Povišeni krvni pritisak

8/11/2019 Povieni krvni pritisak

1/21

Povieni krvni pritisakPovieni krvni pritisak (hipertenzija) je najea posledica prisutne mikro ili imakro- angiopatije kod dijabetiara. On je u poetku nestalan (labilan) potosu i promene na krvnim sudovima manje. !asnije se povieni krvni pritisakponaa stabilno ("ksirano). Ovo je razlog da se leenje povienog krvnog

pritiska zapone jo u #azi njegove poetne pojave ime se njegovo "ksiranjeodla$e to je mogue vie. %iksirana hipertenzija postaje trajno do$ivotnostanje. &jeno dugotrajnije prisustvo optereuje rad srca i drugih organa.

Povieni krvni pritisak kod dijabetiara (kao i kod zdravih ljudi) mo$e da sepojavi i kao prolazna pojava za vreme prelaznog doba ' klimakterijuma.

Najei znaci za prepoznavanje povienog krvnog pritiska su:

. glavobolje (potiljane i temene). pritisak u glavi i uima

*. zujanje u uima

+. br$e zamaranje

,. povremeno guenje

. povremeno stezanje u grudima

Optereenje i poputanje srca javljaju se kod nekih dijabetiara posleviegodinjeg prisutnog povienog krvnog pritiska ili oteenja krvnih sudovasrca. edan od osnovnih uslova za odlaganje ovakve pojave je dobroregulisana eerna bolest i stanje krvnog pritiska.


2/21

/eenje povienog krvnog pritiska odre0uje lekar specijalista (dijabetologendokrinolog internista kardiolog ne#rolog). /eenje se obavlja neprekidnojedino se doza leka menja (uz merenje krvnog pritiska).

ta je vano zapamtiti:

. Proces ateroskleroze je ubrzan kod dijabetiara koji esto imaju starijekrvne sudove u odnosu na godine $ivota.

. &ormalan krvni pritisak kod ljudi sa eernom boleu je *,12,mm3g.

*. Polovina dijabetiara ima povieni krvni pritisak.

4erenje krvnog pritiska je va$na mera samokontrole eerne bolesti. 4erenjese obavlja aparatom ' samomeraem krvnog pritiska. Osobe sa normalnimpritiskom mere krvni pritisak jednom meseno a one sa povienim to ine

svaki dan u razliito doba dana. &alazi se bele$e i prikazuju lekaru nakontrolnom pregledu.

Povieni krvni pritisak se otklanja izmenom loih navika i redovnimuzimanjem lekova.

Angina pektoris, stenokardija, koronarna bolestje stanje u ijoj osnovile$i su$enje krvnih sudova srca. 5bog ovakvih promena na krvnim sudovimasrani mii se slabije ishranjuje to ima za posledicu njegovu manju#unkcionalnu sposobnost pri naporima.


3/21

6remenom ovakva stanja dovode do in#arkta srca. Osnovna pojava zaprepoznavanje ovakvih oteenja je bol u grudima pri jaem zamoru (upoetku) ili pri manjem naporu (kasnije). 7ol se javlja u predelu srca ilisredogru0a. On je otar u vidu probadanja nepodnoljivog stezanja peenjaneizdr$ivog titanja ili neprijatnog stezanja. Ovaj bol se iri u vrat i levo rame

(re0e desno) u nadlakticu ili du$ cele ruke sa zavretkom u malom prstu.8nginozni bol traje najmanje nekoliko minuta. Oboljenje krvnih sudova srca jeviegodinja prethodnica in#arktu srca.

Oboljenja srca zahtevaju kontrolu i leenje kod odgovarajueg lekarainternistike grupe specijalnosti (endokrinolog dijabetolog internista) akardioloka kontrola se tra$i povremeno u vidu konsultacije. 9va leenja seobavljaju lekovima koji se piju neprekidno (ili u ritmikim prekidima).&ajmoniji lek za anginu pektoris je nitroglicerin (ili lekovi slini njemu podelovanju).

Infarkt srca ili srana kapje krajnji ishod viegodinjeg tekog oteenjakrvnih sudova srca. :n#arktu uvek prethodi anginozni bol (retki su nemiin#arkti).

