Pravna norma

Pravna norma je pravilo o ponasanju ljudi koje je zasticeno prinudnim aparatom drzave.Pravna norma je pravni atom.Pravna norma se cesto mesa sa clanom zakona ili njegovim paragrafom, ali je ona mnogo siri pojam, jer se skoro nikad nijedna pravna norma ne nalazi samo u jednom clanu zakona ili drugih pravnih akata.( LM-isprepletenost )

Vrste pravnih normi:1. da li su stvorene u blizoj ili daljoj vezi s konkretnom situacijom na koju se odnose:

- uslovne – norme koje se donose za situacije koje treba da nastupe (apstraktne),jedino, nastupanje takve situacije uslov je za primenu te norme.( LM )

- bezuslovne – donose se za situacije koje su već date.Pravni poredak se teoretski moze zamisliti bez uslovnih normi, ali bez beuslovnih nikako, zato sto su nastale situacije koje se moraju regulisati normama prava.2. na koliki broj slucajeva se odnose:

- opšte ili generalne – odnose se na neodredjen broj slučajeva, odnosno lica u istoj situaciji,( npr. svi gradjani - porez , vojska LM )

- pojedinačne ili individualne – odnose se na jedan odredjen slučaj, odnosno lice.( Miki je duzan da plati toliko poreza isl. LM )LM: Obicno se opste norme stvaraju uslovnim, a pojedinacne bezuslovnim, sto je najcesci slucaj, ali postoje izuzeci kao npr. : ljudska sloboda i obrnuto Petar ako se ozeni dobice 5000 dinara,

Elementi pravnih normi - osnovni elementi su dispozicija i sankcija- i dispozicija i sankcija su pravila ponasanja,tacnije dva alternativna pravila ponasanja( ili se primenjuje jedno ili drugo, nikad oba )

- uslovne norme pored dispozicije i sankcije imaju još dva elementa (dve pretpostavke) – pretpostavku sankcije i pretpostavku dispozicije.

- bezuslovne norme pored dva osnovna elementa imaju još samo jednu pretpostavku – pretpostavku sankcije.

1. pretpostavka dispozicije - je onaj deo norme koji odredjuje faktičku situaciju ili činjenice koje moraju postojati da bi se dispozicija, glavni deo norme, mogla primeniti.

- ona odredjuje dogadjaj koji jos nije tu, koji se predvidja kao moguc,koji je, cak, mozda, verovatan ili normalan, ili i neizbezan, ali koji tek treba da se desi,- odnos opstih i pojedinacnih ( LM )

2. Dispozicija

- dispozicija je zapovest o ponasanju ljudi, ona sadrzi uslovu relativnu zapovest, jer subjektu se naredjuje da postupi po njoj ako zeli da izbegne primenu sankcije.- nacin na koji je formulisana zapovest u dispoziciji moze biti razlicit: u obliku, naredjenja,

zabrane ili ovlascenja, ali bez obzira na nacin formulacije svaka u sebi sadrzi zapovest, i to dvostranu.Naredjujuće norme – naredjuju subjektu da se ponaša na odredjen način.Zabranjujuće norme – zabranjuju subjektu da izvrši neku radnju.Ovlašćujuće norme – ovlašćuju subjekta na jedno ponašanje.

1

Odredjenost dispozicije:- najmanje su neodredjene dispozicije sa nedovoljno odredjenim pojmovima, a najviše su

neodredjene dispozitivne dispozicje.- njodredjenije su u krivičnom pravu, zatim u upravnom a najmanje u gradjanskom,

privrednom ili porodičnom pravu.Vrste dispozicije:

1. dispozicija sa neodredjenim pojmovima- neodredjeni pojmovi ili pravni standardi,- to su pojmovi koji menjaju svoju konkretnu sadržinu zavisno od svakog slučaja ali u suštini

ostaju isti,- za svaki konkretni slučaj postoji samo jedno ponašanje koje potpuno odgovara dispoziciji,

dok svako drugo ponašanje predstavlja njen prekršaj.- jedino što to ponašanje u normi nije unapred odredjeno, vec je nadleznim subjektima

ostavljeno da ga oni odrede,- primeri: obezbediti javni red i mir, javni interes, savestan vozac, primereno ponasanje itd.2. alternativne dispozicije( suprotnost kategoricnim dispozicijama )- kada dispozicija predvidja dva ili više ponašanja koja su potpuno odredjena, jedino što je

neodredjeno je: ponašanje koje subjekt sledi jer to zavisi od njegove volje.- primer: da plati ili da ode u zatvor i sl.3. dispozicije koje daju diskrecionu vlast- subjekat kome je odobrena diskreciona vlast nije slobodan da sam stvara normu, nego mu je

unapred odredjeno kakvu normu će da stvori, odnosno kako ima da se ponasa.- Jedino u čemu je slobodan je da u skladu sa svojim ubedjenjem izabere izmedju više normi

koje su odredjene- pri tome mora da vrši diskrecionu vlast u interesu službe, jer ukoliko to ne bude radio

njegov akt ce biti ponisten od strane drugih organa koji ocenjuju zakonitost akta, iako je delovao u okviru diskrecione vlasti;

- diskreciona vlast ne moze se vrsiti ukoliko se radi o neodredjenom pojmu,- primeri: roditeljska vlast, izbor radnika,itd.4. dispozitivne dispozicije(suprotne od prinudnih)- kada dispozicija sadrži jedno pravilo ponašanja subjekta, ali istovremeno ovlašćuje ovog (ili

kog drugog subjekta koji je zainteresovan i cije je ponasanje neposredno odredjeno dispozicijom ) da umesto date stvori drugu dispoziciju.

- u ovom slucaju subjekt na koga se odnosi dispozicija sam stvara dispoziciju kojom regulise sopstveno ponasanje ili ponasanje drugih subjekata,

- posebno se ove zamenljive dispozicije koriste u onim oblastima prava gde se smatra da ce medjusobne odnose najbolje regulisati sami odnosni subjekti, svojim sopstvenim dispozicijama,

- prepoznaju se jer se u njima izricito naglasava da su dispozitivne, iako nekad postoji problem u prepoznavanju

- dispozitivne dispozicije su obavezne isto koliko i sve druge,- primeri: podela nasledstva ukoliko ne postoji testament.

3. pretpostavka sankcije - se sastoji u opisu prekršaja dispozicije ili delikta (ponašanje suprotno od onog koje propisuje dispozicija).- prekrsaj je nuzan uslov za primenu sankcije, ali mogu postojati i drugi uslovi za njenu primenu, narocito kad je rec o pojedinacnom aktu odredjivanja sankcije, npr. sankcija moze biti uslovljena neizvrsenjam kakvog drugog prekrsaja tzv. uslovna osuda ili neki rok i dr. - prekrsaj je uvek ljudska voljna i svesna radnja,, a ta radnja moze biti pozitivna ( cinjenje ) ili negativna ( necinjenje ),- delikt je nuzna stvar u pravu i tesko je zamisliti pravni poredak u kome se ne bi vrsili delikti, a njegova tezina zavisi od tezine povrede interesa.

