Predavanje -10 Jun 2015- Mile S Siljak - Kragujevac

7/25/2019 Predavanje -10 Jun 2015- Mile S Siljak - Kragujevac

1/257

1

U Kragujevcu, dana 10. juna 2015. godine

REGIONALNI CENTAR KRAGUJEVAC

* * * * *

INENJERSKA KOMORA SRBIJE


2/257

IZVODLJIVOST ISKLJUENJA GREJANJAU STANU INTEGRISANOM U STAMBENI

OBJEKAT SA VIE STANOVA I SA

CENTRALNIM SISTEMOM GREJANJA

2

TEMA PREDAVANJA:

Predava:

Prof. dr Mile S. iljak, dipl.ma.in.


3/257

3

CILJNA GRUPA


4/257

4

lanovi Inenjerske komore Srbije svihstruka.


5/257

5

PREDAVANJE IMA ZA CILJ


6/257

6

DA CILJNU GRUPU:

blie upozna sa termotehnikom, kaostrunom i naunom disciplinom;

upozna sa nazivima i znaenjimaterminolokih odrednica od znaaja zapredmetnu temu, a radi artikulisanogkomuniciranja i eficijentnog sporazumevanja;


7/257

7

podseti na postojea posedujua znanja,vetine i umea iz domena sofisticiranih

termotehnikih sistema, odnosno sistemacentralnog grejanja-SCG i sistema daljinskoggrejanja-SDG, kako bi ista proverili ,sistematizovali i unapredili;

podstakne na usvajanje novih znanja,vetina i umea iz oblasti sofisticiranihtermotehnikih sistema, odnosno sistemacentralnog grejanja-SCG i sistema daljinskoggrejanja-SDG, a radi svog daljegprofesionalnog usavravanja;


8/257

8

upozna sa transferom kvantuma toplote usistemu;

upozna sa strukturnom i sadrajnomkompozicijom sofisticiranih termotehnikihsistema, odnosno sistema centralnog

grejanja-SCG i sistema daljinskog grejanja-SDG;

upozna sa funkcionalnom i radnom

sposobnou sofisticiranih termotehnikihsistema, odnosno sistema centralnoggrejanja-SCG i sistema daljinskog grejanja-SDG;


9/257

9

posebno upozna sa realnim mogunostima

parcijalne dekompozicije sofisticiranihtermotehnikih sistema, odnosno sistemacentralnog grejanja-SCG i sistema daljinskoggrejanja-SDG, bez naruavanja njihove

sistemske funkcionalne i radne sposobnosti;


10/257

10

posebno upozna sa tehnikim i tehnolokim

kriterijalnim premisama od znaaja zasagledavanje realnih mogunosti zaiskljuenja pojedinanih grejanja u stanovimaintegrisanim u stambeni objekat sa vie

stanova i sa centralnim sistemom grejanja,odnosno sa sofist iciranim termotehnikimsistemom: sistemom centralnog grejanja-SCG ili/i sistemom daljinskog grejanja-SDG,

bez naruavanja sistemske, parcijalne isingularne funkcionalne i radne sposobnosti;


11/257

11

posebno upozna sa etikim, socijalnim,

pravnim i egzistencijalnim kriterijalnimpremisama od znaaja za sagledavanjerealnih mogunosti iskljuenja pojedinanihgrejanja u stanovima integrisanim u stambeni

objekat sa vie stanova i sa centralnimsistemom grejanja, odnosno sa sofisticiranimtermotehnikim sistemom: sistemomcentralnog grejanja-SCG ili/i sistemom

daljinskog grejanja-SDG, bez naruavanjasistemske, parcijalne i singularnefunkcionalne i radne sposobnosti;


12/257

12

upozna sa energetskom efikasnosti

sofisticiranih termotehnikih sistema,odnosno sa energetskom efikasnosti sistemacentralnog grejanja-EESCG i sistemadaljinskog grejanja-EESDG;


13/257

13

upozna sa energetskom

efikasnosti sofisticiranih termotehnikihsistema, odnosno sa energetskomefikasnosti sistema centralnog grejanja-EESCG i sistema daljinskog grejanja-EESDG,

nakon iskljuenja pojedinanih grejanja ustanovima, integrisanim u stambeni objekatsa vie stanova i sa centralnim sistemomgrejanja.


14/257

14

OEKIVANI ISHODNI REZULTATIPREDAVANJA


15/257

15

DA SE CILJNA GRUPA:

Osposobi za eficijentno unapreenje svogprofesionalanog rada, kao:

odgovornog projektanta;

odgovornog izvoaa radova; odgovornog inenjera za energetsku

efikasnost zgrada.


16/257

16

Profesionalno usavrava u oblasti

termotehnike, odnosno u oblastisofisticiranih termotehnikih sistemacentralnog grejanja i sistema daljinskoggrejanja.

Osposobi za dalje razvijanje tehnike,stambene i komunalne kulture kod krajnjihkupaca toplote snabdevanih iz sofisticiranih

termotehnikih sistema, odnosno iz sistemacentralnog grejanja il i/i sistema daljinskoggrejanja.


17/257

17

INFORMACIJE IZ MEDIJAOD ZNAAJA ZA PREDMETNU

TEMU


18/257

18

Primer 1.

Zbog duga od 750.000 dinara za daljinskogrejanje sudskom odlukom oduzet jestan od 62 m2, i isti je predat

panevakom komunalnom preduzeu"Grejanje" koji ga je stavio na prodaju.Izvor: 11.09.2014.

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/pancevo/izgubio-stan-zbog-dugova_518015.html


19/257

19

Primer 2.

Dvojici aana koji godinama nisuplaali raune gradskoj toplani, uavi u

dugove vie od 600.000 dinara,zaplenjeni su stanovi i bie prodati radinamirenja obaveza.Izvor: 19.04.2011.http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Izgubili-stanove-zbog-racuna-za-grejanje.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Izgubili-stanove-zbog-racuna-za-grejanje.lt.html


20/257

20

Primer 3.

Energana u Somboru je ponudila naprodaju prva dva stana dunika sa

viegodinjim neizmirenim raunima zagrejanje. Za nekoliko dana bie oduzetojo 39 stanova.Izvor: 1.04.2015.http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/547263/HIPOTEKE-Somborci-Izgubili-stanove-zbog-dugovanja
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/547263/HIPOTEKE-Somborci-Izgubili-stanove-zbog-dugovanja


21/257

21

Primer 4.

Nemam para da me greje Toplana(Ne)mogue iskljuenje: D. M. iz Niave godinu dana trai da bude iskljuen

sa daljinskog grejanja. U Gradskojtoplani tvrde da je iskljuenje moguesamo uz pismenu saglasnost ostalih

stanara.Izvor: 30.12.2011.http://www.pressonline.rs/svet/balkan/195431/nemam-

para-da-me-greje-toplana.html


22/257

22

Primer 5.

Naputanje sistema centralnog grejanjaza mnoga domainstvaje neizvodljivo.

Prepreka su tehnike procedure, ali istatus ostalih korisnika. Neophodnasagalasnost cele zgrade.(Beograd)Izvor: 22.11.2011.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:35

4563-Toplane-gradjanima-ne-daju-razvod


23/257

23

Primer 6.

Radijatori u stanovima neredovnihplatia usluga daljinskog grejanjaJavnog preduzea Toplana u Leskovcu

bie zavrnuti, ukoliko vlasnici stanova uroku od deset dana ne izmire svojadugovanja. Pojedinano iskljuenje, nije

problematino u stambenim zgradamanovijeg datuma, ali jeste u onim starij im.Izvor: 10.11.2013.http://jugmedia.rs/neplatise-ostaju-bez-grejanja-stanovima/


24/257

24

Primer 7.

Zbog neplaenih rauna za komunalneusluge ili potroenu struju, u aprilu e u

Novom Sadu i okolini biti stotinaklicitacija za prodaju pokretne imovinedunika.Izvor: 31.03.2013.http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Novosadani-prodaju-stanove-da-bi-platili-dugove.html


25/257

25

POJMOVNIK


26/257

26

Funkcija (L. functio vrenje; vrenje slube) rad, radnja;

poziv, sluba, slubovanje, vrenje nekedunosti;

dunost; zadatak.

Funkcionalan (NL. functionalis) radni, koji se tie (nekog) rada.


27/257

27

Efekat (L. efficere, effecus)

dejstvo, uin, uinak, uspeh; rad koji moe da izvri radnasposobnost sistema u jedinicivremena.

Efektivan (L. effectivus) stvaran, istinski, koji je odista izvren

ili postoji.


28/257

28

Energetska efikasnost: energetska dejstvenost; energetska delatnost;

energetska radinost; energetska uspenost.

Efikasnost (L. efficacitas)

dejstvenost, delatnost, radinost,uspenost.


29/257

29

Eficijentan (L. efficiens) dejstven, uspean, delatan, izvran.

Energija (Gr. ) delatnost, radinost; fiz. sposobnost za vrenje rada.


30/257

30

Tehnika (Gr. vetina; mehanikaspretnost; vinost; umenost; zanat; nauka;umetnost)

nauka o pravilima kojih se valjapridravati u radu neke umetnosti,

vetine ili nekog zanata, naroitos obzirom na upotrebu mehanikihsredstava.


31/257

31

Tehnologija (Gr. ) nauka o vetinama i zanatima; nauno prikazivanje ljudske

delatnosti kojoj je svrha preradaprirodnih proizvoda (sirovina) zaljudsku upotrebu.


32/257

32

Objekat (L. Objectum)

predmet, stvar; ono to se vidi ili pretstavlja;

predmet ili osoba na koje je

posmatranje upravljeno; zadatak, svrha, cilj neke delatnosti;

filozofski, predmet ili sadrina neke

misli, bila ona stvarna (realni objekat)ili samo zamiljena (idealan objekat).


