P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 199 UDK 342.738:004.7(094.5) Prof. dr Predrag Dimitrijevi

Pravni fakultet Univerziteta u NiuPravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu PRAVNA REGULATIVA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I PRAVO NA PRIVATNOST Elektronskakomunikacijajenovoizazovnopodrujekojezahteva pravnoregulisanje.Svakadravazakonimaipodzakonskimaktimare-gulie ponaanje na Internetu u svojim nacionalnim granicama. Meutim, dravasenemoeograniitisamonadravnegranicejersuelektronski odnosi ili elektronska komunikacija globalnog karaktera.Privatnostjejednoodosnovnihljudskihpravatoznaidaseod-nosi na ona prava koja su vezana za linost oveka i predmete koji su ne-posrednovezanizanju.Razvojnovihinformacionihtehnologijadoveoje dostvaranjasistemakojiomoguujumasovnopraenje,nadzoriprislu-kivanjekomunikacija,njihovuobradunadigitalnimmedijimaipove-zivanjesdrugimpodacima.Problematikaprivatnostipostalajegorua praktinatemauuslovimaelektronskekomunikacijeiupotrebeinfor-maciono-komunikacione tehnologije. Pravna regulativa ove materije ima dve osnovne sfere. Jedna se tie tehnikih pitanja, a druga pravnih pitanja, koja sa svoje strane imaju gra-anskopravnu, pravno-ekonomsku i javnopravnu dimenziju. Ova poslednja je predmet nae panje. Pravno regulisanje elektronske komunikacije obu-hvatabrojneodnosekojisustvoreniunovimtehnolokimuslovima,kao to su odnosi povodom: nezatraenih poruka, podataka o linosti u javnom telefonskom imeniku, podataka o saobraaju i lokaciji, pitanja bezbednosti iintegritetajavnihkomunikacionihmreaiusluga,tajnostielektronskih komunikacija,pitanja(zakonitog)presretanjaelektronskih komunikacijai problemizadravanjapodataka(obavezezadravanja,vrsteizatituza-dranih podataka). Sredinjepravnopitanjejedalijepravnozatienopravopri-vatnosti unavedenim i drugim elektronskim komunikacijama. Odgovor je negativan jer jedan zakon (npr. zakon o elektronskoj komunikaciji) otvara P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 200 vrata za povredu privatnosti od strane drugog (npr. zakona o tajnosti po-dataka), ili treeg, a oni svi daju odreene ruke podzakonskoj regulatornoj funkciji dravnih i nedravnih organa (raznih agencija i regulatornih tela). Sdrugestrane,ovakvostanjeneusklaeneidisperzivnepravnere-gulative gotovo je standardizovano na regionalnom i evropskom planu, pa sezakljuujedazloupotrebapravaprivatnostiinidaseonomorapo-jaano kontrolisati. Problem je to se moraju ponuditi adekvatne i efikasne pravne procedure zatite ovog prava. Kljune rei: lektronska komunikacija; Pravo na privatnost. 1. UVOD Svakadravazakonimaipodzakonskimaktimareguliepona-anjenaInternetuusvojimnacionalnimgranicama.Meutim,drava se ne moe ograniiti samo na dravne granice jer su elektronski odnosi ilielektronskakomunikacijaglobalnog,dakleinternacionalnogkarak-tera. Nacionalne vlade ne mogu da obuzdajuogromne mogunostisaj-ber prostora ba zbog prirodeglobalne tehnologija koja ne moe ogra-niiti broj subjekata koji su u globalnoj mrei. Kibernetskim prostorom putuju razliite informacije, a pri tome autori tih razliitih sadraja ne-maju mogunost kontrole nad upotrebom i obradom svojih informacija naInternetu.Postojineverovatnalakoakojomsedigitalnimaterijal moekopirati,slatiinaraznenaineobraivati.Dok,sjednestrane, postojimiljenjeozabraniupotrebeilistriktnojkontrolielektronskih informacija, s druge strane, postoji i miljenje da globalna javnost treba da slobodno raspolae ovakvim sadrajima, na isti nain na koji je tra-dicionalno raspolagala kopijama knjiga, muzike i ostalih autorskih dela.KorisniciInterneta,zbognjegovogmultinacionalnogkaraktera, teepopustljivimpropisima,odnosnoizbegavanjupropisa,paimse esto i omoguava izbegavanje propisa koji im ne odgovaraju.1 Tanije, veb-sajtlakomoebitismetenvanjurisdikcijegranicadraveitako ne biti limitiran njenim zakonima. Ovo off-shore pravosue sa minimu-mom pravnih propisa moe pretvoriti Internet u raj za kockanje i ostale radnjekojesuzabranjenenadrugimmestima.Ovdesepojedinanim, ilikolektivnimpostupcimavripotiskivanjenacionalneiinternacio-

