Predavanje 1-3 2007/2008 OSNOVE INTERNETAttl.masfak.ni.ac.rs/Programski paketi/Predavanje 1-3 INTERNET 2007.pdf · Takođe, kompjuterski softver možete preuzeti od komercijalne kompanije

MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NIŠU PROGRAMSKI PAKETI – INTERNET TEHNOLOGIJE

Sinopsis predavanja dr Miomira Jovanovića, r.profesora

Predavanje 1-3 2007/2008

OSNOVE INTERNETA Internet: Komunikacijska mreža koja je sastavljena od velikog broja drugih mreža.

Poreklo Interneta

Internet, mreža svih mreža, nastala je sada već dalekih 60-tih godina prošlog veka. Naime, ovu mrežu je razvilo Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država sa prvenstvenim ciljem da vladinim zvaničnicirna i naučnim ustanovama omogući pristup različitim IT resursima, uključujući podatke sa radio teleskopa, programe za analizu meteoroloških pojava, superkompjutere i specijalizovane baze podataka.

Kompjuteri na Internetu Softver koji omogućava pristup Internetu izvršava se na individualnim radnim stanicama (workstations) ili takozvanim klijentskim kompjuterima (client computers). Pristup podacima i informacijama klijent kompjuteri ostvaruju komunicirajući sa serverskim računarima. Ovakva klijent-server konfiguracija predstavljena je na slici 3.1. Klijent-kompjuteri preko Interneta stupaju u interakciju sa serverskim kompjuterima, šaljući i primajući podatke i informacije. Podaci i informacije koje dolaze sa servera obraduju se od strane softvera koji se izvršava na klijent-kompjuteru (sl. 3.2).

Klijentski kompjuter Kompjuter koji pristupa informacijama uskladištenim na serverskom kompjuteru.

Serverski kompjuter Kompjuter koji u sebi sadrži podatke i informacije, kojima se može pristupiti preko klijent kompjutera. Klijent-server konfiguracija Tip kompjuterske konfiguracije u kojoj se svi zahtevi za preuzimanje podataka i informacija, prenose putem mreže, veći deo procesa obrade podataka izvršava se na serveru, nakon čega se rezultati obrade šalju ka klijentu. Surf (surfing) Kretanje po različitim mrežama koje su međusobno povezane.



Vinton Cerf: Otac Interneta1

Vinton Cerf je od strane mnogih priznat kao otac Interneta, prvenstveno zbog svog pionirskog rada na razvoju inforrnacione tehnologije u cilju podrške mreže. Cerf je projektovao TCP/IP protokol, na kome se i danas zasniva Internet. Ovaj protokol je u mnogome doprineo planetarnom rastu Interneta, jer je mreže učinio otvorenim i tako omogućio njihovo međusobno povezivanje. Mogućnost surfovanja Internetom - slobodnog prelaženja sa jedne na drugu mrežu, daje internet korisnicima doslovno beskrajan talas međusobne povezanosti. Cerf je sada član izvršnog rukovodećeg tima kompanije MCI u Vašingtonu.

Mogućnosti Interneta

Postoje tri glavne funkcije Interneta: 1. Komuniciranje Možete uspostaviti kontakt i razmenjivati informacije sa prijateljima i

organizacijama koje se nalaze bilo gde u svetu. Neke specijalne karakteristike Interneta vam omogućavaju učešće u sesijama, razmenu ideja, stavova i novosti sa drugim korisnicima.

2. Preuzimanje Možete pristupati obilju podataka i informacija, koje su smeštene na drugim kompjuterima ili žargonskim rečnikorn rečeno, sajtovima (doslovno - "mestima") na mreži. Osim toga, sa sajtova možete preuzeti (retrieve) kopije najrazličitijih informacija - uključujući tekstualna dokumenta, fotografije, zvuk, muziku i video sadržaje - i sačuvati ih na svom sopstvenom kompjuteru. Takođe, kompjuterski softver možete preuzeti od komercijalne kompanije koja ga proizvodi ili od pojedinca.

3. Kupovina i prodaja Na Internetu možete kupovati i prodavati sve vrste proizvoda i usluga. Ova mogućnost Interneta poslednjih godina izaziva ogromno interesovanje i imaće u godinama pred nama značajan uticaj na trgovinu robom i uslugama.

Mogućnosti komunikacije U osnovne funkcije Interneta na planu komunikacije spadaju: elektronska pošta (e-mail), zatim mailing liste (ili liste slanja), diskusione grupe (newsgroups), sesije ćaskanja (chat sessions), brzo slanje kratkih poruka (instant messages), Internet telefonija i Telnet. Tabela u prilogu. E-mail E-mail - je skraćenica od electronic mail ili elektronska pošta - je najšire korišćena funkcija Interneta. Obavlja se izmedju dva korisnika Interneta korišćenjem adresa za lociranje položaja. E-mail poruka može biti usmerena prema pojedincu ili ka čitavoj grupi primalaca, pri čemu će svi članovi grupe identičnu poruku primiti praktično istovremeno.

e-mail/elektronska pošta Usluga prenošenja tekstualnih poruka preko kompjutera, od pošiljaoca ka jednom ili više primalaca.

Tabela 3.1: Raznovrsne mogućnosti Interneta

Mogućnost IntemetaKomuniciranje

Elektronska pošta (e-mail)

Slanje i prijem poruka između različitih lokacija na Internetu.

Mailing liste Svaka mailing lista ima svoje pretplatnike koji primaju poruke u sklopu tekuće diskusije na temu kojoj je ta konkretna lista posvećena.

Diskusione grupe (new groups)

Globalna područja za diskusiju, gde svoja mišljenja i komentare možete objavljivati tako da ih svi zainteresovani mogu pročitati.

1 Izvor: "Poet-Philosopher of the Net," Educom Review, broj 31 (maj-junl996.), strana 38



Chat sesije Interaktivne diskusije u kojima učesnici mogu svoje stavove i ideje razmenjivati elektronskim putem.

Instant poruke Svojevrsna kombinacija ćaskanja u realnom vremenu i elektronske poste, gde se kratke tekstualne poruke velikom brzinom razmenjuju preko Interneta, pri čemu se svaka pristigla poruka momentalno prikazuje na displeju primaoca.

Internet telefonija Usmena konverzacija u realnom vremenu između kompjutera na Internetu,

Telnet Mrežna mogućnost daljinskog prijavljivanja (sign-in) na bilo koji kompjuter na Internetu, sa nekog udaljenog kompjutera koji korisnik u tom trenutku upotrebljava.

Preuzimanje FTP File Transfer protocol

Služi za prenos fajlova koji u sebi sadrže dokumenta ili softver između kompjutera na Internetu.

Web direktorijum Lista web sajtova i njima pripadajućih URL adresa, sortiranih po temama.

Pretraživači (search engines)

Softverski programi koji su u stanju da na Webu pronađu sajtove koji odgovaraju ključnoj reči unetoj od strane korisnika.

Portal Mrežni prolaz (gateway) ili čvorište (hub) na Internetu preko kojeg možete posećivati neke druge sajtove.

Webcasting Unapred pripremljeno automatsko isporučivanje, ili tzv. štekovanje (push) informacija od interesa, direktno na korisnički desktop kompjuter.

Streaming (reprodukcija u realnom vremenu)

Preuzimanje i reprodukcija audio, video i drugih multimedijalnih sadržaja na zahtev korisnika (on-demand), pri čemu se njihova reprodukcija vrši istovremeno sa downloading procesom.

Kupovina i prodaja Elektronska trgovina (e-commerce)

Obavljanje kupoprodajnih aktivnosti preko Interneta.

Mailing liste služe za međusobno povezivanje ljudi koji su zainteresovani da učestvuju u tekućoj diskusiji na neku konkretnu temu. Svaki pojedinac, kompanija ili organizacija može kreirati i održavati mailng liste ma koje vrste, pod uslovom da poseduje neophodne IT resurse za to. Poruke mogu u sebi sadržati: komentare i stavove; najave interesantnih dešavanja; diskusije o novim proizvodima, alatima ili uslugama; stručne kritike knjiga, novinskih članaka, filmova, muzičkih albuma ili pozorišnih predstava. Pojedine mailing liste su moderisane (moderated), što znači da svaka poruka najpre mora da prođe recenziju stručne osobe (moderatora, koji ustanovljava da li je ona prikladna i da li odgovara temi konkretne mailing liste).

