PREDGOVOR Dragi moji potomci i ~itaoci, Pred vama se nalaze moja se}awa, koja nazvah "Bokanova kazivawa". Nadimkom Bokan

u trenucima ne`nosti nazivao me je pokojni otac Rade. Svako `ivo bi}e, pa i ~ovek, prinu|eno je da se bori za opstanak. Ovim kazivawima

opisao sam borbu za opstanak moje naju`e porodice. @eleo sam da zabele`im deo mojih do`ivqaja i razmi{qawa i da vas preko wih uvedem u na{e vreme, obele`eno mnogobrojnim nau~nim dostignu}ima, brzim promenama u na~inu razmi{qawa, i velikim civilizacijskim tekovinama. Da sam zapisao sve ~ega se se}am ne bi mi bilo dovoqno ni 100 puta vi{e prostora od uzetog.

Ova moja kazivawa nastavak su porodi~nih se}awa mog pokojnog oca Rade, opisanim u wegovim kwigama: "Rodoslov Le`ai}a" i "Sje}awa narodnog u~iteqa iz Kninske krajine". Nadam se da }e neko od mojih potomaka nastaviti gde smo stali. Time bi na{a zajedni~ka pisawa prerasla u neku vrstu porodi~ne hronike, ~ime bi znatno porasla wihova ukupna vrednost.

Najve}e skokove u razvoju ~ove~anstva prouzrokovali su govor, pismenost i pronalazak kompjutera.

U vreme mog ro|ewa, kada je moj otac bio u~iteq u selu Biskupija nedaleko Knina, u stanu u kojem smo `iveli ne be{e ni vode, ni kanalizacije, ni elektri~ne energije, ni ovih silnih elektri~nih ure|aja, koji danas preplavquju prose~nu ku}u. Tokom na{eg `ivota dogodile su se i u svetu i kod nas brojne i neke skoro neverovatne tehni~ke, civilizacijske i dru{tvene promene. Danas, pri kraju mog `ivota, u mom stanu nalazi se mno{tvo raznih elektri~nih ure|aja i na sve strane svetle indikatori, koji pokazuju wihova stawa. Me|u wima najzna~ajnije mesto zauzima neverovatno ~udo savremene tehnike, u koje upravo upisujem ova moja kazivawa, a to je moj ku}ni kompjuter.

Ne samo tehni~ke ve} i ~itav niz drugih promena zahvatile su ~ove~anstvo. Tokom mog `ivota sna`no su napredovali: nauka, ekonomija, medicina, saobra}aj, telekomunikacije, astronautika i drugo. Kada sam bio student, smatralo se da svakih deset godina ~ove~anstvo udvostru~ava celokupno do tada ste~eno znawe. Danas 2003. godine ~ove~anstvo za svakih 7 godina duplira ukupna znawa. To je vrtoglavi napredak koji qudsku vrstu stavqa pred velika isku{ewa.

Na`alost, uporedo sa nau~nim i ekonomskim dostignu}ima u `ivot ~ove~anstva uvukla su se mnoga zla koja prete uni{tewu qudskog roda, od kojih su najpogubnija zaga|ivawe `ivotne sredine, narkomanija i nestajawe ~ovekoqubqa i po{tovawa me|u qudima, narodima, verama i rasama.

Kuda mi to idemo i {ta nas ~eka u budu}nosti? Gde je ~oveku izlaz iz vrtoglavog napretka? Gde je spas i da li uop{te postoji?

Moja zapa`awa ukazuju na to da bi svako qudsko bi}e trebalo da tokom `ivota ostvari dva ciqa: da postane ~estit i ~ovekoqubiv. ^ovek se ne ra|a sa etikom. Etika se posti`e pravilnim odgojem u dobroj porodici i dobrom dru{tvu i samoodgojem. Kod mudrog ~oveka godinama raste i pove}ava se. ^ovekoqubivost i wen sastavni deo qubav tako|e se u~e u dobrim porodicama i zdravom dru{tvu. Qubav je nezaobilazni deo qudske sre}e. Jedino zahvaquju}i etici i ~ovekoqubivosti ~ovak postaje uspe{an i sre}an. Bez wih ostaje ni{tavan i nepotreban sebi i drugima.

Jezik kojim sam pisao je ekavica. Isto tako mogao je biti i ijekavica. Oba jezika su kulturno nasle|e mog naroda i jednako zna~ajna. Najvi{e zbog ~iwenice da svi moji unuci govore ekavicom, odlu~io sam da ova se}awa tako i napi{em.

Ni~ija se}awa nisu do kraja istinita. Poku{avao sam da se dr`im istine. Ako sam u tome ponegde omanuo, uzrok le`i iskqu~ivo u mom neznawu ili pogre{nom pam}ewu, a nikako u namernom izno{ewu neistine.

Beograd, 12.11.2003. godine Borislav Le`ai}

2

3

DETIWSTVO

Poreklo i ro|ewe Moj otac Radivoj-Rade i majka Du{anka poreklom su Srbi iz Dalmatinske Zagore.

Po zanimawu otac Rade Le`ai} bio je u~iteq. Ro|en je 1905. godine u selu \evrske. Wegov otac, deda Stevan-\ejo, bio je po zanimawu zemqoradnik. Wegova majka, moja baka, bila je Mara ro|ena Mandi}. Poticala je iz sela Otres iz Ravnih Kotara, iz bogatije zemqoradni~ke porodice.

Majka Du{anka, ro|ena [olaja, po zanimawu bila je u~iteqica. Ro|ena je 1916. godine u selu Strmica, gde je wen otac slu`bovao kao sve{tenik. Wen otac, moj deda, bio je Jovan [olaja, po zanimawu sve{tenik, rodom iz sela O}estova. Wena majka, moja baka, bila je Darinka [olaja ro|ena [ari}, po zanimawu doma}ica, rodom iz sela Krweuve. Poticala je iz sve{teni~ke porodice.

Deda moje majke Du{anke, sve{tenik Jovan [ari}, tokom svog `ivota bavio se pisawem istorijskih spisa, moralnih pouka omladini i opisom mesta u kojima je `iveo. U po~etku radnog veka, jo{ u vreme kada je bio u~enik bogoslovije u Zadru, sara|ivao je sa Vukom Stefanovi}em Karaxi}em, za kojeg je sakupqao juna~ke narodne pesme.

Baka Mara, rodom Mandi}, potekla je iz {ire porodice iz koje je potekla majka znamenitog srpskog nau~nika Nikole Tesle. Se}am se da je neko iz porodice pri~ao da su se baka Mara i majka Nikole Tesle, jo{ kao devoj~ice, zajedno igrale na porodi~nim skupovima. Tako|e se}am se da je popadija Lepa Mandi}, supruga daqeg ujaka mog oca sve{tenika Jakova Mandi}a, pri~ala kako se dopisivala sa majkom Nikole Tesle i da poseduje wena pisma.

Deda Stevan bio je jedan od bogatijih seqaka u selu. Baba Mara bila je mira`xika. Poticala je iz bogate ku}e Mandi}a, iz pitomog sela Otresa, koje se nalazi u Ravnim Kotarima. U ku}u |eda Stevana uvela je ve}u ~isto}u i postojano suzbijala naviku predaka da kradu tu|u imovinu. Jakom `eqom i ~vrstom voqom, da i{koluje bar jedno dete iz porodice, uspela je da slomi veoma jak otpor dede Stevana. Na kraju pala je odluka da u {kolu po{aqu mog oca Radu. Taj izbor, da ba{ on bude poslan na {kolovawe, bio je uslovqen wegovom slabijom fizi~kom gra|om i odgovaraju}im godinama.

Otac Rade zavr{io je u~iteqsku {kolu u [ibeniku. Kao u~iteq, po~ev{i od 1926. godine pa daqe, radio je u vi{e sela Bukovice, kninske okolice i Ravnih Kotara. U vreme mog ro|ewa zatekao se u prelepom selu Biskupija, koje se nalazi nedaleko od grada Knina. Kako mi je vi{e puta govorio, upravo u tom selu proveo je najlep{e godine `ivota. Tu se o`enio, stekao prvih dvoje dece i imao najboqe uslove za rad i `ivot u svim tim, za wega veoma te{kim godinama, izme|u dva velika svetska rata. Pri~ao mi je da je, kao mlad u~iteq 1938. godine, davao nov~ane priloge za izgradwu crkvenog hrama Sv. Save na Vra~aru.

Ro|en sam 28.01.1937. godine, dan posle srpske {kolske slave Sv. Save, u gradskoj bolnici u Kninu. Pri~ali su mi otac i majka da smo nas troje dece, starija sestra Lenka, ja, a kasnije i mla|a sestra Ksenija, ro|eni u tri razli~ita ugla iste bolni~ke sobe. U sva tri poro|aja moje majke de`urni lekar bio je tada veoma poznati i ceweni dr Boris [lajmer. Mojim ro|ewem dobili su roditeqi dete drugog pola, pa su bili obradovani {to imaju i k}erku i sina.

Povodom odre|ivawa mog imena me|u mojim roditeqima nastao je ve}i sukob. Otac Rade, ponesen nekim svojim politi~kim idejama, po ugledu na jednog od politi~kih vo|a Adama Pribi~evi}a, predlo`i majci Du{anki da mi dadu ime Adam. Majka nije htela da prihvati to ime. Posle dugog i o{trog sukobqavawa i `ustrog raspravqawa uspela je da ispla~e pobedu i meni, po wenom predlogu, nadenu{e ime Borislav.

Vaqda zbog tako te{ko ste~enog imena mene, osim majke Du{anke, niko nije zvao kr{tenim imenom. Imao sam mnogo raznih nadimaka. U porodici i me|u boqim prijateqima zovu me Bore, a ostali ve}inom Boro, a neki i druga~ije. Jednom, kao ve} stariji ~ovek, poku{ao sam da prebrojim moje nadimke, izvedene iz kr{tenog imena, i do{ao sam do broja 16.

Neposredno po izlasku iz bolnice majka Du{anka zadr`ala se desetak dana u ku}i svoje sestre Angeline-Gine, udate za kninskog trgovca Stevu Vukojevi}a, koja je `ivela u Kninu. To je u~inila da bi, neposredno posle poro|aja, bila i daqe u blizini lekara, kao i

4

da bi za podizawe novoro|en~eta dobila pomo} i savete od starije i iskusnije sestre. Po isteku tog vremena, sa mnom u naru~ju, vratila se u na{ iznajmqeni stan, u selo Biskupija.

Pri~ao mi je otac da je majka bila neiskusna u ~uvawu i podizawu dece, verovatno zato {to se udala veoma mlada. Kada se udala imala je oko 17 godina. Kako mi je otac pri~ao, jednom dok sam jo{ bio malo dete u kolevci, majka me je kupala i wenom nepa`wom u{lo mi je malo vode u usta. Po~eo sam se gu{iti i plaviti. Majka se upla{ila, ostavila me i pobegla. Jedna iskusnija `ena iz sela, koja joj je pomagala, okrenula me je i potap{ala po le|ima. Voda mi je ispala iz du{nika, do{ao sam do daha, te tako ostadoh `iv. To mi je bilo prvo, ali na`alost ne i jedino, opasno isku{ewe u `ivotu.

Pri~ale su mi tetke da sam, kao dete, bio fizi~ki vrlo nestabilan. Kada bi me makar i za kratko ostavili da sedim, na nekoj stolici, zamalo sru~io bih se dole, obavezno udariv{i glavom o pod. Od tih padova bila mi je glava puna ~voruga. Moja zabrinuta majka pitala se ~esto: "O}e li od ovog mog sina Bore i{ta biti?" Poneki iz porodice govorili su mi da sam tvrdoglav. Nije ni ~udo kada sam toliko padao na glavu.

Kao {to se vidi po datumu, ro|en sam nekoliko godina pred po~etak Drugog svetskog rata. Sre}om nisam nimalo bio svestan velikih opasnosti od nastupaju}eg rata, ni svih brojnih i stra{nih neda}a koje }e kao vihor pokrenuti celi moj narod, pa i moju porodicu. Nisam znao ni to da }e ~etiri jaha~a apokalipse tako uporno i dugo jahati i uzimati svoju krvavu `etvu.

Iz tih prvih nekoliko godina mog `ivota ne se}am se ni jednog doga|aja. Sve {to ovde iznosim o tim godinama, saznao sam od drugih, prete`no mojih roditeqa. Neprili~no je da o tim doga|ajima suvi{e kazujem, osim da zbog preglednosti i sleda doga|aja navedem samo najva`nije ~iwenice, one koje su usko vezane za moj `ivot i `ivot moje naju`e porodice. Po~etak seoba

Po mojim saznawima, ~lanovi plemena Le`ai} nikada nisu imali talenta za politiku. Nije mi poznato da je i jedan Le`ai} prihvatio politiku kao zanimawe, ili da se kao politi~ar zna~ajnije istakao. Tako je i moj otac bio uglavnom nepoliti~an ~ovek. Naravno, imao je svoje politi~ko opredeqewe, ali se politikom nikada nije ni strastveno ni ozbiqno bavio. Osnov wegovih politi~kih opredeqewa bila je te`wa da uvek bude uz svoj narod. Za {to se opredeqivala ve}ina naroda, opredeqivao se i moj otac.

Pre po~etka Drugog svetskog rata bila je vlast u rukama monarhista, dakle bila je desni~arska. Nosioci te vlasti u Kninu oca Radu ocenili su kao levi~ara, mawe zbog wegovih politi~kih opredeqewa, a verovatnije zbog politi~kog delovawa wegovog brata Gojka, izrazito opredeqenog u komunisti~kom duhu.

Otac nije bio ~lan bilo koje politi~ke stranke i nije imao nikakvo organizaciono strana~ko delovawe. Ipak, za svaki slu~aj, preko prosvetnih vlasti, monarhisti ga ukazom premesti{e iz predivnog sela Biskupija u znatno zaba~enije i zaostalije selo Varivode, dosta udaqeno od Knina. Ocu nije preostalo drugo ve} da prihvati ovu, za wega i na{u porodicu, nepovoqnu odluku.

I tako po~eo sam, ve} kao sasvim malo dete, zajedno sa porodicom, da se selim iz mesta u mesto, pa sam se tako selio ~ak i na drugi kontinent. To seqewe kao da mi je bilo sudbinski predodre|eno. Selio sam se tako sve do polovine mog `ivota kada sam se, sa stanovawem i poslom, na kraju skrasio u Beogradu. Ali po prirodi posla, koji sam obavqao sve do kraja mog radnog veka, i daqe sam mnogo putovao i tako ispade da su mi ~esta putovawa bila su|ena. To potraja sve do mog penzionisawa, 1991. godine. U selo Varivode doselili smo na kraju 1937. godine. Po~etkom 1938. godine, neposredno po zavr{enim bo`i}nim praznicima, zapo~eo je otac sa radom u seoskoj {koli. Krajem 1938. godine rodila se moja mla|a sestra Ksenija i tako se moja u`a porodica sre}no popunila. Mi, sve troje dece na{ih roditeqa, bili smo i fizi~ki i umno veoma zdravi. Starija sestra Lenka, kao sasvim mala devoj~ica, prebolela je sre}no jaku upalu plu}a, tada veoma opasnu bolest, pa je dugo iza toga bila zdrastveno osetqiva. I mla|a sestra Ksenija, kao sasvim mala devoj~ica, kada je upravo prohodala, tako|e je prebolela upalu plu}a. Posle te prele`ane upale zaboravila je da hoda pa je majka morala ispo~etka u~iti. Po zdravqu, u odnosu na ostalu decu, ni u ~emu nismo odskakali, ni zaostajali. Zbog materijalnog

5

polo`aja i boqeg obrazovawa na{ih roditeqa bili smo uredniji, ~istiji i lep{e obu~eni u odnosu na seosku decu. Prvo se}awe

Tu, u selu Varivode, desio se jedan mali doga|aj, koji predstavqa dosta nejasno, ali ipak moje prvo, de~ije se}awe. Mojoj porodici do{ao je u posetu o~ev ro|ak po majci Sako Mandi} sa porodicom. Zapamtio sam kako smo se wegova mala k}erkica Biqana i ja zajedno igrali. Tada imao sam oko tri godine `ivota. Od tada pa nadaqe moja se}awa postaju sve ~e{}a i sna`nija, a ve} od sedme godine pa unapred postaju neprekinuta. Drugo seqewe

Neposredno pred po~etak Drugog svetskog rata, u leto 1940. godine, otac je, ovaj put na vlastiti zahtev, dobio preme{taj u susedno selo, wegovo rodno mesto \evrske. Predose}ao je da }e izbiti rat, mobilisawe i nastati velike nevoqe. Namera mu je bila da suprugu Du{anku i nas troje dece smesti u blizinu svoje {ire porodice. Hteo je da nas tako bar delimi~no za{titi od nadolaze}ih ratnih neda}a. Tako sam se ja, sa nekih tri i po godine `ivota, preselio i drugi put. Po~etak Drugog svetskog rata

Zapo~eo je drugi svetski rat, a sa wim i te{ko stradawe mog naroda. Desilo se to u aprilu 1941. godine. Zapamtio sam slabo to vreme. Stanovali smo tada u {kolskoj zgradi, koja se nalazila u sredini sela.

U okviru ve}eg broja {kola u Bukovici, na poslani~ki zahtev advokata i srpskog prvaka dr Save Bjelanovi}a, {kolu u selu \evrske sagradile su austrougarske vlasti. Sagra|ena je da slu`i za osnovno obrazovawe dece. U prizemqu nalazila se velika u~ionica, a na spratu stan za u~iteqa i wegovu porodicu. U toj zgradi nisam dugo `iveo, mo`da godinu do godinu i po dana, ali sam kasnije, dugi niz godina, tu zgradu smatrao svojom ku}om. Znatno kasnije, svaki put kada sam prolazio pored te, za mene veoma prijatne zgrade, uvek bi me zaokupqale setne misli i ose}ao sam je bliskom i dragom.

U dvori{tu nalazila se velika i dobro obra|ena ba{~a, a na rubovima dvori{ta bili su zasa|eni ~empresi, koji su mi bili izuzetno lepi. Kada sam bilo gde vi|ao ~emprese, oni su me podse}ali na tu meni tako dragu ku}u i na moje rano detiwstvo i u meni budili setne uspomene i raspolo`ewa.

Upravo u to vreme desio mi se jedan neprijatan doga|aj, koji mi se izuzetno sna`no usekao u se}awe. Bio sam nesta{no dete, kao {to je to bila ve}ina mu{ke dece u tom uzrastu. U {kolskom dvori{tu bila je posa|ena tre{wa, koja nije bila suvi{e visoka i uz koju sam se ~esto peo. Tako jednom skliznem niz wu. Bio sam obu~en u kratke hla~ice. Skliznuv{i naletio sam na izbo~enu ~vrstu i o{tru koru tre{we i pocepao golu ko`u na butini. Majka me je odvela u centar \evrsaka, u seosku ambulantu, gde mi je lekar stavio metalne kop~e.

Stavqawe kop~i bilo mi je jako bolno. Bilo je jo{ gore {to su se kop~e morale ~esto mewati. Za mene bila je to prava mora. Svaki put, pri mewawu tih kop~i, derao sam se kao jarac. Ve} tada moglo se videti da nisam bio predodre|en za junaka. Ponovna seqewa

I ovu, za mene tako dragu ku}u, morali smo napustiti. Italijanska vojska okupirala je na{ kraj. Posle okupacije, jo{ neko vreme, radio je otac u {koli, ali su ga italijanske {kolske vlasti vrlo brzo otpustile. Najverovatnije je da su ga otpustili zbog politi~kog i borbenog delovawa wegovog mla|eg brata Gojka. Stric Gojko napustio je rodnu ku}u i kao prvoborac u~estvovao u borbenim akcijama protiv okupatora.

Moja porodica ostala je tako bez ikakvih prihoda. Otac je morao da napusti i {kolski stan. On tada nije smeo da nas odvede da `ivimo u wegovoj rodnoj ku}i, koja se nalazila u dubini sela. Ve} tada ta ku}a bila je na ~estoj meti napada od strane okupatora i wihovih pomaga~a, doma}ih izdajnika. Dok je otac imao u{te|enog novca, `iveli smo u iznajmqenom stanu u centru \evrsaka. Kada je taj novac potro{en morao je tra`iti novo re{ewe.

6

Vremenom, iz mnogih razloga, me|u wima prete`no materijalnih, morali smo se ponovo preseliti. I pored svih opasnosti, koje su nam tamo pretile, bili smo prisiqeni da se preselimo u rodnu ku}u mog oca. Tu smo prakti~no po~eli `iveti u poluilegali. Pri ve}im vojnim upadima Italijana i wihovih pomaga~a ~etnika, u unutra{we zaseoke sela, sav narod pa i moja {ira porodica, be`ao je u dubqa sela Bukovice, ona koja su bila udaqenija od glavnih puteva.

Se}am se da smo jednom, pri jednoj od neprijateqskih ofenziva, oko mesec dana `iveli u izgnanstvu u selu Dobropoqci. Tamo nas je u svoju ku}u primio prijateq na{e porodice, tada{wi seoski sve{tenik, Aleksandar-Ale Sko~i}. Ve} tada stekli smo prva izbegli~ka iskustva, u gladovawu, slaboj higijeni, nedovoqnom stambenom prostoru i svakoj neima{tini. To selo bilo je pod nadzorom boraca NOR-a. Iz tih dana pamtim prve partizanske pesme, koje su pevali borci NOR-a i stanovni{tvo. Melodije i re~i nekih od wih i sada mi povremeno izviru iz se}awa.

Moja jasnija i mawe isprekidana se}awa po~iwu tek u drugoj polovini rata, a posebno po odlasku dela naroda, tako i moje u`e porodice, bez oca Rade, u izbegli{tvo. Otputovali smo tada ~ak na drugi kontinent, u Aziju, u logor El [at na Sinaju. Izbegli{tvo i odlazak na Sinaj

Od moje porodice u izbegli{tvo krenuli smo: majka Du{anka, o~eva sestra a moja tetka Qeposava, i nas troje dece, Lenka, Ksenija i ja. Odlazak u tako dalek kraj, u izbegli{tvo, bio je uslovqen ogromnim rizicima, kojima je na{ `ivaq tada bio izlo`en i sve te`im ratnim nevoqama i opasnostima za goli `ivot.

Ofenzive, koje su Nemci preduzimali protiv boraca NOR-a, nisu ugro`avale samo `ivote boraca, ve} su tako|e prouzrokovale brojne gubitke nebora~kog stanovni{tva. Pri tom stradali su ne samo odrasli qudi ve} i deca.

U ofenzivama protiv boraca NOR-a i naroda, zajedno sa Nemcima, u~estvovale su usta{e i ~etnici. Narod se sklawao {to je vi{e mogao, ali su pove}awem narodnog otpora, broj i razmere odmazdi bili sve ve}i. Pojavila se nesta{ica hrane, lekova i svih drugih materijalnih dobara.

Na{ kraj je kr{evit i slabo beri}atan u miru, a posebno u ratu. Jedino pravo re{ewe bilo je skloniti bar deo naroda u one delove sveta gde nije bilo ratnih delovawa i gde je bilo vi{e hrane i drugih materijalnih dobara, to jest van na{e otaxbine, koja je ~itava bila izlo`ena ratnim neda}ama, razarawima i qudskim gubicima.

Kako su na{e narodnooslobodila~ke vlasti, u tako te{kim uslovima, sa saveznicima dogovorile ovu veliku seobu naroda, nikada nisam spoznao. I sada sam zadivqen uspelim sprovo|ewem tog, za to vreme neverovatno slo`enog i opasnog, poduhvata. Po mojim potowim saznawima u izbegli{tvo, iz cele Dalmacije, oti{lo je nekoliko desetina hiqada qudi.

@eleo bih da odmah, na po~etku, razjasnim jednu veliku zabunu, vezanu za ~este gre{ke po~iwene u ozna~avawu polo`aja na{eg izbegli~kog logora El [at, logor 3. Mnogi qudi navodili su pogre{no, da smo oti{li u izbegli{tvo u Afriku. Prava istina bila je druga~ija. Na{ izbegli~ki logor El [at, logor 3, nalazio se u stvari na oko tri kilometra daqe od Sueckog kanala, ali u Aziji, a bio je nekih petnaestak kilometara udaqen od luke Suec. Ta luka nalazi se na mestu spajawa Sueckog kanala sa Mrtvim morem.

Prema tome, na{ logor nalazio se na Sinaju, odnosno u Aziji. To {to se Egipat ve}inom svoje teritorije nalazi na afri~kom kontinentu, ne mo`e ni za malo da izmeni ovu jasnu ~iwenicu.

Bilo je i drugih logora u koje su sme{tane na{e izbeglice, ali meni nisu bile poznate wihove lokacije. Svi izbegli~ki logori bili su pod starateqstvom i kontrolom Lige naroda, koja je posle Drugog svetskog rata prerasla u Ujediwene narode. Egipat je tada bio pod protektoratom Velike Britanije. Polazak

U veliku avanturu, u narodu nazvanu "Zbjeg u El [at", krenuli smo negde u aprilu 1944. godine. Pod okriqem no}i nevelika skupina qudi, u kojoj se nalazila moja porodica bez oca i na{a tetka Qeposava, krenula je na put prema moru. Sa mawim zave`qajima u rukama napustili smo ku}u |eda Stevana i po{li u neizvesnost.

7

Bio sam vrlo mlad, imao sam sedam godina, pa ne pamtim dobro sve detaqe putovawa. Zbog toga, u opisu putovawa do logora El [at na Sinaju, delomi~no }u se poslu`iti se}awima moje dve godine starije sestre Lenke.

Celo vreme i{li smo pe{ke. Sve glavne saobra}ajnice i sva zna~ajnija mesta bila su pod stalnim nadzorom Nemaca i wihovih slugu, ~etnika i usta{a. Nama golorukom narodu, sastavqenom uglavnom od `ena i dece i tek ponekim te`e obolelim mu{karcem, sa nekoliko slabo naoru`anih partizana, za no}no kretawe stajale su na raspolagawu samo skrivene staze i stranputice.

No}u smo se kretali sporo i krivudaju}i. Po danu skrivali smo se po ogradama i {umarcima. Na{a namera bila je da do|emo do mora. Morali smo daleko obilaziti sva naseqena mesta, u kojima su bile ~etni~ke, usta{ke ili nema~ke jedinice i nismo se mogli kretati pravolinijski. Mno{tvo nejake i polugladne dece usporavalo je kretawe skupine. More nije bilo udaqeno vi{e od tridesetak kilometara, ali je na{a grupa utro{ila vi{e dana da savlada tu neveliku udaqenost.

Na tom putu do mora moju mla|u sestru Kseniju uglavnom je nosila tetka Qeposava, a povremeno je mene nosila majka Du{anka.

Pla{ili smo se najvi{e kada smo prolazili pored hrvatskog sela Li{ane, iz kojeg su poticale najozogla{enije usta{e iz na{eg kraja. O ovim usta{ama i wihovim zlodelima bi}e kasnije jo{ re~i. Na prelazu ceste, kod mesta Li{ane, nare|eno nam je da budemo izuzetno tihi. Sve `ene, koje su nosile bele marame (bo{~e) na glavama, morale su da ih skinu, da bi bile mawe uo~qive.

Na putu do mora pro{li smo kroz dva srpska sela: ^ista Mala i Ga}elezi. Od po~etka puta, pa do zavr{etka, nije se smelo glasno govoriti, a na svim opasnijim mestima morale su `ene da sa glava skidaju bo{~e. U jednom {umarku, izme|u dva srpska sela, prespavali smo jedan dan. Strah

Prili~no jasno se}am se jednog uzbudqivog doga|aja, koji nam se desio za vreme na{eg tihog kretawa kroz no}. Bila je mese~ina, a na{a skupina vukla se polako preko neke ledine. Odjednom, sasvim neo~ekivano, nai{li smo na neku oru`anu patrolu. U ti{ini prolomio se glas: "Ko ide?" Neko je u strahu viknuo: "Ovo su ~etnici!" Odjednom izbila je panika i nastala je besomu~na trka. Narod je po~eo izbezumqeno da be`i. Vi{e se nije znalo ko je gde. Mi deca tako|e smo be`ali. Nije bilo nikakvog reda. Panika je ovladala qudima. Izgubio sam vezu sa svim ~lanovima svoje porodice.

Ne se}am se koliko je trajao taj strah i koliko je dugo trajala ova izbezumqena trka, niti kako se zaustavila. Ispostavilo se da je to bila partizanska patrola. Narod se nekako zaustavio. Trka je stala i svako je potra`io svoje. Kolona se ponovo sredila i nastavilo se lagano putovawe u no} i u neizvesnost.

Ne se}am se ta~no koliko je dana trajalo to putovawe, ali ipak na kraju stigli smo sre}no do morske obale. Spavali smo u jednoj gra|evinski nezavr{enoj ku}i, koja je bila van sela i koja se nalazila na samoj morskoj obali. Saradnici NOR-a doneli su nam hranu. ^ekali smo ribarske brodove, koji su trebali da nas odvezu na jedan od oslobo|enih otoka. Otok @irje

Tamo, na morskoj obali i pod okriqem no}i, prihvatili su nas mawi ribarski brodovi. Kada su stigli ukrcali smo se. Izbegavaju}i nema~ke patrolne brodove, prevezli su nas ribari do otoka @irja. Taj otok bio je tada pod nadzorom partizana.

Na otoku raspore|eni smo da spavamo po seoskim ku}ama. Tamo su nam postavqeni pomo}ni le`ajevi za spavawe. Jednom dnevno, iz partizanske kuhiwe, dobijali smo oskudnu porciju ra`ene ka{e. Bilo je to sve {to smo u toku dana dobijali za jelo. Ta ka{a bila nam je izuzetno ukusna.

[to se ti~e hrane, bili su otoci veoma siroma{ni i zavisni od kopna. U ratno doba, veze sa kopnom bile su veoma slabe, neredovne i uglavnom pod nadzorom Nemaca. Stanovnici otoka oskudevali su i sami u hrani, a mi smo prakti~no gladovali.

Stanovnici otoka @irja nisu dobijali hranu iz partizanske kuhiwe. Za na{u porciju ra`ene ka{e, u zamenu, nudili su nam kuvano divqe zeqe, za~iweno maslinovim

8

uqem. To su neke izbeglice prihvatale. Na{a majka bila je jedna od onih koje su ponekad vr{ili tu zamenu i tada smo u`ivali jedu}i to ukusno zeqe.

Doma}ini, kod kojih smo stanovali, bili su veoma dobri qudi. Oni nisu imali nikakvih vi{kova hrane i nisu nam mogli pomo}i. Na otoku smo proveli desetak dana, o~ekuju}i neki ve}i partizanski brod. Trebalo je da nas taj brod, kri{om i no}u, izme|u nema~kih patrolnih brodova, prebaci do otoka Visa, koji je tada bio oslobo|en. Otok Vis

U to vreme na otoku Visu bio je sme{ten vrhovni {tab Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije. Vis je bio oslobo|en, a samo u`i obalni pojas jadranske obale bio je pod kontrolom nema~ke mornarice. Dva puta, taj `eqno o~ekivani brod, morao je da se vrati. Tek tre}i put uspeo je da se probije do otoka @irja, da nas ukrca i preveze do Visa.

Pre prvog poku{aja na{i dobri doma}ini, i pored velike oskudice u hrani, odlu~ili su da nas bar na rastanku pogoste. Dan ranije saznali smo za tu wihovu nameru i obave{teni smo {ta }e biti pripremqeno za jelo. Svi smo `eqno i sa nestrpqewem o~ekivali taj, za to vreme izuzetno veliki, doga|aj. U pitawu je bila samo obi~na "pura", odnosno ka~amak.

Onako izgladneli i `eqni svake hrane, mi smo tu najavqenu puru nestrpqivo o~ekivali, kao {to bi danas o~ekivali neko retko jelo od divqa~i ili neku najukusniju tortu. Shvatili smo tada koliko je bila velika dobrota tih qudi, koji su, iako i sami u velikoj oskudici hrane, ipak odlu~ili da nas bar na rastanku pogoste. I kasnije, tokom mog daqeg `ivota, imao sam ~esto prilike da se uverim da su, po pitawu zadovoqstva u hrani, prilike imale znatno ve}i uticaj na to zadovoqstvo nego vrsta hrane.

Kada smo putovali od otoka @irja do Visa, bili smo sme{teni u utrobu ve}eg ribarskog broda. Prilikom ukrcavawa, u potpalubqu, zatekli smo partizanske rawenike. Tamo je bilo veoma zagu{qivo. Bilo je nevreme i na moru vaqali su se veliki talasi. Da ne bi voda upadala u unutra{wost broda, mornari su morali zatvoriti otvor potpalubqa. U potpalubqu su mnogi qudi povra}ali. U`asno je zaudaralo i nije bilo dovoqno vazduha. Sve to li~ilo je na jednu te{ku moru. Posle tog neprijatnog iskustva na{a majka zarekla se da }e u budu}e, u sli~nim situacijama, uvek izbegavati odlazak u potpalubqe.

Na otoku Visu pamtim divan sun~an dan. Svaki ~lan na{e izbegli~ke grupe dobio je po dve vekne hleba, koji smo odmah i sa najve}im zadovoqstvom po~eli jesti. Hleb je bio sve`e pe~en i predivno je mirisao. I danas mislim da nema zanosnijeg mirisa hrane od mirisa sve`e pe~enog hleba. Ne verujem da je tada u na{oj skupini postojala i jedna jedina osoba koja nije odmah pojela bar jednu veknu hleba.

Pored obiqa hrane, ovog puta izra`ene u hlebu, po prvi put od po~etka rata, zapqusnuo nas je sna`an ose}aj slobode. Bili smo na slobodnoj teritoriji i nismo se vi{e bojali iznenadnog dolaska neprijateqa. Polazak za Italiju

Nismo se dugo zadr`ali na otoku Visu, mo`da nekoliko dana. Za to vreme sun~ali smo se i trebili u{i. Majka je dobila neku infekciju na vratu, od koje su joj se stvorile male ranice. Na rubovima tih ranica sestra Lenka pronalazila je mno{tvo u{iju, pa ih je trebila i ubijala. Najvi{e u{iju i gwida nalazilo se na porubima ode}e. U{iju je bilo kod svakog izbeglice.

Jedno ve~e, pred sam smiraj dana, ukrcali smo se ponovo na jedan brod osredwe veli~ine. Taj brod trebalo je da nas preveze od otoka Visa do italijanske luke Bari.

Se}am se dosta jasno kako smo napu{tali luku Vis. Stajali smo na palubi broda. Zahvaquju}i tome {to je majka izmolila posadu da nas ne primorava da ulazimo u unutra{wost broda, bili smo jedina porodica koja je ostala na palubi. Posle one u`asne plovidbe od @irja preme Visu majka je postala odbojna prema utrobi broda, zbog ~ega je izbegavala boravak u woj.

Bombardovawe Visa

Sa palube posmatrali smo izlazak broda iz luke. No} se upravo spu{tala na zemqu i na more. Dok smo se udaqavali od gata, na{i pogledi bili su jo{ uvek usmereni prema luci.

9

Kada smo isplovili iz luke i prolazili pored susednog otoka Bi{eva, iznenada po~elo je iz istorije poznato bombardovawe otoka Visa. Iz vazduha napadala je i bombardovala nema~ka avijacija. Nema~ki avioni, koji su leteli prema Visu, primetili su na{ brod i tada je postalo jasno da }e i na{ brod biti meta napada. Kapetan je odmah po~eo s manevrom pribli`avawa broda obali da bi ga qudi, u slu~aju avionskog pogotka, mogli lak{e napustiti.

Spustio se mrak. Nema~ki avioni izbacili su u vazduh svetle}a tela, koja su sna`no osvetqavala na{ brod, okolno more i otok Bi{evo. Verovatno je da su ti svetle}i objekti izba~eni sa padobranima, jer su se dugo zadr`ali na nebu i dugo svetleli.

I ba{ tada, kada se brod pribli`io obali, jedan avion ustremio se ka nama i poku{ao nas ga|ati. Bombe su padale oko broda, u vodu i na otok Bi{evo, ali sre}om ni jedna nije pogodila brod. Jedna ve}a bomba pala je na obalu, u neposrednu blizinu na{eg broda, i proizvela veliku dimnu zavesu. Ta dimna zavesa obuhvatila je privremeno brod i tako ga neko vreme za{titila od pogleda nema~kih pilota. Izgleda da nas je upravo to spasilo od pogodka i potapawa?!

Sve {to se doga|alo, video sam kao na dlanu. Pucalo se na sve strane. Verovatno je delovala vi{ka protivavionska odbrana. Posle pada bombe i stvarawa dimne zavese nisam vi{e videlo ni{ta. I upravo tada zaspao sam i izgubio vezu sa svim daqwim doga|ajima. Nastavak puta

Idu}eg jutra probudio sam se na palubi broda. Bio sam prekriven nekim velikim kaputom. Jasno se se}am predivnog sun~anog jutra i potpuno vedrog dana. Pogledao sam oko broda i video da se na sve strane prostirala pu~ina. More je bilo sasvim mirno, sli~no uqu, a na nebu nije bilo ni jednog obla~ka. ^ula se jednolika buka, koju je prouzrokovao rad brodskog motora. Brod je uporno sekao morsku povr{inu i kretao se negde, ~inilo se u neizvesnost.

Po~eo sam istra`ivawe po tom ve}em brodu, na kojem sam se na{ao prvi put u `ivotu. Odjednom osetio sam jedan predivan skoro opijaju}i miris. Kao pas sledio sam taj miris i do{ao do brodske kuhiwe. Brodski kuvar upravo je pr`io u{tipke, kako smo ih zvali "fritule", koji su zanosno mirisali. Ne se}am se da smo ih jeli. Verovatnije je da su bili nameweni posadi broda.

Po prvi put u `ivotu gledao sam delfine, koji su neprekidno pratili brod i svojim perajama uporno sekli morsku povr{inu, stalno zarawaju}i u vodu i ponovo izrawaju}i iz we. Bili smo zadivqeni i wihovom pojavom i wihovim izgledom. Italija

Tako plove}i brodom, pre{li smo Jadransko more i doplovili do luke Bari, gde smo se iskrcali. Ukrcali smo se zatim u kamione i bili preve`eni u neke kampove, koji su se nalazili u blizini grada Barija. Pamtim ravne asfaltne puteve, kojima se kretao na{ kamion i vitka crnogori~na stabla. Mislim da su to bili ~empresi. U pravilnom redu bili su poredani du` puta. Ostavili su na mene izuzetno lep utisak.

Boravka u tom sme{taju se}am se nejasno. Kamp se sastojao od niza baraka u koje smo sme{teni. Pre sme{tawa morali smo se skinuti do gola. Na{a ode}a poslana je na rasku`ivawe (vodeno parewe). @enama su se~ene duge kose. Postavqeni su kazani sa petrolejom u koje je svaki izbeglica morao umo~iti glavu, da bi mu u kosi uginule u{i i gwide. Zatim smo odlazili u kupatila, pod tu{eve, a posle kupawa obla~ili rasku`enu ode}u.

Koliko smo dana proveli u Bariju, ne mogu ta~no da ka`em. Moja sestra Lenka misli da smo tamo ostali oko osam dana. Posle tog preba~eni smo kamionima na drugu stranu italijanske obale u malo primorsko mesto Santa Kro}e, koje se nalazi na obali Tirenskog mora.

Pamtim dodelu humanitarne pomo}i u ode}i. Primile su je tetka Qeposava i majka Du{anka. Tetka, tada mlada devojka, i{la je da primi pomo} u prvoj grupi izbeglica. Neiskusna, pozajmila je neke komade ode}e, da bi {to boqe izgledala. Devojke uvek te`e boqem izgledu. Kada je stigla na mesto dodele pomo}i, ne dado{e joj skoro ni{ta. Pou~ena ovim lo{im iskustvom svoje zaove, postupila je majka sasvim suprotno. Po prvi put u

10

`ivotu obukla je pozajmqeni seoski "vu{tan" (sukwu). Vratila se sa nekoliko lepih komada ode}e.

Po pri~awu sestre Lenke, u mestu Santa Kro}e zadr`ali smo se oko dve sedmice. Dok smo tamo boravili, nismo imali problema sa sme{tajem, ishranom, ode}om i ostalim potrebama, a posebno bili smo oslobo|eni straha od Nemaca, usta{a i ~etnika. Nestalo je ratnih opasnosti. Ose}ali smo se prijatno i bezbedno. Iz mesta Santa Kro}e vozom preba~eni smo u veliku luku Taranto. Ta luka nalazi se u Tarantskom zalivu, sme{tenom u dnu italijanske ~izme. Tu smo zatekli mnoge izbeglice, koje su ranije do{le iz raznih mesta Dalmacije i koje su ~ekale ve}i savezni~ki brod, koji }e ih sve zajedno prebaciti u Egipat. Na putu ka Sinaju

Posle skoro mesec dana boravka u Italiji ukrcali smo se ponovo, ovaj put na jedan izuzetno velik brod, koji je imao tri nivoa paluba. Se}am se da je to bio engleski brod i da je nosio ime London. Pored na{e grupe, koja je krenula iz mog sela, ovim brodom za Egipat po{le su i mnoge druge grupe izbeglica, koje su se pre i posle na{eg dolaska okupqale u luci Taranto.

More je opet bilo mirno i na{ brod je, bez ikakvih nevoqa i bilo kakvih smetwi, mirno plovio prema egipatskoj luci Port Said, koja se nalazi na ulazu u Suecki kanal. Putovali smo osam dana. Svaki dan, po dva puta, imali smo ve`be u spasavawu. Radili smo to za slu~aj da nas torpeduje neka nema~ka podmornica. Kod saveznika vladao je tada veliki strah od nema~kih ratnih podmornica, koje su nesmiqeno potapale i ratne i putni~ke brodove.

Port Said

Stigli smo sre}no u luku Port Said. Iskrcali smo se iz broda i ukrcali u teretne vagone `elezni~kog voza. Voz je trebalo da nas odveze u blizinu na{eg kampa El [at, logor 3, koji se nalazio u Sinajskoj pustiwi. @elezni~ka pruga sledila je Sueski kanal i vodila do luke Suec, koja se nalazi na drugom kraju Sueckog kanala, na ulasku u Crveno more. Ne se}am se pouzdano koliko je trajalo na{e putovawe vozom, ~ini mi se ne{to mawe od jednog dana.

Petnaestak kilometara pre grada Sueca voz je stao i iskrcali smo se u blizini gradi}a El [ata. Taj gradi}, u blizini kojeg je bio postavqen na{ kamp i po kojem je dobio ime, nikad nisam video. Pored naziva El [at, logor br. 3, deo na{eg logora, u kojem se nalazio na{ {ator, nosio je jo{ naziv reon G. U na{oj blizini bilo je vi{e kampova, koji su se uz naziv El [at jo{ razlikovali po rednim brojevima. Tako su jo{ postojali logori: El-[at, logor br. 1 i br. 2.

Od dolaska u logor gotovo sve doga|aje koje daqe opisujem proizlaze iz mojih se|awa, koja sam veoma retko dopopuwavao ponekim podacima koje sam nalazio u drugim izvorima.

El [at, logor br. 3

U kampu na{li smo ve} izgra|ene i postavqene {atore. Koliko je qudi bilo sme{teno u na{em logoru nisam saznao. Osim na{eg kampa, nigde na vidiku, nije se moglo videti ni{ta drugo sem peska. Okre}u}i glavom, svih trista i {ezdeset stepeni u krug, nije se moglo videti ni jedno brdo, ni jedno stablo, ni jedan grm i ni jedna travka. Video se samo pesak i ni{ta drugo.

Odozgo uporno i neumoqivo sijalo je u`areno sunce. Od wega mogao se ~ovek skloniti samo pod {ator, kao jedinu za{titu. U takvom okru`ewu trebalo je da provedemo preostalo vreme, do zavr{etka rata. Kada }e se rat zavr{iti niko nije mogao ni da pretpostavi, a kamo li da zna.

Na{i {atori bili su razapeti iznad betonskih korita, koji su iskopani i izliveni u pesku. Ova korita bila su vi{estruko korisna. Obezbe|ivala su ve}u dubinu {atora, {to je omogu}avalo postizawe ve}eg prostora i lak{e i ispravqeno kretawe pod niskim {atorima. Zbog ukopanosti u pesak pod {atorima sni`avala se temperatura vazduha i pridonosilo se ve}oj stabilnosti {atora u pe{~anim olujama, koje su bile uobi~ajene u svim pustiwama, pa tako i u Sinajskoj. Kada su duvale ja~e oluje se}am se da smo svi dr`ali {atore da ih ne odnese vetar i tako ~ekali da se oluja sti{a.

11

Bio sam tada de~ak od oko sedam godina starosti. Ne mogu ta~no da ka`em, ali mogu da pribli`no procenim, kolika je bila dubina ovih korita. Se}am se, da je za silazak u wih, bilo ugra|eno ~etiri do pet stepenica, pa na osnovu toga mogu da ocenim da je najverovatnija dubina korita bila izme|u 60 i 70 centimetara.

U to vreme bio sam mr{avo dete, sa odli~nom cirkulacijom krvi i ne se}am se da mi je ta velika dnevna vru}ina pri~iwavala bilo kakve zna~ajnije pote{ko}e. U jedan {ator smestili smo se svih pet ~lanova moje u`e porodice: majka, tetka i nas troje dece. Bio je to na{ dom, u kojem smo `iveli oko dve godine, sve do zavr{etka rata, pa ~ak i du`e.

Osim na{ih malih porodi~nih {atora, postojali su u kampu ve}i {atori, nameweni na{im lokalnim organima vlasti, zatim dru{tvenim i {kolskim potrebama. Postojale su ve}e barake, u kojima su se nalazili zajedni~ka kuhiwa i menza.

Pamtim malu zelenu ba{tu punu raznih biqaka, jedino mesto koje nas je podse}alo na na{ zavi~aj. Tu ba{tu zalevali su vodom i u woj su rasle razne jednogodi{we biqke i cve}e. Ba{ta nije bila velika, mo`da nekoliko ari, ali je za nas bila jedinstvena. Ta ba{ta bila je pravo blago. Pose}ivali smo je redovno i u woj odmarali o~i, od jednoli~nog gledawa na `uti i svuda prisutni pesak.

Hrana

Hranili smo se u zajedni~koj menzi. Kuhiwa i menza bile su sme{tene u jednoj ve}oj baraci. U kuhiwi pripremale su hranu na{e `ene, koje su se dobrovoqno prijavile za rad i koje su kuvale za celi logor. Posle duge oskudne ishrane i povremenog gladovawa, bili smo sasvim zadovoqni hranom, koju smo dobijali u toj menzi. Ona se nije isticala ukusom koliko izobiqem. Nikada nismo bili gladni. Hrane je bilo toliko da je preticalo i mogli smo da je poklawamo ili bacamo.

