ELEKTROTERAPIJAElektroterapija jeste oblast fizikalne terapije koja se bavi izuavanjem biolokog dejstva elektriciteta i mogunostima njegove klinike primene. Struja moe proizvesti termiki efekat zbog sudaranja elektrona sa atomima (najizraenije kod struja visoke frekvence), zatim hemijski efekat zbog pojave elektrolitne disocijacije (najizraenije kod galvanske struje) i elektromagnetni efekat u specijalnim uslovima postavljanja provodnika struje.

PODELA ELEKTROTERAPIJE

ELEKTROTERAPIJA ELEKTROTERAPIJASTATIKI STATIKI ELEKTRICITET ELEKTRICITET

JEDNOSMERNA STRUJA JEDNOSMERNA STRUJAKONSTANTNA KONSTANTNA (galvanska str.) (galvanska str.)

NAIZMENINA STRUJA NAIZMENINA STRUJA Niskofrekventna do 100Hz: Niskofrekventna do 100Hz: Faradska str Faradska str Srednjefrekventna do 1000Hz: Srednjefrekventna do 1000Hz: Sinsuoidalne modulisane, Sinsuoidalne modulisane, interferentne str. interferentne str. Visokofrekventna: Visokofrekventna: Kratki,mikro, dugi talasi Kratki, mikro, dugi talasi

IMPULSNA IMPULSNA (pravougli,trouglasti, (pravougli, trouglasti, neofaradski, neofaradski, dijadinamskestr.) dijadinamske str.)

Jednosmerna struja

Jednosmerna struja je struja koja tee kontinuirano u jednom smeru, moe biti konstantna (galvanska) i impulsna (razliiti oblici impulsnih struja: pravougli, eksponencijalni). Jednosmerna struja nastaje izmedju dve elektrode koje su pod naponom i tee od katode ka anodi. U uredjajima za elektroterapiju naizmenina struja iz gradske mree pretvara se u jednosmerni struju male jaine (do 100mA).

Galvanska struja Galvanska

struja je jednosmerna struja kod koje se joni kreu konstantno istim intenzitetom u jednom smeru. Pri prolasku galvanska struje kroz tkiva oveka nastaju polarni, interpolarni i specifini efekti.

Galvanska struja

Polarni efekti nastaju zbog kretanja jona ka suprotno naelektrisanim elektrodama (elektrolitska disocijacija). Od svih elektrolita najvie ima NaCl, tako da se struja najvie prenosi jonima Na+ i Cl -. Kada jon Na+ dospe do katode, a jon Cl- do anode, oni prelaze u atome. Atomi Na i Cl predstavljaju primarne produkte elektrolize. Medjutim pored NaCl tkiva su bogata i vodom H2O, tako da se pri prolasku struje odigrava sledea reakcija: na anodi se oslobadja hlorovodonina kiselina, dok se na katodi oslobadja natrijum hidroksid. Zbog toga se elektrode izoluju gazom ili sundjerom da se sprei nastanak koagulacione nekroze (opekotina kiselinom), ili kolikvacione nekroze (opekotina bazom).

Efekti polova

Anoda (pozitivan pol) izdvaja se O2, formiraju se kiseline (HCl) smanjen osmotski pritisakgubitak vode (anaforeza) vazodilatacija sa inicijalnom konstrikcijom smanjeno krvavljenje smanjena nadraljivost senzitivnih i motornih nerava (analgezija) smanjenje miinog tonusa (anelektrotonus) kontrakcija miia pri otvaranju (AO)

Katoda (negativan pol) izdvaja se H2, formiraju se baze (NaOH) povean osmotski pritisakviak vode (kateforeza) vazodilatacija pojaano krvarenje poveana nadraljivost senzitivnih i motornih nerava poveanje miinog tonusa (katelektrotonus) kontrakcija miia pri zatvaranju (KZ)

Galvanska struja

Interpolarni efekti ispoljavaju se vazodilatacijom sa posledinim ubrzanjem cirkulacije i metabolikih procesa, ubrzanog odvodjenja svih negativnih produkata metabolizma. Smatra se da ona nastaje kao odgovor na protok jona. Iz istog razloga nastaje interpolarni toplotni efekat usled poveanja trenja. Specifini efekti vezani su za ponaanja elektrolitnih lekova u polju galvanske struje.

