Predavanje St 1

1KARAKTERISTIKE PARKIRANJA 1

Saobraajni terminali-PARKIRANJE I PARKING GARAE-

Prvo predavanjeDoc.dr Marko SubotiDoc.dr Marko Suboti, dis, dis

2

Fond asova: 3+33+3

Predmet: OBAVEZAN

ifra predmeta: SAFSD014

ECTS: 7,00

Predmetni Profesor: Doc.dr Marko SubotiDoc.dr Marko Suboti, dipl.in, dipl.in.saob.saob.

Predmetni asistent: Doc.dr Marko SubotiDoc.dr Marko Suboti, dipl.in, dipl.in.saob.saob

Literatura:

[1] Marko Suboti, SAOBRAAJNI TERMINALI Autorizovana predavanja, Saobraajni fakultet, Doboj, 2014.

[2] Milovan Tomi, PARKIRANJE I PARKIRALITA, Saobraajni fakultet Beograd,1995.

[3] Nada Milosaljevi, ELEMENTI ZA TEHNOLOKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA U DRUMSKOM SAOBRAAJU I TANSPORTU, Saobraajni fakultet, Beograd, 2003.

[4] Nikola Putnik, AUTOBAZE I AUTOSTANICE, Saobraajni fakultet, Beograd, 2007.[5] Nada Milosaljevi, PARKIRANJE, Saobraajni fakultet, Beograd, 2010.[6] Svetozar Kosti, Branko Davidovi, Zoran Papi, DRUMSKI SAOBRAAJNI

TERMINALI, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, 2013.

3

1. Uloga i znaaj saobraajnih terminala u drumskom saobraaju2. Stacionarni saobraaj, problemi parkiranja3. Planiranje i proraun potreba za parkiranjem4. Parking garae - vrste, osnovni tipovi i karakteristike garaa5. Servisne stanice i autobaze - tipovi i karakteristike6. Kriterijumi za razmjetaj objekata_________________________________________________________

7. Autobuske stanice - planiranje, proraun i projektovanje8. Matematiki modeli za proraun broja putnika9. Organizacija prijema i otpreme autobusa10. Sistemi voenja11. Stanice za snabdijevanje, transport i uvanje tenih goriva -

vrste i osnovni tipovi12. Stanice u gradskom, prigradskom i vangradskom podruju13. Autoteretne stanice i moteli

SADRAJ PREDMETA

4

Pravila polaganja ispita Prisustvo predavanjima - 5 bodova Prisustvo vebama - 5 bodova Semestralni rad - 10-20 bodova (2 rada) Kolokvijum 1 30 bodova (min 10) Kolokvijum 2 - 30 bodova (min 10) Pismeni ispit 60 bodova (Alternativno) Usmeni ispit 10 bodova

OD 50 do 60 obavezan usmeniOD 50 do 60 obavezan usmeni

SAMI KREIRATE OCENU!SAMI KREIRATE OCENU!

Znaaj i uloga saobraajnih terminala

5

Osnovni pojmoviU primarnom smislu terminalterminal predstavlja prostornu ograenu celinu mesto-

vor u kome se obavlja konverzija (promena, pretvaranje) tokova jednog naina transporta u tokove drugog, promena vida transporta, kao i tehnika eksploatacija vozila, snabdevanje pogonskim gorivom i dr, odnosno to je mesto u kome se zadovoljavaju primarne funkcije transportne delatnosti i razliiti zahtevi i zadaci korisnika usluga u transportu.

TTerminalierminali su mesta, take, vorovi transportnog sistema na kojima sezadovoljavaju transportno-tehnoloki zahtevi putnika, robe i/ili transportnih sredstava.

U zavisnosti od vrste terminala imaju odgovarajue infrastrukturne elemente sa specijalno namenskom opremom. Locirani su, na ili kraju linija (trasa) kretanja vozila odnosno na modalnoj mrei ili su pravilno rasporeeni duneke mree.

Znaaji uloga saobraajnih terminala

6

Stanica je mesto u jednom sistemu ili organizaciji sa posebnim zahtevima, opremljeno specijalnom opremom i radnicima.