Hotmail Microsoftov Hotmail servis jedan je od najpoznatijih e-mail sajtova na Webu. Ovaj servis danas koristi nekih stotinak miliona pojedinaca. Hotmail je servis koji se ne naplaćuje. Sajt za prijavu e-maila je www.hotmail.com. Hotmail svakom korisniku nudi i određenu kvotu skladišnog prostora. Besplatni e-mail servisi, kao što je Hotmail, su doprineli da Internet postane dostupan velikom broju ljudi.

Diskusione grupe (newsgroups) predstavljaju mesta na kojima svaki korisnik može ostaviti poruku (to jest, pružiti neku informaciju, postaviti pitanje ili izraziti svoje mišljenje) ostalim članovima grupe i čitati odgovore koje su postavili drugi. Kolekcija diskusionih grupa koje su dostupne putem Interneta obično se označava terminom Usenet, što je u stvari skraćenica od User's Netvrork (korisnička mreža). Diskusione grupe su tematski zasnovane. Tako, na primer, postoje diskusione grupe posvećene kompjuterskoj tehnologiji, sportu, medicini, IT-tehnologijama. Poruke sa diskusionih grupa mogu se čitati preko World Wide Web čitača (browsera). Specijalan program NewsReader je namenjen za efikasno rukovanje porukama. NeivsReader programi omogućavaju korisnicima brzo i efikasno prelaženje sa jedne na drugu diskusionu grupu, kao i izbor željenog tipa novinskih članaka, jednostavnim klikom na traženu temu.



Chat sesije su interaktivne diskusije - što znači da se svi učesnici diskusije u datom trenutku zaista nalaze na mreži, ostvarujući interakciju preko svojih kompjutera - naziva se sesijom ćaskanja (chat sesijom, Internet relay chat - IRC). Ideja i namena je da članovi nekog konsultantskog projektnog tima, mogu preko Interneta razmenjivati ideje putem svojih PC kompjutera. Chat sesije se odigravaju u takozvanim "sobama za ćaskanje" (chat rooms), to jest odvojenim sekcijama nekog web sajta koje su posvećene isključivo diskusiji u realnom vremenu. Sobe za ćaskanje organizuju i njima upravljaju Internet service provajderi (na primer AOL), zatim mrežni portali (Yahoo!).

Diskusiine grupe (news groups) Mesta na kojima svaki korisnik rnože ostaviti poruku (pružiti neku informaciju, postaviti pitanje ili izraziti svoje mišljenje) ostalim članovima grupe i čitati odgovore koje su postavili drugi. Chat sesija/Internet relay chat (IRC) Živa, interaktivna diskusija, u kojoj su svi učesnici u datom trenutku fizički prisutni na mreži, stupajući u međusobnu komunikaciju preko svojih kompjutera.

Slika 3.3 Diskusione grupe iz kategorije "Alt", koje su dostupne putem Interneta (23.10.2007.)

Slanje instant poruka

Instant poruke su metod pisane konverzacije, koji se sastoji u brzoj razmeni kratkih tekstualnih poruka putem Interneta. Instant poruke su kombinacije ćaskanja u realnom vremenu i elekronske pošte. Pojavile su se krajem 1990-tih godina. Svaka instant poruka se na ekranu primaoca pojavljuje gotovo u istom trenutku kada je poslata. Za razliku od e-mail poruka, koje se automatski skladište na serverima i u elektronskim poštanskim sandučićima, instant poruke se gube odmah nakon zatvaranja tekuće sesije. Mnogi Internet service providers ( ISP ) svojim korisnicima nude mogućnost besplatnog servisa - instant poruka. Mnoge kompanije svojim službenicima i poslovnim partnerima omogućuju komunikaciju putem razmene instant poruka.



Portal Mrežni prolaz (gateway) ili čvorišni (hub) sajt, kao što je, na primer Yahoo!, koji pored ostalog posetiocima nudi i takozvane sobe za ćaskanje (chat rooms). Instant poruke Kratke tekstualne poruke koje se razmenjuju preko Interneta i koje se na ekranu primaoca prikazuju odmah po prispeću.

Vežba: Pronađite diskusionu grupu koja vas zanima: Kodeks diskusionih grupa predstavlja listu jednostavnih pravila i smernica, koje ljudima pomažu da izbegnu neke od najčešćih grešaka u mrežnoj diskusiji. Evo nekoliko korisnih saveta za rad u grupi:

• Praćenje - "Vrebanje" Prvih nekoliko nedelja treba čitati objavljene poruke u odabranoj diskusionoj grupi ali ne objavljivati svoje poruke. Ovaj proces se u žargonu naziva vrebanjem (luking). Omogućava da se utvrde osobine diskusione grupe.

• Pročitati stranicu sa "često postavljanim pitanjima" (FAQ - frequent!y asked guestions). To je najbrži način upoznavanja sa načinom rada diskusione grupe.

• Držati se tematskog sadržaja grupa: Koristiti prikladne komentare. Uočiti stil pisanja. • Tekstovi tipa MOGUĆNOST BRZE ZARADE. Stvaraju odbojnost. Prekidaju misaoni proces. • Ignorišite trolove - poruke uvredljive i neprijatne sadržine. • Ne upražnjavati spam: Spam je žargonski izraz za kategoriju poruka koje se distribuiraju u hiljade

diskusionih grupa. Ne preporučuje se. Informacije tipa spam ne poštuju tematski sadržaj diskusije.

Internet telefonija Internet telefonija, koja se još naziva voice over The Internet, predstavlja prenošenje glasovne konverzacije između kompjutera na Internetu. Pritom učesnici u razgovoru svoje glasovne poruke izgovaraju u mikrofon na kompjuteru. Glasovna poruka tako nastala, šalje se u paketnom digitalnom obliku ka primaocu, koji je čuje preko zvučnika na njegovom kompjuteru.

Internet telefonija /voice over the lnternet/ voice over IP Prenošenje, u realnom vremenu, glasovne konverzacije između kompjutera na Internetu.

Slika 3.4 Sadržaj jedne tipične chat sesije



Telnet je mrežni servis koji omogućava daljinsko prijavljivanje (sign-in) na neki kompjuter sa bilo kog kompjutera koji u datom trenutku koristite. Uz pomoć Telneta, svakom kompjuteru na Internetu se može pristupiti sa bilo kog drugog kompjutera koji se takođe nalazi na Internetu, ako korisnik nije na njegovoj lokaciji.

Mogućnosti preuzimanja informacija Preuzimanje informacija sa Interneta je omogućeno poznavanjem adrese ciljnog web sajta. Kada je adresa nepoznata, neophodno je upotrebiti specijalne aplikacije, namenjene za pomoć u preuzimanju informacija. U ovu kategoriju spadaju: protokol za transfer fajlova, web direktoriju-mi, pretraživači, portali i webcasting:

Protokol za prenos fajlova File Transfer Protocol (FTP) predstavlja metod komunikacije koji omogućava konektovanje i prenos fajlova ka nekom udaljenom kompjuteru (upload), odnosno "skidanje" (download) fajlova sa njega. Ovaj postupak preuzimanja fajlova je u osnovi Interneta. Omogućava transfer softvera, dokumenta ili grafičkih informacija. FTP je prethodio razvoju World Wide Weba. FTP transfer sa može obavljati i uz pomoć istog browser softvera koji se koristi za pristup Webu.

Web direktorijumi Web direktorijum sadrži listu web sajtova i njihovih URL-ova, razvrstanih po temama. Nalaženje web sajta se obavlja primenom ključne reči (keyword). Nakon toga, softver direktorijuma prikazuje listu kategorija koje odgovaraju zadatoj ključnoj reči, zajedno sa nazivima ili URL-ovima web sajtova koji u svom naslovu ili opisu imaju tu ključnu reč. Web direktorijume prave i održavaju Internet sajtovi specijalizovani za web direktorijume opšte namene, među kojima su najpoznatiji Yahoo! i Excite.

Pretraživači U slučaju da odgovarajući direktorijum nije dostupan za lociranje željenog web sajta možete upotrebiti neku od takozvanih pretraživackih mašina (search engines). Radi se, u stvari, o softverskim programima koji pretražuju Web u potrazi za sajtovima koji odgovaraju ključnoj reči unetoj od strane korisnika. Rezultati pretrage indeksiraju se u skladu sa sekvencom prioriteta za koju pretraživač utvrdi da je najprikladnija za datu ključnu reč. Rezultate nađenih informacija sa najvećom verovatnoćom poklapanja, pretraživač prikazuje na vrhu liste. Klikom na bilo koji od linkova sa liste, korisnik može posetiti polaznu (home) stranicu web sajta.