33/257

33

Edifikacija (L. aedificatio) zidanje, podizanje graevine;

graenje;

podizanje; podravanje.


34/257

34

Sistem (Gr. )

ono to je sastavljeno, sastav, sustav,

celina; prema izvesnom gleditu ureena i od

raznovrsnih stvari ili saznanja

sastavljena celina; skup ureenih delova;

celishodno sastavljena celina;

nain rada, nain postupanja; zgrada, graevina, plan, celishodno

sastavljena celina.


35/257

35

Tehniki sistem se strukturnoureuje na hijerarhijskom principu,od konstitutivnih celina, naslovljenih:

podsistem, ureaj, grupa,jedinica (deljiva-nedeljiva), sklop, podsklop (deljiv-nedeljiv), deo (nedeljiv).

Strukturna ureenost tehnikogsistema


36/257

36

Tehniki sistem (TS)je svrsishodna, stvarna, izvedena, fizikai dejstvena tvorevina, strukturom isadrajem predodreena za ostvarivanjeodreene funkcije cilja, a nastala kaorezultat ljudskog umnog i fizikog rada.


37/257

37

Tehnoloki sistemje svrsishodna stvarna, izvedena,fizika i dinamiko dejstvena celina,zasnovana strukturom i sadrajem daostvari zadatu funkciju cil ja, a nastala

kao rezultat ljudskog umnog i fizikograda, da svojom preradnom delatnoutransformie ulazne sadraje u izlazne

ishode, sa mogunou praenjarelevantnih atributa od znaaja zafunkciju cil ja tokom preradne delatnosti.


38/257

38

Kriterijalne premise za analizu ioptimizaciju tehnikog/tehnolokogsistema

tehnika energetska

tehnoloka energentska

bezbednosna etika

higijenska ekonomska

zdravstvena estetska ekoloka odrivost


39/257

39

Sistemska funkcija ciljaostvarivanje svih postavljenih adoputenih zahteva, svrsishodnim

procesom rada, celishodnosastavljenog sistema.


40/257

40

Osnovni parametri tehnikog/tehnolokog sistema:

Interni parametri,jedan ili vie karakteristinih

procesnih parametara unutartehnikog/tehnolokog sistema,neposredno ili posredno merlj ivih,kojima se prati, upravlja, regulie i

odrava bezbedan rad sistema, unastojanju da se ostvari sistemskafunkcija cilja.


41/257

41

Eksterni parametri,

jedan ili vie izlaznih parametara iztehniko/tehnolokog sistema,neposredno ili posredno merlj ivih,

kojima sistem ostvaruje sistemskufunckciju cilja i na osnovu kojih seutvruje da li sistem i zaista poseduje

funkcionalnu sposobnost i da li jezaista radno sposoban.


42/257

42

Podsistem tehnikog/tehnolokog

sistemaje ureena gradivna celina integrisanau sistem a prepoznata u prvom

hijerarhijskom nivou strukturne isadrajne ureenosti sistema.


43/257

43

Funkcionalna sposobnost tehnikog/

tehnolokog sistema (FSTS/FSTES)je reprezentativno sistemsko svojstvou smislu koncepcijske osmiljenosti,strukturne komponovanosti, sadrajne

kompletnosti, kvantitativne i kvalitativneusaglaenosti sistemskog reenja sasvim zahtevima koji su definisani u

projektnom zadatku i vaeim propisima,a radi ostvarivanja sistemske funkcijecilja.


44/257

44

Dogaaj, koji ima za posledicugubitak funkcionalne sposobnosti

sistema, naziva se greka .

Funkcionalna sposobnost sistemase u osnovi formira tokom njegovog

projektovanja, ali se moe naruititokom njegove izrade, izvoenja ili/ikompletiranja, kao i tokom

eksploatacije.


45/257

45

Svaka gradivna celina sistema posedujeodgovarajuu sopstvenu funkcionalnu

sposobnost, koja se formira u procesunjenog projektovanja ali se moe naruiti ilipoboljati tokom njene izrade, izvedbe,razvoja, odravanja ili/i revitalizacije uradnom veku.Ako je gradivna celina i nadalje deljiva ondaona poseduje parcijalnu funkcionalnu

sposobnost (PFS), a svaka nedeljivagradivna celina poseduje singularnufunkcionalnu sposobnost (SFS).


46/257

46

Radna sposobnost tehnikog/tehnolokog sistema (RSTS/RSTES)je reprezentativno sistemsko svojstvo u

smislu njegovog stanja i spremnosti, dase po potrebi radno aktivira, radiispunjenja sistemske funkcije cilja.


47/257

47

Dogaaj, koji ima za posledicu gubitak

radne sposobnosti sistema, naziva seotkaz .

Radna sposobnost sistema formira se

prilikom izbora materijala, elemenata,podsklopova, sklopova i drugihgradivnih celina u procesu njegove

izrade, izvedbe, proizvodnje ili/i montae,tj. kompletiranja.


48/257

48

Za tehniki/tehnoloki sistem ima smislarazmatrati radnu sposobnost, samo isamo, ako je blagovremeno i prethodnoobezbeena projektna funkcionalnasposobnost predmetnog sistema i ako

ista nije naruena tokom njegove: izrade, izvoenja,

montae, kompletiranja, ili/i korienja.


49/257

49

Svaka gradivna celina tehnikog/tehnolokog sistema poseduje odgovarajuu

sopstvenu radnu sposobnost, koja seformira u procesu njene izrade ali se moenaruiti ili poboljati tokom korienja,razvoja, odravanja, rekonstrukcije ili/irevitalizacije u radnom veku.

Ako je gradivna celina i nadalje deljiva ondaona poseduje parcijalnu radnu sposobnost(PRS), a svaka nedeljiva gradivna celinaposeduje singularnu radnu sposobnost(SRS).


50/257

50

svaki poremeaj funkcionalne

sposobnosti ili/i gubitak radnesposobnosti prevodi sistem izstanja u radu u stanje u otkazu .


51/257

51

Projektovanjeje umni, struni, kreativni i stvaralakiproces, kvalifikovanog i osposobljenog,jednog ili vie lica, u kome se zapostavljeni projektni zadatak generiu

varijante realno moguih reenja skojima e se istovremeno zadovoljitikriterijalne premise od znaaja zapredmetno projektovanje, a sve u ciljuiznalaenja prihvatljivog, izvodljivog ioptimalnog konanog reenja.


52/257

52

Projektni zadatakje pisani dokument u kome su na

jasan, razumljiv i struan nainiskazane i specificirane sve potrebe,zahtevi i elje naruioca projekta

(investitora), koje treba zadovoljitiodgovarajuim tehnikim reenjem,odnosno, projektom tehnikog/

tehnolokog sistema, a sve i u skladusa pravilima struke i nauke i vaeimpropisima.


53/257

53

Projektovanje tehnikog/tehnolokogsistema se vri: na osnovu projektnog zadatka;

u saglasnosti sa vaeim propisimai pravilima struke i nauke;

na nivou etinosti, strunosti,kreativnosti, profesionalnosti iinformisanosti projektanta;

sa realnom trinom ponudomopreme, materijala i komponenti.


54/257

54

Izrada-kompletiranje tehnikog/tehnolokog sistema se vri:

od strane strunog, osposobljenog

i ovlaenog proizvoaa-izvoaaradova;

po vaeem projektnom reenju;

od dostupnih gradivnih celina.


55/257

55

Predaja tehnikog/tehnolokogsistema naruiocu (investitoru) vrise nakon:

kompletiranja sistema, proba, regulacija, tehnikog pregleda,

prijema.


56/257

56

Tehniki/tehnoloki sistem koji jezadovolj io sve neophodne provere, ikoji je komisijski primljen, predaje sekorisniku na viegodinjueksploataciju u toku radnog veka,saglasno prethodno izvrenoj obucikorisnika, njegovoj kulturi korienja

i vaeim propisima.


57/257


58/257

58

Energetska efikasnost tehnikog,tehnolokog, tehniko-tehnolokog

tehnoloko-tehnikog sistem, iliparcijalnog dela nekog od navedenihsistema, moe se samo i samo analizirati

ako u analizirnom delu postojienergetska aktivnost .

Ne moe se analizirati energetskaefikasnost za statian a energetskineaktivan sistem ili deo sistema .


59/257

59

Nadlenost termotehnike

Termotehnika je kompetentnonadlena za izuavanje, tumaenjeunapreivanje i apliciranje:

principa, zakonitosti i prateihpojava u izmeni svojstava,sastava i stanja radne materije;


60/257

60

metoda i sredstava za dobijanje,prenos, distribuciju i korienjetoplote;

naina, procesa i sredstava zadobijanje drugih oblika energijeiz toplote ili posredstvom toplote.


61/257

61

Podela termotehnike

Termotehnika se deli na teorijsku iprimenjenu, meu kojima postojistalna dvosmerna intenzivna

interakcija. Teorijska termotehnika se deli na:

termodinamiku;

prenos toplote i mase.


62/257

62

Primenjena termotehnika se deli na: energetsku (termoenergetika);

industrijsku;

tehnoloku (procesna);

komunalnu.


63/257

63

Termotehniki sistemje sloeni tehniko-tehnoloki sistem,kojim se vri promena svojstava,sastava ili stanja radne materije, ili/i

kojim se dobija toplota, radi prenosa,distribucije i neposrednog korienja,ili/i dobijanja drugih oblika energije iz

toplote, ili/i posredstvom toplote.