2

- ne postoji njihova jedinsvena podela i klasifikacija,- prema sadrzini dele se na : protiv svojine ili protiv drzave( vlasti )Vrste delikata u modernom pravu:

- krivično pravni – krivična dela( ostecenje bitnih dobara ),- gradjansko pravni – nanošenje štete, ekonomske,i manje vazni:- disciplinski – manje povrede službenih dužnosti od strane službenih lica,- administrativni – laksa krivicna dela, za koje sankcije izriče uprava, a ne sud.

4. Sankcija Značenje pojma sankcije- sekundarna dispozicija - onaj deo pravne norme koji sadrži propis o ponašanju kako

subjekta koji je prekrsio dispoziciju tako i odnosnog drzavnog organa koji je pozvan da na prekrsioca primeni odgovarajucu nasilnu meru zbog tog prekrsaja.

- primena prinude – prinudna mera koju drzavni organ primenjuje nad prekršiocem dispozicije.

- sankcija se odnosi kao pravilo ponasanja i na drzavni organ za prinudu, - ima misljenja da se celo pravo , ustvari, drzi na sankcijama ali pravo u stvari pociva na

nesankcionisanim normama- i sankcije, ali mnogo redje, kao i dispozicije mogu biti manje ili vise odredjene, a primer

su:dispozitivne sankcije – ugovorne kazne.Podložnost prekršioca dispozicije sankciji naziva se pravnom odgovornošću (krivična, gradjanska, disciplinska).- neophodno je razlikovati i subjektivnu ( koja pretpostavlja krivicu ) i objektivnu odgovornost.primer: u krivicnom pravu se trazi umisljaj, a u gradjanskom je dovoljen i nehat,Vrste sankcija:

1. sankcije prema licima,2. sankcije prema aktima.

Sankcije prema licima:- krivično pravne sankcije : kazne – lakše(upozorenja) i teže (zatvorske)- gradjansko pravne sankcije; naknada prouzrokovane štete - ove dve vrste sankcija ne mogu se jasno razgraniciti, iako im je osnovna razlika u cilju i

sastavu,po cilju: kps imaju odmazdu prema krivcu ili predupredjenje daljeg vrsenja krivicnih dela, dok gps imaju cilj naknade stete ( iako se ne moze poreci da i gps sadrzi odmazdu, kao sto i kps sadrzi naknadu stete)po sastavu: kps se sastoje u trajnom ili privremenom oduzimanju raznih dobara prekrsioca: zivota, slobode, casti,imovine, prava itd, dok se gps sastoji samo u oduzimanju imovine- zajednicko preklapanje im je u oduzimanju imovine, ali se u kps imovina daje drzavi, a u slucaju gps ostecenom- disciplinske kazne,- administrativne kazne – novčane kazne ili kazne zatvora.

Sankcije prema aktima.- poništavanje akata koji bi proizveli posledice, a protivni su nekoj pravnoj normi

- da bi se izbegla zloupotreba prinude, sankcije moraju biti ogranicene, tacno odredjene i specificirane, a organima za prinudu ne sme se pustiti velika sloboda u odredjivanju i primeni sankcija,- ovo je narocito vazno za krivicne sankcije, te se tu posebno primenjuje nacelo zakonitosti ( legaliteta )- da se sankcija ne moze primeniti na delo koje nije unapred odredjeno zakonom niti ako sankcija nije unapred utvdjena zakonom, i to tacno.- postoje i pravne oblasti gde sankcija ne moze biti odredjena i organizovana po nz,npr. mdjp, rat ( LM )

3

POVEZIVANJE PRAVNIH NORMI U PRAVNI POREDAK

- ONE SE POVEZUJU NA OSNOVU ODREDJENIH PRAVILA, OD KOJIH JE NAJVAZNIJA PODELA NA OPSTE I POJEDINACNE.- opšte ili generalne – odnose se na neodredjen broj slučajeva, odnosno lica u istoj situaciji,( npr. svi gradjani - porez , vojska LM )- pojedinačne ili individualne – odnose se na jedan odredjen slučaj, odnosno lice.( Miki je duzan da plati toliko poreza isl. LM )- odnos izmedju opste i pojedinacne norme je opsta norma sluzi kao podloga, kao osnov pojedinacnoj.- odnos izmedju opstih normi je po odredjenoj hijerarhiji, tj. nize opste norme imaju manji znacaj od visih i moraju biti u saglasnosti sa njima,- najvisa pravna norma se sastoji od jedne dispozicije i jedne sankcije, upucene na jedan drzavni organ za prinudu iznad kojeg nema viseg organa, suveren organ( sankcija upucena na suveren organ, kad se shvati kao dispozicija u odnosu na njega, nema pravni karakter u tom smislu da iza nje stoji nova sankcija )- izuzeci su: opste pravne norme koje se mogu primenjivati bez donosenja pojedinacnih i pravne praznine.poredak dakle, moze biti razlicit:- prost: 2 clana- jedna opsta i jedna pojedinacna pravna norma koje se izvodi neposredno iz opste,- vrlo prost: jedna opsta norma koja se odmah primenjuje,- pravna praznina: jedna pojedinacna pravna norma.-slozen: niz opstih i pojedinacnih normiPravni akt

Pravni akt – donošenje izvesne odluke koja ili sadrži izvesnu normu, parvilo o ponašanju, ili predstavlja uslova za primenu neke druge norme. Pravni akt – izjava volje kojom se stvaraju pravne posledice.

Svaki pravni akt se sastoji iz dva dela:- unutrašnjeg, psihičkog akta i- spoljnog, materijalizacije tog psihičkog akta.

Spoljni akt je sredstvo pomoću kojeg se unutrašnji akt izražava. Da bi se unutrašnji akt saznao preko njegovog spoljnog izraza treba:

- obezbediti da se spoljašnji izraz tačno izrazi,- tačno saznati spoljni izraz,- obezbediti mogućnost kontrole da li spoljni izraz tačno izražava suštinu pravnog akta.

Najprostiji slučaj neslaganja spoljnog izraza sa suštinom pravnog akta je kad unutrašnji, psihički akt stvarno postoji, samo je netačno izražen (greška u izražavanju).

Unutrašnji uzrok koji dovodi do neslaganja je zabluda (donosilac akta donosi akt smatrajući da su činjenice na osnovu kojih ga donosi drugačije nego što jesu).

Spoljašnji uzroci koji utiču na donošenje pravnog akta su:- prevara (postoji kada je zabluda donosioca akta izazvana namarnom delatnošću nekog

drugog lica, a ne njega samog),- prinuda (postoji kada se fizičkim ili psihičkim sredstvima nasilja deluje na donosioca da

donese akt kakav neće.

4

Donošenje pravnog akta

Pravne norme se stvaraju pravnim aktima, a stvaranje pravnog akta se reguliše nekim drugim prethodnim pravnim aktom. Prethodni, i po pravilu viši pravni akt, raguliše donošenje kasnijih, i po pravilu, nižih pravnih akata. Izuzetak je donošenje prvog i najvišeg pravnog akta, prvog ustava. Njegovo donošenje je slobodno i ne može biti ragulisano nikakvim prathodnim ili višim aktom. Tim aktom se zasniva pravni poredak.