Modana kap

Prskanje mo$danih krvnih sudova (mo$dana kap) ili zapuenje mo$danihkrvnih sudova zgruanom krvlju je krajnji ishod viegodinjeg oteenjakrvnih sudova mozga i drugih organa. Posledica ovakvih stanja je ;log< ilioduzetost jedne strane tela ili dela jedne strane tela. 6iegodinje prisustvopovienog krvnog pritiska je glavna prethodnica za pojavu ovih stanja.

Pri pojavi tromboze simptomi mogu da se jave i vie dana ranije (trnjenje$marci ;mravinjanje


4/21

>erapija se sastoji od tabletiranih lekova ili injekcija a lekovi se daju ukurama koje odgovaraju stanju bolesti.

Gangrenana stopalima je zavrna pojava viegodinje prisutne dijabetikeangiopatije na nogama. Ona se uvek razvija na mestima gde je potpuno

onemoguena ishrana tkiva (su$enje krvnih sudova je takvo da spreavaproticanje krvi). Povreda mo$e da bude neposredni povod za pojavugangrene ali ne i razlog. &jena pojava i razvoj su brzi lako se prepoznajezbog nepodnoljivih bolova na mestu pojave crvenila ili plavila ko$e i lakegotoka.=ijabetika gangrena zahteva hitno leenje koje treba obavezno obaviti ubolnici pod direktnom kontrolom lekara. ?angrena kod koje je dolo doodumiranja tkiva ozbiljno ugro$ava $ivot pa se dalje leenje sprovodi hirurki(skidanje izumrlih delova amputacija prsta dela stopala ili noge).

Osnova, sutina prevencije kardiovaskularnih bolesti

Krajem 70-ih godina prolog veka u zabrinjavajuem su porastu, skoro prave epidemije, klinike sekveleateroskleroze, u industrijski razvijenim zemljama ! "jedinjenim #merikim $r%avama svake godine umiralo je odkoronarne insu&icijencije oko '(0000 ljudi )*avlik+.7./ )/ i Kannel 12).34/)7/ 5ako6e su u velikom

broju i u stalnom porastu umirale osobe od cerebralnog iktusa, a koji su skoro '8 imali cerebralnu aterosklerozu)Kannel 12,.7' sa sar/ ) ,7/! naoj zemlji, ondanjoj ugoslaviji, tako6e, budno se pratio razvoj saznanja o ovoj epidemiji i bri%ljivoregistrovan razvoj komplikacija atheroskleroze )Kozarevi $ 9 sar/,)4 /:edeljkovi " et al)7(/ nalaze da su&aktori rizika )stariji uzrast, puenje, obesitas, vei kozni nabor na nadlaktici i pod skapulom, hiperholesterolemija,hipertrigliciridemija, du%e trajanje hipertenzije, porodino optereenje &aktorima rizika/, uestaliji u hipertoniara

)047 ispitanika/ nego u celokupnoj populaciji )40/ ispitanika;ored toga )2ari zapoinje publikacijama iz Craminghamskih studija)Cramingham studD/ ) 7,40/"adr%aj ovog naziva u sebi povezuje )objanjava/ izvesne karakteristike kao sto su==


5/21

"tatistiku podudarnost sa pojavom koronarne bolesti )bolesti krvnih sudova srca/, ali 9 A:" 9 peri&erije /, ujednoj longitudinalnoj epidemioloskoj studiji4 Caktor koji je ?nabe6en> ili ?dokazan> da je uzronik te bolesti 9li, da u osobama sa tim &aktorima, postoji predispozicija ?naklonost> za dotino obolenje) 7/Ee6utim isti autor )Kannel 12 9 sar,.3(/, ka%e= ?pristup bilo kom &aktoru rizika u cilju prevencije, nije u

potpunosti )maksimalno/ ni logian ni e&ikasan :a primer za jednu visinu krvnog pritiska ili nivo holesterola ukrvi,rizik od kardiovaskularnih bolesti zavisi i od drugih &aktora rizika> )7/"a Oks&orda )"user E, OF&ord !niversitD,.7/, )'/,dodaje i ka%e, da ?Caktor +izika> ima pripisanu )dokazanu/te%inu, odnosno uzronu povezanost sa koronarnom boleu, ako ga jo potpoma%u demogra&ske, psiholoke,

patoanatomske i svakako &izioloke promene $alje studije, dobijene podatke )ili osobine riziko &aktora/, povezujusa polom, rasom i socijo-ekonomskim uslovima ).3(/)',7/