Primena galvanske struje Monoplarna

i bipolarna (u zavisnosti od veliine elektroda) Longitudunalna ili transverzalna Elketrode mogu biti razliitog oblika (ploe, takaste, valjak, maska, polumaska, ..)

Elektroforeza

Elektroforeza je postupak unoenja lekova u organizam putem galvanske struje. Lek se unosi u rastvorenom jonskom obliku (1-10%) sa one elektrode koja ima isto naelektrisanje kao i njegova aktivna supstanca. Iz tog razloga primenjuju se hidrosolubilni lekovi koji se unose kroz izvodne kanale znojnih i lojnih lezda, stvarajui u koi i potkonom tkivu depo koji posle izvesnog vremena (u zavisnosti od vrste leka) prelazi u sistemsku cirkulaciju. Prilikom elektroforeze istovremeno deluje i lek i galvanska struja. Na koliinu unetog leka utiu intenzitet galvanske struje i vreme njene primene i izraava se u mA/min.

Elektroforeza

Prednosti unoenja leka putem elektroforeze: lokalno i protrahovano delovanje leka, zaobilaenje gastrointestinalnog trakta i bezbolno unoenje leka. Nedostaci unoenja leka putem elektroforeze: tekoe u doziranju i potreba za aparaturom U praksi se najee unose: sa pozitivnog pola vazodilatatori, antihistaminici, antibioticisulfonamidi, streptomicin, novocain, kalcijum hlorid, vitamin B1; sa negativnog pola: salicilati, vitamin C, sklerolitici, Penicillin

Indikacije i kontraindikacije

Indikacije za primenu galvanske struje: neuralgije, neuritisi, periferne lezije nerava, funkcionalna i organska oteenja perifernih arterija, artroze, artritis, algodistrofija, mijalgije, tendinitisi, postraumatski edemi, elektrodijagnostika, elektroforeza lekova. Kontraindikacije: oteenje koe, prisustvo metala, akutna krvarenja, oteen senzibilitet i opte kontraindikacije

Elektrostimulacija

Elektrostimulacija je fizikalno-terapijski postupak kojim se izaziva miina kontrakcija uz pomo elektrine drai. Moe se izvoditi jednosmernom strujom (isprekidana galvanska struja u vidu pravouglih impulsi ili trouglastih-eksponencijalnih impulsa) ili naizmeninom strujom (faradske ili sinusoidalne) Elektrina dra se bira po jaini (amplituda, visina impulsa-mA), po trajanju (irina impulsa-ms) i obliku (promena amplitude u vremenu) u skladu sa osobinama nadraljivosti miia (koje su razliite u razliito tekim oteenjima). U odabiranju parametara elektrostimulacije od velike koristi je klasina elektrodijagnostika.

ElektrostimulacijaKontrakcija izazvana elektrinim impulsom: moe biti jaa od voljne, sinhrona je za razliku od voljne koja je asinhrona i nema hijerarhijskog modela u aktivaciji. Takodje nije slina voljnoj kontrakciji i po modelu aktivacije tipova miinih vlakana jer se pri arteficijalnoj elektrostimualciji uglavnom aktiviraju tip II miinih vlakana koji su inervisani debljim aksonima (time imaju nii prag za okidanje akcionog potencijala) i anatomski su blii elektrodi. Snaga izazavane kontrakcije pri tome zavisi iskljuivo od jaine elektrine stimulacije dok voljni pokret poveava efikasnost miine kontrakcije neurofizioloskim mehanizmima sumacije i facilitacije

ElektrostimulacijaIako ne lii na voljnu kontrakciju elektrinom stimulacijom izazvana kontrakcija ima vano mesto u rehabilitaciji: u spreavanju atrofije, u odravanju miia do inae dugotrajne reinervacije, ili kao pomo u motornoj reedukaciji kod pacijenata sa izgubljenim motornim obrazcem a postignutom reinervacijom.