Oblik pravnog akta

Oblik pravnog akta je skup materijalnih činilaca i načina na koji se on stvara i ispoljava, i sastoji se iz tri elementa:

- nadležnost subjekta za njegovo donošenje (ovlašćenje odredjenih subjekata da donose odredjene akte; državni organi i nedržavni subjekti; nadležnost je propisana pravom; državni organi donose tri vrste državnih pravnih akata: zakonodavni, upravni i sudski; )- postupak donošenja (konkretni skup radnji koje se koriste za donošenje pravnog akta; propisan pravom; hijerarhijski sistem parvniha akata; što je veći državni organ to je akt koji on donosi od veće važnosti i snage.)- materalizacija(radnja ili skup radnji kojima se akt spolja izražava; trajanje pravnog akta; izražava se pismenim ili usmenim jezikom ili fizičkom radnjom).

Sadržina ili materija pravnog akta:1. glavni deo (norme koje su stvorene pravnim aktom),2. sporedni deo (označavanje samog akta).

Po glavnom elementu pravni akti se dele na:- akte kojima se stvaraju pravne norme,- akte kojima se postavljaju uslovi za primenu pravnih normi.

Vrste formalnih pravnih izvora i njihova hijerarhija

Dva osnovna tipa prava:1. kontinetalno evropski – pisano pravo; zakon je glavni izvor prava,2. anglosaksonski – običaj i sudski precedent.

Izvori prava:- državni,- nedržavni i- mešoviti.

Svi pravni akti poredjani su po hijerarhijskoj lestvici – viši pravni akti poništavaju niže.Ustav – zakon – medjunarodni ugovor – državni akt niži od zakona – akti D.O. – ugovori – običaji.

Vrste pravnih akata:1. opšti pravni akti – izvori prava

(ustav; zakon; državni akti niži od zakona; pisani nedržavni akti; sudska presuda, običajno pravo; ugovori; sudska praksa; pravna nauka;)

2. pojedinačni pravni akti – nisu izvor prava, vezani su za odredjene situacije

5

Najvazniji izvori prava danas su : ustav, zakon, medjunarodni ugovori,podzakonski opsti pravni akti, opsti akti dr. organizacija, obicaji,sudski precedent,sudska praksa i pravna nauka.( 9 njih )

Zakon

Zakon označava pravilo ponašanja uopšte. To je pisani pravni izvor koji ima najvišu pravnu snagu koji izdaju posebni zakonodavni organi po posebnom postupku.

Zakon o materijalnom smislu smatra samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme.- u demokratskim drzavama zakone iskljucivo donosi opstepredstavnicko telo izabrano od gradjana na osnovu opsteg i jednakog prava glasa, a narodna suverenost se izrazava kroz nacelo vladavine zakona kao opstih i prema svima jednakih pravnih normi, a pravne norme moraju biti u skladu sa ustavom( NACELO USTAVNOSTI ),- istovremeno svi drugi pravni akti moraju biti u saglasnosti sa zakonom ( NACELO ZAKONITOSTI ),

Dekret – zakon i li uredba sa zakonskom snagom. To je akt vlade koji se može promeniti zakon ali koji se u odredjenom roku mora podneti parlamentu na retifikaciju (potvrdu).

Promulgacija – sastoji se u tome da šef države utvrdjuje da je zakon donela zakonodavna vlast po postupku koji je predvidjen.

Kodifikacija

Po svom obimu tj. po društvenim odnosima koje obuhvataju, zakoni mogu biti: uži i širi. Oni mogu obuhvatati samo jedan društveni odnos, a mogu obuhvatati i cele velike oblast itih odnosa.Veliki zakoni koji obuhvataju celu jednu ili pak više pravnih oblasti, odnosno pravnih grana, nazivaju se zakonici ili kodeksi, a donošenje takvih zakona naziva se kodifikacija.

Formalni zakon:- sadrži pravnu normu,- odnosi se na jedan slučaj koji je predvidjen u njemu,- ima zakonsku snagu,- važi uprkos suprotnoj opštoj normi tj. pojedinačna norma ukida opštu normu.

Zakonodavni postupak je slozen jer mora da obezbedi:- uslove za razmenu misljenja razlicitih poslanickih grupa u parlamentu,- uravnotezavanje nejednakih interesa razlicitih klasa ili slojeva,- neophodan publicitet i kontrolu od strane zainteresovane javnosti.

Zakonodavni postupak:1. podnošenje predloga zakona,2. pretres predloga zakona,3. glasanje,4. objavljivanje u službenim novinama i

posle nekog vremena stupa na snagu

6

FAZE Zak.Post, opsirnije, ko zeli : 1. podnošenje predloga zakona i izrada nacrta zakona ( najcesce od strane vlade ),2. dostavljanje predloga i nacrta zakona odgovarajucem odboru parlamenta( zakonodavni

odbor i odbor u cijem se delokrugu nalazi materija koja se uredjuje zakonom ), koji nakon rasprave na odboru predlog i nacrt zakona sa eventualnim izmenama i dopunama dostavlja:

3. parlamentarni plenum,- na plenumu se raspravlja o zakonu u celini i pojedinim njegovim clanovima, podnose se amandmani i na kraju glasa ( ako je parlament sastavljen iz dva doma zakon u mora biti usvojen u istovetnom tekstu od oba doma parlamenta, a zavisno od ustavnog resenja i sadrzine mora biti usvojen i od samo jednog doma parlamenta )- zakon se smatra usvojenim ako za njega glasa potrebna vecina ( pored kvoruma, trazi se obicna, apsolutna ili kvalifikovana vecina zavisno od vaznosti zakona )4. u zavisnosti od sistema podele vlasti, u nekim sistemima sef drzave ( monarh /predsednik)

moze imati pravo odredjenog suspenzivnog, odlozenog veta, koji nakon ponovnog glasanja u parlamentu moze opozvati zakon, a ako veto nije koristio ili ga je neuspesno koristio sledi:

5. Promulgacija – sastoji se u tome da šef države svojim potpisom ( u ukazu kojim proglasava zakon ) utvrdjuje da je zakon donela zakonodavna vlast po postupku koji je predvidjen.

6. objavljivanje ukaza u službenim novinama i7. posle nekog vremena stupa na snagu.

Državni opšti akti niži od zakona – podzakonski propisi –

U formalnom smislu to su svi opšti pravni akti slabije pravne snage od zakona koje donose bilo državni bilo društveni organi prema unapred utvrdjenom postupku. Donose ih izvršni organi, vlada i šef države.

1. podzakonski propisi predstavničkih organa:- skupština donosi statute, odluke, zaključke, naredbe i poslovnice,- statut skupštine – donosi se na nivou grada, opštine i odnosi se na sve društvene oblasti.2. podzakonski propisi izvršne i upravne vlasti:- donose ih vlada ili šef države,- tu spadaju: uredbe, odluke, uputstva, odlike, opšta rešenja.Podzakonski propisi državnih organa uprave:Pravilnikom se razradjuju pojedinačne odredbe zakona, državnih propisa i opštih akata.Naredbom se izvršavaju odredbe zakona i propisi.Uputstvom se propisuje način rada državnih organa uprave.3. organi pravosudja.