U najpoznatije pretraživale spadaju Google i Alta Vista, sa adresama www.google.com i www.altavista.com. Svaka pretraživačka mašina dizajnirana je u skladu sa metodom obrade koji ima najveću verovatnoću da pruži najprikladnije rezultate. Pojedine mašine su specijalno napravljene za pretraživanje sajtova na jezicima koji se razlikuju od engleskog.

Telnet Procedura daljinskog logovanja preko Interneta na zadati kompjuter. File transfer protocol (FTP) Metod prenošenja fajlova putem Interneta. Protokol prenosa podataka.

Web dlraktorljum Listing klasa informacija uredno složenih po kategorijama.

Ključna reč (keyword)



Reči koje odredjuju temu za koju tražite šire informacije. Pretraživač (search engine) Program koji se pokreće iz web čitača (browsers), a namenjen je za pretraživanje sajtova na mreži pomoću zadate ključne reči ili fraze.

Tema za razmišljanje broj 1

HealthGrades: Izaberite lekara prema rang listi – rejtingu:

HealthGrades.com je Internet kompanija čiji je cilj u poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Sjedinjenim Državama. Ova kompanija promoviše kvalitetnu zdravstvenu negu na sledeće načine: informišući svoje korisnike o ogromnim razlikama u kvalitetu između pojedinih zdravstvenih ustanova na teritoriji cele države, pomažući najrenomiranijim bolnicama u promociji njihovih programa i pomažući lošim i neefikasnim bolnicama da kvalrtet svojih usluga podignu na viši nivo. Kompanija poseduje i ažurira profile za više od 600.000 lekara i 5.000 zdravstvenih ustanova. Kompanija HealthGrades sadrži podatke o skoro 20.000 staračkih domova i nekih 7.000 zdravstvenih agencija, 10.000 klinika za mamografiju, 300 klinika za veštačku oplodnju, 60.000 kiropraktičara, 150.000 zubara, 21.000 centar za stare i iznemogle, 75 centralnih porodilišta, 3.000 ustanova za zdravstveno zbrinjavanje putnika (hospice-care facilities), 8,000 klinika za lečenje akupunkturom. Sa pet zvezdica su označene ustanove koje pružaju vrhunsku negu svojim pacijentima, tri zvezdice ukazuju na prosečan kvalitet zdravstvene zaštite, dok su jednom zvezdicom ustanove koje bi trebalo izbegavati.

Portali Portalima se nazivaju tzv. mrežni prolazi (gateways) ili čvorišta (hubs) preko kojih je omogućena poseta drugih web sajtova. Portali mogu biti javno dostupni i l i interni - unutar neke kompanije. Sa postavljanjem javnih portala prvi su počeli internet provajderi, kao što je, na primer, America Online (AOL). Vremenom su internet provajderi svoje portale obogaćivali sve većim brojem servisa, kako bi korisnike privukli da što češće posećuju sajt. Stoga danas na tipičnom portalu imate: e-mail servise, linkove ka diskusionim grupama, direktorijume, pretraživačke mehanizme i mogućnost e-commerca. Ove brojne mogućnosti zaista predstavljaju "kapiju" (gateway) ka Webu.

Vertikalni portali (vortali) su specijalizovani za pružanje informacija vezanih za neku konkretnu oblast, kao što je, recimo, automobilska industrija, zdravstvena zaštita ili investicije. Primeta radi, vFoodPortal (www.vfoodportal.com) je vertikalni portal posvećen prehrambenoj industriji (poljoprivreda, proizvodnja hrane). On svojim posetiocima pruža informacije o resursima, obaveštenja o slobodnim radnim mestima, programima obuke i novosti u tim industrijama.



vertikalni porlal/vortal Websajt koji je specijalizovan za pružanje informacija vezanih za neku konkretnu oblast, kao što je, recimo, automobilska industrija, zdravstvena zaštita ili investicije.

Horizontalni portali za razliku od vertikalnih portala (posvećeni užim oblastima), pružaju servise i linkove ka web sajtovima od interesa za najširi spektar korisnika. Zbog uvođenja velikog broja novih servisa, Yahoo! i AOL se danas uglavnom smatraju horizontalnim portalima, mada su u početku oni imali sasvim drugačije i preciznije odredjene uloge.

Webcasting predstavlja unapred dogovorenu, periodičnu i potpuno automatizovanu isporuku ("guranje" - push) informacija od interesa direktno u korisnikov desktop kompjuter. Webcasting se može uvesti instalacijom softverskih aplikacija koje se učitavaju u korisnički sistem. Najpoznatije webcasting aplikacije su PointCast i Backweb, koje se na korisničkom PC računaru izvršavaju "u pozadini". Proizvođači softvera koriste telekomunikacione kanale u cilju održavanja aplikacija koje su instalirane na kompjuterima njihovih korisnika. Kada softverska kompanija ažurira neki svoj softverski proizvod, ona o tome obaveštava korisnike. To se postiže preko informatičkih kompanija-potrošača. "Guranje" informacija se obavlja u definisanim vremenskim intervalima, ili upitom potrošača. Kompanija Microsoft je kanale za ažuriranje softvera počela da koristi nakon objavljivanja najnovijih verzija operativnog sistema Windows. Kad god je neka zakrpa spremna za distribuciju, Microsoft preko kanala za ažuriranje softvera šalje poruku svim korisničkim kompjuterima.

horizontalni portal - Nudi usluge i linkove ka web sajtovima od interesa za široku populaciju korisnika. pull ("povlačenje") Metod preuzimanja sadržaja sa nekog web sajta, kod kojeg se od korisnika zahteva da klikne mišem na odgovarajući link ili da unese željenu URL adresu, webcasting - Unapred dogovorena, automatska periodična isporuka informacija ka kompjuteru korisnika.

push („guranje”) Sposobnost nekog websajta da, preko Interneta, korisnikovom kompjuteru automatski isporučuje određene vrste informacija, uključujući i fajlove za ažuriranje softvera. kanal (channel) Web sajt koji je narnenjen za automatsku isporuku (primenom "push" metoda) informacija prema korisniku.

Slika 3.5 Vertikalni portal vFood

Streaming je proces koji omogućava gledanje ili preslušavanje audio, video i drugih multimedijalnih fajlova već u toku njihovog "skidanja" sa Interneta. Kad god neka velika producentska kuća (Sony Pictures,



Time Warner, Walt Disney Pictures, Paramount Pictures), privede kraju poslove oko produkcije novog filmskog ostvarenja, ona na svoj web sajt po pravilu postavlja video isečak (trailer, u holivudskom žargonu) sa najzanimljivijim scenama i muzikom iz filma. Takav fajl nosi audio i video informacije i neuporedivo je veći od običnih tekstualnih fajlova. To zahteva znatno vreme za preuzimanje.

Streaming tehnologija nakon uspostavljanjem linka, obezbedjuje prenos sadržaja preko Interneta ka korisničkom kompjuteru u vidu neprekidne struje (stream). Audio i video sadržaji se reprodukuju istovremeno sa njihovim pristizanjem. Streaming tehnologija se koristi danas i u TV medijima. Streaming tehnologija omogućava preuzimanje istog audio i video fajla od strane većeg broja korisnika istovremeno.

Mogućnost kupovine i prodaje robe i usluga Internet nudi obilje sajtova za "online shopping" (kupovinu putem mreže) za sve veći broj korisnika. Automobili, kompjuteri, avionske karte se kupuju i prodaju putem Interneta. Kupovina putem mreže se često naziva i elektronskom trgovinom (electronic commerce ili kraće e-commerce).

streaming/streaming media Format koji omogućava da audio, video i drugi multimedijalni fajlovi budu reprodukovani na korisnikovom kompjuteru za vreme dok proces njihovog preuzimanja još uvek traje.

elektronska trgovina / e-commerce - Kupovina putem mreže (online shopping).

Internet zajednica Internet je svojevrsna zajednica svih učesnika na mreži. Internet zajednica se sastoji od: korisnika, pružalaca usluga (service providers), ponuđača sadržaja (content providers), provajdera infrastrukture i agencija za podršku Interneta.