TENSTENS pravougli impulsi odredjenog trajanja (monofazini, bifazini, asimetrini, simetrini ) MEHANIZAM Mehanizam gate control ali i neki drugi (stimulacija produkcije endorfina) koji omoguavaju poboljanje kod senzornih neuropatija i produenu analgeziju. INDIKACIJE Analgezija akutni i hronini bol Vazodilatacija Redukcija spazma Redukcija miokardne ishemije (preko redukcije tonusa simpatikusa)

TENSKONTRAINDIKACIJE Nepodnoenje agensa (do80Hz moe da izaziva iritaciju) Tretman u trudnica nad abdomenom i ledjima kao i blizu karotida epiglotisa Psihogeni bol METOD Aparat izbor jaine, trajanja impulsa, frekvence, trajanja tretmana, veliine i tipa electrode, mesta aplikacije, trajanje procedure. Manje od 100ma (proseno 40 mA) irina impulsa 10 mikrosec do nekoliko stotina mikrosekundi frekevenca od 1 do 200Hz (niskofrekventni TENS (do 60), do 30 min, visokofrekventni TENS nekoliko sati) Prosean tretman sa 40 do 80Hz, do 40mA 20 do 30min. 80 do 120 mikrosec.

Dijadinamske struje Dijadinamske

struje (Bernarove struje) su niskofrekventne impulsne sinusoidalne struje frekvence od 50 do 100Hz, koje mogu biti modulisane po obliku amplitudi i frekvenci elektrinog impulsa.

Tipovi modulacija:

DF (diphas fixe) 2 polutalasa sinusoide trajanja 10ms, frekvence 100Hz, preteno dejstvo je blokada simpatikusa MF (monopfas fixe) 1 polutalas sinusoide trajanja 10ms, frekvence 50Hz, preteno dejstvo je toniziranje vezivnog tkiva CP (modul en courtes priodes) periodine izmene prethodna dva oblika bez dodatnih pauza, nastala je u nastojanju da se izbegne adaptacija, preteno delovanje je miorelaksantno i trofiko. LP (modul en longues priodes) kombinacija MF sa slinim oblikom impulsa ali koji su modulirani po jaini i fazno pomaknuti, (trajanje kombinacije 5 sec), preteno delovanje je snana analgezija RS (rythm syncope) to je zapravo MF oblik kod koga postoji povremeno ritmika pauza u trajanju od 1 sec.

Bioloka delovanjaGlavna dejstva dijadinamskih struja su analgezija, vazodilatacija, simpatikolitini efekat i mogunost izazivanja miine kontrakcije. Nain primene Postave se elektrode sa fiksacijom i dobrom izolacijom. Veliina elektroda, nain postavljanja elektroda, izbor modulacije i trajanje procedure odredjuje se prema stanju pacijenta. Obino se tokom aplikacije na 1,5 minut promeni pol jer dijadinamske struje imaju izraene polarne efekte pod negativnim polom. Jaina struje se odredjuje individualno do oseanja prijatnog peckanja.

Indikacije i kontraindikacije Glavne

indikacije su stanja posle povreda, bolna stanja, ukljuujui i algodistrofine sindrome, reumatska oboljenja, funkcionalni i organski poremeaji krvotoka. Kontraindikacije su iste kao za galvansku struju.