- najznacajniji su opsti akti koje donose:1. sef drzave ili vlada: uredbe, dekreti, ordonanse i izvrsne naredbeUredba je izvedeni, a ne samostalni pravni akt,nizi od zakona, a visi od drugih podzakonskih akata, koji donosi vlada ili šef države, u cilju tacnijeg odredjivanja apstraktnih i nedovoljno odredjenih zakonskih odredaba. Ona samostalno uredjuje neku oblast i konkretizuje zakon, ali ne sme da prevazilazi niti protivreci odredbama zakona radi cijeg izvrsenja je doneta.- vlada ili sef drzave, ovisno o sistemu podele vlasti ( predsednicki ili mesoviti ) moze imati:a) generalno ustavno ovlascenje za donosenje uredbi za izvrsenje zakona,b) specijalno ovlascenje - vlada moze doneti uredbu za izvrsenje zakona samo ako je tim zakonom na to ovlascena,

7

Prema odnosu uredbe prema većim pravnim aktima:- uredbe za izvršenje zakona,- uredbe za izvršenje zakona donete na osnovu ustavnog/zakonskog ovlašćenja ,- privremena delegacija nadleznosti -ordonanse - opsti akt vlade vezan za " programski

zakon " ,na vladu se prenose na odredjeno vreme,mere koje su u nadleznosti zakonodavca, za donosenje takvih akata, vlada mora imati ovlascenje od parlamenta koji moze te uredbe i da menja i da ukida,

- dekreti - uredbe koje vlada samostalno donosi izvan materije vezane za zakon, a kojima se menja ili ukida zakon,

- uredbe po nuzdi- uredbe koje se donose po ustvnom ovlascenju, u vreme vanrednih situacija, kojima mogu delimicno biti suspendovane pojedine zakonske i ustavne norme, uz postovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, ali ipak u takvim situacijama uredba po nuzdi u znacajnoj je premoci u odnosu na zakon i ustav.

2. organi uprave ( ministarstva ili sekreterijati ) i organi lokalne samouprave(opstinska ili regionalna skupstina ): odluke,naredbe,pravilnici,poslovnici, upustva i dr.Odluka- za razliku od uredbe, odluku, kao opsti podzakonski akt, donose razliciti drzavni organi: parlament, vlada i uprava, a pored njih i skupstine decentralizovanih teritorijalnih jedinica ( gradske,opstinske i pokrajinske - u smislu 1 ona predstavlja izvrsni akt,sa uzim predmetom odredjivanja nego uredba, tj. donosi se radi konkretizacije odredjene zakonske odredbe,- u smislu 2 ona predstavlja osnovni pravni akt tih najvisih lokalnih organa, kojima se uredjuju znacajna pitanja iz njihovog delokruga rada- Podzakonski opsti pravni akti moraju formalno i materijalno biti uskladjeni sa ustavom i zakonom,sa izuzetkom u pogledu uredbi koje donosi vlada ( ili sef drzave u SAD-exsecutive orders) u slucaju uslova predvidjenih ustavom ( privremena delegacija nadleznosti i uredbe po nuzdi ),- i kod podzakonskih opstih pravnih akata postuju se nacela zakonitosti i ustavnosti, o cemu se staraju sami tvorci, neposredno visi organi od njih i posebno ustanovljeni organi ( ustavni sud ).

- statut skupštine – donosi se na nivou grada, opštine i odnosi se na sve društvene oblasti.Podzakonski propisi državnih organa uprave:Pravilnikom se razradjuju pojedinačne odredbe zakona, državnih propisa i opštih akata.Naredbom se izvršavaju odredbe zakona i propisi.Uputstvom se propisuje način rada državnih organa uprave.

Opšti pravni akti društvenih organizacija Pravo nije monisticko, vec pluralisticko, tj. osim drzave , u modernim drzavama, opste pravne akte donose i nedrzavni subjekti-drustvene organizacije, najcesce privredne organizacije.Najznačajnije vrste privrednih organizacija:u Nemačkoj – društva i preduzeća,u Francuskoj – trgovačka društva,u V. Britaniji – kompanije,u S.A.D. – korporacije.- Te privredne organizacije nastaju u skladu sa zakonom kojim se uredjuje njihov nastanak i druga osnovna pitanja, ali im se istim tim zakonom ostavlja siroka autonomija da vlastitim opstim pravnim aktima uredjuju niz vaznih sopstvenih pitanja ( upis i prenos akcija, minimum kapitala, upravni i nadzorni odbor, itd ),- nemacki izuzetak ne prave razliku izmedju osnivackog akta i statuta,- Statut je osnovni opšti pravni akt koji sadrži ne samo norme organizacionog karaktera, već uredjuje i dr pitanja od značaja ne samo za osnivače, već i za zaposlene i treća lica.Pored statuta postoje i drugi opsti akti privrednih organizacija, koji se zavisno od njihove vrste ( drustva lica ili kapitala,javne ili privatne kompanije, itd ) javljaju u razlicitim oblicima:- unutrasnja regulativa ( pravilnici o radu,poslovnici upravnog i nadzornog odbora, odbora direktora itd. ), donosi ih uprava tih drustava,

8

- akti poslodavaca u saradnji sa odredjenim organima zaposlenih ( ovisno o tome da li se radi o participaciji ili saodlucivanju ),- kolektivni ugovori o radu - zakljucuju su izmedju poslodavaca i njihovih udruzenja sa sindikatom zaposlenih, kojim se odredjuje visina nadnice, obaveze zaposlenih,sigurnost zaposlenja, zastita na radu itdoni se mogu zakljuciti na nivou privredne organizacije, privredne grane, drzave ali mogu biti i nadnacionalni.Opsti pravni akti drustvenih organizacija donose se na osnovu ustava i zakona, uz znacajan obim autonomije tvorcima ovih nedrzavnih opstih akata, te pravne norme njima stvorene cine posebnu oblast prava- autonomno ili drustveno pravo.

Medjunarodni ugovori

Medjunarodni ugovor je akt kojim se spaja volja dva ili više medjunarodnih subjekata radi uredjenja njihovih interesa medjunarodnim normama.- on je najcesci oblik stvaranja normi medjunarodnog prava, i ima razlicite nazive: mu, konvencija,pakt,protokol itd.- on stvara pravo samo izmedju strana ugovornica, i nema nikakvog uticaja na druge drzave.- Bečka konvencija o pravu ugovora 1969. godine i Medjunarodna konvencija o pravu ugovora izmedju drzava i medjunarodnih organizacija iz 1986. god., uz niz deklaracija i konvencija UN o zabrani agresije,genocida, ropstva,rasne diskriminacije,segregacije i dr. osnovnih ljudskih prava, uredila je glavna obelezja medjunarodnih ugovora i na taj nacin ogranicili pravnu suverenost nacionalnih drzava,- na taj nacin nastale su prinudne norme IUS COGENS, tj. medjunarodni ugovori suprotni normama medjunarodnog pravo o zastiti osnovnih ljudskih vrednost ( ius cogens ) nistavi su,- medjunarodni ugovori se ne primenjuju neposredno u nacionalnim pravnim sistemima,vec se trazi odredjeni oblik saradnje izmedju unutrasnjih pravnih poredaka, a i nuzna je njegova ratifikacija od strane zakonodavnog organa nacije- drzave,- potvrdjen, on ima istu ili visu snagu od domaceg zakona, zavisno od ustavnog resenja drzave,- posebno su obavezujuce medjunarodnopravne norme u kojima su utvrdjene osnovna ljudska prava i slobode( gradjanska,politicka,socijalna i ekonomska ), cime je pravna neogranicenost drzave prestala biti neotklonjivo obelezje suverene drzavne vlasti.