6/21

"lika $va tipa koronarnarnih riziko &aktora po 9 *jermann-u )(4/

"a navedene "like vidimo da su samo


7/21

zapaljivo obolenje )#n 9n&lammatorD $esease/ Bbog toga to visoka koncetracija holesterola ukrvi, posebno )


8/21

godina ukazao da ;$HC prouzrokuje )induit/ proli&eraciju @"EA ! skoranjim istra%ivanjimami smo pokazali, navodi isti autor, da ;$HC+ dovodi do talo%enja )in&iltracije/ sa


9/21

Hodina !kupno Euki Pene

.'3 43,( 47,( ,(

.'. 0,3 4', (,0

.70 4.,. 4(,( (7,.

.7 4,0 47, ((,7.74 4(,' 40,3 ,

.7 4, 7,. 4.,

.7( 4(,0 .,. (,7

.7 3,. ,. 43,4

"lika ( 5abelarni prikaz letaliteta od in&arkta srca u @ojvodini;rema nasim nalazima ) podaci 9nstituta za zdravstenu zatitu :ovi "ad/ poveani krvni pritisak

)hipertenzija/ registrovana je u oba pola "rednje %ivotno doba i kod mukaraca i %ena je godina "lika ! jednom odabranom uzorku stanovnitva sa teritorije :ovog "ada

"lika ;rikaz bolesnika sa poveanim krvnim pritiskom "rednja %ivotna dob i u mukarca i%ena je godina

Bbog velike uestalosti i ozbiljnih zdravstvenih posledica, arterijska hipertenzija u @ojvodiniizazvala je i izaziva povean interes strunjaka vec vie godina ! brojnim istra%ivanjimanakupilo se dosta podataka koji objanjavaju stvarnu raspostranjenost i prirodu ove bolesti 5imese dobija ne samo potpuna slika ve i mogunost suzbijanja i spreavanja ovog problema


10/21

! toku jedne studije ?A9:$T> programa ) /, koji se izvodi i u :ovom "adu, utvr6eno je dapovien krvni pritisak ima 438 odrsalih mukaraca i 43,'8 %ena ! mla6im dobnim grupamabroj obolelih je znatno manji i kree se od (,7 do ',8 ! onih sa preko godina od ove bolestiboluje svaka druga osoba "lika br'

"tarost Eukarci Pene !kupno E U P

8 8 8

4-( ', , (,7

-(( 44,' ',7 .,'

(-( , 3, ,7

-'( 4,( ,' (,0

4-'( 43,4 43,' 43,(

"lika ' !estalost arterijske hipertenzije u odabranom uzorku stanovnitva :ovog "ada u.37godini

+ezultati su dobijeni sistematskim pregledom odabranog uzorka stanovnitva u :ovom "adu.37 godine, starosti od 4-'( godine po metodama i kriterijumima "vetske zdravstveneorganizacije,de&inisanim u ?EO:9K#> programu "lini podaci dobijeni su i u prethodnimpregledima u okviru istog projekta .3( i .7' godine, kao i u drugim mestima .'0-.'(godine )lemir,5ordi,2egejci/ :a osnovu svega mo%e se tvrditi da je prevalencijaarterijske hipertenzije u @ojvodini velika i prema podacima 1*O spadala je me6u najvee usvetu! navedenim ispitivanjima primarni ili esnecijalni hipertenziju imalo je 7,8 ispitanika

:ajvei deo ovih bolesnika, '.,38, ima laki oblik poveanog krvnog pritiska Ee6utim, skorojedna treina ispitanika, 3 do 08,odrasle populacije i u punoj radnoj aktivnosti boluje odsrednjih,tekih pa i malignih oblika hiprtenzije@a%no je istai da je svaki drugi hipertoniar imao mani&estne promene na srcu ),08 patoloskiKH,skoro svaki etvrti cerebrovaskularne smetnje, a preko dve trecne i promene na onomdnu :a sledeoj "lici br 7 prikazujemo detaljnije na6ene promene

Oblici hipertenzije i promene na vitalnim organima

2roj 8

;rimarna hipertenzija .( 7,Oblik


11/21

"a patolokim ekg-om (3 ,0

"a promena na onom dnu "tepen 9 '00 (7,.