64/257

64

Objekat (lan 2. stav 1. taka 22) Zakon o planiranju i izgradnji RS)je graevina spojena sa tlom, koja

predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu (zgradesvih vrsta, saobraajni, vodoprivredni ienrgetski objekti, objekti infrastrukture

elektronskih komunikacija-kablovskakanalizacija, objekti komunalnneinfrastrukture, prikljuak na elektroenergetskumreu, industrijski, poljoprivredni i drugiprivredni objekti, objekti sporta i rekreacije,groblja, sklonita i sl.) koji moe bit i podzemniili nadzemni.


65/257

65

Zgrada (lan 2. stav 1. taka 23) Zakon o planiranju i izgradnji RS)jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima,

izgraena kao samostalna upotrebna celinakoja prua zatitu od vremenskih i spoljnihuticaja, a namenjena je za stanovanje,obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i

uvanje ivotinja, robe, opreme za razliiteproizvodne ili/i uslune delatnosti i dr.Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov,ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenica), kao

i objekti koji su preteno i li potpuno smeteniispod povrine zemlje (sklonita, podzemnegarae i sl.).


66/257

66

ivotni ciklus graevinskog objekta,obuhvata period vremena, u komese vri:

izgradnja, namensko korienje,

uklanjanje predmetnog objekta

ruenjem.


67/257

67

Radni vek graevinskog objekta

podrazumeva period vremena, ukome se objekat namenski koristi iodrava, a sve dok je njegovokorienje bezbedno, i dok za to imapotrebe i tehnikog, tehnolokog,ekolokog, ekonomskog i/iliurbanistikog opravdanja.


68/257

68

Graevinski objekat i strukovna

nadlenost

U ivotnom ciklusu jednog objekta, pofazama, postoji algoritamski ureenastrukovna inenjerska nadlenost kojaintegrie inenjere urbanizma; arhitekture;graevinarstva; enterijera; geodezije;

elektrotehnike; mainstva; i vodovoda ikanalizacije.


69/257

69

RELEVANTNI PROPISI ODZNAAJA ZA PREDMETNU

TEMU


70/257

70

Zakon o planiranju i izgradnji(Sl. Glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-

odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US,50/13-odluka US, 98/13-odluka US, 132/14 i

145/14)

Zakon o energetici(Sl. glasnik RS, broj 145/2014)

Zakon o efikasnom korienju energije(Sl. glasnik RS, br. 25/13


71/257

71

Pravilnik o energetskoj efikasnostizgrada(Sl. glasnik RS, br. 61/2011)

Pravilnik o uslovima, sadrini i nainuizdavanja sertifikata o energetskimsvojstvima zgrade

(Sl. glasnik RS, br. 69/2012)


72/257


73/257

73

Pravilnik o sadrini i nainu vrenja

tehnike kontrole glavnih projekata(Sl. glasnik RS, br. 93/11)


74/257

74

Directive 2002/91/EC of the European

Parliament and of the council ofDecember 2002 on the energyperformance of buildings;

Directive 2010/31/EU of the EuropeanParliament and of the council of 19 May2010 on the energy performance of

buildings (recast).


75/257

75

Ustav Republike Srbije(Sl. glasnik RS, br. 98/06)

Zakon o stanovanju("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92-ispr.,

33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94-ispr., 48/94,44/95-dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001,

101/2005 - dr. zakon i 99/2011)


76/257

76

Zakon o odravanju stambenih zgrada

("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/2001-odluka USRS, 101/2005-dr. zakon, 27/2011-

odluka US i 88/2011)

Zakon o kulturnim dobrima("Sl. glasnik RS", br. 71/94, 52/2011-dr. zakoni

i 99/2011-dr. zakon)


77/257

77

Zakon o osnovama svojinskopravnih

odnosa("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ",

br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005-dr.

zakon)

Pravilnik o klasifikaciji objekata("Sl. glasnik RS", br. 22/2015)


78/257

78

Zakon o zatiti potroaa RepublikeSrbije(Sl. glasnik RS, br. 62/2014)

Zakon o obligacionim odnosima

Republike Srbije("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89-odlukaUSJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list

SCG", br. 1/2003-Ustavna povelja)


79/257

79

Zakon o izvrenju i obezbeenjuRepublike Srbije

("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011-dr. zakon,109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014)

Uredba o energetski zatienomkupcu, odnosno ugroenom kupcutoplotne energije("Sl. glasnik RS", br. 90/2013 i 44/2014-dr.pravilnik)


80/257

80

SOFISTICIRANITERMOTEHNIKI SISTEMIZA GRAEVINSKE OBJEKTE


81/257

81

Sofisticirani termotehnikisistem centralnog grejanja zagraevinski objekat


82/257

82

Zagrevanje prostora razliitih namena(t

i+/- t

i), u graevinskom objektu moe

biti reavano i reeno, na vie naina:

lokalno,

centralno, blokovski,

rejonski,

sistemski.


83/257

83

Termotehniki sistem e se nazvatisistem centralnog grejanja (SCG) ako

poseduje funkcionalnu sposobnost, dau tretiranoj sredini istovremenoformira, odrava, kontrolie i upravlja

samo temperaturom vazduha (X1.1), kaoparametrom stanja mikroklime, ugranicama dozvoljenog odstupanja

(X1.i), a u periodu kada je spoljnatemperatura vazduha nia od propisanegranine temperature.

Si t t l j j j l


84/257

84

Sistem centralnog grejanja je sloentehniko-tehnoloki sistem, u kome se od

odreenog energenta, kontrolisano dobijatoplota (u jednom ili vie izvora), i li preuzimatoplota iz drugog izvora toplote, a koja sepotom radnim fluidom istovremeno prenosi i

distribuira, ujednaeno, sinhronizovano,efikasno i racionalno do vie grejanihpojedinanih prostorija u zgradi ili bliskimzgradama, a radi obezbeenja njihovog

propisanog zagrevanja, tokom grejne sezonei po potrebi radi pripreme potronesanitarne tople vode.


85/257

85

Osnovni parametri sistema centralnog

grejanja su temperatura, protok i pritisakradnog fluida/nosioca toplote, a isti sukvantificirani.

Odsustvo ili degradacija po vrednostisvakog pojedinanog parametra, iliistovremeno vie parametara, ugroava

direktno radnu sposobnost predmetnogsistema.

St kt t SCG i d i t


86/257

86

SISTEM CENTRALNOG GREJANJA

podsistem za1. Proizvodnju ili preuzimanje toplote

(toplotni izvor, podstanica-primarna strana)2. Internu transmisiju toplote

(unutar sistemski prenos toplote)3. Kontrolisano sprovoenje nosioca toplote4. Predaju toplote grejanom prostoru5. Merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje

i nadzor 6. Zadovoljenje elektrotehnikih potreba7. Zadovoljenje graevinskih potreba

Strukturna ureenost SCG na nivou podsistema

S ki d d ih d d i t


87/257

87

Svaki od navedenih sedam podsistema senadalje razgrauje do nedeljevih celina,

odnosno jedinica, podsklopova, delova,odnosno komponenti.

Strukturna i sadrajna ureenost svakogod podsistema, zavisi u prvom redu odvrste sistema centralnog grejanja, njegove

strukturne i sadrajne kompozicije apotom i od meusobne podsistemskeuzajamne uslovljenosti.

U k fi ti i t t h ik


88/257

88

U svakom sofisticiranom termotehnikomsistemu centralnog grejanja moe se

analizirati energetska efikasnost, samo isamo u delu gde postoji energetskaaktivnost .

U administrativnim aktivnostima, kojenisu i nikada ne mogu biti energetska

aktivnost , i zaista nije mogue analiziratienergetsku efikasnost, kada kod istihnema energetske aktivnosti .

U kti i t t l j j


89/257

89

U aktivnom sistemu centralnog grejanja,koji poseduje zadovoljavajuu funkcionalnu i

radnu sposobnost, funkcijom cilja se izmeuostalog obezbeuje, da krajnji kupac toplotemoe da preuzme samo i samo kvantumtoplote u transferu nosiocem toplote(radnim fluidom) potreban i dovoljan da se unjegovom grejanom prostoru obezbedi samoi samo temperatura vazduha u granicama

dozvoljenog odstupanja.


90/257

90

Sofisticirani termotehnikisistem daljinskog grejanja zagraevinske objekte


91/257

91

Sistem daljinskog grejanja (SDG)je sloeni tehniko-tehnoloki sistem,nastao iz ukazane potrebe da sesinhronizovano iz jednog ili vie izvora,posredstvom nosioca toplote, istovremeno

obezbedi dovoljno toplote za grejanje,ventilaciju, klimatizaciju ili/i pripremupotrone tople sanitarne vode, u veembroju objekata razliitih namena, sadraja

i veliina, lociranih na irem prostorukonanih gabarita (najee urbanihsredina).

U SDG nosilac toplote moe biti:


92/257

92

U SDG nosilac toplote moe biti:

topla voda (< 110 oC),

vrela voda (> 110 oC), vodena para,

njihove meusobne kombinacije.

Ako je nosilac toplote u SDG topla ili vrelavoda, osnovni sistemski parametri su:

pritisak, protok, temperatura.


