Pošumljavanje i rekultivacija degradiranih zemljišta EPS-a, kao moguci doprinos zaštiti životne sredine kostolackog ugljenog basena

Sustainable use of forest ecosystem International scientific conference Donji Milanovac 2006.

1

Pošumljavanje i rekultivacija degradiranih zemljišta EPS-a, kao

mogući doprinos zaštiti životne sredine

kostolačkog ugljenog basena Kristina Crnoseljanski dipl. inž. šum. J. P. Srbija šume, Š. G. Severtni Kučaj, Š. U. Požarevac [email protected] Jovica Veljučić - Kerčulj dipl. inž. el.teh. J. P. EPS [email protected] Nenad Nikolić - stakeholder NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac“ [email protected]

Apstrakt : JP EPS ima u kostolačkom ugljenom basenu Površinske kopove i Termoelektrane 1010 MW koje su svojim radom degradirali obradive oranice pretvorivši ih u eksploataciona polja lignita, odlagališta jalovine i pepelišta, sto Elektro privredu Srbije svrstava u najveće zagađivače životne sredine na ovim prostorima. Neophodo je ove pvršine rekultivisati, i dok traje eksploatacija i prerada uglja, a pogotovo je potrebno finalizirati ih zajedno sa završetkom rada ovih kompanija. Mi vidimo rešenje ovog problema u pošumljavanju po dugoročnom projektnom planu. Abstract Kostolac coal basin consists of open pits coal mines and power stations of 1010 MW; electric energy production reduced cultivable fields turning them into lignite exploitation fields, ash and dross disposals; because of this, Electrical industry is considered as the biggest polluter of the environment in this area. These fields are to be recultivated during coal exploitation and it is particularly necessary to finalize it together with end of the work of these companies. Our answer to this problem is planting with trees according to long–term project.

I UVOD Na delu Dunava od Smedereva do Velikog Gradišta uliva se Velika Morava i Mlava. Vododelnicu ova dva rečna sliva čini Sopotska greda, koja se u dužini od cca 60 km proteže u pravcu sever – jug: od planine Beljanice do Kostolačkog ostrva, odnosno grada Kostolac (koji se nalazi na geografskoj širini 44o 43’ i dužini 21o 14’). Priroda je ovaj kraj, čije su glavne odrednice Dunav i Sopotska greda, obilato nagradila crnim zlatom – ugljem pa je ovo područje dobilo naziv kostolački

ugljeni basen po naselju Kostolac gde je još 1870. god. u završnoj padini Sopotske grede počela jamska eksploatacija lignita, koji se transportovao Dunavom.


2

Kostolac je grad koji ”pliva” u moru uglja i zahvata površinu od 1050 ha. Prvo rudarsko okno je otvoreno u podnožju sopotskog platoa na kome se, i danas , nalaze arheološki ostaci srednjovekovnog Braničeva i antičkog Viminacijuma.

Eksploatacija uglja na ovim prostorima je već dva veka okosnica razvoja

energetike cele Srbije. Sa povećanjem proizvodnje i površinske eksploatacije za protekle dve decenije postala je i izvor velikih EKO- problema, što je posledica lošeg planiranja i gazdovanja ovim resursom i nepoštovanja principa održivog razvoja.

Za Evropu, Dunav je putni pravac označen kao koridor 7, dok se Sopotska greda proteže paralelno sa koridorom 10, gde je u antičko vreme od Viminacijuma, centra provincije Gornje Mezije, vodio glavni rimski put (via militaris) duž aluviona Mlave, prelazi Sopotsku gredu i nastavlja dolinom Morave do Naisa (Niš), odakle se jedan krak odvajao za Crno more, a drugi za južne oblasti i Grčku. Na samim odlagalištima Kostolačkog basena stvara se specifičan

mikro-reljef, neujednačen, poput dina, s jezerima i barama mestimično ili strmim stranama visokim po nekoliko desetine metara. Tako neuređeni i nezaštićeni prostori, izloženi su erozionim procesima i potencijalnim klizištima, zato treba tu podizati nove zelene površine, stvarati nove EKO-sisteme koji će imati veliki uticaj na sprečavanje zagađenja okoline, a površine će biti zaštićena od erozije i klizišta.

