovaj sloj navlaimo mlakom vcodom i dobro ispritiskamo; sledi sloj komposta, a zatim rastresita zemlja - sve zajedno 15cm visoko. Ovaj sadraj odmah treba pokriti drvenim okvirom preko koga smo razapeli providnu plastinu foliju. U hladnijim predelima bolja je dvostruka plastina folija.

Nakon nekoliko sunanih dana, kada se u donjem sloju tople leje razvila toplota, moemo da posejemo prvu salatu i rotkvice. U aprilu i maju u toploj leji proizvodimo sopstvene sadnice kupusa, blitve, letnje salate, kristalke, cvekle, praziluka, anisa itd.

Topla leja mora stalno da se kontrolise, kako hladnoa ili jako sunce ne bi unitili osetljive biljke. Za sunanih dana leju otkrivamo, da bi biljke ojaale i prilagodile se spoljanjim uslovima. Uvek ih zalivamo ustajalom vodom.

O svim potrebama treba voditi rauna jo prilikom planiranja povrtnjaka, jer je kasnije uvek teko nai odgovarajui prostor.

27

GODINJE PLANIRANJE Zima je najpogodnija za detaljno planiranje setve i sadnje. I

poetnici i iskusni bio-povrtari moraju pripremiti pianove, jer je bez beieaka teko zapamtiti vreme, mesto i redosled svih setava i sadnji, naroito kod meovitih kultura koje se smenjuju na par meseci.

Prvo treba napraviti spisak povra, zainskog i ajnog bilja. Vie mesta ostavljamo za ono to pojedini lanovi porodice najvie vole, a treba voditi rauna i o klimatsktm uslovima. Dobro je pre svega obezbediti dovoljno sveih salata tokom itave godine. Pri izboru semenja, prednost treba dati otpornijim i proveremm sortama. Vai pravilo: to je vei izbor lisnatog, korenastog povra i plodova, to je vei broj ostalog bilja, to e naa ishrana biti raznovrsnija i zdravija.

U biolokom gajenju povra biljke delimo na tzv. glavne kulture, iji je period vegetacije dui i meukulture koje se seju i sade pre glavnih kultura ili izmeu njih. Na taj nain je prostor na iejama racionalnije iskorien.

U glavne kul ture spadaju: tikvice i bundeve, crni koren, niska boranija i takara, graak,

niski i visoki, jagode, mrkva, krompir, krastavac, blitva, paradajz, praziluk, cvekla, repa, anis, pargle, celer, kupus, kelj, kelj pupar, crveni kupus, karfiol. U junim i primorskim oblastima u glavne kulture spadaju i plavi patiidan, paprika i dinja.

U m e u k u l t u r e spadaju: razne vrste zelene salate, crni i beli luk, hren, keleraba, kres,

radi, sve vrste rotkvi, arpadik. spana. Biljke koje uspevaju u toplijim krajevima, kao to su: paradajz,

krastavac, tikvice, bundeva, boranija, celer, kukuruz, sejaemo i saditi u najsunanijm delovima povrtnjaka.

U poglavlju o meovitim kulturama saznaemo koje se vrste povra i ostalog bilja mogu najuspenije kombinovati. Glavne

28

kulture se sade u vrstama koje su na meusobnom rastojanju od 30 do 50 cm, a prostor izmedu njih koristi se za meukulture (saiate, rotkvice, spana, itd.), koje dospevaju ranije i za njih je potrebno manje prostora. Kada meukulture sazru i poberu se, glavne kulture (npr. kupus) su dovoljno razvijene da se mogu iriti svojim liem na prostor koji su ranije zauzimale medukulture.

Pre poetka batenskih radova, zemlju treba oplemeniti kompostom i eventualno sa dodatnim organskim ubrivom ili tenim biljnim preparatima koje dodajemo najmanje tri do etiri nedelje pre prolene setve. K o m p o s t i u b r i v a uvek t reba izmeati sa gornj im, povr inskim slojem zemlje. Tu ive organizmi koji organske otpatke razlau u humus samo u povrinskom sloju od nekoliko santimetara. Ono to bismo zakopali dublje u zemlju, ne bi imalo nikakvog znaaja za biljke. One mogu da iskoriste samo materije koje su preradili mikroorganizmi iz zemlje.

29

KOMPOST Priroda ne odbacuje nita, ne rasipa nita. Opalo lie, suve

trave, biljna stabla, cvee, granje, stabla drvea, korenje, ivotinjski otpaci, i mrtvi organizmi - sve se to u prirodi polako pretvara u humus. U njemu klija semenje, rastu nove biijke, koje su hrana ivotinjam i oveku. Po isteku odreenog vremena one odumiru i razlau se u humus, kao i mnoge generacije pre njih. Kruenje materije se ponavlja otkako na naoj planeti rastu biljke. Sve organske materije koje odumiru na zemlji, pretvaraju se u humus. Nita nije izgubljeno.

Kakve samo probleme sebi stvaramo nekorienjem prorodnih materija! Skupom tehnologijom, energijom i radom, preraujemo prirodne sirovine u predmete za svakodnevnu upotrebu koje nakon kratke upotrebe bacamo u otpad. Odbacujemo bezvredni kr od plastike i lima. Kuda sve to? Odvozimo ga u prirodu koja se na taj nain pretvara u dubrite - ogledalo naeg "napretka" i kulture. Priroda, meutim, ume da razlae samo organske materije. Metalni i plastini otpad ne ume da pretvori u humus, kao ni hemijske materije - proizvode industrije koji truju i unitavaju.

Svako od nas morao bi da osea odgovornost za ouvanje zdrave sredine. Ova odgovornost poinje ve kod kupovine. Pokuajmo da zamislimo kada, gde i kako e taj predmet zavriti. Prednost kod kupovine treba da imaju svakodnevni predmeti od prirodnih materijala, koji se nakon upotrebe vraaju kao organski otpad u zemlju i pretvaraju se u humus. Na taj nain bismo i mi i nai potomci u budunosti imali manje problema zbog zagaenja i zatrovanosti okoline. Krajnje je vreme da se zatita prirode poinje shvatati kompleksno, u svim oblastima ivota.

Ko se opredeljuje za bio-batovanstvo, opredeljuje se za saradnju sa prirodom, za njeno obnavljanje i zatitu. Etika istinskog zatitnika prirode ne pokiapa se sa nainom razmiljanja savremenog, kratkovidog potroaa koji sebino razmilja samo o

30

sopstvenim problemtma, a ne zanimaju ga problemi zagaenja prirode.

Bio-batovan sarauje sa prirodom na taj nain to od organskih otpadaka proizvodi kompost kojim stalno oplemenjuje humusni sioj obradive zemlje - osnov za proizvodnju zdrave hrane.

Najvaniji deo bio-bate je prostor za kompost. To je domaa fabrika najboljeg ubriva. Kroz itavu godinu je snabdevamo sirovinama iz bate, iz kuhinje i drugih izvora.

Komunalna preduzea sve tee uklanjaju, odvoze, odlau i spaljuju ogromne koliine otpadaka. Bilo bi daleko korisnije i racionalnije, kada bismo organske otpatke kompostirali. Kompostiranje je i najekonominiji nain uklanjanja otpadaka te vrste.