Interferentne struje

Definicija Interferentne struje nastale su u nastojanju da se postignu efekti niskofrekventnih struja u dubini tkiva. Preklapanjem dve srednjefrekventne struje od kojih je jedna sa fiksnom frekvencom od 4000 Hz (i sa ritmom porasta amplitude od 1-250Hz), a druga sa promenljivom od 4000-4200Hz i sa pomakom u fazi, u dubini tkiva nastaje interferencija od potpunog ponitavanja do sumiranja amplituda u predvidljivoj i niskoj frekvenci (Nemec). Time se postie efekat niskofrekventnih struja, a izbegnut je koni otpor i neprijatni koni oseaj. Efekti su najvei u frekvenci 50-100hz i ispoljavaju se ne ispod elektroda ve u zoni geometrijskog preklapanja.

Bioloki efekti Glavni

efekti su analgezija (izraena u opsegu od 0-100Hz), vazodilatacija (1-200Hz), antiinflamatorni i antiedematozni efekat (1-100Hz), poboljanje regenerativnig sposobnosti (10-20Hz), kao i izazivanje miine kontrakcije (2050Hz).

Nain primene

Mogu se primeniti bi (2 elektrode) ili kvadripolarnom tehnikom (4 elektrode). Takodje mogu se primeniti vakuum elektrode posebno na podrujima gde se ploaste elektrode teko fiksiraju. Intenzitet se prilagodjava individualno do ugodnog oseanja i zato je neophodno da pacijent ima ouvan senzibilitet i da je komunikativan. Procedura traje 10 do 30minuta u serijama do 20 kada ih treba prekinuti, najmanje na 2 do 3 nedelje zbog adaptacije tkiva.

Indikacije i kontraindikacije

Indikacije su misinoskeletni sindromi ukjluujui i stanja posle traume imajui u vidu da se mogu primeniti i kod prisustva metala u tkivu. Kontraindikacije su oteenja koe na mestu postavljanja elektroda, bolesti vena i arterija u polju delovanja, sklonost krvarenjima, pace maker, opte kontraindikacije (febrilnost, dekompenzacije organskih sistema, infektivne bolesti, malignitet, trudnoa).

Visokofrekventna elektroterapijaElektromagnetnu energiju karakteriu elektrostatike sile, elektrina struja i elektromagnetno zraenje. Elektrostatika sila nastaje izmedju naelektrisanih estica i karakteriu je jaina i smer. Elektrina struja je kretanja naelektrisanja. Pri svakom proticanju elektrine struje stvara se magnetno polje. A pri ubrzanju naelektrisanja nastaje elektromagnetno zraenje. Pri postavljanju elektroda pacijent postaje deo strujnog kola sa rezonantnom frekvencom. Pri prolasku elektromagnetnog zraenja kroz neki deo tela toplota se stvara zbog vibracije jona, rotacije dipola i polarizacije veih nejonizovanih estica.

Visokofrekventna elektroterapija

Delovanje visokofrekventnih struja zasnovano je na termikom efektu. DArsonval je 1890 godine propustio kroz svoje i telo svog asistenta visokofrekventnu struju od 10MHz, jaine 1 ampera pri emu su registrovali oseaj toplote. Procedure primene visokfrekventne struje dobile su zajedniki naziv dijatermije. Uredjaji za kratkotalasnu visokofrekventnu elektroterapiju u klinikoj su primeni od 1920 godine.

Glavni oblici visokofrekventne strujeVrsta struje i frekvenca Talasna duina Primena Primena u hirurgiji a) primena u kondenzatornom polju b)primena u induktivnom polju fizikalna medicina fizikalna medicina

Dugi talasi 0,5-1MHz 300-600m Kratki talasi, 27,12 MHz 11,05m

Mikrotalasi, 300MHz-300GHz

1mm-1m

Kratki talasi Uredjaji

za kratkotalasnu dijatermiju emituju elektromagnetne talase duine 11.062 m i frekvence 27,12 MHz. Dva su osnovna naina primene kratkih talasa aplikacija u kondenzatorskom ili induktivnom polju ( to zavisi od izgleda aplikativne elektrode odnosno da li e se stvoriti mogunost stvaranja i vrtlonih struja koje su uslov za dominaciju magnetnog polja).