1 Korisnik Interneta je fiziko ili pravno lice koje koristi Internet usluge i/ili ostale usluge prenosa podataka po osnovu zakljuenog ugovora ili na drugi predvieni nain. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 201 nalne regulative jer nedostaju efikasna nacionalna i internacionalna tela koja e voditi rauna o tome.2 2. PRAVO NA PRIVATNOST Privatnostjejednoodosnovnihljudskihprava,toznaidase odnosi na ona prava koja su vezana za linost oveka i predmete koji su neposredno vezani za nju. Iako na prvi pogled izgieda da je nepotrebno isticativezanostpravaprivatnostizafizikolice,njegovulinostii-vot, ono je ipak neophodno jer predstavlja osnov ovog prava. Kao lino pravo, pravo privatnosti je neotuivo pravo svakog pojedinca i ne moe se preneti na drugog pojedinca ili instituciju.3 Odmnogihpitanjanastalihpojavomkompjuterskeinformatike tehnologije,pravnapitanjakojaproizlazeiztzv.napadanaprivatnost (assault on privacy), i pitanja zatite i bezbednosti podataka u kompju-terizovanim informacionim sistemima, na elu su tog pravnog izazova.4

Tome ide na ruku i opti pravni princip u ovoj materiji da podaci koji su javno dostupni, odnosno koje javnost ima pravo da zna u skladu sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, ne smatraju se tajnim podacima, odnosno poslovnim tajnama. Razvoj novih informacionih tehnologija doveo je do stvaranja sis-tema koji omoguuju masovno praenje, nadzor i prislukivanje komu-nikacija,njihovuobradunadigitalnimmedijimaipovezivanjesdru-gim podacima. Tehnologija elektronskog praenja i nadzora izuzetno se brzo razvija. To postavlja pitanje privatnosti i pravne zatite linih po-datakagraanaprilikomvoenjarazliitihevidencijadravnihine-dravnih organa i organizacija. Sredstva za elektronsko praenje i nad-zor omoguuju ak i ispitivanje psihikih reakcija analizom glasa, ana-lizommodanihtalasa,itd.Moguejeakustanovitiiemocionalno stanje pojedinca, itd.

2 P. Dimitrijevi, Pravo informacione tehnologije, Sven, Ni 2010. 3 M. Drakuli, Osnovi kompjuterskog prava, DOPIS, Beograd 1996. 4Pojedinistrunjaciizoblastiinformatikepredlauuvoenjelinogbrojaza svakogpojedincaradiidentifikacijeuvezispitanjemporeza,bankarskihposlova, obrazovanja, socijalne zatite, vojne obaveze, kao i zbog drugih razloga. (...) Nije te-kozamislitiopasnostikojeproizlazeizovetehnologijezabuduegeneracije.Nepri-jatnaistinajetadamnogiaspektiprimeneinformatiketehnologijepredstavljajupo-tencijalno ili stvarno ugroavanje privatnosti. A. R. Miller, The Assault on Privacy - ComputersDataBanksandDosiers,TheUniversityofMichiganPress,AnnArbour, MI 1971, 4. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 202 Razvojemkomunikacionihmrea,naroitoInternetakaoglobal-nesvetskemreeilimreesvihmrea,javljasepojamumreenog drutva,virtuelnogsvetaukojemsvakokomunicirasasvakim.5In-ternet je globalni elektronski komunikacioni sistem sainjen od velikog brojameusobnopovezanihraunarskihmreaiureajakojirazme-njujupodatkekoristeizajednikiskupkomunikacionihprotokola.6 Globalni elektronski sistem komunikacija postaje izvor najraznovrsnijih podataka o ljudima. U virtuelnom svetu, ovek je daleko manje oprezan negourealnom.Prividnanevidljivosti udaljenost stvaraunjemuose-ajanonimnostiisigurnosti,paponekaddajeilinepodatkeilipre-duzima i one