Korisnici Interneta Korisnicima (users) se nazivaju ljudi koji stupaju u interakciju sa Internetom, sa ciljem pregleda, preuzimanja ili ponude sopstvenih sadržaja. Korisnici Interneta su odredjeni prema dijagramu najčešće korišćenih jezika na mreži. Preko polovine od ukupno procenjenih 600 miliona korisnika Interneta, svoju svakodnevnu komunikaciju obavlja na jeziku koji nije engleski. (Dve trećine svetske ekonomije - 4 od ukupno 6 milijardi ljudi - odvija se u zemljama koje ne pripadaju engleskom govornom području). Od ovog broja, otprilike 34 posto korisnika upotrebljava neki od evropskih jezika, dok 26 posto otpada na jezike azijskih zemalja. Prilog dijagram.



Slika 3.7 jezici kojima se služe korisnici Interneta

Izvor: Vilaweb.com, preuzeto iz elektronskog časopisa eMarketer

Pružaoci usluga Takozvani pružaoci usluga (service providers) mogu se podeliti u dve kategorije. Pružaoci Internet usluga (Internet service providers - ISPs) nude mogućnost pristupa Internetu tako što deluju kao veza između korisničkih kompjutera i Interneta. ISP provajderi svoje usluge obično naplaćuju u obliku mesečne članarine. U početku je članarina svakom korisniku omogućavala da na Internetu provede jedan određeni broj minuta/sati. Danas većina provajdera za mesečnu članarinu svakom korisniku nudi internet konekciju u neograničenom trajanju. Cena članarine varira u zavisnosti od brzine komunikacije. Pružaoci aplikativnih usluga, (application service providers - ASPs) nazivaju se kompanije koje se bave razvojem, instaliranjem i rukovanjem IT aplikacija na Internetu za potrebe korisnika. Prednost angažovanja ASP provajdera ogleda se u preuzimaju potpune odgovornosti za održavanje konkretnog servisa. Karakter samih servisa razlikuje se od slučaja do slučaja i može se sastojati u kreiranju i održavanju web sajtova pojedinaca ili kompanija na Internetu, do obrade velikog broja poslovnih transakcija za neku firmu.

Pružaoci Internet usluga ili Internet provajderi (ISPs) Kompanije koje korisnicima nude komunikacijske usluge i mogućnost pristupa Internetu.

Pružaoci aplikativnih usluga (ASPs) Kompanije koje se bave razvojem, instaliranjem i održavanjem IT aplikacija na Internetu za korisnika.

Ponuđači sadržaja Informacije koje se ditribuiraju preko Interneta često se nazivaju sadržajem (content). Ponuđačima sadržaja (content providers) nazivaju se pojedinci i kompanije koje korisnicima nude informacije putem Interneta. Evo nekoliko tipičnih primera:

• CNN ili Cable News Network {www.cnn.com}, korisnicima nudi pisane članke i video reportaže o najvažnijim zbivanjim u svetu, u kojima se ponavljaju ili proširuju informacije emitovane preko televizijskih stanica njenih partnerskih kablovskih kompanija.

• Američka uprava poreza (Internal Revenue Service - IRS), koja predstavlja sastavni deo Ministarstva finansija SAD, na svom web sajtu (www.irs.gov) nudi kopije svih formulara za prijavu poreza, kao tekst svih zakonskih akata i uredbi vezanih za izračunavanje i naplatu poreza na prihod.

Sadržaj (content): Informacije koje se distribuiraju preko Interneta.

Ponuđači (provajderi) sadržaja:

Pojedinci i kompanije koje korisnicima nude informacije putem Interneta.



Internet u praksi: OnStar Virtual Advisor Vozači automobila u SAD ukupno za volanom provode preko milion časova nedeljno. Pristup Internetu u tim uslovima imaju preko OnStar Virtual Advisor, a radi se na glasu zasnovanom, hands-free, personalizovanom sistemu. OnStar Virtual Advisor povezuje korisnike sa Internetom tako što u sebi kombinuje mogućnosti bežične komunikacije, prepoznavanja glasa i prevođenja teksta u govor. Uz pomoč ovog sistema, pretplatnici mogu pristupati i obrađivati širok spektar informacija sa Weba.

OnStar servis i OnStar Virtual Advisor uređaj ugrađuju se u mnoge modele automobila proizvedenih u kompaniji General Motors, kao i u Tojotine modele iz serije Lexus, Honda i Acura kompanije Honda Motor Company, u pojedine modele Volkswagenovog Passata.

Provajderi infrastrukture Provajderima (pružaocima) infrastrukture nazivaju se one kompanije koje obezbeduju resurse za korištenje Interneta. Provajderi mrežne infrastrukture upravljaju i rukuju mrežom komunikacijskih kanala, preko koje se fizički prenose podaci između korisnika i ponuđača sadržaja. Ovu mrežu čine kompanije koje se bave fiksnom i mobilnom telefonijom, kablovskom televizijom i satelitskim prenosom podataka. Agencije za podršku Interneta Internet nije u privatnom ni državnom vlasništvu. Jedan broj agencija - komiteta i radnih grupa su zadužene za koordinaciju. Te agencije dodeljuju nazive domena i vrše promociju standarda. Dve najznačajnije agencije ove vrste su ICANN i IETF. Internet Corp. for Assigned Names and Numbers (ICANN) je neprofitna organizacija, formirana sa ciljem da preuzme potpunu odgovornost za raspodelu IP adresnog prostora, definisanje parametara različitih protokola, upravljanje sistemom naziva domena (DNS).

Internet Engineering Task Force (IETF) je veliko međunarodno udruženje mrežnih dizajnera, operatora, dobavljača i istraživača, zainteresovanih za razvoj arhitekture Interneta i njegovo besprekorno funkcionisanje. Ova organizacija je otvorena za sve zainteresovane pojedince. Pored agencija mnogi univerziteti samostalno upravljaju ogromnim segmentima internet resursa.

provajderi mrežne Infrastruktura Zajednički naziv za razne kompanije, poput onih koje se bave fiksnom i mobilnom telefonijom, kablovskom televizijom i satelitskim prenosom podataka, a koje ujedno upravljaju i rukuju mrežom komunikacijskih kanala, preko koje se fizički prenose podaci između korisnika i ponuđača sadržaja, provajderi Infrastrukturnih komponenata Kompanije koje obezbeđuju kompjuterski hardver i softver neophodan za upotrebu i funkcionisanje mreže, kao i za preuzimanje i skladištenje sadržaja sa Interneta.



Internet adrese Svaki korisnik i svaki kompjuter na Internetu poseduje jedinstvenu adresu. Internet adresa se sastoji iz četiri dela: (1) lična identifikacija korisnika, (2) naziv host kompjutera, (3) naziv institucije ili organizacije i (4) naziv domena (slika 3.8).

Slika 3.8 Internet adrese

Sistem naziva domena Identifikacija pojedinačnih kompjutera na mreži vrši se uz pomoć numeričkih adresa, sačinjenih od nizova brojeva, koje se nazivaju njihovim Internet protocol (ili IP) adresama. Na primer: 207.46.230.219, 207.171.181.16, 66.218.71.102 ). Očigledno je, međutim, da bi prosečan korisnik teško mogao da upamti više od dve-tri adrese u ovakvom, numeričkom obliku. Zato je kreiran takozvani sistem naziva domena (domain name system - DNS). U stvari, nazivi domena predstavljaju prepoznatljive nazive; nazive kompjutera na Internetu koji se lako pamte (na primer: Microsoft.com, amazon.com, yahoo.com ). Svaki naziv domena odgovara jednoj dodeljenoj IP adresi (npr., 207.46.230.219 za Microsoft, 207.171.181.16 za amazon.com, 66.218.71.102 za yahoo.com). Osnovna namena DNS-a je u tome da se korisniku omogući pristup bilo kom kompjuteru na planeti jednostavnim unošenjem njegovog naziva domena. Nazivi domena najvišeg nivoa (oni koji se međusobno razlikuju po poslednjem, .XXX odsečku adrese). Zavise od namene organizacije kojoj je konkretna adresa dodeljena. Primer: domeni com, .net i .org su otvoreni za sve pojedince i organizacije na globalnom nivou. Ostali nazivi domena najvišeg nivoa prikazani su na slici 3.9. Zbog stalnog povećanja broja korisnika Interneta, postojećim nazivima domena su, na početku ove decenije, pridodati još neki, novokreirani domeni. Pojedinačne države i geografski izdvojene teritorije poseduju sopstvene "zemaljske" kodove (country codes), kao svoje nazive domena najvišeg nivoa. Tako se, na primer u Japanu sve adrese završavaju sa .jp, dok se u Velikoj Britaniji adrese završavaju sa .uk. Ove kodove bira lokalna Internet zajednica u svakoj zemlji pojedinačno.