93/257

93

P

O

G

O

N

S

K

I

P

R

M

E

T

R

I

t

V

p

SDG

SKUP INTERNIH

UTIUIH F KTOR

SKUP EKSTERNIH

UTIUIH F KTOR

U

O

T

ZU

U

R

D

U

( )kPP

QU RADU

U OTKAZU

P

R

I

M

R

N

I

D

E

O

P

O

D

S

T

N

I

C

S

E

K

U

N

D

R

N

I

D

E

O

P

O

D

S

T

N

I

C

1

2

3

k

n

k

n

1

2

3

GRANICA VLASNITVA

PREDATA TOPLOTA

PREUZETA TOPLOTA

( )nPP

QU OTKAZU

U RADU

U RADU

U RADU

U RADU

U OTKAZU

U OTKAZU

U OTKAZU

( )1PP

Q

( )3PPQ

( )2PP

Q

GRANICA NADLENOSTI

ODRAVANJE U NADLENOSTI

ISPORUIOC

ODRAVANJE U NADLENOSTI

KORISNIKA

POJEDIN NI POTRO I PRIKLJUENI

NA POJEDINE PODSTANICE

U RADU

U OTKAZU

1 1 1 32

2 1 2 2 2 x3

1 x 1

2

3 1

k 1

3x32

n 1

k

x3

2

nx32

SKUPOVI INTERNIH I EKSTERNIH

UTIUIH F KTOR

t

t

i

i

ematski prikaz SDG namenjenog zagrevanju prostora

Tabela 1 Struktura SDG na nivou podsistema


94/257

94

SISTEM DALJINSKOG GREJANJA

podsistem za1. proizvodnju toplote (toplotni izvor)

2. internu transmisiju toplote(unutar sistemski prenos toplote-nosioc toplote)

3. kontrolisano sprovoenje nosioca toplote4. predaju toplote korisniku

(podstanica-primarna strana)

5. merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje i

nadzor6. zadovoljenje elektrotehnikih potreba7. zadovoljenje graevinskih potreba

Tabela 1. Struktura SDG na nivou podsistema

S aki od na edenih sedam podsistema


95/257

95

Svaki od navedenih sedam podsistemase dalje razgrauje do nedeljevih celina,

tj. jedinica, podsklopova, delova,odnosno, komponenti.

Strukturna i sadrajna ureenost svakogod podsistema, zavisi u prvom redu odvrste sistema daljinskog grejanja,njegove strukturne i sadrajnekompozicije a potom i od meusobnepodsistemske uzajamne uslovljenosti.


96/257

96

( )=

n

i

iQ1

1

ukupna proizvedena koliina

toplote u posmatranom trenutkuvremena;

( )=

r

j

jDTQ1

ukupni disipacioni rashoditoplote u SDG.

( )=

m

k

kQ

1

4

ukupne potrebe za toplotom

korisnika u posmatranomtrenutku vremena, i naprimarnoj strani podstanica;

Tokom grejne sezone u svakom trenutku


97/257

97

( )=

n

i i

Q1

1 ( )=

r

j jDT

Q1

( )=

m

k k

Q1

4+=

Tokom grejne sezone, u svakom trenutkuvremena, trebalo bi:

da bude zadovoljena jednakost:

da svakom prikljuenom krajnjem kupcu

toplote na sistem daljinskog grejanjabude dostupan za kupovinu kvantumtoplote adekvatan njegovoj potrebi.

U praksi su mogua i dva karakteristina


98/257

98

( )=

n

i

iQ1

1 ( )=

r

jjDTQ

1 ( )=

m

kkQ1

4+

da je,

kada se sistem daljinskog grejanja

diskredituje s ekonomske take gledita.

U sistemu daljinskog grejanja prisutna su


100/257

100

U sistemu daljinskog grejanja prisutna suETIRI SUBJEKTA, i to:

energetski subjekt koji proizvodi toplotu(proizvoa toplotne energije);

energetski subjekt koji vri distribuciju

toplote (distributer toplotne energije); energetski subjekt koji snabdeva

toplotom krajnje kupce (snabdeva

toplotnom energijom); subjekt-krajnji kupci toplote.


101/257

101

Po pravilima logike, struke i nauke bilo bi

neophodno, da se u sistemu daljinskoggrejanja merenje kvantuma toplote utransferu nosiocem toplote (radnim

fluidom) vri izmeu svakog subjektazastupljenog u sistemu daljinskoggrejanja, a po principu predao/preuzeokvantum toplote , na graninim mestimaizmeu susedenih subjekata.

O


102/257

102

NAPOMENA:

Nesavrenost tehnikog reenja u kome sevri primopredaja kvantuma toplote utransferu nosiocem toplote (radnimfluidom) UVEK PRAVI RAZLIKU izmeupredavanog kvanutma toplote i primljenogkvantuma toplote, na mestu primopredaje.

K j ji k l d bd


103/257

103

Krajnji kupac toplote od snabdevaatoplotne energije moe da kupi kvantumtoplote u transferu nosiocem toplote(radnim fluidom) samo i samo isporuen:

preko sopstvene podstanice,opredeljene samo za njegove potrebe,kada je i mogue odgovarajuimmeraem direktno meriti kupljenikvantum toplote (varijanta-1);

preko zajednike podstanice:


104/257

104

preko zajednike podstanice:

sa posebnim prikljukom na razdelnikui sabirniku na sekundarnom delupodstanice, kada je i mogueodgovarajuim meraem direktno

meriti kupljeni kvantum toplote(varijanta-2);

ili

k j di t d


105/257

105

preko jedinstvene cevne razvodnemree, izvedene za graevinski

objekat kao celinu a u kome se nalazikranji kupac, i prikljuene nasekundarni deo podstanice, kada

nije mogue da svaki krajnji kupactoplote meraem direktno merikupljeni kvantum toplote (varijanta-3);

ili

preko jedinstvene cevne razvodne


106/257

106

preko jedinstvene cevne razvodnemree prikljuene na sekundarni deo

podstanice, sa koje preko posebnihprikljuaka svaki krajnji kupac toploteu graevinskom objektu kao celini,

kupuje kvantum toplote potreban zanjegov grejani prostor, a kada je imogue odgovarajuim meraem

direktno meriti kupljeni kvantumtoplote (varijanta-4);

u kvantumu koji moe biti identian


107/257

107

u kvantumu koji moe biti identiankvantumu obezbeenom tehnikim

reenjem za krajnjeg kupca toplote iliu kvantumu manjem od tog kvantuma,ali nikako i veem od tog obezbeenog

nazivnog kvantuma toplote.

Kvantum toplote preuzet i kupljen od


108/257

108

Kvantum toplote preuzet i kupljen od snabdevaa toplotne energije, na jedan

od opisanih naina (varijanta od 1 do 4),singularnim tehnikim reenjem u okvirugrejanog prostora krajnjeg kupca

toplote raspodeljuje se u odreenimpodkvantumima po svakom grejnom telusadranom u predmetnom grejanomprostoru.

Procenutalna raspodela ukupno


109/257

109

Procenutalna raspodela ukupnopreuzetog i kupljenog kvantuma toplote

na podkvantume po svakom grejnom telusadranom u grejanom prostoru krajnjegkupca toplote moe se posredno utvrdit i

pomou odgovarajuih tehnikihkomponenti, tzv. delitelja toplote .

Subjekt-krajnji kupac toplote u sistemu


110/257

110

Subjekt krajnji kupac toplote u sistemudaljinskog grejanja i zaista nema pravnu

osnovu i mogunost, da utie naorganizaciju, resursne sadraje i nainposlovanja:

energetskog subjekta koji proizvoditoplotu (proizvoaa toplote);

energetskog subjekta koji vri

distribuciju toplote (distributeratoplote);

t k bj kt k ji bd


111/257

111

energetskog subjekta koji snabdevatoplotom krajnje kupce (snabdevaatoplotom);

i nema pravnu osnovu i mogunost, da

utie na metodologiju obrauna i cenutoplote, a ima obavezu da energetskomsubjektu koji snabdeva toplotom krajnje

kupce (snabdevau toplotnom energijom)po dostavljenom raunu za obraunatuisporuenu toplotu izvri plaanje.

Subjekt-krajnji kupac toplote u veini


112/257

112

j j j p psluajeva nije imao pravnu osnovu i

tehniku mogunost, da uestvujeposredno ili/i neposredno, i/ili da utie:

na projektovanje i izvoenje sistema

daljinskog grejanja; na projektovanje i izvoenje

sekundarnih instalacija prikljuenih na

podstanice sistema daljinskog grejanja; na zasnivanje njihovih funkcionalnih i

radnih sposobnosti.

Subjekt krajnji kupac toplote u veini


113/257

113

Subjekt-krajnji kupac toplote u veinisluajeva nema pravnu osnovu i tehniku

mogunost, da uestvuje posredno ilineposredno, i/ili da utie na kvalitet ikvantitet: tekueg (redovnog) odravanja;

investicionog odravanja; rekonstrukcija;dogradnji; adaptacija i/ili sanacija sistemadaljinskog grejanja i sekundarnih

instalacija prikljuenih na podstanicesistema daljinskog grejanja.

Subjekt-krajnji kupac toplote nema


114/257

114

Subjekt krajnji kupac toplote nemapravnu osnovu i tehniku mogunost, da

kontrolie i utie direktno ili indirektno nakvalitet i kvanititet usluga i kvantumtoplote koji preuzima i kupuje od

energetskog subjekta koji snabdevatoplotom krajnje kupce (snabdevaatoplotom).


115/257

115

Odlune injenice:

U svakom sofisticiranom termotehnikom


116/257

116

U svakom sofisticiranom termotehnikomsistemu daljinskog grejanja moe se

analizirati energetska efikasnost, samo isamo u delu gde postoji energetskaaktivnost, odnosno u delu gde ne

postoji energetska aktivnost , i zaistanije mogue analizirati energetskuefikasnost, kada kod istih nemaaktivnosti u kojima je angaovanaenergija.

U aktivnom sistemu daljinskog


117/257

117

j ggrejanja, koji poseduje zadovoljavajuu

funkcionalnu i radnu sposobnost,funkcijom cilja se izmeu ostalogobezbeuje, da krajnji kupac toplote

moe da preuzme samo i samo kvantumtoplote u transferu nosiocem toplote(radnim fluidom) potreban i dovoljan dase u njegovom grejanom prostoru

obezbedi samo i samo temperaturavazduha a u granicama dozvoljenogodstupanja.