radnje koje u fizikom svetu sigurno nikada ne bi. Razvojemelektronskekomunikacijeotvorenjeitavnizpitanja,apre svegapitanjezatitepravagraaninanaprivatnost,odnosnopravanane-povredivost integriteta njegove linosti, time to se tite odreeni podaci koji setiunjegovelinosti.7Tojeimalozaposledicudaseuoipravona privatnost, kao jedno od osnovnih ljudskih prava i da se pravnici ponu bavitipravnomzatitompodatakaolinosti.Pitanjezatitepodatakao linosti (linih podataka) je sloeno pitanje, izmeu ostalog i zbog tekoa u vezi sa uobliavanjem (konstruisanjem) jedne precizne pravne definicije privatnosti.Pitanjeprivatnosti(privacy)ipravanaprivatnostgodinamaje predmetburnihteorijskihrasprava.Klasinakoncepcijaprivatnostiiz-neta je u radu Pravo na privatnost (TheRighttoPrivacy) amerikih su-dija Samuel Warren-a i Louis Brandais-a, krajem XIX veka, gde se pravo privatnosti definie kao pravo da se bude ostavljen na miru (right to be left alone).8

5 P. Dimitrijevi, Umreena javna uprava, Pravni ivot 11/2009. 6 Zakon o elektronskim komunikacijama, Slubeni glasnik RS, br. 45/10, l. 4. 7 S. Lili, Pravna informatika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006, 140. 8 S. Warren, L. Brandais, The Right to Privacy, Harvard Law Review, 1890. Prob-lem privacy javlja se krajem prolog veka u SAD, a prvi lanak o pravu privatnosti (The Right to Privacy) publikovali su u Harvard Law Review 1890. godine S. Voren i L.Brandis. OvufrazuskovaojeTomasM.KuliiteknakontogasuS.VoreniL. Brandis predloili termin right of privacy, u pomenutom lanku. Nedavno,u jednomintervjuukoji jedaoBilGejts,opisujuse blagodetikomuni-kacionogdrutva,alisepritomeistiedautomrajupostojijedanproblemkojise nazivaodbranaprivatnosti.Uinformatikomdrutvumoesereidamipostajemo svojasopstvenainformacija,kojanasobeleava,definieiklasifikuje.Steimogu-nostdaseovladacirkulacijominformacije,modasekontrolieonajkojijekoristi, znaikonanosteivlastnadsamimsobom.Ciljjedasegarantujejednofunda-P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 203 Pravo na privatnostjedno je od osnovnih, neotuivih i apsolutnih ljudskihpravasvakogpojedincakojimseobezbeujeintegritetidig-nitetljudskelinosti,aradiouvanjatajnostiislobodenjegovogpri-vatnogivota.9Karakteristikeisadrajpravanaprivatnostsu:privat-nostjejednoodosnovnihljudskihprava,pravonaprivatnostobez-beuje integritet i dignitet linosti, ono uva tajnost i slobodu privatnog ivota i to je apsolutno pravo. Pravoprivatnostitititrivrsteinteresa:a)ovekoveinterese autonomijeodluivanjauintimnimilinimstvarima;b)interespo-jedinca da se zatiti od otkrivanja linih okolnosti; c) interes pojedinca da se obezbedi od neosnovane prismotre od strane vlasti.Meutim, problematika privatnosti postala je gorua praktina te-mauuslovimaupotrebeinformaciono-komunikacionetehnologijei elektronskekomunikacije.Onajestvorilaneogranienemogunostiza koncentraciju podataka, njihovo grupisanje i pretraivanje po raznim obe-lejima, kao i mogunost korienja od strane irokog kruga korisnika. To jeimalozaposledicumasovnupojavupodatakaolinostiporaznimevi-dencijama,registrimaidrugimzbirkamapodataka.Opasnostizapri-vatnost koje donose informacione tehnologije sastoje se u stvaranju di-gitalnihinformacionihdosijeaograanimakojisemoguzloupotrebiti (npr. kraa identiteta) i stvaranju ogromnog trita linih podataka.10 Informacionatehnologijamoeseiskoristitizastvaranjekompleksnih dosijea o graanima, ne samo od strane dravnih institucija, radoznalih hakerailizlonamernihkriminalaca,veizapotrebeprivatnogsektora koji se njima sve ee koristi u komercijalne svrhe. Dodue, problemi kojizadiruuprivatnostgraanamoguproizaiizgreakauprogra-mima, sigurnosnih slabosti komunikacionih protokola ili skrivenih mo-gunostipostojeihprograma.Zabrinjavajuejetoseinformaciona tehnologija moe koristiti za praenje aktivnosti disidenata, aktivista za ljudskaprava,novinara,studentskihvoa,manjina,sindikalnihvoa, politikih oponenata itd. mentalnopravoubuduemdrutvukojimnoginazivajudrutvombezpapira(pa-perless society). 