Sistematsko sortiranje otpadaka esto ukazuje na injenicu da najvei deo otpadaka spada u kompost. Proizvodnjom komposta mogli bismo takoe da izbegnemo velike izdatke za vetaka ubriva. Ako uzmemo u obzir i materijalnu vrednost proizvedenog povra i kvalitet takvih proizvoda, onda ne treba da sumnjamo u znaajne prednosti kompostiranja.

U poslednje vreme se ve na mnogim mestima prikupljaju za dalju preradu (recikiau) stara hartija, staklo, staro gvoe, aluminijum, tekstil itd. Treba poeti i sa prikupljanjem organskih materija koje se raspadaju! U kui sa vie stanara dogovoriemo se sa susedima o mestu - obino na rabu bate - gde e se u budue odlagati odgovarajui otpaci. Na taj nain emo proizvesti vie komposta, poto znamo iz iskustva, da ga nikada nema dovoljno. Susedi e biti spremni da odlau organske otpatke, ukoliko im objasnimo prednosti kompostiranja u odnosu na odvoenje i unitavanje korisnih materija. U znak zahvalnosti na njihovoj saradnji, koja ujedno predtsvalja zatitu okoline, pokloniemo im buket cvea ili korpicu bioloki kvalitetnog povra.

Pitamo se gde zavravaju ostaci i otpaci povra i voa iz malih i veiikih samoposluga, gde zavravaju velike koliine kafenog

31

taloga, kuhinjskih otpadaka iz restorana drutvene ishrane i bifea, restorana i hotela. Grupe bio-batovana bi u mnogim takvim objektima mogle organizovati preuzimanje otpadaka za kompostiranje.

U Svajcarskoj koju ubrajamo u bogate zemije, poznat je siuaj trgovca, osnivaa prvih samousiunih radnji, koji jo pre etrdeset godina nije mogao da se pomiri sa odvoenjem i unitavanjem neprodatog povra i voa. Zaposlio je majstora za proizvodnju komposta, ija je briga biJo odvoenje i praviino kompostiranje organskih otpadaka iz radnji. Seljaci su proizvedeni, sazreii kompost odvozili na polja. Na taj nain su zemlji vraali deo utroenih materija, poboljali kvalitet i trajnost povra, a smanjili potronju ubriva.

T A S P A D A U K O M P O S T Mnogo vie razliitih materija, nego to moemo zamisliti. Za

kompost su pogodni: svi batenski i kuhinjski otpaci - ostaci jela, pokvarena jela,

ijuske od jaja, ostaci aja, kafeni talog itd.; batenski korov - izmeu debelih slojeva novinske hartije da

ne bi ozeleneo; pokoena trava - u tankom sloju, inae slui za pokrivanje

zemlje; busenje trave - izmeu kuhinjskih otpadaka, izvmuto

naopake; iseene granice - trajnih biljaka, ivice, bunja, za drenau i

kao meusiojevi; uvelo cvee, precvetale saksijske biljke - daju odlian

humus; sve zainsko i lekovito bilje - osim pelena, iseeno, daje

dobar mineratni sastav; lle - samo u tanjim slojevima, inae slui za pokrivanje

zemlje;

32

treset - preporuuje se samo u malim koliinama; s lama, p a p r a t , steJja - mineralima bogate materije, razvijaju

toplotu; k u n a p r a i n a , smee, p r a s i n a iz usisivaa - sve je

upotrebljivo; hart i ja , k a r t o n - tampana hartija takode, komadi kartona,

kao primese; pepeo od drva - korisno kalijumovo ubrivo, protiv

tetoina; kokoije per je - sadri fosfor, meamo ga sa ostaiim

materijama; v u n e n i , p a m u n i otpaci - korisni pre svega za donji sloj

tople leje; b r a n o od krvi, koStano braSno - sipamo izmedju slojeva

komposta; r o a n o b r a n o - meamo je sa zrelim kompostom prilikom

sadnje; piljevina, s trugotina - u manjim koliinama, izmeana sa

zemljom; a - odlino ubrivo, zagreva tlo, poveava plodnost; m o r s k e alge - sadre mineralne materije, meamo sa ostaiim

otpacima; kokoiji, zeiji izmet - sipamo u slojevima izmeu ostalih

otpadaka. Vee koliine piljevine, lia, vunenih i pamunih otpadaka

moemo iskoristiti za pokrivanje zemije (izmeu malina). Svee pokoenu travu ostavljamo da se osui, a zatim je u tankim slojevima sipamo izmedu redova povra.

Sto je sastav komposta raznolikiji, to e biljke biti bolje snabdevene svim potrebnim materijama. Raznoiike materije iskljuuju jednostrano i prekomemo dubrenje.

U kompost ne ide: materijal koji priroda ne moe sama razloiti: plastika, staklo,

33

metalni predmeti, porcelan, boje, lakovi, mainsko ulje, hemijske materije svih vrsta. Bolesne biljke i stabia kupusa ne treba kompostirati, kako se ne bi prenosile bolesti (kupusna kila) humusa. Kine gliste izbegavaju pelen, te ga iz tog razloga ne stavljamo u kompost. Kora iimuna i pomorande je prskana, bakterije iz komposta ne mogu je koristiti, pa se ona ne razlae. Ponekad se ne razlae nt cvee iz cveara, jer je "zatieno" da bi sporije venulo.

P R I P R E M A K O M P O S T A

Prilikom izbora mesta za kompost treba imati u vidu, koliko daleko treba nositi otpatke. Dobar je poloaj u zavetrini, delimino zasenjen drveem i bunjem, a delimino na suncu. Toplota je pctrebna za razlaganje materija. Mesto treba da bude dovoljno veliko za obavljanje potrebnh radova.

Drvena oplata treba da se sastoji od dva, a u veim batama od tri odvojena dela (sanduka). Moemo je izraditi sami, od starih-dasaka. Nosee stubove pobijamo ili samo osianjamo na zemlju, kako bi kine gliste imale slobodan prolaz. Na stubove zakucavamo, a delom samo oslanjamo, daske jednake duine, koje emo lako sklanjati prilikom prebacivanja materijala iz jednog dela u drugi. Za dovod vazduha izmeu dasaka, na oba kraja svake slobodne daske treba nakucati daice koje su po 2 cm due od irine daske. Svaki od delova oplate treba da ima i svoj poklopac, kako otpaci za vreme kia ne bi biii suvie vlani, a za vreme letnje ege suvie suvi. U tu svrhu, na drveni okvir treba razapeti mreu i plastinu foliju.

Prv!i deo oplate slui kao sabimik za razliite vrste otpadaka. Biljna stabla i granice seemo na duinu od 5 cm da bi se bre razloili, papir emo izguvati, a karton iscepati u komade. Kada se nakupi dovoljno materijala, treba ga dobro izmeati.

U drugi deo, staviemo na dno za drenau i dovod vazduha iseene granice i vrsta biljna stabla. Preko njih emo sloiti oko

34

20 cm debeo sloj izmeanih otpadaka, koji emo po mogustvu posuti kotanim branom, branom od krvi, ili ivotinjskim izmetom. Narezane koprive (bogate azotom) i razno drugo bilje, pre svega lie kamfrija ili gaveza, znaajno doprinose mineralnom i hranljivom sastavu komposta.