Krajnji kupac toplote moe samovoljno


118/257

118

Krajnji kupac toplote moe samovoljnoda preuzme manji kvantum toplote u

transferu nosiocem toplote (radnimfluidom) od potrebnog kvantuma, kojimbi se u njegovom grejanom prostoru

obezbedila adekvatna temperaturavazduha u granicama dozvoljenogodstupanja, ali tada e se u njegovom

grejanom prostoru ostvariti niatemperatura od propisane i nee bitiobezbeen adekvatan toplotni komfor.

Shodno zakonskim, strunim, naunim i


119/257

119

etikim principima svaki sofisticirani

termotehniki sistem daljinskog grejanjamorao je biti projektovan, izgraen,graen, tehniki primljen, korien,redovno odravan, investiciono odravan;

rekonstruisan; dograivan; adaptiran i/ilisaniran na nain kojim se obezbeujuadekvatna funkcionalna i radna sposobnost

sistema a time i funkcija cilja, ime jezagarantovano i obezbeenje propisanihenergetskih svojstva, sa maksimalnomenergetskom efikasnou.

Najee se na lokalnom nivou poslovi:


120/257

120

energetskog subjekta koji proizvodi toplotu

(proizvoa toplote); energetskog subjekta koji vri distribuciju

toplote (distributer toplote);

energetskog subjekta koji snabdeva toplotomkrajnje kupce (snabdeva toplotom);

poveravaju jednom subjektu, ime se stvarajupreduslovi za monopolsko ponaanje takvog

subjekta i za interesni uticaj jedinice lokalnesamouprave na poslovanje tog subjekta.

U trinim uslovima privreivanja za oekivat


121/257

121

U trinim uslovima privreivanja za oekivatje da:

energetski subjekt koji proizvodi toplotu(proizvoa toplote);

energetski subjekt koji vri distribuciju toplote

(distributer toplote);

energetski subjekt koji snabdeva toplotomkrajnje kupce (snabdeva toplote);

bude samostalno zasnovan, organizaciono,


122/257

122

resursno i poslovno optimiziran kaofunkcionalna celina usklaena sa veliinom ipotrebama sistema daljinskog grejanja, i dasvoju delatnost obavljaju racionalno,ostvarujui maksimum od mogueg na

optimalan nain a u duhu principa bona fide(u dobroj nameri).

Osnovni interes kranjeg kupca toplote je da u


123/257

123

svom grejanom prostoru ima normativno

propisan toplotni komfor tokom trajanja grejnesezone, a da mu to na korektan, racionalan,efikasan i optimalan nain obezbede:energetski subjekt koji proizvodi toplotu;

energetski subjekt koji vri distribuciju toplote;i energetski subjekt koji snabdeva toplotomkrajnje kupce.

Obaveza kranjeg kupca toplote je da plati raunsamo za preuzeti i kupljeni potreban i dovoljankvantum toplote.


124/257

124

STAN I STAMBENA ZGRADA

STANOM se smatra jedna ili vie


125/257

125

STANOM se smatra jedna ili vieprostorija namenjenih i podobnih zastanovanje, koje, po pravilu, ine jednugraevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.(lan 3. Zakona o stanovanju RS)

STAN MOE BITI:


126/257

126

graevinska celina u zasebnom

graevinskom objektu, odnosno stambenazgrada sa jednim stanom (klasifikacionibroj: 111);

graevinska celina uparena sa drugomgraevinskom celinom u zajednikom

graevinskom objektu, odnosno stambenazgrada sa dva stana (klasifikacioni broj:1121);

graevinska celina uparena sa tri ili


127/257

127

vie drugih graevinskih celina u

zajednikom graevinskom objektu,odnosno stambena zgrada sa tri ili viestanova (klasifikacioni broj: 1122);

jedinstvena graevinska celina ugraevinskom objektu za zajednikostanovanje, odnosno zgrada za

stanovanje zajednica (klasifikacionibroj: 113).

STANOVI I STAMBENE ZGRADE SE:


128/257

128

izgrauju,

u skladu sa Zakonom o planiranju iizgradnji;

koriste,

u skladu sa Zakonom o stanovanju; odravaju,

u skladu sa Zakonom o odravanju

stambenih zgrada; tretiraju, po Zakonu o kulutrnim dobrima,

ako su oznaene kao kulturno dobro.

STAMBENA ZGRADA:


129/257

129

STAMBENA ZGRADA:

moe biti jednoetana; dvoetana; vieetana;

po etaama moe sadrati jedan, dva ili

vie stanova; moe biti razliitog oblika;

moe biti razliito pozicionirana u odnosu


130/257

130

pna strane sveta;

moe biti sa ravnim ili kosim krovom;

moe biti izgraena na lokacijamarazliitih klimatskih prilika;

itd.


131/257

131

Zakonito korienje stambenezgrade ili stana

Prema odredbama Zakona o osnovama


132/257

132

svojinskopravnih odnosa, fizika i

pravna lica mogu imati PRAVO SVOJINEna: stambenim zgradama; stanovima;

poslovnim zgradama; poslovnim

prostorijama; poljoprivrednom zemljitu; idrugim nepokretnostima; osim na

prirodnim bogatstvima koja su u dravnoj

svojini.

(lan 9. stav 1. Zakono osnovamasvojinskopravnih odnosa)

U pogledu obima sticanja svojine na

t b i k t ti t j


133/257

133

Posebni delovi zgrade mogu biti, takoe,u neogranienoj svojini fizikih i pravnih lica,

osim sklonita u stambenim zgradama kojasu, u skladu sa posebnim zakonima, u

dravnoj svojini.

Pod svojinom podrazumeva se svojinana fizikom (realnom) delu zgrade,

odnosno posebnom delu zgrade.

stambenim nepokretnostima ne postoje

nikakva ogranienja.

Pravo svojine na posebnom delu zgrade


134/257

134

moe postojati na stanu, poslovnoj prostoriji

ili garai, odnosno garanom mestu.(lan 19. stav 1. Zakono osnovamasvojinskopravnih odnosa)

Na zajednikim delovima zgrade i ureajimau zgradi vlasnici posebnih delova zgrade

imaju pravo zajednike nedeljive svojine.

(lan 19. stav 2. Zakono osnovamasvojinskopravnih odnosa)

Zajednika svojina je svojina vie lica na


135/257

135

nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli

odredivi ali nisu unapred odreeni.(lan 18. stav 2. Zakono osnovamasvojinskopravnih odnosa).

Zajednika nedeljiva svojina nazajednikim delovima stambene zgrade

je privatna svojina posebne vrste ili kako to

kau pravnici svojina sui generis.

Vie lica imaju pravo susvojine na


136/257

136

nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od

njih odreen srazmerno prema celini (idealnideo).(lan 13. stav 1. Zakono osnovamasvojinskopravnih odnosa)

Ako suvlasniki delovi nisu odreeni,pretpostavlja se da su jednaki.

(lan 13. stav 2. Zakono osnovamasvojinskopravnih odnosa).

Vaeim stambenim propisima Srbije


137/257

137

decidno se ne odreuju koji su to delovi

stambene zgrade posebni, a koji zajedniki.

STAN je dominatno privatna imovina a u

zgradi postoje i zajedniki delovi saspecifinim imovinskim statusom, a stan setreba namenski koristiti i uvati sa panjomdobrog domaina.

Iz svojinskopravnog propisa saznaje


138/257

138

se koji su to delovi zgrade posebni, ali se

tim propisom ne odreuje koji su to delovizgrade zajedniki.

Svojinskim zakonom je konstatovano dasu posebni delovi zgrade: stanovi;

poslovne prostorije;

garae, odnosno garana mesta u

stambenim zgradama.

Saznavajui koji su to delovi zgrade


139/257

139

posebni, sistemom negativne enumeracije

(numerus clausus) dolazi se do toga dasu svi ostali delovi stambene zgrade

zajedniki.

NAPOMENA:

Zakonom iz ezdesetih godina, koji je do pre

nekoliko godina bio na snazi, precizno su bilidefinisani i posebni i zajedniki delovizgrade.

Zajedniki delovi zgrade su i oni delovi


140/257

140

j gkoji slue samo nekim, a ne svim posebnim

delovima zgrade (posebna ulazna vrata,stepenite, posebni holovi, tavan, podrum,

dimnjaci, terase, ureaji za grejanje i sl.).

Zajedniki delovi zgrade su i drugidelovi koji su u posebnoj zgradi ili su

deo druge zgrade (zajednike kotlarnice,zajedniki hidrofori i sl.).

Svi vlasnici stanova i drugih posebnih


141/257

141

delova u stambenoj zgradi imaju obavezu

odravanja zajednikih delova stambenezgrade i imaju odgovornost za sluajnastanka tete zbog neispravnosti

zajednikih delova zgrade, ureaja iinstalacija.

U smislu kultivisanog odnosa, stambena


142/257

142

U smislu kultivisanog odnosa, stambenazgrada i stanovi, odnosno delovi zgrade,ureaji i instalacije u njima, koriste se uskladu sa njihovom namenom. To korienjese vri na nain kojim se nee prouzrokovati

teta na stambenoj zgradi kao celini i nanjenim posebnim i zajednikim delovima ikojima se nee ometati korienje stanova i

drugih delova zgrade.

STAMBENA ZGRADA kao sloeni objekat


143/257

143

STAMBENA ZGRADA, kao sloeni objekat

multidisciplinarne prirode, predstavlja poredporodice jednu od osnovnih socioloko-urbanih elija, odnosno predstavlja kvartiljsvakodnevnog kolektivnog bivstvovanja i

lokalni identitet sa pozitivnom konotacijom.

Za STAMBENU ZGRADU se moe rei i daje ne ine graevinski materijali, odnosnostanovi, ve da je ine stanari.