Kratki talasi Kondenzatorske

elektrode su krune rigidne u plastinom ili staklenom kuitu, a induktivne su spiralne ili u obliku navoja. Razlika postoji u tkivu koje e se bolje zagrejati, kod kondenzatorskog oblika najjae se zagreva tkivo koje ima malu provodljivost, odnosno masno tkivo, a kod induktivnog oblika vrtlone struje se stvaraju u tkivima sa boljom elektrinom provodljivou odnosno u miiima. Efekti su isti kao i kod primene termoterapije: vazodilatacija i hiperemija.

Kratki talasi Indikacije

su iste kao i za termoterapiju sa posebnim naglaskom da se kratki talasi ne mogu primeniti kada postoji metal u tkivu, niti u bilo kakvom kontaktu sa pacijentom (drveni krevet), jer mogu nastati teke opekotine, kao ni kod pacijenata sa pace makerom niti kod pacijenata sa kognitivnim smetnjama. Dozira se do subjektivnog oseanja prijatne toplote, a procedura traje 15 do 20 minuta u serijama od 10 do 20 aplikacija.

Mikrotalasna dijatermija Mikrotalasi

imaju optike osobine, emituju se sa antena, na graninim povrinama lake se lome i reflektuju od kratkih talasa i bolje zagrevaju miino tkivo. Bioloki efekti indikacije i kontraindikacije su sline kratkim talasima.

ELEKTRODIJAGNOSTIKA

Elektromiografija

i elektroneurografija su elektrofizioloke metode koje slue u dijagnostici neuromiinih bolesti.

Elektromiografija

Elektromiografija (EMG) je elektrofizioloka metoda registrovanja akcionih potencijala miinih vlakana motornih jedinica koji nastaju za vreme kontrakcije miia, uz pomo elektroda. Postoji vie elektromiografskih tehnika, koje se u prvom redu zasnivaju na vrsti elektrode (iglena i perkutana) i njenom domaaju na prostoru motorne jedinice. Metoda je bolna jer se iglom penetrira u mii, najee u predelu motorne jedinice ali to takodje omoguava i veu preciznost informacija. Registrovani potencijali se prikazuju vizuelno na ekranu katodnog osciloskopa i zvuno preko zvunika. Promene potencijala koje se odvode preko elektroda privlae ili odbijaju katodni zrak (snop elektrona) u katodnom osciloskopu ispisujui krivu potencijala.

Elektromiografija Detekciona

elektromiografija koja se izvodi koaksijalnom iglenom elektrodom uvedene je u kliniku praksu 1929. godine (Bronk i Adrijan). U toku elektromiografskog pregleda posmatra se elektrina aktivnost miia u toku insercione aktivnosi, fazi relaksacije, i u fazi minimalne, srednje, jake i maksimalne voljne kontrakcije.

Klasina elektrodijagnostika

Zavisno od vrste stimulusa razlikujemo: Elektrodijagnostiku faradskom strujom Elektrodijagnostiku galvanskom strujom I/t kriva (kriva intenzitet/vreme)

Klasina elektrodijagnostikaElektrodijagnostikim ispitivanjem se utvrdjuje: da li postoji oteenje neuromuskularnog aparata kolika je teina tog oteenja kakva je mogunost funkcionalnog oporavka Specifinost elektrodijagnostike je to se na osnovu odstupanja u nalazima moe precizno prognozirati veliina funkcionalnog oporavka neuromiinog aparata kod oteenja perifernih nerava.

Elektrodijagnostika faradskom strujomPri ispitivanju nadraljivosti miia i nerva na faradsku struju odredjuje se: da li se uopte izaziva miina kontrakcija primenom direktne i indirektne stimulacije koliki je prag nadraljivosti odnosno intenzitet struje (mA) potreban pri direktnom i indirektnom draenju da bi se izazvala minimalna okom vidljiva kontrakcija.