Svaka država i svi globalni nazivi domena poseduju sopstveni registar (registry).

U samom srcu sistema globalnih naziva domena nalazi se 13 specijalnih kompjutera, koji se nazivaju root serverima. U ovim root serverima, čijim radom upravlja ICANN čuvaju se IP adrese svih registara domena najvišeg nivoa, kako za globalne registre (com, .net, .org i tako dalje) tako i za registre država (na primer: .uk, .jp ili .br).



Slika 3.9 Nazivi internet domena

Slika 3.10 Struktura osnovnog DNS registra

sistem naziva domena (DNS) Sistem koji podrazumeva da svaki kompjuter na mreži mora imati jedinstvenu numeričku adresu, poznatu i pod nazivom Internet protocol (ili IP) adresa, koja se sastoji od niza brojeva (na primer, 207.46.230.219, 207.171.181.16, 66.218,71.102).

naziv domena (domain name) Prepoznatljivi i lako pamtljivi nazivi kompjutera na Internetu, koji su usklađeni sa njihovim IP adresama.

registar (registry) Regionalna organizacija za dodeiu IP adresa pojedincima i organizacijama iz tog regiona,

registratori (registrars) Organizacije na koje je preneta (delegirana) odgovornost za prijem i obradu zahteva za dodelu internet adresa, kao i za unošenje svih odobrenih adresa u odgovarajući regionalni registar.

root serveri Grupa od 13 kompjutera, razmeštenih po različitim delovima sveta, u kojima se čuvaju internet adrese svih globalnih i zemaljskih registara.



Adrese na host kompjuterima Svi nazivi domena zajedno čine stablo (tree), koje se grana nadole od "korenog" (root) fajla, smeštenog na maločas pomenutim root server kompjuterima na Internetu. Kao što se vidi sa slike 3.11, amazon.com, yahoo.com i aol.com su na stablu smešteni ispod .com domena najvišeg nivoa. Slično tome, bilo koji univerzitet će na stablo biti postavljen kao registrant pod .edu domenom.

Slika 3.11 DNS stablo

E-mail adrese Postoje dve različite vrste adresa: e-mail adrese i jedinstvene adrese na World Wide Webu. Lična e-mail adresa se sastoji od jedinstvenog skupa slova i brojeva - recimo, imena ili prezimena korisnika, iza kojeg sledi znak @, pa zatim naziv domena kome pripada korisnik (na primer, [email protected]). World Wide Web adrese Lociranje stranica sa informacijama i fajlovima na internet sajtovima omogućeno je putem takozvanih uniformnih lokatora resursa (uniform resource locators - URL). Svaka web stranica poseduje sopstveni URL; kada u svoj web čitač unesete URL neke stranice, nakon nekoliko trenutaka u njemu će biti prikazan sadržaj sa te stranice.

uniform resource locator (URL) Adresa nekog dokumenta na World Wide Webu.

Komponente URL-a URL se sastoji od nekoliko komponenata (videti sliku 3.12): • Identifikator protokola - http:// • Slova www, za World Wide Web • jedinstveni registrovani naziv domena • Naziv registra (na primer: .edu ili .com)

Pozivom URL www.microsoft.com, u web čitaču korisničkog računara automatski biva prikazana polazna stranica (home page) web sajta kompanije Microsoft. S obzirom da web sajtovi često u sebi sadrže ogromne količine informacija, uobičajena je praksa da se informacije organizuju po tzv. folderima (fasciklama ili direktorijumima) i fajlovima unutar tih foldera. Navođenjem odgovarajuće organizacione strukture unutar URL-a, korisnik svoj web čitač usmerava direktno na željene informacije u okviru konkretnog web sajta. Ukoliko, na primer, kada korisnik traži na Microsoft ovom web sajtu informacije o softverskim paketu MS Office, upotrebiće sledeći URL: wwiv.microsoft.com/office. Fajlovi softverskog paketa su u formatu u kome je taj dokument kreiran (na primer, documentation.html znači da je ovaj dokument kreiran u html formatu). U ovom konkretnom slučaju, kompletan URL bi glasio: www.microsoft.com/office/support/documentation.html.



Slika 3.12 Komponente URL-a

FTP adrese Struktura URL adresa ostaje uglavnom nepromenjena i prilikom preuzimanja ili slanja informacija ka nekom FTP sajtu. Razlika je samo u tome što umesto "http" treba uneti oznaku ftp protokola. Dakle, za pristup Microsoftovom FTP sajtu, dovoljno je da se u korisnički web čitač (browser) unese URL adresa: ftp://ftp.microsoft.com (ili prosto ftp.microsoft.com).

World Wide Web (WWW) - većini korisnika poznatiji prosto kao Web - predstavlja skup elektronskih dokumenata, takozvanih web stranica, koje su međusobno povezane putem Interneta. Web softver ima zadatak da pretražuje Web u potrazi za stranicama koje su definisane ključnim rečima unetim od strane korisnika. Specijalne ključne reči na stranicama web dokumenata, koje se nazivaju hiperlinkovima, služe za međusobno povezivanje različitih dokumenata. Hiperlinkovi se na ekranu prepoznaju kao reči i simboli koji se ističu po drugačijoj boji, po tome što su podvučeni crtom ili "blinkuju". Pozivom nekog hiper-linka, web softver vrši obradu adrese koja je sadržana u tom hiperlinku, povezuje se sa odgovarajućom lokacijom na Internetu i na ekranu korisničkog kompjutera prikazuje informacije koje su izložene na toj lokaciji.

World Wide Web (WWW) ili samo Web Skup elektronskih dokumenata, ili web stranica, koje su međusobno povezane putem Interneta. Međusobno povezana elektronska dokumenta. hiperlinkovi Reči i/ili simboli, istaknuti svojom bojom, treperenjem ili podvučeni crtom, koji služe za međusobno povezivanje srodnih dokumenata na Webu,

Slika 3,13 Struktura hiperlinkova



Primer u praksi: InnoCentive putem Interneta stimuliše prevlast uma nad materijom

Kompanija Eli Lilly, u stručnim krugovima veoma cenjeni proizvođač farmaceutskih proizvoda sa sedištem u Indianapolisu, država Indiana, više puta se našla u situaciji da ne može da nađe rešenje za koje zna da postoji. Njeni vlasnici su najpre kreirali podružnicu pod nazivom InnoCentive, koja je sve naučne probleme prenela na teren Interneta. Kad god naučnici, koji su stalno zaposleni u ovoj kompaniji, naiđu na nerešiv problem iz oblasti hernije, biologije, fizike ili toksikologije, oni taj svoj problem sada mogu izložiti na web sajtu InnoCentive.

InnoCentive, dakle, predstavlja virtualni prostor u kome kvalifikovani naučnici, bez obzira na njihovu geografsku lokaciju i škole koje su završili, mogu pronaći nerešene naučne probleme i, ukoliko smatraju da su za to sposobni, pristupiti njihovom rešavanju. Ovde, dakle, Internet predstavlja sredstvo za prenošenje naučnih izazova do najšire svetske zajednice nezavisnih istraživača. Pritom je svaki problem izložen korišćenjem najjednostavnijih mogućih termina. Na ovaj način se štite poslovne tajne kompanije koja objavljuje problem i ujedno obezbeđuje pravilno razumevanje problema od strane naučnika izvan kompanije. Sumarni prikazi svih problema dostupni su svakom posetiocu InnoCentive web sajta.

Prelistavanje World Wide Weba Elektronske stranice predstavljaju najuočljiviju karakteristiku Weba. Stranice nekog web doku-menta su, u stvari, specijalno formatirani fajlovi, koji u sebi mogu sadržati tekstualne, grafičke i slikovne informacije. Osim toga, na web stranicama se mogu prikazivati audio i video sadržaji, pod uslovom da su korisnički kompjuteri opremljeni neophodnim hardverom i softverom.

Pojava grafičkog browser softvera tokom ranih 90-tih godina prošlog veka inicirala je široku upotrebu Weba od strane pojedinaca, univerziteta, kompanija i državne administracije. Imajući u vidu ogroman porast sveopšteg interesovanja za Web, nije bilo naročito teško predvideti da će uskoro doći do fantastičnog povećanja ukupnog broja web stranica.