Mleko i jaja dobijali smo u prahu. Dobijali smo ve}e koli~ine margarina. Na velikoj vru}ini topio se i bio neprivla~an za jelo. I sira smo imali koliko smo hteli. Hleba je tako|er bilo u izobiqu.

Boqu hranu, kao na primer suvo gro`|e, datule i banane dobijala su samo sasvim mala deca, do dve godine starosti. Pored hrane i sme{taja svako lice dobijalo je po 25 "pjastri" (egipatski novac). Ovaj novac kori{ten je na~e{}e tako da su qudi u kantinama kupovali vo}e, datule i banane. Pamtim da je jedna banana ko{tala jedan pjastar. Koliko znam, sve tro{kove oko nas izbeglica snosila je Liga naroda. Vlast

Svu vlast u na{em kampu vr{io je ogranak Narodnooslobodila~ke vlasti, koja je uspostavqena odmah po dolasku u logor. Sa~iwavale su je prete`no `ene i po neki mu{karac, od onih re|ih koji su izuzetno, mahom zbog nekih te`ih oboqewa, upu}ivani u zbegove. Starci i starice nisu upu}ivani u izbegli{tvo i u logoru ih nije bilo. Lokalna vlast brinula je o svemu: veze sa organima Lige naroda, sme{taj, ishrana, le~ewe, {kolovawe, veze sa domovinom, obave{tavawe, odr`avawe ba{te, organizovawe polit~ikog i dru{tvenog `ivota i drugo. [kola

Odmah pri po~etku organizovawa {kolske nastave moja majka, koja je od naobrazbe imala zavr{ena dva razreda gimnazije i doma}insku {kolu, bila je primqena za pomo}nu u~iteqicu u osnovnoj {koli i po~ela je sa redovnom nastavom. Starija sestra Lenka krenula je u tre}i, a ja u prvi razred osnovne {kole. Tokom boravka na Sinaju zavr{io sam uspe{no prva dva razreda osnovne {kole. [kolske svedoxbe, koje sam dobio na kraju {kolovawa, priznate su mi kasnije, pri nastavku {kolovawa u otaxbini. Dobio sam dva odgovaraju}a svedo~anstva, koja i danas posedujem u svojoj li~noj dokumentaciji i koja su veoma zanimqiva.

U mom prvom svedo~anstvu, o zavr{enom mom prvom razredu osnovne {kole na Sinaju, stoje podaci:

Narodna osnovna {kola EL-SHATT, logor tre}i

[ K O L S K A O B A V I J E ST

12

Le`ai} Bore, sin Rade, ro|en dne 28.01.1937 u Kninu, kotar Knin, poha|ao je od 21.07.(presko~ena je godina, a o~ito je da je u pitawu 1944.) do 27.02.1945. prvi razred osnovne {kole u zbijegu El Shatt, logor tre}i (3). U~enik je zadovoqio u naukovanim predmetima, a vladawe mu je bilo vrlo dobro, prema tome je sposoban da predje u vi{i razred. SMRT FA[IZMU - SLOBODA NARODU EL SHATT, logor tre}i (3) dne 7/3 1945. Upraviteq {kole: Dobrani} Juraj Prosvjetni odjel logora 3, odgovoran za {kole: Dobrani} Juraj i RAZREDNIK: Rendi} Marija. U mom drugom svedo~anstvu o zavr{enom drugom razredu osnovne {kole na Sinaju stoje sli~ni podaci, koji se razlikuju u slede}em: Vreme poha|awa {kole je od 12.01.1945. do 10.01.1946, drugi razred, vladawe primjerno i razrednik Marevi} Mladenka.

Na Sinaju do{lo je ja~e do izra`aja moje pam}ewe. Zapamtio sam mnoge doga|aje, neke izuzetno jasno i upe~atqivo. Nesta{luci

Bio sam mr{avo i zdravo dete. Tropske vru}ine nisu mi mnogo smetale. Bio sam veoma lakoveran i nesta{an. Kao |ak isticao sam se, ali nisam bio najboqi u razredu. Bio sam izuzetno brz u tr~awu i ne se}am se da me iko od vr{waka mogao presti}i. Tr~ao sam ~esto i rado.

Kako su mi pri~ale majka i tetka bio sam mese~ar i ~esto su me no}u nalazile, kako sedim ispred {atora. Naravno nisam se kasnije ni~eg se}ao i sre}om, za vreme tih mese~arskih izlazaka, nikada nisam odlutao daqe od {atora. Ne pamtim, da se pri~alo, da je jo{ neko od moje porodice bio mese~ar. Isto tako nije mi poznato da sam ranije, pre odlaska u zbeg, ili kasnije, po povratku iz zbega, bio mese~ar.

Voleo sam izuzetno da se igram sa decom. Zanesen igrom i na podstrek druge dece, ~inio sam ponekad nerazumne postupke, koji su qutili moju majku i koja me je zbog toga ka`wavala. Poneki od tih postupaka bili su posebno nerazboriti i vrlo opasni. Evo nekih primera:

Jednom moji drugovi i ja odlu~ismo da odemo da vidimo Crveno more. Naravno o tome nismo ni{ta rekli na{im majkama. Put od logora do Sueckog kanala poznavali smo dobro. Wime smo ~esto odlazili do kanala, da gledamo razne brodove kako prolaze, u oba smera. Taj put bio je dug oko tri kilometra i nije bio asfaltiran. Vi{e smo ga pretr~avali nego wime pe{a~ili.

Uporedo sa Sueckim kanalom prolazili su asfaltni put i `elezni~ka pruga. Vodili su do grada Sueca, koji se nalazio na drugom kraju kanala, tamo gde je kanal ulazio u Crveno more. Ba{ na izlasku na{eg lokalnog puta na Suecki kanal nalazio se jedan od brojnih pokretnih mostova, koji su povezivli dva kontinenta, Aziju i Afriku. Po potrebi spu{tao se most i podizao, da bi naizmeni~no propu{tao automobile koji su prelazili kanal i brodove, koji su plovili du` kanala.

Dakle, moji drugovi i ja, za na{ uzrast krajwe neodgovorno i hrabro, krenuli smo u jednu poveliku avanturu. Napustili smo na{ bezbedni logor i uputili se prema Crvenom moru, u jednu veliku neizvesnost. Imali smo neke podatke, za koje se kasnije ispostavilo da su bili dosta ta~ni, o mestu i udaqenosti luke Suec i o tome kako bismo se tamo mogli prebaciti. Ipak bili smo suvi{e mladi i sasvim neodgovorni da bi se smeli sami upustiti u tako opasan poduhvat.

Pre{li smo pe{ke na{ lokalni neasfaltirani put i stigli do Sueckog kanala. Kod mosta ~ekali smo da pro|e neki prazan kamion, koji bi nas prevezao do grada Sueca. I stvarno, posle izvesnog vremena, na na{e mahawe, zaustavio se prazan kamion i ukrcao nas. Ne mogu da se setim kako smo se sporazumevali sa voza~em. Verovatno ja da smo to u~inili gestkuli{u}i rukama. Osim na{eg jezika nismo znali ni jedan drugi, a na{e op{te znawe bilo je vi{e nego oskudno.

Tada smo za Arape mislili da su crnci. Me|u na{im qudima pri~alo se da jedu decu. Naravno bile su to sve same gluposti, koje se poticale od neukog sveta. Bilo je tim ~udnije

13

da smo se mi, tako mladi i pogre{no upu}eni, upustili u tako rizi~an poduhvat. Ali deca ostaju uvek deca.

Kamionom stigli smo sre}no do Sueca. ^im smo se iskrcali, potra`ili smo odmah glavni ciq na{eg putovawa, Crveno more. Ubrzo na{li smo luku i ugledali more. Naravno, o~ekivali smo da }emo ugledati crvenu vodu. Bili smo jako iznena|eni kada smo ugledali obi~no more, kakvo smo ranije gledali, sve vreme dok smo putovali brodovima.

Iako je to bila luka, more je bilo vrlo bistro. U moru ugledali smo mnogo sitnijih riba i nekih za nas neverovatnih pojava. Sada mislim da su to bile morske trave, koje su se pod uticajem morskih struja neprestalno kretale i stvarale one ~udnovate oblike.

Posle nekoliko sati, kada smo razgledali luku i more, odlu~ili smo da se na isti na~in vratimo u na{ izbegli~ki kamp. Kako sam ve} rekao, bio sam tada vrlo hitar i brz. Hodao sam napred, nekih pedesetak metara izdvojen, ispred grupe. Vra}ali smo se pe{ke, istim putem kojim smo i do{li. O~ekivali smo neki kamion, koji bi nas prihvatio i prevezao do blizu na{eg logora. Odjednom jedan kamion stade kod grupe mojih drugova i oni se po~e{e ukrcavati u wega. Potr~ao sam iz sve snage u smeru kamiona, sa namerom da se i ja ukrcam. Na moje ogromno zaprepa{}ewe, posle ukrcavawa svih mojih drugova, kamion je krenuo i pro{ao pokraj mene. Mahao sam da uzme i mene, ali on je nastavio kretawe i uskoro izgubio se na obzorju.

Ostao sam sam, zaprepa{ten, upla{en i o`alo{}en. Ne se}am se da li sam tada udario u pla~ ili ne, verovatnije je da jesam. Premi{qao sam {ta da radim. Odlu~io sam da sa~ekam neki drugi kamion. Dizao sam ruku i odjednom jedan mawi kamion stade, dvojica voza~a primi{e me u kabinu i kamion krenu u pravcu mog logora.

Voza~i su bili Arapi, kako sam tada pogre{no mislio, crnci. Gledali su me qubopitqivo i povremeno mazili po glavi. Danas mi je jasno da su me posmatrali kao jedno za wih zanimqivo dete druge rase. Bili su to veoma dobri qudi i prema meni veoma pa`qivi i ne`ni. Ali, zbog usa|enih predrasuda, u meni je postojao pritajeni strah. [ta ako oni nameravaju da me negde odvedu i ubiju. U de~ijoj naivnosti napravio sam plan. Kada stignemo do pokretnog mosta, zatra`i}u da me puste, a ako oni to ne prihvate, udari}u u dreku, pa }e me spasiti engleski vojnici, koji su uvek ~uvali most.

Sve te moje de~ije i naivne ideje zasnivale su se na pogre{nim stavovima o tome ko je tu bio dobar, a ko lo{. Sva moja kasnija saznawa, pa i tada{wa iskustva, pokazivala su suprotno, to jest da su Arapi bili miran i dobar svet, a da su upravo engleski vojnici, moji zami{qeni spasioci, bili zli i opaki qudi.

Kada je kamion stigao do mosta, sko~io sam sa sedala i zatra`io da me puste. Oni zaustavi{e kamion, jo{ me jednom pomilova{e po glavi i uz mnogo pa`we i susretqivosti pusti{e da izi|em. Bio sam presre}an.

Dobro sam poznavao put do na{eg kampa G. Otr~ao sam i uskoro se na{ao pred mojim {atorom. Ne se}am se da li je majka saznala za ovaj moj do`ivqaj i da li sam dobio zaslu`ene batine.

Drugom prilikom, sli~no tome, desio se jedan zanimqiv i pomalo opasan doga|aj. Moj me{tanin i daqwi ro|ak, po prezimenu Ardali}, stariji od mene dve godine, nagovorio me je, opet tajno i bez i~ijeg znawa, da odemo u pustiwu i tra`imo neke pustiwske divqe diwe. Otkud te divqe diwe u pustiwi i kako je on za wih doznao ni danas mi nije jasno.

Ne se}am se da je za te dve godine na{eg boravka u Sinajskoj pustiwi pala i jedna ki{a, a o~ito je da jeste, makar vrlo retko. Pod vo|stvom mog starijeg ro|aka, krenuli smo u pustiwu, u smeru suprotnom od Sueckog kanala, dakle prema dubini Sinajskog poluostrva. Koliko smo daleko oti{li ne znam, ali smo te divqe diwe prona{li. Te diwe bile su veli~ine mawih jabuka, zelene i nejestive, ali su za nas predstavqale izvesnu dragocenost, verovatno zbog nedostatka bilo kakvog rastiwa u na{em okru`ewu. Osim peska i mawih pe{~anih uzvisina, dina, nije bilo ni~ega drugog na vidiku.

Odjednom iz tog peska, iza neke od tih pe{~anih dina, pojavio se iznenada jedan Arapin, obu~en sav u belo i zakukuqenog lica. Kad smo ga ugledali, pretrnuli smo od straha. Pro{ao je mirno pored nas, bez zastajawa pogledao nas i mirno nastavio svoj put, a zatim opet veoma brzo nestao u pe{~anim dinama, odakle se i pojavio.

Posle tog, za nas zastra{uju}eg susreta, udvostru~enom brzinom krenuli smo prema na{em logoru, gde smo uskoro sre}no stigli. Upla{im se pomalo i danas kad se setim moje tada{we de~ije neodgovornosti i spremnosti da se upustim u takve krajwe neodgovorne

14

poduhvate. Jasno mi je danas da nam nije pretila opasnost od susreta sa Arapinom, ali odlazak u pustiwu i mogu}i gubitak orjentacije, pogotovo za decu, bio je izuzetno opasan.

Vezano za pustiwu ostao mi je u se}awu jo{ jedan zanimqiv doga|aj. Mi deca otkrili smo nekako da u jednoj ve}oj pustiwskoj dini ima mnogo pu{~anih zrna, ~ija je unutra{wost bila ispuwena olovom. Ova zrna verovatno su bila ispaqena u nekim ranijim oru`anim sukobima. Kopawem rukama po pesku nalazili smo ta pu{~ana zrna i sakupqali ih. Neko od starijih napravio nam je kalupe olovnih vojnika. Na vatri topili smo ova zrna, dobijali te~no olovo, lili ga u kalupe i tako dolazili do zanimqivih igra~aka. @ivot u kampu

U na{em kampu prvi put sreo sam se sa bioskopskim platnom i bioskopskim predstavama. Se}am se da je u kampu, na otvorenom, bilo razapeto bioskopsko platno. Kada bi pala no}, na wemu su prikazivani razni filmovi, mahom snimqeni u Holivudu. Za nas, junaci iz tih filmova izgledali su izvanredno. Wihova lepota, hrabrost, ode}a, ku}e, automobili, sredina u kojoj su se kretali, doga|aji u kojima su u~estvovali, nama siroma{noj izbegli~koj deci izgledali su bajno i kad god smo mogli, mi smo sa najve}im zadovoqstvom i divqewem gledali te uzbudqive predstave.

To vreme provedeno u kampu G, El [at logora 3, bilo je u mnogo ~emu raznoliko i zanimqivo. I pored jednoli~nosti okru`ewa, de{avali su se neprekidno razni doga|aji, koji su na{ `ivot ~inili zanimqivim i nikada nam nije bilo dosadno. Bar tako ose}ali smo se mi deca. De~ijim igrama i raznim idejama nije bilo kraja.

I{li smo redovno u {kolu, u~ili, a ostatak vremena igrali se. Vremenske prilike bile su tako|e zanimqive. Nebo je uvek bilo vedro, sunce je preko dana uporno i neumoqivo sijalo, bilo je toplote na pretek, bez obzira na doba godine. Ali no}i su mnogo zavisile od godi{weg doba. Jedino na osnovu no}i moglo se pribli`no oceniti koje je doba godine.

Zimi su no}i bile vrlo hladne, pa smo se morali dobro pokrivati. Kako je nastao pesak? Kamen, koji je ranije tu postojao, po danu se pregrejavao, a po no}i hladio, pa je zbog toga pucao, sitnio se i tako je nastajao taj silni pesak, koji su raznosili pustiwski vetrovi, prave}i najrazli~itije oblike pustiwskih dina.

Povremeno, dugo i uporno, duvao je jak vetar, zvan Gibli, koji je bio nesnosan, jer je bacao pesak u o~i. Morali smo se tada sklawati pod {atore i ~ekati da pro|e. Takvu klimu nije svako mogao lako podnositi. Poneki su obolevali, a neki i umirali.

Mi jugoslovenske izbeglice imali smo u pustiwi na{e jugoslovensko grobqe, gde su ti nesretnici sahrawivani, daleko od otaxbine i rodnog kraja. Se}am se kipa majke, koja u naru~ju dr`i dete, koji je bio postavqen na ulazu u na{e grobqe. Kip je bio okrenut prema na{oj otaxbini, Jugoslaviji. Zau{ci

Jednom sam se razboleo od zarazne bolesti zau{aka (mumps). Smestili su me u bolnicu. Imao sam visoku temperaturu. Koliko se se}am, u bolnici sam proveo desetak dana. Preboleo sam sre}no zau{ke i, kako se kasnije ispostavilo, na vreme, jer zau{ci su u pubertetu opasni i mogu prouzrokovati neplodnost.

Tom prilikom, za lak{e ozdravqewe, dobio sam na poklon jednu, tada za mene predivnu, igra~ku. Bio je to jedan divan brodi}. Posle odle`ane bolesti dali su mi je da ga ponesem sa sobom, u na{ {ator. Bila mi je to najdra`a igra~ka u dotada{wem `ivotu. Do tada imao sam samo neke bezna~ajne igra~ke.

Jednom, do{la nam je u goste maj~ina poznanica, koja je sa sobom dovela svoju malu k}erku. Moj brodi} mnogo se dopao toj devoj~ici i ona se sa najve}im zadovoqstvom sa wim igrala. Pri odlasku, kad je trebalo da ga ostavi, digla je takvu dreku da je moja majka odustala od namere da joj ga oduzme. Na moju veliku `alost, devoj~ica je, uz dozvolu moje majke, odnela moj prelepi brodi}. Taj doga|aj izazvao je u meni veliko ogor~ewe. Tu moju divnu igra~ku dugo nisam preboleo.

Mnogo kasnije, kada sam postao pristao mladi}, a ta devoj~ica pristala devojka, jasno mi je pokazivala svoju naklonost. Mene je jo{ uvek dr`ala ozloje|enost na onaj wen nekada{wi postupak. Odlu~io sam da joj poka`em da ne mo`e imati sve {to po`eli i na

15

wena udvarawa ostao sam potpuno nezainteresovan. Tako sam joj se nekorektno osvetio, za wen raniji nesvesan de~iji postupak. Poseta ameri~kim vojnicima

Ostao mi je dosta jasno u se}awu jedan zanimqiv doga|aj. Bio sam jedan od boqih |aka u svom razredu. Mene i druge dobre u~enike prosvetne vlasti izabra{e u grupu u~enika koja je na katoli~ki bo`i} trebala da poseti jedan bliski logor ameri~kih vojnika u Egiptu. Logor je bio sme{ten na afri~koj strani Egipta.

Ujutro smo seli u neki autobus, prevezli se preko Sueckog kanala i dovezli u kamp ameri~ke vojske. Tada sam prvi put pre{ao Suecki kanal i na{ao se na teritoriji afri~kog kontinenta. Zahvaquju}i tom prelazu, hvalio sam se kasnije me|u |acima da sam bio prisutan na tri kontinenta, Evropi, Aziji i Africi.

U kampu su nas lepo do~ekali. Prire|en nam je obilazak kampa i pred kraj poslu`en je sve~an bo`i}ni ru~ak. Pamtim kako su dva kuvara, izme|u sebe, nosila jedan velik kazan pun sladoleda. Bile su nam o~i gladne i ve}ina u~enika tra`ila je da im kuvari uspu po dve kutla~e sladoleda, iako mnogi nisu mogli pojesti ni po jednu.

Posle ru~ka, pred nekima od nas, ameri~ki vojnici otvarali su kutije sa teniskim loptama i nudili nas da uzmemo koliko `elimo. Bio sam me|u tim "sre}nicima", koji su se u pravom trenutku na{li na pravom mestu. Dok nisu razgrabqene nakupio sam jedanaest lopti. Wima sam natrpao oba xepa kratkih pantalona, a deo strpao pod ko{uqu. Kasnije, jednu po jednu, poklawao sam ih deci, koja nisu bila prisutna na deqewu lopti. Na kraju ostala mi je samo jedna, ali na putovawu ka na{em kampu i tu jednu neko mi je ukrao, pa sam se vratio u na{ {ator bez ijedne. Dobri i zli qudi

Na{ logor nalazio se na teritoriji Egipta, koji je tada bio dominion Velike Britanije. Logor je bio pod starateqstvom Lige naroda. Engleska vojska i policija bile su zadu`ene za odr`avawe reda u zemqi. U na{ su logor kri{om dolazili siroma{niji Arapi. Molili su nas da im damo hrane. Hrane je bilo u izobiqu, pa smo im uvek izlazili u susret. Stra{no su se bojali Engleza.

Jedan Egip}anin, koji je ~esto dolazio u na{ logor, da od nas tra`i hranu, bio je izuzetno bistar. Nau~io je mnoge re~i na{eg jezika i lako se sporazumevao sa nama. Nadenuli smo mu na{e ime, koje sam na`alost zaboravio. Bio je veliki veseqak i veoma drag ~ovek. Voleli smo ga svi i rado mu davali hranu. Napunio bi hranom dve ve}e kante, koje je jedva mogao da nosi. Wegova pojava u logoru pri~iwavala je svima veliku radost i veseqe. I ba{ wega, pred na{im o~ima, uhvatili su jednom i izbi~evali engleski policajci.

Iznenada, ba{ kada je bio u na{em logoru, dvojica policajaca dojurila su na motoru sa prikolicom. Na{ Arapin poku{ao je da pobegne, ali za ~as su ga sustigli, pred nama i{ibali bi~evima, vezali za motor i odvukli. Obojica su nadmeno i zadovoqno sedela na motoru sa prikolicom, brzo voze}i, a on, onako i{iban, jadan, krvav i vezan, tr~ao je mu~no za wima. Bili smo ogor~eni.

Sa Englezima smo bili saveznici, ali onaj wihov surovi postupak, prema na{em prijatequ Egip}aninu, nismo mogli da razumemo. Bio je to za nas pravi {ok. Sloboda nam je bila najsvetija stvar na svetu. Englezi su na najsuroviji na~in spre~avali Egip}ane da slobodno `ive, poni`avaju}i ih u wihovoj vlastitoj zemqi.

Poznavali smo tog Egip}anina, kojeg su oni uhvatili, i bili ube|eni u wegovu dobrotu. Na neki na~in smatrali smo ga svojim. Za nas potpuno nerazumqivo, nemilosrdno i svirepo razra~unali su se sa wim i odveli su ga na tako surov i poni`avaju}i na~in.

I ranije i kasnije de{avalo se sli~no i drugim Egip}anima. Na{a sklonost prema ratnim saveznicima po~ela je polako da bledi i na kraju sasvim nestala. Nesretnim Egip}anima pomagali smo onoliko koliko smo mogli, za vreme potera skrivaju}i ih u na{im {atorima. Svojim nequdskim postupcima Englezi su mene i mnoge moje sunarodnike, jo{ sasvim mlade, nau~ili da ih ne volimo.

Kasnije, u~e}i istoriju i prate}i razne vesti o Englezima, imao sam prilike da se uverim koliko su ova na{a prva saznawa bila ta~na. Potvrdila se izjava jednog od wihovih prvaka: "Engleska nema svoje stalne prijateqe, ona ima samo svoje stalne interese". Svaki

16

put kada sam na`alost dosta ~esto, slu{ao o brojnim nedelima koja su, kroz dugu istoriju, Englezi po~inili {irom sveta, kao {to rade i danas, uvi|ao sam da su se pona{ali upravo u duhu te izjave, odnosno ba{ onako kako sam i o~ekivao, upoznav{i ih jo{ u ranoj mladosti. Dobre vesti

Posle vi{e od godinu dana, od na{eg dolaska na Sinaj, od na{ih vlasti do|o{e nam divne vesti, o kona~nom oslobo|ewu na{e otaxbine od okupatora. U na{em kampu zavladala je silna radost. Koliko god smo bili bezbedni i siti, ipak sa najve}om `eqom, rado{}u i nestrpqewem o~ekivali smo dan povratka u voqenu otaxbinu. Ali od tada, pa do povratka posledwih izbeglica sa Sinaja, pro{la je skoro godina dana.

Povratak izbeglica sa Sinaja vr{en je po grupama. Nisu se svi vra}ali u isto vreme. Dogodilo se da je na{a grupa, u kojoj je bila moja porodica, do{la na red posledwa. Kako je do{lo do toga? Starija sestra Lenka bila je u~esnik de~ije folklorne grupe, koja je igrala na{a narodna kola. I moja majka, kao u~iteqica, u~estvovala je u radu i pripremi te folklorne grupe. Nekako ispade da ta de~ija grupa, sa svim izvo|a~ima i organizatorima, treba da u ime na{e vlade priredi javni nastup u Kairu.

Svi koji su bili ukqu~eni u taj program, kao i svi ~lanovi wihovih porodica, bili su predvi|eni za seqewe u posledwoj grupi. Tako je i bilo. Sestra Lenka i majka odo{e u Kairo, pa mi ostadosmo posledwi za povratak u otaxbinu. Zbog toga imao sam priliku da budem svedok jo{ nekih doga|aja i da li~no u~estvujem u nekim za narod korisnim radwama. ^etnici

Iz na{ih izbegli~kih logora jedni su se odseqavali, a drugi useqavali. Isti oni koji su nas iseqavali, u napu{tene logore useqavali su ~etnike, one iste koji su zajedno sa Nemcima napu{tali na{u zemqu. Na Sinaju izme|u nas i ~etnika nije bilo nikakvih susreta, ni bilo kakvog dodira.

Ipak jednom do{lo je do nepredvi|enog i ne`eqenog susreta. Se}am se da se jednog dana kroz logor muwevito pro{irila vest, da su {estorica ~etnika odnekud do{li u na{ logor i da izazivaju `ene, koje su radile u kuhiwi. Odjednom prema kuhiwi, sa svih strana na{eg logora, nagrnula je velika masa ogor~enih i razjarenih `ena. Naravno, bio sam tamo i ja. @ene su opkolile ~etnike, a oni su se povukli i zatvorili u kuhiwu. Naoru`ali su se kuhiwskim no`evima, a u nameri da odbrane goli `ivot. Oni nisu mogli da izi|u i da pobegnu, a `ene su uporno poku{avale da ih se domognu. Bes `ena je bio ogroman. Da su ih uhvatile, verovatno bi ih lin~ovale.

^etnicima je do{la u pomo} engleska vojska, da ih oslobodi nezavidnog polo`aja, u kojem su se nalazili. Tom prilikom jedna od `ena, u velikoj qutini i besu, bacila je ciglu na jednog engleskog oficira. Cigla ga je pogodila u glavu i on se kao mrtav stropo{tao na zemqu. Lice mu je bilo bledo kao kre~. Wega su engleski vojnici odneli, ~etnike su odveli, a `ene su se postepeno smirile. Ona `ena, koja je bacila ciglu na engleskog oficira, nije imala nikakvih posledica zbog svog ~ina.

Posle tog doga|aja, koliko je meni poznato, nije vi{e bilo nikakvih susreta izme|u jednih i drugih izbeglica. Kasnije, po povratku u Jugoslaviju, pronela se vest da su ~etnici oskrnavili na{e izbegli~ko grobqe na Sinaju i da su sru{ili spomenik majke sa detetom, ali nisam nikada pouzdano saznao da li je to, {to se tada pri~alo, bilo ta~no. Jo{ kasnije ~uo sam da je u arapsko-izraelskom ratu to na{e grobqe jako poru{eno U svojoj porodi~noj dokumentaciji sa~uvao sam fotografiju tog na{eg grobqa. Kurir

Na{im logorskim vlastima, koje nisu raspolagale nikakvim prevoznim sredstvom, bio je potreban neko pokretan i hitar, da prenosi vesti iz jednog u drugi kraj logora. Kako sam bio jedan od najbr`ih de~aka u logoru, a mnogi su ve} napustili logor, pitali su me da li bih prihvatio tu du`nost. [kola vi{e nije radila i bio sam potpuno slobodan. Mnogi moji drugovi bili su ve} oti{li i nisam imao dovoqno prijateqa za igru. Bio sam ponosan {to su mi ponudili taj zadatak, da prenosim vesti i poruke i sa velikom rado{}u prihvatio sam da to radim. Potom, tr~ao sam ~esto po logoru, sa jednog na drugo mesto, obavqaju}i svoj zadatak.

17

Pored kurirske du`nosti, onako laganog i vi`qastog, zadu`ile su me `ene da im obezbedim konac za krpqewe ode}e. Predose}ale su da }e posle rata, kada se vratimo u poru{enu i osiroma{enu otaxbinu, vladati velika oskudica i da }e dugo svega nedostajati. Dosetile su se da ponesu {to vi{e kanapa, koji su predstavqali nose}u konstrukciju {atora. Ti kanapi bili su sastavqeni od upredenih pamu~nih niti.

Na wihov zahtev, peo sam se na velike {atore, one koji su ranije slu`ili za dru{tvene potrebe logora, a koji su pred kraj na{eg boravka bili napu{teni. No`em, na oba kraja, presecao sam nose}e kanape, izvla~io ih iz wihovih le`i{ta i predavao `enama. Te kanape skrivale su pa`qivo u svoje torbe i tako stvarale zalihe za budu}e potrebe. Kasnije, kada smo stigli u otaxbinu, uverio sam se, da su wihova tada{wa predvi|awa bila sasvim ta~na. Po povratku u otaxbinu mnoge su `ene dugo koristile upredene niti iz tih konopaca za krpqewe ode}e, jer drugoga uglavnom nije bilo i dugo se vremena te{ko mogao nabaviti. Povratak u otaxbinu

Kona~no do{lo je vreme za na{ toliko dugo o~ekivani i `eqeni povratak u otaxbinu. Ta~an datum ne mogu da navedem, ali na osnovu nekih mojih razmi{qawa mislim bi to mogao biti po~etak meseca maja 1946. godine. U toku plovidbe Sredozemnim morem i Jadranom nismo imali povoqne vremenske prilike. Neprekidno vaqawe broda, na nemirnom moru, prouzrokovalo je masovnu pojavu morske bolesti, koja je zahvatila skoro sve putnike, osim troje dece, me|u kojima sam bio i ja.

Mu~nina, koja je trajala gotovo sve vreme plovidbe, primorala je qude da le`e u krevetima, a nas troje skoro neprekidno pomagali smo obolelima, raznose}i im ~aj ili vodu. Tada jo{ uvek veoma mlad, imao sam ose}aj velike va`nosti, jer sam ponovo pomagao odraslima. Taj rad ispuwavao me je istinskim zadovoqstvom.

Na kraju tog mu~nog putovawa stigli smo u luku Split i tu se iskrcali. Moja porodica i deo naroda nastavili su plovidbu jednim mawim brodom, koji je doplovio do gradi}a Skradina. Kada smo se iskrcavali iz broda, sa ~u|ewem gledao sam kako se moja majka grli sa jednim ~ovekom, koji nas je sa~ekao na obali. Bio je to moj otac, ~iji sam lik u me|uvremenu potpuno zaboravio. Ni danas mi nije jasno kako se to dogodilo da mi se, u roku od dve godine izbegli{tva, o~ev lik sasvim izbrisao iz se}awa.

Otac nas je do~ekao sre}an i pun ne`nosti i ja sam se vrlo brzo navikao na wegovo prisustvo. Na kraju nekim kamionom dovezli smo se u rodno mesto mog oca, selo \evrske, odakle smo pred dve godine krenuli u izbegli{tvo. U \evrskama

Bili smo presretni {to smo ponovo do{li me|u na{e qude i u na{ kraj. Napustili smo onaj `uti i vru}i pesak, jednoli~ne krajolike, skroman logor i tu|u zemqu. Na{i lepi krajevi: wive, livade, {umarci, ba{te, vinogradi, putevi, kamene ku}e, avlije, gumna, lokve, brda i udaqene planine bili su nam predivni. Brojna rodbina, prijateqi, suseqani, kom{ijska deca, kao i brojni susreti i razgovori sa wima ~inili su nam veliko zadovoqstvo.

U po~etku nismo obra}ali pa`wu na izuzetno siroma{tvo, u koje smo stigli. ^im smo se izdovoqili prvih utisaka, po~eli smo sve vi{e uo~avati svu te`inu `ivota, prouzrokovanu ogromnim ratnim stradawima. Celi zaseok Dowi Le`ai}i bio je skoro potpuno zapaqen. Koliko se se}am samo je jedna ku}a ostala ~itava. Ostale ku}e uglavnom su izgorele. Zapalili su ih Nemci, usta{e i ~etnici, u znak odmazde zbog u~estovawa ~lanova na{ih porodica u NOP-u i zbog toga {to su sva seoska doma}insta pomagala narodno oslobodila~ki pokret.

Me|u zlikovcima koji su izvr{ili najte`e zlo~ine u na{em selu \evrske, kao i u zaseoku Le`ai}i, koji su se najvi{e istakli u mr`wi i surovosti, bile su usta{e iz sela Li{ana. To je ono isto hrvatsko selo pored kojeg smo veoma oprezno prolazili, kada smo i{li u izbegli{tvo, preduzimju}i najve}e mere bezbednosti.

Stradala je posebno {ira porodica mog oca. U jednoj od naj`e{}ih odmazdi nad civilnim stanovni{tvom, izvr{enoj 1944. godine u dubini sela \evrske, okupatori i doma}i izdajnici zapalili su mnoge zaseoke, a ponajvi{e su se iskalili ba{ na zaseoku

18

Dowi Le`ai}i . Poubijali su sve zate~ene stanovnike sela, koji nisu na vreme pobegli, ili nisu bili u stawu da be`e.

Tako je i moj deda Stevan, potpuno nepokretan invalid, tragi~no zavr{io svoj `ivot. Zajedno sa ku}om zlikovci su ga `ivog spalili. Zla sudbina moga dede, zaokupqala je dugo moju du{u i mnogo puta zami{qao sam te`ak trenutak wegove pogibije i wegovu nemo} da joj se odupre. Istovremeno budila se u meni odvratnost prema tom nequdskom olo{u, koji je ubijao civile, pa ~ak i nemo}ne invalide, na tako zverski i surov na~in.

Sve na{e ku}e izgorele su. Ostala je delomi~no nezapaqena samo jedna pojata. Ovu pojatu preuredila je porodica mog oca za stanovawe i napravila pomo}ne ku}erke, u kojima je bilo tako malo mesta, da su se u wima jedva mogli smestiti da prespavaju svi brojni ~lanovi na{e {ire porodice.

Bila je velika oskudica u svemu. Nije bilo skoro ni~ega ni da se proda ni da se kupi. Izuzetno oskudevalo se u gra|evinskom materijalu, hrani i ode}i.

U vreme na{eg povratka radio je otac kao u~iteq u |evrsa~koj osnovnoj {koli. Za moju naju`u porodicu nije bilo mesta u tim sklepanim ku}ercima, u koje su se smestili ostali ~lanovi na{e {ire porodice. Vlasnica jedine nezapaqene ku}e, u zaseoku Dowi Le`ai}i, bila je na{a ro|aka Anica-Aneta Le`ai}. U vreme odmazde nad selom i wena ku}a po~ela je da gori. Pre dolaska vojske Aneta se zakqu~ala u ku}i. Niko nije znao da je ona unutra. Kada su susedne ku}e gorele, nekako je uspela da svoju ku}u za{titi i ugasi plamen, koji je nadirao od wih.

Spasila je ku}u, ali pre toga izgubila je mu`a i decu i ostala sasvim sama na svetu. Otac se sa wom dogovorio da nam iznajmi jednu od dve sobe, koliko ih je imala. Slede}e dve godine mog `ivota u \evrskama spavao sam u toj sobi sa ocem i sestrom Ksenijom. Posle mog odlaska u [ibenik, gde sam oti{ao na ni`e gimnazijsko {kolovawe, otac Rade i sestra Ksenija ostali su da i daqe spavaju u toj sobi. Nastavak osnovnog obrazovawa

U \evrskama sam nastavio osnovno {kolovawe i upisao se u tre}i razred. Dve godine mla|a sestra Ksenija krenula je u prvi razred. Majka Du{anka i starija sestra Lenka oti{le su u [ibenik, majka u u~iteqsku {kolu kao zakasneli u~enik, a sestra u prvi razred ni`e gimnazije.

Te poratne godine bile su obele`ene izuzetnom neima{tinom. Hrana iz na{eg kraja bila je izuzetno ukusna. Uzrok tome krije se u zemqi bogatoj mineralima i velikom broju sun~anih dana, posebno u vreme sazrevawa poqoprivrednih proizvoda. Ali hrane nije bilo dovoqno da bi se prehranilo celokupno stanovni{tvo Dalmacije. Oskudevali su svi, pa i moja {ira porodica, iako jedna od najbogatijih u selu.

Qudi nisu znali kuda pre da se okrenu. Nije bilo dovoqno oru|a za obra|ivawe zemqe, }ubriva, stoke i gra|evinskog materijala za obnavqawe ku}a, jednom re~ju bila je op{ta oskudica. Pro{le su mnoge godine, dok je u zemqi do{lo do zna~ajnijeg poboq{awa op{tih uslova `ivota. ^itavo moje detiwstvo, od kraja rata, do zavr{etka gimnazije, pa ~ak i ve}i deo vremena provedenog na studijama, pro`iveo sam mawe vi{e u siroma{tvu i neima{tini.

Bio sam dete i mnoge nevoqe i `ivotne pote{ko}e nisam tada jasno sagledavao. Za mene je bilo najva`nije da sam imao nebrojene mogu}nosti za igru. Sva deca iz mog zaseoka bila su izuzetno ma{tovita i najrazli~itijim igrama kao da nije bilo kraja.

Mislim da je upravo to vreme izvr{ilo najve}i uticaj na mene i na razvoj moje li~nosti. Stekao sam tada ve}inu osnovnih `ivotnih na~ela i tada{we zamahe ma{te smatram najja~im i najpresudnijim na celi moj budu}i `ivot. To {to sam kasnije `iveo u ve}im gradovima, u boqim materijalnim prilikama, {to sam ostvario mnoge intelektualne, stru~ne, materijalne, porodi~ne, prijateqske i druge `ivotne probitke, nikada nije naru{ilo moje osnovne moralne poglede na `ivot, koje sam stekao upravo u tim oskudnim i te{kim poratnim godinama.

Otac Rade, sestra Ksenija i ja spavali smo u iznajmqenoj sobi, a hranili se u ku}i pokojnog dede Stevana, zajedno sa ~itavom, tada jo{ nepodeqenom, velikom porodi~nom zajednicom, naslednicima |eda Stavana. Mi deca radnim danima i{li smo u {kolu, a posle {kole u~ili smo, pomagali u poslovima doma}instva i obavezno se igrali.

19

U {koli nije bilo drugog u~iteqa. Tako ispade da je meni otac morao biti u~iteq. Bilo je to pomalo nezgodno, ali drugog re{ewa nije bilo. Pamtim da je otac ~esto izvodio nastavu u prirodi. I{li smo u razne delove sela, u prirodu i tamo gde je bilo nekih istorijskih mesta. Na licu mesta vr{io je otac o~iglednu nastavu, koja je time bila zanimqivija i upe~atqivija.

Pamtim da je otac ponekad pokretao akcije ras~i{}avawa nogostupa, kojim smo iz dubine sela dolazili do {kole. Poveo bi |ake, koji su iz na{eg zaseoka i{li prema {koli i tra`io da usput ~iste put od nabacanog kamewa. Radio sam to i ja, a i otac zajedno sa nama, pa smo tako svi skupa pridonosili urednosti puteva.

Vodio me je otac ~esto u {etwe u prirodu i tada ulagao veliki napor da me upozna sa svim onim {to je znao o woj, od prirodnih pojava preko nebeskih tela, stabala, divqih `ivotiwa, biqa, cve}a, ptica, pe}ina, geografskih pojmova i svega ostalog {to se mo`e videti, prona}i ili susresti u otvorenoj prirodi.

Nekada i sam, kao ~oban~e, provodio je mnogo vremena u prirodi, Znao je mnogo o woj i to znawe uporno poku{avao je da prenese na mene. Tek mnogo kasnije shvatio sam koliko mi je bila dragocena ta o~eva nastava u prirodi. Pomalo, postajao sam sve vi{e upu}en i samostalan za kretawe po prirodi, pa sam uskoro sa svojim vr{wacima odlazio, bez pratwe roditeqa, u brda i tamo se igrao, tra`io gnezda ptica, razapiwao zamke za ptice, silazio u mawe i sredwe doline, ili pe}ine, pla{io pe}inske golubove, u sezoni skupqao kupine, drewine, oskoru{e, {umske jagode, brao qubi~ice i drugo {umsko i poqsko cve}e, ma{tao , igrao razne igre sa kamewem i sli~no. Na granici gladi

Hrana, koju smo jeli u ku}ama, bila je skromna, jednolika i oskudna. Redali bi se dani i sedmice, a za ru~ak ili za ve~eru servirale bi doma}ice uvek istu hranu. Za ru~ak kuvali bi "puru", koju bi oskudno prelili sa kiselim ov~ijim mlekom i to bi bilo sve. Bilo je tako danima, a ponekad i mesecima, uvek isto. To jelo toliko mi je dozlogrdilo da sam ga kasnije, iako zdravo i ukusno, godinama izbegavao. Retko bi bilo nekih promena. Ponekad, vrlo retko, spremilo bi se kuvano meso ili jagwe}a xigerica, povremeno neko zeqe ili "jari grah", ali i tada bila je pura obavezna, umesto hleba.

U zimskim ve~erima bilo je naro~ito zanimqivo. Skoro stalno spremale bi strine kuvani kiseli kupus. Na nas petnaest do dvadeset, koliko bi nas ponekad bilo pri ve~eri, ubacili bi stri~evi oko kilogram suvog mesa. To meso obavezno bi sekao i delio stric Stevan-Braco, koji je bio najspretniji u porodici. Sve o~i bile bi tada uperene u wega. Sa mnogo pa`we pazilo bi se, koliko je koji komadi} mesa velik i koliko ima krtnine. Koliko bi stric pazio da po{teno podeli to meso, mnogima se opet ~inilo da on ba{ svojoj deci daje ili mrsnije ili ve}e komade. Padali bi ponekad prigovori i dolazilo bi do maweg ili ve}eg izliva nezadovoqstva. Povremeno uzrokovalo bi to o{tre rasprave, a re|e i sva|e.

Jednom stric, izazvan i qut, baci sve meso u pepeo i tako te ve~eri ostadosmo i bez tog kukavnog komadi}a mesa, koji smo zvali "parti}". U celoj porodici bili su svi gadqivi. I pored gladi niko nije posegnuo za tim ba~enim mesom, pa je to pripalo koko{kama. U letwe vreme, posle povratka iz {kole, umesto da jedem taj jednoli~an ru~ak, peo sam se ponekad na "murvu" (dud), jeo murve i to mi je bio sav obrok.

Usekao mi se izrazitije u pam}ewe slede}i doga|aj: Razboleo sam se i dobio visoku temperaturu. Otac se zabrinuo. Da mi bar malo olak{a bolest, pomislio je da bi bilo dobro da zatra`i od brata Brace, da mi odre`e mali komadi} su{ene slanine, da je pojedem. On to re~e stricu Braci u mom prisustvu.

Stric je jako cenio mog oca i nije mu mogao odbiti ovaj skoro bogohulni zahtev. Uzeo je no` i krenuo prema konobi. Usput pao mu je pogled na mene, vinovnika ovog zahteva. Ugledao sam wegov qutiti pogled i tada u~inilo mi se da me je krvni~ki pogledao. Bilo mi je izuzetno neprijatno, tim vi{e {to se meni, sa onako visokom temperaturom, ni{ta nije jelo, a pogotovo ne masna slanina.

Ovaj stri~ev pogled nikada nisam zaboravio, iako stricu nisam zamerio, niti mu ikada prigovorio. Jednom, mo`da dvadesetak godina kasnije, ~itao sam ^ehovqevu pripovetku "Seqaci". U toj izuzetnoj pripovetki skoro sasvim prepoznao sam odslikanu tada{wu porodicu mog oca. Bila je jedina razlika u tome {to je u ^ehovqevoj pripovetki

20

opisano znatno siroma{nije i jo{ surovije vreme. Taj ~ovek morao je biti izuzetan genije, kad je mogao tako duboko da pronikne u du{u siroma{nih seqaka. Zdrava hrana

U ta vremena, oskudne i jednolike hrane, mi deca nastojali smo prona}i neka re{ewa, kako bi bar delimi~no ubla`ili taj te`ak problem. Ponakad nam je to uspevalo. U skladu sa godi{wim dobima nalazili smo razli~ita re{ewa.

Zimi, u na{im brdima, bilo je dosta drozdova, koje smo zvali "drozgavci". Za hvatawe drozgavaca, nau~ili smo da razapiwemo zamke, koje smo zvali stupice. Stupice su se sastojale od mawe rupe iskopane u zemqi, sredwe kamene plo~e i par du`ih drvaca. Drvca su imala imena. Sredwe horizontalno drvce zvali smo djed, vertikalno babica, a dva bo~na drvca zvali smo unuci, odnosno "{tenci".

Ve{tim postavqawem ove plo~e i tih drvaca, a stavqawem smrekovih boba u rupicu, dobijala se zamka sa nestabilnom plo~om, koja je lako padala, ~im bi se drozgavac spustio na jedan od {tenaca. Plo~a bi pala i ubila ili zarobila drozgavca. Na raznim mestima ovakvih zamki imali bi desetak, pa i vi{e.

Ponekad, obilaskom zamki, na{li bismo vi{e mrtvih drozdova. Drozgavce bi o~istili od perja i izvadili im stomake. Preostalo bi da od strina ili od babe izmolimo jaje do dva i nakon pr`ewa u tavi i prelivawa jajima po~ela bi gozbica.

Povremeno peli bismo se na zidove vi{ih zapaqenih ku}a, do golubijih gnezda. Takva gnezda imale su sve ku}e u zaseoku. Iz wih uzimali bismo mlade golubove, ubijali, ~istili i pr`ili na isti na~in, kao i drozdove. U leto i jesen pekli bismo mlade kukuruze, tra`ili mlado poludozrelo vo}e, nalazili po brdima i po ogradama jestive bobe, kupine, drewine, "{paroge" (divqi asparagos), koprivu, po poqima ubirali mlade izdanke masla~ka i razapiwali zamke za ze~eve. Sa svim tim delomi~no bi zamewivali doma}u hranu.