9 Protiv ovakve negativne definicije prava privatnosti danas su izraene brojne i ozbiljnekritike.Pokuajdase privatnostizjednaisaneuznemiravanjem,tj.sidejom da se bude ostavljen na miru, filozofi nazivaju negativnom slobodom. 10 Trite linih informacija, skriveno od pogleda javnosti, ve je 1999. po nekim procenama premailo vrednost 1,5 milijardi dolara. Osim za marketinke potrebe, takvi podaci mogu dovesti i do tzv.krae identiteta, pri emu su najee zloupotrebe za injenje raznih krivinih dela kao to su raunarske prevare. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 204 Opasnost od tehnologije postaje vea, jer s gledita sigurnosti In-ternet ima velike slabosti. Glavni razlog za to je, prije svega, to je on zamiljen da obezbijedi najvei mogui stepen elastinosti, pa zbog to-ganezadovoljavaupogleduneovlaenogkorienjapodataka.Pos-tojanjesvihovihopasnostiirizikaukazalisunaneophodnostformiranja jednogsistemanaelaimerazazatitupravapojedincanaprivatnosti tajnost podataka koji seodnose na privatnost.Privatnostjesastavnideolinealiisocijalnesigurnostiuinfor-macionom drutvu i masovne elektronske komunikacije. Zbog toga, sa-vremeniaktivnikonceptprivatnostipolaziodtogadauinformacionom drutvunikonemoebitiostavljennamirujersupodaciopojedincimai pravnim licima deo sloenih informacionih sistema (e-drave). Da bi se pravo naprivatnostmoglozaistapravnozatititi,moramoimatijednurealnukon-cepciju,kojaesamuprivatnostshvatitiukontekstuglobalnogkomunika-cionogokruenja,kojeimatendencijuentropije.Privatnostjepravoda zatitimo sebe od uticaja spoljneg sveta. To je mera kojom se koristimo radiuspostavljanjaogranienjanazahteveorganizacijeiljudi.Toje pravo koje traimo radi zatite nae line slobode, nae autonomije i na-eg identiteta.11 Pojam prava privatnosti proirio se na mnoge sfere i situacije koje mogupredstavljatiizvordiskriminacijenaradnommestukaoinasve drutveneodnose.Naputajuishvatanjeprostezatiteovekoveinti-me,pravonaprivatnostshvaenojekaozatitapravanaslobodan izbor,bezuslovljavanjailidiskriminacijekojeodreujeslikakojusu drugi o nama stvorili.Savremenikonceptprivatnostistavljanaglasaknatzv.kontrolu informacija,jersenemoeiskljuitirealnokomunikacionookru-enje u kojem se ovek danas stvarno nalazi. Savremena pravna teorija posmatra pravo privatnosti sa tzv. aktivnog stanovita.Interes pojedin-cajedasaznadasepodacionjemuprikupljajuiuvaju,zatosu neophodni,kakoesekoristitiiodstranekoga,ukojesvrheisl.In-teres samoodreivanja sopstvene elektronske komunikacije sa drugima, odraava elju pojedinca i grupa da saoptavaju informacije o sebi. Pri-vatnost je pravo pojedinca, grupa ili institucija da sami za sebe odrede kada, kako i u kojoj meri e se informacije o njima saoptavati drugim licima.Prematome,informacionaprivatnostjeprivatnostkaopravo

11 S. Davies, How to Beat Goliath: The Strong Privacy Protection Is the Best De-fense Against Information Warfare. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 205 pojedincadakontroliekojipodaci,zakogaikakomogupostatidos-tupni drugima.Onotopravotustvarnomoejedapojedincimapravnogarantuje kontrolu nad informacijama o sebi. Pojedinci imaju pravo da znaju i kontroliu ko koristi informacije o njima, kada i u koje svrhe, da li ima ovlaenja za to, da li je dolodopromena tih informacija,zatoiukojesvrhe.Sutinajeu samoodreivanju sopstvene komunikacije sa drugim. Meutim,informaciona tehnologijausprezisa javnim interesomozbiljnodovodiu pitanje pravo na privatnost. Imajui uvidu poveanu mogunost zloupotrebe koja se moe javitizbogprimeneinformacionihsistema,mnogezemljesupristupile donoenju odgovarajuih zakona i podzakonskih akata, s ciljem posebne i neposredne zatite podataka odnosno privatnosti.12 3. ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA Elektronskakomunikacijajestemasovniiumreenisistemelek-tronskihkomunikacionihodnosaukomeseprenoseiobraujurazne elektronskeinformacijeizmeu,popravilu,neogranienogbrojasub-jekata. Elektronska komunikacija funkcionie kao umreeni sistem pro-toka informacija. Elektronskakomunikacijajesistemskipravnoregulisanaspe-cijalnim Zakonom o elektronskim komunikacijama (ZoEK, 2010).13 Je-dan od vanih ciljeva i naela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija je i naelo obezbeivanja visokog nivoa zatite podataka olinostiiprivatnostikorisnika,auskladusaZakonomozatitipo-dataka o linosti i drugim zakonima i naelo osiguravanja bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga (lan 3). Zakonudelukojimreguliedostavljanjepodatakaizatitutaj-nostipodatakaizriitopropisujedajeoperaterduanda,nazahtev Agencije za elektronske komunikacije, dostavi sve podatke neophodne zaobavljanjeposlovaAgencije,anaroitoonekojisupotrebniza zatitupodatakaolinostiiprivatnostikorisnika,podatkezaprocenu bezbednosti i integriteta e-komunikacione mree. U tom smislu, Agen-cijajedunadasaraujesaorganimaiorganizacijamanadlenimza zatitu podataka o linosti (Poverenik).

12I.J.Lloyd,TheDataProtectionActLittleBrotherfightsback?,TheMo-dern Law Review, Vol 48, Stevens&Sons Limited 1985, 190. 13PrevaeegZakonaoelektronskimkomunikacijaovumaterijupravnojere-gulisao Zakon o telekomunikacijama, Slubeni glasnik RS, br. 44/03 i 36/06. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 206 Zakonimeviemestakojaneposrednopravnoureujupitanje privatnosti, odnosno pitanje linih podataka u e-komunikaciji.1. Nezatraene poruke. ZoEK (2010) odreuje pojam elektronske poruke definiuijekao svakitekstualni,glasovni,zvuniilislikovni zapis, poslat preko javne komunikacione mree, koji se moe pohraniti umreiiliuterminalnoj opremiprimaocasvedokjeprimalacnepre-uzmeilijojpristupi(lan3).Ovdejereoporukamakojekorisnik (pretplatnik)elektronskogsistemaprima,anijeihtraio(tzv.neza-traena poruka).Zakon polazi od principa da je korienje sistema e-komunikacije (npr.sistemazaautomatskopozivanjeikomunikacijubezljudskein-tervencije, faksa, elektronske pote ili drugih elektronskih poruka), radi neposrednogoglaavanja,doputenosamouzprethodnipristanakko-risnika, odnosno pretplatnika (primalac).Zabranjenojeneposredno(lino)oglaavanjekojimsenetano (neistinito)prikazujeiliprikrivaidentitetpoiljaocaelektronskihpo-ruka(npr.elektronskepote), kaoi(neposredno)oglaavanjebeznaz-nakeelektronskeadrese(brojatelefona).Utomsluaju,primalacpo-rukamoebeznaknadedazahtevaspreavanjedaljegslanjaoglasnih poruka. Zakon o elektronskim komunikacijama sadri niz obaveza za ope-ratera kao to su obaveze operatera da pretplatniku (korisniku sistema) omogui filtriranje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka, kao i jednostavan nain za podeavanje ili iskljuivanje filtera. Operaterjeduandajavnoobjavielektronskuadresuzaprijav-ljivanje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka. Ovde je jo jedan zakonski uslov, a to je da poruke budu kvalifikovane kao tetne. Operaterjeduanda,poprijemudokazaonezatraenimikod-ljivim porukama koje su poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi injeninostanjeiuzavisnostiodstepenazloupotrebe,opomenepret-platnikailimuprivremenoonemoguikorienjeuslugeiotomega obavesti. Usluajuponovljenezloupotrebe,operaterimapravodapret-platniku trajno onemogui korienje usluga (npr. raskine ugovor o ko-rienju usluga). 