DRUŠTVENE POTREBE I VREDNOSTIDRUŠTVENA INTEGRACIJA

BLOK 1

PotrebePotrebe – sve ono što

je neophodno da bi se održao (kvalitetan) ljudski život.

Abraham Maslov– HIJERARHIJA POTREBA na dnu se nalaze one osnovne – biološke (preživljavanje), dok se na vrhu nalaze kulturne (kvalitet života, zavise od nivoa razvijenosti nekog društva).

Abraham Maslov: hijerarhija potreba• Bazične biološke

(fiziološke )potrebe: hrana, odmor, seks, sklonište.

• Sigurnost: očuvanje života i osećanje sigurnosti

• Društvene potrebe: pripadanje grupi, ljubav

• Poštovanje, priznanje , prihvatanje

• Samoostvarivanje: ostvarivanje punih potencijala ličnosti.

Potrebe i socijalna politika

Problematika potreba i načina njihovog zadovoljavanja spada među centralna pitanja SP.

SP mora da formuliše moguće pravce, načela, načine, sredstva i nosioce zadovoljenja potreba.

Cilj je zadovoljenje minimalnih potreba svih, uz postepeno zadovoljavanje viših potreba sve većeg broja ljudi (društveni razvoj, viši standard života)

Postizanje “BLAGOSTANJA”, kolektivne dobrobiti

Društvene vrednosti

Društvene vrednosti su uverenja, ideje o tome šta je dobro, ispravno, važno i poželjno u jednom društvu. Razlikuju se od društva do društva (npr. sloboda, postignuće, jednakost)

Polazna tačka u razmatranju vrednosti su LJUDSKE POTREBE – određena praksa se vrednuje u odnosu na to u kojoj meri doprinosi zadovoljavanju nekih čovekovih potreba.

Vrednostima se izražavaju poželjna stanja društva, određuju ciljevi i načini realizacije, kao i ocena valjanosti sprovedene prakse.

Vrednosni konsenzus, prihvatanje temeljnih vrednosti neophodan za društvenu stabilnost i integraciju.

Ključne vrednosti socijalne politike

JEDNAKOSTSOCIJALNA PRAVDASOLIDARNOSTSOCIJALNA SIGURNOSTDRUŠTVENA INTEGRACIJA

JEDNAKOST

Tri dimenzije jednakosti:FORMALNA/PRAVNA jednakost -

RAVNOPRAVNOST (jednaka prava: - dosledna primena istih zakonskih normi na sve (građanska (18v), politička (19v), socijalna prava (20v).

JEDNAKOST MOGUĆNOSTI – dovođenje svih pojedinaca u približno slične početne položaje

JEDNAKOST ISHODA- sistemska redistribucijaSocijalne mere služe da se prevladaju socijalno

nedopustive nejednakosti (diskriminacija) i uspostavljanje relativne jednakosti.

SOCIJALNA PRAVDA

Socijalna pravda - načelo raspodele RESURSA (dobra i usluge) i ŠANSI unutar društva, koje prihvata većina ljudi.

Podrazumeva usklađivanje zadovoljavanja individualnih potreba sa životom u zajednici i pravima i potrebama drugih (napetost jednakosti i slobode)

3 osnovna kriterijuma na kojima se temelji socijalna pravda:

- (1) prava - (2) zasluge - (3) potrebe U praksi se na različite načine ti kriterijumi kombinuju.

Različite koncepcije socijalne pravde: liberalna,

hršćanska, komunistička, socijaldemokratska idr.

Džon RolsNajpoznatiji teoretičar

socijalne pravde1.Načelo JEDNAKIH

ŠANSI2.Načelo RAZLIKE –

opravdane su samo one nejednakosti koje služe da se poboljša položaj najugroženijih

Ova 2 načela treba da realizuju institucije čiji je cilj smanjivanje prirodnih i društvenih razlika između ljudi – SOCIJALNI MINIMUM ZA SVE

SOLIDARNOSTSolidarnost se kao

vrednost nameće tokom 19.veka, kroz delovanje radničkog pokreta.

Uzajamna pomoć između ljudi (saosećanje)

Odozgo nametnuta (institucionalizacija solidarnosti) / spontano nastala.

Solidarnost – postizanje balansa između interesa zajednice i pojedinaca, obezbeđivanje socijalne sigurnosti za sve.

DRUŠTVENA INTEGRACIJA Podrazumeva povezivanje

ljudi, grupa odnosno delova društva u jednu funkcionalnu celinu.

Podrazumeva sposobnost društva da osigura određeni nivo dobrobiti svih članova, da smanji socijalne razlike i izbegne polarizacije

Cilj je ublažavanje društvenih konflikata i postizanje konsenzusa oko temeljnih vrednosti i društvenih ciljeva.

DRUŠTVENA INTEGRACIJA

Društvena integracija se može postići različitim mehanizmima: na religijskim osnovama, ideologija, zakoni, obrazovanje, programi socijalne politike itd.

Značaj SOLIDARNOSTI između članova društva i JEDNAKOSTI, ali i priznavanja različitosti.