Znali smo da uberemo sve`aw poludozrelog `ita, da ga stavimo iznad otvorene vatre, osmudimo i zatim jedemo poluispr`ena zrna. Jeli smo mahune sa tek dozrelim zrnima "jarog graha" (pasuq sa zrnima u obliku tetraedra). Sva ta hrana bila je vrlo zdrava, korisna i za nas izuzetno ukusna. Danas bi se za wu reklo da je bila makrobioti~ka.

U starijim godinama, povremeno i sa nostalgijom, prise}ao sam se te hrane i svaki put, kad bih se na{ao u otvorenoj prirodi i kad bi mi se pru`ila prilika, brao sam te plodove divqe prirode i jeo ih ponovo sa velikim u`itkom.

Tre{we iz na{eg kraja odlikovale su se izvanrednim ukusom, takvim kakav kasnije nikada i nigde u svetu nisam osetio. Mnoge porodice imale su vi{e stabala tre{awa. Ta blagoslovena biqka davala je izda{ane koli~ine ukusnog ploda, a da pri tom nije zahtevala skoro nikakav zna~ajniji napor oko odr`avawa. Vreme sazrevawa tre{awa bilo je za nas jedno od najsre}nijih u godini. I danas pamtim jednu tre{wu, koja je rasla u na{em vinogradu u sred sela, nedaleko od crkve. Plodovi sa te tre{we bili su tako krupni, so~ni i ukusni, da nikada, u celom svom `ivotu, nisam jeo boqih.

U jesen bilo bi nam neuporedivo lak{e. To su vinogradarski krajevi u kojima je dozrevalo obiqe gro`|a i smokava. Mi deca preduzimali bi prave pohode na "paweve" (~okote), na kojima su dozrevala prva zrna gro`|a. Ta~no smo znali u ~ijem se vinogradu nalaze i koji paw ima poneka zrela zrna. Govorili smo da je to gro`|e krenulo "u {arak". Niko ga nije mogao sa~uvati od nas dece. Bili smo dosetqivi i uporni da ga se do~epamo.

Kada bi gro`|e masovno sazrevalo, tada bi sazrevale i smokve, a wih je bilo u svakom vinogradu. Tada je retko ko upadao u tu|e vinograde, a posebno smo mi, unuci babe Mare, to smatrali nepo{tenim. To je bilo vreme izobiqa i tada bi nam se mr{avi de~iji skeleti malo popunili.

U leto dozrevali su "bajami" (bademi). Bilo je mnogo stabala bajama u na{em selu. Mla}ewe i sakupqawe bajama vr{ili su skoro svi ~lanovi na{e porodice. Za nas decu bili su to omiqeni poqski radovi. Dok je bio `iv, moj deda Stevan zajedno sa sinovima, posadio je oko ~etiri stotine stabala bajama, pa bi ponekad, u sezoni, na{a velika porodica sakupila do vagon bajama.

Skidawe kore sa bajama, zvano "korugawe", zahtevalo je tako|e rad ~itave brojne porodice, pa i nas dece. Radili smo to u dvori{tu, za vreme sun~anih dana. Stri~evi bi donosili vre}e bajama i istresali bi ih pred nas. Mi bismo sedeli na trono{cima,

21

korugali bajame i stavqali ih o~i{}ene i rastresene na sunce da se su{e. Na kraju dana stri~evi bi ih osu{ene skupqali, stavqali u vre}e i odnosili u konobu ili u potkrovqa.

Posle zavr{ene berbe bajama mi deca imali smo pravo da sakupqamo slu~ajno zaostale plodove i da tako sti~emo vlastite zalihe bajama, koje smo dr`ali u svojim skriwama (zvali smo ih {kriwe) i tro{ili po vlastitoj voqi. To brawe zvalo se "paletkovawe". One bajame, koji se nisu mogli korugati, stri~evi nisu mogli prodati, pa smo ih posebno skladi{tili i koristili za ku}nu upotrebu.

Te godine neima{tine i siroma{tva, ali pune ideja i borbe za svaki zalogaj, u to vreme potpuno zdrave hrane, sa mno{tvom de~ijih igara i stalnim boravkom na ~istom vazduhu i u prirodi, bile su za nas sre}ne godine i ispuwavale su nas mnogim zadovoqstvima.

I pored velikog siroma{tva ta vremena su za nas bila vrlo zanimqiva. Ponekad po`elim nemogu}e, da se ta vremena vrate sa svim svojim prednostima i nedostacima. I pored materijalno mnogo bogatijeg `ivota, koje danas imamo, ipak mislim da su ona vremna na neki na~in bila boqa i neosporno mnogo zdravija, a da nas ovaj sada{wi `ivot vodi u veliku neizvesnost, mo`da ~ak i u propast.

[ta je bit `ivota? Koliko znam na to pitawe do danas niko nije dao pravi odgovor. Mislim da je osnovni smisao `ivota borba za opstanak. Svako `ivo bi}e, pa i ~ovek, upravo tu borbu za opstanak vr{i kao glavni `ivotni zadatak i sve u prirodi pot~iweno je toj borbi.

Da li ~ove~ji `ivot ima i neki ve}i ciq, do sada niko nije pouzdano ustanovio. Kada ~ovek uspeva da zadovoqi osnovne `ivotne potrebe, smatram da mu je zdrav i prirodan `ivot va`niji od izobiqa, koje ga otupquje i koji polako uni{tava sve wegove zdrave prirodom dane instinkte. Da i ne govorim o mno{tvu primera zaga|ivawa prirode, koji su razvojem tehnologije toliko uzeli maha, da sada ve} opasno ugro`avaju budu}nost ~itavog ~ove~anstva. Rad i igre

Za decu, koja `ive na selu, `ivot ne predstavqa samo u~ewe, igru i zabave, kao {to je to naj~e{}i slu~aj sa gradskom decom, ve} redovne mawe ili ve}e radne obaveze u doma}instvu i gazdinstvu. Svaki zdrav ~lan seoske porodice mora da izvr{ava zadatke, za koje je sposoban, koje mu odredi stare{ina gazdinstva.

Iako sam bio dete u~iteqa, `ive}i u velikom seoskom gazdinstvu, kao i sva ostala deca bio sam obavezan da izvr{avam mnoge radne zadatke. Naj~e{}i de~iji poslovi bili su ~uvawe mawe stoke, ovaca, "tuka" (}urke), ponekad kowa i magaraca, zatim lak{i radovi po vinogradima, ~upawe trave za sviwe, pri ve}im poqskim poslovima dono{ewe hrane ili vode odraslim ~lanovima porodice, koji su radili u poqu, sakupqawe bajama, korugawe bajama, komu{awe kukuruznih klipova, terawe kowa pri vr{ajima, trgawe gro`|a pri berbama i drugi.

Na{e igre bile su veoma raznolike i prilago|ene seoskim uslovima `ivota. Nave{}u neke od wih: igrawe nogometa loptom napravqenom od starih krpa, koju smo zvali krpewa~a; igrawe klikerima, koje smo zvali "frawe"; igre sa tri i pet kamen~i}a sa obje ruke, ve{tim bacawem u vazduh i brzim hvatawem onih na zemqi i onih u vazduhu, koje smo zvali piqawe; ga|awe lukom i strelom; "{karbawe", odnosno stavqawe nov~i}a na ve}i kamen i naglo spu{tawe drugog ve}eg kamena na wega i naknadno proveravawe koji su nov~i}i pali na grb, a koji na "pismo"; ga|awe kamenom u ciq; bacawe kamena s ramena; skokovi u daq sa jednom ili sa obje noge ("stupa~ke"); skakawe u vis; preskakawe konopca; skrivawe i tra`ewe; tr~awe; igre sa rukama i sa kanapom i pravqewe raznih figura sa wima; vo`wa biciklom; igra sa {tapom i bacawem i udarawem maweg vaqkastog komada drveta prvo malko u vis, a zatim u daqinu, kojeg smo zvali"piku}a" (klis) i dobacivawe do ciqa na zemqi plosnatom kamenom plo~om, koje smo zvali "plovawe".

Na{e igra~ke bile su jednostavne. Nave{}u neke kojih se se}am: balon od mehura zaklane sviwe zvani "pu{wak", pra}ka, drvena ~igra, svirale od drveta, pisak od drveta, lukovi od savijene elasti~ne `ice zategnute kanapom, strele od ~eli~ne `ice, drveno jaje za podvalu u tucawu jaja za uskrs, patrone od ispucanih pu{~anih metaka, stakalca od razbijene keramike koja su imala bilo kakvu {aru, retki klikeri, drveni pi{toqi sa

22

malom pra}kom za ubijwe muva, male vetrom pokretane elise pravqene od sijerka, ja~i listovi trava za opona{awe ogla{avawa slonova i lopte napravqene od krpa.

U prirodi igraju}i se obilazili smo ograde, tra`ili pti~ija gnezda i jaja, razapiwali zamke za ptice i ze~eve, tra`ili korwa~e, je`eve, mlade ze~eve, lisi~ije jazbine, divqe golubove, gugutke, svrake i jarebice, oskoru{e, drewine, {paroge, kupine i {umske jagode.

Naravno mi ne bismo bili deca kad i vreme radova ne bismo iskoristili za usputne igre. Posebno se to odnosilo na ~uvawe stoke i sli~ne poslove u kojima je preticalo sasvim dovoqno vremena za mnoge igre. Tada bismo uvek na{li na~ina da se zabavimo i razonodimo. Te igre bile su dragocene za razvoj de~ije ma{te, dosetqivosti i spretnosti, kratko re~eno ukupne de~ije inteligencije. One predstavqaju glavni razlog zbog ~ega su deca sa sela vrlo bistra i snala`qivija od gradske dece.

Zdrav `ivot u prirodi, ~ist vazduh, fizi~ki radovi, mnogo tr~awa, zdrava hrana, neprekidnao kretawe, dosetqivost, spretnost, raznolike mogu}nosti za igru, seoskoj deci nadokna|ivali su nedostatak organizovanog sporta. Vaqda je sport i uveden zbog toga da bi gradskom stanovni{tvu nadoknadio neophodno kretawe, potrebno svakom `ivom pa i qudskom organizmu, koje svaki seoski stanovnik ima `ivqewem na selu i ispuwewem svojih radnih obaveza. Duhovni `ivot

Moj duhovni `ivot na selu, na osnovu duhovnih opredeqewa moje {ire porodice, pa i ve}ine ostalog seoskog stanovni{tva, nije zaostajao za fizi~kim. Bilo je to vreme kada su se u ku}ama i seoskim poselima ~esto ~itale ili recitovale na{e juna~ke narodne pesme. Mnogo puta pro~itali smo ili odslu{ali ve}inu tih na{ih divnih juna~kih narodnih pesama. Te pesme imale su sna`an uticaj na na{e `ivotne stavove i opredeqewa.

Sve one brojne i visoko moralne poruke, koje te pesme sadr`e, ulazile su u na{e du{e i duboko se ukopavale u nama. Ponovqene mnogo puta zarobile su na{e du{e za sva vremena. Ostali smo ve~ni poklonici morala, koji je proisticao iz tih pesama. Kasnije, kakva god da su bila na{a `ivotna isku{ewa, kroz koja smo kroz `ivot prolazili, nismo mogli pogre{iti ni zalutati u na{im odgovorima, posebno {to se ti~e pravde, qudskosti i po{tewa.

U toj sredini, gde su qudi velikom ve}inom bili siroma{ni, bili su i veoma ponosni. Nau~io sam ve} tada da nije dobro uvrediti bilo kog ~oveka. Na{i qudi bili su izuzetno uvredqivi. Svaku uvredu podnosili su te{ko i pamtili je dugo. Za ve}e uvrede, i mi deca, odmah bismo se potukli i sa ja~im de~acima. Psovawe majke i sli~ne psovke smatrane su me|u nama velikim prostaklukom. Kada sam do{ao u grad, sa ~u|ewem primetio sam da se tamo psovawe majke smatra uobi~ajenom navikom mnogih gra|ana.

Moj ro|ak Zdravko pre{ao je iz osnovne {kole \evrske u osnovnu {kolu u susedno selo Go{i}. Kada sam ga upitao za{to je to u~inio, odgovorio mi je da u {koli u \evrskama neka deca psuju jedno drugom majku, da on to ne voli, pa da je zbog toga promenio {kolu.

Na selu bio je obi~aj da se svim qudima, koji se susretnu, nazove dobar dan, jutro ili ve~e. Posebno se to odnosilo na susrete sa starijim qudima. Kod |aka, na obavezu pozdravqawa qudi u prolazu, izuzetno je uticao moj otac Rade, koji je uvek i redovno na to upozoravao sve |ake na{e {kole. Poroci

Iako smo bili zna~ajni proizvo|a~i vina i rakije, pijanstvo je smatrano velikom sramotom u ~itavom selu. Retki qudi, koji su se odali tom poroku, smatrani su slabi}ima i niko ih nije po{tovao. Nikada nisam video ni jednog mog strica, kao ni mog oca, pijane. Takvo pona{awe ostavqalo je sna`an utisak na nas, wihovu decu, pa se niko od nas, wihovih brojnih potomaka, nikada nije opijao.

Sli~an stav, u mojoj {irokoj porodici, imali smo i po pitawu pu{ewa. Niko od starijih ~lanova porodice moga oca nije pu{io. Ni mi, wihova deca, nismo propu{ili. Ovi primeri potvr|uju stihove pesnika: "Dobar pastir jer {to ka`e inom i sam svojim potvr|uje ~inom".

U mojoj porodici, sna`nim delovawem babe Mare, potisnuta je ranije ukorewena navika, posebno kod starijih predaka, da se krade tu|a imovina. Mi deca, iz moje {ire

23

porodice, a tako i iz ve}ine porodica iz sela, smatrali smo kra|u nedostojnom i sramotnom. To se nije odnosilo jedino na rano vo}e i mlade kukuruze. Bajke

Pri~awe narodnih bajki bilo je redovno, posebno zimi i posle ve~ere. Najstariji stric Du{an bio je pravi majstor za pri~awe raznih pri~a i na{ih narodnih bajki. ^esto smo ga molili da nam pri~a bajke i on bi se redovno odazivao tim molbama. Sva deca bi se tada sakupila, a on bi ve{to i ma{tovito pri~ao, zaokupiv{i na{u celokupnu pa`wu. Kao i kod ve}ine dece ponavqawe pri~a nije nam ni malo smetalo. Te divne pri~e znali smo skoro napamet, pa opet kad bi ih stric ponovo pri~ao, slu{ali smo ih pa`qivo kao i prvi put. Zbog tih divnih pri~a, koje nam je tako ~esto i tako ve{to pri~ao, voleli smo mnogo strica Du{ana.

Od svih pri~a dopadala nam se najvi{e pri~a "Ba{ ~elik". Ta pri~a prepri~avana je svaki put kada bi stric opet prihvatio na{u molbu da nam pri~a. Neko bi od dece zamolio strica da je ispri~a, a nekada je to skoro jednoglasno zahtevao ~itav de~iji skup. Seoske radne zadruge

Na{i seqaci ~esto su razgovarali o politi~kim i istorijskim temama. Wihovi stavovi bili su zasnovani na osredwoj obave{tenosti, ali i na zdravorazumskim rasu|ivawima. Ve}inom se seqaci nisu olako zanosili novim idejama. Svaku novinu posmatrali su iz svojih sopstveni~kih uglova i po tom pitawu bili su pomalo nazadni ili u najmawu ruku sumwi~avi.

Nove politi~ke ideje, kao ulazak u radne zadruge, prihvatali su br`e siroma{niji seqaci. Bogatiji su bili na ve}em oprezu. Ovi bogatiji, me|u kojima su bili i moji stri~evi, govorili su: "Lako je wima reskirati, oni i onako imaju malo imovine!". Iznosili su mi{qewa da oni zato imaju malo, jer su ili neodgovorni ili neradni. Sada, kada razmislim o wihovim tada{wim stavovima, mislim da su bili sasvim u pravu.

U to vreme po~ele su se uvoditi seoske zemqoradni~ke zadruge. Tada{we vlasti poku{avale su te zadruge uvoditi po uzoru na ruske kolhoze. Sve muke mojih stri~eva, vezane za kolektivizaciju imovine, do`iveo sam kao dete i pomalo ih se se}am, ali se ne}u na wima du`e zadr`avati, jer su obra|ene u mnogim delima.

Napomenuo bih samo toliko, da je moja {ira porodica, iako je mnogo pomagala NOB-a i zbog toga pretrpela velika stradawa u odmazdama okupatora i wihovih pomaga~a, najgore pro{la od svih porodica u selu. Veoma lo{e pro{la je u razra~unavawima tada{we vlasti sa onima koji su se opirali kolektivizaciji. Za mene bilo je to ~udno, jer je moj najmla|i stric Gojko bio jedan od najistaknutijih boraca NOR-a iz na{eg sela, koji je posle rata neko vreme, sve do rezolucije IB-a, zauzimao istaknutije polo`aje u dr`avnim ustanovama. Bilo je o~ito da to nije pomoglo mojim stri~evima, koji su ostali da `ive na selu, ili {to stric Gojko nije hteo, ili {to nije smeo da pomogne, a mo`da je u pitawu bilo i jedno i drugo.

U ime odmazde , zbog odbijawa kolektivizacije, nove vlasti su odlu~ile da jednog dana iz na{e ku}e odnesu sva zna~ajnija dobara: `ito, vino i stoku. Zanimqivo je da su u tom nedelu u~estovali poneki od biv{ih ~etnika, koji su i za vreme Drugog svetskog rata pqa~kali imovinu iz na{e ku}e. Posle rata "pokajali su se" zbog svojih nedela i pristupili novim vlastima. Zamalo opet su i za wih radili iste poslove, koje su ranije radili po nalogu ~etni~kih komadanata. Prisustvovao sam tom tu`nom doga|aju. Posle nekoliko dana, deo tog opqa~kanog blaga vratili su stri~evima, zato {to su na kraju uspeli da ih "ubede" da pristupe kolektivizaciji. Slepi ro|ak

Iz tih godina ostali su mi u se}awu neki gotovo neverovatni doga|aji. Ko zna za{to, nama deci ispaqene prazne patrone pu{~anih metaka, u velikom broju zostale iza rata, predstavqale su izvesnu vrednost. Pronalazili smo ih po brdima i ~ukama, ~uvali, me|usobno razmewivali i trgovali wima.

U zaseoku Dowi Le`ai}i `iveo je jedan de~ak, nekoliko godina stariji od mene, moj daqwi ro|ak, koji je bio slep, ali uprkos tome vrlo bistar, okretan i sposoban za razne igre. Ime mu je bilo Sava, a zvali smo ga Sakica.

24

Malo mla|i de~ak od wega, Zdravko, moj brat od strica i vr{wak, stupio je sa Sakicom u neke trgova~ke odnose, a u vezi sa napred navedenim pu{~anim patronama. U toj trgovini nekako ispade, ili se bar tako Zdravku u~inilo, da ga je Sakica prevario. Zdravko se ozbiqno naqutio, razbesneo i odlu~io da slepog, ali nekoliko godina starijeg i ja~eg Sakicu kazni, tako {to }e ga iz daqine ga|ati kamewem.

Kada je to poku{ao, bilo mu je uzvra}eno. On je prvi dobio udarac kamen~i}em po glavi, rasplakao se i pobegao sa megdana. Prisustvovao sam tom skoro neverovatnom doga|aju i otkrio sam Zdravkovu odlu~uju}u gre{ku, koju je napravio u napadu. Razgnevqen, psovao je Sakicu i vikao je na wega. Sakica bi blago nakrivio glavu, oslu{kivao Zdravkov glas i tada vrlo precizno ga|ao ga kamen~i}ima, koje je pre toga pipawem prona{ao i podigao sa puta.

Bilo je o~ito da je Sakica ovo ga|awe kamenom ranije uve`bao. Tom osobinom, ga|awa kamenom, odlikovala su se sva deca iz sela. Bio sam zadivqen ovim Saki~inim potpunim uspehom. On, slep de~ak, ve{tinom, spretno{}u i umom, nadvladao je ne{to mla|eg, ali sasvim zdravog de~aka.

Ovaj Saki~in podvig bio mi je zna~ajan iz vi{e razloga. Shvatio sam da ~ovek nikada ne treba da poklekne, kad ga u `ivotu sustigne neko zlo, da je potrebno da se uvek bori da postigne uspeh u uslovima u kojima se nalazi, i da je ~oveku sa jakom voqom malo {to nedosti`no.

Ovim se ne zavr{ava pri~a o Sakici Le`ai}u. Kasnije }emo ponovo susresti ovog istog mog slepog ro|aka Sakicu i videti da je i daqe u toku svog `ivota nastavio da bude veliki borac i da je u toj borbi uspevao i postizao zavidne uspehe. Zavr{etak osnovnog {kolovawa

Dve godine mog `ivota na selu malo po malo pro{le su. U me|uvremenu zavr{io sam tre}i i ~etvrti razred osnovne {kole, malo porastao, malo oja~ao, mnogo nau~io, ne samo u {koli ve} i rade}i u velikom doma}instvu i igraju}i se sa decom. Otac mi je posve}ivao izuzetnu pa`wu, mnogo ~emu me nau~io i preneo na mene deo svojih na~ina razmi{qawa i deo wegove velike dobrote, koja ga je odlikovala kroz celi `ivot. Nau~io me je da se susre}em sa qudima, da po{tujem starije, da budem iskren i neposredan, da volim prirodu i da cenim znawe.

Bio sam prose~no nadareno dete. Ni~im zna~ajnijim nisam se isticao od ostale dece. Ocene su mi bile boqe od proseka, ali bilo je to sve. Nisam imao nikakvog posebnog dara. Bio sam jako osetqiv i sklon pla~u za svako ja~e nezadovoqstvo. Nisam imao posebno pam}ewe. Jedino, {to bih mogao da istaknem bila je moja velika ma{tovitost. Ono {to mi je bilo najboqe, bila je ma{ta, preko koje sam stizao svuda kuda sam `eleo.

Pamtim da su neki moji stariji ro|aci isticali da sam bio dobro}udan i iskren de~ak. Verujem da sam one skromne rezultate u {kolovawu vi{e postigao zbog velikog zalagawa mog oca, nego zbog prirodnog dara.

Samo jednom izvukao sam batine od oca, koji je ina~e bio nesklon fizi~kom ka`wavawu. Zbog nekog razloga moj brat od strica Zdravko, trebalo je da prespava kod nas, u na{oj iznajmqenoj sobi. Iz nekih svojih razloga, kojih se vi{e i ne se}am, pru`io sam tome otpor. Do neke mere otac je bio strpqiv, a onda me dobro istukao, {to je za mene bilo veliko iznena|ewe. Kako sam bio kriv i svestan te krivice, nisam ocu zamerio {to me je kaznio, makar mi je bilo izuzetno `ao.

U dotada{wem `ivotu nau~io sam se: skromnosti, {tedwi, istinoqubqivosti, radu i izbegavawu poroka. Nedostaci su mi bili prevelika osetqivost, lakovernost i stidqivost.

Protekle su dve godine mog boravka u selu \evrske. Zavr{io sam ~etverogodi{wu osnovnu {kolu, porastao sam i malo oja~ao.

I danas posedujem svedo~anstvo o zavr{enom, tada zadwem, ~etvrtom razredu osnovne {kole, od 01.07.1947. godine: "Mje{ovita osnovna {kola \evrske, kotar Kistawe, glavni imenik 143/3". Zavr{io sam {kolu sa odli~nim uspehom, a od osam predmeta imao sam ~etvorke samo iz crtawa i pevawa. U~iteq i upraviteq {kole bio je moj otac Rade Le`ai}.

U mom budu}em `ivotu predstojale su mi nove promene. Bilo je na redu gimnazijsko {kolovawe, ali zbog toga morao sam oti}i u ve}i grad. U to vreme osnovna {kola imala je

25

~etiri razreda, a gimnazija osam, tri u ni`oj gimnaziji i pet u vi{oj gimnaziji. Sledio je moj odlazak u grad [ibenik, da poha|am prvi razred ni`e gimnazije.

26

27

NI@A GIMNAZIJA U [ibeniku

Po~etkom jeseni 1947. godine, na samom po~etku nove {kolske godine, morao sam ponovo da se selim. Morao sam da napustim zanimqiv `ivot u selu \evrske, `ivot koji sam u me|uvremenu jako zavoleo, i oti}i u grad [ibenik, na po~etak gimnazijskog obrazovawa.

Odlazak u [ibenik bio je tada i za mene i za moju porodicu najboqe re{ewe. Ve} ranije zapo~ele su tamo {kolovawe i `ivele su u toku {kolske godine majka Du{anka i starija sestra Lenka. Otac Rade i mla|a sestra Ksenija ostali su i daqe u \evrskama. Otac je nastavio da radi u Osnovnoj {koli \evrske, a sestra Ksenija krenula je u tre}i razred osnovne {kole.

Za na{e stanovawe u [ibeniku prona{ao je otac i iznajmio privatni stan, kod jednog {iben~anina, koji je imao prezime [karica. Pored majke, sestre i mene pridru`io nam se i nekoliko godina stariji brat stri~evi} Vaso, sin najstarijeg strica Du{ana, koji se upisao u drugi razred gimnazije.

Po~etkom {kolske godine 1947/48. na{a skalupqena porodica sastala se u tom iznajmqenom stanu, pa smo zapo~eli zajedni~ki `ivot i u~ewe.

Zlostavqawa

U novoj sredini, na prvom koraku, susreo sam se sa izra`enom i postojanom surovo{}u {ibenske dece, koja su mi se nemilosrdno izrugivala, sa skoro svakom mojom izgovorenom re~i. Oni su govorili ikavicom, a ja ijekavicom. U mom tada{wem govoru bilo je mnogo izraza koji su bili tipi~ni za bukova~ki na~in govora. Bukovica je {ire geografsko i etni~ko podru~je, na kojem su ve}inom `iveli Srbi. Bio sam zapawen stalno{}u i zlurado{}u tih pritisaka na moju li~nost.

Mene deca nisu zvali mojim imenom, ni nadimkom izvedenim iz mog imena, ve} su me zvali "\evrska", {to je bilo iskrivqeno ime rodnog sela mog oca. Wima je bilo sme{no skoro sve {to se odnosilo na mene i drugu decu iz moga kraja. Ali meni nije najvi{e smetala sama ta ~iwenica, {to im je sve kod mene bilo sme{no, ve} mi je vi{e smetala wihova zluradost i {to su me neprekidno kiwili i mu~ili.

Nisam se mogao navi}i na te neprekidne pritiske. Sve vreme mog boravka u [ibeniku, gde sam proveo jednu {kolsku godinu, bio sam neprestano zlostavqan od {kolskih drugova. Ovo neprijatno iskustvo zadr`alo se veoma dugo u mom pam}ewu. Protekle su godine, a moja ozloje|enost, pona{awem mojih vr{waka u [ibeniku, bledela je veoma sporo.

Godinama kasnije, ~itaju}i zanimqive putopise Vuka Karaxi}a i o wegovom putovawu po Dalmaciji, pro~itao sam i wegova zapa`awa o [iben~anima, koja je stekao kada je prolazio kroz [ibenik. Wegov jasan stav, o wihovom ru`nom pona{awu, delomi~no mi je nadoknadio pretrpqene muke.

I kasnije, u drugim sredinama, prime}ivao sam de~iju surovost, prema deci koja su bila druga~ija, bilo da su do{la iz druge sredine, bilo da su druga~ije govorila, bilo imala druge navike. Ta surovost, u de~ijem pona{awu, bila mi je nerazumqiva i bila je neuskla|ena sa mojim dotada{wim vaspitawem.

Trebalo se na to navi}i, ali meni to nije uspevalo. Prvi put `iveo sam u gradu. Gradski `ivot, kojim sam tada po~eo da `ivim, razlikovao se od mog dotada{weg `ivota na selu, koji je bio slobodniji, ~estitiji, moralniji i plemenitiji. Nesumwivo, bilo je u gradskom `ivotu mnogih prednosti nad seoskim, ali ipak veoma dugo davao sam ukupnu prednost `ivotu na selu.

Nov `ivot

U po~etku, kada sam stigao u grad i kada sam ulazio u prve ku}e, smetao mi je neprijatan miris ku}a i stanova. Dok sam `iveo na selu, meni uop{te nisu smetali mirisi seoskih |ubrewaka i seoskih staja. Na te mirise navikao sam i nisam ih ose}ao kao ne{to neprijatno. Me|utim, svi stanovi u [ibeniku, u koje sam ulazio, u po~etku mirisali su mi vrlo neprijatno i to mi je izuzetno smetalo. Kasnije navikao sam se na wih, pa mi vi{e nisu predstavqali nikakvu pote{ko}u.

28

Bilo je u gradu mnogo ~ega zanimqivog. Posebno bili su to: ulice, trgovi, parkovi, luka, predivne crkve, stadion, lepe zgrade, pozori{te, bioskopi, gradska tr`nica, tvr|ava i zgrada gimnazije. Iznad svega bio mi je zadivquju}i pogled na more i {ibensku luku.

Na mene poseban utisak u~inili su no}na rasveta, gradski vodovod, kanalizacija i bioskop. U kuhiwi trebalo je samo odvrnuti ventil na ~esmi i voda bi po~ela da te~e i tekla bi koliko je bilo potrebno. Nije je trebalo vu}i iz bunara i prenositi kilometrima do ku}e. Isto tako bilo je i sa odvodom upotrebqene vode. Voda bi upala u lavabo i nestala.

A rasveta, u no}i, posebno u najlep{oj ulici [ibenika, mislim da se zvala Kalelarga, bila mi je veli~anstvena, posebno kad sam je upore|ivao sa seoskim neosvetqenim sokacima, koje je po no}i osvetqavala samo mese~ina, ako je i we bilo. Ta ulica, sa brojnim, ponekim jarko osvetqenim i prepunim izlozima, punim razli~ite robe, posle skromnih seoskih du}ana izgledala mi je kao iz bajke. Jedna prodavnica, u kojoj su se mogli kupiti neverovatno lepi "svileni" bonboni, bila mi je najzanimqivije mesto u toj ulici. Ponekad dolazio bih i posmatrao wen izlog, u kojem su se mogli videti ti bonboni. Kada bih se domogao kakvih para naj~e{}e sam ih u woj tro{io.

Jo{ od bioskopskih predstava, koje sam prvi put gledao u zbegu u El [at-u, na Sinaju, svojom izuzetnom magijom privla~io me je osobito bioskop. Bio sam idealan medij za bioskopske predstave, jer sam imao bujnu ma{tu. Ti filmovi kao da su pravqeni upravo za mene. U bioskopu sam skoro nestajao iz stvarnosti i bio tamo gde se radwa filma de{avala.

Svaki put, kada bi se predstava zavr{ila, te{ko sam se privikavao na stvarnost i ose}ao sam se kao da se budim iz sna. Za vreme predstava poistove}ivao sam se sa glavnim mu{kim likovima iz filmova, jurio, vodio bitke, trpeo wihove muke, ukratko bio sam tamo. Uve~e, pred spavawe, `eleo sam da mi se na zidu pojavquju filmski prikazi da ih gledam i da tako zadovoqim svoju radoznalost i svoju ma{tu.

Od seqaka iz okolice kupovao je na{ gazda sve`e oderane jagwe}e i jare}e ko`e i su{io ih u svom dvori{tu. Osu{ene prodavao ih je u otkupnom preduze}u. Te ko`e davale su te`ak miris, koji nam nije bio prijatan. Sve vreme, dok smo boravili u tom iznajmqenom stanu i dvori{tu, neprekidno nam je smetao taj neprijatni miris. Se}am se da mi je gazda pri~ao, u poverewu i sa ponosom, kako su seqaci glupi i da mu te ko`e prodaju skoro u bescewe i kako na wima dobro zaradi. Bilo mi je `ao seqaka. Znao sam kako im je bio te`ak `ivot i bilo mi je krivo {to su bili neobave{teni i iskori{}avani. Sva moja kasnija saznawa ukazivala su mi na ~iwenicu da su, za svakog ~oveka i za svaki sloj qudi, neznawe i neobave{tenost bili glavni uzroci zbog kojih su imali velike, ponekad izuzetne pote{ko}e i proma{aje u `ivotu.

Provizacija i redovi

Na{ `ivot u [ibeniku bio je materijalno veoma skroman. Hranili smo se i daqe veoma siroma{no, ~ak i gore nego ranije na selu. Nije bilo nikakvih mogu}nosti da se za jelo ne{to na|e u otvorenoj prirodi. Hleba nije bilo u slobodnoj prodaji. Zaposleni gra|ani i ~lanovi wihovih porodica dobijali su tako zvanu provizaciju. Bila je to hrana koja se mogla kupiti u prodavnicama u ograni~enim koli~inama i to samo za bonove, tako zvane "ta~kice", koje su nam vlasti mese~no dodeqivale.

Vlasti su razli~ito vrednovale razna zanimawa i uspostavqene su razli~ite radne grupe za snadbevawe. Zanimawa sa ja~im fizi~kim naporima dobijala su ve}u provizaciju, odnosno vi{e ta~kica, a prosvetni radnici i u~enici mawu. Koliko se se}am na{im roditeqima, prosvetnim radnicima, pripadala je tre}a grupa snadbevawa, tako zvana R-3 grupa. Nove vlasti procenile su da je prosvetni rad lak{i od fizi~kog i da tim qudima, koji se bave tim poslom, ne treba jaka hrana. Za dodeqene bonove, u prodavnicama, mogla se mese~no nabaviti samo ograni~ena koli~ina ta~no odre|ene hrane. Da bi se dobila ta hrana trebalo je ~ekati u dugim redovima. Redovi su bili vrlo neprijatni, zbog neprestanih sva|a me|u gra|anima, zbog poku{aja mnogih pojedinaca da se ubace preko reda, kao i povremenih nestajawa hrane, pre dolaska na red.

Hleb smo dobijali isto tako svakodnevnim ~ekawem u redu pred pekarama. Svaki pojedinac, koji bi ~ekao u redu pred pekarom, morao je doneti onoliko bra{na, koliko je nameravao da uzme hleba. Kada bi stigao na red, pekar bi mu pregledao i premerio bra{no, a zatim mu odsekao i odmerio isto toliku meru hleba.

29

Na{a porodica brojala je ~etiri ~lana. Uspevali smo dnevno obezbediti po kilogram hleba. Majka bi hleb razdelila na ~etiri jednaka dela i svako bi u toku dana, po svojoj voqi, slobodno raspolagao svojim delom. Kada bi hleb potro{ili jeli bi puru. Gledano iz sada{weg vremena ~ini se da je to bila sasvim dovoqna koli~ina hleba. Me|utim, tada je druge hrane bilo sasvim malo, pa su hleb i pura bili glavne `ivotne namirnice.

Se}am se da je vlasnik na{eg stana, koji je pre rata bio trgovac, koristio moje usluge, odnosno tra`io je da mu donosim hleb iz pekare. Rado sam to ~inio. Za nagradu, {to sam umesto wega ~ekao u redu, svaki dan davao bi mi pola dinara do dinar nagrade. Taj novac skupqao sam i ~uvao, a najra|e tro{io sam ga za kupovinu svilenih bonbona u onoj blistavoj prodavnici u ulici Kalelarga, ili za moju najomiqeniju zabavu, bioskop.

Imali smo sre}e, jer su nam na{ otac Rade i stric Du{an, Vasin otac, obezbe|ivali dovoqno kukuruznog bra{na, da mo`emo skuvati dovoqno pure za na{e dnevne potrebe.

Tih dana, prvi put u `ivotu, jeo sam pasuq. Do tada, na selu, jeli samo "jari grah". Imao je oblik tetraedra. Bio je znatno tvr|i i zbog ~e{}e upotrebe sasvim nam dozlogrdio. Pasuq smo dobijali preko provizacije. Na{lo se i malo suvog mesa. Bila je majka dobra kuvarica. Poticala je iz sve{teni~ke porodice, gde je wegovano dobro kuvawe. Tog dana spremila je izuzetno ukusno jelo, kuvani pasuq sa suvim mesom, koje smo jeli sa najve}im zadovoqstvom.

Moj otac, seoski u~iteq, od roditeqa svojih |aka, dobijao je ponekad na dar po koje jaje. Kad bi trebalo da ih nama {aqe, kupovao bi ih u selu, naravno po ni`im seoskim cenama. Slao nam je povremeno ta jaja u [ibenik. Iako smo i daqe `iveli sasvim skromno, zahvaquju}i ocu i stricu, sa hranom prolazili smo boqe od ve}ine gradskog stanovni{tva.

Riba

Iz tih {ibenskih dana pamtim prve ~e{}e ribqe obroke. U \evrskama govorilo se uvek o ribi kao izuzetno ukusnoj hrani, ali je retko stizala na na{u trpezu. Kroz te pri~e, kod ve}ine ~lanova na{e porodice, razvila se jaka `eqa za ribom. @eleli smo uvek da se domognemo ribe, da bismo je jeli kao ne{to retko i vaoma ukusno.

U [ibeniku dolazilo se lak{e i ~e{}e do ribe. Blizina mora omogu}avala je stanovni{tvu lak{e snadbevawe. To {to smo kupovali samo najjeftiniju ribu, naj~e{}e srdelu, nije nam ni najmawe smetalo. Toliko smo `eleli da je jedemo da nam je bilo skoro neva`no kojeg je kvaliteta.

Gostionice po gradu, posebno ujutro, mirisale bi jako na pr`ene srdele ili ligwe, {to je izazivalo prolaznike da u|u i da je kupe. Dopadala mi se najvi{e ligwa, koju smo samo izuzetno retko uspevali da kupimo, spremimo i jedemo. Miris i ukus ligawa, u ono vreme iskqu~ivo lovqenih u Jadranskom moru, uvek me je neodoqivo privla~io. Moj zanos ligwama, pripremqenim za jelo, wihovim mirisom i ukusom, nije se smawio ni danas.

Privla~ila me je ribarnica, svojim izgledom, vikom ribara i gu`vama koje bi se, u jutro, u woj stvarale. Sa najve}im zanimawem gledao sam razli~ite vrste riba, slu{ao poga|awe ribara sa kupcima i razgovore me|u doma}icama, kada su jedna drugoj obja{wavale kako pripremaju ribu za jelo i za koju vrstu pripremawa je koja riba najboqa.

Gimnazija

U gimnaziji sam bio osredwi |ak. Pojava satne nastave, sa promenom brojnih profesora, u po~etku me je zastra{ila, a isto tako zastra{ila me je ogromna zgrada {ibenske gimnazije, kao i veliki broj raznih u~enih profesora. Ipak, na sve te promene brzo sam se privikao. Nastava me je zanimala i redovno sam je pose}ivao. U po~etku te{ko, a kasnije sve lak{e uklapao sam se u takav na~in {kolovawa. Za u~ewe nisam imao ve}ih smetwi. Smetalo mi je {to uz sebe nisam imao oca da mi razjasni pojmove koje nisam do kraja shvatio.

U {kolu sam odlazio i vra}ao se pe{ke, jer mi zgrada gimnazije nije bila suvi{e daleko od stana. Prema meni imali su profesori lep i korektan odnos. Moj stariji ro|ak, brat od strica mog oca Mirko Le`ai}, bio je nekada profesor na ovoj gimnaziji, tako da je moje prezime bilo poznato nastavnom osobqu.

I danas posedujem izve{taj o mom uspehu na prvom polugodi{tu {kolske godine 1947/48, koji nosi datum od 31.01.1948. godine. Bilo je o~ito da se u novoj sredini, u prvoj

30

polovini godine, nisam najboqe sna{ao. Prvo polugodi{te zavr{io sam sa najni`om prolaznom ocenom, u dotada{wem {kolovawu. Pro{ao sam, ali sa ocenom dovoqan. Imao sam ~etiri dvojke i ~etiri trojke, a ocena iz vladawa bila mi je vrlo dobar. Po meni, imao sam vi{e ocena dobar nego dvojki i ni sada mi nije jasno za{to mi u izve{taju nije stavqeno da sam na polugodi{tu pro{ao sa ocenom dobar. Mislim da mi razredni stare{ina nije dobro prebrojao ocene. Ti i nije bilo suvi{e va`no.

Posedujem zavr{nu svedoxbu prvog razreda gimnazije, koju sam dobio na kraju {kolske godine 1947/48, izdanu 25.06.1948. godine (br. glavnog imenika 25). Pove}ao sam broj trojki u odnosu na dvojke i tako zavr{io prvi razred gimnazije sa dobrim uspehom. Na oba svedo~anstva, u svojstvu direktora gimnazije, potpisao se profesor Zdravko Ikica, budu}i omiqeni i dugogodi{wi direktor kninske gimnazije.

Grad

[ibenik ima glavni trg, koji se zove Poqana, gde je tada bilo glavno {etali{te gra|ana. Odmah do Poqane nalazi se zgrada pozori{ta, a malo daqe po~iwe najpoznatija {ibenska ulica Kalelarga. Ispod trga Poqana nalazio se divan park, koji su, prema italijanskom jeziku, zvali \ardin, u kojem se nalazila mala fontana sa ukrasnim crvenim ribicama. Bio sam zadivqen izgledom tih ribica i posmatrao sam ih ~esto sa izuzetnom pa`wom.

Na{ stan nalazio se blizu glavnog trga. [etao sam povremeno tim trgom i kroz ulicu Kalelarga. Predivna stara [ibenska katedrala, na vawskoj strani okru`ena nizom izvajanih kamenih glava, kojih je vaqda bilo preko ~etiri stotine, zadivila me je svojom lepotom.

Isto tako bila mi je zanimqiva luka. Odlazio sam ponekad i gledao ukotvqene brodove. Posmatrao sam mornare na brodovima, koji su se stalno muvali po palubi i ne{to radili. Bila mi je zanimqiva wihova mornarska ode}a, a i sve ono {to su obavqali na brodu.

Batine

Bio sam nesta{no i nemirno dete. Bio sam lakoveran, povodqiv i sklon raznim de~ijim nesta{lucima. Pamtim da me je majka redovno ka`wavala batinama, uglavnom zbog mojih gre{aka. Ponekad bi se na meni sasvim nedu`nom iskalila, verovatno zato {to je bila nervozna i nezadovoqna te`inom `ivota i prevelikim brojem problema, sa kojima se dnevno suo~avala. Kada bi majka bila vesela, ne bi me tukla, ~ak ni onda kada bih ne{to pogre{io, ali je to bio re|i slu~aj. Kada je bila nezadovoqna, {to se znatno ~e{}e de{avalo, znao sam da mi ne ginu batine, ~ak i kada nisam bio kriv. Mislim da je u tome bila suvi{e pristrana.

Kako bilo da bilo, skoro svaki put, kad bi se majka vratila iz {kole, dobijao sam batine. To je postalo pravilo i taj deo batina dobijao sam redovno i isto tako posle wih redovno bih otplakao. Tako dnevno dobijaju}i batine postao sam prili~no osetqiv i lako sam se uzbu|ivao. Ta preterana osetqivost pratila me kroz ceo `ivot. Ponekad bila mi je dobrodo{la, a ponekad odmagala u re{avawu `ivotnih pitawa. Nikada nisam do kraja ras~istio da li je ta pove}ana osetqivost poboq{ala ili osiroma{ila moj `ivot.

Povremeno u selu

Povremen odlazak u selo \evrske predstavqao je za mene pravi u`itak i nesvakida{we veseqe. Bio je to pravi lek za moju osetqivu du{u i beg od mojih mnogobrojnih mu~iteqa iz [ibenika. Tamo se nalazila sloboda, ~ist vazduh i mnogo qudi koji su mi bili bliski i dragi. Tamo su bile najraznovrsnije igre sa mojim ro|acima i prijateqima i mnogo kretawa po prirodi. Tamo sam bio ponovo sa ocem, koji me je veoma voleo i {titio, tamo sam jeo druga~iju, boqu i ukusniju, hranu i kao najva`nije tamo me niko nije zlostavqao. Svaki najavqeni odlazak u selo uzbu|ivao me je posebno i budio u meni najlep{e nade.

S nestrpqewem o~ekivao sam dan odlaska, na putu `eqno o~ekivao kraj putovawa, a kada bih stigao, ose}ao sam se veoma sre}no i zadovoqno. Odmah posle pozdravqawa i kratkog razgovora sa mojim najbli`im starijim ro|acima potra`io bih drugove i igre bi zapo~ele.

31

Ta sre}na vremena, povremeno provedena na selu, prepuna igre, zabave, de~ijih nesta{luka, smi{qawa i sprovo|ewa malih istra`iv~kih pohoda u brda, doline, ograde, pe}ine, razna takmi~ewa, lov ptica, tra`ewe pti~ijih gnezda i drugo, ostala su mi u najlep{oj i nezaboravnoj uspomeni. I sada mislim da je taj deo `ivota u ~itavom mom detiwstvu bio najlep{i i najzdraviji.

Male prevare

Za ulazak u bioskop, koji sam od svih zabava najvi{e voleo, snalazio sam se na razne na~ine. Nisam imao dovoqno novca za redovno pla}awe ulaznica. Da do|em do ulaznice, ponekad bih ponovo zalepio otkinuti deo karte, sa~ekao najve}u gu`vu, u vreme kada bi pa`wa ~uvara na ulazu popustila i dao bih mu tu krivotvorenu kartu. ^uvar bi otparao zalepqeni deo i ja bih tako bez utro{enog novca u{ao u bioskopsku salu.

Kasnije nisam bio zadovoqan takvim na~inom ulaska. Zbog tih mojih malih prevara stalno bi me grizla savest. Naposletku odustao sam sasvim od takvih ulazaka u bioskopsku salu. Roditeqi i porodica vaspitavali su me da budem po{ten. Takvo vaspitawe urodilo je plodom. Iako sam u mla|em detiwstvu, ponekad i dosta retko, kr{io ta dobra na~ela, takve prekr{aje vremenom smawivao sam sve vi{e, dok nisu sasvim nestali.

Bajami

Jednom jedna moja profesorica kupila je izvesnu koli~inu neo~i{}enih bajama. Ona se u mom prisustvu `alila kako ne ume da ih o~isti. Iako dosta mlad bio sam, kao uostalom i svi moji ro|aci na selu, pravi majstor za taj posao. Mogao sam, prili~no brzo, da o~istim ~itavu gomilu bajama, a da pri tom ne polomim ni jednu jezgru.

Ponudio sam joj, da te bajame stu~em i o~istim, i ona je to prihvatila. Kad sam, u wenom stanu, tukao i ~istio te bajame, ona je to gledala, bila je zadivqena i to nije krila. Bio sam ponosan {to, eto i ja, znam ne{to boqe da radim od te pametne profesorice. To je povoqno delovalo na mene i davalo mi je podstreka da i u drugim oblastima postignem boqe rezultate.