"tepen 99 4. 4,

"tepen 999 4 ,'

"a cerebrovaskularnim smetnjama )promenama/ 43 44,'

"lika 7

"ada, hipertenzija se najee registruje izmedju i '( godine #ko pogledamo odnosmukarca i zena od 4godine starosti do '( on je u blagom porastu kod %ena;rimenjena antihipertenzivna terapija dala je povoljan rezultat, jer je .7' godinenovootkrivenih hipertoniara bilo 4,08, dok ih je .3( bilo ,8 "lika 3

"lika 3 :ovootkriveni hipertoniari= .7', i .3(godine, posle primenjene antihipertenzivne

terapije

:a sledeoj slici . prikazan je povoljniji e&ekat leka, ili bolje reeno urednije uzimanje leka jeizrazitije u %ena, nego u mukarca :a slici se vidi da je .7' godine bilo .8 %ena, amuskaraca 8 Ee6utim .3( godine %ena je bilo .08, a mukaraca '.8


12/21

"lika .!deo leenih hipertoniara u populaciji od 4 do '( godine

:ajuestaliji &aktori rizika u obolelih od arterijske hipertenzije prikazan je na sledeoj slici 0:a prvom mestu dolazi gojaznost sa skoro 708, zatim poremeaj metabolizma masti, mala&izika aktivnost, puenje itd


13/21

"lika 0 :ajei &akttori rizika u obolelih od arterijske hipertenzije

! jednoj grupi klinikih bolesnika )osobe koje su hospitalizovane/ pratili smo neke &iziolokeparametre "lika :ormalni krvni pritisak bio je kod (, a poveani kod 0 ispitanika ;ratilismo= %ivotno doba, telesnu te%inu, visinu i povrinu tela ;rimetilo smo da su osobe sapoveanim krvnim pritiskom, neto straijeg %ivotnog doba )mla6e osobe se te%e odluuju nahospitalizaciju/, poveane telesne te%ine, ni%eg rasta sa poveanom povrinom tela 5o znai dasu gojazne

Cizioloki parametri

Opti podaci :ormalni krvni pritisak )nV(/ ;ovean krvni pritisak )nV0/

$oba (,. 1,5 (.,4 2,12

5e%ina '3,. 1,3 70,. 1,7

@isina 7(, 1,3 '',' 1,2

;ovrina tela ,7. 0,2 ,34 0,05


14/21

"lika Cizioloki parametri u ( osoba sa normalnim krvnim pritiskom i 0 sa poveanimpritiskom, koji se le%ali u bolnici zbog sranih tegoba

Odnos izme6u obesitas-a i poveanog krvnog pritiska

:a jednom skupu gde se je raspravljalo o leenju )sni%enju/ poveanog krvnog pritiska


15/21

( - ( . (,( ( 4, ' ,0

- '( 7 ',0 . 3,' ( 47,

4 - '( (7 4,0 4 4,( '70 (4,

"lika Cakror rizika M puenje

edna od najeih komplikacija povienog krvnog pritiska je zadebljanje i uveanje sranogmiia )hipertro&ija/ to mo%e da uzrokuje koronoropatije i sranu slabost )insu&icijenciju srca/

lektrokardiogram )KH/ - *ipertro&ijska bolest sranog miia= leva ventrikularna hipertro&ija

Nesta komplikacija akutne hipertenzije je mo%dano krvarenje *ronina hipertenzija se ispoljavapromenama na krvnim sudovima razliitih organa, a najee komplikacije su hronina bubre%nainsu&icijencija, stvaranje aneurizmi mo%danih arterija ili trajno slepilo 5ako6e, poveani krvnipritisak je jedan od najeih uzronika nastanka ateroskleroze, bolesti velikih i srednjihmiinih arterija Karakterie se dis&unkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom )upalomkrvnih %ila/ i nakupljanjem lipida, holesterola, kalcijuma, elijskih elemenata i drugih minerala

unutar zidova velikih krvnih sudova )aorte, koronarnih, karotidnih i cerebralnih arterija iliarterija donjih ekstremiteta/ Kako bi se odupreli poveanom pritisku krvi, krvni sudovi postajurigidni i gube sposobnost da se normalno oputaju, to dovodi do gubitka elastinosti arterijaKao posledica ove dis&unkcije krvnih sudova, &ormira se plak )aterom/ na unutranjim zidovimakrvnih sudova, to izaziva vaskularno remodelovanje i opstrukciju lumena krvnog suda ;lakremeti protok krvi i smanjuje oksigenaciju ciljanih tkiva !koliko je dotok kiseonika smanjen usranom tkivu, nastaje angina )bol iza grudne kosti/ ;rekid dotoka kiseonika u srani mii
http://medicor.files.wordpress.com/2010/03/ekg.png