Na redu je tanak sioj (nekoliko aova) batenske zemlje. Iupani korov jakog korenja, koji dugo zadrava sveinu, bez bojazni moe da se kompostira. Ako ga stavimo izmedu dva deblja sloja kartona ili novinske hartije, on e se raspasti. Na sloj zemlje ponovo sipamo 20 cm meanih otpadaka, te ovaj redosled ponavljamo dok ne utroimo sav materijal. Gomilu komposta ne treba pritiskati, jer je mikroorganizmima za ivot potreban vazduh. Sabijen kompost je podioan tmljenju, pretvara se u lepljivu, teku masu koja ima neprijatan miris i nije upotrebljiva.

35

Kompost treba da bude viaan, pa ga po potrebi zalivamo i prskamo razreenom biljnom gnojnicom od potopljenog gaveza i kopriva, ime poboljavamo njegov sastav. Ako nemamo ovakvu biljnu gnojnicu, moe posluiti i ugrejana kinica, a nikako hladna voda.

Na kraju, gomilu komposta pokrivamo poklopcem, ostavljajui ispod njega neto prostora za cirkulaciju vazduha.

Po toplom vremenu, za nekoliko dana, u sredini gomile zapoinje proces razlaganja. Delovanje bakterija izaziva u sredilu porast temperature na oko 50 do 60C. Zatim se kompost lagano hladi, a bakterije koje su uestvovale u prvoj fazi razlaganja odumiru. U dalji proces stupaju drugi organizmi, koji uestvuju u varenju organskih materija i hrane se mrtvim bakterijama. Najznaajniji "radnici" su kompostne kine gliste koje se na toploti i uz obilje hrane brzo razmnoavaju, stvarajui odlian humus. to je vei broj kinih glista u kompostu, to e njegov sastav biti bolji.

Gomila komposta e se ubrzo priiino smanjiti. Ukoiiko imamo preostalih otpadaka, dodaemo ih, naizmenino sa zemljom, na gomilu koju emo ponovo pokriti.

Batovani su nekada kompost razbacivali. Bio-batovani to ne ine, jer od toplote vazduha zavisi brzina razlaganja materija. Sto je vea brzina, to e kompost biti bolji. Leti se on moe koristiti ve nakon dva meseca, dok inae proces razlaganja traje najvie pet meseci. Kvalitet komposta se vremenom smanjuje.

Kompost je spreman za upotrebu, kada u njemu nema vie kinih glista, a mirie na umsku zemlju. Tada ga treba izvaditi iz oplate i preneti na leje. Odmah treba zapoeti sa stvaranjem nove gomile.

Kompost moramo preko zime zatiti od hladnoe. Pokrivamo ga slamom, liem, ili slinim organskim materijalom. Preko toga stavljamo poklopac koji ne skidamo dok je taperatura vazduh ispod +10C. Otkrivanjem se rashlauje, a time se prekida rad mikroorganizama kojima je toplota neophodna.

36

B I L J N I P O S P E I V A Biljni pospeiva je preparat koji se dodaje kompostiranim

otpacima, kako bi se ubrzao proces razlaganja. Engleskinja Mej E. Brus ( E. Bruce) je u cilju bre

proizvodnje komposta ispitala i objavila recept za domau proizvodnju ovog preparata za bio-batovane.

Za pripremu biljnog pospeivaa su potrebni: kamilica, maslaak, hajduka trava, valerijan, kopriva, hrastova kora, pelinji med i mleni eer.

ilje treba brati pre podne u svojoj bati ili u prirodi, a zatim ga osuiti u hladu. Ako je vreme loe, treba ga osuiti u penici, ali na temperaturi ispod 35C. Osueno bilje izmrviti i prosejati kroz cediljku za salatu, ostatak baciti na kompost. Zatim ga odvojeno po vrstama staviti u staklene posude, dobro zatvoriti i obeleiti nalepnicama. Hrastovu koru nastrugati i prosejati. Pelinji med pomeati sa mlenim eerom, kupljenim u apoteci. Na ravnu kaiicu mlenog eera uzeti kap meda. Dobro izmeano zatvoriti u staklenu posudu.

Sastav: Uzeti po 1 kafenu kaiicu od svakog bilja i hrastove kore, kao i 1 kaiicu meavine mlenog seera i meda. Sve sastojke dobro izmeati i - sredstvo je spremno. uvati u zatvorenoj staklenoj posudi.

Nain upotrebe : U staklenu bocu sipati pola litre kinice i toliko pospeivaa, koliko staje na metalni novi od 1 dinar. Zaepiti, dobro promukati i ostaviti da stoji 24 sata. Tek tada moe da se unese u kompost. Na rastojanju od 30 do 60 cm tapom napraviti duboke rupe u kompostu i u svaku sipati po 6 kaika pospeivaa, a zatim otvore zatvoriti usitnjenom suvom zemljom.

Ove "injekcije" pospeivaa izazivaju bre i ravnomernije razlaganje otpadaka. Treba voditi rauna o stalnoj vlanosti komposta, zato ga po potrebi treba prskati mlakom vodom, a zatim gapokriti.

37

Ukoliko nemamo potrebne sastojke za pospeiva, moemo se posluiti eerom: u kofu mlake vode sipamo 100 gr eera, promeamo i ovom vodom prskamo kompostirane otpatke. Na ovaj nain takoe ubrzavamo razlaganje. Po svoj prilici i kine gliste vole da se zaslade.

K O R I E N J E K O M P O S T A Kompost je najboije sredstvo za ubrenje koje u saradnji sa

prirodom moemo proizvesti sami, bez trokova. Njegov kvalitet je utoiiko bolji ukoliko su sastojci bili raznovrsniji. Nije neophodno da se u njemu nae i ivotinjski izmet.

Zreo kompost prosejavamo kroz retko sito. Vee, neraspadnute komade vraamo na kompost, na kome e do sledee upotrebe nestati i oni. Prosejani kompost koristimo u bati za poboljanje kvaliteta zemlje prilikom setve ili sadnje novih kultura. Uz pomo komposta biljke postaju zdravije, otporne na bolesti i insekte. Dokazano je da oni napadaju samo loe uhranjene biljke.

Kao ni dmga ubriva, ni kompost nikada ne zakopavamo dublje u zernJju, ve ga posipamo i meamo sa gomjim slojem zemlje u kome se odvija proces raspadanja.

Ukokiko imamo dovoljno komposta, ne treba nam nikakvo drugo ubrivo, pa ni ivotinjsko. Kompost ne moe biti tetan za biljke, kao to to mogu biti ostala ubriva, ako ih koristimo u prevelikim koliinama ili koncentracijama. Proizvodi, odgajeni na dobroj, kompostom snabdevenoj zemlji, boljeg su sadraja i ukusa nego oni koji su gajeni na bilo kojoj drugaije tretiranoj zemiji.