Nastala jalovišta treba prevoditi u poljoprivredne i šumarske površine – treba vratiti zemljištu prvobitan izgled, a time će se dobiti pročišćeniji vazduh i rekultivisano zemljište.

SUMSKI FOND JP "SRBIJASUME"


3

Sl. 1 Dunav i Sopotska greda – kostolački ugljeni basen


4

Od elektranskog dimnjaka zagađenje vazduha je veliko, reke su

zagađene od otpadnih voda kao i zemljište koje je pod elektranskim otpadom – pepelom. Sve to treba anulirati i vratiti okolini čistu vodu, vazduh i zemljište – jedan od sigurnih načina je upravo šumarska rekultivacija.

Sastav ovog zemljišta se najbolje vidi iz 4 profila urađenih na odlagalištu polja Klenovnik :

mesto profila dubina u

cm

frakcije

0,2

frakcije

0,2 - 0,02

frakcije

0,24-0,002

koloidna glina teksturni

sastav

odagalište Klenovnik

1 0-20 1,6 51,6 26,3 26,90 peskovita 2 30-50 3,8 59,2 20,7 26,30 glinovita 3 50-70 3,3 49,5 21,2 26,00 ilovača 4 80-100 2,1 50,4 20,9 26,6

Analiza: Elaborat D. Salatić, G. Jovanović Frakcija krupnog peska u sva četiri profila je zastupljena sa 2,7%.

Reakcija gline je alkalna, a pH u vodi kreće se od 8,28 – 8,65,a u KCl 6,88 do 7,27% .Opneno kapilarni kapacitet u sva 4 profila je 34,75% , dok je pristupačnost vode biljkama 18,5% na granici tačke venjenja, koja je kod glinovitog zemljišta 17,1%. Humus je u bilo kom deposolu redovno ispod 1% Od mikro elemenata nedostaje Cu, a od makro elemenata N i P što se može nadoknaditi unošenjem kompleksnog NPK mimeralanog đubriva. Deposoli Kostolca obezbeđeni su pristupačnim kalijumom. To se najbolje uočava iz agrohemijske analize zemljišta:

Analiza jedinice jalovina Klenovnika Ukupan N pristupačni P2O5 pristupačni K2 pristupačni Ca Mg/pristupačni pH u vodi Ph u KCl reteciozni kapacitet Prestupačni Zn pristupačni Mn pristupačni Cu pristupačni Co pristupačni Mo

% mg/100 gr mg/100 gr mg/100 gr mg/100 gr

pH jedinice pH jedinice

% V mg / kg mg / kg mg / kg mg / kg mg / kg

0,053 43,0 29,0 502,0 61,4 8,42 7,13 48,0 0,6 2,9 0,0 0,66 0,66


5

Štetne primese vazduha u Kostolcu su

A) Škodljivi gasovi i pare – CH4, CO2, H2S, CO, SO2, NO2 B) Škodljive prašine (pepeo i prašina – 300 mg/m3 na dan) koje izazivaju hronična i akutna trovanja živog sveta u zavisnosti da li su manje ili veća prekoračenja normativne koncetracije. Ljudi poboljevaju od respiratornog trakta, bolest kože, čulo vida a od trovanja većom koncetracijom može biti i smrtni ishod. II UTICAJ PEPELA NA ZAGAĐENJE ČOVEKOVE SREDINE Pri proizvodnji električne energije iz uglja termolektrane izbacuju velike količine pepela i šljake, koji predstavljajau jedan od najvećih izvora zagađenja okoline. Procenat pepela u odnosu na sagoreli ugalj iznosi 15 – 30 % i predstavlja višestrukog zagađivača okoline: zagađuje vazduh – direktno emisijom čestica iz dimnjaka ili raznošenjem istih sa deponija; vodu – ispiranjem sa deponija ili rashladnom vodom i zemljišta – nanošenjem sloja pepela na površinu. Pepeo se iz termoelektrana do deponija najčešće transportuje hidrauličkom putem, pri čemu se stvaraju tehnogena zemljišta – deposoli. Odlika ovih supstrata su: sitne čestice, alkalne reakcije, veoma pokretljive u površinskom sloju (podložne eolskoj eroziji, sa minimalnim količinama organske materije u sebi) od nesagorelog uglja. Raznošenjem ovih čestica po okolini pogoršanaju se uslovi života i zdravlja ljudi koji žive u takvoj sredini, sto se može zaljučiti i iz sledećih analiza:

Granulometrijske osobine pepela sa deponija

Večini čestice do 0,060 mm sadržaj u % 0,060 – 0,075 0,075 – 0,090 0,090 – 0,120 0,120 – 0,150 0,150 – 0,200 0,200 i više

60,72 2,75 7,50 5,50 15, 50 4,00

Hemiske osobine pepela

SiO2 - 47,14 % Al2O3 - 24, 21 % Fe2O3 - 11,08 % CaO - 8,76 % MgO - 2,26 % SO3 - 1,62 % S - 0,14 % NaO2 - 0,25 % K2O - 0,83 % TiO2 - 0,18 % P2O5 - 0,03 % gubitak žarenjem - 3,5 %


6

Termoelektrane „A“ i „B“ u Kostolcu radi sa 4 bloka, ukupne instalisane snage 1010 MW, godišnje potroše 9.000.000 tona uglja i kao nus-produkt godišnje izbaci od 1,7 do 2,5 x109 t pepela i šljake, koji se pomešani sa vodom u odnosu 1:15 transportuje na deponiju, na srednjem kostolačkom ostrvu, pored samogr grada Kostolca. Deponija pepela je trenutne debljine – dubine ili bolje rečeno visine od 80 metara, a zahvata površinu od oko 210 hektara i izdeljena je na tri kasete sa površinom svake kasete oko 70 hektara. Kasete su ograđene nasipom napravljenim od pepela i šljake. Jedna od kaseta je radna, a druge dve su rezervne. Kasete ciklično svake dve do tri godine menjaju uloge. U radnu kasetu se odlaže mešavina vode i pepela pulpa (1:15) koja zbog velike količine vode stalno je pod vodenim ogledalom. Rezervne kasete cca 140 ha su suve i podložne eolskoj eroziji pa kako su čestice pepela veoma sitne (preko 60 % su sitnije od 0,06 mm) pod uticajem vetra (košave i severca koji duvaju godišnje oko 100 dana) raznose pepeo i šljaku na rastojanju od 5 – 10 kilometara, pa i više u naokolo pepelišta. Takođe, dejstvo eolske erozije na deponijama može u toku godine da odnese sloj šljake od 30 – 50 cm, ako se deponije ne tretiraju po projektima što je obično slučaj, pa s obzirm na površinu suvih rezervnih kaseta 140 ha jednostavnom računicom dobija se da u okolinu vetrovi prebace od 840 000 do 1 400 000 tona pepela! Razvejani pepeo se delimično zadržava na prirodnim preprekama drveću i rastinju kao i na objektima koje je čovek napravio kuće, ograde, vetrozaštitne pojase itd. ali se najvećim delom taloži na zemljištu i u vodi. Problem nastaje kada se pepeo i šljaka nataloži na poljoprivredne kulture, praktično one postaju neupotrebljive za ljudsku ishranu i ishranu životinja. Građani polako napuštaju svoje kuće koje su odmah uz pepelište TE Kostolac jer im je zdravlje ugroženo pojavom bolesti disajnih organa i kancerogenih oboljenja. Zbog svega toga gore navedenog za deponije pepela i šljake moraju se naći adekvatna rešenja, a ono je pre svega u zatravljivanju i pošumljavanju pepelišta, ali i njegove šire okoline. Na deponiji pepelišta temperatura na površini dostiže leti i do 650 C, što utiče na izbor biljnog pokrivača. Primarna flora po završetku odlaganja na kasetama, osim algi i lišajeva je:

1. Amaranthus blitoides 2. Amaranthus albus 3. Atriplex lacinista 4. Xanthium strumarium 5. Chenopodium botys 6. Corispermum byssofolimu 7. Cynodon dactilon 8. Poligonum persicaria 9. Poligonum lapathifolium 10. Setaria glauca

Ova flora je karakteristična za peskove, šljake i suva zemljišta.