Primeri iz prakse


144/257

144

Primeri iz prakse

Prvi primer:


145/257

145

p

Odluka o kunom redu u Beogradu,sadri odredbu po kojoj su zajednikeprostorije u zgradi: stepenite; hodnici;podrum; tavan; perionica; prostorija za

suenje i peglanje vea i slino; i zajednikiograen prostor koji pripada zgradi(dvorite); a slue za potrebe svih stanara i

koriste se u skladu sa njihovom namenom.

Drugi primer:


146/257

146

Crnogorski zakon definie da su

zajedniki delovi stambene zgrade onidelovi koji slue stambenoj zgradi kaocelini, kao to su: temelji; vertikalne

konstrukcije; horizontalne (meuspratne)konstrukcije; krov; fasada; glavni ulaz;stepenite; liftovi; elektrina, kanalizaciona,vodovodna, toplovodna, plinska,

hidroforska, telefonska i televizijska mrea;

dimnjaci; ventilacije; kanali za otpad;


147/257

147

potkrovlja; perionice; suionice; hodnici i

holovi; zajedniki podrumi, zajednikegarae; svetlarnici; kao i svi delovi i

instalacije neophodni za odravanje i

zajedniku upotrebu zgrade.


148/257

148

ZAGREVANJE STANA USTAMBENOJ ZGRADI UGREJNOJ SEZONI


149/257

149

STAN kao graevinska celinau zasebnom graevinskomobjektu-stambena zgrada sa

jednim stanom

STAN kao graevinska celina u zasebnom


150/257

150

ggraevinskom objektu, odnosno stambenazgrada sa jednim stanom (klasifikacionibroj: 111), u periodu grejanja moe bitiZAGREVAN izmeu ostalog na jedan od

izvodljivih naina:

samo neke prostorije ili svaka grejanaprostorija STANA zasebnim ureajem zagrejanje, na odreenu vrstu energenta;

sve grejane prostorije STANA sa


151/257

151

g j p jsopstvenim sistemom centralnog grejanja

i sa odgovarajuim izvorom toplote(npr. kotao na odreenu vrstu energenta;toplotna pumpa; obnovljivi izvor toplote; i

dr.);



152/257

152

sopstvenim sistemom centralnog grejanja,

prikljuenim na zajedniki izvor toplotenamenjen za grejanje vie drugih stanova

ili vie drugih graevinskih objekata (npr.

kotlarnicu);

sve grejane prostori je STANA sopstvenimi t t l j j i


153/257

153

sistemom centralnog grejanja sa izvorom

toplote samo za predmetni stan, tipapodstanica, integrisane u sistem daljinskoggrejanja;

sve grejane prostorije STANA sopstvenimsistemom centralnog grejanja i sa izvorom

toplote tipa podstanica sistema daljinskog

grejanja, koja je zajednika za vie drugihstanova ili vie drugih graevinskihobjekata.


154/257

154

STAN jedinstvena graevinskacelina uparena sa drugomgraevinskom celinom ili sa

drugim graevinskim celinamau zajednikom graevinskomobjektu

STAN KAO:


155/257

155

jedinstvena graevinska celina uparena

sa drugom graevinskom celinom uzajednikom graevinskom objektu,odnosno stambena zgrada sa dva

stana (klasifikacioni broj: 1121); jedinstvena graevinska celina uparena

sa tri ili vie drugih graevinskih celina

u zajednikom graevinskom objektu,odnosno stambena zgrada sa tri il ivie stanova (klasifikacioni broj: 1122);

u periodu grejanja moe biti ZAGREVANizmeu ostalog na jedan od izvodljivih naina:


156/257

156

izmeu ostalog na jedan od izvodljivih naina:

samo neke prostori je ili svaka grejanaprostorija STANA zasebnim ureajem, naodreenu vrstu energenta ili iz obnovljivog

izvora toplote; sve grejane prostori je STANA sopstvenim

sistemom centralnog grejanja sa

odgovarajuim izvorom toplote (npr. kotaona odreenu vrstu energenta; toplotnapumpa; obnovljivi izvor toplote; i dr.);



157/257

157

g j p jsvim drugim grejanim prostorijama svih

drugih stanova integrisanih u zajednikigraevinski objekat, sa jednimsistemom centralnog grejanja i sa

odgovarajuim izvorom toplotenamenjenim samo za predmetni sistemcentralnog grejanja (npr. kotlarnica na

odreenu vrstu energenta; toplotnapumpa; obnovljivi izvor toplote; i dr.);

sve grejane prostorije STANA sai d i j i t ij ih


158/257

158

svim drugim grejanim prostorijama svih

drugih stanova integrisanih u zajednikigraevinski objekat, sa jednim sistemomcentralnog grejanja u predmetnom

graevinskom objektu i zajednikimizvorom toplote za vie graevinskihobjekata (npr. kotlarnica na odreenuvrstu energenta; toplotna pumpa;

obnovljivi izvor toplote; i dr.);

sve grejane prostorije STANA sa svimd i j i t ij ih d ih


159/257

159

drugim grejanim prostorijama svih drugih

stanova integrisanih u zajednikigraevinski objekat, sa jednim sistemomcentralnog grejanja u predmetnom

graevinskom objektu i izvorom toplotesamo za predmetni graevinski objekattipa podstanica sistema daljinskoggrejanja;

sve grejane prostorije STANA sa svimd i j i t ij ih d ih


160/257

160

drugim grejanim prostorijama svih drugih

stanova integrisanih u zajednikigraevinski objekat, sa jednim sistemomcentralnog grejanja u predmetnom

graevinskom objektu i izvorom toplotetipa podstanica sistema daljinskoggrejanja, na koju je prikljueno vie drugihsistema centralnog grejanja, drugihgraevinskih objekata.


161/257

161

Grejna tela u stanu

U grejanim prostorijama STANA koji segreje u periodu grejanja sistemom


162/257

162

greje u periodu grejanja sistemom

centralnog grejanja, u svim analiziranimizvodljivim varijantama, kao grejna telamogu biti ugraeni:

radijatori (lankasti ili ploasti); cevni registri (posebni ili prolazni);

konvektori.


163/257

163

Slika 1. Grejna tela-radijatori

ploasti lankasti


164/257

164

Slika 2. Grejna tela-cevni registri


165/257

165

Slika 3. Grejna tela-konvektor


166/257

166

Transfer kvantuma toplote ustanu i u vezi sa stanom

U stambenoj zgradi sa jednim stanom asa NESISTEMSKIM zagrevanjem grejanog


167/257

167

sa NESISTEMSKIM zagrevanjem grejanog

prostora u periodu grejanja, vlasnici,odnosno korisnici stanova reavaju irealizuju zagrevanje svog prostora u okviru

svoga stana, u obimu i na nain usklaen saeljama, potrebama i mogunostima i stim uvezi se odvija i transfer kvantuma toplote.

U stambenoj zgradi sa jednim stanom asa SISTEMSKIM zagrevanjem grejanog


168/257

168

sa SISTEMSKIM zagrevanjem grejanog

prostora u periodu grejanja, vlasnici,odnosno korisnici stanova reavaju irealizuju sistemski zagrevanje svog

prostora u okviru svoga stana, u obimu i nanain usklaen sa eljama, potrebama imogunostima, ali i u skladu sa nadlenim ivaeim propisima, a stim u vezi se odvijai transfer kvantuma toplote.

STAN kao graevinska celina u zasebnom i k bj kt d t b


169/257

169

graevinskom objektu, odnosno stambena

zgrada sa jednim stanom (klasifikacionibroj: 111), sa nesistemskim ili sistemskimzagrevanjem grejanog prostora u periodu

grejanja je potpuno samostalna iautonomna u smislu ZAGREVANJA iNEMA tehnikih i tehnolokih potekoa

u pogledu iskljuivanja grejanja u takvomstanu.

IZMEU STANOVA u stambenoj zgradisa dva tri ili vie stanova a BEZ


170/257

170

sa dva, tri ili vie stanova a BEZ

SISTEMSKOG zagrevanja u periodugrejanja transfer kvantuma toplote jestohastike prirode u pogledu pravca

toka toplote a uvek je istog smera, izprostora sa viom temperaturom uprostor sa niom temperaturom.

U stambenoj zgradi sa dva, tri ili viestanova a BEZ SISTEMSKOG zagrevanja


171/257

171

g j

u periodu grejanja, vlasnici, odnosnokorisnici stanova NISU u bilo kakvimmeusobnim obavezama i pravima saaspekta transfera kvantuma toplote izmeustanova u istoj stambenoj zgradi, jer svakoponaosob reava i realizuje zagrevanje svog

prostora u okviru svoga stana, u obimu i

na nain usklaen sa eljama, potrebama imogunostima.

U stambenoj zgradi sa dva, tri ili viestanova a sa SISTEMSKIM zagrevanjem u


172/257

172

g j

periodu grejanja, vlasnici, odnosno korisnicistanova po pravilu NISU VRILI nitisauestvovali u vrenju: planiranja;projektovanja; kontrole tehnikedokumentacije; izgradnje; graenja; strunomnadzoru u toku graenja objekta; tehnikogpregleda objekta; i izdavanja upotrebne

dozvole za predmetnu stambenu zgradu, vesu preuzeli stan u zateenom stanju i istinastavili da namenski koriste.

U stambenoj zgradi sa dva, tri ili viestanova a sa SISTEMSKIM zagrevanjem


173/257

173

g j

u periodu grejanja, vlasnici, odnosnokorisnici stanova po pravilu NISU VRILIniti sauestvovali u vrenju: planiranja;projektovanja; kontrole tehnikedokumentacije; izgradnje; graenja; strunognadzoru u toku graenja objekta; tehnikogpregleda objekta; i izdavanja upotrebne

dozvole za predmetnu stambenu zgradu, vesu preuzeli stan u zateenom stanju iisti nastavili da namenski koriste.