Termin stajalite se koristi u sluajevima kratkog zaustavljanja vozila na jednoj trasi, samo po odreenom saobraajnom znaku ili na mestu obeleenom redom vonje u gradovima ili manjim mestima, radi pruanja uzastopnih kratkotrajnih usluga ili po drugim zahtevima.

Baza predstavlja mesto u kome su definisane odreene aktivnosti i iz kojih poinju ili se zavravaju sve aktivnosti u kojima se nalazi osnovna oprema za funkcionisanje

Osnovni pojmovi

2Znaaj i uloga saobraajnih terminala

7

Pod pojmom "saobra"saobraajni terminal"ajni terminal" treba podrazumevati kompleksnost u smislu fizikog postojanja saobraajnih tehnolokih elemenata i njihovu funkcionalnu vezu na jednoj ili vie tehnoloko zavisnih lokacija.

Saobraajni terminal podrazumeva kompleks saobraajnih postrojenja u mestu gde se stiu dva ili vie vidovasaobraaja, koji pojedinano ili zajedniki izvravaju operacije opsluivanja tranzitnih, meugradskih i gradskih transporta vozila, tereta i putnika.

Osnovni pojmovi

Podela saobraajnih terminala 8

Podela saobraajnih terminala moe se izvriti sa vie aspekata i to po:

karakteru rada (sa tranzitnim, meugradskim i lokalno-meugradskim radom),

vidovima koje opsluuje (jednomodalni, dvomodalni, tromodalni i virtuelni),

geografskom poloaju na mrei (regionalni, lokalni i globalni), geometrijskim obelejima (vizuelna klasifikacija u odnosu na

poloaj), vlasnitvu (dravni, privatni ili meovite uloge), obimu rada (mali, srednji ili veliki), funkcijama odnosno strukturi tehnoloko transportnih

podsistema (u zavisnosti od funkcije celine koju samostalno ili sa drugim opsluuju) i

dr.

Podela saobraajnih terminala

9

PARKIRANJE (PARKIRALITA I PARKING GARAE)

Gradski problem je problem kretanja i stajanja Rimska imperija: Tabula Heracleensis Razvoj proizvodnje dovodi po poveanja

saobraaja: javnog prevoza do posla (krae stajanje), teretnog saobraaja za snabdevanje trgovinske

mree (krae stajanje), potrebe za individualnim kretanjem porastom

standarda (due stajanje).Putniki automobil se u GRADU koristi za prevoz od stana do radnog mesta, poslovno, za odlazak u kupovinu ili radi rekreacije.

10

ISTRAIVANJA SU POKAZALA DA SE JEDAN AUTOMOBIL SAMO 1,5-2,5 SATA NALAZI U POKRETU

A PREOSTALO VREME U TOKU DANA JE U STANJU MIROVANJA, NA NEKOJ OD POVRINI U GRADU.

Razlozi za nedostatkom povrine (ni) za parkiranje individualnih vozila u gradu su: koncentracija privrednih, administrativnih,

trgovakih i drugih aktivnosti na jednom prostoru; u gradovima koji su znali samo za konjsku zapregu

saobraajnice nemaju profil da odgovore porastu stepena motorizacije: smanjenje propusne moi saobraajnica; smanjenje brzine kretanja (poveanje vremena putovanja,

zagaenja ...) i bezbednosti saobraaja; Poveanje trokova eksploatacije Pojava zakrenosti na saobraajnicama

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA 11

Uzrok parkiranjaUzrok parkiranja KoncentracijaKoncentracija TrajnostTrajnost ObrtObrt PePeaaenjeenje PovrPovrina za parkiranje jednog vozilaina za parkiranje jednog vozila

Da bi pravilno pristupili reavanju problema parkiranja moramo poznavati

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA


1. Uzrok (MOTIV) parkiranja

Zavisi od:... JE RAZLOG DOLASKA VOZILA U POSMATRANO PODRUJE GRADA

Veliine grada - sa porastom grada prosena udaljenost kretanja stanovnika se poveava, a samim tim i upotreba putnikih automobila. U manjim gradovima se ee koristi automobil nego to je to stvarno potrebno.