38

BATENSKE ALATKE Vaan princip kojeg se dosledno pridravamo u bio-bati jeste:

Nikada vie neemo aovom prevrtati batensku zemlju! Koristimo alatke kojima emo nanositi to manje povreda

ivotinjama u zemlji. Naroito prilikom prevertanja zemlje pomou aova, irokim seivom moemo unititi pre svega veiiki broj kinih glista, koje su u bio-bati naroito na ceni. Gajimo ih namenski i brinemo za njihovu ishranu.

Za rastresanje i provetravanje zemlje koristimo jake vile sa etiri pljosnata zuba. Inae se mogu koristiti i za vaenje cmog i belog luka, argarepe itd.

Runa drljaa (vile sa zakrivljenim zubima, rahljaa) slui za ravnanje i drljanje leja posle dubinskog rastresanja zemlje pomou vila.

Dvostrana motika ima sa jedne strane dva zuba za usitnjavanje veih grudvi zemlje, a pljosnatim trougaonim delom povlaenjem du leja pravimo ljebove u koje bacamo seme.

Seka slui za povrinsko podsecanje korova izmeu redova povra. Ako ima puno korova, najbolje je kada to inimo jednom nedeljno, jer time spreavamo korov da stvara seme, a saseen pokriva zemlju.

Pored ovih alatki potreban je t aov za rad sa kompostom i zemljom, gvozdene batenske grabulje za formiranje leja, mala primna lopatica za presaivanje sadnica, drvena sadiljka za saenje, kanta sa prskalicom za polivanje i ubrenje tenim ubrivima, a u veoj bati i kolica.

Rastresanje zemlje u batenskim lejama obavlja se na sledei nain:

Stojei na stazi, ne stajui na leju, zabadamo vile vertikaino u zemlju, povlaimo dralje ka sebi, pa guramo od sebe, a zatim ih ispravljamo i vadimo iz zemlje. Ne podiemo, ne prevremo, niti meamo medusobno gornje i donje slojeve zemlje! Opisani

39

postupak ponavljamo do reda. Zatim na rasfojanju od oko 8 cm poinjemo da rastresamo sledei red, dok uzdu ne obradimo polovinu leje. Premetamo se na suprotnu stranu leje, odakle na istin nain obraujemo drugu polovinu.

Ako bismo zemlju prevrtali aovom, zakopali bismo u dubinu gomji sloj, u kome su na delu mikroorganizmi koji vre razlaganje, a koji u dubini ne mogu da opstanu. Kao to znamo, donji sloj humusne zemlje nastanjuju organizmi koji pripremaju hranu za korenje i nisu sposobni da ive na povrini, gde bismo ih izbacili aovom Prekopavanje zemlje je, dakle, u potpunosti suprotno prirodnim

40

zakonima i predstavlja pravu katastrofu i pogibiju za stanovnike ovih slojeva zemlje. Sa njima gubimo bezbroj proizvoaa humusa koji su od presudnog znaaja za rastresitost i plodnost zemlje. Proces obnavijanja ivota i vreme za koje se organizmi ponovo aktiviraju, u prekopanoj zemlji traje dugo, to se odraava na sporiji i slabiji rast zasejanih kuitura.

Nakon jesenjeg rastresanja zemlje vilama, posipamo je takozvanim zelenim ubrivom - biljkama koje korenjem mekaju zemlju i pokrivaju je stabiima i liem, ili je posipamo grubim nesazrelim kompostom, drugim jesenjim otpacima, liem itd. U prolee zemlju samo povrinski rastresamo pomou rune drljae, izgrabuljamo je i zasejemo u redovima. Ako je zemljite prvih godina tvrdo i teko ak i u prolee, ponovo ga rastresamo vilama i dodajemo kompost.

Prilikom rastresanja, grabuljanja, sejanja ili saenja, uvek treba imati na umu da zemlja ne sme ostati gola, nezatiena od ege, vetra, hladnoe ili kia. Za zatitu mogu posluiti delimino osuena pokoena trava, lice, sitno iseeni biljni otpaci, seena slama, za nudu i treset. Posipamo ih po lejama u tankom sloju. Najbolji za tu svrhu su iseene koprive, lice gaveza ili kamfrija i gmbi kompost, koji obogauju zemlju svojim mineralnim i hranljivim sastojcima.

Na pokrivenoj zemlji raste manje korova, to znai manje rada, jer nije vie potrebno svakonedeljno podsecanje. Povrina zemlje je rastresita, a ispod pokrivaa se posle pljuskova ne stvara suva kora, pa smo na taj nain poteeni i od rastresanja. Zbog stalne vlanosti koju zadrava pokriveno tio, potrebno je i manje zalivanja.

Paljiva, promiljena i briljiva prirodna obrada zemlje bio-batovanu tedi mnogo tekog fizikog rada: prekopavanje povrtnjaka, vie okopavanja i plevljenja povra, kao i prenoenje mnogih kanti vode do udaljenih leja, a pri tom se postie bolja humusna stmktura plodnost zemlje.

41

ZNAAJ KINIH GLISTA Kada u batenskoj zemlji ima mnogo kinih glista, tada

moemo zakljuiti da je stanje zemlje prilino prirodno, da sadri organske materije i da se u njoj odvija proces obnavljanja humusa. Tamo gde se nalazi kina glista, ima i drugih manjih organizama koji pripremaju hranu biljkama. Stoga bio-batovani kine gliste smatraju veoma znaajnim stanovnikom batenske zemlje. Hrane ih, tite i spasavaju od batenskih alatki kada uplaeno bee na sve strane. Cak ih i gaje, ako ih u poetku nema dovoljno u batenskoj zemlji.

Unitavanjem od strane tekih graevinskih i poljoprivrednih maina, vetakih dubriva, otrovnih heraijskih sredstava, otrog aova i motike bezobzirnog ili neupuenog oveka, izgubljen je veliki broj ovih korisnih saradnika, najboljih proizvodaa humusa.

Biolozi su kine gliste i njihovo delovanje razmotrili izbliza. Izbrojali su 133 kine gliste po kvadratnom metra livade. Ustanovili su da za godinu dana one prerade 8,12 kg organskih materija. Na jednom hektaru livade ima kinih glista za teinu jedne krave. U biolokoj batenskoj zemlji treba da se nae oko 200 kinih glista po kvadratnom metru. Njihove iziuevine za godinu dana tee su od njih 70 puta.

Izluevine kinih glista (gomilice koje ostavljaju za sobom na lejama u bati ili na taravnjaku), sadre pet do sedam puta vie azota, sedam puta vie fosforne kiseline, tri do jedanaest puta vie kalijuma, dvostrako vie kalcijuma i est puta vie magnezijuma nego obina zemlja u kojoj one ive. Ove materije su idealna hrana za bioloki gajeno povre, jer predstavijaju isti, najkvaJitetniji humus. Takoe je dokazano da ovo prirodno ubrivo titi biljke, te one postaju otpomije na biljne bolesti. U SR Nemakoj kine gliste se gaje namenski, u cilju proizvodnje njihovih izluevina koje se plasiraju na trite kao prirodno dubrivo.