Običaj kao izvor prava

Običaj je bio važan izvor tradicionalnog prava.Tim nepisanim pravom bili su uredjeni mnogi znacajni konfliktni drustveni odnosi,a njihovim zapisivanjem nastali su i prvi pisani zbornici obicajnog prava.Obicajne norme su delom i nastavile svoj zivot kroz razne pravne kodifikacije.Zavisno od pravnog sistema, obicaj moze predstavljati ili:- supsidijaran izvor prava nize pravne snage od zakona,( Francuska i ostali ),- ili Nemacka gde je obicaj: temelj, nacin popune pravnih praznina, dopuna zakona ili cak njegova derogacija ( ipak bez konkretnih primera ), Običajno pravo obuhvata pravne norme koje nastaju dugotrajnim ponavljenjem odredjenog ponašanja u okvirima jedne zajednice.Običajno pravo može biti različitog karaktera:

- lokalnog,- regionalnog i- generalnog karaktera.

9

Konstitutivni elementi običaja su:- pravna svest ili svest o nužnosti (psihičke prirode)- svest da jedno pravilo koje se redovno

postuje ima snagu i vazenje pravnog pravila),- dugotrajnost ponašanja (materijalne prirode)- spoljni izraz svesti o obaveznosti i ima istu

ulogu kod obicaja koji ima objavljivanje kod pisanog prava,- u slucaju nedostatka jednog od ova dva konstitutivna elementa, moze postojati samo jedna

vrsta drustvenog obicaja, a ne i obicajno pravo.

Danasnji znacaj obicajnog prava:- mnoge odredbe zakona koje se danas koriste ili delimicno ili potpuno ( kodifikacija obicaja- osnov obavezne snage obicaja je u zakonu ) upucuju na primenu obicaja,- obicajno pravo sve vise prestaje da bude samostalni izvor prava,- u krivicnom pravu: nema skoro nikakav znacaj,- u medjunarodnom pravu: medjunarodni obicaj je jedan od osnovnih izvora.- u trgovinskom pravu: postoje posebni trg. obicaji- uzanse, koje objavljuju trgovinske komore,- u ustavnom pravu Engleske: ustavne konvencije-obicaji koji se postuju iako ne mogu biti pravni osnov za pokretanje sudskog postupka u slucaju njegove povrede, one uredjuju brojna pitanja vezana za engleski parlamentarizam,- u ustavnom pravu Nemacke: opsta pravila medjunarodnog prava sastavni su deo saveznog prava, a medjunarodnim pravom smatraju se medjunarodna obicajna pravila priznata od preteznog broja drzava u MZ,Ipak, i kad je obicajno pravo zadrzalo odredjeni znacaj u pojedinim granama prava , njegova pravna snaga je niza od pravne snage pisanih izvora, obicaj ne sme protivreciti zakonu ili ga derogirati.

Sudska presuda kao sudski precedent

Osnovno obeležje zakona je da se donosi unapred, a odnosi se na budućnost. U anglo – američkom pravu priznaje se da odredjena sudska pocedura bude izvor prava (sudski precedent). Sudskim precedentom smatra se presuda viših sudova, doneta u konkretnom slučaju, koja obavezuje sud koji je tu presudu doneo, i sve niže sudove do njega, na donošenje istovetne presude u budućim istovetnim slučajevima.Nakon uvoda presude (ime sudije, stranka i pravna stvar), slede dispozitiv ili izreka(odluka o tužbenom zahtevu) i obrazloženje.U engleskom pravu princip obrazloženja presude je nazvan - ratio decidendi (razlog odluke), a u američkom – holding (što se drži).

Sudska praksa i praksa drugih organa kao izvor prava

Monteskjeov stav – sudija treba samo da „izgovara reči zakona“.Gradjanski zakonik Francuske je zabranio sudiji da odbije rešavanje odredjenog slučaja zbog nepostojanja zakonske norme koja taj slučaj uredjuje.Gradjanski zakonik Švajcarske je ovlastio sudiju da reši slučaj koji predstavlja pravnu prazninu kao da je zakonodavac.Sudska praksa kao formalni izvor prava – Georg Dam i Jozef Eser.Sudska praksa kao faktički izvor prava - Karl Larenc i Bruno Hojsinger.Odlukom Suda evropskih zajednica iz 1964. – priznata je suprematija prava evropske zajednice nad pravom država članica ove zajednice.Sudska praksa predstavlja poseban, autonoman izvor prava.

10

Pravna naukaPravna nauka obradjuje pozitivno pravo, popunjava i usavršava pravni sistem i mnogo utiče na šrimenjivanje prava od strane nadležnih organa i na stavranje njihove prekse, a posebno na stvaranje sudske prakse i precedentnog prava.Formule koje služe kao opšti princip za rešavanje složenih pitanja nazivaju se pravnim maksimama, izrekama ili brokarima (pr: otac je onaj koji je označen brakom).

Pravna nauka:- ima velik znacaj u stvaranju i primeni prava,- ima velike zasluge za prihvatanje novih metoda u tumacenju prava,- ima znacajan doprinos u stvaranju opstih pravnih principa, izvedenih iz pojedinih zakona ili iz celine pravnog poretka,koji se u odredjenim nacionalnim pravnim sistemima smatraju i posebnim samostalnim, pravnim izvorima,- nastanak brojnih pravnih izreka,- pravna nauka obradjuje pozitivno pravo,- popunjava i usavršava pravni sistem ,- mnogo utiče na primenjivanje prava od strane nadležnih organa i na stvaranje njihove prakse, a posebno na stvaranje sudske prakse i precedentnog prava.- predlaze zakonodavcu izmene postojeceg zakonodavstva, a sudskoj praksi drugacije interpretacije odredjenih pravnih normi shodno novim zivotnim potrebama.Na taj nacin pravna nauka nesumnjivo ucestvuje ( iako neposredno ne odlucuje ) u stvaranju pravnih pravila i u interpretaciji pravnog poretka, tj. ona je posredan izvor prava ili autoritet u pravu.Formule koje služe kao opšti princip za rešavanje složenih pitanja nazivaju se pravnim maksimama, izrekama ili brokarima (pr: otac je onaj koji je označen brakom).

Pravna praznina i slobodno stvaranje pravaPravne praznine se regulišu pravnom normom. Regulišu se naknadno pošto su se pojavile, a ne prethodno.U krivičnom pravu ne postoje pravne praznine. Ovde je načelo zakonitosti primenjeno u potpunosti. Ovo načelo važi samo ako postoji krivični zakonik.

Upravni akt

U formalnom smislu upravni akt je svaki akt koji donosi upravni organ po utvrdjenom postupku.U materijalnom smislu upravni akt je onaj pojedinačni akt koji odredjuje dispoziciju.Postupak je regulisan propisima ali ne detaljno.Istovetan sa pravnim poslom ali je razlika ili u formi ili u sadržini.Upravne akte donose državni organi.Sadrži dispoziciju pojedinačne pravne normeNpr: Upravni akt je kojim se pojedincu odredjuje da u odredjeno vreme donese odredjeni iznos poreza, ili, da dodje u odredjeno vreme na odredjeno mesto kako bi počeo da služi vojsku.