2. Podaci o linosti u javnom telefonskom imeniku. Prualac us-lugajavnogtelefonskogimenikaduanjedabeznaknadeobavesti pretplatnikaonameridanjegovelinepodatkeukljuiujavnodos-P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 207 tupantelefonskiimenik(utampanojilielektronskojformi),osvrsi imenika,dostupnostilinihpodatakaprekouslugaobavetenja,kaoi mogunostimazapretragulinihpodatakaodstranetreihlicapreko funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika. Pretplatnikimapravoda,poprijemuovogobavetenja,odbije saglasnostzaukljuivanjelinihpodatakaujavnodostupantelefonski imenik. Pretplatnik, iji se lini podaci nalaze u javnom telefonskom ime-niku, ima pravo na proveru ili ispravku podataka, kao i mogunost po-vlaenja date saglasnosti, odnosno brisanja linih podataka iz imenika, na jednostavan nain i bez naknade. Meutim,trebapribavitidodatnipristanakpretplatnikapreupo-trebe podataka iz javnog imenika u druge svrhe, odnosno svrhe razliite od kontaktiranja pretplatnikapreko imena, prezimena, odnosno naziva pretplatnika ili njegovih drugih identitetskih oznaka. 3.Obrada podataka o mrenomsaobraaju korisnika.Operater javnihkomunikacionihmrea,kojiobraujeiuvapodatkeosaobra-aju korisnika, duan je da te podatke obrie (obaveza brisanja) ili uini neprepoznatljivimkorisnika,kadaovipodaci(omrenomsaobraaju) vie nisu neophodni.14

Obavezabrisanja(nezadravanja)nepostojiakosu(1)podacipotrebnizaizraduraunazausluge,aliuokviruzakonskogrokaza naplatupotraivanjaili(2)podatkeoperaterkoristiradioglaavanjai prodajeusluga,aliuzpristanakkorisnika15ili(3)podatkepozakonu treba uvati zadravati. Obradupodatakaosaobraajusmedavrisamoovlaenolice, odnosno licakoja za potrebe operatera obavljaju poslove izdavanja ra-una,upravljanjamreom,davanjaodgovoranapitanjakorisnika,ot-krivanjaprevara,oglaavanjaiprodajeuslugaelektronskihkomuni-kacija i sl. i to samo u meri koja je neophodna za obavljanje navedenih aktivnosti.

14 Prethodno vaeiZakon o telekomunikacijama (lan 54) predviao je iru for-mulaciju po kojoj jeoperater duan da nadlenim dravnim organima omogui pristup ianalizupodatakaosaobraajukorisnikakojiseobraujuradiuspostavljanjaveza. Ovepodatkeinaeoperatermoeobraivatisamouobimukojijeneophodanzais-postavljanje rauna korisniku i moe ih dostaviti samo poiljaocu i primaocu poruka. 15 Svoj pristanak korisnik moe opozvati u bilo kom trenutku. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 208 Ovo ne vai ako Agencija i drugi dravni organi ostvaruju uvid u ovuvrstupodataka,akojisuodznaajazaodluivanjeusporovima (npr. povodom rauna za usluge). 4.Obradapodatakaolokacijikorisnika.Operatermoeobra-ivatipodatkeolokacijikorisnikasamopoduslovomdasekorisnik uini neprepoznatljivim ili ako on na obradu prethodno pristane, ali sa-mo u onoj meri i za ono vreme koje je potrebno za te svrhe.16 Meutim, ovonevaizalokacijskepodatkekojisezadravajuposilizakonaZoEK,l.129st.1.17Meutim,ZoEKizriitozabranjujezadravanje podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije (l. 129 st. 3). Operater je duan da pre pribavljanja pristanka obavesti korisnika ovrstamalokacijskihpodatakakoji ebitipredmetobrade,ciljuitra-janju obrade i da li e podaci biti dostavljani treim. Operaterjeduandakorisnikukojijedaopristanakpruimo-gunostdaodbijeobradupodatakaolokaciji,prisvakompovezivanju namreuiliprenosukomunikacije,nanainkojijejednostavanibe-splatan. Obraduovihpodatakamogudavresamoovlaenalicaope-ratera,odnosnoovlaenalicatreestrane,umerineophodnojzapru-anje usluge. 5.Bezbednostiintegritetjavnihkomunikacionihmreaius-luga.Operaterjeduandasciljembezbednostiiintegritetae-mrea, tajnostikomunikacijaizatitepodatakaolinosti,primeniadekvatne tehnike i organizacione mere primerene rizicima. Te mere posebno se odnose na prevenciju i minimizaciju uticaja bezbednosnih incidenata po korisnike i mree, kao i na obezbeivanje kontinuiteta rada mrea. Kadapostojiposebanrizikpovredebezbednostiiintegritetako-munikacionihmrea(neovlaenipristup,znaajangubitakpodataka, ugroavanjetajnostikomunikacija,bezbednostilinihpodatakaidru-go),operatertrebaotom rizikudaobavestipretplatnike.Akojetakav