Vlasnici, odnosno korisnici takvih stanovau stambenoj zgradi PREUZELI SU samim


174/257

174

u stambenoj zgradi PREUZELI SU samim

tim na korienje i deo sistema centralnoggrejanja u ZATEENOM STANJU upredmetnom stanu i predmetnoj stambenoj

zgradi.

U zavisnosti od koncepcije zastupljenogsistema centralnog grejanja u stambenoj


175/257

175

sistema centralnog grejanja u stambenoj

zgradi, vlasniku odnosno korisniku stanamoe biti data, odnosno ostavljenamogunost DA UTIE:

na kvantum toplote koji odaje pojedinanosvako grejno telo u stanu;

na zbirni kvantum toplote za stan kaocelinu;

na zbirni kvantum toplote za stan kao

celinu i na kvantum toplote koji odaje


176/257

176

p j j

pojedinano svako grejno telo u stanu.

Grejani prostor u okviru predmetnog stana

moe da se ZAGREVA saglasno sistemskojkoncepciji i zastupljenoj sistemskoj, parcijalnoj

i singularnoj kvalitativno-kvantitativnoj

regulabilnosti a u obimu i na nain usklaen

sa eljama, potrebama i mogunostimavlasnika, odnosno korisnika stana.

U takvim okolnostima, vlasnici, odnosnokorisnici stanova po pravilu NISU u bilo


177/257

177

korisnici stanova po pravilu NISU u bilokakvim meusobnim obavezama i pravimasa aspekta sistemskog, parcijalnog isingularnog transfera kvantuma toplote, u

odnosu na druge vlasnike odnosno korisnikestanova u istoj stambenoj zgradi, s kojima

mogu da budu u neposrednom kontaktu ili

potpuno odvojeni.

Vlasnik, odnosno korisnik stana ugraninom sluaju, preko komponenti


178/257

178

sistema centralnog grejanja opredeljenih zapredmetni stan ili zastupljenih u stanu, moe

POTPUNO DA ZAUSTAVI transferkvantuma toplote u grejani prostorpredmetnog stana, nezavisno na drugevlasnike odnosno korisnike stanova u istoj

stambenoj zgradi.


179/257

179

TOPLOTNI BILANS STANA ISTAMBENE ZGRADE

Prilikom projektovanja sistema centralnog

grejanja za stambenu zgradu izmeu


180/257

180

ostalog se vri: proraun potrebne koliine toplote za

grejanje grejanog prostora u stambenoj

zgradi, na projektnom reimu; izbor i dimenzionisanje grejnih tela po

svakoj grejanoj prostoriji u stambenoj

zgradi; proraun cevne razvodne mree za

kontrolisano sprovoenje nosioca toplote.

Izbor i dimenzionisanje grejnih tela posvakoj grejanoj prostoriji se vri shodno


181/257

181

svakoj grejanoj prostoriji se vri shodno

potrebnoj koliini toplote za zagrevanjegrejanog prostora, na projektnom reimu.

Proraun cevne razvodne mree zakontrolisano sprovoenje nosioca toplotevri se na osnovu kompozicije,

dispozicije i sadraja cevne razvodnemree u stambenoj zgradi i adekvatnih

protoka nosioca toplote po svakoj deonici.

Za uobiajene prenike i duine cevnerazvodne mree voene kroz grejane


182/257

182

g j

prostore stambene zgrade (vertikale, vezegrejnih tela) posebno se ne obraunavajuodavanja toplote istih u grejani prostor,tako da se grejna tela dimenzioniu

saglasno sa proraunatom potrebnomkolinom toplote za zagrevanje grejanogprostora, na projektnom reimu.

Sofisticirani termotehniki sistem centralnoggrejanja za stambenu zgradu projektuje


183/257

183

g j j g p j j

se u odnosu na spoljnu projektnutemperaturu vazduha (te)SPT, a isti jeaktivan tokom grejne sezone, u kojoj

egzistira i srednja temperatura vazduha

(te)SR, pri emu je uvek zadovoljenanejednakost,

(te)SPT < (te)SR

RAZLOZI ZA ISKAZIVANJE


184/257

184

ELJE I POTREBE KRAJNJEGKUPCA TOPLOTE ZAISKUENJEM IZ

SOFISTICIRANOGTERMOTEHNIKOG SISTEMACENTRALNOG GREJANJA

Vlasnik, odnosno korisnik stanaintegrisanog u stambenu zgradu sa dva,


185/257

185

g g g

tri ili vie stanova, u stambenoj zgradi sasofisticiranim termotehnikim sistemomcentralnog grejanja, kao krajnji kupactoplote, energetskom subjektu kojisnabdeva toplotom krajnjeg kupca

(snabdeva toplote) podnosi pisani Zahtevza iskluenje grejanja u stanu na odreeni

preriod (privremeno iskljuenje) ili zatrajno iskljuenje.

Krajnji kupac toplote iskazuje elju ipotrebu ZA ISKLUENJEM grejanja ut i t i t b d


186/257

186

stanu integrisanom u stambenu zgradu sadva, tri ili vie stanova, u stambenoj zgradi

sa sofisticiranim termotehnikim sistemomcentralnog grejanja, izmeu ostalog sa

razloga: neadekvatnog kvalitativnog ili/i

kvantitativnog zagrevanja grejanog

prostora usled odsustva sistemske,parcijalne ili/i singularne funkcionalne

ili/i radne sposobnost;

isticanja radnog veka sistema u celini ili u

delu konstitutivnih celina u hijerarhijskom


187/257

187

sledu (podsistem, ureaj, grupa, jedinica-deljiva/nedeljiva, sklop, podsklop-deljiv/nedeljiv, deo-nedeljiv);

neadekvatnog tekueg ili/i investicionogodravanja sistema;

nekorienja stana u celini ili po grejanim

prostorijma, tokom grejne sezone; odsustva iz stana u toku grejne sezone;

visoke jedinine cene za obraun naknadeza zagrevanje grejanog prostora;


188/257

188

nemogunosti redovnog plaanjamesenog rauna za grejanje stana;

kumulativnog uveavanja duga

energetskom subjektu koji snabdevatoplotom krajnjeg kupca (snabdevatoplote) usled neplaenih mesenih

rauna za grejanje stana a u duemvremenskom peridu;

elje za promenom pruaoca usluge,

energetskog subjekta koji snabdeva


189/257

189

toplotom krajnjeg kupca (snabdevatoplote);

promene naina zagrevanja grejanog

prostora u smislu supstitucije postojeeggrejanja sa nezavisnm sofisticiranimtermotehnikim sistemom za centralnogrejanje;

itd.

Energetski subjekt koji snabdeva toplotomkrajnjeg kupca (snabdeva toplote) po


190/257

190

prijemu pisanog predmetnog Zahteva zaiskluenje grejanja u stanu krajnjeg kupcatoplote, u obavezi je:

da isti protokolie kroz prijemnu delovodnuknjigu, sa naznaenjem broja i datumaprijema istog;

da prosledi isti nadlenoj slubi narazmatranje osnovanosti podnetog

zahteva;

da prosledi isti nadlenoj tehnikoj slubina ocenu tehniko-tehnoloke izvodljivosti


191/257

191

iskljuenja; da u razumnom roku dostavi podnsoiocu

zahteva u pisanoj formi odluku donetu po

podnetom predmetnom zahtevu.

Vlasnik, odnosno korisnik stana integrisanog

u stambenu zgradu sa dva, tri ili vie

stanova u stambenoj zgradi sa sofisticiranim


192/257

192

stanova, u stambenoj zgradi sa sofisticiranim

termotehnikim sistemom centralnoggrejanja, kao krajnji kupac toplote, poprijemu pisane odluke, dostavljene od strane

energetskog subjekta koji snabdeva toplotomkrajnjeg kupca (snabdeva toplote) ukolikonije zadovoljan navedenom odlukom ima

osnove da sumnja: u objektivnost postupanjapo istoj; i u istinitost navoda i tvrdnji na

kojima je zasnovana doneta odluka.


193/257

Vlasnik, odnosno korisnik stana u Ustavu,pojednim zakonima, pravilnicima i uredbama,


194/257

194

definie se ili moe biti definisan saodreenim odrednicama, npr.:

graanin,

(Ustav) krajnji kupac toplote,

(Zakon o energetici)

potroa,(Zakon o zatiti potroaa)

strana u obligacionim odnosima,

(Zakon u obligacionim odnosima)


195/257

195

vlasnik,(Zakon o stanovanju i Zakon o odravanju

stambenih zgrada)

fiziko lice,(Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa)

izvrni dunik ili izvrni poverilac,(Zakon o izvrenju i obezbeenju)

stranka,(Zakon o parninom postupku)

Vlasnik, odnosno korisnik stana integrisanog

u stambenu zgradu sa dva, tri ili vie


196/257

196

stanova, u stambenoj zgradi sa sofisticiranimtermotehnikim sistemom centralnoggrejanja, kao krajnji kupac toplote, morasa energetskim subjektom koji snabdeva

toplotom krajnjeg kupca (snabdevatoplote), zakljuiti ugovor(sainjen upisanoj formi), kojim se izmeu ostalog

regulie: predmet ugovora;

uslovi isporuke toplote u periodu grejanja;

nain obrauna naknade za isporueno


197/257

197

dobro i izvrenu uslugu; decidno, prava ugovornih stranaka;

decidno, obaveze ugovornih stranaka;

trajanje ugovora;

stupanje na snagu ugovora;

prestanak ugovora; nain reavanja spora i merodavno pravo.