Pravni posao

Pravni posao je pojedinačni akt nedržavnog subjekta( pojedinca ili organizacije ) koji odredjuje dispoziciju koja je za subjekta čije ponašanje reguliše, obavezna samo sa njegovim pristankom.- izuzetno, u formi pravnog posla moze se kriti upravni akt po sadrzini, tj. dispozicija moze biti obavezna za subjekta i protiv njegove volje.

11

- pravni poslovi su sredstvo kojim odnosni subjekti slobodno regulisu svoje odnose.Pravni poslovi su najvise zastupljeni u tzv. privatnom pravu.(ugovor, testament, brak), gde ceo niz opstih pravnih normi koje nemaju dovoljno odredjene dispozicije predvidja donosenje pravnih poslova kao uslova za svoju primenu,- ovim pravnim aktima konkretizuju se dispozicije opstih normi o braku, ugovoru ili cak zamenjuju( dispozitivne ) kao sto je slucaj kod nasledja kad ne postoji testament,

Najvažnija podela pravnih poslova je na: - jednostrane (oni poslovi koji donosi samo jedna strana- koja može biti sastavljena od

jednog ili više subjekata – suvlasnici),pr. neobaveznost testamenta- dvostrane (višestrane) - poslovi koje stvaraju najmanje dve strane svojim saglasnim

zaključkom (ugovori).pr. ugovor, brak, itd

Sudski akt

Sudski akt je u formalnom smislu akt koji donosi sud po naročitom sudskom postupku.Sudski akt je u materijalnom smislu pojedinačni pravni akt kojim se odredjuje sankcija.

Potpun sudski akt:- utvrdjivanje perkršaja i- izricanja sankcije.

Nepotpun sudski akt sastoji se iz druga dva elementa:- utvrdjivanje da prekršaj ne postoji i- odluke da se sankcija ne može primeniti.

Sudski akt predstavlja akt kojim se izriče sankcija zbog utvrdjene protivpravnosti ili da ista ne postoji, njim se okoncava nenormalna situacija u ostvarivanju prava i spor, te ima karakter:

- nepromenljivosti,- neopozivosti,- nenapadljivosti.

Sudski akt okončava nenormalnu situaciju i spor.Državnim organima se daje za pravo da spreče primenu sankcija na osnovu sudske presude u takvom slučaju putem:

- amnestije (akt kojim se sperčava izvršenje sankcija u nizu slučajeva),- pomilovanja (pojedinačni akt za pojedini takav slučaj.

Pravni odnos - je onaj društveni odnos koji je regulisan pravom, pravnim normama, tj. odnos u kojem su ljudi dužni da se ponašaju po pravnim normama.- pravni odnos se razlikuje od drugih drustvenih odnosa po tome sto ce drzava intervenisati svojim aparatom sile kako bi subjekt odnosa izvrsio svoju duznost, za razliku od nepravnog odnosa. Pravni odnos može:

- odnos regulisan jednom opštom normom,- odnos regulisan jednom opštom i jednom pojedinačnom normom ili- odnos regulisan samo jednom pojedinačnom normom zato što opšte norme nema.

Elementi pravnog odnosa( korelativni pojmovi ):- pravno ovlašćenje – strana ovlašćena da nešto čini- pravna obaveza – strana obavezna da nešto čini.

12

- ovaj korelativan odnos proistice iz imperativno-atributivnog prirode svake pravne normePravno ovlašćenje

Pravno ovlašćenje je mogućnost odredjenog ponašanja subjekta koje on može vršiti tako da njegovo ponašanje štiti pravni poredak tj. njegovo ponašanje niko ne sme sprečavati jer se time vrši prekršaj.Postoje dve vrste pravnog ovlašćenja:

- subjektivno pravo i- nadležnost.

Subjektivno pravo

Subjektivno pravo je ovlašćenje subjekta prava radi zaštite njegovog sopstvenog interesa (pravo svojine, zakupa, slobode kretanja itd.).Za subjektivno pravo je karakteristično da je subjekt prava potpuno slobodan i da se ponaša kako on hoće.Dele se na:

- apsolutna ili stvarna (lice je neodredjeno),- relativna ili obligaciona (lice je odredjeno),- prenosiva (prenosiva na druge subjekte)(imovinska prava, hipoteke, pravo svojine),- neprenosiva (neprenosiva na subjekte) (pravo muža, roditelja, glasa).

Nadležnost

Nadležnost je pravno ovlašćenje subjekta prava kojim on treba da štiti nečiji tudj interes, tj. interes nekog drugog subjekta koji predstavlja njegovo subjektivno pravo.Razlika izmedju subjektivnog prava i nadležnosti je što su subjekti subjektivnog prava mnogo slobodniji (neracionalna volja) u vršenju svog ovlašćenja od subjekta nadležnosti(racionalna volja).Svaka nadležnost se istovremeno pojavljuje u dva odnosa:

- glavni (ovlašćenje) i- sporedni (obaveza).

Subjekt nadležnosti ne može svoju nadležnost preneti na drugog kao što to može subjekt subjektivnog prava.

Pravo na tužbu

Pravo na tužbu je posebno pravno ovlašćenje koje ne postoji samostalno nego kao neka vrsta pripatka uz neko od ostalih ovlašćenja.Pravo na zaštitu se sastoji u ovlašćenju subjekta prava da zahteva da državni organ sile interveniše svojom silom za zaštitu njegovog prava.

Zloupotreba subjektivnog prava

Ograničavanje subjektivnog prava se vrši ograničavajućom normom kojom se zabranjuje zloupotreba prava.Zloupotreba se sastoji u upotrebljavanju svoga prava da se potpuno ili delimično onemogućuje korišćenje drugog subjekta njegovim pravom.Pojam zloupotrebe – sa njom se ne vrši prkršaj nego punovažno pravo – ne ne što zabranjeno nego dopušteno.

13

Dva glavna shvatanja:

- subjektivno (potrebno je da postoji namera vršioca da drugome šteti vršenjem svoga prava),

- objektivno (dovoljno je da postoji nepravilno vršenje svog prava tj. vršenje protivno njenom cilju.

Zloupotreba nadležnosti

Subjekt nadležnosti vrši zloupotrebu nadležnosti ako svoju nadležnost ne vrši u interesu tog drugog subjekta.Kada državni organ zloupotrebljava nadležnost onda je to zloupotreba vlasti.Pravna obaveza (dužnost)

Obaveza znači da je subjekt prava u takvoj situaciji da njegovo ponašanje obavezno reguliše pravna norma, po kojoj treba da postupi, jer će inače biti primenjena sankcija.

Pravno stanje (situacija, status)Svaki subjekt u svom datom trenutku ima izvestan, odredjen broj ovlašćenja ili obaveza. Skup ovlašćenja ili obaveza sačinjava njegovu pravnu situaciju, stanje ili status.