Te moje poneke male ve{tine, koje sam stekao, hrabrile su me i podsticale na ovladavawe novim. Tako sam polako sticao poverewe u sebe i to je u~vr{}ivalo moju voqu, moje samopo{tovawe i ja~alo je moj karakter. Ja~awe moje li~nosti de{avalo se postepeno, ali sigurno i s vremenom sam, iako dosta kasnije, sasvim oja~ao i stekao veliko samopouzdawe. Upravo to samopouzdawe omogu}ilo mi je da u daqwem `ivotu preduzimam mnoge zna~ajne poduhvate.

Neverovatne papu~e

@ive}i zajedno i svakodnevno dru`e}i se, moj brat od strica Vaso i ja zbli`ili smo se. Kako nisam imao ro|enog brata, u to vreme zamewivao mi ga je on. Bio je stariji od mene skoro tri godine, ali zbog rata zaostao je u {kolovawu, pa je u odnosu na mene poha|ao samo godinu dana stariji razred.

Vaso je bio izuzetno pametan. [kolske predmete savla|ivao je lako, a u smi{qawu igara bio je nenadma{an. Padale su mu na um mnoge posebne zamisli. Tako jednom po`eleo je da dobije papu~e. Novca, da tu `equ ostvari u to vreme, imao je isuvi{e malo. Do{ao ja na skoro neverovatnu ideju. Odlu~io je da sam sebi napravi papu~e, ali na takav na~in da smo se mi, wegovi ro|aci, potpuno zaprepastili.

Svako leto, po seoskim sokacima, kamewu, wivama, kr{u i ogradama i{ao je Vaso potpuno bos. Takvim hodawem, na tabanima, stvorila bi mu se debela i tvrda ko`a. Te jeseni odlu~io je, da uzme debeli konac od ov~ije vune i da ve}om iglom, pogodnom za rad sa tim debelim koncem, koju smo zvali "~evaldu{a", kroz svoju ko`u isplete papu~e. Tako je i u~inio.

Kad je zavr{io rad, podigao je nogu, pokazao nam te neverovatne papu~e i rekao nam ponosno: "Viderec". I ja, a i svi ostali iz na{e porodice bili smo potpuno zgranuti. Gledali smo u te papu~e i skoro da nismo mogli da poverujemo svojim o~ima, da je to {to vidimo stvarnost, a ne neki san. Neko vreme koristio je te svoje neverovatne papu~e, ali na kraju popucala je ko`a po {avovima i tako su te papu~e, jedinstvene vaqda u celoj istoriji ~ove~anstva, nestale.

32

Posle odlaska moje porodice iz [ibenika Vaso je jo{ dugo ostao u [ibeniku, gde je nastavio gimnazijsko {kolovawe. Tokom tih godina postao je najboqi |ak {ibenske gimnazije. To presti`no mesto zadr`ao je sve do preseqewa u Knin, koje je palo u vreme kada je trebalo da poha|a {esti razred gimnazije. Tada se ponovo prikqu~io mojoj porodici. Nastavio je gimnazijsko {kolovawe u Kninu. Hranio se, spavao i u~io u na{em stanu. Kod nas zadr`ao se sve do zavr{etka gimnazijskog {kolovawa. U Kninu postao je ponovo najboqi |ak gimnazije.

[ah

Kada sam navr{io deset godina `ivota, za ro|endan, poklonio mi je otac prvu {ahovsku garnituru. Od tada po~eo sam uporno da savladavam tu drevnu {ahovsku igru. U po~etku i{lo je to sporo i te{ko, ali sam po malo napredovao. Vremenom ta igra postala mi je najomiqenija zabava. U woj sam napredovao neprekidno, postizao sve ve}e uspehe i neko vreme ozbiqno razmatrao mogu}nost da joj se potpuno posvetim.

Preseqewe u Knin

Posle zavr{enog mog prvog razreda gimnaije vratili smo se u \evrske, da tamo provedemo {kolski raspust. Tada jo{ nismo znali da se tim odlaskom opra{tamo od `ivota u [ibeniku i da }e nam uskoro sudbina odrediti novo mesto boravka.

Moj `ivot u [ibeniku ostao mi je u se}awu prete`no kao mesto gde sam vi{e bio nezadovoqan nego zadovoqan. ^itav taj deo vremena, sre}om ne previ{e dug, u trajawu jedne {kolske godine, proveo sam u surovoj borbi za goli opstanak. Bio sam istovremeno izlo`en: promeni `ivotne sredine, {ikanirawima dece, prestrogim odnosom majke prema mojim de~a~kim ispadima, novim i te`im na~inom {kolovawa, neima{tinom i neprisustvom oca. Bilo je to vreme kada sam, iako jo{ sasvim mlad, vi{e savladavao lekcije nerazumevawa i surovosti, nego pa`we i qubavi. Za razliku od mnogih drugih delova mog detiwstva nikada nisam po`eleo da se to vreme vrati.

Po zavr{enom trogodi{wem {kolovawu u [ibeniku majka Du{anka zavr{ila je uspe{no u~iteqsku {kolu i stekla je zvawe u~iteqa. Preko leta dogovarao se moj otac sa prosvetnim vlastima o svom i maj~inom mogu}em zaposlewu u Kninu. Na kraju pregovora dobio je radno mesto upraviteqa \a~kog doma Knin. Na osnovu istog dogovora dobila je majka radno mesto u~iteqa u Osnovnoj {koli Knin. Zajedno sa novim radnim mestima bilo je predvi|eno da moji roditeqi na kori{}ewe dobiju i deo zajedni~kog stana kojim je raspolagala op{tina.

U ta vremena oskudevalo se u svemu, najvi{e u stanovima, a posebno je to bilo izra`eno u ratom razru{enom Kninu. Oni koji su mogli da na kori{tewe dobiju stan, makar i zajedni~ki, bili su pravi sre}nici.

Jednog letweg dana, posle punih pet godina prete`no razdvojenog `ivota, okupili smo se mi ~lanovi moje naju`e porodice, da opet nastavimo zajedni~ki porodi~ni `ivot. Dan je bio ki{an. Sa ono malo stvari, te{ko i oskudno sakupqenih posle rata, svi mi ~lanovi moje u`e porodice ukrcali smo se u neki kamion, koji je za tu priliku obezbedio moj otac. Sav onaj lepi starinski name{taj, koji je moj otac kupio nekada, jo{ pre po~etka Drugog svetskog rata, izgoreo je u toku rata, u zapaqenoj ku}i o~evog ro|aka, seoskog sve{tenika popa Jakova Mandi}a. Puni lepih nada napustili smo selo \evrske. Krenuli smo u novi `ivot. Posle dva sata vo`we stigli smo u Knin.

Stigli smo u toku jutra. Tu, na ulici i na ki{i, ispred dodeqenog stana, ~ekali smo dugo i nestrpqivo, da se re{i neki nesporazum o pravu uselewa u zajedni~ki stan, za koji je moj otac imao vaqano re{ewe. Posle veoma dugog i neprijatnog ~ekawa i nekih nama nerazumqivih rasprava, na kraju, pred samu no}, uspeli smo se useliti u stan.

Bilo mi je tada jedanaest godina. Novo zna~ajno razdobqe mog `ivota upravo je zapo~elo.

Poru{eni grad

Knin se znatno razlikovao od [ibenika. Bio je to mali neugledni gradi}, jako poru{en bombardovawem za vreme Drugog svetskog rata, sa privredno nerazvijenom okolinom i bez bilo kakve industrije. Najve}a vrednost grada bila je u izvanrednom geografskom polo`aju i velikom saobra}ajnom ~voru. Tu su se ukr{tale zna~ajne auto ceste

33

i `elezni~ke pruge. U skladu sa tim Knin ima i veliko istorijsko zna~ewe. Imao je i veoma bistar i sposoban `ivaq, koji je u wemu i oko wega bio naseqen.

Knin le`i u podno`ju planine Dinare. Sa svih strana sveta okru`en je rekom Krkom i pet wenih pritoka, pa se u wega mo`e u}i samo preko mostova.

Bio sam ugodno iznena|en na~inom kako su me prihvatila kninska deca. Sva deca u Kninu govorila su mawe vi{e na isti na~in i koristila iste re~i kao i ja. Tako je kona~no prestalo ono odvratno i neprestano izrugivawe, koje me je bez prekida pratilo sve vreme dok sam `iveo u [ibeniku. U Kninu sam zatekao mnoge ~lanove moje {ire porodice po majci, potomke moga dede, sve{tenika Jovana [olaje. Neposredno po stizawu po~eo sam se sa wima dru`iti, a preko wih povezao sam se i sa drugom decom u gradu.

Iako Knin nema more i iako je bio znatno mawi grad, bez mnogih predivnih zgrada, kao {to ih je imao [ibenik, bilo mi je u wemu znatno prijatnije i lep{e. Grad je okru`en sa vi{e planina. Reka Krka bila je bistra i ~ista, a wene pritoke, sa isto~ne strane Kosov~ica i Ora{nica, a sa zapadne Buti`nica, Raqevac i Brzica bile su lepe i `ivopisne. Prekrasna Kninska tvr|ava bila je lako dostupna i vozilima i pe{acima. Pogled na Dinaru bio je o~aravaju}i. Vodopad Kr~i}, oko ~etiri kilometra udaqen od grada, vidi se lepo sa mnogih polo`aja iz Knina i lako mu se mo`e pri}i. Vazduh je planinski. Sa Velebita i Dinare postojano donosi ga severni vetar, koji smo zvali "bura".

Kada bura duva, a osim u leto duva stalno i istrajno, mi stanovnici Knina, ose}ali smo se kao da nas taj vetar le~i. Kud god da se krene iz Knina, a pravaca za kretawe ima mnogo, uvek se dolazi do prekrasnih krajolika. Sela oko Knina su pitoma. Ko je ikada doselio u Knin i pro`iveo u wemu samo nekoliko godina, nikad ga vi{e nije mogao zaboraviti, pa makar oti{ao na kraj sveta.

Kninska kupali{ta

Odmah po dolasku u Knin odveli su me ro|aci na pritoku reke Krke, re~icu Brzicu, da se u woj kupamo i sun~amo na wenim obalama. Kasnije, svake godine, kupali smo se tamo, od kasnog prole}a do rane jeseni. Sedeli bismo na travi i izlagali se suncu, ili bismo se zavukli pod stabla u hladovinu i tamo odmarali i }askali. Ponekad igrali bismo nogomet ili odbojku. Ta kupali{ta bila su blizu grada, pa smo do wih lako i brzo stizali.

Poneki kupa~i, iako re|i, kupali su se u reci Krki. Obala reke Krke bila je lep{a, ali je voda bila znatno hladnija. Zbog hladno}e vode ve}ina kupa~a davala je prednost kupawu na pritokama Krke.

Najlep{e kupawe i najtoplija voda bila je na [arenim jezerima. Ta jezera udaqena su oko ~etiri kilometra od Knina, u smeru sela Biskupija. Do jezera moglo se do}i okolnim putem, idu}i pored vodopada Kr~i}a ili hodaju}i popreko i pregaziv{i reku Krku, na mestu gde je {iroka a plitka. Najdu`e jezero dugo je oko 200 metara.

Sa drugovima preplivavao sam mnogo puta to jezero, plivaju}i od isto~nog kraja, pored kojeg je prolazio put prema selu Biskupija i gde su bile visoke stene, sa kojih se moglo skakati u vodu, do druge obale, koja se nalazila u pravcu juga. U jezeru plivalo je mnogo zmija belou{ki, koje nisu bile opasne. Ponekad poku{avali smo ih plivaju}i dosti}i i uhvatiti za rep. Uz obale jezera, u vodi, rasli su divni beli lokvawi, koje smo ponekad brali i odnosili na dar na{im majkama i tetkama.

Oko tvr|ave vodi zaobilazni put kojim ju je mogu}e obi}i pe{ke, za nepun sat. Stari deo grada le`i na padinama tvr|ave, a novi delovi grada izgra|ivali su se i {irili prema {irokoj dolini, koja se rasprostire u pravcu Dinare.

Bilo je predivno {etati uz obalu reke Krke, od grada do izvora, u du`ini od oko ~etiri kilometra. Na tom delu reka Krka je bistra, brza i bogata pastrmkom. Kada bi {eta~ zastao i posmatrao, mogao je lepo videti ve}e pastrmke, usamqene i okrenute uzvodno, kako ~ekaju}i neki plen plivaju u mestu. Moglo se povremeno ~uti pra}akawe pastrmki, koje bi na trenutak izletale iz vode da uhvate nekog insekta, koji bi leteo iznad. Bilo je to posebno izra`eno u predve~erje ili pred ki{u.

Predivni kawon reke Krke, ispod Knina, progla{en je nacionalnim parkom i bio je pod za{titom dr`ave. Uz obalu reke postojao je put, kojim se moglo kilometrima {etati nizvodno. Tim putem kretali su se naj~e{}e {eta~i i sportski ribolovci. Mnogo puta i{ao sam tim putem, u dru{tvu sa mojim ro|acima i prijateqima.

34

Nekoliko kilometara prema selu Golubi} nalaze se " [imi}evo vrelo", mesto gde se nalaze velika podzemna jezera iz kojih su se grad Knin i okolina snadbevali pitkom vodom. Tu, gde izviru velike vode, nalazila se vodenica. U gostionicama pekla se kninska jagwetina, poznata po izvanrednom ukusu.

Stara gimnazija

Kada smo se doselili u Knin, negde u leto 1948. godine, {kolski sistem razlikovao se od dana{weg. Osnovna {kola imala je ~etiri razreda. Gimnazija je imala osam razreda, od kojih je ni`a gimnazija imala tri, dok je vi{a gimnazija imala pet razreda.

Posle zavr{ene ni`e gimnazije polagao se ispit provere znawa, koji se zvao mala matura, a nakon zavr{enih ostalih pet godina vi{e gimnazije polagao se zavr{ni ispit zrelosti, koji se zvao velika matura.

Tada, kada sam doselio u Knin, imao sam zavr{enu osnovnu ~etverogodi{wu {kolu, od koje sam prva dva razreda zavr{io u zbegu El [at na Sinaju, a preostala dva u selu \evrske i imao sam zavr{en prvi razred ni`e gimnazije, koji sam zavr{io u [ibeniku. Do polagawa male mature preostalo mi je da zavr{im jo{ dva razreda ni`e gimnazije.

Malo po na{em doselewu u Knin po~ela je nastava u gimnaziji. Upisao sam se u drugi razred. Stara gimnazija bila je sme{tena u jednom nacionalizovanom zdawu, koje se nalazilo u dowem delu starog grada, iznad gradske tr`nice. Ta zgrada bila je ozidana na dowem delu padine brda Sv. Spas, na ~ijem se vrhu nalazila stara kninska tvr|ava. Zgrada je bila skoro naslowena na ogromne stene koje su virile iz brda. Tu se posebno isticala jedna velika stena, jedan mo}an kameni masiv, koji je imao prete}i izgled.

U toj zgradi, a posebno u mom razredu, po~eo sam se boqe upoznavati sa mnogim mojim vr{wacima. Me|u wima stekao sam nove prijateqe. Neki od wih ostali su mi prijateqi dugi niz godina. Bila su to prijateqstva od kojih su neka potrajala izuzetno dugo, do dana{weg dana. Bili su mi to najboqi prijateqi, koje ~ovek sti~e u `ivotu, za koje se ka`e da su prijateqi od detiwstva.

Bio sam dobar |ak, nastavu sam savladavao lako, ali se nisam posebno isticao. Tada nisam imao naviku da redovno i temeqito u~im, da dobro i redovno savladavam razrednu nastavu, da tako stvaram osnov za boqe obrazovawe. U~io sam prili~no neredovno, kampawski, a roditeqi su me neredovno i nedovoqno proveravali. Po pitawu u~ewa bio sam mawe vi{e prepu{ten sam sebi. Danas sam ~vrsto uveren da je to bio jedan od ve}ih propusta, koji su roditeqi u~inili u mom odgoju. Ono {to se propusti u mladosti te{ko se ili nikako ne mo`e nadoknaditi kasnije.

Uveren sam da je mogu}nost u~ewa najve}a u mladosti, kada je de~iji mozak najspremniji da prihvati znawe, kada to znawe savladava prirodno i lako, moglo bi se ~ak re}i sa izvesnim u`ivawem i kada dete stvara temeqe svog obrazovawa. Oni roditeqi koji pravilno usmere svoju decu, da na vreme i pravilno ukqu~e mo`dane vijuge, ~ine svojoj deci neizmernu uslugu. Oni koji to propuste igraju na kartu sre}e, a po pitawu budu}nosti svoje dece mogu se nadati svakom ishodu, ali re|e izuzetno povoqnom.

Povreda

Kada sam jednom, u razredu, bio redar i bio zadu`en za ~i{}ewe table i spu`ve, desio mi se nemio doga|aj. Sa ispranom spu`vom vra}ao sam se sa ~esme u razred i iznenada naleteo na jednog od mojih {kolskih drugova. Kolega iz razreda, Petar @ivkovi}, dr`ao je u ruci o{tar xepni no`, kojim je upravo o{trio olovku. U jednom ~asu, sasvim neo~ekivano, nenamerno i bez ikakvog povoda, zamahnuo je tim no`em po vazduhu, slu~ajno mi zaka~io ruku ispod {ake i napravio mi osredwu posekotinu. Iz rane potekla mi je ja~e krv, jer je no` presekao neku mawu krvnu `ilu.

Preba~en sam hitno u bolnicu. Dobio sam neku iwekciju, od koje mi je bilo toliko vru}e, da sam se skoro onesvestio. Izgleda da je to bila iwekcija protiv trovawa. Rana mi je previjena i istog dana na{ao sam se ponovo u razredu.

Direktor je bio qut. Bio je ube|en da je do{lo do tu~e i obra~una no`em. Kada me je ispitivao, o~ekivao je da }u okriviti Petra. Rekao sam direktoru {ta se stvarno desilo i on se odmah smirio. Najvi{e je bio upla{en Petar. Pla{io se da }e ga direktor izbaciti iz gimnazije.

35

Mnogo kasnije pri~ao mi je da ga je moj korektan postupak duboko dojmio i da je tada shvatio da sam dobar mladi}, i da sam mu od tada postao veoma drag. Vremenom postali smo dobri prijateqi, na studijama sobni drugovi, a potom ven~ani kumovi. O`iqak od rane lepo mi se i danas vidi ispod desne {ake.

Kwige

U to vreme, kada sam po{ao u drugi razred gimnazuje, po~eo sam vi{e da ~itam. Na razne na~ine i iz raznih rodbinskih i prijateqskih ku}a uspevao sam da posudim kwige koje su me zanimale. U po~etku bile su to bajke i de~ije pri~e, ali vremenom se moj interes za ~itawe pro{irio i na druge vrste kwiga, pustolovne romane, dela Karla Maja, "Gri~ku ve{ticu" od Zagorke i sli~ne.

Se}am se sa kakvim sam u`itkom ~itao kwigu "Zlatni kqu~", koja je opisivala do`ivqaje drvenog de~aka Pinokija, zatim roman o uzbudqivim putovawima diva i patuqka Gulivera, Andersenove bajke, "Olivera Tvista" od ^arlsa Dikensa, ruske bajke kao {to je "Vasilisa Prekrasna", na{u pripovetku o Ba{ ^eliku, koju mi je nekada pri~ao moj stric Du{an i mnoge druge divne i uzbudqive bajke, pri~e i romane.

Zanimqiv sadr`aj tih dela vukao me je da ~itam vi{e, daqe i {ire. ^itawe je mnogo doprinelo oboga}ivawu mog re~nika, ~i{}ewu i izbacivawu pogre{nih re~i iz mog govora i boqem na~inu izra`avawa.

Malo po malo, tokom svih preostalih sedam razreda gimnazije, postepeno poboq{avao sam izbor kwi`evnih dela, ~itao sve boqe pisce, dok nisam kona~no pre{ao na ~itawe najve}ih svetskih klasika: Tolstoja, Dostojevskog, Turgeweva, ^ehova, Dantea, Balzaka, Zole i drugih. ^itawe kwiga postalo je moja prva i najve}a strast.

Retko sam ~itao dela iz filozofije. Kada bih po~eo da ih ~itam zapao bih u delove koje uop{te nisam razumevao. U wima pojavqivali su se meni nepoznati pojmovi, koji su piscu bili jasni i koje je on podrazumevao kao op{te poznate, sa kojima je on daqe obja{wavao svoje stavove i uverewa. Nisam ih znao i naravno nisam shvatao {ta pisac ho}e da objasni.

Kwige iz umetnosti mawe sam ~itao, jer nisam umeo da ih prona|em u bibliotekama u ve}em broju. Istorijske kwige tako|e nisam ~itao, a isto tako nikada ni jedno delo iz religije. Marksizam me je donekle privla~io, ali ni te kwige, koji su razja{wavali marksizam nisam mogao da razumem.

Mislim da sam upravo zahvaquju}i stalnom ~itawu, pomalo i tokom niza godina, po~eo da se kao boqi u~enik izdvajam od proseka |aka, {to sam neosporno postigao pri kraju vi{e gimnazije. Na mene su najve}i utisak ostavili pisci klasike, umetnici i nau~nici. Klasici su kroz likove svojih dela iznosili svoje `ivotne stavove, boqe re}i mudrost qudske vrste. Umetnici su podizali lepotu i duhovnost ~oveka. Nau~nici su svojim velikim otkri}ima osloba|ali ~ove~anstvo od bede, gladi i siroma{tva. Oni su ~ove~anstvu otvarali nove neophodne puteve za opstanak i boqi i ~ove~niji `ivot.

Dok se ve}ina de~aka bavila sportom, igrala nogomet ili se bavila gimnastikom, ja sam najradije ~itao. Igrao sam se i ja sa decom, rado sam se kupao na rekama, {etao, bavio se sakupqawem maraka i imao druge zabave i zanimawa, ali mi je ~itawe bilo najmilija, najsla|a i najredovnija zabava.

Zaseban stan

Posle skoro dve godine `ivota u zajedni~kom stanu op{tina je mom ocu na kori{}ewe dodelila drugi, zaseban stan. Taj zasebni stan nalazio se, kao i prvi, ta~no pored `elezni~ke stanice. Nije bio boqi od prvog, ~ak je po kakvo}i gradwe bio lo{iji, ali odvojeno `ivqewe predstavqalo je veliku prednost. Prelazak u taj stan do`iveli smo kao veliko olak{awe. Stan je bio je dvoiposoban, pa je bilo dovoqno prostora za komodan sme{taj na{e peto~lane porodice.

To {to je zgrada bila gra|evinski nedovr{ena i {to je stan imao slabu izolaciju, zbog ~ega smo se zimi smrzavali, a leti trpeli velike vru}ine, nije nas tada mnogo zabriwavalo, jer nismo nau~ili na boqe.

36

Vera Kako se mo`e videti, iz prvih redaka mojih se}awa, imao sam bliske pretke po majci

i daqwe po ocu, koji su bili sve{tenici pravoslavne crkve. I po ocu i majci pripadao sam pravoslavnom delu `ivqa Balkana. Moj otac, a i moja majka, k}erka i unuka pravoslavnih sve{tenika, nisu verovali u Boga. Nije mi poznato da su u Boga verovali moji stri~evi, ujaci i tetke s obje strane porodice.

Dr`avno socijalisti~ko ure|ewe SFR Jugoslavije odvojilo je crkvu od dr`ave i nije sa wom zna~ajnije sara|ivalo. Na{a pravoslavna crkva imala je su`en prostor delovawa. Nije imala dovoqno sve{tenika za slu`ewe Bogu, po crkvama i me|u stanovni{tvom, ni po broju ni po odgovaraju}oj naobrazbi, niti je imala dovoqno materijalnih sredstava za osnovnu delatnost, a posebno nedovoqno da bi mogla da se razvija i {iri. Zbog svega navedenog, u vreme koje opisujem, pravoslavna crkva u Jugoslaviji vi{e je stajala u mestu, odnosno nazadovala.

Nikada mi otac i majka nisu govorili protiv vere i Boga, ali me nisu ni odgajali u verskom duhu. U takvoj situaciji ostalo mi je da sam, bez bilo ~ije pomo}i, zauzmem vlastiti stav prema Bogu i veri.

Se}am se da sam kao sasvim malo dete verovao u Boga. To znam najvi{e po tom {to se se}am da sam nekoliko puta, na Bogojavqewe, ~ekao da se Bog pojavi na nebu. Vremenom, pod uticajem nastavnog osobqa u {kolama, brojnih qudi koji su me okru`ivali i koji nisu verovali u Boga, pionirske i omladinske organizacije, verovatno i kwiga koje sam ~itao, kao i vlastitih razmi{qawa, po~eo sam osnovano i sve vi{e sumwati u postojawe Boga, bar onakvog koji propeveda hri{}anstvo.

Verujem da bi svaki ~ovek voleo da postoji Bog. Mislim da bi to za ~ove~anstvo bila velika sre}a. Me|utim zbuwivali su me mnogi, a najvi{e dva vida pona{awa i verovawa crkve, odnosno sve{tenika. Prvo nisam mogao da razumem za{to crkva, odnosno sve{tenici, od vernika uzimju novac i druga materijalna dobra. Svemogu}i Bog mo`e bar crkvi da da onoliko materijalnih dobara koliko joj treba, za{to da joj daju vernici. Drugo pitawe bilo je razbolevawe od neizle~ivih bolesti i umirawe dece, a ponekad zverski ubijane u ratovima. Pa zar svemogu}i Bog ne mo`e da za{titi bar ta potpuno nevina stvorewa koja su, prema tvrdwama hri{}anstva, na svet do{la upravo Bo`ijom voqom i promisli. Pri~a da se Bog sveti precima dece bila mi je potpuno neuverqiva, ~ak {ta vi{e naivna. Taj zao predak, koji je tokom `ivota ogrezao u grehu, mo`e u paklu, u toj bezmernoj ve~nosti, sam da ispa{ta za sve svoje grehe, ma koliki oni bili. U stvari ti grehovi i ne mogu biti nikada tako veliki da im treba ba{ ~itava neizmerna ve~nost, puna najgroznijih muka i patwi, da ih gre{nik ispa{ta, a da se opet ne mo`e iskupiti.

Postavqalo mi se pitawe ~emu onda slu`i patwa tih divnih i potpuno nevinih bi}a, male dece. Naravno bilo je i drugih pitawa u hri{}anskoj veri, na koja nisam dobijao zadovoqavaju}e odgovore, ali ova dva napred navedena izneo sam da preciznije pojasne moje osnovne sumwe i nedoumice. Ne na{av{i zadovoqavaju}e odgovore na ta dva pitawa, a i mnoga druga, zakqu~io sam da Bog ne postoji, bar ne onakav kako ga propoveda hri{}anstvo.

Deset bo`ijih zapovedi, u ve}em delu, po{tovao sam od prvog dana od kada sam ih nau~io. Ne mogu da ka`em da sam ih se dosledno pridr`avao, svih deset i sve vreme mog `ivota, ali sam odmah shvatio kakvu duboku moralnu pouku nose i koliko su izvanredni za spre~avawe zla i nequdskosti, koje bez wih mo`e da po~ini neobrazovan svet. Tokom ve}eg dela mog `ivota pridr`avao sam ih se daleko vi{e nego {to bi se to moglo o~ekivati od ~oveka koji nije vernik.

Po{tovao sam izuzetno daqweg ujaka mog oca |evrsa~kog sve{tenika Jakova Mandi}a. Prvenstveno wegova dobrota, zatim skromnost, vredno}a, neporo~nost, veselost, uvek i za svakoga lepa re~, kao i druge divne osobine koje je posedovao, u mojim o~ima uzdigle su i wega i wegovu suprugu na polo`aj retko po{tovanih osoba. A upravo on, u detiwstvu, bio mi je najbli`i predstavnik vere. Kasnije shvatio sam da je u istoriji na{eg naroda upravo na{a crkva odigrala veliku, mo`e se re}i nezamewivu, ulogu u wegovom opstanku, u svim te{kim isku{ewima kojima je bio izlo`en. Sasvim je verovatno da danas, bez we, Srpski narod ne bi postojao. Taj deo delovawa na{e crkve po{tovao sam uvek do krajwih granica. Na{ao sam se tako u neodre|enom polo`aju. Po{tovao sam izuzetno pravoslavnu crkvu, a nisam bio vernik.

37

Mislim da bih kasnije, u daqwem razvoju ovih se}awa, kada moje znawe i moja razumevawa `ivota do|u na vi{i nivo, kada ih sagledam dubqe i sveobuhvatnije, trebao opet da se povratim na moja razmi{qawa o veri, ili da mo`da napi{em jedan poseban dodatak ovim se}awima, koji bi se iskqu~ivo odnosio na to temeqno pitawe opstanka ~oveka, pitawe vere.

Marke

Po~eo sam da sakupqam marke. Tom zabavom otvorio mi se jedan novi svet, zanimqiv, zamaman i pomalo strastven. Gde bih god video marku, odmah bih razmi{qao kako da je dobijem i stavim u svoju zbirku. Ne se}am se ta~no kako sam postao sakupqa~ maraka. Se}am se kako smo, mi deca, neko vreme sakupqali marke, razmewivali, slagali, divili im se i preko wih u~ili mnoge pojmove vezane za na{u i druge zemqe: o `ivotiwama, biqu, novcu, znamenitim qudima, gradovima, umetni~kim i znastvenim dostignu}ima, va`nim istorijskim doga|ajima i drugo.

Poznavao sam drugu decu, sakupqa~e maraka, razmewivao sa wima iskustva, dobijao marke koje nisam imao u svojoj zbirci, obave{tavao se, odnosno u`ivao u tom novom i za mene veoma zanimqivom svetu. U~io sam kako da ih sre|ujem, ~uvam, re|am i razvrstavam. Tako sam sticao iskustva o urednosti, {to mi je u kasnijem `ivotu dobro poslu`ilo, posebno u vo|ewu dokumentacije.

Jednog dana bezdu{no prevario me je jedan de~ak, ukrao i odneo celu moju dugo sakupqanu zbirku maraka. Do tada nisam ni pomi{qao da postoje tako la`qiva i bezobzirna deca. U jednom trenutku nestala je moja draga zbirka maraka. Razo~arao sam se i prestao daqe da ih sakupqam. Neko vreme za mene bio je taj doga|aj prava mora. Razmi{qao sam dugo o tom de~aku, o wegovom bestidnom postupku, kao i mojoj lakovernosti. Na kraju izvukao sam za mene izuzetno va`nu pouku, da ne trebam qudima bezrezervno verovati. Stekao sam tada veoma korisno iskustvo o neiskrenosti pojedinih qudskih bi}a i o wihovim ne~asnim postupcima. To iskustvo bilo je zna~ajno za moj daqi `ivot i jedna dodatna i va`na karika u mojoj borbi za opstanak. Postao sam oprezniji prema nepoznatim i neproverenim qudima. Nikada vi{e prema takvima nisam bio ni suvi{e naivan ni preterano poverqiv.

Ujak

Jedan od dva moja ujaka bio je Radomir [olaja, tada jo{ nesvr{eni in`ewer poqoprivrednog fakulteta. Radio ja tada kao nastavnik u gimnaziji i u u~iteqskoj {koli u Kninu. Nekada bio je jedan od najboqih |aka {ibenske gimnazije. Posle zavr{etka Drugog svetskog rata, zbog nedostatka stru~nih qudi, bila je ~esta praksa da se predratni nesvr{eni studenti koriste kao predava~i u gimnazijama, u~iteqskim {kolama i drugim {kolskim ustanovama.

Ujak Radomir imao je izuzetno znawe iz mnogih gimnazijskih predmeta, a posebno dobro znao je matematiku, srpsku gramatiku, latinski i nema~ki jezik. Kao nastavnik predavao je matematiku. Nekada, pred po~etak Drugog svetskog rata, u toku studija, stupio je u veoma prisne odnose sa pojedinim qudima iz vrha Komunisti~ke partije Jugoslavije, kao na primer sa Petrom Stamboli}em i Aleksandrom Rankovi}em. Sa Petrom Stamboli}em bio je kolega sa poqoprivrednog fakuteta, a sa obojicom sobni kolega i li~ni prijateq.

Izvesno vreme bio je zagrejan za ideju komunizma. Tada je za wim tragala beogradska policija. Upla{io se hap{ewa, zatvora i drugih posledica svog politi~kog delovawa, pa je napustio komunisti~ki pokret. Drugi svetski rat proveo je u Beogradu. Pred kraj rata oti{ao je u Austriju, gde je `iveo do 1948. godine. Po savetu sestre Radojke [olaja, koja je bila u~esnik u borbi protiv okupatora i prvoborac, vratio se u otaxbinu i nastanio u Kninu, gde je radio u prosveti kao nastavnik matemetike.

Poku{avao je ujak da sve svoje sestri}e i mene nau~i da redovnije i boqe u~imo. Svi wegovi poku{aji propali su. Razlozi za wegov neuspeh bili su vi{estruki. S jedne strane nije smeo da nas ka`wava za propuste, onako kako je `eleo, jer zbog na{ih roditeqa nije smeo da nas bije. S druge strane nije imao pravilan pedago{ki nastup. Bio je isuvi{e o{tar i zahtevan, a mawe je poku{avao da nas zainteresuje za u~ewe, {to bi svakako bio boqi put. Sa tre}e strane nije pokazao dovoqnu upornost, uvek neophodnu da se postignu bilo koji zna~ajniji uspesi.

38

Re{o

U vreme koje upravo opisujem, od 1948. do 1951. godine, kada smo `iveli u dodeqenom stanu, od elektri~nih ure|aja imali smo samo jedan mawi elektri~ni re{o sa otvorenom cekas `icom i elektri~nu peglu. Osim toga, u svakoj prostoriji na plafonu, imali smo po jednu elektri~nu sijalicu, naj~e{}e od 40 vata ili mawu od 25 vata elektri~ne snage i na zidovima elektri~ne prekida~e. U me|uvremenu, pre drugih ure|aja, dobili smo radioprijemnik. I to je bilo sve. Tada nismo imali elektri~ni {tedwak, bojlere, hladwak, ve{ ma{inu, kao ni mnoge druge elektri~ne ure|aje, kojih je danas prepuna svaka ku}a.

Sva ve}a kuvawa za jelo, preko cele godine, vr{ila su se na {tedwaku na drva i ugaq. [tedwak je imao ugra|enu posebnu posudu za zagrevawe vode, odakle je uzimana topla voda za prawe posu|a, za kupawe i za druge potrebe. U kupatilu nalazila se kada, ali nije bilo bojlera. U wu smo donosili toplu vodu ili iz one posude iz {tedwaka ili iz lonca sa {tedwaka. Se}am se da kada nije bila ugra|ena u zid, ve} je slobodno stajala u uglu kupatila. Pod je bio betonski sa re{etkom od dasaka, koja je stajala ispred kade.

Za mawa kuvawa, kafe ili mleka, koristila je majka mali okrugli elektri~ni re{o sa otvorenom cekas `icom. Taj se re{o mnogo puta kvario, jer je po otvorenoj i neza{ti}enoj `ici naj~e{}e padalo pokipelo mleko. ^esto ga je majstor morao popravqati. Zbog no{ewa re{oa majstoru na opravku i tro{ewa novca roditeqi su se ~esto qutili.

Jednog dana moji roditeqi odlu~ili su da na kredit kupe novi elektri~ni re{o, sa dva puna metalna kola, koja se nisu kvarila. Za nas bilo je to pravo ~udo tehnike. Bili smo zadivqeni, a posebno je bila sre}na na{a majka. Kada bi mleko pokipelo po tom novom re{ou, majka bi ga obrisala i opet bi sve bilo u redu. Pamtim da su otac i majka tri godine otpla}ivali taj kredit. Nikada u celom `ivotu, ni ranije ni kasnije, moji roditeqi nisu kupili korisniji kuhiwski ure|aj, koji im je tako zna~ajno olak{ao rad u doma}instvu.

Radio-aparat

Jednog dana, u na{ stan, doneo je otac i ukqu~io, na{ prvi i sasvim nov, radioprijemnik proizvodwe Ei-Ni{, marke "Kosmaj". Dobio ga je preko sindikata. Se}am se da ga je platio 5.000 dinara. Pamtim i danas da su oni, koji su tada kupovali isti takav radioprijemnik po slobodnoj ceni, t.j. bez potvrde sindikata, pla}ali za wega deset puta vi{e, t.j. 50.000 dinara, {to je tada bio ogroman novac.

Taj na{ radioprijemnik predstavqao je za nas pravo ~udo. Preko wega mogli smo slu{ati vesti iz zemqe i iz celog sveta. Razli~iti radio programi, oda{iqani u slobodni prostor sa mnogih svetskih radiopredajnika, mogli su se preko na{eg radiija pratiti preko dana i no}i. Naj~e{}e slu{ali smo muziku, koju su emitovali svi kanali.

Pojavile su se zatim razne radio emisije, kao na pr. radio drame, de~ije emisije, "Veselo ve~e", pesme po `eqama i mnoge druge. Naravno, bio je tu i "Glas Amerike", sa Grgom Zlatoperom, koji je na srpskom jeziku vr{io ameri~ku propagandu u na{oj zemqi. Oni koji su slu{ali Glas Amerike, morali bi uti{ati ton i nisu smeli javno govoriti da prate ovu radio stanicu. Naravno, sve to danas izgleda naivno, ali u ono vreme zbog slu{awa Glasa Amerike moglo se lako sti}i u zatvor.

Nama je radioprijemnik bio veliki prozor u svet. Brzo smo se na wega navikli i postao nam je neophodan. Posebno je bio zna~ajan mom ocu, koji je preko wega vi{e puta dnevno, a obavezno u ve~e, slu{ao dnevne vesti. Iako nam kasnije nije bio toliko zanimqiv, kao na po~etku, vi{e nismo mogli bez wega. U to vreme uno{ewe prvog radioprijemnika u ku}u, bio je mnogo zna~ajniji doga|aj od kasnijeg uno{ewa prvog televizora.

Nova zgrada gimnazije

Tre}i razred gimnazije poha|ali smo u novosagra|enoj savremenoj zgradi. Ova zgrada nalazi se i danas, tako|e u podno`ju kninske tvr|ave. Postavqena je na polovini starog dela grada i do we se lako stizalo iz svih delova mesta. Od naju`eg centra grada i glavne prometne ulice odvajalo ju je samo jedno du`e i ne suvi{e strmo vawsko gradsko stepeni{te. U toj zgradi obje moje sestre, ja, mnogi moji prijateqi i ro|aci, kao i niz nara{taja iz na{eg kraja zavr{ili smo sredwe gimnazijsko obrazovawe.

39

Mislim da je to zdawe najzna~ajnija i najisplativija investicija, ikada utro{ena u Kninu od postanka do danas. U toj zgradi stekli su solidno obrazovawe brojne generacije u~enika i brojni talentovani pojedinci, koji su se potom rasuli po ~itavoj na{oj otaxbini i po celom svetu. Mnogi od wih, zahvaquju}i tu ste~enim temeqima obrazovawa i dodatnim obrazovawima na raznim visokim {kolama i fakultetima, postali su vrlo zna~ajni qudi, koji su dali veliki doprinos u raznim delatnostima: privrede, kulture, publicistike, nauke i umetnosti.

Te`ak `ivot

Opet bih se osvrnuo na te{ke materijalne prilike koje su tada vladale u celoj na{oj zemqi. Stanovnici na{e otaxbine `iveli su u velikom siroma{tvu i u op{toj neima{tini. Sva materijalna dobra, u celoj zemqi, a posebno hrana, bili su krajwe racionalizovani i pod kontrolom vlasti.

^ekawe u redovima za uzimawe provizacije, hleba i mleka oduzimalo mi je mnogo vremena. Tada, u prvim godinama mog boravka u Kninu, svakog dana gubio sam po nekoliko ~asova ~ekaju}i u redovima. Postojali su zasebni redovi za mleko, za hleb i za podizawe provizacije. Od nas troje dece u porodici, vaqda zato {to sam bio de~ak, pripadalo me je ~e{}e stajawe u redovima. Kolika mi je muka bila ~ekawe u redu, jo{ te`e mi je bilo neprekidno sva|awe qudi, od kojih mnogi nisu bili naviknuti na po{tovawe reda, zbog ~ega su se stalno poku{avali ubaciti u predwe delove.

Bio sam tada jo{ mlad i nejak, ali sam polako i rastao i ja~ao, Vremenom, ~ekaju}i i guraju}i se u redovima, izo{trio sam i }ud i jezik. Zahvaquju}i tim redovima, u kojima sam se zaticao u ranoj mladosti, polako ali temeqito nau~io sam da se borim za svoja prava.

Vreme je ipak, mada sporo i skoro neprimetno, u dugom nizu godina, mewalo na boqe te{ko ekonomsko stawe zemqe i snadbevawa gra|anstva osnovnim `ivotnim namirnicama. Ratom razru{ena privreda postepeno se oporavqala, redovi su se lagano smawivali, dok najzad nisu potpuno is~ezli. Vi{e ne pamtim trenutak kada se to desilo.

Prestankom tih mu~nih i dugotrajnih ~ekawa u redovima dobio sam vi{e vremena za u~ewe, ~itawe i igre.

Obnova grada

Tih posleratnih godina Knin nije imao asfaltiranu glavnu ulicu, a ni ostale. Zemqe i pra{ine bilo je svuda. Gradwa je bila stalno u toku, ali je trebalo i vremena i sredstava da se poru{eni grad koliko toliko obnovi i unapredi. Pro{le su godine dok je grad uspeo da asfaltira glavnu ulicu i druge ulice i dok je dobio kasniji izgled lepog mesta, ure|enog i prijatnog za `ivot.

Se}am se na{ih |a~kih poku{aja da pomognemo u obnovi grada. Mi, |aci, pokrenuti preko pionirskih i omladinskih organizacija, sadili smo sadnice za drvored u glavnoj ulici. Nekada, odmah posle sa|ewa, ta mala i neugledna stabalca bila su krhka i jedva primetna. Ova stabla rasla su polako i dugom nizu godina izrasla su i postala ukras grada. Bila su posebno korisna u letwim `egama, kada su prolaznicima i {eta~ima obezbe|ivala prijatnu hladovinu. Kasnije bio sam uvek ponosan na taj na{ |a~ki doprinos ure|ewu grada.

@elezni~ka stanica

Na{ stan nalazio se na samom rubu `elezni~ke stanice. Zadwi deo stana gledao je pravo na stanicu. Na `elezni~koj stanici neprekidno se kretala mawa lokomotiva, takozvana manevarka, koja je dawu i no}u razvrstavala teretne i putni~ke vagone po kolosecima. Wen rad pratilo je ~esto ogla{avawe wene sna`ne sirene, koja je kori{}ena u manevarskoj signalizaciji. Wen pisak slu{ali smo skoro neprekidno. U po~etku to weno pi{tawe jako nam je smetao, ali smo se vremenom na wega sasvim navikli.

Za nas decu `elezni~ka stanica bila je jedno od mesta za igru. U raznim igrama provodili smo na woj deo na{eg slobodnog vremena. Sre}om igrali smo se najvi{e na jednom slepom koloseku, gde je manevarka retko zalazila. Bezbroj puta preskakao sam sa vagona na vagon, prelazio preko koloseka i izme|u vagona i uskakao u vagone . Pravo je ~udo da pri toj igri niko od nas dece nije nastradao.

Jednom, pri skakawu iz vagona u vagon, nespretno sam pao i povredio cevanicu. Napravila mi se rana iz koje mi je dugo vremena tekla neka tamna krv. Imao sam dugo krastu

40

na cevanici, ali je rana na kraju zarasla. Na desnoj potkolenici imam i sada jasno uo~qiv trag od te rane.

Kroz dugi niz godina, u toku manevrisawa lokomotive sa vagonima, slu{ali smo brojne zvukove `elezni~ke stanice: zvi`dawe zvi`daqki `elezni~ara, piskove sirena lokomotiva, kotrqawe to~kova, udarawe vagona u vagon i druge. Na te zvukove toliko smo se navikli da smo najboqe spavali upravo onda kada su se oni mogli ~uti. Ti zvukovi davali su nam ose}aj da se nalazimo kod svoje ku}e.

Otac i wegovi Bukov~ani

Moj otac bio je izuzetno dobar ~ovek. Wegove veze sa qudima iz wegove rodne Bukovice bile su ~este i skoro svakodnevne. Kod nas su stalno dolazili na{i ro|aci i poznanici. Bilo ih je izuzetno mnogo. Molili su neprekidno oca da im pomogne, bilo za upis dece u {kolu, bilo zbog zdrastvene za{tite, bilo zbog wihovih poslova u op{tini ili u sudu, bilo {to su se nalazili na proputovawu ili u nekoj drugoj potrebi. Dolazili su stalno i uporno.

Moj otac, i sam ponikao iz te sredine, nikada nikoga nije odbio. U okviru svojih mogu}nosti pomagao ih je uporno i predano. Mnogima od wih trebalo je da prespavaju u Kninu, ponekad i po vi{e dana. Otac bi ih pozivao da spavaju kod nas. Mi deca ustupali bismo tada na{e krevete gostima, i tada bismo spavali na podu, na starim biqcima, sukancima i }ebadima.

Rekao bih da smo moje sestre i ja, u tim vremenima, oko tre}inu dana u godini prespavali na tim pomo}nim le`ajevima. Nismo se nikada zbog toga bunili i ~inilo nam se to prirodnim.

Se}am se jedne o{tre i hladne zime. Bio je kraj januara. Napadao je veliki sneg. @elezni~ki saobra}aj, prema unutra{wosti zemqe, prestao je na obe pruge, i preko Like i preko Bosne. Autobuske linije radile su slabo i neredovno. Moglo se do}i vozom od strane [ibenika i Splita do Knina, ali se daqe nije moglo. Autobusima se tako|e moglo do}i do Knina, ali prema unutra{wosti nije se moglo nastaviti sa putovawem.

Vi{e |aka, prete`no na{ih bli`ih i daqnih ro|aka, krenulo je prema ve}im gradovima gde su, nakon provedenih zimskih {kolskih praznika, nameravali nastaviti {kolovawe. Stigli su do Knina i daqe nisu mogli. Pet do {est tih |aka smestili su otac i majka u na{oj ku}i. ^ekali su da se vreme popravi i da prorade `elezni~ke pruge. Ali umesto da se vreme popravi, ono se jo{ vi{e pogor{alo. Bilo je toliko hladno da se u na{em stanu zamrzla voda u {oqi nu`nika, pa nu`nik nije mogao da se koristi. Sre}om bila je {oqa napravqena od `eqeza, pa nije pukla. Morali smo i}i na `elezni~ku stanicu da koristimo wihov zahod.