Na osnovu odredbe lana 2. stav 1. taka 11)Kodeksa poslovne etike (Sl. glasnik RS, br.1/2006) proizilazi da: Vlasnik odnosno korisnik


198/257

198

1/2006) proizilazi da: Vlasnik, odnosno korisnik

stana integrisanog u stambenu zgradu sajednim, dva, tri ili vie stanova, u stambenoj

zgradi sa sofisticiranim termotehnikim

sistemom centralnog grejanja, kao krajnjikupac toplote, i energetski subjekt kojisnabdeva toplotom krajnjeg kupca

(snabdeva toplote), treba da ostvarujuposlovnu saradnju u duhu principa bonafide - u dobroj nameri.

Na osnovu odredbe lana 2. stav 1. taka23) Zakona o energetici, propisano je:


199/257

199

Energetski ugroeni kupac je domainstvokoje zbog socijalnog statusa ili zdravstvenogstanja, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo

na snabdevanje pod posebnim uslovima.

Na osnovu odredbe lana 3. stav 1. taka12) Zakona o energetici, propisano je:


200/257

200

Energetska politika Republike Srbije

obuhvata mere i aktivnosti koje se

preduzimaju radi ostvarivanja dugoronihciljeva i to:

zatite kupaca energije i energenata.

Na osnovu odredbe lana 364. Zakonao energetici propisano je:


201/257

201

o energetici, propisano je:

Kupac toplotne energije, kome se

isporuuje toplotna energija, moe steistatus ugroenog kupca, pod uslovima ina nain propisan aktom iz lana 10. ovogzakona ili u skladu sa posebnim zakonom

ili aktom jedinice lokalne samouprave.

Na osnovu odredbe lana 2. Uredbe oenergetski zatienom kupcu, odnosnougroenom kupcu toplotne energije


202/257

202

ugroenom kupcu toplotne energije,propisano je:

Energetski zatien kupac, odnosno

ugroeni kupac, u smislu ove uredbe jedomainstvo (pojedinac, porodica), koje ivi ujednoj stambenoj jedinici sa jednimmernim mestom na kome se meri potronja

elektrine energije, odnosno prirodnog gasa,odnosno isporuuje toplotna energija.

Na osnovu odredbe lana 19. Zakona oizvrenju i obezbeenju, propisano je:


203/257

203

Sredstva izvrenja su izvrne radnje kojimase po zakonu potraivanje prinudno

ostvaruje.

Sredstva izvrenja radi ostvarenja novanogpotraivanja su: prodaja pokretnih stvari,prodaja nepokretnosti prenos novanog


204/257

204

prodaja nepokretnosti, prenos novanogpotraivanja, prenos potraivanja za predaju

pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovenjedrugih imovinskih prava, prenos sredstava

koja se vode na raunu kod banke, prodajaakcija i prodaja udela u privrednim

subjektima.

Sredstva izvrenja radi ostvarenja

nenovanog potraivanja su: predajapokretnih stvari ispranjenje i predaja


205/257

205

pokretnih stvari, ispranjenje i predajanepokretnosti, izvrenje obaveze injenjem,neinjenjem ili trpljenjem, izvrenje odluka izporodinih odnosa, izvrenje radi vraanjazaposlenog na rad, izvrenje odluke o deobistvari, upis u javne knjige i izdejstvovanje

izjave volje.

Predmeti izvrenja su stvari i prava na

kojima se po zakonu moe sprovesti

izvrenje radi ostvarivanja potraivanja


206/257

206

izvrenje radi ostvarivanja potraivanja.

Predmeti izvrenja ne mogu biti stvari izvan

prometa, kao ni druge stvari koje zakon

iskljuuje.

Predmeti izvrenja ne mogu biti objekti,

oruje i oprema namenjeni odbrani ibezbednosti drave.

U principu, Zakon o izvrenju i obezbeenjuse bavi time ta ne moe da se fenduje.


207/257

207

Predmet izvrenja ne mogu biti: odea, obua i drugi predmeti line

upotrebe, posteljne stvari, posue, deo

nametaja koji je neophodan izvrnomduniku i lanovima njegovogdomainstva, kao i poret, friider i pe

za grejanje;

hrana i ogrev za potrebe izvrnog dunika

i lanova njegovog domainstva za tri


208/257

208

meseca;

gotov novac izvrnog dunika koji ima

stalna mesena primanja do mesenogiznosa koji je po zakonu izuzet odizvrenja, srazmerno vremenu do

sledeeg primanja;

ordenje, medalje, ratne spomenice i drugi

znaci odlikovanja i priznanja koje je primio


209/257

209

izvrni dunik, lina pisma, rukopisi i drugilini spisi izvrnog dunika, kao iporodine fotografije;

pomagala koja su invalidu ili drugom licusa telesnim nedostacima neophodna za

obavljanje njegovih ivotnih funkcija;

kuni ljubimac.


210/257

210

PRIMERI IZ PRAKSE

Energetski subjekt koji snabdeva toplotomkrajnje kupce (snabdeva toplote), najee


211/257

211

j j p ( p ), jje doneo odreeni pravni akt kojim seregulie iskljuenje i ponovno ukljuenjekrajnjeg kupca toplote u sofisticirani sistem

daljinskog grejanja, ili sofisticirani sistemcentralnog grejanja.

Energetski subjekt koji snabdeva toplotomkrajnje kupce (snabdeva toplote) sainjava idonosi navedeni pravni akt mimo krajnjih


212/257

212

donosi navedeni pravni akt mimo krajnjihkupaca toplote, bez njihove saglasnosti ibez njihove mogunosti da utiu na njegovusadrinu, a isti se odnosi i na sekundarnu

stranu podstanice i sofisticirani termotehnikisistem centralnog grejanja predmetne

stambene zgrade na kojem energetski

subjekt koji snabdeva toplotom krajnjekupce (snabdeva toplote) ne polaenikakva vlasnika prava.

PRIMER PRVI - PANEVO


213/257

213

JKP Grejanje Panevo

Pravilnik o uslovima i postupcima za


214/257

214

iskljuenje i ponovno ukljuenje korisnikastambenog prostora sa odnosno na sisteme

daljinskog grejanja i tople potrone vode

na zahtev korisnika("Sl. list optine Panevo", br. 2/2006)

Na osnovu odredbe lana 3. navedenogpravinika, propisano je:


215/257

215

Korisnik stie pravo na iskljuenje svogstambenog prostora sa sistema daljinskoggrejanja pod sledeim uslovima:

korisnik je duan da podnese pismenizahtev za iskljuenje,

korisnik je duan da uz zahtev za

iskljuenje priloi fotokopiju dokumenatakojima dokazuje vlasnitvo nad

predmetnim stambenim prostorom,

korisnik je duan da izmiri sva dospela

dugovanja za pruenu uslugu u


216/257

216

prethodnim grejnim sezonama, korisnik je duan da izmiri sva dospela

dugovanja do dana iskljuenja srazmerno

broju grejnih dana po principu jedan dangrejanja dva dana plaanja,

korisnik je duan da snosi trokove

izrade projekta iskljuenja za stambeni


217/257

217

prostor i elaborata protivpoarne zatite(saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji

("Slubeni glasnik RS" broj 47/03 i 18/05),

korisnik je duan da snosi trokove radovai materijala koji nastaju zbog iskljuenjasa sistema. Trokovi se utvruju naosnovu stvarnog utroka materijala i

zarada za svaki objekat koji se iskljuuje.



218/257

218

Iskljuenje sa sistema vri se odsecanjemi blindiranjem (fiziki) radijatorskih veza.

Vertikale koje prolaze kroz stan se izoluju

mineralnom vunom debljine 5 cm u obloziod aluminijumskog lima.

Korisnik je duan da izvri izolaciju zidovatoplotnom izolacijom tako da najveidozvoljeni koeficijenti prolaza toplote Ktah


219/257

219

(/tK) budu usaglaeni sa standardomJUS U.J5.600:1998 - Tehniki uslovi zaprojektovanje i graenje zgrada kojim se

utvruju uslovi za toplotnu tehniku ugraevinarstvu za objekte koji oe nalaze ugraevinarskoj klimatskoj zoni II. Korisnik

je odgovoran za tetu koja nastane prilikom

iskljuenja i za posledice iskljuenja prematreim licima.



220/257

220

Projekat iskljuenja sadri proraungubitaka toplote na osnovu stvarnihelemenata graevinske fizike za dvasluaja 1. kada u okolnim "grejanim"prostorima da unutranja projektna

temperatura i 2. kada u okolnim grejanim

prostorijama vlada temperatura 10. S koja

je prema teoriji najvia unutranja projektnatemperatura za negrejani prostor.

Raspored, tip i instalisanu snagu grejnih

tela. Raspored i veliinu vertikala i ostaleelemente potrebne za izvoenje postupka


221/257

221

elemente potrebne za izvoenje postupkaiskljuenja.

PRIMER DRUGI - LOZNICA


222/257

222

Skuptina grada Loznice donela je dana

28. februara 2013. godine:


223/257

223

Odluku o uslovima i nainu snabdevanjatoplotnom energijom

Na osnovu odredbe lana 63. navedeneodluke, propisano je:


224/257

224

Kompletan objekat moe se iskljuiti(ukljuiti) sa sistema daljinskog grejanja ubilo kom trenutku na osnovu pisanog

zahteva.

Na osnovu odredbe lana 64. navedeneodluke, propisano je:


225/257

225

Pojedinano iskljuenje stambenih iposlovnih jedinica u toku grejne sezone

(od 01.10. tekue godine do 03.05. naredne

godine), nije dozvoljeno.

Zahtev za iskljuenje

Documents

Predavanje -10 Jun 2015- Mile S Siljak - Kragujevac