16/21

izaziva in&arkt srca 5ako6e, povien pritisak &avorizuje stvaranje ateroma u karotidnimarterijama to predstavlja glavni uzrok nastanka cerebralnih vaskularnih bolesti

#rterijska hipertenzija )uveajte klikom na sliku/

#teroskleroza je me6u vodeim uzronicima smrti u zemljama u razvoju ! "#$-u, odgovornaje za smrt najmanje 00 000 ljudi koji umiru od posledica akutnog in&arkta miokardaprouzrokovanog totalnim prestankom dotoka kiseonika u sranom miinom tkivu 5ako6e,

oboljenja srca i krvnih sudova su najei uzrok smrti u "rbiji$ijagnoza hipertenzije postavlja se merenjem krvnog pritiska :ajbolji nain da seblagovremeno otkrije povien krvni pritisak je redovan sistematski zdravstveni pregled koji jepreporuljivo raditi jednom godinje, osim ukoliko zdravstveno stanje ne zahteva drugaije @rloje va%no znati i to da se hipertenzija ne mo%e dijagnostikovati samo na temelju jednog ili dvamerenja arterijskog pritiska $a bi se uspeno dijagnostikovala, potrebno je da krvni pritisakbude iznad granica normale najmanje puta u razdoblju od ( dana :eki od strunjaka aktvrde da se hipertenzije mo%e dijagnostikovati tek nakon pete lekarske kontrole ukoliko jearterijalni pritisak bio povien tokom svake vizite lekaru @rlo je va%no i redovno merenjekrvnog pritiska u kunim uslovima Kontrola krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima iu istim uslovima, kao i vo6enje evidencije o merenju pritiska, predstavljaju proces samokontrole

bolesnika i poma%u u praenju hipertenzije :eki strunjaci ak preporuuju i etvorodnevnouzastopno merenje pritiska dva puta ujutru i dva puta uvee :emojte zaboraviti da krvni pritisakvarira tokom dana zbog ega je va%no meriti ga svaki dan u isto vreme :emojte brinuti zbogloeg rezultata jednog merenja, jer pravu sliku vaeg krvnog pritiska daju tek merenja zabele%enatokom du%eg vremenskog perioda Eerenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji vrlo esto se mogudobiti neto vie vrednosti to se pripisuje uzbu6enju zbog pregleda i prisustva lekara )takozvanaWhipertenzija belog mantilaW/
http://medicor.files.wordpress.com/2010/03/arterijska-hipertenzija.jpg


17/21

Eerenje arterijskog pritiska

Kako bi dobijene vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska bile realne i validne, 40-0 minuta premerenja ne treba imati nikakvu &iziku aktivnost, ne puiti i ne piti ka&u 5ako6e, pri merenjupritiska neophodno je potovati i pravila o postavljanju ruke u odgovarajui polo%aj u visini srca:e zaboravite da dijagnozu poveanog krvnog pritiska )hipertenzije/ mo%e utvrditi samo lekarnakon sprovedenih ispitivanja poput laboratorijskog pregleda krvi, pregleda onog dna)&undusa/, ultrazvunog pregleda bubrega i nadbubrega, doplera renalnih )bubre%nih/, karotidnih

i &emoralnih arterija, KH-a srca, testa optereenja i po potrebi ultrazvuka srca

Hipertenzija : podela, uzroci i simptomi povienog pritiska

! zavisnosti od trajanja, hipertenzijase mo%e podeliti na akutnu i hroninu hipertenziju #kutnahipertenzija mo%e da traje od nekoliko sati do nekoliko dana i najee se ispoljava naglimpovienjem arterijskog pritiska iznad 400 mm*g "inonim za ovo stanje je hipertenzivna kriza*ronina hipertenzija je trajno povienje arterijskog pritiska