Otac i majka u~inili su sve da na{e ro|ake i nas uku}ane smeste u prepunom stanu i da nam obezbede hranu i spavawe. Potrajalo je to vi{e nego {to se u po~etku o~ekivalo. Mislim da smo u tom te{kom stawu proveli oko desetak dana. Prestanak nevremena, protok vozova i wihov odlazak iz na{eg stana do~ekali smo kao veliko olak{awe.

Bilo je i druga~ijih slu~ajeva. Pruge su radile, ali se nije moglo autobusima putovati prema Bukovici. Zbog velikog snega autobusi nisu saobra}ali. Se}am se da su jednom na{i ro|aci, u~enici, iz unutra{wosti zemqe vozom doputovali do Knina. Nameravali su da putuju daqe, u selo kod svojih roditeqa, da kod ku}e provedu zimski raspust. Zbog velikog nevremena i sne`nih smetova svi autobusi otkazali su polaske. Nije bilo druge, morali su da prespavaju kod nas. Ali i ujutru stawe je bilo isto. Autobusi i daqe nisu saobra}ali.

U gradovima, gdje su se ro|aci {kolovali, `ivjeli su po domovima, u kojima je bila slaba i nedovoqna hrana. Tamo uglavnom nisu imali bli`e rodbine. @eleli su da ~im pre stignu do svojih porodica, ku}nog ogwi{ta, da se domognu doma}e hrane i najedu. Ali od Knina sela \evrske i Go{i} udaqeni su preko 40 kilometara, a nije bilo nikakvog prevoza.

Tre}eg dana oni tu neizvesnost nisu vi{e mogli izdr`ati, pa su odlu~ili da pe{ke odu ku}ama. I kada je put bio ~ist, bez sne`nih nanosa, nije bilo lako pe{ke savladati tu veliku udaqenost. Ovako, sa snegom i hladno}om, bilo je to mnogo te`e. Kasnije saznao sam da su se jako namu~ili i da su, pri kraju puta, bili u ozbiqnoj opasnosti.

Oni nisu svi bili ni istih godina ni iste snage. Neki od wih, posebno mla|i, posustali su na tom dugom putu i hteli su stati. To je bilo vrlo opasno. Trebalo ih je

41

hrabriti i podsticati da nastave kretawe i izdr`e te velike napore, {to je bilo veoma te{ko. Tek u no}nim ~asovima jedva su uspeli da stignu svojim ku}ama.

Pri~ali su mi da im je najgore bilo to {to su jako ogladneli, a nisu imali ni malo hrane da se okrepe, pa su zbog toga br`e gubili snagu. Tek naknadno shvatili su u {ta su se upustili. Bilo je dramati~no, ali sre}om na kraju zavr{ilo se sve bez nesre}e. Zadovoqstvo {to su na kraju, posle svih tih muka i isku{ewa, sre}no stigli do svojih ku}a i porodica, bila im je nagrada za pretprqene muke.

\a~ki dom

Upravnik |a~kog doma u Kninu bio je moj otac. U tom domu bilo je sme{teno pedesetak |aka, mahom dece palih boraca NOR-a, od kojih su mnogi bili bez oba roditeqa. Smatram da su prosvetne vlasti napravile izuzetan izbor, kada su upravo mog oca, predratnog u~iteqa, iskusnog i veoma ~ovekoqubivog pedagoga, postavile na tu du`nost. On je brinuo o toj deci kao o svojoj i radio je to predano, od ranog jutra do kasne ve~eri, ne ostavqaju}i sebi skoro ni malo slobodnog vremena.

U domu bila su deca zbrinuta u svakom pogledu. Imala su dobar i odgovaraju}i sobni sme{taj, za tada{we prilike ukusnu i obilnu hranu, dobre higijenske uslove, odgojiteqa za nadzor nad wihovim u~ewem i pona{awem, zdrastvenu i drugu brigu. Iznad svega imala su stalnu pa`wu i brigu mog oca. Kasnije, kao stariji ~ovek, susretao sam ponekad biv{e pitomce |a~kog doma u Kninu. O mom ocu govorili su mi svi, bez izuzetka, sa mnogo topline, ~esto nagla{avaju}i da im je moj otac bio dobar kao roditeq. Sve radnike, koji su bili zaposleni u domu, od kuvarice preko nabavqa~a, do odgojiteqa i sprema~ica, birao je otac li~no. Pri izboru brinuo se pre svega da su dobri i plemeniti qudi, koji vole decu.

Izvesno vreme, mo`da polovinu godine, moja u`a porodica hranila se u tom domu. Jedna od sestara ili ja i{li smo tada, po redu, dva puta dnevno u dom, da bi ku}i donosili na{e porcije hrane, gde smo je jeli. Neko od politi~ara saznao je za to, ocenio da to nije u redu i ubrzo mom ocu zabrani{e takav na~in porodi~ne ishrane. Dok smo donosili hranu iz doma, izme|u mene i mojih sestara izbijale su sva|e, najvi{e zbog redosleda no{ewa. Otac se zbog toga qutio na nas. Smatrao je da nismo u ku}i optere}eni prevelikim obavezma i da bi zbog toga trebalo da budemo vredniji i mawe svadqivi. Bio je sasvim u pravu.

Kada bi do{lo vreme sazrevawa vo}a, otac bi sa proizvo|a~ima dogovorio da wegovi pitomci sami beru plodove, a da za uzvrat dom dobije vo}e po ni`im cenama. Bilo je to koristno za dom i velika radost za |ake. Nekoliko puta u~estvovao sam u tim berbama i svaki put bio odu{evqen.

Odnos mog oca prema deci iz doma, kao i kasnije prema u~enicima osnovne {kole, mo`e se najboqe sagledati iz ove wegove izjave koju je jednom izrekao u mom prisustvu: "Ako bi mi se desilo da mi i jedno dete nastrada u {koli, domu ili na izletu, u vreme kada ja o wima brinem, smesta bih se ubio." Poznavao sam oca i nisam ni najmawe sumwao u istinitost wegovih re~i.

Bura

Ko nije do`iveo kninsku buru taj ne mo`e ni da zamisli koliko je to jak vetar. Ponekad bi bura bila toliko sna`na da se ~ovek uop{te ne bi mogao kretati u pravcu duvawa vetra. Praviti korake uz buru zna~ilo je tada ili stajati na mestu ili se kretati unazad. Posebno je to bilo te{ko deci, jer bi ih bura, zbog wihove male te`ine, prosto nosila. Kretawe niz buru bilo je mnogo prijatnije, ali se i tada trebalo dobro paziti i oprezno kora~iti niz vetar, da se ne padne.

U pojedinim trenucima nalet vetra bio bi tako jak da je bilo najboqe stati i ukopati se nogama, naravno le|ima okrenut vetru. Ali i pored nevoqa, koje smo ponekad imali sa burom, voleli smo je. Taj vetar donosio je, iz li~kih i bosanskih {uma, tako ~ist i suv vazduh, da smo se pri wegovom duvawu ose}ali ~ilo i zdravo. I misli u glavi bi nam se ra{~istile, a u telu bili smo lagani i ose}ali smo se kao preporo|eni. Kad bi duvala bura, ~ule bi se ponekad izjave starijih qudi : "Ova bura lije~i".

Pelin

Izme|u `elezni~ke stanice i prve raskrsnice na severnoj strani Knina, De{i} raskr{}a, bile su tada gole neobra|ene ledine, po kojima je divqe rastao pelin. U vreme

42

cvetawa, brao sam ga sa ro|acima, su{io na potkrovqu zgrade u kojoj smo stanovali i osu{enog prodavao otkupnoj stanici. Dolazio sam tako do prvog samostalno zara|enog novca.

Taj novac nestajao je lako iz mog xepa. Ba{ sada setio sam se jedne prigodne engleske poslovica: "Budala i wegov novac brzo se rastaju!" Ipak bilo je zna~ajno to {to sam po~eo pomalo u~iti da pone{to sam zaradim, da se bar malo nov~ano osamostaqujem od roditeqa.

^amac

Privla~ila me je izuzetno prelepa reka Krka, svojom lepotom, bistrinom vode, prvorazrednim ribama, koje su se mogle videti kako u woj plivaju, obalama punim zelenila, prelepim kawonom, vrbama i brojnim pritokama. @eleo sam da imam ~amac, da bih lak{e pristupao reci i da bih potpunije u`ivao u wenoj lepoti. Jedan mladi}, iz doweg dela grada, obe}ao mi je da }e mi napraviti ~amac, pod uslovom da mu donesem dovoqno dasaka. U potkrovqu zgrade, u kojoj smo stanovali, nalazila se izvesna koli~ina daske. Nekoliko ve}ih i {irih utovario sam na posu|ena kolica i odvezao do ku}e tog mladi}a.

Posle nekog vremena javio mi je taj mladi} da je ~amac gotov. Sav sre}an oti{ao sam da ga vidim i preuzmem. Na moju `alost ispostavilo se, da on nije imao mnogo znawa za pravqewe ~amaca. Moj ~amac izgledao je vi{e nego jadno. Bio je lo{e sklepan i ru`an. Iako je bio na sastavima zalepqen katranom, ipak je propu{tao vodu. Poku{ao sam da sa wim zaplovim rekom i nisam uspeo. Taj mladi} obe}ao mi je da }e ga popraviti, ali to se nikad nije dogodilo. ^itav taj poduhvat zavr{io se mojim velikim razo~arawem.

Naveo sam ovaj doga|aj da se vidi koliko sam i daqe bio naivan i lakoveran i kako sam polako sticao iskustva u odnosima sa drugim qudima.

Informbiro

Godine 1948. do{lo je do ~uvene rezolucije Informbiroa. Otac Rade nije se nikada ozbiqnije bavio politikom. Bio je u~esnik NOR-a, ali nikada nije bio ~lan Komunisti~ke partije. Vi{e je bio posmatra~ nego u~esnik tada{wih politi~kih previrawa i doga|aja. Nije bio ni protivnik ni pristalica tada{weg politi~kog sistema, mada je u osnovi bio sklon socijalizmu i podr`avao ga.

On nikada nije dobijao zna~ajnije povlastice od tada{wih vlasti, ali nije bio ni progawan. Ponekad, zbog politike, imao je izvesnih smetwi, ali ne prevelikih. Skoro uvek de{avalo se to zbog wegovog brata Gojka, nepomirqivog revolucionara i isto toliko velikog zanesewaka, zbog toga `rtve svih predratnih, ratnih i poratnih politi~kih re`ima. Malo iza pojave rezolucije Informbiroa bio je stric Gojko uhap{en i bez presude sproveden da robija na Golom Otoku. Sre}om otac nije zbog toga imao ve}ih neugodnosti. Nadle`ni su vaqda shvatili da im od oca zbiqa ne preti nikakva opasnost.

Bilo je nekih pretresa na{eg stana, poziva u SUP na saslu{awe mog oca, ali se na tome sve zavr{ilo. Stric je odrobijao nekoliko te{kih godina, {to je bilo du`e od proseka robijawa i najzad bio pu{ten iz zatvora.

Robija{

U vezi sa tim te{kim i nesre}nim vremenima se}am se slede}eg doga|aja. Jednog dana moja sestra Ksenija i ja zatekli smo se sami u stanu. Odjednom na ulaznim vratima pokucao je i pojavio se jedan ~ovek, koji je tra`io na{eg oca. Primili smo ga u ku}u i po na{em porodi~nom obi~aju ponudili rakijom.

Pona{awe tog ~oveka pobudilo je na{e `ivo zanimawe. On se prema nama, deci, odnosio sa velikim strahom i neuobi~ajenim strahopo{tovawem, na koje nismo bili navikli. To je pobudilio na{u pozornost i radoznalost. Pitao sam se {ta se to de{avalo s tim ~ovekom? Tek kasnije doznao sam razloge takvog wegovog pona{awa. Taj ~ovek zvao se Mile Letunica. Bio je prvoborac NOR-a i poticao je iz sela Go{i}, susednog sela rodnog mesta mog oca. Kao pristalica Informbiroa bio je uhap{en i bez su|ewa sproveden na Goli otok, na vi{egodi{we robijawe. Upravo tada vra}ao se sa robije.

Kako mi je kasnije pri~ao moj stric Gojko, u zatvoru bio je Mile zlostavqan i to ga je psihi~ki slomilo. Bio je to razlog zbog ~ega se ~ak i prema nama deci pona{ao upla{eno i s preteranim po{tovawem.

43

Jo{ kasnije, kao odrastao ~ovek, odr`avao sam prijateqske odnose sa wim. Wegova sudbina dirnula me je duboko i `eleo sam da mu pomognem. Susretao me je uvek rado, prijateqski i sa punim poverewem. Jednom, kada sam radio na `eleznici, moja supruga Nela i ja pomogli smo mu da zaposli sina. Bio nam je zbog toga izuzetno zahvalan.

Godinama bio je izdvojen iz politi~kog i dru{tvenog `ivota u svom mestu, potcewivan, obespravqen i nesre}an. Od tog `ivotnog udesa nije se oporavio nikada, do smrti. Ovaj i sli~ni slu~ajevi otvarali su mi o~i i spre~avali me da bezrezervno i nekriti~no prihvatim sve politi~ke mere koje je preduzimala tada{wa vlast.

Bio sam pristalica socijalizma i nisam bio protivnik re`ima. Ipak, po pitawu politike, imao sam uvek svoja vlastita uverewa i razmi{qawa, koja se nisu, ni uvek ni sasvim, slagala sa potezima vladaju}e oligarhije. Ova moja uverewa godinama sam sve vi{e u~vr{}ivao, polako odrastaju}i, sti~u}i nova znawa i pove}avaju}i `ivotna iskustva. @eleo sam uvek da budem svoj, da imam svoja vlastita mi{qewa, uverewa i stavove, i u tome sam uglavnom uspevao.

Masovno {kolovawe

Istakao bih jednu ~iwenicu, koja je bila izuzetno va`na, mo`da najva`nija u ~itavom posleratnom razvoju na{e otaxbine: neverovatno mnogo i gradske i seoske dece bilo je tada na {kolovawu. Ni danas mi nije jasno kako su u tome uspevale tada{we vlasti. Siroma{na deca bila su ne samo izjedna~ena sa bogatijom ve} su imala mnoge prednosti i povlastice u {kolovawu: lak{e su se sme{tala u |a~ke domove, dobijala su nov~anu i drugu materijalnu pomo}, stipendije i drugo.

Poha|ane su razne {kole, koje su bile pune |aka. Mnoga deca sa sela odlazila su u gradove da u~e. U svim ve}im i mawim gradovima bilo je mnogo starih, ali i novootvorenih {kola. Znawe se sticalo na sve strane. Nekada{wa povlastica bogatijih postala je op{ta. I stariji gra|ani su se do{kolovavali, kao {to se do{kolovala i moja majka Du{anka, jer je posle rata nastala potreba za velikim brojem nastavnog i svakog drugog stru~nog osobqa. Mnogi stru~ni qudi poginuli su u ratu, a broj |aka se veoma pove}ao. Ta pojava, velikog broja |aka u raznim stru~nim {kolama po svim gradovima zemqe, zadr`ala se godinama.

Verujem da je upravo to {kolovawe bilo va`nije od politi~ke i druge propagande ili privrednog delovawa re`ima, {to je na{a otaxbina krenula ka boqoj i sre}nijoj budu}nosti. Mislim da je Lewin bio u pravu kada je tvrdio da samo obrazovawem qudi mogu da zakora~e u boqi i sre}niji `ivot. Ne postoji ni{ta drugo {to mo`e ~oveka boqe i pouzdanije uzdi}i od naobrazbe. Naobrazba je osnovni temeq svakog napredka. I koja je vrednost svesti nobrazovanog ~oveka? Rekao bih veoma mala.

Navija~

Pamtim veliku strast koju su moji vr{waci pokazivali za sport i za navijawe, posebno u nogometu. U Kninu, najve}e razdvajawe me|u navija~ima pojavilo se u navijawu za dva vode}a dr`avna tima, za nogometni tim "Crvenu Zvezdu" i za nogometni tim "Partizan". Bilo je i navija~a nogometnih timova "Hajduk" i "Dinamo", pa i drugih, ali znatno mawe.

Jednog dana, 1949. godine, neko vreme po na{em doselewu u Knin, moj brat od tetke i moj vr{wak Milan-Mi}o Gavranovi} upitao me: "Za koga navija{?" "Za nikoga!", odgovorim ja. On mi odlu~no re~e: "Od danas navija{ za "Partizan!" Ja pristadoh i tako postadoh partizanovac.

Nikad nisam postao strastven navija~, ali sam u po~etku srame`qivo, a kasnije sve odlu~nije navijao za nogometni klub "Partizan". Nekako mi je postalo jasno i za mene bilo je potpuno razumqivo da je "Partizan" najboqi tim.

Rekao bih da je to neka ~udna osobina qudi, posebno dece, da se lako zagreju za ne{to ili nekoga, iz nekih nejasnih i nepouzdanih razloga i da kasnije uporno i postojano brane taj svoj stav, ponekad suprotno mnogim jasnim ~iwenicama. Izgleda da je to osobina i qudi kad se zaqube u osobu suprotnog pola, ili kada se zagreju za neku politi~ku stranku.

Pubertet

Puberbet se pojavio prirodno i spontano. Boqe da ne govorim o svim onim neverovatnim ma{tawima i preteranim stavovima koje to vreme donosi svakoj mu{koj i

44

`enskoj mladoj osobi. Svakom odraslom to je mnogo jasnije. U svemu se preterivalo. Ideje su bile skoro neverovatne.

Po`alio bih se na skoro sasvim ravnodu{an stav koji je po tom pitawu imala {ira dru{tvena zajednica. Malo je bilo starijih i upu}enijih osoba, koje su htele da pomognu, da bi nam razjasnili uzroke tog stawa. Kako da odgovorimo na brojna pitawa, koja su se na tom planu postavqala, ostalo je da razre{imo sami. ^esto su nas obave{tavali nepouzdani pojedinci, daju}i nam ponekad pogre{na, a ponekad i potpuno neta~na i ~ak glupa obja{wewa. Ispravqawe krivih stavova zahteva mnogo vi{e napora nego ugra|ivawe novih.

Kako je ko od mojih vr{waka u tom pro{ao, ne znam sasvim pouzdano, ali li~no dosta dobro sam se snalazio. Opet, po ko zna koji put, pomogla mi je zainteresovanost za ~itawe. Pronalazio sam dobre kwige, koje su obra|ivale ta pitawa. Nalazio sam u wima odgovore, za brojna pitawa koja mi je postavqao `ivot, pa i ova koja su proizlazila iz puberteta.

Zaqubqivao sam se i odqubqivao kao i svi moji vr{waci, ali sem ma{tawa, ponekih razgovora, grupnih sastanaka sa devoj~icama, kupawa na rekama i jezerima, zajedni~kih nastupa u horovima, izleta u prirodu, nisam imao nikakve samostalne sastanke ni sa jednom devojkom. Tek znatno kasnije, kada sam sasvim odrastao i stasao u ozbiqnog, odgovornog i privla~nog mladi}a, kada sam pro{ao kroz pubertet, upustio sam se u prve i ozbiqne veze sa devojkama, od kojih se jedna zavr{ila brakom.

Du`ina `ivota

Tih dana razmi{qao sam ponekad o `ivotu i o smrti. Pitao sam se {ta je ciq qudskog `ivota i kakav }e biti moj `ivot u budu}nosti. Nisam mogao ni pribli`no da pretpostavim kako }e te}i moj `ivot, ali sam bio pun lepih nadawa. Bio sam uveren da }u imati sretan i dug `ivot.

U tim razmi{qawima zaokupqala me je najvi{e smrt, kao kraj `ivota. Poku{avao sam da zamislim trenutak smrti i nikako se nisam mogao pomiriti sa ~iwenicom da posle smrti ~ovek ni na jedan na~in vi{e ne postoji.

Se}am se da sam kao malo dete, kada sam prvi put o tome razmi{qao, imao ose}aj da }e neminovna smrt do}i tek u nekoj izuzetno dalekoj budu}nosti. Ta smrt mi se ~inila tako dalekom, kao {to danas zami{qam vreme od 10.000 godina. Kako sam rastao i razmi{qao to zami{qeno vreme do moje smrti stalno se smawivalo. Kada mi je bilo preko deset godina, to vreme koje sam zami{qao da }e prote}i do moje smrti, poprimilo je razlo`nije okvire, makar je jo{ uvek bilo dosta veliko.

Se}am se moje nepomirqivosti sa ~iwenicom da se mora umreti, kao i mog velikog straha od tog doga|aja. Tokom vremena i mojim odrastawem, taj strah od smrti smawivao se sve vi{e.

Rekao bih da je moj strah od smrti bio tim ve}i, {to je ispred mene bilo du`e vreme `ivota, a mawi kako se vreme `ivota smawivalo. Danas, kada je jasno da se godine preostalog mog `ivota vi{e ne mogu meriti ni decenijama, taj strah od smrti mawi je nego {to je bio ikada ranije. Osnovano o~ekujem da }e se taj strah i daqe smawivati.

Nao~are

Kada sam imao oko 13 godina primetio sam da lo{ije vidim. Po stiskawu mojih o~nih kapaka, pri gledawu, to uo~i{e neki profesori i upozori{e i mene i moje roditeqe da bi trebalo da odem kod o~nog lekara. Kako tada nije bilo o~nog lekara u Kninu, odveo me je otac u [ibenik.

Na pregledu ustanovio je lekar da sam blago kratkovidan, sa dioptrijom od minus 0.5. Mislim da sam ovu kratkovidost dobio zbog toga {to sam mnogo ~itao uz slabo svetlo. Zbog nekih razloga otac mi zadugo nije mogao nabaviti nao~are, pa mi se vid jo{ vi{e pogor{ao. Morali smo stoga ponovo i}i u [ibenik. Lekar je taj put prona{ao da mi se vid znatno pogor{ao i da imam dioptriju minus 2,5. Posle tog drugog pregleda uspeo je otac da mi odmah nabavi nao~are i pogor{awe mog vida se na tome zaustavilo.

Kada sam sa nao~arima stigao u Knin, bilo je izvesnih, meni neprijatnih, komentara me|u mojim {kolskim drugovima i devoj~icama. Iako mi se to nije dopadalo morao sam nao~are nositi, pa sam to prihvatio kao neminovnost. Vremenom navikao sam se na wih, nosio sam ih godinama, a nosim ih i danas. U me|uvremenu vid mi se donekle poboq{ao i sada imam dioptriju minus 1,5.

45

Ribarewe

Reka Krka i wene pritoke obilovale su vrhunskom ribom. Najcewenija riba u Krki bila je planinska pastrmka, koja je imala prekrasne boje. Po prirodi pastrmka je grabqivac. Hvata i guta sva mawa `iva bi}a, koja se kre}u ispod i malo iznad vode. Izvanredan je skaka~ i ~esto, tokom hvatawa plena, za kratko iska~e iz vode. Ne `ivi u jatima ve} pliva usamqena, uvek usmerena prema dolaznom toku vode.

Kad bih {etalo obalom Krke, mogao sam ~uti povremen pqusak pastrmki, koje bi izletale iz vode i hvatale razne insekte koji su leteli iznad. Lovila se te`e, ali je po kakvo}i mesa bila prvorazredna poslastica.

Moj otac bio je sportski ribar i strastven ribolovac. Po{tovao je pravila sportskog ribolova i u~estvovao u svim izletima, koje je ribarsko dru{tvo organizovalo, kao odlazak na dowe tokove Krke i na bliske reke, Zrmawu, Cetinu i Unu. Sve susedne reke bile su bistre i ~iste i imale su vi{e ribe nego Krka, pogotovo u odnosu na delove toka bli`e Kninu, gde je bilo mnogo ribolovaca, koji su izlovili ve}i deo.

Koliko je tada ribe mogao uloviti uporniji sportski ribolovac mo`e se zakqu~iti iz jedne izjave mog oca. Pri~ao mi je jednom, a znam da je redovno merio ulovqenu ribu i ulov uredno upisivao u svoju kwigu, da je u jednoj sezoni ulovio 74 kilograma pastrmki. To je bila zadivquju}a koli~ina ulova, posebno zbog vanrednog kvaliteta tih pastrmki.

Pastrmka se mogla pripremati na sve uobi~ajene na~ine, predvi|ene za ribu: kuvawe, pr`ewe, ro{tiq i brodet. Na sve te na~ine spremqena, bila je vanredno ukusna, po ~emu je jedinstvena. Svaka druga riba zahteva poseban izbor kuvawa, da bi se istakao wen kvalitet. Tu je poto~na pastrmka nenadma{na. U to vreme majka nije volela ribu. Nekada davno, kada je bila dete, zapela joj je ribqa kost u grlu i upla{ila se. Od tada ju je izbegavala. I pored toga {to smo mi, wena deca, obo`avali da jedemo ribu, gun|ala je uvek kada bi je otac donosio sa reke.

@ivela je u reci Krki jedna endemska vrsta pastrmke. Imala je latinski naziv koji se zavr{avao sa -krkenzis, a narod ju je zvao sa nekoliko lokalnih naziva: mekousta, zlatousta odnosno zlousta. Imala je znatno mawa usta u odnosu na obi~nu poto~nu pastrmku. Kada bi se neka od ovih riba uhvatila na varalicu, ona bi besno skakala i izvijala se, kao pet puta te`a obi~na pastrmka.

Imao sam vi{e prilika da gledam tu pastrmku, dok je love razni ribolovci, pa i moj otac. Bila je zakonom za{ti}ena i ribolovac je bio obavezan da ulovqenu pastrmku vrati u reku. To se uglavnom po{tovalo, a re|e ne, posebno kada je bila re~ o ve}em primerku.

Nekoliko puta imao sam priliku da jedem tu pastrmku. Bila je mnogo ukusnija od obi~ne. Se}am se jednom, u vreme kada sam bio student, da sam {etao obalom Krke, i to wenim prvim kilometrom toka. Jedan mom~i}, love}i ribu na mu{icu, uhvatio je jednu pove}u pastrmku, te{ku oko 400 grama. Prepoznao sam tu ribu i video da je u pitawu zlatousta. Pitao sam ga bi li mi je prodao. U po~etku re~e da ne bi, ali kada sam mu ponudio jednu umerenu svotu, za koju se wemu ~inilo da je prili~no visoka, predomislio se. Sav sretan platio sam ribu i odneo je ku}i. Se}am se da je pripremqena za jelo bila izvanredna.

[ah

Ve} od vremena kada mi je otac, za deseti ro|endan, kupio {ahovsku garnituru, postao sam odu{evqeni pristalica te drevne igre. Bio sam zadivqen tim novim iznena|uju}im svetom, u koji sam dospeo preko {aha. Otac me je nau~io prvim potezima i igraju}i, malo po malo, postajao sam sve ja~i igra~. Po znawu {ahovske igre brzo sam ga prestigao i redovno u me~evima pobe|ivao.

U to vreme op{te neima{tine i nedostatka novca, igra~aka, hrane, ode}e, sportskih terena, sportskih rekvizita, kada je bio velik problem nabaviti bilo kakvu loptu, bio je {ah mnogima jedina lako dostupna i jeftina zabava. Bila je to zabava siroma{nih. [ah je bio i ostao velika magija, jedna od najve}ih i najzagonetnijih u ~ovekovom svetu.

Postao sam veliki zaqubqenik te drevne igre. U~io sam mnogo igraju}i {ah, a posebno sa igra~ima boqim od sebe. Vremenom postadoh jedan od ja~ih igra~a {aha, pre svega u razredu, zatim u gimnaziji, a kasnije u gradu. Isticao sam se posebno u brzopoteznim partijama. U~estvovao sam i na gradskim turnirima.

46

Na jednom regularnom turniru, u gradskom {ahovskom klubu, osvoijo sam tre}u kategoriju, presko~iv{i ~etvrtu. Postao sam igra~ kojeg su se po~eli bojati i seniori. Za mene je nastalo prelomno vreme. Ili nastaviti tim putem i postati vrsan igra~ {aha ili ostati malo boqi igra~ od proseka. Tada, jedan od najja~ih igra~a u gradu, pozvao me je i uputio na izu~avawe {ahovske literature.

Se}am se da mi je, na prou~anawe, dao kwigu u kojoj je bila izlo`ena teorija {ahovskog otvarawa zvanog damin gambit i damina indijska odbrana, do tada najomiqenije {ahovsko otvarawe u {ahovskoj teoriji. Kwiga me je osvojila i po~eo sam sa upornim radom.

Uskoro shvatio sam, da je ovladavawe tom teorijom ogroman posao i da zahteva moje puno `ivotno opredeqewe. I pored ogromne qubavi, koju sam imao prema {ahu, odlu~io sam da odustanem od izu~avawa teorije. Moje `ivotne ambicije bile su tada ve} usmerene prema tehnici i kwi`evnosti. Napredovao sam i daqe u savladavawu {ahovske ve{tine, ali ne onako sna`no, kako bih napredovao da sam prou~avao {ahovsku teoriju. Postao sam malo ja~i igra~ od proseka, ali ne onoliko jak koliko su to bili oni igra~i koji su u~ili teoriju {aha. Na jednom brzopoteznom turniru u gradu, osvojio sam ~etvrto mesto i to mi je bio najve}i {ahovski uspeh u mladosti i na wega sam bio dugo vremena ponosan.

[ahovska igra ostala mi je qubav do dana{weg dana. Proveo sam bezbrojne ~asove, pa i dane u {ahovskoj igri. Ko nije bio strastven igra~ {aha, ne mo`e ni pribli`no da shvati tu strast. Kad bih igrao {ah, sve drugo postajalo mi je neva`no. Bio bih tada u dubokoj koncentraciji, slabo bih reagovao na vawske doga|aje, misli bi mi bile zaokupqene {ahovskim zamislima, sav bih utonuo u matemati~ki svet. Celo moje duhovno bi}e stremilo je ka jednom ciqu, kako na}i re{ewe za pobedu.

Nisu se nikako prevarili oni koji su {ah svrstali u sport, iako tu nema skoro nikakvog kretawa tela. To je u stvari sport duha. Da bi duh bio sposoban za vrhunski {ah i telo je moralo biti sna`no, pa su vrhunski {ahisti morali biti predani sporta{i, da bi lak{e pobe|ivali. Treba se setiti latinske poslovice: "Zdrav duh u zdravom telu". Pravila {aha su kristalno ~ista, a ideje su visokoumne. Nije bilo ~udo da su kompjutere morali izuzetno da unaprede da bi savladali tu neverovatno slo`enu i umnu igru, sa milionima zamisli.

Razmi{qao sam ~esto o razlo`nosti moje odluke da ne ulazim dubqe u teoriju {aha. Vi{e puta zapitao sam se da mo`da nisam pogre{io. Svaki put, posle du`eg razmi{qawa, uvek sam dolazio do istog zakqu~ka, da sam ispravno postupio. Vrhunski {ah zahteva stalo`enost, talenat, velik rad i izvanredno pam}ewe. Pam}ewe mi nikada nije bila ja~a strana.

I kasnije imao sam izvesnih uspeha u {ahovskoj igri. I van Knina u~estvovao sam na nekim turnirima, ~ak osvajao prva mesta, ali najve}e zadovoqstvo bilo mi je {to sam me|u amaterima bio ja~i igra~ i me|u takvima skoro redovno pobe|ivao. Na osnovu izjava nekih mojih ja~ih suigra~a, rezultata moje igre i na osnovu moje li~ne procene, u mom {ahovskom vrhuncu igrao sam snagom izme|u prvokategornika i kandidata za {ahovskog majstora.

Mogao bih o {ahu jo{ mnogo toga da ka`em, ali se bojim da suvi{e ne opteretim one koji ne znaju ili ne cene ovu igru.

Mala matura

Drugi razred gimnazije {kolske godine 1948/49. zavr{io sam dobrim uspehom. Nisam imao ni jednu dvojku, imao sam dve ocene vrlo dobar, a sve ostale ocene bile su mi dobar. Iz vladawa imao sam ocenu vrlo dobar, {to svedo~i da sam bio nemirno i nesta{no dete. Na mojoj svedoxbi potpisao se tada{wi direktor gimnazije An|elo Mi{kov.

Tre}i razred gimnazije, {kolske godine 1949/50. zavr{io sam vrlo dobrim uspehom. Imao sam ~etiri ocene dobar i pet ocena vrlo dobar. Ocena iz vladawa bila mi je odli~an. Direktor gimnazije bio je i daqe An|elo Mi{kov.

Kada se pogledaju moje ocene iz prvog, drugog i tre}eg razreda gimnazije, mo`e se uo~iti lagani, ali stalni porast mog {kolskog uspeha. Sada znam da je to bila moja `ivotna osobina. Uvek, kada bih ne{to po~imao da radim, u po~etku radio sam dosta te{ko i sa naporima, a kasnije, u toku vremena, postajao sam sigurniji, ~vr{}i i boqi.

Uo~i polagawa male mature, da bi me podstakao na boqu pripremu ispita, moj ujak Radomir [olaja razgovarao je sa mnom i obe}ao, da }e mi, za slu~aj da polo`im malu maturu

47

sa ocenom vrlo dobar ili ve}om, pokloniti 500 dinara. Imao je tada ujak mese~nu zaradu od oko 3.000 dinara. Bioskopska ulaznica ko{tala je 7 dinara. Izra~unao sam da mogu, za obe}ani iznos nagrade, oti}i u bioskop oko 70 puta.

Zapeo sam da {to boqe pripremim maturski ispit i polo`io sam ga sa vrlo dobrim uspehom. U mojoj svedoxbi pi{e: "FNRJ, Narodna republika Hrvatska, SVJEDO@BA o ni`em te~ajnom ispitu", moji podaci: otac, datum ro|ewa, mesto, narodnost, zavr{en tre}i razred gimnazije, kada i gde, polagao je 16. juna 1950, ocene 2 trojke, 7 ~etvorki i 2 petice, vladawe odli~an. Potpisnici su bili ~etiri ~lana ispitne komisije, predsednik ispitnog odbora i direktor A. Mi{kov.

O~ekivao sam da }e ujak izvr{iti svoje obe}awe. Na`alost on to nije u~inio. Mislio sam dugo da je ujak to naprosto zaboravio. Bio sam ponosan i stidqiv da bih ga na to podsetio.

Nekoliko godina o~ekivao sam neprekidno da }e se ujak odjednom setiti svog obe}awa i da }u tako dobiti taj obe}ani novac, ali se to nije dogodilo. Mnogo kasnije, boqe upoznav{i ujaka, shvatio sam da je to svoje obe}awe namerno zaboravio. Bilo je to moje prvo veliko razora~ewe u moje starije, kojima sam do tada bezrezervno verovao. U~io sam polako da na{i stariji nisu onakvi kakve ih zami{qamo i da sve {to obe}avaju ponekad ne izvr{avaju.

Sa uspe{no polo`enim ispitom zvanim mala matura, u leto 1950. godine, kada sam imao 13,5 godina, stekao sam pravo na daqe {kolovawe u vi{im razredima gimnazije. Istovremeno zavr{ilo se jedno `ivotno razdobqe, koje je jo{ uvek pripadalo detiwstvu. Bilo je na redu {kolovawe u vi{oj gimnaziji, potpuno psihi~ko i fizi~ko odrastawe i ulazak u punu zrelost.

48

49

VI[A GIMNAZIJA

Po~etak U vi{u gimnaziju krenuo sam u septembru 1950. godine. Vi{a gimnazija imala je pet

razreda. Kada sam krenuo u ~etvrti razred gimnazije, bio sam jo{ uvek de~ak. Se}am se sa koliko sam `eqe ~ekao po~etak {kolske godine. Nikad nisam mogao da procenim da li mi je po~etkom leta bila ve}a `eqa da se predhodna {kolska godina zavr{i, ili krajem leta da nova po~ne. Prijatno me je uzbu|ivao svaki po~etak nove {kolske godine. Leto sam provodio prete`no na selu, u radu i igrama, a mawim delom u gradu. U gradu provodio sam vreme iskqu~ivo u odmarawu, ~itawu i kupawu. Posle tog letweg len~arewa, pojvila bi se kod mene sna`na `eqa za radom i u~ewem.

Odre|enog dana, po~etkom meseca septembra, po~eli bi |aci da se okupqaju pred zgradom gimnazije. Sa svih strana grada dolazile bi grupe u~enika i punile prostor pred {kolom. Nastala bi velika graja okupqene dece. Pozdravqali bi se drugovi koji su za vreme raspusta dugo bili razdvojeni. Prepri~avali su se najva`niji do`ivqaji u toku raspusta, ko je gde bio i kako je proveo praznike. Razmewivali smo zanimqive vesti, novoste~ena iskustva i obavea{tavali se me|usobno o na{im najuzbudqivijim letwim provodima.

^itava ta grupa u~enika bila je puna veseqa, zadovoqstva, vedrine, nade i mladala~kog poleta. @ivot je punom snagom izbijao iz cele te skupine. Bazduh je bio ispuwen snagom uzbu|ene i uzavrele mladosti. ^ak se i na licima na{ih razrednih stare{ina ose}ala polet i veselost.

Razredne stare{ine pozvali bi |ake da u|u u zgradu gimnazije, mi bismo se razvrstali po razredima, u{li u u~ionice i prema dnevnicima razredne stare{ine izvr{ile bi proziv prisutnih u~enika. I u wihovom nastupu i u na{em pona{awu ose}alo se sve~ano raspolo`ewe. Dali bi nam sedmi~ni raspored {kolskih ~asova, popri~ali sa nama, malko se sa nama i po{alili, posavetovali koje kwige i kakve bele`nice da kupimo, a zatim bi nas pustili da idemo svojim ku}ama. Tako bi se radosno i sre}no zavr{io prvi dan {kole. Slede}eg dana po~ela bi nastava, u~ewe i svakodnevni |a~ki `ivot.

Sestre

Dve godine starija sestra Lenka i{la je u gimnaziju dva razreda ispred mene. U razredu se isticala kao boqi u~enik. Za svoj uzrast bila je prili~no obrazovana i veoma muzikalna osoba, a u gimnaziji va`ila je kao lep{a devojka. Imala je velik broj kolega i koleginica, sa kojima se dru`ila. Sa wima sam, uz wenu pomo}, ostvarivao poneke drugarske odnose. Rado sam se sa wima dru`io, jer su bili stariji, iskusniji i meni zanimqivi. Poneke wene prijateqice bile su jako muzikalne, {to me je veoma privla~ilo. Kada sam bio stariji, neke od wenih koleginica su mi se dopadale, ali im to nisam smeo da ka`em.

Od starije sestre nasle|ivao sam kwige za {kolu, pa sam uglavnom u~io iz tih ve} upotrebqavanih kwiga. Sa sestrom sam se povremeno sukobqavao. Tome je najvi{e pridonosila na{a majka, jer je sve svoje sukobe sa na{im ocem prenosila na nas decu. Pri tome delila je uvek porodicu na mu{karce i `ene, stavqaju}i u pitawe ve}a prava mu{karaca u porodici, i time izme|u mene i sestara nepotrebno stvarala neprekidnu napetost.

Dve godine mla|a sestra Ksenija-Senka i{la je u {kolu tri razreda iza mene. Bila je osredwi |ak. Nastavu je savladavala lako, ali se nije posebno isticala. U detiwstvu bila je mezim~e u`e, pa i {ire porodice, a kasnije i celog grada. Bila je sitna, okretna, zgodna, lepa, zabavna i izuzetno dobro}udna. Veoma uspe{no u~estvovala je u raznim folklornim grupama, u peva~kom zboru i u dru{tvu za telesno vaspitawe. Primana je svuda i na svakom mestu sa velikom naklono{}u i posebnim zanimawem.

To, {to je bila tako omiqena i povla{}ena u detiwstvu, osvetilo joj se kasnije, kada je u{la u pubertet. Ni u porodici, ni me|u prijateqima, ni u gradu, niko je nije ozbiqno shvatao. Zbog toga je dugo vremena mu~ila muku da bi se dokazala kao odrasla i odgovorna li~nost.

50

Zakqu~avawe ku}e Posle rata, pa sve negde do 1950. godine, nikada ni po danu ni po no}i nismo

zakqu~avali stan. Naviku zatvarawa stana nismo imali jer je svet tada bio mnogo po{teniji nego danas. Mi uku}ani ponekad bismo napustili stan i u wemu ne bi ostao niko, a vrata bismo ostavili nezakqu~ana.

Jednom, u gradu, pri{ao je mom ocu jedan poznati seqak. Rekao mu je da ga je tra`io u stanu. Na{ao je stan prazan i nezakqu~an, pa eto po{ao je u grad da ga tu poku{a prona}i. Izgleda da je moj otac tek tada shvatio koliko je rizi~no ostavqati otvoren i prazan stan i da je upravo tada doneo odluku da u budu}e, kada napu{tamo stan, moramo zakqu~avati ulazna vrata. Od tada po~eli smo to redovno ~initi.

I tada, kada smo po~eli zakqu~avati stan, situacija je delomi~no bila sli~na prethodnoj. Po zakqu~avawu stana, kqu~ bismo ostavili ispod tepiha, pa ga je svako mogao uzeti, otvoriti stan i u}i u wega. Jednog dana nestao nam je ve{ koji smo su{ili na prozoru stepeni{ta zgrade. To se desilo oko pet godina po svr{etku rata. Bili smo veoma iznena|eni i zate~eni tom kra|om. Dugo nismo mogli shvatiti za{to i odakle su se pojavili kradqivci. Taj slu~aj dodatno je u~vrstio na{u odluku o budu}em obaveznom zakqu~avawu stana.

Da do|e do slede}e odluke, da se stan zakqu~ava ~ak i onda, kada su stanari prisutni u ku}i, proteklo je jo{ mnogo godina. Ni pribli`no ne mogu da se setim kada se to desilo, ali pomi{qam da se to moglo dogoditi u vreme kada sam bio na studijama.

Rusi

Duboko u na{im srcima bila je usa|ena velika qubav prema ruskom narodu i Rusiji. Vaspitavani u duhu velike qubavi prema ruskom narodu, voleli smo SSSR i poistove}ivali ga sa Rusijom. Ameriku nismo mrzeli, smatrali smo je savezni~kom zemqom, ali smo uvek davali prednost Rusima. Kadgod je trebalo navijali smo za Ruse. I danas se se}am mi{qewa mog pokojnog strica Gojka, koji je izrekao jednu zanimqivu re~enicu, koja je predstavqala wegovo, a i na{a tada{wa ~vrsta uverewa: "Oru`je kojim se ~uva sloboda na{eg naroda kuje se na Uralu".

Kada bi ruska nogometna reprezentacija igrala bilo gde u svetu, navijali smo za wu. Kada su ruski sportisti nastupali na sportskim takmi~ewima u svetu, opet bismo navijali za wih. Kad bi Rusi postigli neki zna~ajniji uspeh na nau~nom ili vojnom planu, radovali smo se kao da smo mi bili u pitawu.

Sve uspehe Rusa, na bilo kom planu, do`ivqavali bismo kao uspeh Srba i Jugoslovena. Kada su Rusi izvr{ili prvu uspe{nu probu atomskog oru`ja, srce nam je opet bilo prepuno zadovoqstva. Ukratko, voleli smo Ruse i SSSR kao i na{u zemqu Jugoslaviju.

^itaju}i roman "Tihi don" od Mihaila [olohova, u ruskim kozacima prepoznavali smo na{e qude. Videli smo velike sli~nosti izme|u tih ponosnih i borbenih kozaka i Srba. Kada smo ~itali velike ruske klasike: Tolstoja, Dostojevskog, Turgeweva, ^ehova i druge, u likovima iz wihovih romana videli smo qude iste du{e kao {to su na{e srpske. Ruske pripovetke bile su nam veoma drage i bliske. Pu{kin i Jesewin bili su za nas vode}i pesnici sveta.

Ruska muzika bila nam je veoma bliska. Ponosili smo se Boq{im teatrom, ruskim baletom, [aqapinom i ^ajakovskim. Voleli smo ruske {ahiste i navijali za wih. Bio je to narod sa umetni~ki najdarovitijim qudima na svetu. Nismo mogli da shvatimo da postoji neko ko ne voli taj veliki, plemeniti i talentovani narod.

Nuklearna bomba

Tih poratnih godina visila nam je stalno nad glavom opasnost od nuklearnog rata. U svim govorima svetskih mo}nika neprestano je upozoravano na mogu} nuklearni rat i na neslu}ene opasnosti od takvog sukoba po ~oveka i celu qudsku civilizaciju. Bilo je mnogo politi~ara koji su verovali da je nuklearni rat mogu}, izra~unavaju}i koliko bi bilo `rtava na sukobqenim stranama i ko bi pobedio.

Dugo vremena pro{lo je dok na sukobqenim stranama, istoku i zapadu, nije sazrela jasna svest, da je svaki atomski rat u stvari propast celog ~ove~anstva. Tek tada prestali su neprekidni napadi na na{e du{e i neprekidne pretwe nuklearnim ratom. Mnogo kasnije,

51

kada je do{lo do kvara na ruskoj atomskoj elektrani kod ^ernobiqa, svet je jasnije shvatio koliko je sna`no ugro`en ~ak i mirnodopskim kori{}ewem atomske energije.

Pojava hidrogenske bombe jo{ vi{e je upla{ila protivnike rata. Mnogostruko uve}ana razorna mo} hidrogenske bombe stravi~no se nadvila nad svetom. Ukupan broj nuklearnih bombi pove}avao se iz godine u godinu. @iveli smo u ta opasna vremena, pa smo iz dana u dan bili prisiqeni da, od strane pojedinih politi~ara, slu{amo upozorewa i pretwe nuklearnim ratom.

Propaganda

Kada se Jugoslavija odvojila od zemaqa socijalisti~kog bloka, u na{u zemqu, zajedno sa `itom i novcem, stigo{e i ameri~ki propagandni filmovi i rok muzika. Gledali smo lepu glumicu Ester Vilijams u prvom kolor filmu koji se kod nas prikazivao "Bal na vodi" i druge ameri~ke filmove.

Prema tim filmovima `iveli su u Americi sre}ni, bezbri`ni i lepo obu~eni qudi. Imali su sve: novac, automobile, odela, bazene za kupawe i divne ku}e. Plemeniti poslodavci voleli su radnike vi{e nego sami sebe. U tim filmovima gledali smo wihove predivne pustolovine, koje su uvek zavr{avale sre}no.

Kada su wihovi rok peva~i pevali, videli smo kako sre}na ameri~ka mlade` igra i peva. Videli smo kako belci vole crnce.