42

Kine gliste svojim dugim rovovima omoguuju provetravanje i vlaenje zemlje za vreme kia. Biljnom korenju je veoma olakan rad u zemlji u kojoj ima dovoljno kinih gJista, jer se u rastresitoj zemlji dobro razvija, uz dovoljno hrane, vazduha i vlage. Kine giiste su dvopolne tvottnje. One poiau jaja ispod povrine zemlje. Zbog nedostatka vazduha prilikom jakih kia, one izlaze na povrinu - otud potie i njihovo ime. Deca se veinom gade kinih giista - verovatno krivicom odraslih. Bilo bi poeljno da se deci objasni znaajna i korisna uioga kine gliste u bati.

Meko telo kine gliste je nezatieno i veoma osetljivo. Sunevi zraci ga mogu na povrini veoma brzo isuiti; ve i sama svetiost tetna je za kinu giistu. Ona je stvorena za ivot u vlanoj zemiji. Zato prilikom radova u bati vodimo rauna o tome da to bre zatitimo kine gliste rastresitom zemljom ili liem biljaka. Pogreno je uverenje da se od jedne kine gliste mogu napraviti dve, ukoliko se ona presee na polovine koje se nezavisno uvijaju. Takav nain "razmnoavanja" je ubijanje, poto ivotinja ima jednu giavu, bez koje ne moe da opstane. Samo kada izgubi iii povredi zadnji, manji deo tela, kina glista je sposobna da preivi i da nadoknadi izgubljeni deo.

Postoji mnogo vrsta kinih glista. Za nas su znaajne dve vrste: K o m p o s t n a k ina giista (lat. Eisenia foetida) je crvenkaste

boje, 6 do 8 cm duga, dakle kraa i manja od one koja ivi u zemlji. Potrebni su joj vlaga, toplota i organske materije koje su u stanju raspadanja. U takvim uslovima brzo se razmnoava. U gomili nesazrelog komposta ima ih mnogo na malo prostora. Kada obave grubu preradu otpadaka, smanjuje se njihov broj, jer se sele na susednu gomilu, gde se nalaze svei, nepreraeni otpaci. Ako kompostne kine gliste prenesemo zajedno sa kompostom na batensku zemlju, one e uginuti, jer im uslovi na takvom mestu ne odgovaraju.

Zemal jska iii poljska kina glista (Lumbricus terresteris) dua je od kompostne, znatno deblja, pljosnata i smekaste boje.

43

Izbegava trule otpatke, ali nastavlja sa preradom onoga to je ostalo iza kompostnih kinih glista, kao i ostaie biljne otpatke: lie, stabljike, korenje odseenog povra koje je ostalo u zemlji. Ona kopa duge, cevaste rovove u dubinu, odakle iznosi na povrinu i u gornje slojeve zemlje razne mineralne materije. Kroz njeno dugako telo koje predstavlja probavnu cev, prolazi biljna hrana, zrnca peska i delii gline. U toku procesa varenja znatno se poveava broj bakterija u njenom telu, to poboljava kvalitet njenih izluevina u odnosu na batensku zemlju. Nakon nekoliko godina biolokog naina gajenja povra zapaamo da se u manjoj bati u kojoj ima puno kinih glista, proizvodi vie zdravog, lepog povra, nego ranije na znatno veoj povrini povrtnjaka. Na mestima gde su zemlju utabale teke graevinske maine, u poetku smo gotovo uzalud traili kine gliste. Tek su se vremenom jako namnoile, ukoliko smo im pruali prirodne uslove i pod uslovom da ih nismo unitavali prilikom obavljanja batenskrh radova. Po isteku nekoliko godina mnogi batovani smanjuju broj leja sa povrem, poto zemlja koja je gusto naseljena kinim glistama, raa sve boije, njihovoj porodici nije potrebna tolika koliina povra. Tada moe da zasadi vie krompira, redove bobiastog voa (maline, crvenu i cmu ribizlu) i sadnice voa. Na taj nain poveava koliinu proizvoda i proiruje asortiman.

K A K O P O V E A T I B R O J K I N I H G L I S T A Poslednjih godina u mnogim zemljama menja se odnos prema

obradivom zemljitu. Saznanje da dobar gazda na plodnoj zemlji bolje sarauje sa prirodom, pokazalo se sa nastankom prvih farmi za gajenje kinih glista u SAD. Sada ima takvih farmi i u Evropi -u SR Nemakoj, Svajcarskoj i Italiji. Farme putem pote isporuuju po vie hiljada kinih glista koje se mogu naseliti u bati. Nabavka kinih glista ima smisla samo ukoliko im pruamo sve uslove za njihov ivot, tj. ukoliko se bavimo biolokim

44

batovanstvom. Sva nastojanja, pa i trokovi, bili bi uzaludni ukoiiko bismo u bati i dalje dubriii i prskali hemijskim sredstvima, ime bismo ih pouzdano ubijali.

Ukoliko je zemlja dobro snabdevena kompostom, a tlo je pokriveno organskim otpacima, kine giiste se same dovoljno brzo razmnoavaju. Briga za hranu i zatitu ovih ivotinja naroito je znaajna pred zimu. Ameriki bioiozi su ustanoviii da u pokrivenoj zemlji opstaje neuporedivo vei broj kinih glista nego u nepokrivenoj. Na treini hektara zemlje ispod lanenog pokrivaa u prolee je naeno 995.000 kinih giista. Na jednakoj povrini koja je preko zime bila zatiena pokrivaem od stajskog ubriva i slame, izbrojano je, meutim, 1,610.000 kinih glista.

U bio-bati u prolee sa zadovoljstvom konstatujemo da je zemlja koja se zime nalazila ispod pokrivaa od biljnih otpadaka sva u rupama, u preseku slina morskom sunderu, sva sipkava. To je vidljivi rezultat neprekidnog delovanja kinih glista i drugih ivih bia koji su u toku zime gotovo u potpunosti uklonili otpatke.

Bio-batovanu poetniku preporuujemo da sam gaji kine giiste. Spomenute farme gaje posebnu vrstu, poznatu pod imenom Tenesi vigler (Tennessv whiggier) koja se brzo razmnoava. Lako je gajiti kine gliste za sopstvene potrebe u svojoj bati.

Za malu farmu kinih glista potrebno je malo vremena, prostorija sa ujednaenom temperaturom, gde ne moe doi do smrzavanja (npr. podmm), neto materijala koji nam je sigurno pri mci i ne iziskuje nikakve izdatke, i naravno, kine gliste.

P r i p r e m a : Na dno drvenog sanduka stavljamo slamu ili lice, a mogu posluiti i komadi kartona. Preko toga sipamo sloj kompostne meavine koja se sastoji od batenskih i kuhinjskih otpadaka sa kafenim talogom, ostataka cmog hleba, cmog luka, otpadaka od praziiuka, kora i ostataka od jabuka. Kine gliste naroito vole aromatine materije. Preko ovog sloja sipamo manju koliinu batenske zemlje, a zatim ponovo otpatke. Na kraju

45

poprskamo sadraj sanduka mlakom, blago zaeerenom kinicom. U sanduk stavijnmo nekoliko velikih kinih glista iz bate i pokrivamo ga dakom koji proputa vazduh.