FIZICKO LICE2 vrste fizickih lica:1. ona koja ne poseduju sposobnost da svesnim i voljnim radnjama izazivaju pravne posledice ( maloletnici i neuracunljiva fizicka lica ),2. ona lica koja mogu vlastitom voljom i vlastitim radnjama izazivati pravne posledice, tj. nastanak, menjanje i prestanak pravnih odnosa- imaju pravnu i delatnu sposobnost ( uracunljiva i punoletna lica )Pravna sposobnost- biti nosilac pravnih ovlascenja i obaveza.- stice se rodjenjem i poseduju ju sva fizicka lica,tj. ona je opsta i potpuna,- iako je upis u maticnu knjigu rodjenih obavezan, i dete koje iz nekog razloga nije upisano poseduje pravnu sposobnost, tj. upis nema konstitutivan znacaj za sticanje pravne sposobnosti.Problem zacetog deteta:Problem genetskih istrazivanja i kloniranja:Problem vestackog zaceca i surogat majke:

Delatna sposobnost- sposobnost fizickih lica da svesnim radnjama izazivaju pravne posledice, tj. da mogu stvarati pravne obaveze i ovlascenja za sebe ili druga lica.- uracunljivost je sposobnost coveka da razume i predvidi posledice svojih radnji,- pretpostavlja se da lice odredjene starosti raspolaze tom sposobnoscu, tj. da ima dovoljno razvijenu svest i volju,- u modernim pravima, ta se svest stice punoletstvom, a punoletnim se smatra fizicko lice sa navrsenih 18 godina ( postoje i izuzeci po pitanju godina ), ukoliko to lice nije umno bolesno ili dusevno zaostalo kada se u odgovarajucem pravnom postupku moze lisiti te sposobnosti,

Delatna sposobnost se sastoji iz:1. poslovne sposobnosti- svesnim radnjama zakljucivati pravne poslove,2. deliktne sposonbosti- ciniti delikte i za njih odgovarati,3. politicke sposobnosti- birati i biti biran,4. pravna svest- poznavati pravo i zauzeti prema njemu pozitivan ili negativan stav,- za ova fizicka lica vazi da se ne mogu pozivati na nepoznavanje zakona ,jer to skodi,tj. postoji obaveza punoletnih i uracunljivih lica da saznaju normu, a ako to nisu ucinili i normu povredili odgovorni su za tu povredu( izgleda nepravedno, ali je neophodno radi funkcionisanja prava ),

14

- delatna sposobnost nije opsta i jednaka, ali u savremenom drustvu nastoji se da lica jednakih psihickih i moralnih sposobnosti imaju i jednaku delatnu sposobnost.- Fizicko lice prestaje biti subjekt prava smrcu, sto se upisuje u maticne knjige umrlih,- pored prirodne smrti, pravo poznaje i instituciju proglasenja nestalog lica za umrlo,- nestalim licem se smatra lice za koje se ne zna da li je zivo ili mrtvo, a sud je nadlezan da proglasi nestalo lice za umrlo na zahtev ovlascenih lica i pod uslovom ispunjenosti zakonom odredjenih normi( kod opste nestalosti rokovi su duzi, a kod posebne kraci ), a to sudsko resenje je uslovno i oborivo ( ukida se ako se lice samo javi sudu ili sud na neki drugi nacin sazna da je to lice zivo )- danas je aktuelan problem eutanazije, a ukinuta je katolickom verom inspirisana institucija civilne smrti.

PRAVNO LICE

- drustvene tvorevine koje steknu svojstvo subjekta prava,- Pravno lice je drustvena tvorevina koja predstavlja dovoljno organizovanu jedinku, s vlastitom imovinom i zakonitim ciljem delovanja,- u izvesnom smislu predstavlja vestacku licnost ili vestacki entitet razlicit od drugih takvih dr. tvorevina i od fizickih lica od kojih je sastavljena,- pravno lice poseduje delatnu sposobnost, tj. ova vestacka licnost upravlja poslovima u svoje ime i na nacin kako to cine fizicka lica kao subjekti prava,- pravno lice, vestacka licnost, poseduje mnoga ( ali, nikad sva ) prava fizickih, realnih lica:moze biti tuzeno, a moze i tuziti,obavezno je placati poreze, finansijske dazbine,traziti dozvole, zaposljavati lica i najbitnije:odgovara svojom celokupnom imovinom za obaveze, posebno dugove.- postoje i drustva sa ogranicenom odgovornoscu,- akcionarska drustva - ako imovina drustva nije dovoljna da pokrije obaveze drustva, odgovornost njenih akcionara je ogranicena samo do iznosa vrednosti upisanih akcija, sto sprecava gubitak celokupne imovine ukoliko a. d. ode u stecaj,PROCES REGISTRACIJE1.- s obzirom na rizik koji poslovanje pravnih lica izaziva za vlastite clanove i treca lica, pravom se uspostavljaju posebni uslovi za nastanak pravnih lica:odredjeni broj osnivaca ili clanova, odgovarajuci iznos osnivackog kapitala( taj iznos je razlicit zavisno od toga da li je u pitanju a.d, drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, komanditno drustvo itd. ),dozvoljene svrhe delatnosti,pravom se trazi postojanje odredjenih akata, kao i postovanje odredjene procedure njihove pripreme i prezentacije organu koji vodi registar pravnih lica,- osnovni pisani akti su : osnivacki akt - u njemu se osnivaci obavezuju da ce uloziti odredjena sredstva za osnivanje drustva radi obavljanja odredjene delatnosti, statut- njime se uredjuju unutrasnji odnosi u drustvu i upravljanje drustvom.- u nekim drzavama osnivacki akt nije neophodan, vec samo statut.2.- podnosi se prijava nadleznom organu radi registracije pravnog lica,- taj organ( najcesce odredjeni sud ), u modernim pravnim porecima , samo utvrdjuje ispunjenost uslova za upis pravnog lica u registar, tj. njegov akt je deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera( tzv. normativni metod osnivanja ),- izuzetno, u nekim zemljama trazi se i sticanje posebnog odobrenja, redovno ili samo kada su u pitanju posebne vrste pravnih lica ( npr. a.d. ) ili poseban nacin njihovog osnivanja ( javni poziv na upis akcija, tzv. prospekt )

15

3.- upisom u registar, "rodjeno je pravno lice, utvrdjeni su njegovi organi( cije radnje na osnovu i u okviru statuta, neposredno obvezuju pravno lice, a ne fizicka lica koja ih preduzimaju,priznata mu je i ucinjena javnom pravna i delatna sposobnost ( trca lica mogu iz registra saznati osnovne podatke o pravnom licu ),PODELE PRAVNIH LICA:1. javna- drzava, opstina, provincija ili druga decentralizovana ter. jedinica( drz. organi nisu pravna lica ), javne ustanove,javna preduzeca.2. privatna- trgovacka drustva i druga drustvena udruzenja ,sa izvesnim razlikama izmedju zaduzbine i fondacije ( neprofitabilne )

1. profitna- osnovana radi sticanja profita, dele se na:

Drustva lica- bitna su licna svojstva njegovih clanova i uzajamno poverenje,to su: ortacko drustvo, komanditno drustvo Drustva kapitala - bitan je kapital, a ne licna svojstva akcionara, to su: akcionarsko drustvo, komanditno drustvo na akcije i drustvo sa ogranicenom odgovornoscu- predmet su trgovinskog prava,

2. neprofitna- radi zadovoljenja odredjenih kulturnih i socijalnih dobara.