Pravosu|e je bilo mudro, po{teno i savr{eno, a zlo~inci su uvek zavr{avali u zatvoru ili bili pobijeni. Policija je pomagala siroma{ne i bila je produ`ena ruka najpo{tenijeg pravosu|a na svetu.

Sve to pokazivalo je nama Jugoslovenima u kakvom bednom svetu `ivimo i {ta bi trebalo da bude na{ uzor. Gutali smo tu propagandu kao pijanci alkohol.

Pro{le su godine, a mi polako doznadosmo: Elvis Prisli bio je narkoman i agent ameri~kih obave{tajnih slu`bi. Umro je mlad od preterane upotrebe droge. Kju-klus-klan i daqe hara Amerikom, a 70% crnaca tokom svog `ivota dospeva u zatvor, uglavnom samo zbog toga {to su crnci.

Ameri~ki nau~nici objavi{e kwigu "Siroma{na Amerika", pa doznadosmo da 35% Amerikanaca `ivi ispod granice qudskog dostojanstva. Zbog raznih telesnih i umnih nedostataka 60% Amerikanaca ne mo`e da slu`i vojni rok. Pedeset miliona Amerikanaca uzima drogu. Zbog interesa ameri~kog kapitala ameri~ka sedma flota bombarduje sve delove sveta.

Ode moj veoma bistar i fakultetski obrazovan prijateq, po imenu Vlada Maksim~ev, u Kanadu i nakon osam godina `ivota u woj, u kojem je najvi{e vremena radio kao fizi~ki radnik, u pismu napisao mi je dve pomalo {aqive i po malo tu`ne re~enice: "Domoroci su nepismeni lewi i podli, a to su nasledili od svojih dedova sa Divqeg zapada, kojima je jedina vrednost u `ivotu bio dolar!" , i druga: "Dok mi doseqenici moramo skrivati na{e znawe, da se domognemo nekog nekvalifikovanog posla, oni la`u da vi{e znaju, da bi dobili rukovode}a mesta, za koja misle da im obavezno pripadaju po Darvinovoj teoriji porekla vrsta".

I tako, malo po malo, ode u nepovrat nekada lepi san o divnim i plemenitim Amerikancima.

^uvawe vrlina u~enika

Gimnazijski profesori i direktor vodili su tada zna~ajnu brigu o pona{awu u~enika, ne samo za vreme dok su bili u gimnaziji ve} i u gradu. Bez prisustva roditeqa bilo je u~enicima zabraweno, u bilo koje doba dana, ulaziti u gostione i kr~me. Bilo je zabraweno i}i na bioskopske predstave koje su po~iwale u dvadeset ~asova. Ni devojke ni mladi}i nisu smeli da odlaze na sastanke, posebno posle dvadeset ~asova, ili na skrivena ili od grada udaqena mesta. Za svaki ustanovqeni prekr{aj zasedala su nastavni~ka ve}a, odmeravane kazne i prekr{iocima dodeqivane o{tre kazne.

Koliko se se}am postojale su slede}e kazne za neodgovaraju}e pona{awe u~enika: ukor razrednog stare{ine, zbog kojeg je ocena iz vladawa sni`avana na ~etvorku, ukor nastavni~kog ve}a za koji je ocena sni`avana na trojku i ukor direktora zbog kojeg je dobijana jedinica i kada je u~enik isterivan iz {kole.

52

Se}am se da je, u zabraweno vreme, u~enica gimnazije Jasminka Laci} prime}ena kako preko `i~ane ograde vojnog magazina razgovara sa svojim mladi}em, koji je po zanimawu bio vojno lice, podoficir muzi~ar. Zbog tog prekr{aja za nekoliko dana usledila je odluka da se devojka izbaci iz gimnazije. Devojci je zabraweno daqe poha|awe {kole. Posle izvesnog vremena ta se devojka udala za tog podoficira, ali je i daqe wen prekr{aj po tada{wim pravilima pona{awa smatran nedovoqno ~estitim.

Koliko je tada{we strogo vo|ewe ra~una o pona{awu u~enika, od strane nastavnog osobqa gimnazije i drugih {kola, imalo svojih nedostataka, koji su ponekad odlazili u krajnost, kao {to je bio slu~aj sa navedenom devojkom, gledano u celini uveren sam da je tada{wi strog odnos prema pona{awu u~enika, mom i drugim pokoqewima, donosio mnogo vi{e koristi nego {tete. Sva kasnija popu{tawa dru{tva u strogosti i smawewe prava nastavnog osobqa u nadzoru nad pona{awem u~enika, kao i prihvatawe slobodoumnijeg stava u odgoju u~enika, dovela su do drugih za dru{tvo mnogo te`ih posledica.

Postepenim dono{ewem niza mera o slobodama u~enika i ograni~avawem prava nastavnog osobqa da spre~avaju raspojasanost u~enika oti{lo se u drugu krajnost. Malo po malo nastavnici su postajali igra~ke u rukama mu{i~avih u~enika, dostojanstvo nastavnog osobqa se ru{ilo, a ~estitost i vrline niza pokoqewa postajale su sve vi{e neodgovaraju}e potrebama dru{tva. Time je otvoren {irok put mnogim porocima u~enika, pre svega pu{ewu i alkoholu, a zatim najgorem zlu omladine, kori{tewu narkotika.

Pionirska i omladinska organizacija

Bile su produ`ene ruke vlasti. Imale su ciq da u~enike usmeravaju prvenstveno u politi~kom, a zatim i u op{te odgojnom duhu. I pored sna`nog politi~og delovawa na mlade` ne mo`e se osporiti da su obje imale zna~ajan i u mnogo ~emu povoqan odgojni uticaj na decu i omladinu. Politi~ki deo delovawa najvi{e se sastojao u u~estvovawu u mnogim javnim nastupima, u kojima su podr`avani svi ve}i i sredwi politi~ki i dru{tveni doga|aji u gradu i zemqi, posebno proslava dr`avnih praznika i do~ek i ispra}aj {tafete za ro|endan mar{ala Tita.

^lan pionirske organizacije nisam postao pojedina~nim ve} masovnim prijemom. Kao i svi drugi pioniri dobio sam tada besplatno crvenu maramu, koju sam na ramenima nosio na svim javnim nastupima. Svim delovawima pionirske organizacije upravqala je partijska organizacija komunista. ^lan ove organizacije bio sam od polaska u {kolu za osnovno obrazovawe do kraja {kolovawa u ni`oj gimnaziji. Rado sam u~estvovao u svim akcijama pionirske organizacije jer je tada uvek vladao sve~arski duh zajedni{tva i op{te radosti.

U omladinsku organizaciju primqen sam kada sam krenuo u vi{u gimnaziju. U toku {kolske godine povremeno su vr{eni sastanci razrednog aktiva omladinske organizacije ~iji su ~lanovi bili svi u~enici razreda. Predsednika omladinske organizacije razreda birali smo me|u sobom. I ova organizacija bila je pod punom kontrolom partijske organizacije saveza komunista.

U toku mog ~lanstva u omladinskoj organizaciji vr{eni su neki vrlo korisni radovi kao sa|ewe drvoreda u gradu, po{umqavawa i sli~ni. Nisam rado u~estvovao na sastancima razredne omladinske organizacije, koji su prete`no vr{eni posle zavr{ene dnevne nastave. Tada su razmatrane meni mnoge nezanimqive politi~ke teme. Rado sam u~estvovao u javnim radovima i javnim nastupima, koje je organizovala omladinska organizacija. Organizacija je strogo vodila brigu o svim porocima koji su bili primamqivi omladini, kao {to su bili pu{ewe, potro{wa alkohola i drugi, {to je bilo i delotvorno i korisno.

Moje prvo razo~arawe zbog dvoli~nosti rukovodioca bilo je kada sam na omladinskom sastanku slu{ao kolegu i omladinskog predsednika na{eg razreda O`egovi} Bo{ka kako govori protiv pu{ewa. Ja sam ga i pre i posle tog govora ~esto vi|ao kako pu{i cigarete. Eto sre}e da je to bilo samo moje prvo ali i jedino razo~awe u rukovodioce dru{tva.

[kolske zabave

Pored {kolske nastave, u kninskoj gimnaziji bilo je i drugih delatnosti zna~ajnih za `ivot nas u~enika. Dugo vremena, od zavr{etka Drugog svetskog rata, nismo u gradu imali omladinski dom, ni bilo kakvo drugo mesto za ve}e sastanke omladine, igranke i

53

bilo kakve druge zabave. Negde oko 1952. godine neko se dosetio da bi za u~enike gimnazije bilo dobro da se u podrumskim prostorijama gimnazije, ina~e predvi|enim za sportske delatnosti, prave omladinske zabave, tzv. ~ajanke. Uz blagoslov nastavni~kog ve}a i pristanak direktora te ~ajanke organizovala je omladinska organizacija na{e {kole.

^ajanke su prire|ivane svake subote uve~e, a pravo prisustva imali su u~enici vi{ih razreda gimnazije. Prostorije smo uredili i delimi~no ulep{ali. Muzika je bila na{a, gimnazijska. Na klaviru i na harmonici svirali su muzi~ki obrazovaniji u~enici. Uz muziku smo plesali. Od ostalih zabavnih sadr`aja imali smo jeftinu |a~ku kantinu i {aqivu po{tu.

Subotom uve~e oko 18 ~asova, mi |aci, okupani i lep{e obu~eni, stigli bismo u gimnaziju, u{li u prostorije namewene za zabavu i po~eo bi izuzetno prijatan provod. Zasvirala bi muzika. Plesa~i bi iza{li u plesni prostor i zaigrali. U~enici zadu`eni za {aqivu po{tu i kantinu nudili bi svoje usluge. Po~ela bi predivna i uzbudqiva zabava. Neke od znati`eqnijih majki donele bi od ku}e stolice, sedele ispred gimnazije, kroz povi{ene prozore podrumskih prostorija virile u salu za provod i nadgledale svoju decu.

Za nas |ake, koji do tada nismo imali ama ba{ nikakvih sli~nih zabava, ove ~ajanke bile su pravi raj. Me|u prvima ukqu~io sam se u taj vid zabave. Bilo mi je tada sve to ne samo zanimqivo ve} zadivquju}e. Pre odlaska na zabavu obavezno bih se okupao, izabrao najboqu ko{uqu, is~etkao odelo, obuo najboqe ~arape, o~istio i uglancao cipele, stavio odgovaraju}u kravatu i namirisao se. Po prvi put, u dotada{wem `ivotu, po~eo sam sticati navike urednosti, potrebu za boqim obla~ewem i lepim pona{awem.

Na zabavi sam istinski u`ivao. Najvi{e vremena provodio sam u igri. Za vreme muzi~kih pauza kupio bih po{tansku kartu za slawe {aqive poruke, napisao neku zanimqivu poruku, prete`no nekoj devoj~ici koja mi se dopadala, zatim je predao |aku-po{taru, a ovaj bi tu kartu uru~io primaocu.

Te karte {aqive po{te izra|ivali su boqi crta~i gimnazije. Na jednoj strani imale su obavezno neki {aqivi crte`, a na drugoj slobodan prostor za pisawe poruke i za adresu, odnosno za ime primaoca. Takve karte izra|ivao sam kasnije i sam ih ukra{avao svojim crte`ima. Karte su se prodavale za sasvim mali iznos novca, lako dostupan ve}ini |aka. Prihod od zabava odlazio je u omladinske fondove.

Plesawe smo stalno u~ili i postepeno napredovali. Bili su tada u modi plesovi: tango, spori tango, sving, valcer, engleski valcer i ra{pa. Izuzetno sam voleo da ple{em, pa sam u dolaze}im godinama uporno i stalno usavr{avao plesno kretawe i plesne figure. Malo po malo postajao sam sve boqi, i od strane devojaka tra`en, plesa~. Kada bi bilo najavqivano da dame biraju, bio bih uvek izabran.

Gradske zabave

Vremenom, mo`da godinu do godinu i po kasnije, negde 1953. godine, napustili smo gimnazijske zabave i pre{li na gradske. Te zabave po~ele su se prire|ivati naj~{}e u Domu armije, a re|e u malom i jedinom kninskom hotelu, koji je nosio naziv "Krka", kojeg su gra|ani uglavnom nazivali "Grand". Pored nas, u~enika i profesora vi{e gimnazije, na te zabave dolazili su stare{ine JNA sa suprugama i {ire gra|anstvo Knina. Prire|ivawe zabava vr{ilo se po raznim osnovama: dan Armije, dan Republike, dani oslobo|ewa Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije, prvi maj, do~ek nove godine, ribarsko ve~e, zavr{etak velike mature gimnazijalaca i druge. Mnoge od wih ukqu~ivale su prigodne sve~ane ve~ere.

Neko vreme bio sam ~lan folklornih grupa gimnazije i grada. Zahvaquju}i tome savladao sam dobro razne narodne igre i jo{ vi{e usavr{io plesawe. U toku poha|awa sedmog i osmog razreda gimnazije bio sam najboqi plesa~ u Kninu. Ovo presti`no mesto zadr`ao sam sve do odlaska na studije. Dame bi me tada rezervisale za narednih pet do {est plesova, bez obzira na to ko je birao partnere za igru, mu{karci ili `ene. Iako mi je to uglavnom pri~iwavalo zadovoqstvo, ponekad mi i nije bilo sasvim pravo, jer tako nisam mogao da igram sa devojkama koje su mi se vi{e svi|ale. Ne pamtim da sam ikada odbio bilo koju devojku i, da ih ne bih uvredio, vodio sam strogo ra~una o redosledu dogovorenih igara.

Vremenom ples mi je po~eo pri~iwavti tako veliko zadovoqstvo, da sam vi{e voleo da igram sa mawe zgodnim devojkama, koje su bile dobre plesa~ice, nego najzgodnijom ako je slabo plesala. Kada bih nai{ao na izuzetno dobru plesa~icu i odigrao s wom posebno

54

uspe{an ples, na kraju plesa odu{evqen ~vrsto bih je zagrlio, neko vreme pridr`ao u naru~ju, i tako dao odu{ka svom odu{evqewu. Se}am se da bi one bile za~u|ene tim mojim pona{awem, ali i same zadovoqne odigranim plesom, nikad se ne bi naqutile i nisu mi zamerale.

Letovawe

Negde 1951. godine, u leto, preko udru`ewa kninskih izvi|a~a, veliki broj |aka, me|u kojima sam bio i ja, i{ao je na grupno letovawe u Zadar. Spavali smo i hranili se u zgradi ispra`wene u~iteqske {kole, kada zbog letweg {kolskog raspusta nije radila sa svojim pitomcima. Najve}i deo vremena provodili smo na pla`ama i kupali se, a mawi deo vremena koristili smo na izlete. More je tada u gradu bilo mnogo ~istije, nego {to je danas, pa smo se naj~e{}e kupali odmah ispred zgrade, u kojoj smo bili sme{teni. Ponekad odlazili smo na udaqenije i izuzetno lepe pla`e, naj~e{}e na predeo zvan Pontamika.

Pamtim taj odmor kao jedan od najlep{ih u svojoj mladosti. Ba{ tada nau~io sam da plivam. More je bilo toplije od reka i re~ica, u kojima smo se kupali u blizini Knina, a kupawe je bilo lak{e zbog velike koli~ine soli, koju je sadr`avala morska voda. Satima smo se zadr`avali u vodi, plivali, ronili, tra`ili morske {koqke, igrali se loptom i prskali.

Drugarstvo je tada bilo na mnogo ve}oj visini nego danas. Ose}aj zajedni{tva negovan je svuda i na svakom mestu. Bili smo jedinstveni po mnogim pitawima, a pomo} druga drugu smatrala se obaveznom. Iz tih dana posedujem fotografiju na kojoj se mogu prepoznati mnogi moji tada{wi i sada{wi prijateqi i poznanici. I sada mi se ~ini da su to bila veoma sre}na vremena.

Sa tog letovawa sna`no pamtim jedan doga|aj, koji mi je ostao u veoma neprijatnoj uspomeni i koji me je godinama mu~io. Nas petoro |aka ukrali smo na{em ekonomu jedan sve` hleb, koji je bio dobro pe~en, mek i koji je predivno mirisao. Podelili smo ga na pet delova i po~eli slatko jesti. Pojavio se tada jedan de~ak i od mene tra`io je da mu dam hleba. Bio sam nezadovoqan {to se nije na vreme pojavio, pre delewa hleba, i nisam mu dao ni par~e. U tom ~asu u~inilo mi se to pravednim. Kasnije po~ela me je gristi savest. U toku daqeg `ivota nebrojeno puta setio sam se tog neprijatnog doga|aja, mog ru`nog postupka i uvek mi je bilo `ao {to sam to u~inio. Godinama uporno grizla me je savest. On je od mene tra`io samo da mu dam par~e hleba i ja mu ga nisam dao. Ose}ao sam stid i kajao sam se zbog tog mog sebi~nog postupka.

Moji prijateqi

Malo na~itano{}u, malo dobrim plesawem, delom boqim u~ewem i drugarstvom vremenom stekao sam prepoznatqiv na~in `ivota i dobre prijateqe. Bio sam rado vi|an kako u krugu mojih prijateqa tako i u gimnaziji i gradu.

Moji istaknutiji prijateqi iz tih dana su bili: Du{ko Radi}, Zoran Bobanovi}-Buqo, Milan Mlinarevi}-Lula, Vladimir @evrwa-Krune, Petar @ivkovi}, Davor Mili}-[trkaq i Prpa Nikola-Prle. Bili smo ~esto zajedno, razmewivali misli, me|usobno se pose}ivali, pomagali, pevali, i{li u prirodu, bavili se sportom, i{li na zabave, {etwe, izlete, razmewivali kwige, poveravali jedni drugima svoje tajne i planirali budu}nost. Bili smo veoma privr`eni jedni drugima. ^im bi nam se pru`ila, prilika tr~ali bismo jedni drugima u susret, da bismo {to vi{e bili zajedno i {to vi{e u`ivali u dru`ewu.

U drugarstvu, posebno mu{karaca, postojala je potreba za vo|om. Izgleda da su i pored duhovnog i gra|anskog uspona ~oveka u nekim wegovim dru{tvenim delovawima ostale sna`ne, od dalekih predaka nasle|ene, navike. Jedna od tih bila je potreba za vo|om. Svako dru{tvo, ma kakvo bilo, ima potrebu za vo|om i izgleda da nije u stawu da uspe{no deluje bez vo|e. Kada mlad ~ovek po~ne obo`avati nekog sportistu ili muzi~ara, mislim da se kod wega javqa ista potreba. To radi iz potrebe za vo|om.

Tako je i moje dru{tvo imalo potrebu da nekog od nas izabere i prihvati za vo|u. Mi smo najvi{e cenili i voleli na{eg druga Vladu @evrwu, koga smo od miqa, po ocu, zvali Krune, mnogostruko nadarenog mladi}a, koji je imao mnogo talenta za umetnost. Bio je to lep mladi}, izvanredan peva~, dobro je slikao, bio je sportski nadaren, imao je ~istu i plemenitu du{u, voleo je da bekrija i bio je veliki kavalir. Zbog wegovog izuzetnog talenta za pevawe i zbog wegove dru`equbivosti bio je tra`en i u dru{tvima starijih.

55

Nije ~udo da smo upravo wega smatrali svojim vo|om. Nismo o tom nikada izri~ito govorili, ali i on i mi znali smo da je upravo on bio na{ vo|a.

On nikada nije zloupotrebqavao svoj polo`aj, a u nama razvijao je sklonost ka lepom i dobrom. Veoma smo ga voleli i bio nam je u mnogo ~emu uzor. Da smo imali za vo|u nekog bolesno slavoqubivog ~oveka, ko zna kuda bi nas usmerio i gde bi stigli. Zato je bila na{a velika sre}a da smo imali za vo|u upravo Vladu. Od wega u~ili smo se prvenstveno lepoti, plemenitosti i ~ove~nosti.

Ponekad zasvirao bi na gitari i zapevao. Mi bismo ga skoro pobo`no slu{ali. Kada je pevao jednu prelepu varijaciju ruske pesme "Sowa", koju je samo on znao, tada bismo redovno zasuzili. Imao je jedan predivno obojen bas, a uvek svirao i pevao veoma ose}ajno. U svemu {to se ti~e umetnosti me|u nama bio je nenadma{an.

Mislim da je izbor upravo onakvog vo|e, kakav je bio Vlado, mnogo doprineo da se moje dru{tvo vremenom po~elo isticati kao jedno od najzanimqivijih i najtra`enijih u krugovima kninske omladine. Kada bismo se pojavili na bilo kakvoj zabavi ili javnoj priredbi, uvek smo bili u centru pa`we i mladi}a i devojaka. Vremenom me|u kninskim omladinom postali smo svesni svog istaknutog polo`aja, {to je razvijalo na{u samouverenost, za koju bih rekao da je veoma va`na u odrastawu mladog ~oveka i stvarawu ~vrste i postojane li~nosti. Voleli smo se, u~ili, zabavqali, neprekidno i{li napred i ~vrsto verovali u sebe i svoje mogu}nosti.

Razonoda

U domu armije, u delu za odmor i zabavu oficira, povremeno igrao sam {ah i bilijar. To mesto zabave nije bilo predvi|eno za gra|anstvo, ve} samo za vojna lica. De`urni vojnici pazili su strogo da u zabavne prostorije doma ne ulaze civilna lica. Pored de`urnog, mene bi ponekad proveo neki oficir, koji me je poznavao i `eleo da sa mnom odmeri snage u {ahu. U pratwi oficira mogao sam u}i, a sam veoma te{ko i retko. Proveo bih tada mnoge ~asove igraju}i {ah, a ponekad i bilijar. U {ahu bio sam ja~i od gotovo svih oficira, pa bih uglavnom pobe|ivao.

Knin je obilovao predivnim mestima za sastajawe omladine pod vedrim nebom. Bili su to: gradsko {etali{te, obala Krke, koju smo zvali "Riva", kninska tvr|ava, blisko {umovito brda{ce koje se zove Gajwa~a, sliv ju`nih pritoka Krke, koji je pravio izuzetno lepu deltu, stadion nogometnog kluba Dinara, dru{tvo za telesni odgoj "Partizan", {ahovski klub, vodopad Kr~i}, [arena jezera, kupali{te Brzica, gorwi tok Krke od izvora do Knina, [imi}a vrela i mnoga druga.

Moji drugovi i ja nebrojeno puta sastajali smo se na tim mestima. Danas mislim da je, po mogu}nostima brzog i jednostavnog odlaska u prirodu, Knin bio jedinstven grad u ~itavoj na{oj otaxbini. @iveo sam kasnije u vi{e gradova, lepih i zanimqvih i uglavnom ve}ih, ali to {to je imao Knin, nije imao ni jedan drugi grad. Tada nisam bio svestan te velike prednosti, koju mi je pru`ao moj dragi rodni grad. Osim u [ibeniku do tada nisam `iveo u drugim gradovima, pa nisam mogao da upore|ujem.

Po pitawu odlaska na izlete, u {iru okolinu Knina, isto tako imali smo izvanredan izbor. Nabrojao bih samo neke od mnogih mogu}nosti: prekrasna planina Dinara, koja se nalazi nadomak Knina, pravoslavni manastiri koji imaju izuzetnu istorijsku i kulturnu vrednost: "Krka" (Sv. Arhan|el) i "Krupa" na Zrmawi, tako|e kulturno zna~ajan katoli~ki samostan "Visovac", izvanredna i `ivopisna sela u neposrednoj okolini Knina, kawon i slapovi reke Krke, kojih je bilo 18, reke Zrmawa, reka Cetina i druge.

Korzo

Kninsko {etali{te bilo je mesto gde se najvi{e okupqala omladina, gde su se dnevno vi{e puta susretali mladi qudi. Ono se uglavnom protezalo od `elezni~ke stanice do jedinog hotela u Kninu, koji je nosio slu`beni naziv "Krka", a kojeg su Kniwani i daqe nazivali prema predratnom nazivu "Grand". [etao sam mnogo puta tim korzom, ponekad sam, a naj~e{}e u dru{tvu mojih drugova i prijateqa.

Na korzu smo susretali devojke, koje su nam se dopadale, dobacivali bismo im {ale i dosko~ice, a one nam ponekad uzvra}ale. Sam bog zna koliko je tu bilo raznih zamisli: zaqubqivawa i odqubqivawa, planirawa, la`nih nadawa, razo~arawa, sre}nih i nesre}nih

56

trenutaka, pogre{nih procena, o~ijukawa i sli~nog. Provodio sam tu zna~ajan deo svog slobodnog vremena.

Nisu samo devojke bile u pitawu. Na korzu bistrili smo svoje `ivotne stavove, raspravqali o politici, umetnosti, istoriji, sukobqavali mi{qewa, obave{tavali se, planirali razna delovawa, upoznavali se sa novim drugarima, razgovarali o {koli, profesorima, kwigama, muzici, filmovima i mnogo ~emu drugom. Te ~este {etwe i neprekidno kretawe godilo je na{im telima i moglo se smatrati umerenom zamenom za sport.

U ve~e i po no}i, posebno u letwim danima, kao i za vreme raspusta, sakupqali bi se na korzu, blizu gimanazije ili na rivi. Tu bi se okupila grupa boqih peva~a, tzv. klapa, pa bismo zajedno sa wima zapevali. Knin je imao izuzetno dobre peva~e. Pevali su tiho i melodi~no, pa su wihove pesme bile sli~ne serenadama, tim vi{e {to su ~esto bile upu}ivane devojkama u koje smo se zaqubqivali. Devojke su re|e u~estvovale u pevawu klapa, ali su rado zastajale i slu{ale na{e pevawe.

Raspusti na selu

Svake godine, kada bi nastupio {kolski raspust, cela moja porodica odlazila je u rodno mesto mog oca, selo \evrske, gde bismo provodili dobar deo letweg raspusta. Ovaj odlazak u selo, pored potrebe da se odr`ava ~vrsta veza sa {irom porodicom i rodnim korenima, bio je mom ocu potreban da popravi uvek te{ko materijalno stawe. @ivot na selu bio je jeftiniji nego u gradu. Za vreme na{eg boravka u \evrskama on bi bar delomi~no poboq{ao stawe porodi~nog buxeta, {to mu je kasnije, posle po~etka nove {kolske godine, olak{avalo izdr`avawe porodice u gradu.

Za vreme tih boravaka na selu morao sam da radim na imawu mojih stri~eva, a u skladu sa radnim navikama, potrebama i obavezama u seoskim doma}instvima. Naj~e{}e ~uvao sam stoku ili `ivinu: ovce, jagawce, tuke (}urke), kowe, ponekad pomagao pri vr{idbama, ~upao travu za sviwe po vinogradima, pomagao stri~evima u pomo}nim radovima, pri kosidbi, sakupqao i korugao bajame, za vreme smawenog dotoka vode spu{tao se na dno porodi~nog bunara i "piqkao" vodu, plevio vinograd ili radio ne{to drugo. Taj mi je rad koristio jer sam rade}i jasnije sagledavao potrebu za radom i boqe razumevao da je rad neophodna `ivotna potreba i obaveza svakog zdravog ~oveka. Posle tih radnih iskustava, koje sam sticao na selu, bilo mi je mnogo lak{e da boqe shvatim potrebu za u~ewem.

Malo po malo, kako sam rastao i i{ao u starije razrede gimnazije, moji bli`i i daqi ro|aci, zemqoradnici, po~imali su me uva`avati i zapitkivati o `ivotu u gradu, o istoriji, politici, najzna~ajnijim nau~nim dostignu}ima o kojima su po ne{to na~uli ili pro~itali u novinama. Neke pojmove znao sam boqe, a neke slabije i odgovarao sam u skladu sa tim mojim znawem.

Bilo mi je drago {to me pitaju, jer sam ih uva`avao i cenio zbog sposobnosti da savladaju onaj surovi i te{ki seoski `ivot. Bio sam pomalo i ponosan {to me oni sve vi{e cene. Trudio sam se da im objasnim ono {to sam znao. Nikada nisam govorio o onom {to nisam pouzdano znao, jer sam naslu}ivao da bi me ti bistri qudi brzo prozreli i shvatili da govorim nesuvislo. Mogao sam posebno da im ne{to vi{e ka`em iz podru~ja istorije, fizike, astronomije i naravno kwi`evnosti. Tom materijom vladao sam boqe i tu nisam mogao da se obrukam.

Pored rada ostajalo mi je dovoqno vremena za igre sa vr{wacima, koje su bile u skladu sa mojim uzrastom. Kad god sam mogao, naro~ito pri letwim ponekad nesnosnim vru}inama, zavukao bih se u neki hlad i tamo provodio mnoge ~asove u ~itawu kwiga. Kada bi na kraju {kolske godine profesori kwi`evnosti |acima zadavali literaturu, koju smo preko leta trebali pro~itati, bio sam jedan od re|ih koji je ve} ranije svu tu literaturu mawe vi{e pro~ito.

Kada bi nastale najve}e avgustovske vru}ine, preko dana bi se i mlado i staro zavuklo u hladovinu. Se}am se letwih zvukova koje su proizvodili zrikavci. Ti kukci kao u horu proizvodili bi jednoli~nu i neprekidnu melodiju, koja se preko celog dana uporno {irila poqima, livadama, {umarcima i selima. Taj zvuk ~uo se neprekidno i bio je toliko osobit da se toplo leto te{ko moglo zamisliti bez wega.

57

Mi, deca, tra`ili smo debqu hladovinu, ali takve je retko gde bilo. Izmi{qali smo tada igre sa {to mawe kretawa. U vreme sazrevawa mladih kukuruza brali smo ih u poqu, te u nekoj od na{ih ograda pekli na vatri. Udru`ili bismo se u grupu od 5-6 de~aka, nabrali bismo kukuruza u na{im wivama, ako je u wima bilo dovoqno zrelih klipova, a ako nije ubrali bismo ih sa tu|ih wiva. To ba{ i nije bilo dozvoqeno, ali se deci pre}utno odobravalo.

Nalo`ili bismo jake vatre, na kojima bi se moglo istovremeno pe}i od ~etiri do {est klipova, pa bismo ih pekli i jeli. Obo`avao sam pe~ene mlade kukuruze i leti bila mi je to najmilija hrana. Ti kukuruzi, iz na{e kr{evite zemqe, nisu imali velike klipove, ali su bili neverovatno ukusni. Probao sam kasnije pe}i na vatri kukuruze u drugim delovima zemqe, ali nikad nisu imali tako dobar ukus kao {to su ga imali na{i bukova~ki.

Kad sam postao mladi}, o~aravale su me |evrsa~ke tihe letwe no}i. U vedrim i toplim no}ima slu{ao sam ponekad blejaqe ovaca, povremen lave` pasa i oslu{kivao tihu svirku no}nih zrikavaca. U takvim no}ima zahvatala bi me neka setna i slatka tuga. Nekako sam postajao svestan prolaznosti vremena, a istovremeno lepote `ivota i uzavrele mladosti. Moje misli bile su okrenute ne~em primamqivom, nejasnom i `eqenom, ne~em {to je toplo preplavqivalo moju du{u i moje najtananije ose}aje.

U vedrim no}ima, le`e}i na pomo}nom le`aju ispod badema, licem okrenutim ka nebu, gledao sam u daleke treperave zvezde, ma{tao i u mislima plovio u nepoznata mesta i daleka prostranstva, poku{avaju}i da prodrem u vreme i naslutim smisao postojawa ~oveka i `ivota. Ali odgovora nije bilo. Svejedno, lepota je bila tu, mogla se videti, osetiti i zapamtiti. Te no}i bile su tople, tihe, vedre, pomalo tajanstvene, uzbudqive i o~aravaju}e.

Baba Mara

Moja baba Mara bila je sitna, mr{ava, bistra, prgava i naj~e{}e quta. @ivela je nekada u velikoj porodi~noj zajednici. Posle podele imovine uglavnom me|u wenim sinovima a mawe k}erima, ostala je da `ivi u glavnoj, dowoj, ku}i na sprat, zvanoj"kula", u kojoj je imala svoju sobu. Podelom, taj deo imawa, na kojem se nalazila ta kula, pripao je wenom najstarijem sinu Du{anu.

Nekada bogatija mira`xijka, imala je potrebu i naviku da komanduje i te{ko se mirila sa stawem posle podele, u kojem vi{e skoro ni{ta nije odlu~ivala. Bila je izuzetno po{tovana od sinova, k}eri, snaha i unuka. Uvek se umela izboriti za svoja istaknuta prava, a ako bi je ko iz porodice ili kom{ija i najmawe uvredio, znala se mesecima duriti na wega.

Posedovala je svoje vlastito crno vino, koje je dobijala iz jednog od najboqih vinograda u selu, od kojeg je deobom najboqi deo pripao woj. Ona je to izvanredno vino nudila re|im ~lanovima porodice i prijateqima, samo onima koji su bili u wenoj najve}oj milosti. Se}am se da je moj otac bio ~e{}e pozivan da ga sa wom pije. Nikada nije dozvoqavala da se vino previ{e pije. ^im bi otac popio drugu ~a{u, odmah bi ga sklawala. Rekla bi mu tada da ako ho}e da jo{ pije, neka ide kod bra}e, jer oni imaju vi{e vina od we.

Kada bi je otac oslovqavao, naj~e{}e joj se obra}ao sa nazivom "stara"ili "Maro". To nije radio zato {to je nije po{tovao, ve} zato {to je ona, iz nekih samo woj znanih razloga, ve} od rane mladosti u~ila svoju decu da je zovu po imenu.

Se}am se jednog mog "nau~nog" okr{aja sa babom Marom. Baba je bila nepismena, govorila je da veruje u Boga, {to nikada nije pouzdano dokazano, bila je mudra, samosvesna, ohola i imala je ~vrst stav. Sa wom nije bilo lako razgovarati. Bio sam jo{ vrlo mlad i neiskusan kada sam se naivno i neoprezno upustio sa babom u okr{aj.

Bila je tada vedra letwa no}. Nau~en od profesora iz gimnazije, obja{wavao sam babi Darvinovu teoriju porekla vrsta, odnosno kako je ~ovek nastao od majmuna. Baba se toj teoriji odlu~no usprotivila, tvrde}i kako je ~oveka stvorio Bog. Dugo smo lomili kopqa i, pored sve svoje ube|enosti da sam u pravu, nisam mogao da na|em prave re~i i pravi na~in da nametnem babi svoje stavove. Baba je malo po malo preuzimala stvar u svoje ruke. Se}am se i danas wenog posledweg odlu~nog stava, kada je prstom pokazala na nebo i na zvezde i samouvereno me zapitala: "Ko je napravio zvijezde?". Nisam umeo da joj odgovorim na to pitawe i tako me kona~no baba saterala u ugao. Izgubio sam bitku, a baba je bila zadovoqna pobedom i ostala jo{ uverenija u svoje stavove.

58

Ova izgubqena bitka, koju nikada nisam zaboravio, uverila me je kako je te{ko nekome nametnuti svoj stav, ma koliko ~ovek bio u pravu. Qudi te{ko mewaju svoja mi{qewa, bez obzira na dokaze koji im se ponude. Radije zadr`avaju svoja ube|ewa. Mnogi qudi poku{avaju da drugima nametnu svoje stavove, potro{e silno vreme na ube|ivawe, mu~e se i tro{e veliku snagu. Posti`e se malo, naj~e{}e ni{ta, ali oni i daqe uporno i uludo tro{e i snagu i vreme. Nikako da shvate da se to ne isplati i da je to naj~e{}e Sizifov posao.

Kao u~enik starijih razreda gimnazije, a ve} dobar igra~ {aha, znao sam u letwe vreme, kada su bile nesnosne vru}ine, da sa ocem Radom, kao suigra~em, po celi dan igram {ah. Se}am se, da bismo seli pod neko stablo sa ja~om hladovinom, obi~no pod drvo "kosteli}", postavili {ahovsku tablu i figure, i igrali ceo dan. Znali smo odigrati i do 100 partija dnevno. Dnevni rezultat bi bio recimo 65:31. Kada bismo u no}i legli da spavamo, i on i ja bismo te{ko zaspali, jer bi nam se pred san dugo, kao more, po glavi motale {ahovske zamisli. Ali na{a zalu|enost {ahom bila je ja~a od razuma i mi bismo u jutro zapo~iwali novi me~. ^ak se i baba jednom ozbiqno naqutila na nas, jer nije mogla sa nama ni malo porazgovarati, pa je odlaze}i qutito rekla: "Odnio vrag vas i taj va{ {lap".

O~ev stric

Svoga mla|eg strica Jovana opisao je moj otac u svojoj kwizi "Rodoslov Le`ai}a, korjeni, obi~aji i legende", u pripoveci Jovan-Joso

Namera mi je da u vezi sa wim opi{em dva zanimqiva doga|aja. Jedan od wih jasno pamtim. On daje posebnu sliku o starom stricu Jovanu i wegovoj izuzetnoj {tedqivosti i skromnosti.

Jednog dana, u Kninu na `elezni~koj stanici, susreo je otac Rade svog strica Jovana. Pozdravio se sa wim i upitao ga kuda ide. Doznao je da stric ide u Karlovac, da tamo na|e nekog svog du`nika, kako bi od wega dobio posu|eni novac. Otac ga je odveo u stan na ru~ak, zatim na `elezni~ku stanicu, kupio mu kartu do Karlovca i pomogao da se smesti u voz.

Za dva dana, na ulici, opet je moj otac naleteo na strica Josu. Stric se neobavqena posla vra}ao iz Karlovca i ~ekao autobus za selo \evrske. Otac mu je ponovno kupio kartu za autobus i odveo ga ku}i na ru~ak. Posle ru~ka re~e stric mom ocu: "Sinov~e, uzmide ovu damjanu. Ponio sam sa sobom dvije litre vina, da mi se na|e ako zatreba. Nije mi zatrebalo, pa je vra}am ku}i. Odlij sinov~e jednu litru za sebe." Otac je uzeo balon, odlio litru vina, a drugu je stric poneo sa sobom, da mu se "na|e ako zatreba".

Drugi doga|aj ispri~ali su mi o~evici. U \evrske, da dr`i predizborni govor, do{ao je Nikola Sekuli}-Bunko, politi~ar iz [ibenika. Skupili se seqaci da slu{aju govor i da postavqaju pitawa. Uzeo je re~ i stari stric Jovan: "Dru`e Bunko, mi seqaci pla}amo porez. Ceste su nam slabe. Mo`e li dr`ava da nam popravi ceste da lak{e po wima vozimo zapre`na kola?" Bunko uze notes i olovku da to zapi{e, ali stric Jovan mu re~e: "Ne mora{ ti ni{ta zapisivati. Ve} si ti to zapisao kad si pro{li put bio u \evrskama i kad si dr`ao govor. Na}i }e{ to zapisano u svojoj kwizi." Svi su se nasmejali, a Bunko se sna{ao i odgovorio: "Pa dobro, kad sam ve} zapisao ne moram opet zapisivati."

]uk

Kada smo u tihim i vedrim letwim avgustovskim no}ima sedeli pod stablima, slu{ali no}ne zrikavce, blejawe ovaca i povremeni udaqeni lave` pasa, redovno nam se de{avalo da ~ujemo i }ukawe }ukova. Od mojih starijih nau~io sam da dozivam }uka. U `eqi da dozove `enku }uk bi se ogla{avao neprekidnim povremenim }ukawem. @enka bi odgovara na wegovo }ukawe. ]uk bi oslu{kivao weno odazivawe i lete}i od stabla do stabla i upornim }ukawem malo po malo pribli`avao se stablu na kojem je `enka stajala.

Postaviv{i ruke u polo`aj levka, okrenuo bih se u smeru }ukovog ogla{avawa i uporno mu se odazivao, proizvode}i ustima zvuk sli~an }ukawu. Posle nekog vremena }uk bi doleteo na stablo ispod kojeg bih ga ~ekao. Uvek bih tada ~uo {um wegovoh krila i video ga kako dole}e na stablo ispod kojeg sam sedeo.

Ro{ki slapovi

Pribli`no na sredini toka reke Krke nalaze se predivni vodopadi, koji se zovu Ro{ki slapovi. U tom delu Krka izlazi iz uskog i strmog kawona i {iri se u ~itav niz

59

mawih i ve}ih vodopada, posle kojih se reka sliva u jedno ve}e i du`e jezero, koje se daqe produ`ava prema moru.

Najlep{i ugo|aj imao sam jedne godine, u toku letweg raspusta 1953. godine, kada je stric Du{an poveo sina Vasu i mene na Ro{ke slapove, da tamo u jednoj vodenici meqemo `ito.

Ustali smo veoma rano, natovarili seoska zapre`na kola vre}ama `ita, stric je upregao kowe i jo{ pre svanu}a napustili smo selo.. Uputili smo se prema Ro{kim slapovima. Posle nekoliko sati lagane vo`we, seoskim kolima i po nabijenom drumu, ugledali smo kawon Krke. Pred nama je bila velika strmina, takozvana "brina". Stric je dobro zategao ko~nice na kolima, povla~io kowima uzde i mi smo se po~eli polako i pa`qivo spu{tati u dubinu kawona, prema reci i prema vodopadima.

Kada smo stigli u podno`je slapova i pogledali prema brojnim vodopadima, bili smo zadivqeni koli~inom vode, koja se slivala, i predivnim slapovima koje je na tom mestu pravila ta ~ista i bistra reka. To mesto ~inilo nam se toliko lepim, da smo te{ko mogli zamisliti da na celom svetu postoji lep{e.

Stric je brinuo o `itu, istovarao vre}e i nosio ih u mlin, a Vaso i ja poku{avali smo da {to boqe razgledamo to prelepo mesto. Mogli smo bez ve}ih napora gaziti preko ve}ine mawih vodopada, koji su bili umereno visoki i plitki. Voda je obilovala rakovima, koje smo uporno sakupqali, prelaze}i rubovima vodopada i preko plitkih jezerca. Bilo je dovoqno iza raka staviti otvorenu {aku, drugom rukom pqesnuti po vodi i upla{eni rak bi sam uleteo u {aku. Nakupili smo ih vi{e kilograma i stavili u neku mre`astu torbu. Imali smo nameru da ih ponesemo ku}i, da bismo ih tamo kuvali i jeli.

Na jednom mestu nai{li smo na neki bunar, u koji se slivao jaki mlaz vode iz nadolaze}e reke. Kada bi se u taj bunar ubacilo prqavo }ebe, biqac, sukanac ili neki drugi komad tkanine, u tom bunaru voda bi ga dugo muqala, sli~no kao u ma{ini za prawe ve{a. Svakih dva minuta }ebe bi se pojavilo na povr{ini i moglo se izvu}i iz bunara. Ovisno o ne~isto}i }ebeta ovaj postupak mogao se ponovqati onoliko puta koliko je bilo potrebno, dok }ebe ne bi bilo sasvim oprano.

Pamtim predivan vo}wak prepun zrelih kajsija i bresaka. Bili smo jedini mladi}i, koji su se tu zatekli. ^uvar nam nije branio da uberemo onoliko kajsija i breskvi koliko smo mogli pojesti, ali nam nije dozvoqavao da ih nosimo sa sobom.

Kada je `ito bilo samleveno, seli smo pod jedno veliko stablo da ru~amo. Ve} ranije, kada je samleveno prvo bra{no, dao ga je stric mlinarevoj `eni, da ga zamesi i ispod peke ispe~e hleb. Od ku}e poneli smo pove}i komad pr{uta, mlade izdanke belog luka i balon "`utog" vina. Umorni od puta i izgladneli kupawem i igrom po slapovima, navalili smo na pr{ut i sve`e pe~en p{eni~ni hleb i slatko jeli. Posle ru~ka nastavili smo da u`ivamo u kupawu, obilasku i razgledawu tog predivnog mesta.

Krenuli smo ku}i malo pre mraka. Stigli smo u selo kada se je ve} nastala duboka no}.

Sutradan Vaso je kuvao rakove. Bio sam iznena|en kada sam video kako su jako pocrveneli. Na rakove bio sam tada gadqiv i nisam ih jeo. Vaso i moja sestra Lenka jeli su ih sa najve}im u`itkom. Taj izlet na Ro{ke slapove ostao mi je u jasnom se}awu i u lepoj uspomeni, kao jedan od najzanimqivijih koje sam do`iveo u `ivotu.

Raspusti u gradu

Deo leta, obi~no pred po~etak nove {kolske godine, svi mi ~lanovi moje u`e porodice, provodili smo u Kninu. Grad Knin nalazi se u {irokoj kotlini, izme|u vi{e planina. U wemu preovladavala kontinentalna klima, pa su leti u wemu nesnosne vru}ine. Za nas |ake najboqe re{ewe bilo je da odlazimo na reke da se kupamo. Za kupawe bilo je vi{e povoqnih mesta.

Kupao sam se naj~e{}e na bistroj i ~istoj reci Brzici, u jednom ve}em viru, nedaleko od Sinobadove glavice. Brzica nije bila ni velika ni {iroka reka. Zvala se Brzica jer je imala brz tok vode. Kupawe je bilo mogu}e u celom toku reke, ali se plivati moglo samo u dubqim delovima re~ice, takozvanim virovima. Prona{li smo jedno takvo mesto, gde je postojao malo dubqi vir, gde je u blizini bilo ve}ih stabala, koja su pravila lepu hladovinu, i gde je bila lepa livada za igrawe loptom. Tu smo se kupali, potom sun~ali, loptali, igrali karte, pri~ali, pevali, zaqubqivali, odqubqivali, {alili,

60

nadmetali, pri~ali {ale i dosetke i radili sve drugo {to bi nam palo na pamet. Ujutro kretali smo prema tom mestu, dugo se na wemu zadr`avali i tek posle podne vra}ali se ku}i. I tako smo se provodili svaki dan.

Bili su to nezaboravni dani. U Kninu, u leto, nisam imao skoro nikakvih radnih obaveza, samo sam se kupao, ~itao i provodio. Moji drugovi i ja proveli smo mnoge bezbri`ne dane, pune dru`ewa sa devojkama, zabavqawa, kupawa, odmarawa, {etwi, pevawa, izleta i najrazli~itijih ludovawa. No}i su bile ne{to sve`ije. Odlazili smo tada na obalu Krke, zvanu riva, na tvr|avu, korzo ili na neko drugo mesto. Sastajali smo se sa devojkama, pevali bismo ili razgovarli. Bili smo mladi, zaneseni, puni najrazli~itijih ideja i neprekidno u pokretu.

Utopqenik

Dugi niz godina niko od moje brojne rodbine nije umro. Smrt je tada bila daleko od mene. Nisam prisustvovao sahranama, jer nisam imao kome da idem na sahranu. Kada bih video sahranu nekog nepoznatog ~oveka, nisam na to obra}ao ve}u pa`wu. Do tada nikada nisam video mrtvog ~oveka, osim na filmu, na slikama, ili sam o tome ~itao u kwigama.