Koncentracije svih aktivnosti u centru grada (rad, poslovne posete, trgovina (...), administracija (...), pasivna rekreacija (), ...

naina stanovanja - stanovnici centralne zone grada manje koriste automobil za kretanje od ostalih

razvijenosti, uestanosti, udobnosti i cene JGP -poseban reim (ute trake, signali i pravo kretanja kroz jednosmerne ulice)


saobraajni uslovi vreme putovanja i mogunost parkiranja u vreme piceva, kontrola pristupa

ivotni standard poveava se stepen motorizacije sa porastom ivotnog standarda

Uzroci potreba za parkiranjem:Radno mesto, trgovina, pote, banke,administrativne zgrade, sud, zdravstvo, poseta bioskopima i pozoritima, restorani i na kraju stanovanje.


2. Koncentracija parkiranja... BROJ VOZILA PARKIRANIH NA NEKOJ POVRINI U GRADU

POSMATRAN U NEKOM VREMENSKOM PERIODUPredstavlja osnovni podatak o trenutnim zahtevima za parkiranjem u

posmatranoj zoni

Koncentracija parkiranja (radno vreme od 7-15 h)


Akumulacija parkiranja - broj vozila parkiranih na nekoj povrini posmatrano u malom vremenskom intervalu u (vozila/jednovremeno);

Obim parkiranja - broj vozila koji se pojavljuje u toku dana - (broj parkiranja na dan).

Postoje dve mere koncentracije parkiranja:

Zavisi od:

Stepena privlanosti posmatrane zone Raznolikosti sadraja (motiva dolaska) u posmatranoj

zoni intenzitet zahteva; Radnog vremena sadraja u posmatranoj zoni vreme

pojave, rasprostiranja zahteva.16

Koncentracija parkiranja (radno vreme od 9-17 h)

Koncentracija parkiranja u stambenoj zoni (Novi Beograd, Blok 45)


Potranja za parking mestima u toku sedmice

18

3. Trajnost parkiranja... VREME ZADRAVANJA VOZILA NA PARKING MESTU

Razlikujemo kratkotrajno i dugotrajno parkiranje.Zavisi od:

veliine grada vreme trajanja parkiranja raste sa veliinom grada jer sa porastom grada vonja postaje sve dua, a parkiranje predstavlja problem, zato se za jedno parkiranje obavlja to vie poslova;

svrhe (motiva) dolaska u odreenu zonu najdue za posao a za ostalo daleko krae vreme

2,15Zabava0,431,252,00Kupovina0,421,653,11Poslovno6,036,136,30Rad

SentaNovi SadBeogradMotiv:Trajanje parkiranja (h)


mesta na kome se obavlja parkiranje kratko na ulici a due van ulice (parkiralite, garae)

4,64,51,3preko 10004,54,01,0500 - 10004,53,71,1250 - 5004,93,21,0100 - 2505,12,51,150 - 1004,32,51,025 - 505,22,10,95 - 25

GaraaParkiraliteIzvan garae

Ivinjak

Trajanje parkiranja (h)Stanovnici, u

000

20

4. Obrt parkiranja... JE BROJ KORISNIKA PODELJEN SA RASPOLOIVIM BROJEM MESTA ZA PARKIRANJE POSMATRAN U NEKOM VREMENSKOM

INTERVALUZavisi od:

postojanja regulativnih mera naplata, postojanje ogranienja vremena parkiranja;

trajnost parkiranja na parking mestima krae zadravanje vei obrt i obrnuto;

mesta gde se obavlja parkiranje i veliine grada: Motiva dolaska

1,31,77,4Preko 10001,21,66,9500 - 10001,21,55,5250 - 5001,01,65,8100 - 2501,02,25,750 - 1001,31,95,625 - 500,92,35,7Ispod 25

parking garaaparkiraliteivinjakObrt parkiranjaStanovnici u

000

21

5. PeaenjeSVAKO PARKIRANJE JE VEZANO ZA KRAE ILI DUE PEAENJE

Zavisi od: veliine grada U veem gradu smanjuje se mogunost parkiranja

u neposrednoj blizini cilja putovanja pa su korisnici spremni vie da peae:

225225Preko 500 222250 - 500

160100 - 250

14750 - 100

11425 - 50 9090Ispod 25

Duina peaenja (m)Stanovnici,hiljada

Slika 1.6


motiva dolaska u grad ako se u grad dolazi zbog posla, gde je zadravanje dugo, moe se oekivati da e korisnici prihvatiti due peaenje, nego oni koji u grad dolaze radi kupovine, poslovnih aktivnosti, pasivne rekreacije

130200Poslovno150250Kupovina170300Rad

Na zapadu (m)Kod nas (m)Motiv

Trajnosti parkiranja naplate parkiranja (poseban reim parkiranja) prihvata se due

peaenje naroito za korisnike koji dolaze u svrhu rada na mestima na kojima nema naplate


6. Povrina za parkiranjePovrina jednog parkiralita se sastoji od: prilaza, prolaza, zatitne zone i korisno zauzete povrine.

( ) ( ) )(sin2

cot 2 vozmDgaBcLaBS

+++++=


Merodavno voziloMerodavno vozilo


ZaZatitni prostor za parkiranje vozilatitni prostor za parkiranje vozila

Prostor izmeu bonih strana vozila potreban za ulazak i izlazak iz vozila

Prilikom projektovanja zatitna zona izmeu vozila i unutranje strane mesta za parkiranje obeleava se sa c i iznosi 0,20 m0,20 m


ZaZatitni prostor oko vozila u stanju kretanjatitni prostor oko vozila u stanju kretanjaPrilikom izlaska vozila sa parking mesta postoji opasnost da se otete vozila parkirana u suprotnom redu. I ako ne postoje vozila u suprotnom redu nego neka druga prepreka (zid, stub, kanal i sl.) takoe se uzima zatitna zona koja slui vozau kao neka vrsta sigurnosti da je dobro odmerio zaokret. Prilikom projektovanja proverena veliina iznosi 0,5 m0,5 m i zove se ZATITNA ZONA, a obeleava se sa (Z).

Zatitni prostor oko vozila


Transportni sastaviTransportni sastavi

Merodavne dimenzije vunog vozila

Merodavne dimenzije poluprikolice


Transportni sastaviTransportni sastavi

Prikolica sa okretanjem prednjeosovine

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA 29 KARAKTERISTIKE PARKIRANJA 30

6KARAKTERISTIKE PARKIRANJA 31 KARAKTERISTIKE PARKIRANJA 32

Ulino parkiranjeParkiranje na ulici omoguava najblii kontakt sa objektom koji je cilj putovanja i zbog toga ga naroito koriste oni koji se kratkotrajno zadravaju, jer se gubi najmanje vremena pri parkiranju i odlaenju peke do objekta.Korisnika parkiranja na ulici uz ivinjak ima vie,a to su , pored individualnih automobila, jo i taksi vozila, teretni automobili i autobusi.

Parkiranje na ulici uz ivinjak moe da se obavlja pod raznim uglovima. Tamo gde saobraajni uslovi dozvoljavaju mogue je parkirati i pod uglovima koji su vei od 0 o, jer se na taj nain duina ivinjaka bolje iskoriava, to znai da je mogue smestiti i vei broj vozila. Najee se predvia parkiranje pod 0 o koje se naziva poduno parkiranje. Ovakvo parkiranje podrazumeva kretanje vozila unazad, jer je onda potrebno obezbediti manju duinu parking mesta nego u sluaju parkiranja hodom unapred.