Jedna polazna stranica, mnogo linkova Polaznom stranicom (home page) se naziva prva stranica koju ugledate kada pristupite nekom web sajtu. Polazna stranica identifikuje čitav sajt i pruža informacije o sadržaju elektronskih dokumenata koji predstavljaju sastavni deo tog sajta (drugim recima, ona daje listu sadržaja ili svojevrsnu mapu sajta). Često se na polaznim stranicama (pored tekstualnih blokova) koriste i odgovarajući grafički simboli ili ikonice (icons), kojima se posebno ističu naročito značajne informacije i nude linkovi ka ostalim stranicama sajta.

Na slici 3.14 prikazana je polazna strana web sajta Pariza. Očigledna je lakoća upotrebe i prepoznavanja osnovne teme ove stranice. Ime grada se jasno ističe svojom veličinom, bojom i okolnim fotografijama dobro poznatih statua iz centra Pariza. Tekstualni blok u središnjem delu stranice još bliže identifikuje temu čitavog sajta i omogućava pristup ostalim stranicama sajta.



polazna stranica (home page) Prva stranica bilo kog web sajta, koja identifikuje čitav sajt i pruža informacije o sadržaju elektronskih dokumenata koji predstavljaju sastavni deo tog sajta.

Slika 3.14 Polazna stranica web sajtu posvećenog Parizu

Polazna stranica web sajta o Parizu takode sadrži i linkove ka dodatnim informacijama. Na stranici je vidljivo osam ovakvih linkova; svaki link se sastoji od podvučene reci i l i fraze, čime je jasno stavljeno do znanja da se redi o hiperlinku. Primera tadi, ako želite da informacije sa polazne stranice prikažete na francuskom jeziku, kliknućete na hiperlink Vr.Francaise, a ukoliko želite da se upoznate sa listom sadržaja sajta, upotrebićete link Contents.

Kreiranje web stranica upotrebom HTML-a Karakteristike neke web stranice dobijaju svoj oblik onog trenutka kada njen kreator definiše lokaciju i željeni izgled prikazanih informacija. Pozicija, dimenzije i boja prikazanog teksta, kao i lokacija grafičkih informacija i eventualno ubačenih audio i video isečaka ( slika 3.15) definiše se skupom komandi koje čine takozvani hypertext markup language (HTML) programski jezik. Komandama HTML-a se takode definišu reči ili slike koje će igrati ulogu hiperlinkova ka drugim dokumentima. Nakon što kompjuter obradi fajlove koji u sebi sadrže HTML komande, on će na osnovu njih kreirati i na ekranu prikazati web stranicu, zajedno sa svim hiperlinkovima na njoj.

HTML jezik se sastoji od niza takozvanih tagova za podešavanje sekcija teksta koje ćc biti prikazane na web stranici. Upotrebljeni u parovima, ovi tagovi označavaju početak i kraj svake HTML sekcije (kao što su: zaglavlje, naslov ili telo web stranice). Tagove ćete prepoznati po tome što su smešteni unutar uglastih zagrada (<>). Prvim tagom se označava početak neke sekcije (na primer, <HEAD>), dok se drugim tagom, koji se od prvog razlikuje samo po kosoj crti (/), označava kraj te sekcije koda (</HEAD>).

Osnovna struktura svake web stranice mora biti usklađena sa sledećom standardnom sekvencom: <HTML> <HEAD>

Ova sekcija dokumanta opisuje namenu konkretne stranice. Nijedan od ovde unetih komentara ne'e biti prikazan u web čitaču, već su oni čisto informativnog karaktera,

</head> <BODY>

Ovo je, zapravo, sekcija dokumenta koja u sebi sadrži informacije i grafičke elemente koji će biti prikazani u prozoru web čitača. U njoj su, ta kođe, smešteni i hiperlinkovi ka drugim web stranicama,

</BODY> </HTML>

Prema tome, kreiranje web stranice sastoji se u pripremi dokumenta koji u sebi sadrži tagove i određenu kombinaciju teksta, grafike i referenci hiperlinkova. Na slici 3.15 prikazane su neke od HTML komandi koje se najčešće koriste prilikom kreiranja web stranica.



hypertext markup language (HTML) Skup komandi kojima se definišu pozicija, dimenzije i boja prikazanog teksta, kao i lokacija grafičkih informacija i eventualno ubačenih audio i video isečaka. HTML komandama se takođe definišu reči ili slike koje će igrati ulogu hiperlinkova ka drugim dokumentima,

HTML komande kojima se opisuje neka stranica uskladištene su na web serveru. Nakon što softver web čitača preuzme ove komande, on ih na odgovarajući način obraduje, kako bi korisniku prikazao sadržaj stranice i sve linkove na njoj (videti sliku 3.16). tagovi opis

Strukturalni <HTML>...</HTML>

Identifikuju dokument kao HTML fajl i označavaju njegov početak i kraj.

<HEAD>...</HEAD> Označavaju početak i kraj zaglavlja, jednog od dva obavezna dela svakog HTML dokumenta.

<BODY>...</BODY> Označavaju početak i kraj tela dokumenta, drugog obaveznog dela svakog HTML dokumenta.

<TITLE>...</TITLE> Označavaju naslov dokumenta. <!-...-> Ovaj tag služi za označavanje komentara unutar dokumenta.

(Softver web čitača ne prikazuje komentare sa web stranica). Elementi bloka <H1>...</H1> Označavaju tekst zaglavlja prvog (najvišeg) nivoa unutar

dokumenta. Uobičajeno je da se tekst zaglavlja prvog nivoa koristi kao prvi element u telu HTML dokumenata.

<H2>...</H2> Označavaju tekst zaglavlja drugog nivoa unutar dokumenta. <H3>.,.</H3> Označavaju tekst zaglavlja trećeg nivoa unutar dokumenta. <H4>...</H4> Označavaju tekst zaglavlja četvrtog nivoa unutar dokumenta. <H5>...</H5> Označavaju tekst zaglavlja petog nivoa unutar dokumenta. <P>...</P> Označavaju početak i kraj pojedinačnih pasusa unutar dokumenta. <CENTER>..</CENTER> Prilikom prikazivanja web stranice, sadržaj koji je smešten između

ovih tagova biće centriran po horizontali ekrana. <TAB> Definiše za koliko če mesta tekst pasusa biti uvučen (indented): na primer, <TAB INDENT = 5> nalaže uvlačenje teksta za 5 mesta

udesno, sve do kraja tekućeg pasusa. Ovaj tag je samostalan, to jest, ne zahteva postojanje završnog taga.

Hipertekstualni linkovi <A>.,.</A> Označavaju početak (HREF) ill kraj (NAME) nekog linka: na primer,

<A HREF=url>tekst koji će biti istaknut kao hiperlink</A>. <H2>...</H2> Slike u liniji sa tekstom

Označavaju tekst zaglavlja drugog nivoa unutar dokumenta.

<IMG> Služi za postavljanje "in-line" slike na određenu lokaciju na web stranici, npr.: <IMG SRC=.../image.gif> gde oznaka SRC ukazuje na naziv izvornog fajla (u ovom slučaju, to je fajl "image.gif") koji u sebi sadrži sliku koju želite da postavite na web stranicu. Ovaj tag ne zahteva postojanje završnog taga.

Formatiranje <P> Početak novog pasusa; insertovanje prazne linije. <BR> Početak novog reda teksta. <HR> Ubacivanje prave linije. <B> </B> Tekst unet između ovih tagova biće ispisan "masnim" slovima (bold). <|> </|> Tekst unet između ovih tagova biće ispisan kurzivom (italic).

<U> </U> Tekst unet između ovih tagova biče podvučen crtom (underlined). <PRE> </PRE> Zadržava prethodno formatiran prazan prostor. (Naime, ukoliko

izostavite ovaj par tagova, HTML će iz unetog teksta automatski ukloniti sve suvišne razmake, tabulatore i prazne linije.) Služi za insertovanje specijalnih znakova.

Slika 3.15 Uobičajeni HTML tagcvi



Slika 3.16 Struktura World Wide Web stranice

Stranica, koja se prikazuje na PC računaru konektovanom na Web, predstavlja rezultat kreacija stvorene upotrebom HTML-a i uskladištene na nekom web serveru, preuzete i prenete putem međusobno povezanih komunikacijskih mrežo i prikazane na monitoru PC-ja upotrebom web čitača.