Jednog dana, ba{ kada sam se kupao u viru na Brzici, zapeo sam iznenada za ne{to u vodi. Ugledao sam zatim mrtvo telo nekog starca, kojeg je voda brzo nosila nizvodno. Uhvatio sam taj le{ i izvukao ga na obalu. Pri{li su drugi kupa~i, a kasnije i milicija. Telo utopqenika je odneseno, a od mene su milicajci uzeli izjavu o tom kako se taj le{ pojavio u mojoj blizini i {ta sam tada preduzeo.

Taj doga|aj predstavqao je za mene pravi {ok. Do tada nikada nisam video mrtvog ~oveka, a onda se iznenada pojavio u mojoj neposrednoj blizini. Za mene bilo je to dosta uzbudqivo i po malo stra{no. Bila je sre}a {to tog ~oveka nisam poznavao od ranije. Moj {ok bio bi tada mnogo ve}i. Dugo vremena, posle tog neprijatnog doga|aja, motao mi se po glavi lik tog mrtvaca i samo mladost, i mnogi novi doga|aji, izbacili su mi ga iz se}awa. Pri~alo se kasnije da se taj starac opio, u gorwem delu reke prelazio preko mosta, okliznuo se upao u vodu i udavio.

Zna~ajni kninski profesori

Mislim da bi bio zanimqiv i pa`we vredan kratak osvrt na nastavno osobqe na{e gimnazije. Pored maweg broja nastavnika, koji su rodom poticali iz na{eg kraja, sticajem raznih okolnosti dolazili su u Knin profesori i nastavnici iz drugih krajeva zemqe, pa ~ak i iz drugih zemaqa.

Mnogi profesori i nastavnici dolazili su u Knin po kazni. Iz raznoraznih razloga, mahom politi~kih, zbog pravih i izmi{qenih krivica, neki izuzetno sposobni profesori, naredbama republi~kih prosvetnih vlasti, iz ve}ih i zna~ajnijih gradova Republike Hrvatske po kazni upu}ivani su u Knin.

Izgleda da nadle`ni, oni koji su za kaznu upu}ivali te profesore u Knin, nisu znali za sve lepote i prednosti kojima je, i pored mnogih nedostataka, na{ grad obiloveo. Posle prvih razo~arawa ti prognani profesori lako su se i brzo prilagodili zanimqivom `ivotu u Kninu. Brzo su zavoleli i grad i qude, pa su rado ulagali svoje sposobnosti i velika znawa, koje su prenosili |acima na{e gimnazije. Tako su pridonosili boqem i ve}em umnom napretku u~enika.

Kninski |aci se}aju se niza tih izvanrednih profesora. Pla{im se da ih po~nem nabrajati, bojim se da }u nekog va`nog i zna~ajnog ispustiti, ili pogre{no navesti wihov redosled po va`nosti. Ipak usudio bih se da spomenem neke od wih.

Po mom mi{qewu, pre svih, bila je tu nastavnik ruskog jezika Eva Mizinov Lebedjev. U Jugoslaviju stigla je be`e}i ispred nastupaju}ih borbenih snaga oktobarske revolucije. Bila je operska peva~ica i pre Drugog svetskog rata `ivela je u Zagrebu. U Knin stigla je iz Splita, a posle rezolucije Informbiroa, zato {to je bila Ruskiwa i {to se nekom u~inilo da je, za svaki slu~aj, treba skloniti u neko zaba~eno mesto. Ta neverovatna `ena nije bila toliko zna~ajna zbog nastave ruskog jezika, iako nas je gawala kao |avo du{u da ga u~imo i da savladavamo mnoge lekcije skoro napamet. Ona je odigrala jednu drugu, daleko zna~ajniju ulogu.

61

Kao vrsni umetnik, bila je u na{oj gimnaziji glavni, jedini i neprikosnoveni ocewiva~ svega {to se odnosilo na umetnost. Predani i vrsni profesor muzike Ver{i}, tako|e jedan iz grupe velikih kninskih profesora, i pored svoje velike stru~nosti, slavoqubqa i vredno}e, nije se usu|ivao da sa gimnazijskim horom javno nastupi, dok ne dobije stru~ni savet od profesorke Mizinov. Na wegovu molbu ona bi se pojavila pred horom, odslu{ala uve`bane horske pesme i delovala. Mewala je ritam, ubrzavala ili usporavala delove pesme i na odre|enim mestima poja~avala ili smawivala glasnost. Profesor Ver{i} je bez pogovora sledio wena uputstva i uvek bi se pokazalo da je profesorka Mizinov bila u pravu. Posle tih wenih ispravki javni nastupi hora redovno su uspevali.

Ali profesorka Mizinov nije bila kriti~ar samo u domenu muzike. Knin nije imao gradski bioskop, ni pozori{te. Bioskopske predstave davale su se dnevno u domu armije. Bilo je vi{e prikazivawa u toku dana. Pozori{ne i muzi~ke predstave davale su se povremeno, tako|e u domu armije, gostovawem najboqih pozori{ta i muzi~kih sastava iz ve}ih gradova, uglavnom iz Beograda, re|e iz Zagreba, ili amaterskih grupa iz kninske gimnazije ili grada.

U domu armije na{ao bi se uvek neki obrazovaniji oficir, koji bi bio zadu`en za kulturu. U domu, po izboru ovih oficira, prikazivani su dobri filmovi i davale su se vrhunske pozori{ne predstave.

Ali {ta je to dobro i koliko je dobro i za{to je dobro, znala je i umela da objasni samo na{a genijalna profesorka Mizinov. Sre}om ona nije to samo znala, ve} je to nama |acima prenosila, sa nekom neverovatnom uporno{}u. Ona tada nije `ivela u braku i nije imala porodicu. Svu svoju `ivotnu snagu, svoje znawe i svoj veliki dar prenosila je nesebi~no nama, svojim u~enicima.

U po~etku, kada bi nenajavqeno do{la u na{ razred, da nam da svoj stru~ni osvrt na neki film ili pozori{nu predstavu, mi smo se ~udili i slabo je razumevali. Ali polako po~eli smo se navikavati na izno{ewe wenih mi{qewa, po~eli je slu{ati sa pa`wom, kasnije sa razumevawem i na kraju sa divqewem.

Ona je odigrala jednu od najzna~ajnijih uloga u osposobqavawu nas, mnogih nara{taja kninskuh u~enika, da kriti~ki sagledamo razna umetni~ka ostvarewa. Daqe ne bih govorio o ovoj zna~ajnoj kninskoj profesorki. Mislim da bi neko od biv{ih kninskih |aka, sa vi{e znawa i vi{e umetni~ki obdaren ili {kolovan, trebalo da dade {iri i stru~niji osvrt na ovu izuzetno zna~ajnu li~nost kulturne istorije Knina.

Druga li~nost, ne mawe zna~ajna, koju sam dobro upamtio i koja je stekla veliko po{tovawe mnogih |aka kninske gimnazije, bio je profesor Zdravko Ikica, dugogodi{wi direktor kninske gimnazije i jedan od najobrazovanijih profesora koje je gimnazija ikad imala u svojoj tada ve} dugoj istoriji.

Ovaj veliki profesor vi{e puta iznenadio me je svojim neuobi~ajenim postupcima. Tada su qubav i seks bile zabrawene teme. O tom, za mladost zanimqivom pitawu, nisu dovoqno govorili ni roditeqi ni profesori. Sve {to smo o tome znali, primali smo iz nepouzdanih i sumwivih izvora, ~esto neta~no i ponekad izvitopereno.

Kada smo se jednom slu~ajno susreli na ulici, profesor Ikica i nas nekoliko u~enika, pokrenuli smo tu spornu temu. Na na{e veliko ~u|ewe profesor je prihvatio taj razgovor i tokom razgovora dao nam je mnoge zanimqive podatke, oslobodiv{i nas straha od te teme i podstakav{i nas da se daqe obave{tavamo o svim problemima iz oblasti qudske seksualnosti i qubavi uop{te.

Drugom prilikom obratio sam mu se sa molbom da mi pomogne u razja{wewu nekih pojmova, koji mi nisu bili najjasniji. Profesor Ikica ne samo da mi je pomogao ve} me je, tada jo{ prili~no neuglednog i bezna~ajnog u~enika, pozvao u svoj stan i pokazao mi svoju porodi~nu biblioteku, koja je po mojoj kasnijoj proceni brojala oko hiqadu i pet sto kwiga. Povrh svega, ponudio mi je da mogu povremeno do}i kod wega i posuditi neku od wegovih kwiga, da ih ponesem ku}i i pro~itam.

Treba li isticati koliko je posele toga bilo moje po{tovawe prema tom vrsnom pedagogu. Bilo je o~ito da je on odli~no poznavao |a~ku du{u, da nas je umeo zainteresovati, pokloniti nam poverewe i pravilno nas usmeriti.

Kada bi po potrebi zamewivao nekog profesora, a to se ~esto doga|alo, uspevao je da to izvr{i i dobro i lako, bez obzira o kom predmetu je bila re~. U nastupu, prema u~enicima, nije se isticao strogo{}u, kao wegov prethodnik profesor An|elo Mi{kov,

62

tako}e dobar znalac, ve} blago{}u, znawem i dobrotom. Raznovrsnost znawa profesora Zdravka Ikice morala je biti izuzetna. Veli~inu ovog zna~ajnog ~oveka, kao i pravilno shvatawe wegovih stru~nih i moralnih vrednosti, me|u |acima u Kninu i kninskoj gimnaziji, najboqe obja{wava kraj wegovog `ivota.

Posle penzionisawa, nekoliko godina pre wegove smrti, napustio je Knin i oti{ao je da sa porodicom `ivi u Splitu, verovatno zbog lak{eg {kolovawa svoje dece u vi{im {kolama. Ali wegova qubav prema Kninu, wegovim u~enicima i stanovnicima ostala je i daqe ~vrsta. Ne{to ga je uvek sna`no vuklo nazad prema tom gradu i wegovim stanovnicima.

Neposredno pred neminovnu smrt izrazio je `equ da bude sahrawen u Kninu. Tako je i bilo. Wegovoj sahrani prisustvovali su svi wegovi biv{i u~enici i wihovi roditeqi, koji su se tada zatekli u mestu. Bio sam na toj sahrani. Nikada do tada nisam video veli~anstveniju posmrtnu povorku. Ta povorka rastegla se od grada do udaqenog grobqa. Istaknuti u~enici kninske gimnazije, profesorovi biv{i |aci, govorili su nadahnuto na wegovom grobu, izraziv{i svoju veliku qubav i veliko po{tovawe, kako prema wegovoj li~nosti tako i prema wegovim zaslugama i wegovom `ivotnom delu.

Jedna od zna~ajnijih profesorki, koja je bila izuzetno zaslu`na za moje li~no stru~no i `ivotno opredeqewe, bila je profesorka Bo`ena Heruc. Wena pojava, u na{oj gimnaziji, uklopila se sre}no sa vremenom kada sam ja, ko zna kako i za{to, odjednom shvatio bit matematike. Matematika mi je prestala biti bauk i zbir nerazumqivih znakova i pravila, koja sam morao mu~no savladavati i pamtiti, iako ih nisam jasno razumevao. U jednom trenutku matematika mi je postala jasna, logi~na, a potom i draga. Pojava profesorke Bo`ene, sa dobrim znawem i jo{ boqim pedago{kim pristupom pri predavawima, mene je, a i mnoge druge |ake, zadivila.

Predavala je matematiku i fiziku. Kada je predavala, ona je jasno, skladno i lagano izlagala gradivo. Kad bi ga zar{ila, ona bi ga jo{ jednom kra}e ponovila, a na samom kraju ga je, jo{ jednom sasvim kratko ponovila. Posle wenih predavawa meni bi gradivo postajalo toliko jasno, da mi nije trebalo mnogo vremena da ga daqe utvr|ujem kod ku}e.

Pored matematike meni je, zahvaquju}i upravo woj, jo{ jedan predmet, ovaj put fizika, postao lak i razumqiv. Ovim je bilo usmereno i odre|eno moje kasnije `ivotno zanimawe, a to su bile tehni~ke nauke. Vremenom, za tehni~ke predmete, postadoh jedan od najboqih u~enika u mom nara{taju.

U toku `ivota, sa dubokum po{tovawem i qubavqu, mnogo puta se}ao sam se na{e drage profesorke Bo`ene Heruc.

Prava je {teta {to smo, mi u~enici, prekasno spoznali veli~inu ovih profesora i wihove velike zasluge za na{ razvoj i na{u budu}nost. Kasnije, kao {kolovanom i osposobqenom in`eweru, mnogo puta bilo mi je `ao {to nisam imao priliku da susretnem profesorku Bo`enu Heruc i da joj izrazim svoje duboko po{tovawe i divqewe, koje sam svojevremeno stekao prema woj i koje se godinama stalno pove}avalo.

Eto tako, od velikog broja zna~ajnih kninskih profesora, izdvojio sam samo nekoliko, tek toliko da primerima poku{am da poka`em wihovu veli~inu i wihove zasluge. Wih, veoma zaslu`nih, bilo je mnogo vi{e. Nisam siguran ni u izbor, ni u redosled zna~ewa kojim sam ih naveo. Ovo je ipak samo moj li~ni stav.

Vaso

U Knin, u na{u porodicu, do{ao je ponovo, negde krajem leta 1952. godine, da sa nama `ivi i da u~i gimnaziju, moj brat od strica Vaso. Pre toga bio je najboqi |ak {ibenske gimnazije. Svi nastavni predmeti le`ali su mu podjednako dobro. Bio je veoma bistar i nadaren. Kod nas je proveo dve godine, sve do zavr{etka vi{e gimnazije 1954. godine. Mislim da je stric Du{an tada zapao u ve}e materijalne te{ko}e, pa ga vi{e nije mogao izdr`avati u [ibeniku.

Kada je stigao u Knin Vaso se sasvim zamom~io. Nosio je takozvanu "kokot" frizuru. Bio je sredwe visine, mr{av, stalo`en i imao je prijatno i trpeqivo pona{awe. Bavio se pisawem qubavnih pesama, poklawao je veliku pa`wu devojkama i ponovo postao najboqi |ak, ovaj put kninske gimnazije. Pored bistrine uma wegova najja~a osobina bila je neuobi~ajena upornost.

63

Gledao sam ga vi{e puta kako se uporno rve sa ja~im mladi}ima, koji su trenirali u dru{tvu za telesni odgoj "Partizan". Nije se lako predavao i bio je neverovatno strpqiv i uporan, neprekidno te`e}i da ih nadvlada, {to mu je ponekad uspevalo.

Ve} tada pokazivao je jednu za mene nerazumqivu osobinu. Prete`no dr`ao se na ostojawu od obrazovanijih devojaka, pa i onih koje su mu se svi|ale. Od wih je imao neki meni neobja{wiv strah. Pribli`avao se samo onim devojkama koje mu ni po umu ni po znawu nisu bile parovi. Za{to se tako pona{ao nikada nisam sasvim razumeo. Pretpostavqam da se to de{avalo zbog toga {to je bio naviknut samo na uspehe i da se pla{io neuspeha. Mislim ga je taj strah spre~avao da boqim devojkama izjavquje qubav.

Neven

U jesen 1954. godine, na vojni poziv kao veterinar-sta`ista, do{ao je u Knin moj ro|ak Neven Le`ai}. Wegov pokojni otac Sava bio je brat od strica mom ocu. Dok je bio na sta`u, u slobodno vreme, dru`io se sa mnom i mojim drugovima. Bio je to ~ovek izuzetnog uma, neverovatne sposobnosti pam}ewa, izuzetan stru~wak i posebno vrsan kao hirurg. Posle jednom pro~itane Jesewinove zbirke pesama bio je u stawu da svaku pesmu ponovi napamet. Kao |ak bio je izvanredan. Na veterinarskom fakultetu u Beogradu ve}inu ispita polo`io je sa ocenom deset. Pored svih tih sposobnosti bio je visok, vitak, nao~it i posebno plemenit ~ovek.

Mislim da je po prirodnom talentu Neven bio nadareniji od Vase. Znao je tada ~itavo mno{tvo {ala i viceva, a wegove primedbe o `ivotu i qudskim osobinama bile su neverovatne. Za sada }u jo{ samo navesti da je pored svih tih silnih prednosti koje je posedovao imao i jednu veliku manu, koja se u kasnijem wegovom `ivotu izuzetno sna`no ispoqila i koja mu je na kraju sasvim upropastila `ivot. Kasnije ovaj moj ro|ak pojavi}e se opet, u nekim delovima mog `ivota, i tada }u o wemu govoriti vi{e i op{irnije.

Mar{al

Desilo se to 1953. godine. Vest se prenela muwevito. Proslavqeni jugoslovenski borac protiv fa{izma i mar{al Jugoslavije Josip BrozTito obe}ao je da }e odre}enog dana posetiti Knin. Vra}ao se tih dana sa putovawa u Egipat. Na proputovawu, iz Splita prema Beogradu, nameravao je da se, u trajawu od polovine dana, zaustavi u Kninu i poseti neke zna~ajnije delove grada.

Titovo ime i wegovo zna~ewe daleko su prevazilazili bilo kojeg tada `ivog politi~ara Jugoslavije. Na sam pomen wegovog imena u na{oj otaxbini milioni qudi uzdrhtali bi od uzbu|ewa. Tito je tada bio `iva legenda. Pre toga mnogo puta proputovao je kroz Knin. Nekoliko puta, po danu i dok se voz zadr`avao na `elezni~koj stanici, pojavqivao se na prozoru vagona i bio odu{evqeno pozdravqen od strane osredwih skupina qudi. Kako sam `iveo na `elezni~koj stanici svaki put bio sam i ja me|u narodom u tim skupinama. Tito bi kratko porazgovarao sa okupqenim narodom, koji bi mu klicao i pqeskao.

Prilikom putovawa `eleznicom vozio se Tito u svom luksuznom "Plavom vozu", posebno napravqenom i posebno ~uvanom za wega. Kada je putovao, ~itava pruga bila bi obezbe|ivana od strane vojske i policije. Du` pruge stra`arili bi vojnici i milicioneri. Oni su onemogu}avali iznenadni napad terorista na Tita. Na `elezni~koj pruzi pojava svake ve}e grupe raspore|enih vojnika i milicajaca ukazivala je na veliku verovatnost da }e wom uskoro pro}i mar{alov voz.

Dok je voz prolazio kroz kninsku `elezni~ku stanicu, mi stanovnici zgrada, koje su bile izgra|ene pokraj stanice, morali smo dr`ati zatvorene i zamra~ene sve prozore na onim delovima stana koji su bili okrenuti prema stanici. Na tu obavezu blagovremeno smo upozoravani od strane obezbe|ewa.

Jednom ranije, kada se mar{alov voz zaustavio na kninskoj `elezni~koj stanici i kada se Tito pojavio na prozoru vagona, pred okupqenim svetom zapo~eo je kratak razgovor. U toku razgovora upitao je Tito okupqene qude kako `ive i imaju li nekuh problema. Jedan od okupqenih mu{karaca rekao mu je da Knin nema ni jednu fabriku, u kojoj bi se qudi zapo{qavali i rade}i u woj lak{e `iveli. Tito je tada obe}ao da }e Knin dobiti fabriku. I zbiqa, Tito je izvr{io svoje obe}awe. Nije pro{lo mnogo vremena a u Kninu je izgra|ena fabrika vijaka ({rafova).

64

Za Titov najavqeni dolazak u Knin izvr{ene su brojne pripreme. Grad je ~i{}en i ure|ivan, pravqen je plan Titovog obilaska grada, svi kninski ribari, me|u wima i moj otac, krenuli su na reke da ulove {to vi{e ribe za sve~ani ru~ak, obezbe|ewe je pro~e{qavalo grad tra`e}i sumwiva lica, razmi{qalo se o daru koji bi bilo najprikladnije pokloniti Titu. ^itav grad bio je u uzbu|en i nestrpqivo je o~ekivan dolazak tog velikog i svetski zna~ajnog ~oveka.

Tito je stigao, iskrcao se i pozdravio sa rukovodiocima Knina i okupqenim narodom, pro{etao do De{i}a raskr{}a, obi{ao Kninsku tvr|avu i posetio op{tinu. Deca iz {kola do~ekala su ga na ulicama cve}em i mahawem. Pri obilasku grada stru~na i istorijska obja{wewa davao je direktor gimnazije profesor Zdravko Ikica. Tito je prema planu doputovao, kratko se zadr`ao i opet prema planu otputovao, a ru~ak nije prihvatio.

Dru`ina Pere Kvr`ice

U dramskoj sekciji gimnazije uve`bala se i vi{e puta na pozornici prikazivala de~ija drama "Dru`ina Pere Kvr`ice", delo Mate Lovraka. Spretno su podeqene uloge, u~enici su izvrsno uve`bali tekst, odradili svoj nastup i publika je bila odu{evqena. I moja sestra Ksenija glumila je u toj drami. Ova de~ija drama spomiwala se mnogo i godinama, sve do dana{wih dana, nije zaboravqena.

U~enici glumci u izvo|ewu drame, profesorke koje su vodile i re`irale dramu, pomo}no osobqe za izvo|ewe drame i jo{ poneki |aci kojima su roditeqi uplatili putovawe, oti{li su na vi{ednevno putovawe, kojom su prilikom posetili sve zna~ajnije gradove na moru, od Splita preko Dubrovnika do Kotora. I ja sam u~estvovao u toj zanimqivoj i meni prvoj ekskurziji u `ivotu. Tada nije postojala jadranska magistrala i na tom putovawu, od Splita na jug i nazad, koristili smo brodove jadranske linijske plovidbe.

Gledao sam sa broda more, obalu i naseqa, pored kojih smo prolazili. Bio sam zadivqen predivnim izgledom jadranske obale, lepotom primorskih mesta pored kojih smo plovili, bistrinom mora i pojavom delfina i morskih galebova.

I danas pamtim kako smo u toku ekskurzije posetili mnoge zna~ajne zgrade, tvr|ave, crkve, muzeje i starine. Na{e profesorke su nas neumorno vodile u razgledawe starina i podsticale vodi~e, kustose, fratre i pravoslavne sve{tenike, ovisno o kojim je znamenitostima bila re~, da nam {to vi{e ka`u i poka`u. Zadivili su me najvi{e Dubrovnik i wegove znamenitosti, tako i grad Kotor. Taj grad ostavio je na mene nezaboravan utisak, svojim zgradama, ulicama i izuzetnim polo`ajem u odnosu na visoke i strme stene uz koje je sagra|en.

Bila je to moja prva ekskurzija u `ivotu. Utisaka je bilo mnogo. Bio sam iznena|en lepotom jadranske obale i mnogim znamenitostima koje su se nalazile u primorskim gradovima.

Biblioteka

Pored u~ewa u gimnaziji imao sam jo{ jednu dobrovoqnu obavezu u {koli. Bio sam veliki zaqubqenik u kwige i ~vrsto povezan sa profesorima koji su imali zadatak da brinu o gimnazijskoj biblioteci. Kao dobrovoqac javio sam se da radim u odr`avawu biblioteke. Taj rad obavqao sam u slobodnom vremenu. Zadaci su bili raznoliki. U biblioteci primao sam kwige i izdavao u~enicima, zavodio novoprispele kwige u spisak, pravio prijemne kartone kwiga, popravqao one koje su bile o{te}ene i radio druge poslove koji se tu vr{e.

Ovaj rad bio mi je jedan od najmilijih dobrovoqnih radova koje sam ikada radio u `ivotu. Bile su mi kwige toliko drage da sam ih uzimao u ruke sa najve}im zadovoqstvom, skoro pobo`no, prelistavao ih, razgledao i mnoge ~itao. Brinuo sam o wima sa mnogo qubavi i pa`we.

U vezi sa radom u gimnazijskoj biblioteci se}am se jednog skoro neverovatnog doga|aja. Posle poznate Rezolucije Informbiroa, kada je do{lo do velikog zahla|ewa u odnosima izme|u FNR Jugoslavije i zemaqa socijalisti~kog bloka, u gimnaziju i u gimnazijsku biblioteku, do{la je jedna skoro neverovatna naredba. Nare|ano nam je da izdvojimo sve kwige ruskih pisaca, ro|enih u godini kada se rodio Mihail [olohov (ukqu~ivo) i mla|ih pisaca i da ih uni{timo.

65

Ta naredba uslovqena slepom politikom, u osnovi glupa i ne~asna, sprovedena je kod nas samo u prvom delu. Mi |aci dobrovoqci, koji smo radili u biblioteci, otvarali smo sve kwige ruskih pisaca i u biografijama pisaca tra`ili godinu wihovog ro|ewa. Ako su bili ro|eni u godini ro|ewa Mihaila [olohova ili kasnije, mi smo wihove kwige odvajali sa stala`a biblioteke i stavqali u jedan ugao.

Drugi deo naredbe, da se kwige uni{te, nismo ni mogli ni hteli da izvr{imo. Iako smo bili mladi i neiskusni, nismo mogli da taj deo naredbe sprovedemo u delo. Kosilo se to sa na{im pogledima na `ivot i sa na{im odnosom prema kwigama. Izdvojili smo ih, zapakovali i ostavili u jednom uglu biblioteke. Mogao sam tada da uzmem sva dela Mihaila [olohova i da ih ponesem ku}i, ali ja to nisam u~inio. Bez obzira na okolnosti, smatrao sam to kra|om. Ni jednu kwigu nisam uzeo i prisvojio, iako sam `eleo da ih sve imam u svojoj biblioteci. Koliko se se}am tako su postupili i drugi u~enici dobrovoqci.

Alka

Jednog letweg dana, nekim kamionom punim qudi, poveo me je otac u Siw, da gledamo nadmetawe siwskih alkara. Kada sam prvi put video alkara, sve~ano upara|enog i obu~enog u lepu narodnu no{wu, kako na divnom kowu sna`no juri trka}om stazom, u nameri da kopqem pogodi alku, bio sam zadivqen prelepim prizorom. Pao sam u takvo odu{evqewe da sam skoro zanemeo. Sa kowem u punom trku alkar se silovito pribli`avao mestu iznad kojeg je bila oka~ena alka. Neposredno pred ciqem podizao je pa`qivo kopqe, ni{anio u alku, nabio alku na kopqe i projurio prema zaustavnoj stazi. Kada se zaustavio, okrenuo se ponosno i lagano kaskaju}i uputio do ~au{a, koji je pa`qivo proverio pogodak i sna`no viknuo gledaocima: "Udva!". Publika je odu{evqeno i gromko proslavila dobar pogodak. Ovim je ~au{ narodu obznanio da je alkar pogodio u dvojku, iznad koje je bilo samo jedno boqe ga|awe: "Usridu!"

Alkari su se smewivali sa naizmeni~nom sre}om, dok se nije na kraju izdvojio najboqi alkar, koji je bio pobednik siwske alke za tu godinu. Kada sam kasnije ~itao pripovetku "Alkar", od Dinka [imunovi}a, opet sam sa istim uzbu|ewem do`iveo siwsku alku, kao da sam opet bio tamo.

Mnogo godina kasnije saznao sam da se na siwskoj alki ne mogu nadmetati svi qudi, nego samo oni koji su ro|eni u Siwu i okolici. Od tog ~asa siwska alka je za mene izgubila svaki ~ar. Nikada vi{e nisam oti{ao da gledam siwsku alku, nisam je posmatrao na televiziji, niti me je vi{e zanimala.

Dru{tvo za telesni odgoj (DTO)

Dru{tvo za telesni odgoj "Partizan" u Kninu osnovano je upravo u vreme kada sam stasao za sna`niji fizi~ki razvoj. Bilo je to masovno sportsko dru{tvo, potpomognuto od {ire dru{tvene zajednice, koje je dobilo svoje prostorije za ve`bawe, sredstva za ve`bawe i predvodnika Todu ^eku, velikog ~oveka, dobrog stru~waka i dobrog odgojiteqa, koji je imao veliko ve`ba~ko iskustvo i jo{ ve}u i plemenitiju du{u.

U po~etku, u prostorijama dru{tva, ve`bala je skoro sva mlade` Knina. U ve`baonici bile su ogromne gu`ve, jer su se svi poku{ali dokazati kao ve`ba~i. Vremenom, ili po sposobnostima ili po upornosti, izdvojili su se poneki omladinci, a ve}ina je odustala. Tako se broj ve`ba~a sveo na pravu meru.

Pripadao sam onim upornijim u~enicima koji su, pored svih po~etnih pote{ko}a, ostali da i daqe ve`baju. Nisam se toliko isticao sposobnostima za ve`bawe koliko voqom i `eqom. Pored toga nalazio se tamo i jedan broj meni bliskih mladi}a, koji su uglavnom boqe ve`bali od mene, zbog kojih sam ostao u dru{tvu. Ne{to sam i nau~io, ~ak sam kao ve`ba~ nastupao na sportskim predstavama po nekim okolnim selima, ali ve}i uspeh nisam postigao.

Primetio sam da su najboqi ve`ba~i bili mladi}i sredwe visine, sa skladnim odnosom izme|u tela i udova, dok su vi{i mladi}i sa du`im rukama i nogama lo{ije ve`bali. Pripadao sam ovoj drugoj grupi.

Ukqu~io sam se i u organizacioni deo dru{tva. Najavqivao sam nastupe na gostovawima dru{tva po selima, napla}ivao ulaz u salu za predstave i radio sli~ne poslove. Bez obzira na nedovoqan talenat za ve}a gimnasti~ka dostignu}a, meni je ovo ve`bawe donelo mnogo koristi. Ono je pripomoglo mom boqem fizi~kom razvoju i boqem

66

izgledu. Ostali su mi nezaboravni mnogi doga|aji vezani za ovo izuzetno korisno dru{tvo: ~esta ve`bawa, povremeni nastupi na javnim priredbama, putovawa i gostovawa po susednim selima i gradovima, zajedni~ka letovawa ~lanova dru{tva, dru`ewa u prostorijama dru{tva i drugo.

Instruktor Tode ^eko bio je posebno plemenit ~ovek, koji je imao veliku qubav prema telesnom odgoju, radu i prema omladini. Tokom rada sa nama, svojim u~enicima, nikada nije gubio `ivce. Obja{wavao nam je uporno i strpqivo, kako treba izvesti neku ve`bu i u svemu se prema nama odnosio vi{e kao dobar roditeq, nego kao u~iteq. Mnogo smo ga cenili i voleli.

Jednom prilikom na{e udru`ewe za telesni odgoj "DTO Partizan" gostovao je u Drni{u. Mene je Tode ^eko izabrao da budem najavqiva~ nastupa. Radio sam to predano. Svaki put, kada je trebalo najaviti novu ta~ku, Tode bi mi rekao {ta da ka`em. Tako, za jednu novu ta~ku, re~e mi da je najavim: "Sada }ete vidjeti vje`be na partneru" (umesto parteru). Bez razmi{qawa izi{ao sam pred gledaoce i najavio im ve`be "na partneru", upravo onako kako mi je Tode saop{tio. Jedan gledalac iz prvog reda odmah zlurado re~e: "E, ovo }e ba{ biti zanimqivo? Da i to vidimo!" Shvatio sam smesta {ta sam lupio, ali je bilo kasno. Izgovorena re~ se te{ko povla~i. Kada sam kasnije najavqivao preostale ta~ke sve vreme ose}ao sam stid, ali iz svoje ko`e nisam mogao izi}i.

U vremenu koje je sledilo iza Drugog svetskog rata, posle {kola za obrazovawe, dru{tvo za telesni odgoj "Partizan" bilo je ne{to najzna~ajnije {to je dobila mladost Knina. Umesto da se okrene poro~nim zabavama, kra|i, potro{wi alkohola i sli~nom omladina se okrenula onom najboqem, telesnom razvoju i lepom dru`ewu, koje je dru{tvo neprekidno razvijalo i pod`avalo.

Izvi|a~i

Izvi|a~ki odred u Kninu osnovan je dve godine pre mog odlaska na studije. Sa velikim odu{evqewem, me|u prvima, pristupio sam toj korisnoj organizaciji. Zanosile su me mogu}nosti grupnog letovawa, kretawa u otvorenoj prirodi i savla|ivawa raznih izvi|a~kih znawa i ve{tina.

Pose}ivao sam izvi|a~ke radne sastanke, nau~io se izvi|a~koj poluvojnoj disciplini i savladao mnoge izvi|a~ke ve{tine: postrojavawe, kretawe u prirodi pomo}u kompasa i uz pomo} mapa, pri{ivawe otpale dugmadi, pru`awe prve pomo}i, podizawe {atora, podizawe logora, name{tawe kreveta, odr`avawe ~isto}e, pomagawe drugovima u nevoqi i druge. Dobio sam izvi|a~ku uniformu i obu~en prisustvovao smotrama.

Godine 1955. kninski izvi|a~ki odred, zajedno sa splitskim izvi|a~kim odredom, vr{io je propagandno izvi|a~ko letovawe po primorskim gradovima Crne Gore. Obrazovana je me{ovita izvi|a~ka grupa. Zajedno sa rukovodstvom ove grupe bilo nas je ukupno 35 .

Posetili smo tri grada na crnogorskom primorju: Herceg Novi, Kotor i Budvu. U svakom od ovih mesta zadr`ali smo se po sedam dana. Spavali smo u {atorima, na gradskim tr`nicama i kod stanovni{tva nabavqali `ivotne namirnice, kuvali na vatrama u otvorenoj prirodi, jeli pod otvorenim nebom, vr{ili smotre, mar{evawa, savla|ivali razne izvi|a~ke ve{tine, i kupali se u moru.

Polo`io sam tada jedno izvi|a~o ve{tarstvo. Sedam dana, za celi izvi|a~ki skup od 35 osoba, kuvao sam doru~ak, ru~ak i ve~eru. Svi su izvi|a~i bili zadovoqni mojim kuvawem. Se}am se da sam jednog dana za ve~eru pripremao pala~inke sa ~ajem. Nije bilo lako na logorskoj vatri ispr`iti oko 80 pala~inki. Ali kada se ne{to radi sa voqom i qubavqu, skoro sve je ~oveku dosti`no.

Nadle`na izvi|a~ka komisija dodelila mi je izvi|a~ko ve{tarstvo kuvawa. Ono mi je upisano u izvi|a~ku kwi`icu, koju i danas ~uvam. I danas se ponosim tim ve{tarstvom. Poku{ao sam da polo`im i ve{tarstvo }utawa. Prijavio sam se izvi|a~koj komisiji. Trebalo je da od jednog do drugog jutra, u vremenu od 24 ~asa, ne progovorim ni jednu re~. Lepo je krenulo. Dobro sam se dr`ao u vremenu koje je trajalo {est sati. Drugovi su me stalno ne{to zapitkivali, a ja sam samo odmahivao rukom. Dok sam plivao iznenada rekoh nekom drugu: "Zagwuri me!". Bilo je gotovo. Moji drugovi su se nasmejali, a ja se nisam odlu~io za novi poku{aj.

67

Nedugo pred odlazak na studije izabran sam za predsednika izvi|a~kog odreda Knin, a posle mog odlaska ovu funkciju preuzeo je drugi. Smatram da mi je u~e{}e u izvi|a~koj organizaciji mnogo koristilo. Savladao sam veoma savesno mnoge izvi|a~ke ve{tine i postao odgovorniji, samostalniji, sigurniji i prakti~niji. To mi je mnogo pomoglo da se boqe sna|em na studijama, kao i u toku ~itavog daqeg `ivota. Uveren sam da su i drugi izvi|a~i imali velike koristi od u~e{}a u radu u ovoj organizaciji.

Tvr|ava

Knin ima veoma staru, veliku i izuzetno lepu tvr|avu. Tvr|avi se mo`e pri}i iz dva pravca: strmijim putem iz doweg dela grada od gradske tr`nice i bla`im nagibom od gorweg dela grada, od De{i}a raskr{}a. Iznad ulaznih drvenih vrata, koja su pro{arana mno{tvom metalnih klinova, nalazi se u kamenu uklesan lik venecijanskog lava. Tvr|ava je izgra|ena u vi{e nivoa, tako da su branioci uvek imali mogu}nost da se povuku na vi{i nivo. Kroz istoriju wom su vladali Rimqani, Mle~ani, Turci, Napoleon, Austro-ugari i Jugosloveni.

Pogled iz grada na tvr|avu, kao i pogled sa tvr|ave na grad veoma su zanimqivi i skoro o~aravaju}i. Sa tvr|ave se po lepom vremenu izvanredno vidi grad, `elezni~ka stanica, tvornica vijaka, bli`a okolina Knina, vodopad Kr~i}, cela kninska dolina i planina Dinara. Vazduh je na tvr|avi ~ist i sve`, a {etwa po raznim delovima tvr|ave uvek je bila zadivquju}a.

Tenis

Na kninskoj tvr|avi bilo je vi{e delomi~no poru{enih nekada{wih kasarnskih zgrada, koje su posle zavr{etka Drugog svetskog rata ostale nepopravqene i prazne. Moj {kolski drug Branimir Jelovina `iveo je u ku}i koja je bila izgra|ena na pola puta izme|u osnovnog gradskog nivoa i tvr|ave. U jednoj od tih razru{enih kasarni, koja nije imala krov, o~istio je ~itav dowi prostor i napravio tenisko igrali{te, koje je bilo mawe od pravog teniskog igrali{ta.

Mi, wegovi prijateqi, dolazili smo iz grada na tvr|avu i tu, na tom pomo}nom igrali{tu, provodili mnoge ~asova u igrawu tenisa. Tenis nismo igrali sasvim po propisima. Umesto pravih teniskih lopti koristili smo mawe gumene lopte, a umesto pravih reketa koristili smo drvene pune rekete, sli~ne onima koje se koriste za stoni tenis. Bez obzira na te izmene, u`ivali smo u toj igri. Dolazak na tvr|avu, igra na ~istom vazduhu i silazak sa tvr|ave, pri~iwavali su nam veliko zadovoqstvo i bili su veoma korisni za u~vr{}ivawe na{eg zdravqa.

Pazarni dani

Ose}am potrebu da ne{to ka`em o pazarnim danima, koji su u Kninu padali svake subote. Ti dani bili su uvek posebno zanimqivi. Ulice bi se popunile i prodavcima i kupcima, koji bi se sjatili iz raznih delova grada i okoline i koji su dolazili do {ireg podru~ja gradske tr`nice. Mogla se tu na}i svakojaka roba, od gradske i seoske hrane do raznih narodnih rukotvorina. Tu se prodavalo razno vo}e i povr}e, pr{uti, panceta, maslinovo uqe, sve`a riba, suve smokve, seoski pili}i, sezonsko vo}e, rakija, seoske vunene ~arape, xemperi, seoski vezeni odevni predmeti, divqi ze~evi, krzna od kuna i lisica, svirale, {tapovi, }urlika~e, diple, zvona za ovnove zvonare, kanxije za terawe kowa i jo{ ~itav niz drugih zanimqivih i vrednih predmeta, potrebnih i za seqake i za gra|ane.

Nikada ~ovek nije bio siguran da li }e neke zanimqive robe biti trenutno na pijaci ili ne, kao i {ta }e se ba{ te subote pojaviti na prodaju. Trebalo je biti tamo i prona}i ono {to ~oveku treba ili naletiti na neku retku robu, koja se nije mogla na}i u radwama, pa ni svakog sajmenog dana.

I sada pamtim kako smo kupovali razne divqe jestive trave, kojih je bilo razli~itih i do dvadeset vrsta, a koje su ~obanice ~uvaju}i ovce, brale u prirodi i subotom prodavale. Kada bi se te trave skuvale, kao divqe zeqe, i zalile maslinovim uqem, bili bismo zadivqeni ukusom. Ovo zeqe bilo je izuzetno zdravo za ishranu jer je sadr`avalo mnoge minerale i vitamine.

Mnogo puta kupovao je moj otac divqeg zeca, kojeg je moja majka znala izvrsno pripremiti i poslu`iti kao izvanrednu poslasticu. Ponekad bi na{li sve`u morsku ribu,

68

koja na kninskoj pijaci nikada nije bila suvi{e skupa, pa bismo je sa u`ivawem jeli, kad bi je majka pripremila.

Bilo je zanimqivo promatrati divne narodne muzi~ke instrumente i druge ukrasne ili upotrebne predmete, koje su izlagali za prodaju narodni umetnici, pravi majstori svog posla. Bili su izra|eni uglavnom od drveta. Sve to raspolo`ewe, koja je u subotu vladalo u Kninu, bilo je pomalo va{arsko i mnogi Kniwani dolazili su rado na te subotwe ugo|aje, bez obzira da li je trebalo da ne{to kupe ili ne.

Ribarske ve~eri

Najzanimqivije, sa najvi{e {ala i smeha, bile su ribarske ve~eri. Tada se smeh gromoglasno prolamao sve~anom salom u kojoj su se zabavqali ribari i gra|ani. Sala bi bila puna kao oko. Najboqi kninski {ereti stali bi uz mikrofon, pevali {aqive pesme, pri~ali {aqive sadr`aje, zadirkivali pojedine ribare i gra|ane i uveseqavali prisutne. Svi sme{niji doga|aji koji su se desili u vremenu od pro{le ribarske zabave, ponovo bi bili osve`eni kroz duhovite i vesele ske~eve ovih {ereta. Retko ko se na to qutio i svi bi bili zadovoqni i veseli.

Tri puta je moj otac Rade, svojim dogodov{tinama u toku ribarewa, bio glavna meta ovih veselih {ereta. Jednom je sa drugovima ribarima oti{ao na reku Zrmawu. Kada je izvadio ribarski {tap u nameri da po~ne sa ribolovom, video je da mu je zaboravio poneti rolnu sa blinkerom, pa nije mogao da lovi. Preostalo mu je samo da tu`no gleda u svoj goli {tap. Povodom ovog doga|aja, na prvoj ribarskoj ve~eri, {ereti su mom ocu Radi otpevali jednu pesmu u obradi, po melodiji tada omiqenog {lagera "Ka`i za{to me ostavi . . .", naravno sa izmewenim tekstom:

"Ka`i za{to me ostavi, kolice moje milo, ka`i za{to mi pri~ini srcu toliku bol. Jutros kada sam oti{o, osmeh skrivo je boli ipak tiho sam plakao, kada se rastasmo mi." Posle te zabave, ribare}i na reci, oklizne se slu~ajno moj otac, delomi~no upadne u

vodu i pokvasi se. Na slede}oj ribarskoj zabavi opet pade nova pesma o mom ocu: "Pokraj Krke stare lovi na{ {jor Rade, Za marendu jaja voli, nosi ih u svojoj torbi Ej {jor Rade moj! Noga se okliznu, on u vodu zviznu, Gdje su sada moja jaja, otplovila su bez kraja, Ej {jor Rade moj!" I upravo kada ste ve} pomislili da je ovaj doga}aj iscrpqen, na tre}oj ribarskoj

zabavi {ereti preko mikrofona obavesti{e skup ribara i gra|anstvo da je iz Argentine stigao hitan telegram. U wemu je stajalo da su u Buenos Aires doplovila neka jaja, pa Agrentinci pitaju da li su to slu~ajno jaja {jor Rade Le`ai}a. Naravno nastao je urnebes i op{ti smeh. Moj dobri otac samo se mirno sme{kao i ni malo mu nije bilo krivo. Bio sam prisutan na sve tri ribarske ve~eri kada su se te uspele {ale iznosile gra|anima preko mikrofona.

Dinara

Najve}a planina u Hrvatskoj je Dinara. Na woj se nalaze dva najvi{a vrha u Hrvatskoj, jedan visine 1913 metra i drugi visine 1831 metar. Vidi se izvanredno iz gotovo svih delova Knina. Zbog veli~ine i udaqenosti izgleda pomalo plavkasto. Za vreme vedrih dana, posle ki{e, mogu se na woj jasno uo~iti mnogi detaqi u planinskom masivu. Wen mo}ni masiv privla~i poglede onih koji iz Knina posmatraju vidokrug. Ne verujem da postoji i jedan stanovnik Knina, koji u toku dana vi{e puta ne baci pogled na tu lepu planinu.

Nekoliko puta i{ao sam na izlet na Dinaru. Neki od tih izleta ostali su mi u jasnom se}awu. Jedan od najzanimqivijih izlazaka bio je izlazak dela ~lanova planinarskog dru{tva Knin, koji je izvr{en jaha}im kowima. Desilo se to 1954. godine. Knin je bio grad sa mnogo vojske i divizijski centar. Divizijom je komandovao general JNA. U vreme tog izleta istaknuti ~lan planinarskog dru{tva bio je i tada{wi komandant grada. On je i

69

predlo`io taj izlet kowima i za tu priliku obezbedio divizijske jaha}e kowe. Bio sam jedan od u~esnika tog izleta.

Iz kruga jedne od vojnih kasarni, ja{u}i na kowima, krenuli smo prema Dinari. Nekoliko upu}enijih vojnika, koji se brinuli o kowima, rekli su nam da su za tu priliku odabrani najmirniji kowi. Pamtim izuzetnu brigu generala da se `ivotiwe {to vi{e ~uvaju i da se suvi{e ne opterete. Prilikom svakog strmijeg i du`eg uspona, po wegovom nalogu, silazili smo sa kowa i taj deo puta prelazili pe{ke vode}i kowe za uzdu. Planina je bila predivna, a kao jaha~i do`iveli smo je na poseban i neobi~an na~in.

Na planini smo priredili mawa sportska takmi~ewa, pogledali zanimqive krajolike, jeli done{enu hranu, pevali pesme i vodili brigu o na{im kowima. Silazak sa planine bio je lak{i i br`i jer smo sve vreme jahali. Vratili smo se o~arani planinom i prezadovoqni neobi~nim i prelepim provodom.

Drugi izlazak na planinu priredila je kninska gimnazija. Prema planu na{ih vodi~a dan ranije autobusima doputovali smo u susedni gradi} Bosansko Grahovo, koje se nalazi na drugoj strani Dinare i koje je na mnogo ve}oj nadmorskoj visini u odnosu na Knin. Bila je zima. Prespavali smo u zagrejanoj {koli i rano ujutro, po izvanredno vedrom i sun~anom danu, reko planine Dinare krenuli prema Kninu.

U samom po~etku pratila nas je lagana jutarwa magla, koja je ubrzo nestala. Prolazili smo kroz predivne planinske predele pune zimzelenih stabala obu~enih u zimsku sne`nu ode}u. Stabla su izgledala tako lepo kao da su postojala samo zato da bi nas zadivila.