Kine gliste se na ovakvoj farmi u ideainim uslovima preko zime oseaju dobro i jako se namnoe. U prolee ih, po toplom vremenu, preseljavamo u batensku zemlju. Tu su mlade ivotinje i mnogobrojna sitna jajaca. Odmah ih treba pokriti, zatititi od sunca da se ne isue i ne uginu. Starije ivotinje po svoj prilici nerado menjaju mesto, pa ih moemo hraniti i dalje razmnoavati u sanduku.

Ovu farmu treba u toku zime vie puta kontrolisati i po potrebi dodavati vlanu hranu koja treba da bude raznovrsna.

Ovaj nain gajenja je jednostavan i jeftin, pogodan za svakoga ko eli da to bre oivi zemlju u svojoj bati pomou ove "sitne stoke" koja besplatno ore, provetrava i ubri leje u bati koje iz godine u godinu bivaju sve plodnije, pa time zasluuje nau panju, stalnu brigu i zatitu.

Caris Darvin (Charles Darvvin) je u vezi kinih glista zapisao: "Plug je jednan od najstarijih, najznaajnijih ovekovih

pronalazaka. Mnogo pre njega zemlja je bila i jo uvek je stalno preorana kinim glistama. Moemo sumnjati da ima vie ivotinja koje su kroz istoriju odigrale tako znaajnu ulogu kao ova bia na tako niskom nivou razvoja."

46

GAJENJE BATE BEZ OTROVA Svaki batovan, kako profesionalni tako i onaj koji se u

slobodno vreme bavi gajenjem povra, bobiastog i ostalog voa, kako na konvencionalan tako i na bioloki nain, pogoen je i manje-vie neraspoioen ako otkrije da su plodovi njegovog rada pogoeni boleu ili naeti od strane ivotinja.

Prva pomisao dananjeg profesionalnog batovana jeste obino konstatacija da je svoje biljke nije dovoljno preventivno zatitio insekticidima i pesticidima. Proputeno pokuava nadoknaditi odmah, temeljito i viesruko, pa pribegava prskanju oteenih biljaka u razmacima od po nekoliko dana. Otrovna tenost pri tome kapije sa lia i stabala na zemlju, a ostatak spere prva kia.

Na etiketi obino stoji zapisano da na taj nain prskano povre ili voe sadri za Ijude tetne, otrovne materije, te se stoga za ishranu mogu koristiti tek nakon odreenog broja dana. Iskustva uvek iznova pokazuju da ima mnogo proizvoaa hrane koji se toga ne pridravaju, pa sazrele plodove beru ranije nego to je to dozvoljeno. Proizvode prodaju na poetku sezone, kada je cena jo visoka. Na taj nain izbegavaju materijanu tetu i zarauju vie nego to bi mogli kasnije. Neupueni potroai kupuju naizgled lepo povre i voe, ali na taj nain konzumiraju hranu koja je prskana vie puta i u njoj se nalazi vea ili manja koliina otrova.

Pre nekoliko godina je tampa objavila priu o dvojici deaka koji su se na putu iz kole popeli na trenju i poeli da jedu zrele, crvene plodove. Naiao je seljak, vlasnik voke, koji je pozvao deake. Bri deak je pobegao, a drugog je seljak uhvatio i odvezao ga u bolnicu, gde su lekari konstatovali teko trovanje sredstvom za prskanje treanja. Kasnije je doveden i deak koji je pobegao sa istim znacima trovanja. Nakon nekoliko dana bolnikog leenja, deaci su spaseni. Ovakva akutna i jaka trovanja su sreom retka. Meutim, i konzumiranje manjih

47

koliina insekticida i pesticida u hrani, vremenom je sigurno tetno po zdravlje.

Ne samo profesionalni proizvoai povra i i voa, ve i mnogi ljudi koji imaju baSte za sopstvene potrebe i hrane se sopstvenim proizvodima, suvie brzo poseu za hemijom koja nudi veliki izbor sredstava za unitavanje svih vrsta bolesti i tetoina. Oni su ubeeni da se bez ovih sredstava ne moe. Svaka, i najmanja teta primeena na biljkama, ukljuuje alarm, izaziva nesrazmerno strahovanje i slui kao izgovor za primenu raznih otrova, koji prelaze u svakodnevnu upotrebu. Cak i ako se pri tome javi gria savesti, rezultat je isti: trovanje hrane i zemlje, unitenje bezbroj korisnih ivih bia iznad zemlje i u zemlji. Prskanje koje se u privatnim i drutvenim vonjacima ve rutinski ponavlja do etranaest puta za samo godinu dana, bezobzirno u odnosu na prirodu, predstavlja dokaz da postoje smetnje u odgovornosti prema okolini. Dokazano je da ovek ovakvom hranom, u krajnoj liniji, polako truje samog sebe.

Brojna prsklanja i sve jaa sredstva gube efikasnost, te je otpornost "tetoina" iz godine u godinu sve vea. Biolozi tvrde da se otpornost nekih biljnih bolesti i insekata u protekiim decenijama poveala za vie od dve stotine puta, pa protiv njih ne pomau vie ni najnoviji, jai otrovi. Prilikom unitavanja crvenog pauka konstatovano je da nije uniten on, ve jedna vrsta prce koja se ranije hraniia crvenim paucima.

Zar onda iznenauje injenica da postajemo sve kritiniji i oprezniji potroai? Naizgled besprekorne, zdrave i lepe voke ine nam se sumnjivim - podseaju nas na Sneanu. Po nama, najzdravija i najistija hrana je ona koju smo proizveli u sopstvenoj bati, bez ikakvih hemijskih preparata. Ne moemo, naravno, oekivati da e naa bioloka bata biti poteena od svih bolesti i nevolja. Ipak, iz iskustva znamo da ih ima znatno manje nego u konvencionalnim batama. Metode bio-batovanstva su mnogo miroljubivije, a i uspenije od hemijskog rata. Prvo treba

48

potraiti uzroke negativnih pojava. Pokazalo se da biljke u zemlji koja ne sadri dovoljno humusa nemaju prirodnu otpornost, te da loe prihranjivane biljke ak privlae razne bolesti, lisne vai, pueve itd. "v

Eksperimenti sa biljkama iste sorte, zasejanim u redovima, potvrdili su ovu injenicu. One bilke koje su rasie na humusnoj, kompostom ubrenoj zemlji, razlikovale su se ve na prvi pogled po snanom, zdravom izgledu. Nisu ih otetile ni ivotinje, ni bolesti. Na suprot tome, susedne biljke koje su zasejane u loe

49

obraenu i humusom siromanu zemlju, biie su slabe, neotporne, na njima se pojavilo mnotvo lisnih vaiju.

Bioloko zbrinjavanje zemljita, pri emu podrazumevamo kompostiranje, pokrivanje gole zemlje, zeleno dubrenje, gajenje meovitih kultura i neotrvona sredstva - prtedstavlja najboljbolju -prirodnu zatitu biljaka, zemlje, ivotinja, pa i oveka. U poetku, za vreme prelaska sa hemijskog na bioloko obraivanje bate, ne bismo smeli odmah kada se pojave prve tetoine, da poseemo za ranijim sredstvima, poto smo se opredelili za spreavanje tete bez nanoenja tete. Poetnu panju treba posvetiti poboljanju kvaliteta zemlje, tj. proizvodnji komposta.