Softver web čitača Da bi se do kraja iskoristila grafička priroda Weba, neophodno je da posedujete neki "čitački" (browser) program2. Web čitačima (browserima) se nazivaju programi namenjeni klijent kompjuterima, koji su dizajnirani tako da mogu pouzdano locirati i prikazivati informacije sa World Wide Weba. Uz pomoć web čitača se može prikazivati sadržaj web stranica, skakati sa jedne na drugu web stranicu upotrebom hiperlinkova i pretraživati Web u potrazi za temama. Upravo je pojava grafičkih programa za "prelistavanje" Weba, početkom 90-tih godina prošlog veka, dovela do planetarnog porasta interesovanja za Web. Pojedinci, univerziteti, kompanije i državne ustanove od tada počinju da web stranice koriste u cilju prikazivanja informacija i iniciranja komunikacije sa drugim ljudima putem Interneta.

2 Browser programi se obično mogu preuzeti sa Interneta i instalirati na PC računaru ili radnoj stanici.

web čitač (web browser) Program namenjen klijent kompjuterima, koji je dizajniran tako da može pouzdano locirati i prikazivati informacije sa World Wide Weba.

Aktiviranje web čitača se tipično vrši klikom na odgovarajuća ikonicu sa desktopa. Web čitači su grafički programi, što znači da su u stanju da prikažu kako tekstualni tako i slikovni sadržaj web stranice. Ovde se pod slikama podrazumevaju ikonice, fotografije ili crteži. Neke stranice mogu na sebi sadržati i animirane sličice. Grafički web čitači se prikazuju unutar prozora koji se sastoji od radne površine (na kojoj se prikazuje sadržaj web stranica) i još devet glavnih komponenti (videti sliku 3.19).

grafički web čitač Vrsta web čitača koji je u stanju da, osim tekstualnog, prikazuje i slikovni sadržaj web stranice. Vežba: Unesite u neki pretraživač frazu za konstruisanje polazne stranice ili dizajniranje web stranica.

Slika 3.18 Klijentski program web čitača



Slika 3,19 Internet Explorer, jedan od najpoznatijih grafičkih web čitača



1. Naslovna linija (title bar) Prikazuje naziv web čitača i naslov stranice koja je u njemu trenutno prikazana.

2. Linija menija (menu bar) Sadrži komande web čitača vezane za kreiranje, editovanje, navigaciju i iniciranje nekih specijalnih akcija u vezi sa trenutno prikazanom web stranicom.

3. Net sajt Prikazuje adresu web sajta kome pripada trenutno otvorena stranica. 4. Paleta alata (toolbar) Sadrži ikonice koje omogućavaju brzo aktiviranje najčešće

koriščenih komandi sa menija, kao što su: Forward (napred) Pomeranje unapred na listi posečenih stranica. Backward (nazad) Pomeranje unazad na listi posećenih stranica. Open file (otvori fajl) Služi za pripremu nekog fajla za upotrebu, File store (sačuvaj fajl) Kopiju trenutno otvorenog fajla zapisuje na disk (uređaj za skladištenje podataka) History list (istorija) Otvara listu sa adresama svih WWW stranica koje su posec'ene tokom neke konkretne sesije, omogućavajući korisniku da direktnu "skoči" na neku od tih stranica. Print (štampaj) Nalaže štampanje trenutno otvorene web stranice. Home page (polazna stranica) Služi za direktno otvaranje stranice koju je korisnik definisao kao svoju polaznu stranicu,

5. In-line slika Grafika umetnuta u sam vrh web stranice (po želji njenog kreatora), sa ciljem da njen izgled učini dopadljivijim i pruži vizuelnu informaciju o prirodi same stranice.

6. Hiperlinkovi Linkovi u obliku ikonice ili teksta (koji je obično istaknut drugačijom bojom ili tako što je podvučen crtom), čijim selektovanjem korisnik može skočiti na neku drugu web stranicu.

7. Statusna linija (status bar) Prikazuje adresu do koje vodi link iznad kojeg se trenutno nalazi pokazivač miša.

8. Linije za skrolovanje (scroll bars) Korisniku omogućavaju pomeranje sadržaja web stranice prikazanog unutar prozora web čitača, kako bi pregledao i one delove stranice koji trenutno nisu vidljivi.

URL adrese Kao što je to slučaj sa lokacijama (sajtovima) na Internetu, lokacija svake web stranice takode poseduje sopstvenu adresu. Takozvani uniformni (nepromenljivi) lokator resursa (URL) predstavlja adresu nekog konkretnog dokumenta na Webu. Sistem URL-a, dakle, omogućava doslednu identifikaciju web sajtova, te ga stoga koriste bukvalno svi kreatori web stranica. Polazna stranica web sajta posvećenog Parizu (videti sliku 3.14) ima slededi URL: http://www.paris.org. URL se određuje na osnovu internet adrese konkretnog web sajta. Njegov opšti format je ilustrovan na slici 3,12. Kada web čitač usmerite na stranicu određenu URL-om http://www.paris.org , on će upotrebiti protokol za transfer hiperteksta (hypertext transfer protocol - HTTP), komunikacijski jezik koji se koristi od strane WWW klijenata i servera. Nakon što se čitač konektuje na ovu web stranicu, on će sa nje preuzeti fajl pod nazivom paris, koji je smešten u direktorijumu org.

Navigacija na Webu Korišćenje Weba od stranice do stranice se ostvaruje usmeravanjem sopstvenog web čitača ka željenoj URL lokaciji. Kad ne znate kako glasi URL web sajta koji želite da posetite, koristi se neki od mnogobrojnih pretraživaca ili web direktorijuma. Upotreba pretraživača: (search engines). Ukoliko korisnik ne zna URL ili web adresu nekog sajta, pretraživač pomaže da na Internetu korisnik nađe obilje informacija o bilo kojoj zamislivoj temi. To se radi preko ključne reči ili fraze koja se unosi u pretraživač. (videti sliku 3.20). U najpoznatije pretraživače spadaju: Alta Vista (www.altavista.com), Google (www.google.com), Go (www.go.com) i InfoSeek (www.infoseek.com).



Direktorijumi Web direktorijum predstavlja listing sa informacijama uredno složenim po kategorijama. Nalaženje informacije na direktorijumu izvodi se pristupom na najopštiju kategoriju koja bi mogla sadržati tu informaciju. Zatim se nastavlja bliže selektovanje sve užih kategorija, sve dok ne bude nađena konkretna informacija. Yahoo! je jedan od najšire koriščenih web direktorijuma. Yahoo! web sajt (www.yahoo.com), ima listu najopštijih kategorija, u koje spadaju: Arts (umetnost), Business and Economics (biznis i ekonomija), Computers and Internet, Education (obrazovanje), Entertainment (zabava), Health (zdravlje) i tako dalje. Slika:

Tema za razmišljanje broj 3

Google obavlja pretraživanje u senci portala Neki od najpoznatijih svetskih portala - America Online, Microsoft Network i Yahoo! - svoje vodeće pozicije su stekli prvenstveno zbog sposobnosti efikasnog reagovanja na upite posetilaca. Posetiti portal, postaviti upit, pregledati rezultate - to je sve što korisnici žele. Portal koji je u stanju da dosledno ispunjava zahteve posetilaca biće često iznova posećivan. Sa stanovišta korisnika, jedina funkcija portala se sastoji u ispunjavanju zahteva za pronalaženjem traženih informacija. Sa aspekta samih portala, veći broj poseta predstavlja osnovni preduslov njihovog opstanka. Ali, na kom se softveru zasnivaju pretraživaćke usluge koje nudi svaki od ovih portala? Ako se malo potrudite, otkrićete da u pozadini velikog broja najpoznatijih portala stoji softverska kompanija po imenu Google. Ova kompanija, naime, obezbeđuje pretraživački softver koji pogoni pojedine ili baš sve aktivnosti vezane za pronalaženje i preuzimanje informacija na većini vodećih portal sajtova. Od manje uspešnih konkurentskih kompanija pomenućemo: Inktomi, Overture i Teoma. Brzina je jedna od najznačajnijih karakteristika svakog pretraživača, a Google spada u najbrže svetske pretraživače. Za veliki broj korisnika, međutim, još je važnija mogućnost pretraživača da pruži relevantne rezultate. Poput svih ostalih pretraživača, Google takođe poseduje sopstveni metod za pronalaženje sajtova koji u sebi sadrže informacije za koje je korisnik zainteresovan. Njegova jedinstvena PageRank tehnologija oslanja se na prilično kompleksan sistem rangiranja, koji se zasniva na ukupnom broju postojećih linkova ka datom web sajtu. Svaki ovakav link se računa kao jedan glas (vote). Primera radi, ako web sajt ABCnews.com sadrži na sebi link ka nekom sajtu, taj sajt dobija jedan glas. U kompaniji Google sa ponosom tvrde da njihova PageRank tehnologija daje rezultate koji su relevantniji u poređenju sa svim konkurentskim pretrazivačima. Mnogi korisnici bi se u potpunosti složili sa ovom tvrdnjom. Ključ uspešne upotrebe kako pretraživača tako i web direktorijuma leži u pravilnoj pripremi. Razmislite kojoj bi opštoj kategoriji mogla pripadati tražena informacija i pomoću kojih ključnih reči biste je mogli najpreciznije opisati.