Tamo gde uslovi dozvoljavaju, mogue je da se parkiranje obavlja delom na kolovozu, a delom na trotuaru, ili pak samo na trotuaru

33

STANDARDI ULINOG PARKIRANJA


Utvrivanje buduih potreba za parkiranjem

Utvrivanje potreba za parkiranjem je planska kategorija, odnosno predstavlja sastavni deo Generalnog urbanistikog plana. Metodoloki se razlikuje za potrebe parkiranja na javnim povrinama u gradu u odnosu na potrebe parkiranja za svaki novi objekat u izgradnji:

utvrivanje potreba za parkiranjem u javnom sektoru (npr. u zonama visoke atrakcije-centralne zone gradova), tj na javnim povrinama, se radi na osnovu analize matrica izvorno-ciljnih kretanja ( IC matrica);

dok se potreban broj parking mesta za objekte posebne namene definie na osnovu metode normativa preko dokumenta, kao podakta GUP-a, pod nazivom Urbanistiko-tehniki uslovi.


metoda NORMATIVA Urbanistiki normativi za parkiranje

Istraivanja su pokazala da ZA SVAKI OBJEKAT ODREENOG MOTIVA (SADRAJA) postoji odnos (zavisnost, korelacija) izmeu: veliine objekta (izraena preko bruto graevinske povrine), broja zaposlenih, broja korisnika (posetilaca) i BROJA PARKING MESTA.

.........

3-5Zaposlen25-35m2- agencije

7-9zaposlen23-35m2- komunalna preduzea

5-7zaposlen40-60m2- upravo-administrativni objekat

Administracija,industrija,zanatstvo,obrazovanje,rekreacija

1stan- P+1 porodina65-85m2- vieeetana zgrada van bloka65-75m2- stambeni blok

Stanovanje

1 PM na:Jed. mere:Tip objekta:Objekti:


............

1 PM na:Jed. mere:Tip objekta:Objekti:

5-8krevetikategorije3-5sobe- hoteli A i B3-5stolovi- disko klub

8-12sedita- restoran, gostionica, kafana

Ugostiteljskiobjekti

25-50m2- tehnika roba4-6tezga- pijaca

20-30m2- duvan, novine40-80m2- poslastiarnica30-60m2- mlekara, prodavnica hleba20-40m2- meovita trgovina50-80m2- supermarketi25-60zaposlen

100-150m2- robne kue

Prodavnice

metoda NORMATIVA

737

PARKIRALITA (vanulino)Pod parkiralitem se podrazumeva parkiranje na otvorenom prostoru, van ulice, u jednom nivou. U novije vreme se pojavljuju i parkiralita u vie nivoa (najee dva), tzv. FAST PARKOVI.

Kapacitet parkiraliKapacitet parkiralitata

Kapacitet parkiralita varira od 20 do 500, pa i vie hiljada mesta izavisi pre svega od raspoloivog prostora. Meutim, postoje objekti koji privlae veliki broj korisnika: stadioni, veliki trni centri, sajmovi, aerodromi i drugi transportni terminali, itd. Kod ovih objekata je potrebno izvriti proraun potrebnog broja parking mestametodom normativa za vreme svakodnevnog korienja.

Meutim u (kratkom) periodu kada se pojavljuje daleko vei broj korisnika (vreme utakmica na stadionu i sl.) kapaciteti za parkiranje se moraju posmatrati u iroj zoni oko terminala u kojoj bi zadovoljili pojavu velikog zahteva u kratkom vremenskom periodu (dozvoliti parkiranje na zabranjenim mestima i sl).

38

Organizacija parkiraliOrganizacija parkiralitataPod organizacijom parkiralita podrazumeva se nain razmetanja parking mesta i saobraajno reenje u okviru tog prostora. Osnovni princip razmetaja parking mesta bazira se na tome da

jedan prolaz opsluuje dva reda za parkiranje.

Parkiranje u vidu ploica Parkiranje u vidu riblje kosti

Parkiranje u vidu parketa

Prednost parkiranja pod uglom od 90, pored toga to obezbeuje najbolje iskorienje parking povrine, jeste i u tome to je lako za organizaciju kretanja koje moe biti jednosmerno i dvosmerno.