Boljim posmatranjem, zatitom korisnih ivotinja u bati, korienjem pojedinih biljaka kao sredstava za prskanje, koristei iskustvo bio-batovana u svom praktinom radu, svaki batovan danas moe prestati sa upotrebom svih hemijskih sredstava u proizvodnji hrane.

50

KORISNE IVOTIN.IE Ne moemo ni zamisliti koliko razliitih bia ivi u naoj bati.

Naravno, u poetku, kada bata tek nastaje i biljke su jo male, njih nema mnogo. Sa godinama raste arolikost i raznovrsnosl ivota u bio-bati, naroito ako u njoj pored povra rastu i bunje i drvee u kojima ivotinje mogu da se kriju, naseljavaju i gnezde.

Medu korisne batenske ivotinje ubrajamo i ptice. Gusenicama se hrane naroito senice, a nalaze ih na kupusu, mama i drugim biljkama. Mujak i enka svojim mladuncima u toku leta donesu do 30 kg gusenica, a pored njih i veliki broj dmgih nepoeljnih gostiju iz bate. I vorci su takode aktivni u uklanjanju gusenica, crva i insekata, narodito u vreme hranjenja mladunaca. Zato emo im na drvee uvrstiti kuice za gnedenje ije okrugle otvore treba okrenuti prema jugozaopadu. Ubrzo e se u bati pojaviti i eljugar, crvenorepka i zeba, svi koji se brinu da se broj nepoenljnih insekata isuvie ne povea. Iskustvo govori da korisne ptice koje smo preko zime hranili u kuicama u bati i leti tamo rado trae hranu. Zato emo im u leto zasaditi suncokret, a u vrelim danima im ostavljati sveu vodu u plitkim posudama, kako ne bi kijucale bobice ribizle, to poneke od njih samo zbog ei esto ine. Ovakva mala teta ne moe da se poredi sa korisnim poslom koji one obavljaju u bati. Inae moemo razapinjanjem mrea zatititi boboasto voe od mnogobrojnih kljunova.

Je, abe i krastave abe u bati unitavaju pueve, crve i insekte. U bati u kojoj je napravljena prirodna bara, tzv. biotop, sa barskim, vodenim rastinjem i abama, broj pueva se ubrzo smanjuje.

Korisni insekti u bati (kao to je bubamara) svakodnevno unitavaju na stotine biljnih vai.

Kada bismo u prolee prskali prve lisne vai insekticidom, unitili bismo istovremeno i korisne buba-mare, cvetne muve, zlatooke liske, ose potajnice i uholae. Svi se oni hrane takozvanim tetoinama. Unitenjem prve generacije korisnih

51

insekata spreili bismo njihovo razmnoavanje, pa bi se zbog toga preko leta previe namnoile lisne vai. Sopstvena zapaanja nam uvek nanovo potvruju da se u prirodi regulie mnogo toga bez nae nasilne intervencije, pa se tako preko leta zajedno sa brojem Iisnih vai poveava i broj onih koji se njima hrane.

Bube koje ive u zemlji i obino su tamne boje, kao i njihove larve, hrane se lutkama, larvama, gusenicama, pa i puevima. Manje bube trae grinje i lisne vai.

52

Uholae takoe ubrajamo u korisne batenske saradnike. Preko dana vole da se kriju u tami, a nou izlaze u lov na hranu, a to su biljne vai. Kljetima brane svoje mlade od veih ivotinja, a pria o tome da ulaze u oveije uvo i da ga mogu povrediti, spada u bajke. Jedina teta koju mogu naneti jeste to to ponekad izgrizu cvetove rua, to nije razlog za njihovo proterivanje iz bio-bate. Ponegde im batovani o bunje i voke veaju saksije, okrenute naopake i ispunjene strugotinom, kao sklonite. U njima ove ivotinjice prespavaju dan, a nou unitavaju Iisne vai na bunju i vokama.

Na putu kroz batu sreemo i mnoge vrste paukova, uz mree ili na zemlji. Oni iste rnnoge nepoeljne insekte (kao to su muve, komarci, moljci, gusenice), pa ih ne unitavamo.

Mnogi neomiljeni insekti kao neophodna hrana za vee, korisne insekte i ptice, predstavljaju korisnu kariku u prirodnom lancu. Potreban i opravdan je opstanak svih karika. Zar uopte postoje nepotrebne ivotinje? Jedino ovek uzima sebi pravo odluivanja o tome ta je korisno, a ta tetno. Bio-batovan e u krajnjoj nudi umeti da sprei veu tetu opreznim postupanjem i prirodnim sredstvima.

53

KOROV

U batama i poijima u korov ubrajamo sve biljke koje ovek nije zasejao ili posadio u svoju korist. On se na manjim povrinama se upa ili podseca motikom, dok se na velikim povrinama unitava pomou herbicida; izmedu ostalog i na engleskim travnjacima.

U bioiokoj bati i korov ima svoj znaaj, vrednost i sopstvenu funkciju. Paljivo oko posmatraa moe na osnovu vrsta korova pogoditi i zakljuiti mnogo toga, a osim toga se moe i korisno upotrebiti.

Maslaak smatramo korovom, aii je veoma lekovit. ZahvaJjujui dugakom korenu, on je pun mineralnih materija, sadri neke od vitamina, u prolee isti krv, povoljno deluje na bolesnike koji boiuju od eerne bolesti. Stoga ga potujemo, ne upamo ga, ve samo odsecamo, naroito u prolee kao prvu zdravu salatu iz svoje bate.

I male bele radice (krasuljak), koje rastu u travi, spadaju u lekovito bilje, kao i muka i enska bokvica, kiselica, poljska preslica, kamiiica, kopriva, hajduka trava i mnoge druge

Ovo bilje nije korisno samo za nae zdravlje, ve i za poboljanje kvaliteta zemlje. Dobro je za pokrivanje zemlje kao i za kompost; uvek je korisno za poboijanje mineralnog sastava tla, a preko proizvedene hrane posredno doprinosi naem zdravlju.

Pored lekovitosti i dobrog mineralnog sastava, neke od ovih vrsta biljaka imaju i drugu ulogu u bati. Njihovo prisustvo govori o stanju zemije i njenim potrebama.

Ljuti sa svojim jakim korenjem je znak da je zemlja nabijena, tvrda. Jednako znaenje imaju obe vrste bokvice. Tamo gde rastu kiselica, poljska preslica, hajduka trava, u zemlji ima malo humusnih materija. To je znak da treba batensku zemlju obogatiti kompostom, kako bi postala rastresita i humusna.

54

Koprive, kamilica i iak, nasuprot tome, ukazuju na piodnu zemlju.

Primeujemo da se na neobraenoj batenskoj ili poljskoj zemlji brzo pojavljuju razne vrste takozvanih korova, dok je potpuno ne pokriju, a time i zatite. Svojim korenjem ine zemlju rastresitom, a neki od njih u zemlji prikupljaju rezerve azota. Ako doe do promene uslova u zemljitu, neke od njih nestaju same, a umesto njih se pojavijuju nove biljke kojima novi uslovi vie pogoduju. Svaka bata, dakle, ima svoje vrste korova.