S obzirom na to da sve veći broj pretraživača uvodi usluge web direktorijuma, danas je razlika između pretraživačkih mašina i web direktorijuma mnogo manje uočljiva nego ranije. To, međutim, ne pred-stavlja neki veći problem za korisnike, jer će oni uvek upotrebiti alat koji je, po njihovom mišljenju, najprikladniji za pronalaženje traženih informacija na Webu.

Slika 3.20 Polazna stranica čuvenog pretraživača Google



Dodaci za web čitače Dodacima (plug-ins) se nazivaju softverski progami koji proširuju mogućnosti korisničkog internet čitača (browsera), tako što ga obogaćuju nekim dodatnim karakteristikama. Primera radi, neki od uobičajenih dodataka omogućavaju reprodukciju audio fajlova ili pregled video isečaka unutar prozora samog čitača.

dodaci (plug-ins) Softverski progami koji proširuju mogućnosti internet čitača, tako što ga obogaćuju nekim dodatnim karak-teristikama.

Tabela 3.2: Karakteristike nekih od najčešće korišćenih dodataka

DODATAK NAZIV PROIZVOđAČ KARAKTERISTIKE

Apple QuickTime Player

Apple Computers QuickTime plug-in kompanije Apple omogućava vam da direktno na web stranicama uživate u reprodukciji QuickTime animacija, muzičkih, audio i video objekata.

Acrobat Reader Adobe Software Softver namenjen za deljenje (sharing) informacija. Ovaj dodatak vam omogućava pregled i štampanje PDF fajlova. Osim toga, uz pomoć Acrobat Readera možete popunjavati i slati Adobe PDF formulare u online režimu.

Flash Player Macromedia Flash softver omogućava uživanje u grafici, animacijama i drugim vrstama zabavnih sadržaja na Webu.

Java Sun Microsystems Java dodatak vam omogućava da u prozoru svog web čitača izvršavate Java programe (koji se u žargonu nazivaju apleti-ma). Unutar ovih apleta mogu se izvršavati razne animacije, prikazivati grafički sadržaji, reprodukovati zvuk i slično.

Shockwave Macromedia Shockwave omogućava korisnicima da uživaju u kvalitetnim interaktivnim igricama, multimedijalnim i grafičkim sadržajima, kao i da preslušavaju streaming audio fajlove sa Weba.

Windows Media Player

Microsoft Media Player omogućava reprodukciju audio i video sadržaja, animacija i multimedijalnih prezentacija sa Weba, u takozvanom streaming režimu.

RealPlayer RealNetworks RealPlayer takođe omogućava reprodukciju streaming audio i video sadržaja, animacija i multimedijalnih prezentacija sa Weba.



Vežba: Rekapitulacija pojmova: 1. Objasnite na koji način individualni kompjuteri i serverski kompjuteri stupaju u inter

akciju preko Interneta. Takozvani klijent kompjuter - to jest kompjuter koji se nalazi na radnom stolu korisnika pojedinca - upućuje zahteve za dobijanje podataka i informacija od nekog serverskog kompjutera na mreži. Sa druge strane, serverski kompjuter šalje tražene podatke i informacije ka klijent kompjuteru, gde ih primalac koristi po sopstvenom nahođenju.

2. Opišite tri tipa mogućnosti koje nudi Internet. Internet pruža mogućnost komunikacije, preuzimanja informacija i obavljanja online trgovine. Njegove komunikacione sposobnosti omogućavaju razmenu informacija tizmeđu pošiljalaca i primalaca koji se mogu nalaziti na bilo kojoj tački na planeti. Korišćenjem mogućnosti preuzimanja podataka sa Interneta, pojedincima postaju dostupni nepregledni izvori informacija sa brojnih kompjuterskih mreža koje su prikačene na Internet. Korišćenje Interneta za kupovinu i prodaju robe i usluga često se u žargonu naziva elektronskom trgovinom {e-comtnerce}.

3. Nabrojte 13 osnovnih mogućnosti Interneta u oblasti komunikacije i preuzimanja podataka. Komunikacione sposobnosti Neta dolaze do izražaja kroz korisćenje elektronske pošte (e-mail), mailing lista, diskusiomh grupa (newsgroups), učešće u sesijama ćaskanja (chat sessions), slanje brzih poruka (instant messaging), korišcenje Internet telefonije i Telnet servisa. Mogućnost preuzimanja podataka sa Interneta ogleda se u korišćenju FIT protokola, web direktorijuma, pretraživača (search engines), portala, webcastinga i streaminga.

4. Ukratko objasnite kako Internet može da "zna" na kojoj se lokaciji nalazi neki konkretan korisnik. Na Internetu svako ima svoju jedinstvenu adresu, koja se sastoji od četiri komponente: lične identifikacije, identifikacije host kompjutera, naziva institucije ili organizacije i naziva domena. Sve poruke se preko Interneta usmeravaju (rutiraju) u skladu sa pomenutim komponentama internet adrese.

5. Opišite na koji način se koriste stranice na Webu. Svaka lokacija na World Wide Webu sastoji se od niza stranica ili elektronskih dokumenata koji u sebi mogu sadržavati tekst, grafiku, slike, kao i audio ili video informacije. Pored toga, web stranice na sebi sadrže i specijalne linkove (takozvane hiperlinkove), koji vode do drugih stranica na Webu. Glavna stranica na nekoj konkretnoj web lokaciji naziva se polaznom stranicom (home page). Sve ostale stranice web sajta su, po pravilu, linkovima povezane sa njegovom polaznom stranicom.

6. Objasnite namenu hiperlinkova i njihovu ulogu u funkcionisanju Web a. Hiperlinkovima (ili hipertekstom) se nazivaju određene ključne reci koje služe za međusobno povezivanje stranica na WWW sajtoviina. Kada posetilac web stranice aktivira neki hiperlink, tako što mišem klikne na linkovanu (obično podvučenu) reč ili ikonicu, njegov web čitač automatski skače na odgovarajuću web lokaciju bez ikakve potrebe za upotrebom menija ili bilo kakvom drugom intervencijom od strane korisnika. Stranice koje u sebi sadrže hiperlinkove predstavljaju najočigledniju karakteristiku World Wide Weba.

7. Opišite karakteristike browser softvera i objasnite njihovu vezu sa različitim tipovima informacija koje mogu biti predstavljene na home stranici nekog web sajta. Web čitačima (ili browserima) se nazivaju klijentski softverski programi, čiji se zadatak sastoji u povezivanju sa serverskim kompjuterima na Internetu, Većina savremenih web čitača je grafičkog tipa, što znači da oni mogu prikazivati ikonice, grafiku i slike koje su postavljene na web stranicama. Prilikom upotrebe čitača, sve što korisnik treba da uradi jeste da klikne mišem na odgovarajući hiperlink ili ikonicu, ili da u njega unese internet adresu (URL) web sajta koji želi da poseti. Sav ostali posao, koji se sastoji od uspostavljanja konekcije sa Internetom, transfera informacija sa mreže i njihovog prikazivanja na displeju korisnikovog kompjutera, softver web čitača izvršava potpuno automatizovano.

Documents

Predavanje 1-3 2007/2008 OSNOVE INTERNETAttl.masfak.ni.ac.rs/Programski paketi/Predavanje 1-3 INTERNET 2007.pdf · Takođe, kompjuterski softver možete preuzeti od komercijalne kompanije