;rema uzroku nastanka, hipertenzija mo%e biti=X EsencijalnaM uzrok ove hipertenzije nije poznat ;rvi put se javlja izme6u 0 i 0 godine%ivota i smatra se boleu industrijaliziranog drutva Nini .8 svih hipertenzijaYX Renalna ili bubrena hipertenzija - nastaje kao posledica zapaljenja bubrega ili su%enja)stenoze/ renalne arterijeYX Endokrina hipertenzija - mo%e da nastane kao posledica poveanja nadbubre%ne %lezde)hiperplazije/, Kuingove bolesti )nastaje kao posledica autonomne sekrecije kortizola izadenoma ili tumora hipo&ize/, Kronove bolesti )nespeci&ino zapaljenjsko oboljenje digestivnog
http://medicor.wordpress.com/2010/03/29/hipertenzijapodela-uzroci-i-simptomi-povisenog-pritiska/http://medicor.wordpress.com/2010/03/29/hipertenzijasta-je-povisen-krvni-pritisak/http://medicor.files.wordpress.com/2010/03/merenje-pritiska.jpghttp://medicor.wordpress.com/2010/03/29/hipertenzijasta-je-povisen-krvni-pritisak/http://medicor.wordpress.com/2010/03/29/hipertenzijapodela-uzroci-i-simptomi-povisenog-pritiska/


18/21

trakta/, Konovog sindroma )nastaje kao posledica poveane sekrecije aldosterona koji uzrokujeretenciju vode i sodijuma/ ili u odmakloj &azi eerne bolestiYX Kardiovaskularna hipertenzija - nastaje kao posledica &iziolokih promena na srcu ilipromena na aorti )aneurizme na primer/YX Neurogena hipertenzija - mo%e nastati kao posledica pojaanog luenja humoralnih inilaca,

koji dovode do gra arteriola i porasta krvnog pritiska 5ako6e, veruje se da kod nekih ljudi, izgenetskih razloga, vazomotorni centar koji se nalazi u produ%enoj mo%dini reaguje poveanimluenjem noradrenalina u stresnim situacijamaYX Hipertenzija u trudnoi ili gravidna hipertenzija - nastaje zbog same trudnoe kod %ena kojesu ranije imale normalan pritisak Eo%e se ispoljiti kao preeklampsija i eklampsija;reeklampsija se javlja u treem trimestru prve trudnoe, obino posle 43 nedelje trudnoe, ipraena je arterijskim pritiskom iznad (0J3 mm*g u vremenskom periodu du%em od (-'hKarakterie je pojava belanevina u mokrai )proteinurija/ i bledi i bezbolni otoci )edemi/ nalicu, oko oiju, na nogama i rukama Kako trudnoa odmie otoci rastu, jer se smanjujeizluivanje mokrae iz organizma klampsija je teko stanje kod koga se, osim pomenutihsimptoma, javljaju i toniko M kloniki greviY

X Hipertenzija izazvana lekovima ili ijatrogena hipertenzija - nastaje kao posledicasekundarnih e&ekata lekova ili usled njihove dugotrajne upotrebe 9bupro&en i diklo&enak, naprimer, blokiraju odre6ene AOS- i AOS-4 enzime, to dovodi do smanjenja stavranjaprostaglandina :jihova dugotrajna upotreba mo%e da dovede do smanjenja izluivanja vode inatrijuma iz elija Kortikosteroidi poput prednizona i hidrokortizona, tako6e izazivajuzadr%avanje natrijuma u elijama organizma Kontraceptivne pilule i neki lekovi za prehladutako6e mogu izazvati sekundarnu hipertenziju 9ako se acetamino&en )5Dlenol/ nekada smatraovrlo sigurnim lekom, istra%ivanja su pokazala da redovna upotreba veih doza mo%e da povearizik od sekundarne hipertenzije 9stra%ivanja su obuhvatila 000 %ena koje nisu imale visokkrvni pritisak u trenutku zapoinjanja studije +ezultati su pokazali da %ene koje su uzimaleproseno 00 mg ili vie acetamino&ena svaki dan nekoliko godina, imaju su vee sanse da oboleod hipertenzije, nego %ene koje ga nisu uzimale :e zna se da li je isti sluaj kod mukaraca, jeroni nisu bili ukljueni u ovu studiju