7

Sl. 2 Seča rekultivisane površine na kaseti „A“ TE Kostolac 8. VII 2001. III REKULTIVACIJA PEPELIŠTA I NJEGOVE OKOLINE

Biološko vezivanje pepela i šljake na deponijama TE „Kostolac“ može se izvesti setvom trave i to: crvenog vijuka (Festuca rubra), lucerke (Medicago sativa) i uljane repice (Brasice napus olifera) i to u količini od 80 kg po hektaru. Predhodno se treba izvršiti obrada pepela i tretirati đubređenje N : P : K – 15:15:15 od 500 kg po hektaru, zatim se vrši setva, pokrivanje semena, valjanje terena i svakodnevno zalivanje naredna 2 meseca. Sadnja zaštitnog pojasa bi obuhvatila klonirane topole (populus euroamericana) I-214, bagrem (robina pseudoacacia) i tamaris (tamarix tetrandra) kao i belu topolu (populus alba) koja se javlja i kao spontano naseljena vrsta na pepelu sa pojedinačnim slučajevima vrba. Euro-američke topole su sađene u Kostolcu na pepelištu u jame 50x50x50 cm bez đubrenja, jednogodišnje ožiljenice 1/1 i stabla su se lepo razvijala, bila zdrava i imala dobar debljinski (1,2 – 2 cm) i visinski prirast (1,2 – 1,5 m) godišnje. Sadnja topole u jame 70 – 80 cm dubine i prečnika 45 cm sa đubrenjem 0,4 kg po komadu N P K daje veću drvnu masu i to 70 m3 po hektaru. Tako da elektro-filterski pepeo može biti povoljan supstrat za gajenje topole, a naročito namenski za proizvodnju drveta za industriju celuloze i papira. Topola u kratkoj opohdnji (10 godina) daje visoke prinose drvne mase 30 – 40 m3 po hektaru godišnje. Ozeljenjavanje deponije pepela nije značajno samo zbog vezivanja pepela, već je značajnije zbog proizvodnje kiseonika koji je deficitaran zbog procesa oksidacije pri sagorevanju uglja. Potrošnja kostolačkih elektrana za godinu dana iznosi 5 700 000 t kiseonika. Za sagorevanje jednog kilograma uglja utroši se 0,6 kg kiseonika, a 1 hektar šume proizvede oko 11 tona kiseonika dnevno, što zači da


8

bi se održala ekološke ravnoteža potrebno je u neposrednoj okolini termoelektrana zasaditi zajmanje 500 hektara šume. Tome se teži pri izboru metoda rekultivakija. Edafski uslovi, vodni režim u dubljim slojevima, duboka sadnja i dobra aeracija pepela, pozitivno utiču na mogućnost intezivnog gajenja topola koje ne zaostaju od kultura odgajanih na najoptimalnijim zemljištima. To ukazuje da se deponije pepela mogu uspešno koristiti kao supstrat za podizanje brzorastućih topola. tako bi se postigao ekološki efekat, uz adekvatno primanjenu tehnologiju i uz stalnu irigaciju.