Za bio-batovana korov ne predstavlja teret. Naprotiv, namemo e gajiti u bati neke vrste samoniklih prijatelja: koprive, gavez, kamiiicu, preslicu (rastavi, konjski rep), hajduku travu. Koristie ih za pripremu biljnih tenih dubriva i sredstava za prskanje, za pokrivanje zemlje i kompostiranje.

Gde je zemlja stalno pokrivena, tamo ima manje korova. Ako s vremena na vreme ove biljke podsecamo, treba ih ostaviti da lee na zemlji kao zatita i hrana za organizme koji u njoj ive.

55

PRIRODNA SREDSTVA ZA ZATITU BiLJA

Kako su nai preci titiii svoje kulture od tetoina, dok dananja hemijska sredstva nisu postojala? Stare knjige iz obiasti batovanstva iznenaujue malo govore o biljnim bolestima i tetoinama. Izgleda da ih je nekada bilo znatno manje nego to iii ima danas. Priroda je mnoge sfvari regulisala sama, jer je tada jo uvek u velikoj meri postojala prirodna ravnotea. Po potrebi se posezalo za prirodnim sredstvima domae privodnje. Pojedina takva sredstva bio-batovani ponovo prizvode sami.

Poznato nam je da je preduslov za otpornost biljaka zemlja koja je snabdevena kompostom, rastresita od rada mnogih organizama i kinih glista, naubrena, pokrivena i vlana. U bio-bati izbegavamo kuitivisanje i razvoj batenskih biljaka koje zbog specifinih. prohteva i osetljivosti ne odgovaraju naoj klimi i okolini. Bolje je da se jo prilikom izbora semena i sadnica opredelimo za one biljne sorte kojima odgovaraju nai lokalni uslovi.

Za bioloko tlo znaajno je pojedino cvee iz bata naih baka. Kadifica (Tageta) i neven (Calendula officinale) su stalno cvetali u nekadanjim seoskim batama. I danas se mogu nai kako u ponekoj bati cvetaju preko celog leta, u jarkim utim, narandastim i smee-crvenim bojama. Vrlo je verovatno da su nekada ljudi sa njima imali dobro iskustvo.

Danas znamo ime su ove batenske biljke zasluile da im ovek ostane veran. Nisu ih sadili i presaivali samo radi ukrasa. Holandski naunici su otkrili da korenje kadifice lui materije koje su topljive u vodi, takozvane fintocide (phvntocide). One su otrovne za parazitske vrste gljiva koje ive u zemlji, za male crve, parazite koji unitavaju koren krompira, paradajza i rua. Tamo gde raste kadifica, larve crvia e uginuti. Interesantno je da se

56

hemijsko sredstvo za prskanje protiv crvia sasfoji od slinih materija kakve nalazimo u korenju kadiftce.

Neven je takoe vrlo stara i jo uvek poznata batenska i lekovita biljka, sasfojak lekovitih masti za kou i ajeva. On deluje lekovito i na zemlju. (Narodni nazivi za ovo cvee su vrlo razliiti. U okolini Ljubljane nazvano je imenom koje ne moemo da napiemo. Nezaslueno je potcenjen, poto je toliko skroman da se sam zapati svake godine.)

Kadifica i neven su nezaobilazni u savremenoj bio-bati za ouvanjezdravog zemljita i spreavanje razvoja parazita. Treba ih saditi na mestima gde smo ranije kod biljaka primetili rascepljeno korenje. U prolee obino sejemo kadiftcu u sandui ili posudu, a u hladnijim krajevima ih tek posle 15. maja presaujemo direktno izmeu povra ili na ivice leja. ute se slau sa ruama, a ujedno iste zemljite oko njih. Mlade samonikle biljice nevena moemo u prolee samo presaditi na mesto gde nam se ini da je zemlja loa, nezdrava.

Puevi su poslednjih godina postali velika napast, jer nema vie dovoljno prirodnih neprijatelja (kao to je je, slepo kue, aba i guter). Ako je baSta dovoljno velika, treba napraviti biotop u kome e iveti abe. I jedna vrsta indijske patke koja moe slobodno da se kree u ograenom povrtnjaku, moe da uniti mnogo pueva kojima se hrani. Pueve treba skupljati ujutro i uvee i tako sakupljene baciti u lonac vrele vode. Ohlaeni uvarak veoma snano odbija pueve, zato njime prskamo ugroene mlade biljke krastavaca, tikvica, suncokreta, kadifica, dalija (georgina), salate itd. Uginule ivotinje bacamo na kompost.

Na ugroena mesta stavljamo stare daske, kako bismo ujutro sa njih pokupili pueve. Cae od jogurta zakopavamo do ivice u zemlju i u njih sipamo malo piva, koje puevi vole. Nakon dva dana pueve iz aa bacamo na kompost i postupak ponavljamo. Ove klopke treba zatititi od kie krovom, napravijenim od dve daice.

57

Pueve moemo oterati i na taj nain to emo na kritinim mestima sejati ili saditi biJjke koje su njima neprijatne. To su: slaica, crni i beli luk, dragoljub, alfija (kadulja), i tirnijan. Redovi slaice dobrodoli su u prolee izmeu mladog povra. Veu slaicu treba samo podsecati i ostavljati na zemlji.

Lisne vai proteraemo sa biljaka, ako uz njih sadimo lavandu, ubar iii dragoljub. Ispod stabala voa treba saditi dragoljub: lisne vaSi radije borave na njemu, time je lice drvea poteeno od ove napasti. Sa rua uklanjamo mnogobrojne vai, ako ih jednostavno speremo mlazom iz vodovodne cevi, ujutro, kako bi se biljke brzo osuile. Tamo gde oko rua raste iavanda, ima manje lisnih vai. Pasuij (boraniju) titimo od vai setvom ubra. Ukoliko lisnih vaiju ima nrnogo, pomae sredstvo za prskanje od kopriva koje pomae kod svih biljaka i svih vrsta vai. Ukoliko jedno prskanje nije dovoljno, kroz nekoliko dana treba prskanti ponovo.

M r a v i esto donose lisne vai na biijke, naroito na me i na voke, gde se hrane slatkim sekretom svojih "kravica muzara". Tamo gde nam u bati smetaju, treba saditi lavandu, pitomu nanu iii sejati matovilac (poljsku salatu).

58

Pasuljev iak pojavljuje se na pasulju pred kraj vegetacije. Izbegavamo ga ranom sadnjom pasulja, koju u hladnijim predelima izvodimo u plastenicima. Ukoliko se prilikom kontrole nadu ici, treba ih pokupiti i unutiti.

G r a k o v smotavac je leptiri smee boje koji na mahune graka polae jaja, iz kojih se razviju crvii koji napadaju zma. Poto leptir leti izmeu maja i juna, moemo ga izbei ranom sadnjom graka. Sadnice paradajza u blizini graka takoe predstavijaju zatitu.

Rovce unitavaju korisne ptice, pre svega vorci. Treba im u bati postaviti kuice za gneenje, kako bi se odomaili. Rovce moemo unititi bez hemijskog otrova, pomou jestivog ulja, pomeanog sa vodom, koje sipamo u njihove hodnike ispod povrine zemlje. U junu se iz 200 do 300 rovevih jaja izlee podmladak. Naiemo ga,