Pitanje posebnog identiteta pravnog lica, da li ono ima fiktivnu ili realnu egzistenciju:- pragmatican pristup zakonodavca: princip posebnog identiteta nije apsolutan,- ako forma pravnog lica sluzi prikrivanju nezakonitih akata, zakonodavac dopusta da se ona razgrne i identifikuju i kazne fizicka lica koje se skrivaju iza fasade pravnog lica - institucija" probijanja pravne licnosti "( u evropskom pravu ) ili "dizanje vela" ( eng. pravo ),

Pitanje drzave kao pravnog lica u medjunarodnom pravu:- za razliku od unutrasnjeg prava, gde je precizno propisano koje uslove treba da ispuni odredjena drustvena tvorevina da bi stekla svojstvo subjekta prava, u medjunarodnom pravu, zbog nepostojanja vrhovnog nadnacionalnog zakonodavca, to nije slucaj.

ZASTUPNIK

- institucija zastupnistva i zastupnika je nastala u svim pravnim porecima kao posledica cinjenice da postoje fizicka lica koja nemaju poslovnu sposobnost odnosno da postoje subjekti prava koji nisu fizicka lica ( pravna lica ) i koja stoga ne mogu sopstvenim radnjama izazvati pravne posledice.- navedena poslovno nesposobna fizicka lica odnosno pravna lica imaju pravna ovlascenja i pravne obaveze koje neminovno iziskuju i sklapanje pravnih poslova ili preduzimanje drugih pravnih radnji, a posto ona ne mogu licno vrsiti ova ovlascenja i obaveze, umesto njih to cini jedno poslovno sposobno fizicko lice koje je njihov zastupnik,- on u njihovo ime i njihovu interesu, vrsi ova ovlascenja i obaveze, ali subjekt pravnog posla nije on , vec lice koje zastupa,Postoji vise vrsta zastupnika poslovno nesposobnih fizickih lica ili pravnih lica:roditelji, direktor, dekan, statutarni zastupnici, staraoci.- posebna vrsta zastupnistva je ugovorno zastupnistvo : punoletna, poslovno sposobna lica , kao i pravna lica mogu ovlastiti drugo poslovno sposobno lice da ih zastupa, najcesce advokata.u nekim slucajevima ugovornog zastupnistva, zastupnik ne mora biti diplomirani pravnik., npr. brak ( punomocnik - kum )

16

ZAKONITOST-Načelo zakonitosti (legaliteta), predstavlja pored legitimiteta i podele vlasti, nezavisnosti sudova, ljudskih prava i sloboda, umerene i ograničene vlade , bitno svojstvo pravne drzave.-U pravnom poretku važi načelo da viši pravni akti određuju i po formi i po sadržini niže pravne akte. Koliko će se višim pravnim aktom odrediti sadržina nižih pravnih akata zavisi od konkretnih okolnosti.

Zakonitim se naziva onaj akt koji je u skladu s višim aktima od sebe, a nezakonitim, tj. protivpravnim onaj akt koji nije u skladu s višim aktom. Nezakonit akt predstavlja promenu pravnog poretka, nezdravu pojavu koja vređa celovitost pravnog poretka i otežava njegovo delotvorno funkcionisanje.

Pravni akt je zakonit ako mu je i oblik (forma) i sadržina (materija) u skladu sa visim aktom.

Formalno nezakonit je pravni akt donet:1. od nenadležnog organa2. povredom postupka za njegovo donošenje3. s neodgovarajućim spoljnim izrazom (materijalizacijom)

Materijalno nezakonit je onaj pravni akt čija sadržina nije u skladu sa sadržinom višeg pravnog akta.

POZITIVNO PRAVO

Izraz pozitivno pravo ima 2 značenja:1. pravo koje je ljudska tvorevina za razliku od prirodnog prava koje to nije,2. ukupnost vazecih pravnih normi u datom drustvu u odredjenom vremenskom razdoblju.- Istorijski:tradicionalno pravo- pravo koje je postojalo u antici i srednjem veku, i to pravo nije vise pozitivno vec istorijsko,- iako se pozitivno pravo javlja pre svega, kao pravo odredjene nacije- drzave, univerzalnost i internacionalnost tiho postaju svojstva savremenih pozitivnih prava,- savremeno pozitivno pravo je otvoreno prema pravnim vrednostima, kako prema pravnoj sigurnosti tako i prema vrednostima pravde, slobode i ljudskog dostojanstva,- istorijsko povezivanje ( LM ),- univerzalnost prava je prihvatanje odredjenih pravnih sadrzaja u pozitivnim pravima brojnih nacija drzava.- internacionalnost prava- uz univerzalnost obuhvata i ideju medjunarodnog pravnog poretka, koje ce ostvariti mir u svetu ( gde su rezultati vrlo mali ), u medjunarodnom priznanju osnovnih ljudskih prava i medjunarodnom privrednom pravu kao osnovu razvitka trzisne privrede.

17

SISTEM PRAVA- od pravne nauke, logicki sredjena neprotivrecna celina opstih pravnih normi, koje se sve drze medjusobno i zavise jedna od druge.Na stvaranje pravnih sistema uticu:1. posebnosti nacionalnih pravnih poredaka,2. kriterijumi od kojih se polazi u pravnoj nauci pri sistematizaciji,- sistematizacija prava koju vrsi pravna nauka razlikuje se od sistematizacije ustavotvorca i zakonodavca po tome sto se sastoji u prvom redu u rasporedjivanju izvora prava po njihovoj sadrzini, kako bi sacinjavali logicki neprotivrecnu celinu.- stvaranje sistema prava je zadatak tumacenja - sistematizacija prava nije nikada u potpunosti zavrsena, - sistematizacija se sastoji iz: novounete pravne norme se klasifikuju po sadrzini u odredjene delove pravnog sistema,do tad vazece i klasifikovane opste norme se iskljucuju iz PS,

ELEMENTI PRAVNOG SISTEMA

- pravne norme nisu razdvojene i nezavisne jedne od drugih, vec su one medjusobno povezane: predmetom, nacinom i ciljem regulisanja.PRAVNA USTANOVA ILI INSTITUCIJA - je najmanja celina pravnih normi u pravnom sistemu.PRAVNA GRANA- je skup vise pravnih ustanova koje regulisu niz srodnih vrsta drustvenih odnosa po istim nacelima.- ne postoji uvek saglasnost u koju pravnu granu razvrstati odredjenu pravnu ustanovu, kao sto ni broj pravnih grana nije jasno odredjen ( LM ),- nezaobilazne pravne grane sa dugom tradicijom su: gradjansko pravo, ustavno pravo, upravno pravo, krivicno pravo, sudsko pravo itd, uz tendenciju izdvajanja iz tih grana posebnih grana prava: iz gradjanskog: porodicno,radno itd, uz dalju tendencija izdvajanja u su savremonosti kao posledica razvitka brojnih novih dr. odnosa.

PRAVNE OBLASTI - skup pravnih grana, najvisi element pravnog sistema, javljaju se u parovima: javno i privatno pravo, materijalno i formalno, unutrasnje i medjunarodno, drzavno i autonomno.

18