Setvom trave, raznošenje pepela može se sprečiti za 2 do 3 meseca, a pošumljavanjem za 2 do 3 godine. Kombinacijom ove dve metode postižu se dobri rezultati, a pošumljene deponije pepela i šljake imaju i dominantnu ulogu u produkciji kiseonika, utrošenog procesom sagorevanja uglja. Međutim nije dovoljno pošumiti samo deponije pepela da bi se zaštitile životna sredina stanovništva, potrebno je pošumiti i širu okolinu. A da bi se zaštitila cela okolina koja biva ugrožena od sagorevanja, potrebno je podići oko 500 000 hektara šuma koje bi nadoknadile utrošak sagorelog kiseonika pri procesu sagorevanja uglja i zaštitili čovekovu životnu okolinu. Pošumiti ovu površinu je nemoguć, jer nemamo toliku površinu na raspolaganju. To znači da ova ekološka katastrofa može pošumljavanjem samo da se ublaži a ne i anulira.

* ŠG „Severni Kučaj“ Kučevo raspolaže sa 65 000 hektara pod šumom. ŠU Požarevac sa 8 410 ha i sve te površine pod šumom nisu dovoljne da nadoknade utrošak sagorelog kiseonika pri procesu sagorevanja uglja. U opštini Požarevac šume i šumsko zemljište iznosi 3 996 ha, što znači da je šumovitost oko 9 %. Ovo je vrlo malo s obzirom da je šumovitost Srbije 27,4 %. Šumovitost državnih šuma je 60, 8 % (tj, 1 286 ha) obraslog i 39,2 % (825 ha) neobraslog zemljišta, što je vrlo nepovoljan odnos. Čistine za pošumljavanje iznose 451ha i na tom se zemljištu vrši pošumljavanje svake godine oko 60ha. Potencijalne površine koje bi mogle da ozelene, delimično bi ublažile sivilo ugljenkopa i dim iz dimnjaka termoelektrana.A time bi postigli veliki uticaj šume na: taloženje čestica prašine , sprečavanje buke, produkcije kiseonika,i potrošnju CO2 , na sprečavanje udara vetra i stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova. Šume imaju neprocenjiv značaj za zaštitu čovekove sredine, jer svojim korenovim sistemom stabilizuju tlo, sprečavaju eroziju,stabilizuju prašinu, amortizuju erozionu snagu padavina i doprinose izmeni mikro klime, flore i faune i stvaraju kiseonik potreban ljudima. APEL : JEDAN ČOVEK JEDNO DRVO LITREATURA : [1] Z. Kalmar, EBRD’s cash for ash at Kostolac must not end in the trash, SPW Bulletin, 2005.


9

[2] K. Crnoseljanski, “Ekološki i proizvodni značaj rekultivacije deponija pepela i jalovine sadnjom šumskog drveća” „Energetski kompleks Kostolca i životne sredine“ Savetovanje Kostolac, 2002. god.

[3] R. Miletić, J. Veljučić, D. Miletić, K. Crnoseljanski, „Eksploatacija, prerada uglja i njen uticaj na životnu sredinu u Kostolačkom ugljonosnom basenu” Regionem II, Tara, 2005.. [4] R. Miletić J. Veljučić D. Miletić „Zaštita Sopotske grede od hidrozagađivanja u zoni eksploatacije kostolačkog ugljenog basena“, Electra III, Herceg Novi, 2004. [5] M. Stojimirović, J. Veljučić. Z. Kalmar ”Rad JP EPS-a i njegov uticaj na životnu sredinu” CD Zbornik radova sa Druge regionalne konferencije EnE 06: ”ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI” od 5. do 7. juna 2006. god. Beograd

[6] S. Radinović, Z. Radinović ”Kostolac jedna ekološka priča” CD Zbornik radova sa Druge regionalne konferencije EnE 06: ”ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI” od 5. do 7. juna 2006. god. Beograd

[7] „Deklaracija o politici zaštite životne sredine Kostolca sa okolnim naseljima” 17. X 2001.god. Nevladine organizacije “Lokalne Agende 21 za Kostolac- -Opština”, list »Glas proizvođača«, br.1229; od 6. XI 2001.god. Kostolac [8] Arhivska dokumentacija NVO “Lokalne Agende 21 za Kostolac-Opština” iz Kostolca

Documents

Pošumljavanje i rekultivacija degradiranih zemljišta EPS-a, kao moguci doprinos zaštiti životne sredine kostolackog ugljenog basena