16 Svoj pristanak korisnik moe opozvati u bilo kom trenutku. 17 Naime, operater je duan da zadri taksativno odreene podatke o elektronskim komunikacijama iz lana 129 stav 1 ZoEK-a za potrebe sprovoenja istrage, otkrivanja krivinih dela i voenja krivinog postupka, kao i za potrebe zatite nacionalne i javne bezbednosti. To su podaci potrebni za utvrivanje: izvora, odredita, poetka, trajanja i zavretka komunikacije, vrste komunikacije, identifikaciju opreme korisnika i za utvr-ivanjelokacijemobilneopremekorisnika.Meutim,ZoEKizriitozabranjujezadr-avanje podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije (l. 129 st. 3). P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 209 rizikvanopsegaobaveznihmeraoperatera,onjeduandaobavesti pretplatnikeomoguimmeramazatiteitrokovimauvezisapri-menom tih mera. OperaterjeduandaobavestiAgencijuosvakojpovredibez-bednostiiintegritetamrea,anaroitoopovredamakojesuimaleza posledicunaruavanjezatiteprivatnostikorisnika.Agencijajeovla-enadaobavestijavnostopovredibezbednostiiintegritetamreaili traiodoperateradatosamuradi,kadaprocenidajeobjavljivanje takve informacije u javnom interesu. 6.Tajnost e-komunikacija.Presretanjee-komunikacijakojimse otkrivasadrajkomunikacijenijedoputenobezpristankakorisnika. Pristanakkorisnikanijepotrebanakosepresretanjeininaodreeno vremeinaosnovusudskeodluke,akojetoneophodnoradivoenja krivinog postupka ili zatite dravne bezbednosti.18 Meutim,doputenojesnimanjekomunikacija,radidokazivanja komercijalnih transakcija ili drugih poslovnih odnosa,pod uslovom da su obe strane svesne ili su morale biti svesne ili su izriito upozorene na to da komunikacija moe da bude snimljena. Korienjee-komunikacijeradiuvanjailipristupanjapodacima uterminalnojopremikorisnikadozvoljenojepoduslovomdajeko-risnikudatojasnoipotpunoobavetenjeosvrsiobradepodataka,u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti, kao i da mu je pruena prilika da takvu obradu odbije. 7.Presretanje (zakonito) e-komunikacija.Operaterjeduanda omoguizakonitopresretanjee-komunikacija.Meutim,nadlenidr-avni organ koji vri zakonito presretanja duan je da vodi evidenciju o tome, koja se smatra tajnom, u skladu sa zakonom o tajnosti podataka.19 8. Zadravanje podataka. Zakon jasno istie da je zabranjeno za-dravanje podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije (l. 129 st. 3). Meutim, po zakonu operater ima obavezu da zadri sve podatke oe-komunikacijamazapotrebesprovoenjaistrage,otkrivanjakrivi-

18PrethodnovaeiZakonotelekomunikacijama(ZoT)ulanu55izriitoza-branjujesveaktivnostikojimaseugroavailinaruavaprivatnostipoverljivostpo-rukakojeseprenosetelekomunikacionimmreama,osimkadapostojisaglasnostko-risnika ili ako se ove aktivnosti vre u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom.19 Evidencija presretnutih e-komunikacija sadri: odreenje pravnog akta (osnova) za presretanje, datum i vreme presretanja i identifikaciju ovlaenog lica koje je vrilo presretanje pod uslovom da dravni organ nije u mogunosti da izvri presretanje bez pristupa prostorijama, e-mrei, sredstvima ili opremi operatora. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 210 nih dela i voenja krivinog postupka, u skladu saZoKP, kao i za po-trebe zatite nacionalne i javne bezbednosti.20 Zadravanjapodatakatraje12mesecioddanaobavljenekomu-nikacije i treba biti takvo da se podacima bez odlaganja moe pristupiti, odnosno dostaviti na zahtev nadlenog dravnog organa. Dravniorgankojiostvarujepristupzadranimpodacimaduan je da vodi evidenciju o pristupu ovim zadranim podacima.21