39

Sledei tip parkiranja zove se parkiranje u vidu riblje kosti i ono se moe izvesti samo za ugao od 45. Osobenost ovog tipa razmetaja parking mesta je, to u dva susedna, pa i u ostalim prolazima postoji isti smer kretanja. Ovakvo kretanje u okviru parkiralita poveava duinu putovanja pri traenju slobodnog parking mesta i iz tog razloga nisu najpovoljniji za primenu kod velikih parkingpovrina, samim tim to parkiranje u vidu parketa, kad je pod uglom od 45, ima iste dimenzionalne karakteristike kao i parkiranje u vidu riblje kosti.

JUS U.S4.234/80 40

Potrebne dimenzije za parkiranje prema JUS-u U.S4.234/80 iznose:

15,009,605,402,304,809014,739,454,702,305,306012,208,403,002,305,004510,506,802,802,204,3030

ECDBA

U principu ulaz-izlaz treba da se nalaze na sporednoj saobraajnici. Ako to nije mogue, potrebno je za ulaz i izlaz dati posebnu saobraajnu traku. Ulaz i izlaz treba da budu u desnom kretanju. I za ulaz i za izlaz dovoljno je obezbediti 3,0 m irine;

Unutar parkiralita potrebno je da se obezbedi jednosmerno kretanje, bez presenih taaka. Razmetaj parking mesta treba izvesti tako da se omogui kruno kretanja unutar parkiralita bez ponovnog izlaska na ulicu. Na taj nain omoguava se da se u potranji za praznim parking mestom moe vratiti ponovo na mesto ulaza. Dobro je obezbediti naizmenino kretanje u suprotnim smerovima, jer se na taj nain obezbeuju krae putanje u kretanju vozaa pri traenju slobodnog parking mesta.

41 42

Mogunost parkiranja vozila na povrini 28 x 27 m

843

Svaki zavretak lamele sa duplim parkiranjem treba zavriti ostrvom. Time se naznaava saobraajnica i spreava njeno zatvaranje parkiranim vozilima. Ujedno, ostrva se koriste za postavljanje saobraajnih oznaka i drugih potrebnih informacija. Saobraajnice ne smeju da budu preterano iroke, jer se onda one koriste za parkiranje vozila, ime se oteava slobodno i bezbedno kretanje vozila po parkiralitu.

Naznaavanje kretanja unutar parkiralita moe biti saobraajnim znacima i oznakama na kolovozu. Kod velikih parking povrina obavezno je voditi vozae posebnim informacionim oznakama prema izlazu. Na ulaz u parkiralite potrebno je postaviti znak sa ogranienjem brzine (20 km/h).

Za ureenje zemljita za parkiranje potrebno je da se obezbedi povrinska obrada, da se izvri drenaa i zatita od praine. Zatim, potrebno je obezbediti osvetljenje kako bi se spreilo oteenje vozila, krae i povrede peaka. Mesto ulaza potrebno je osvetliti intenzivnim svetlom od 150-200 luksa/m2, a parking mesta dovoljno je osvetliti sa 40 luksa/m2.

Gde god je to mogue potrebno je parkiralite oplemeniti zelenilom, kako bi se razbila monotonija i u letnjim mesecima vozila zatitila od sunca.

44

U principu ulaz-izlaz treba da se nalaze na sporednoj saobraajnici. Ako to nije mogue, potrebno je za ulaz i izlaz dati posebnu saobraajnu traku. Ulaz i izlaz treba da budu u desnom kretanju. I za ulaz i za izlaz dovoljno je obezbediti 3,0 m irine.

Na parkiralitu je potrebno izvriti obeleavanje parking mesta, a time i prolaza, pre svega radi boljeg iskorienja raspoloivog prostora. Na obeleenim mestima potrebno je u proseku manje vremena za parkiranje nego na neobeleenim parking mestima. Ovaj gubitak u vremenu parkiranja nastaje zato to na neobeleenim mestima dolazi do nabijanja vozila, preblizu jedno drugom, pa je oteano parkiranje.

Parking mesta se obeleevaju linijama bele boje debljine 10 cm10 cm.

45Parkiralite u dva nivoa (FAST PARK) Politika

46Parkiralite u dva nivoa (FAST PARK) kod autobuske stanice BAS

47

Documents

Predavanje St 1