! .8 sluajeva hipertenzije, nema sigurnog uzroka koji se mo%eidenti&ikovati Ovaj tip visokog krvnog pritiska zove se primarna hipertenzija !koliko je visokpritisak posledica drugih patolokih stanja, onda taj pritisak nazivano sekundarnomhipertenzijom Oboljenja bubrega i nadbubre%ne %lezde, oboljenja titne zlezde, anomalije krvnih

sudova, preeklampsija i zastoj u disanju tokom sna mogu da uzrokuju sekundarnu hipertenziju"ekundarna hipertenzija mo%e napredovati brzo i izazvati vii krvni pritisak nego primarna kojase razvija postepeno, tokom vie godina*ipertenzija je bolest savremenog oveka 9gra vrlo va%nu ulogu u nastanku kardiovaskularnihbolesti i promena na krvnim sudovima mozga ! poetku bolesti, vrlo esto nema nikakvihsubjektivnih simptoma zbog ega se naziva Wtihim ubicomW


19/21

na njegov organiza @isoki krvni pritisak je primarni uzronik koji dovodi do mo%danog udara,kardivaskularnih bolesti i trajnog oteenja bubrega !koliko je visoki krvni pritisak udru%en sadebljinom, puenjem, visokim holesterolom ili eernom bolesti, rizik od sranog i mo%danogudara se viestruko poveava

:ormalno i optereeno srce

*ipertenzija se otkriva kontrolnim merenjem krvnog pritiska, a vrlo esto tegobe poinju tekkada ovek sazna da ima povien krvni pritisak :ajei simptom povienog pritiska jepotiljana glavobolja koja je izra%enija ujutru i takozvano Wzujanje? u uima Bnojenje,uznemirenost, hladne ake i stopala, lupanje srca i poremeaj sna neki su od simptoma labilne)nestalne/ hipertenzije koja se esto javlja kod mla6ih ljudi


20/21

nikotin, gojaznost i &izika neaktivnost &aktori su rizika za nastajanje poveanog krvnog pritiska! skoro .08 sluajeva poveanog krvnog pritiska ne zna se taan uzrok bolesti )primarnahipertenzija/, a kod manje od 08 poveanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolestipoput oboljenja bubrega, nadbubre%ne %lezde, srana oteenja, poremeaji titne %lezde i drugih)sekundarna hipertenzija/

Heneralno, organizam se prilago6ava poveanom pritisku i naui da %ivi sa njim tako da osobane osea nikakve simptome 9pak, ovakvo stanje pojaano optereuje srce i krvne sudove idugorono ostavlja posledice po nae zdravljeZ

Hipertenzija : higijensko!dijetetski reim

Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska je promena u nainu $ivota. 9 obzirom

na to da nikotin su$ava krvne sudove i poveava krvni pritisak prestanak puenja je

izuzetno va$an u leenju hipertenzije. 4noga istra$ivanja su pokazala da je brojsranih napada znatno vei kod puaa nego kod nepuaa. 3igijensko-dijetetski

re$im podrazumeva manji unos soli ka#e masne hrane vei unos kalijuma "ziku

aktivnost i smanjenje telesne te$ine. Postoje jasni dokazi o povezanosti izme0u

koliine uneene soli i visine arterijskog pritiska. @ apanu na primer gde se troi

dosta ribe koja sadr$i velike koliine soli poveana je incidencija arterijske

hipertenzije. 9a druge strane primitivni narodi 8mazonije ili 8#rike unose manje soli

i kod njih gotovo da nema hipertenzije niti visina pritiska raste sa starenjem.