Elektrodijagnostika galvanskom strujom

Reobaza je minimalni intenzitet galvanske struje dovoljan da izazove minimalnu okom vidljivu kontrakciju. Hronaksija je minimalno vreme potrebno da galvanska struja intenziteta dvostruke reobaze izazove minimalnu okom vidljivu kontrakciju. I/t kriva je grafiki prikaz odnosa izmedju duine trajanja elektrinog impulsa i njegovog intenziteta potrebnog za izazivanje minimalne okom vidljive kontrakcije. Na I/t krivi se mogu oitati reobaza i hronaksija.

MAGNETOTERAPIJADefinicija Pod magnetoterapijom se podrazumeva primena konstantnog i promenljivog magnetnog polja niske frekvencije radi leenja. Visokofrekventno elektromagnetno polje pripada elektroterapiji.

Elektromagnetni talas je posebna vrsta elektromagnetnog polja koje se iri u prostoru, ime se prenosi energija elektromagnetnog polja iz jedne take prostora u drugu. Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa jednaka je brzini svetlosti.

Bioloki efekti

Magnetno polje niske frekvencije i niskog intenziteta deluje, pre svega, antiinflamatorno i antiedematozno. Stimulie regeneraciju tkiva, pod uticajem magnetnog polja u kristaloidnim makromolekulima proteina nastaje pozitivni piezoelektrini efekat, koji aktivira osteoblaste, hondroblaste i fibroblaste, tako da nastaje proliferacija kotanog, hrskavinog i vezivnog tkiva. Takoe deluje vazodilatatorno, ubrzava lokalni metabolizam i ishranu tkiva (poveava parcijalni pritisak kiseonika, olakava njegovu difuziju i utilizaciju u eliji, poboljava energetski bilans elije, poveava resintezu adenozintrifosfata iz adenozin-difosfata). Aktivira enzimske sisteme i sintezu enzima, smanjuje bol i povieni tonus miia, bez termikog efekta. Analgetiki efekat objanjava se hiperpolarizacijom elijskih membrana, poveanom produkcijom endrofina i normalizacijom cirkulacije krvi i limfe i pH krvi.

Bioloki efekti Magnetno

polje deluje i stimulativno na lezde sa unutranjim luenjem. Primenjeno na lumbalni predeo stimulie produkciju mineralokortikoida u nadbubrenim lezdama, naroito aldosterona, takoe i glikokortikoida. Glavni mehanizam biolokih efekata magnetnog polja je promena permeabilnosti elijske membrane i uticaj na ravnoteu jona. I pored brojnih eksperimentalnih studija malo je klinikih studija na kojima se moe zasnovati primena.

Nain primene:

Prednost ove atermike procedure je da se moe primeniti i preko gipsa, longeta, ili kod pacijenata sa metalnim predmetom. Nisu ustanovljeni kriterijumi za doziranje ali uopteno se preoporucuje da se u akutnim stanjima i povrnim lezijama koriste nie frekvence, krae trajanje i nii intenziteti magnetoterapije, a u hroninim vei intenziteti due trajanje i vee frekvence. Opseg intenziteta je od 1mT do 10mT , trajanje od 10 min do nekoliko sati i frekvenca od 2 do 50Hz. Primenjuje se preko solenoida kroz koji prolazi elektrina struja i oko koga se stvara elektromagnetno polje. Solenoidi mogu biti razliitog oblika i veliine. Najee su u obliku ploa, antena, obrua, dueka specijalnih stolica.

Indikacije i kontraindikacije

Najea indikacija su miinoskeletni sindromi, posebno postraumatska stanja i oteana zarastanja kotanih preloma zbog stimulativnog efekta na osteogenezu, koja je prikazana i u osteoporozi. Dobri rezultati postignuti su i pri primeni magnetoterapije kod oboljenja perifernih krvnih sudova. Kontraindikacije za primenu magnetnog polja su implantirani srani pejsmejker, trudnoa, krvarenje i sklonost ka krvarernju, tromboza, deca u periodu rasta i razvoja.