Obavezazadravanjapodatakaoperateraodnosisenatanood-reenevrste zadranih podataka koje zakon takstivno nabraja (l. 129 st.1).Tosupodacipotrebnizautvrivanje:izvoraiodreditako-munikacije,utvrivanjepoetka,trajanjaizavretkakomunikacije,ut-vrivanjevrstekomunikacijeiidentifikacijulokacijeiopremeko-risnika. Obavezazadravanjapodatakaobuhvataipodatkeopozivimakoji suuspostavljenialisenanjihnijeodgovorilo,alineiopozivimaije uspostavljanje nije uspelo.Zakonuspostavljaidunostoperatoradatitizadranepodatke. S ciljem zatite zadranih podataka, operater treba da obezbedi:1.Dazadranipodacibuduistogkvalitetaipodvrgnutiistim merama bezbednosti kao i podaci u e-mrei operatera;2.Da zadrani podacibudu zatieni od unitenja (sluajnog ili nedoputenog), sluajnog gubitka ili izmene, zatieniod u-vanja(neovlaenogilinezakonitog),obrade,pristupailiot-krivanja,uskladusazakonomozatitipodatakaolinosti, odnosno zakonom o zatiti tajnih podataka; 3.Da se pristup zadranim podacima ogranii na ovlaena lica; 4.Da se zadrani podaci unite po isteku zakonskog roka. NadzornadizvrenjemobavezaoperateravriPoverenikzaza-titupodatakaolinostiiorgannadleanzanadzornadsprovoenjem zakona koji regulie zatitu tajnosti podataka.

20Meutim,operaternijeduandazadripodatkekojeonnijeproizveonitiob-radio. 21Evidencijasadripravniosnovzapristup,datumivremepristupanja,identi-fikaciju ovlaenog lica koje je pristupilo zadranim podacima, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka. P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211. 211 4. ZAKLJUAK Zakonomoelektronskimkomunikacijamauinjenjekorakna-predupravnomregulisanjue-komunikacija.Pravnaregulativajera-zuena jer zahvata razna pravna pitanja, kao to su pitanje nezatraenih poruka, privatnosti u javnim telefonskim imenicima, obrade podataka o e-komunikacijiilokacijikorisnika,bezbednostiitajnostie-komuni-kacije,presretanjeizadravanjee-podataka.Navedenopravnoregu-lisanje detaljnije je u odnosu na prethodno vaei ZoT (Zakon o teleko-munikacijama) sa ouvanim zajednikim principima.Zakon utvruje brojne obaveze za operatere koje imaju cilj zatite privatnosti korisnika, ali i zatitu nacionalne i javne bezbednosti i pot-rebavoenjakrivinogpostupka.Iakozakonodavac,dodueneupad-ljivo,titisadrinukomunikacije,utisakjedadravniinteresinatkri-ljujuinteresepojedincauglobalnomelektronskomprostoru,ostav-ljajui ga bez adekvatne pravne zatite. Professor Dr. Predrag Dimitrijevi Faculty of Law University of East Sarajevo Faculty of Law University of Ni LEGAL REGULATION OF ELECTRONIC COMMUNICATION AND THE RIGHT ON PRIVACYSummaryElectroniccommunicationisanewandprovocativeareawhichde-mandslegal regulation.EachstateregulatesbehavioronInternet by legal actsinitscompetence.However,electroniccommunicationhasglobal characterwhichiswhyitsregulationcan'tberestrictedtocompetenceof particular states.Privacyisoneofbasichumanrightswhichmeanthatitisabout rightsonpersonality.Developmentofnewtechnologiesbroughttonew systems which enable mass overlook, surveillance and monitoring of com-munications,theirprocessingondigitalmediaandamalgamationwith other data. The issue of privacy became important in era of electronic com-munications and usage of information technology.Key words: Electronic communication; Right on privacy.