9manjenjem unosa soli na manje od g dnevno smanjuje se i koliina vode u

organizmu ime se rastereuje krvotok. Pravilan izbor namirnica je klju uspeha u

uspenoj kontroli hipertenzije. 7rza hrana suhomesnati proizvodi masna mesapunomasni sirevi kajmak puter pavlake majonez i slini prelivi i sve druge

visokokalorine namirnice treba izbaciti iz upotrebe. @mesto toga po$eljno je

konzumirati sve$e ili bareno voe i povre ribu piletinu i uretinu bez ko$e mlade i

neslane sireve i jogurt sa niskim procentom mlene masti. @potreba celera peruna

i miro0ije je preporuljiva jer oni poma$u izbacivanje tenosti iz organizma ime se

posti$e smanjenje krvnog pritiska. 9ve$ paradajz i sok od paradajza tako0e obaraju

krvni pritisak. 7eli i crni luk sni$avaju krvni pritisak pa se preporuuje povean unos

osobama sa ovim problemom. &eprijatan miris belog luka mo$e da se prevazi0e

upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa. 4e0utim treba imati na umu da je

sve$ beli luk naje"kasniji. 4asna morska riba (losos sardina tuna i druge) bogata je

omega * masnim kiselinama. @koliko se koristi u bar tri obroka nedeljno mo$e

doprineti smanjenju i regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi.

5adovoljavajua "zika aktivnost je brzo hodanje vo$nja bicikla ili plivanje najmanje

*-, puta nedeljno u trajanju od *A-+, minuta. &edavna nauna istra$ivanja

sprovedena u &emakoj utvrdila je da se povieni pritisak javlja A puta ee kod

osoba sa AB uveanom telesnom masom u odnosu na one ljude ija je telesna

masa blizu idealne. >ako0e u toj studiji se utvrdilo da smanjenje telesne te$ine za
http://medicor.wordpress.com/2010/03/29/hipertenzija-higijensko-dijetetski-rezim/http://medicor.wordpress.com/2010/03/29/hipertenzija-higijensko-dijetetski-rezim/


21/21

*C kg dovodi do sni$enja pritiska. Dedovan san i smanjenje stresa su tako0e

po$eljni za regulaciju pritiska kao i smanjenje unosa alkoholnih gaziranih i

energetskih pia. &e zaboravite da to je vei proseni dnevni unos alkohola i

hipertenzija je via. &ije poznato kolika je najmanja doza alkohola koja jo nema

uticaja na pritisak ali se smatra da smanjenje konzumiranja alkohola za AA ml

nedeljno dovodi do sni$enja pritiska za mm3g.=obra regulacija pritiska mo$e da se ostvari i kombinacijom lekova koji smanjuju

pritisak krvi na zidove krvnih sudova (antihipertenzivi). 8ntagonisti kalcijuma 8EF

inhibitori diuretici al#a i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora su

lekovi izbora u leenju hipertenzije ali adekvatnu terapiju mo$e da odredi samo 6a

lekar. &e zaboravite da ne postoji idealna kombinacija medikamenata koja odgovara

svim pacijentima. Prepisanu terapiju od strane lekara treba potovati. /ekovi se

uzimaju svakodnevno i na nain na koji su prepisani. >ako0e ni jedan lek se ne sme

samoinicijativno ukinuti kada se krvni pritisak normalizuje. &eophodno je znati i to

da antihipertenzivi ne izazivaju nikakvu zavisnost. >ano je da neki od njih mogu

imati ne$eljena dejstva ali ukoliko se ona i pojave neophodno je javiti se lekaru jer

jedino lekar mo$e promeniti terapiju. =obro regulisanim krvnim pritiskom smatra se

pritisak koji je uvek ispod +A1CA mm3g. !od takvih bolesnika kontrola lekara se vri

svakih est meseci. @koliko je vrednost krvnog pritiska +A1CA mm3g ili vie

neophodno je odmah se javiti lekaru kako bi se korigovala korigovala i spreile

posledice neregulisanog krvnog pritiska. >ako0e ne zaboravite da ponesete sa

sobom sve upisane vrednosti krvnog pritiska tokom kune samokontrole jer one

mogu biti od izuzetne pomoi lekaru u odre0ivanju dalje terapije. Dedovno merenje

krvnog pritiska kod poma$e da se bolje razumeju rezultati merenja krvnog pritiska i

#aktori koji na njega utiu.

3ipertenzija ili povieni krvni pritisak je bolest koja zahteva do$ivotnu kontrolu.

8dekvatno leenje je od izuzetne va$nosti jer svaka neleena hipertenzija ak ikada nema tegoba s vremenom dovodi do trajnih oteenja srca mozga i bubrega.

O ozbiljnosti ove bolesti dovoljno govori podatak da najmanje 2 miliona ljudi u svetu

godinje umre od posledica povienog pritiska.

Documents

Povišeni krvni pritisak