I{li smo u koloni prave}i prtinu i smewuju}i se na ~elu kolone da se ujedna~eno umorimo. Imali smo vodi~e koji su dobro poznavali planinu, koji su odre|ivali smer i brzinu kretawa i koji su pazili da ne zalutamo. Neki od nas nosili su skije. Na najboqim mestima za odmor i skijawe zastajali bismo, odmarali se, skijali se i jeli hranu koju smo poneli. Pamtim da je sva ta hrana, koju smo umorni i izgladneli jeli, imala neverovatno dobar ukus. Sve ono {to smo nerado i slabo jeli kod ku}a, tu na planini jeli smo sa najve}im zadovoqstvom.

Posle izuzetno napornog, ali prelepog provoda, tek pred samu no} spustili smo se niz obronke planine, napustili snegompokrivene predele, i posle dodatnog pe{a~ewe prilaznim putevima tek u no}i stigli u Knin.

Tre}i put u leto, sa grupom mojih najboqih prijateqa, uputio sam se u dvodnevni izlet na Dinaru. Pe{a~ili smo dugo i naporno dok smo stigli na planinu. [umski predeli bili su u punom biolo{kom razvoju. Nailazili smo na mesta puna {umskih jagoda, koje smo brali u takvim koli~inama, da smo svi mogli da ih se jedu}i izdovoqimo. Nosili smo jednu lova~ku pu{ku, ali nismo nai{li na divqa~, verovatno zato {to smo suvi{e glasno pri~ali, dovikivali se, pevali i pravili veliku buku.

Prespavali smo u nekom planinarskom domu. Posetili smo mnoga neobi~na mesta, videli razne krajolike, prete`no kre}u}i se kroz guste {umske predele. ^itav taj predeo bio je zaba~en, tih, neokrwen ~ovekovim prisustvom i pomalo tajanstven. Ose}ali smo se kao da se nalazimo u nekom drugom svetu. Tek uve~e drugog dana opet uz velike napore i veoma umorni vratili smo se u Knin.

Svaki od tih izleta bio je poseban i druga~iji, otkrivao nam razli~ita zanimqiva mesta na planini i donosio nam druga~ija iskustva. Jedino zajedni~ko svim tim izletima bio je izvanredno ~ist vazduh, neverovatno dobar ukus hrane, isti povratni put sa planine do Knina i veliki zamor, posebno na kraju dana pri povratku.

Porodica Blo

Gradska dramska amaterska grupa savladala je veoma uspe{no i gra|anima pripremila za prikazivawe jednu dramu koja se zvala "Porodica Blo". Ova uspela drama veoma se dopala gra|anima Knina. Na nesre}u, najvi{e nekih od glumaca iz te gluma~ke grupe, ta drama izrodila se u jednu od najve}ih afera posleratnog Knina. Ta afera pukla je kao grom iz vedra neba i jo{ jednom pokazala da je mali gradi} Knin pravi grad, sa mnogim dobrim i lo{im osobinama koje takva mesta imaju.

Glavni glumac bio je lepi u~enik kninske gimnazije, me{tanin Knina Vojo Cvijeti}, a glavna glumica bila je prelepa supruga generala i komandanta grada, koji je nosio ratni nadimak [umar. Glume}i u tom pozori{nom delu, zaqubili su se me|usobno i

70

to se zavr{ilo iznenadnim begom zaqubqenih iz Knina. Pobegli su u Biha} i tamo stupili u brak. Kao i svuda afera je primqena od gra|anstva razli~ito. Neki su u tom ~inu videli ve~nu i romanti~nu qubav, neki su zlobno u`ivali u sramoti komandata grada, neki su zavideli mladom ~oveku na osvojenoj lepoj `eni. Mnogi su sa zanimawem o~ekivali koji }e potez povu}i osramo}eni mu`.

Rasplet je bio izuzetno zanimqiv. Komandant grada otputovao je iz Knina i nije se vra}ao oko mesec dana. Kada se pojavo bio je ponovo o`ewen. Wegova nova supruga bila je lep{a od prethodne, a gra}ani Knina bili su zadivqeni wenim izgledom. Nije mi poznato za{to, ali brak izme}u qubavnika nije predugo opstao. U tom braku ro|eno je jedno `ensko dete. Zaqubqeni su prestali da se vole i rastali su se. U Kninu se godimama spomiwala ta uzbudqiva afera, koja je dobila naziv "afera Blo". Moja ose}awa bila su pome{ana. Divio sam se hrabrosti mladih zaqubqenika, bilo mi je `ao osramo}enog generala, a kasnije divio sam mu se zbog visprenog na~ina na koji je re{io problem.

Manastir Krka

Jednog letweg dana 1955. godine moji najboqi drugovi, jo{ nekoliko mladi}a me{tana i ja, dogovorili smo se da odemo na izlet u pravoslavni manastir Sv. Arhan|el, ili kako smo ga ~e{}e zvali manastir "Krka". Odlu~ili smo da na put idemo biciklima.

Rano ujutro grupno krenuli smo sa dogovorenog mesta. Na putu smo se zadr`ali kod mesta Burnum-[upqaja, nedaleko od zaseoka Rudele, koje pripada selu Ivo{evci. U Burnumu razgledali smo veliki rimski dvoluk, ostatak nekada{we naseobine {este rimske legije. Po kazivawima profesora istorije, do te rimske nasebine, koja je nekada brojala preko 30.000 stanovika, od reke Zrmawe, kod sela Plavna, preko Bukovice, postavqen je vodovod ~ija je du`ina prelazila 20 km. Tragovi tog vodovoda vide se i danas preko bukovi~ke visoravni.

Od Burnuma nastavili smo vo`wu do manastira. Manastir "Krka" nalazi se u pro{irenom kawonu reke Krke. Udaqen je nekoliko kilometara od mesta Kistawe. Silazili smo u kawon, tada nabijenim {qunkovitim putem, posmatrali vitki zvonik manastira, slu{ali horsku svirku letwih zrikavaca, promatrali mirni tok reke i treperewe vazduha na uzavrelom letwem suncu. Oko nas u vekovnom miru razastirala se ni~im nenaru{ena priroda. Gledaju}i na taj stari i znameniti manastir i wegovo tiho i mirno okru`ewe imali smo ose}aj da se nalazimo u ~etrnaestom veku, u vreme kada je manastir sagradio umirovqeni sve{tenik knegiwe Jelene, sestre srpskog cara Du{ana Silnog, tada udate u Bribir za hrvatskog bana Mladena [ubi}a.

U manastiru do~ekao nas je i srda~no pozdravio igumen Nikodim Opa~i}, ro|en u Biovi~inu selu nedaleko Kistawa. Poveo nas je u razgledawe manastira i li~no nam pokazao sve zna~ajnije vrednosti, od kojih su se neke vekovima ~uvale u tom zdawu. Izme|u ostalih pokazao nam je riznicu i wene najzna~ajnije izlo{ke: jedno staro jevan|eqe pisano na {tavqenoj jare}oj ko`i, predivne minijature svetaca rezbarene u maslinovom drvetu, predivne delove narodne radinosti i druge, posebno `enske odevne predmete.

U prima}oj sobi, uz pijuckawe ukusnog crnog manastirskog vina, pa`qivo, sa u`ivawem i divqewem slu{ali smo igumana, kada nam je pri~ao delove srpske i svetske istorije i umetnosti. Taj krupni, sna`ni i obrazovani iguman govorio je sa izuzetnom lako}om, zanimqivo, poletno, ubedqivo i dostojanstveno. I pored ogromne razlike u godinama i znawu obra}ao nam se sa uva`avawem i kao sebi ravnima. Za par sati kazivawa osvojio je na{e du{e i mi smo ga upamtili kao izuzetno obrazovanog i zanimqivog ~oveka.

Nekim ~amcem prebacili smo se na drugu stranu Krke, nastavili vo`wu biciklima i dovezli se u prominsko selo Bogati}. Odseli smo u ku}i na{eg {kolskog kolege i budu}eg lekara Petra Bagi}a, gde smo bili izvanredno pogo{}eni. Poslu`eni smo doma}im pr{utom i predivnim prominskim vinom. Tek u smiraj dana, po no}i i uz svetlost meseca, siti i polunapiti, seli smo na na{e bicikle i uputili se prema Kninu. Stigli smo u kasne no}ne sate.

Kra|a vo}a

Kada sam bio u~enik osmog razreda gimnazije, u leto 1955. godine, vi{e puta moji prijateqi i ja i{li smo u kra|u vo}a. Bilo je vru}e leto, kada su dozrevale kajsije i breskve. U kasnim no}nim satima posle pola no}i, tiho bismo se uputili ka odabranom

71

vo}waku, gde smo ranije preko dnevnih osmatrawa videli zrelo vo}e i gde smo odlu~ili da izvr{imo kra|u. Kada bismo stigli u vo}wak i uverili se da vo}wak niko ne ~uva, mi bismo tiho i bez buke nabrali vo}e, napunili xepove i ubacili malo vo}a u ko{uqe. Kada bismo zavr{ili, isto tako tiho i bez buke iza{li bismo iz vo}waka i oti{li na bezbednu udaqenost. Jeli bismo tada vo}e i prepri~avali glavne nezgode i strahove u toku kra|e. Vo}e bismo pojeli, jer smo retko kada uzimali vi{e vo}a nego {to smo mogli da pojedemo.

Neposredno posle polagawa mature i{li smo u posledwu kra|u vo}a . Na meti bila nam je neka velika {qiva, nedaleko tvornice vijaka. Kada smo nabrali vo}e, jedan od drugova odlu~io je da se na{ali i tiho je rekao: "Evo ~uvara". Bila je mese~ina. U ~asu smo se smandrqali sa stabla i brzo otr~ali iza jednog plasta. Kada smo tamo stigli bili smo iznena|eni. Jedna od na{ih {kolskih koleginica upravo je bila na qubavnom sastanku sa svojim momkom, budu}im mu`em. Zbuweni nazvali smo im dobro ve~e i brzo se udaqili.

Velika matura

^etvrti razred gimnazije 1950/51. godine (broj glavnog imenika 23) polo`io sam sa vrlo dobrim uspehom. Imao sam slede}e ocene: ~etiri trojke, pet ~etvorki i jednu peticu. Vladawe mi je bilo odli~no. Direktor gimnazije bio je profesor An|elo Mi{kov.

Imam izve{taj sa polugodi{ta iz petog razreda gimnazije za {kolslu godinu 1951/52. iz kojeg se vidi da sam pro{ao sa ocenom dobar. Ve}ina ocena bila mi je dobar, imao sam jednu dvojku, dve ~etvorke i ocenu iz vladawa dobar. Ovakva ocena iz vladawa zna~ila je da sam do polugodi{ta bio izuzetno nemiran i da su nastavnici bili nezadovoqni mojim pona{awem. Ocenu dobar dobio sam i zbog toga {to sam sa gradskog oglasnog mesta, gde su se ve{ale reklamne slike za bioskop, skinuo i odneo jednu sliku. Nastavni~ko ve}e me je za taj prekr{aj kaznilo ukorom nastavni~kog ve}a.

Ta kazna me je mnogo upla{ila. Razmislio sam dobro o svemu, izvukao pravilne zakqu~ke i odlu~io da takve prekr{aje vi{e ne ~inim. Ta kazna do{la mi je u pravo vreme i delovala je na mene veoma vaspitno.

Peti razred gimnazije, {kolske godine 1951/52. zavr{io sam sa ocenom dobar. Prema svedoxbi (glavni imenik br. 21) imao sam dve dvojke, osam trojki i jednu ~etvorku. Ocana iz vladawa bila mi je vrlo dobar. Direktor gimnazije bio je i daqe profesor An|elo Mi{kov.

[esti razred gimnazije {kolske godine 1952/53. zavr{io sam sa ocenom dobar. Prema svedoxbi (glavni imenik br. 41) imao sam osam trojki i dve dvojke. Vladawe mi je bilo odli~no. Direktor gimnazije bio je profesor An|elo Mi{kov.

Sedmi razred gimnazije polo`io sam sa dobrim uspehom. Prema svedoxbi (glavni dnevnik br. 20) imao sam: jednu dvojku, osam trojki, dve ~etvorke i jednu peticu. Vladawe mi je bilo odli~no. Direktor gimnazije bio je profesor Zdravko Ikica.

Osmi razred gimnazije zavr{io sam sa vrlo dobrim uspehom. Prema svedoxbi (glavni imenik br. 14) imao sam slede}e ocene: tri trojke, osam ~etvorki i jednu peticu. Vladawe mi je bilo odli~no, a direktor je i daqe bio profesor Zdravko Ikica.

Do{lo je vreme da pola`em veliku maturu, odnosno ispit zrelosti. Velikoj maturi prethodile su pripreme profesora iz va`nijih predmeta, koji su i

sebe i |ake spremali za taj zna~ajni doga|aj. Krajem godine moja tada{wa profesorka iz matematike koja se prezivala Znidar{i} odlu~ila je da napravi probni maturski ispit.

Profesorka me je, iz nekih meni i danas nepoznatih razloga, smatrala lo{ijim matemati~arem, iako sam bio jedan od najboqih, ako ne i najboqi u razredu. Kada je vr{ila kontrolni ispit, ona je lo{ije matemati~are, a me|u wima i mene, izdvojila u jedno odelewe, a boqe matemati~are u drugo. Odmah sam re{io dva zadatka od zadanih tri, prepisao ih na pomo}ne papire i prosledio mojim drugovima, koji su sa wih prepisivali i dodavali drugima. Tek posle toga po~eo sam re{avati tre}i zadatak.

Na kraju probnog ispita profesorka je bila zapawena kada je ustanovila da su svi |aci iz lo{ije grupe dobili ~etvorke i petice, dok su oni iz boqe grupe matemati~ara pro{li mnogo lo{ije. Ni{ta joj nije bilo jasno. Izgrdila je neke u~enike iz grupe boqih matemati~ara, a pohvalila nas iz lo{ije grupe. Ostalo mi je samo da se zadovoqno osmehujem. Mnogo godina kasnije pri~ao mi je ujak Radomir [olaja da je svojevremeno i on, na sli~an na~in, obmanuo svog profesora iz matematike.

72

Za veliku maturu pripremao sam se u dru{tvu sa nekoliko mojih drugova. Dnevno bismo se sastali i po~eli ponavqati gradivo iz prethodnih godina. To je bila toliko velika nastavna gra|a da smo na kraju shvatili da je to nemogu}e ponoviti, za tako kratko vreme. Neko od mojih drugova re~e da smo u~ili pet godina, od male mature pa do velike, i da smo mnogo nau~ili. On nas upita kako se mo`e sve to obnoviti za mesec dana, pa predlo`i da prestanemo da se mu~imo. To smo svi prihvatili. Umesto da daqe u~imo mi se prihvatismo preferansa i zadwih desetak dana samo smo se sa wim bavili i odmarali mozak.

Jednog dana, dok sam {etao gradom, zaustavi me jedan profesor i upita da li sam spreman da pola`em maturu preko reda. Jednoj na{oj koleginici, koja je polagala maturu, iznenada je pozlilo, pa je odlo`ila polagawe. Tra`ili su zamenu. @eleo sam da prihvatim, ali sam bio u kratkim hla~ama, odnosno neprikladno obu~en. Rekoh to profesoru, ali on re~e da }e me pred komisijom opravdati. Ja pristanem i odem na polagawe.

Na ispitu se opet ponovio onaj neshvatqiv stav, koji je prema meni uporno zauzimala profesorka Znidar{i}. Dobio sam tri zadatka i poslan sam u pripremnu klupu da ih re{avam. Jo{ dok sam sedeo u pripremnoj klupi, re{io sam brzo i ta~no sva tri zadatka. Zapravo ostalo mi je samo jo{ to, da u zadwem redu tre}eg zadatka ispi{em krajwi rezultat. Profesorka me pozove, a ja joj saop{tim da je sve gotovo i da upravo ispisujem rezultat zadweg tre}eg zadatka. Ona mi odgovori da to nije potrebno i da taj zadwi zadatak mogu ceo da ispi{em na tabli. Ja to u~inim i tako zavr{im sa wenim delom ispita. Tako polo`im i ostale predmete.

Na kraju profesori mi reko{e da sam polo`io i ~estita{e mi. Nadao sam se da }u iznenaditi roditeqe, ali ih je neko ve} obavestio da pola`em maturu. Sa~ekali su me na izlazu iz gimnazije, upitali kako sam pro{ao, a zatim su mi veselo ~estitali.

Kakvo je samo bilo moje iznena|ewe kada sam u maturalnoj svedoxbi dobio upisanu najni`u prolaznu ocenu iz predmeta matematika, dvojku. Nisam protestovao. Znam da me profesorka nije mrzela. Ona je prosto verovala u ne{to {to nije postojalo i uporno se pona{ala u skladu sa svojim ube|ewem. ^iwenice, ma kako bile o~ite, koje se nisu slagale sa wenim ube|ewem, nisu je zanimale. Kasnije, sa tom najni`om prolaznom ocenom iz matematike, upisao sam se na elektrotehni~ki fakultet. Na wemu sam polagao ~etiri ispita iz vi{e matematike i sva ~etiri polo`io sam u prvom poku{aju.

U mojoj svedoxbi o ispitu zrelosti pi{e: FNRJ, Narodna republika Hrvatska, Gimnazija "Bratstvo i jedinstvo" u Kninu,

godina 1954/55, SVJEDOXBA o ispitu zrelosti, navedeni su moji podaci: ime i prezime, roditeqi, dan ro|ewa i gde, narodnost, svr{io je {kolske godine 1954/55 osmi razred gimnazije i polagao ispit zrelosti od 13.06.1955. godine. Navedene su ocene: 2 dvojke (me|u wima matematika!?), 4 dobar, 7 vrlo dobar, 2 odli~an i vladawe odli~no. Zavr{na ocena dobar. Na osnovu ispita priznata mi je zrelost i sposobnost za studije na sveu~ili{tu i visokim {kolama. U Kninu, 27. juna 1955. godine. Potpisalo se 5 ~lanova ispitne komisije.

Zanimqivo je da su jedine 2 dvojke, koje sam dobio u maturalnoj svedoxbi, bile iz predmeta matematika i srpsko-hrvatski jezik. A upravo sam se dvoumio da li }u studirati kwi`evnost ili elektrotehniku. To je zbiqa bilo neobi~no.

Maturalna ekskurzija

Bio je tada obi~aj da maturanti obavezno putuju na maturalnu ekskurziju. Takvu ekskurziju organizovala je gimnazija. Od strane gimnazije pratila su ekskurziju ovla{}ena lica, obi~no razrednik i jo{ jedan do dva profesora. Bili su zadu`eni da se staraju o pravilnom pona{awu i o dobrom i stru~nom provodu u~enika, o putovawima, sme{taju u hotele i pripremawu poseta znamenitim mestima, muzejima, pozori{tima i sli~no.

Na{a eksurzija obuhvatala je posetu gradovima Dubrovnik i Beograd. Gotovo svi u~enici osmog razreda gimnazije krenuli su na ovu ekskurziju. Bio sam ve} ranije u Dubrovniku, kada sam u~estvovao u ekskurziji "Dru`ina Pere Kvr`ice".

Se}am se, bili smo sme{teni u jednom omladinskom domu. U isto vreme u tom omladinskom domu odsele su maturantice jedne zagreba~ke `enske gimnazije. Moji drugovi, boqi peva~i, krenu{e da pevawem osvajaju zagreba~ke devojke. Posle uspele predstave pevawa, neki od wih poveza{e sa sa devojkama i odo{e sa wima u {etwu. Na{ drug Bo{ko

73

O`egovi} ne samo da se upoznao sa jednom od tih devojaka ve} je kasnije na studijama dubqe razvio tu vezu i ona se zavr{ila brakom.

Sutradan, nas nekoliko lo{ijih peva~a odlu~ili smo da i mi poku{amo da se pove`emo sa devojkama pomo}u pevawa. Posle nekoliko otpevanih pesama jedna od devojka pri|e nam i re~e: "Kaj je s vama de~ki? Ju~e ste tak lepo pevali. Kaj vam je danas?" Na tu wenu primedbu nije nam preostalo drugo nego da prestanemo sa pevawem.

Prvi put u `ivotu do{ao sam u Beograd. Od vi{e zanimqivih doga|aja najvi{e pamtim posetu beogradskom pozori{tu, gde smo gledali balet "Labudovo jezero". Bili smo zadivqeni, ali jo{ vi{e umorni. Posle desetak minuta gledawa predstave slatko sam zaspao. Avala i spomenik neznanom junaku izgledali su nam veli~anstveno. Imao sam tada i prvi susret sa {qivovicom. Zbog lo{e rakije i neprijatnog mirisa na xibru nisam je mogao piti i kasnije mi je godinama bila odvratna.

Sre}na vremena

Zavr{ilo se tako jedno od najsre}nijih razdobqa mog `ivota. Bili smo materijalno siroma{ni. Nedostajala su nam mnoga materijalna dobra. Ipak, imali smo veoma sadr`ajan duhovni `ivot, koji je bio pun lepih `eqa, nadawa, dru`ewa, u`ivawa u ~itawu, igrawa, sporta, kupawa, zdrave nezaga|ene prirode, muzike i mnogo ~ega drugog. Bilo je to vreme fizi~kog i psihi~kog sazrevawa.

Kada uporedim ta siroma{na vremena, ali ispuwena ma{tom i raznovrsnim zabavama, sa onim vremenima koja slede, koja su ispuwena ve}im materijalnim dobrima, uvek dajem prednost gimnazijskim vremenima. To u punoj meri potvr|uje poznatu izreku: "Od kolevke pa do groba, najlep{e je |a~ko doba!"

Imao sam tada visinu od 184 centimetra i te`inu od 66 kilograma. Bio sam mr{av, visok, crnomawast, tanak u struku, osredwe jak, naivno po{ten, pun lepih `eqa i nadawa, kao i vere u sebe i svoje mogu}nosti. U `ivotu su me ~ekala mnoga isku{ewa, kojih ni najmawe nisam bio svestan.

74

75

PO^ETAK STUDIJA

Nedoumica Preda mnom je bila velika nedoumica. [ta studirati? Koji fakultet izabrati? Na

kraju gimnazije imao sam dve velike qubavi: kwi`evnost i atomsku fiziku. Da ih odaberem za studirawe, i jedna i druga mogu}nost zanimale su me i mamile podjednako. Obo`avao sam kwi`evnost. ^itawe mi je uvek bilo zanosno i ~arobno. Bio sam zalu|en ~itawem. Atomska fizika bila mi je tako|e zanimqiva i veoma draga. Prodor znawem u matematiku i fiziku, u starijim razredima gimnazije, otvorio mi je izuzetno privla~an svet, pun neverovatnih mogu}nosti. Kuda se okrenuti i {ta izabrati? U jednom ~asu opredelio bih se za jednu, a u drugom za drugu mogu}nost. Vreme je prolazilo, a ja sam i daqe ostajao u nedoumici.

Kona~no do|e vreme da se krene na studije. Gde }e ko i}i na studije, da li u Beograd ili u Zagreb, tada dva najzna~ajnija univerzitetska grada u zemqi, u to vreme odlu~ivalo je najvi{e pitwe gde se nalazila i koliko je bila brojna rodbina studenta. Moj otac dogovorio se sa svojim najmla|im bratom, mojim stricem Gojkom, koji je `iveo u Zagrebu, da prvo vreme studija provedem stanuju}i i delimi~no se hrane}i kod wega. Time je bilo odlu~eno da studiram u Zagrebu.

Imao sam preko osamnaest godina. Bio sam mlad, crnomawast, vitak, visok 184 cetimetra, kratkovidan, te`ak 66 kilograma, neiskusan, naivan, samouveren, `eqan znawa i pun nada u lepu budu}nost. Mladost je ~arobno doba. Wenu vrednost ~ovek najboqe spozna kada ostari. Dok je mlad pun je kompleksa, koji mu zagor~avaju `ivot i ne daju mu da u mladosti u`iva, onoliko koliko bi `eleo. Dok stari gubi komplekse, ali istovremeno i mladost. Tako Svevi{wi ili priroda ujedna~avaju qudima zadovoqstvo i u`itak u svim delovima wihovih `ivota i ne dozvoqavaju im da budu sasvim i do kraja ni sretni i nesretni.

Put u Zagreb

U leto 1955. godine, po~etkom septembra, krenuo sam u Zagreb da bih zapo~eo studirawe.

Istovremeno, pored mene da studiraju, krenulo je u Zagreb vi{e mojih najboqih prijateqa. Sa svedoxbom o zavr{enoj gimnaziji, najnu`nijim stvarima, malo ve{a, ne{to novca i jakom voqom, uputio sam se u susret novom `ivotu. Jedne letwe ve~eri, posle pozdravqawa sa najbli`ima, rodbinom i brojnim prijateqima, zajedno sa mojim najboqim prijateqima iz gimnazije seo sam u voz. Iza mene ostalo je bezbri`no detiwstvo i prva mladost. Ispred mene bilo je sasvim novo vreme, za mene veoma va`no i mnogo samostalnije, ali sa brojnim i velikim isku{ewima.

Moji roditeqi polagali su velike nade u mene i moj budu}i `ivot. Bilo je neobi~no {to sam odlazio u Zagreb na studije, a da pri tom jo{ uvek nisam doneo kona~nu odluku, na kojem }u fakultetu studirati. Ispred mene ostala je jo{ samo ta no} putovawa, a onda }u kona~no morati da se odlu~im.

Izneo bih ovde jednu va`nu ~iwenicu, koja je bila vrlo bitna za moj daqi `ivot i budu}i uspe{an rad na studijama. Mi, u~enici kninske gimnazije, tokom sredwo{kolskog obrazovawa dobili smo {aroliko znawe. Sticajem raznih okolnosti, a posebno zbog ~este zamene profesora, koji su imali razli~ito znawe i kvalitet, neke predmete savladali smo zadovoqavaju}e, neke ~ak jako dobro, a neke nedovoqno i lo{e. Ali mawe vi{e svi mi stekli smo veliku sigurnost u sebe i sna`nu samosvest, koja nas je pratila u daqem `ivotu, pa tako i na studijama. Nekima je ta samosvest donela mnogo dobra, a nekima je bila {tetna. Meni je taj jaki ose}aj snage i vere u sebe i svoje mogu}nosti uglavnom pomogao. Kasnije, u toku studija, zapadao sam povremeno u pote{ko}e, ponekad izuzetne. Taj ose}aj vere u sebe, da mogu sve savladati i sve prevazi}i, izvla~io me je iz tih brojnih i ozbiqnih nevoqa.

U to vreme od Knina do Zagreba putovalo se od 10 do 12 ~asova. Zbog prisustva mojih prijateqa nisam se ose}ao ni usamqenim ni upla{enim. Pre bih rekao da sam bio veseo i radostan {to odlazim u novi `ivot. Slede}eg dana, rano u jutro, stigli smo u Zagreb.

76

Kona~an izbor Pred samo jutro doneo sam kona~nu i neopozivu odluku, odnosno izabrao fakultet na

kojem }u studirati. Odlu~io sam se za atomsku fiziku. Dok taj fakultet bude osnovan, studira}u na Elektrotehni~kom fakultetu pri Sveu~ili{tu u Zagrebu, na smeru slabih struja, dakle Elektroniku.

Kad sam stigao u Zagreb, oti{ao sam kod strica Gojka, pozdravio se sa wim i strinom, ostavio stvari, uzeo neophodne dokumente i uputio se prema fakultetu. Zajedno sa mnom, na isti fakultet, odlu~ili su da se upi{u moji bliski prijateqi Bobanovi} Zoran-Buqo i Davor Mili}-[trkaq. Isto jutro, sa svedoxbom, kr{tenicom i li~nom kartom, bez konkursa i bilo kakvih drugih uslova, upisao sam se na prvu godinu Elektrotehni~kog fakulteta. Posle nekoliko dana po~ela su redovna predavawa. Sedmi~na satnica bila je prepuna predavawa, laboratorijskih i auditornih ve`bi. Naglo smo zapo~eli sa veoma napornim i iscrpquju}im radom.

U mom indeksu stajali su slede}i podaci: FNR Jugoslavija, Narodna republika Hrvatska, moji najosnovnoji podaci: ime i prezime, godina ro|ewa, ime oca i majke, mesto ro|ewa, nacionalnost srpska i dr`avqanstvo FNRJ, datum polo`enog maturskog ispita 27. 06.1955. godine u Kninu, gimnazija "Bratstvo i jedinstvo". Tu su jo{ bili: moja slika sa pe~atom fakulteta, svojeru~ni potpis, datum upisa 09.09.1955. godine i broj indeksa 3335.

Uz indeks dobio sam i studentsku legitimaciju, tako|e sa slikom. Ta legitimacija imala je isti broj kao i moj indeks: 3335. Va`nost legitimacije vredela je za teku}i semestar, a za novi morala se produ`avati pri upisu u novi. Slu`ila mi je za ostvarivawe studentskih prava, kao {to su bili: le~ewe u studentskim ambulantama i drugim zdrastvenim ustanovama, kori{}ewe povla{}enog gradskog prevoza, povla{}ena ishrana u studentskoj menzi, odga|awe slu`ewa vojnog roka, povla{}en prevoz `eleznicom i druga. Postao sam redovni student prve godine fakulteta, a stariji studenti zvali su me bruco{.

Velika promena

@ivot mi se promenio iz temeqa. Nisam vi{e imao bilo koga starijeg ko bi se brinuo o meni. Osim stanovawa, delimi~ne ishrane i prawa ve{a, koje su mi bile obezbe|ene u stri~evom stanu, sve druge `ivotne probleme morao sam re{avati sam. Delimi~nu ishranu van stri~evog stana, snala`ewe u gradu, gradski saobra}aj, kupovinu svega {to mi je bilo potrebno: ode}u, {kolske potrep{tine i sve ostalo, morao sam obezbediti sa ono malo novca, koliko sam mese~no dobijao od roditeqa.

Bio sam lo{e obu~en, slabo snabdeven, sa malim materijalnim mogu}nostima i u`e i {ire porodice i sa izuzetno skromnim `ivotnim navikama. Mo`da ba{ zbog toga bio sam `eqan da uspem u `ivotu i imao ~vrstu nameru da zapnem i vredno u~im na fakultetu, na koji sam se upisao. Kako }u se sna}i i ostvariti tu nameru ostalo je da se vidi.

Veliki grad

Zagreb je bio veliki grad, mnogo ve}i i mnogo slo`eniji od Knina. Bio sam zadivqen i za~u|en mnogim prednostima, kojima je obilovao taj ogromni grad. Bile su u wemu mnoge velike i lepe zgrade, ravne i duge ulice, lepi trgovi, `iv gradski saobra}aj, razna pozori{ta, mnogi bioskopi, brojni parkovi, veli~anstveni spomenici, velike crkve, niz fakulteta, brojni sportski klubovi, veliki sportski stadioni, zoolo{ki vrt, muzeji, starine, biblioteke, razne trgovine, mno{tvo qudi na ulicama i mnogo ~ega drugog.

Qudi su bili lepo obu~eni, radwe dobro snabdevene, ulice pune qudi, koji su se kretali u svim pravcima. Brojni parkovi bili su puni raznobojnog cve}a. U pore|ewu sa mojim rodnim gradom bilo je tu sve neuporedivo ve}e, brojnije, lep{e, raznovrsnije i zna~ajnije. Bile su samo tri vrednosti u kojima je moj rodni kraj bio u prednosti nad Zagrebom: lep{a priroda, ukusnija hrana i ve}a toplina u qudskim odnosima.

Kao dete vaspitano u mawem mestu, o~ekivala su me mnoga isku{ewa. Morao sam se prilagoditi novoj sredini, savladati mnoge nove na~ine pre`ivqavawa: pona{awe, snala`ewe u kretawu kroz veliki grad, kori{}ewe saobra}aja, upoznavawe sa polo`ajima fakultetskih zgrada, sa zna~ajnijim prodavnicama, posebno kwi`arama, zdrastvenim ustanovama, javnim kupatilima, bioskopima i svim drugim neophodnim i zna~ajnim mestima u velikom gradu.

77

Za mene najve}a promena bila je odvojenost od porodice i izra`en ose}aj usamqenosti. U Kninu smo imali korzo, na kojem sam se dnevno vi{e puta susretao i vi|ao sa skoro svakim poznanikom. U Zagrebu to nije bilo mogu}e. Ako sam hteo da vidim moje me{tane, trebalo je da odem na Trg Republike, gde su poneki od wih povremeno dolazili. Me|utim gu`va, saobra}aj, lo{ vazduh i slabija mogu}nost za {etwe, nisu mi bili privla~ni. Osim toga nisam imao vremena za gubqewe. Moj fakultet oduzimao mi je skoro sve raspolo`ivo vreme.

Iako sam do{ao u grad sa drugim nare~jem i drugim izgovorom u odnosu na novu sredinu, ustanovio sam da to i nije bilo suvi{e bitno. Bio je tada Zagreb, kako su mnogi govorili, "najve}i dalmatinski grad na svijetu". U tom gradu, u kojem je tada `ivelo oko 600.000 stanovnika, vaqda su polovina bili Dalmatinci. Zakora~io sam ~vrsto i hrabro u taj za mene novi svet i odlu~io da se punom snagom i svim srcem posvetim najva`nijem ciqu mog boravka u wemu, studirawu.

Stanovawe

Prve dve godine studija stanovao sam u stanu mog najmla|eg strica Gojka. On i wegova supruga Sava `iveli su u zajedni~kom stanu u Gunduli}evoj ulici br. 40. Nekoliko godina ranije vratio se stric sa Golog otoka, gde je robijao zbog svoje nesalomive qubavi prema Rusima i Sovjetskom Savezu. O wegovom politi~kom stavu, kao i `ivotnim nevoqama koje je zbog toga imao, kasnije }u pisati op{irnije.

Tokom boravka u Zagrebu ~uo sam vi{e puta da Gunduli}evu ulicu smatraju najravnijom u celom gradu. Od po~etka do kraja bila je ispuwena izuzetno velikim i lepim zgradama. Protezala se od najpoznatije zagreba~ke ulice Ilice do Mihanovi}ave ulice, upravo do mesta gde se nalazi prelepa botani~ka ba{ta, odnosno nedaleko od najpoznatijeg zagreba~kog hotela Esplanada, kao i zagreba~kog kolodvora.

Stric nije imao materijalnih uslova da sakupi ~itavu svoju porodicu na jednom mestu, da `ive zajedno u wihovom stanu u Zagrebu. Silom prilika, najvi{e zbog materijalnih razloga, wegova deca su `ivela kod rodbine u Dalmaciji. Dok sam ja `iveo kod wega, wegova k}erka Drina `ivela je kod mog oca. ^ekao je da na|e zaposlewe i da se steknu svi nepohdni uslovi za okupqawe porodice u Zagrebu. Strina Sava radila je kao prodava~ica u jednoj trafici i jedina u porodici zara|ivala. Nameru da na|e zaposlewe stric nije mogao lako da ostvari, jer su mu to vlasti ote`avale. Prihvatio me je privremeno, da kod wega stanujem i delimi~no se hranim. Ru~ak sam morao potra`iti van stana.

Stric i porodica jednog drugog biv{eg robija{a sa Golog otoka koristili su zajedni~ki stan, podeqen na dva nejednaka dela.

Po~etak

Od stri~evog stana do fakultetskih predavaona nije bilo suvi{e daleko, pa nisam koristio gradski prevoz. Elektrotehni~ki fakultet nije tada imao svoje posebno zdawe. Predavawa su odr`avana na raznim mestima, prete`no na drugim tehni~kim fakultetima. Sva ta mesta su se uglavnom nalazila u blizini Hrvatskog narodnog kazali{ta ili malo ni`e, prema ju`nom delu grada.

Dizao sam se rano i odmah odlazio na predavawa, sa ciqem da zauzmem {to boqe mesto u predavaoni, po mogu}nosti u prvim redovima. Razlog za to bio je prvenstveno moj lo{iji vid, a potom `eqa da boqe i jasnije ~ujem prfesore. Moji drugovi i ja, jedni za druge zauzimali smo mesta i tako se me|usobno pomagali. Uspevao sam redovno da sednem u jedan od prva tri reda.

Predavawa su po~ela naglo i sa punom satnicom. U ponekim danima znali su profesori ispredavati nastavno gradivo za {est pa i vi{e ~asova. U istom danu sledile su auditorne i laboratorijske ve`be, a nedugo zatim profesori su zahtevali da izra|ujemo i predajemo ku}ne zadatke, takozvane programe. Za mene bio je to strahovit radni napor. Poku{avao sam da dr`im korak sa predavawima. To bih i uspeo da su profesori bili boqi pedagozi, da mi je prethodno ste~eno znawe iz gimnazije bilo boqe i da sam imao uxbenike iz kojih bih mogao ponavqati i u~iti predavano gradivo. Na `alost, profesori su uglavnom te`ili da {to br`e i {to vi{e ispredaju, a koliko smo mi od toga razumeli i pohvatali u bele`nice, mawe ih je zanimalo.

78

Po~iwao sam polako gubiti vezu sa nastavnim gradivom nekih predavawa. Iako sam ih redovno pose}ivao, sve lo{ije sam ih razumevao.

Na po~etku predavawa davali su profesori prvi potpis u indeks, a na kraju predavawa drugi. Ako student nije uredno poha|ao predavawa, ili nije predao sve zadane programe, profesor je imao pravo da mu uskrati drugi potpis, bez kojeg se nije mogo overiti uspe{no zavr{en prethodni semestar. Zbog tog drugog potpisa pratili smo ~ak i ona predavawa na kojima smo potpuno izgubili vezu sa predavanim gradivom.

Osim problema vezanih za predavawa, imali smo i niz drugih. Jedan od najve}ih bio je nedostatak uxbenika i skripti. Ve}ina profesora nije napisala ni uxbenik ni skripte. Uzroci lewosti i nemarnosti profesora le`ali su u ~iwenici da ih na to nije obavezivala nikakva odluka vi{ih {kolskih vlasti, ~ije bi neizvr{ewe prouzrokovalo odgovaraju}e kazne, np. gubitak katedre. Pa iz ~ega su onda studenti mogli u~iti? Svako se snalazio kako je znao i umeo. Oni koji su boqe znali engleski jezik i koji su mogli da do|u do stranih kwiga, u~ili su iz wih. Ve}ina je u~ila iz studentskih skripti, koje bi napisao neki boqi student, koje bi bile otkucane na pisa}oj ma{ini i potom kopirane. Mawi deo u~io je iz pismenih pribele{ki boqih studenata, naravno prate}i vlastite.

Osim predavawa, koje su vr{ili profesori, imali smo jo{ i auditorne ve`be, koje su vodili asistenti. Ove ve`be sastojale su se od numeri~kih zadataka i bile su nadopuna teoretskim predavawima. Osim auditornih ve`bi imali smo i laboratorijske ve`be, u kojima smo uz pomo} instrumenata utvr|ivali teoretska znawa. Takav obiman rad trajao je skoro celi dan, {to je za mene, a i za druge studente predstavqalo ogromno optere}ewe. Radilo se {est dana u sedmici, a samo je nedeqa bila dan odmora. Premalo za tako te`ak fakultet.

Posle jutarwih predavawa oti{li bismo na ru~ak, pa se ponovo vra}ali na daqa predavawa ili na ve`be. Takav naporan rad trajao je celi semestar. Bilo je zaista te{ko, boqe re}i prete{ko.

Osim zamornog i stalnog rada pojavio se, posebno kod mene, jo{ jedan zna~ajan problem. Ranije godinama sticao sam naviku da ~itam razne romane. Sada po prvi put, posle osam godina redovnog dnevnog ~itawa, nisam vi{e za to imao vremena. Gotovo sve vreme morao sam posvetiti studirawu. I pored u~ewa tehni~kih predemta ose}ao sam da je moj ukupni duhovni `ivot po~eo da siroma{i i zaostaje. Palo mi je to izuzetno te{ko, jer je ~itawe romana postalo moja nasu{na potreba. To stawe nedovoqnog ~itawa proteglo se skoro do samog kraja mojih studija. Upravo tada pomogla mi je ona moja samosvest i odlu~nost, o kojoj sam ranije govorio. Odlu~io sam da zavr{im fakultet i tako je moralo biti, bez obzira na prepreke i odricawa, pa sam to uporno i tvrdoglavo sprovodio.

Hrana

U prvih nekoliko meseci hranio sam se dobro. Pamtim da sam u Zagreb doputovao sa te`inom od 66 kilograma i da sam u tih nekoliko prvih meseci pove}ao te`inu na 82 kilograma. Kako je do{lo do takve promene? Do odlaska na studije terali su me roditeqi, a posebno majka, da jedem i zbog toga imao sam odbojan stav prema hrani i jeo malo. Kada sam po~eo da sam brinem o jelu, birao sam jela koja su mi se vi{e dopadala, ~ime se pojavila moja `eqa za hranom. Vaqda je i te`ak fakultet prouzrokovao moju gotovo neprekidnu `equ za jelom.

Mogao sam uvek da jedem i bio sam stalno gladan. Kad bi se pru`ila prilika da se najedem, nisam je nikada propu{tao. Najva`nije mi je bilo da se najedem, a {ta jedem bilo je mawe bitno. Posle svakog ru~ka mogao sam ponovo da ru~am, i to sa velikim zadovoqstvom. Bila je sre}a da je hrane bilo malo, ina~e bih se ugojio preko svake mere.

Po evropskim merilima dospeo sam do idealne te`ine. U to vreme u Evropi se ra~unalo da treba imati onoliko kilograma te`ine koliko osoba ima centimetara visine iznad 100. Bio sam visok 184 centimetra, a imao te`inu 82 kilograma. Idealna te`ina bila je za mene 84 kilograma. Pored te`ine popravio se i moj izgled. I pored toga {to sam bio lo{e obu~en devojke su bacale poglede na mene. Shvatio sam da sam im postao zanimqiv. A i moje zanimawe za wih je poraslo. Sve je upu}ivalo na to da je do{lo vreme da se ostvari ozbiqna qubavna veza.

79

Studije su me skoro sasvim zaokupile. Imao sam malo vremena da se vi|am sa prijateqima. Kada bismo se sastali, oti{li bismo najradije u {etwe po gradu ili u parkove, ako je bilo novca u bioskop, ili bismo u nekoj studentskoj sobi zaigrali karte.

Ribqi restoran "Pula"

Hranili smo se po studentskim menzama. Po koli~ini hrana u wima bila je skromna, ali i neukusna. Se}am se da smo ponekad odlazili u ribqi restoran "Pula". Tamo su se uglavnom kuvala dalmatinska jela, koja smo obo`avali i moji prijateqi i ja. Hrana u restoranu nije bila suvi{e skupa, pa su mnogi gra|ani i studenti dolazili da se tu hrane. U tom restoranu mnogima je najomiqenija hrana bio kuvani bakalar. Za vreme ru~ka bila bi takva gu`va da bi po ~etvero qudi stajalo pored svakog stola i ~ekalo da oni koji sede za stolom zavr{e jelo i da se dignu, da bi seli na wihova mesta.

^etvoro sedi i jede, a ~etvoro stoje}i ~eka. Ponekad bi se desilo da pored jednog stola ~eka osam qudi, da bi seli i jeli.

Dogovorili bismo se ponekad da prodamo na{e studentske bonove za taj dan, da dodamo malo novca i odemo u prodavnicu hleba. Tamo bismo kupili po ~etvrt ili pola vekne hleba i poneli u restoran Pulu. Stali bismo pored nekog od stolova da ~ekamo red za jelo. Kada bismo stigli na red, seli bismo i u`ivali jedu}i ukusni kuvani bakalar. To jelo imalo je dosta maslinovog uqa, koje smo voleli. Umakali bismo hleb u sos i jeli ga sa najve}im u`itkom. Jelo je bilo toliko ukusno da nam nije mnogo smetalo {to toliko qudi ~eka pored nas da zavr{imo. Odmah po zavr{enom jelu morali smo brzo da se dignemo. Po`urivali su nas konobari i slede}a ~etvorka. Konobari bi brzo odnosili prazne tawire, ~istili sto i postavqali nove sa obrocima bakalara.

[ef restorana Pula bio je ugostiteq prezimenom Mrku{i} iz Podgore, me{tanin moje budu}e supruge, dobar ~ovek, zaqubqenik u dobru kuhiwu i muziku. Upravo zahvaquju}i wemu, wegovoj qubaznosti i sposobnosti, mnogi qubiteqi dobre kuhiwe u wegovom restoranu jeli su ukusna, zdrava i jeftina primorska jela.

Tu{kanac

Te prve godine studija upoznavali smo grad. Vi{e puta, posebno nedeqom, i{li bismo u Tu{kanac, veliki i najpoznati zagreba~ki park, i na nekoj velikoj livadi igrali nogomet. Taj park bio je pun predivnih vila u kojima su uglavnom stanovali tada{wi vi{i republi~ki i gradski rukovodioci. Svaka vila imala je psa. Kada bi moj drug Buqo po~eo opona{ati lave` pasa, svi psi na Tu{kancu bi se uzbudili i po~eli besno lajati. Tako bi se Buqo zabavqao po ~etvrt sata. ^itav Tu{kanac pretvorio bi se tada u jedno veliko lajali{te. Zoran je u tome posebno u`ivao.

Tu{kanac je obilovao lepim stazama, klupama za sedewe, lepim rastiwem i ~istim vazduhom. Mnogi qubavni parovi rado su {etali tim divnim parkom.

Odlazili smo povremeno u bioskope. Cene karata bile su umerene. Kada smo imali sasvim malo novca gledali bismo filmove u narodnim sveu~ili{tima, gde su cene ulaznica bile upola mawe. Pre svake predstave, pred nas gledaoce izi{ao bi neki znalac, koji bi desetak minuta govorio o temama bliskim filmu.

Obaveze

Nizali su se dani puni napornog poha|awa predavawa i ve`bi tra`ewa retkih uxbenika i skripti, pravqewa obaveznih programa i postepenog upoznavawa sa velikim gradom i snala`ewem u wemu. Tra`io sam povremeno ro|ake i zemqake, sastajao se sa prijateqima iz gimnazije, sa kojima sam nastavio drugovati i re{avao brojne `ivotne probleme. ^vrsto sam se prihvatio u~ewa i nastojao da nadoknadim ono {to sam propustio u gimnaziji, a {to mi je trebalo na fakultetu.

Moj prvi odlazak u Knin, koji je pao za vreme praznovawa dana Republike (29.11.), predstavqao mi je vi{estruko zadovoqstvo. Bio sam ponovo sa porodicom, za koju sam bio izuzetno vezan. Opet sam bio u rodnom gradu, koji sam mnogo voleo. Imao sam tada ve} izmewen izgled, jer sam pove}ao svoju te`inu, postao ozbiqniji, odgovorniji i imao status studenta tehni~kog fakulteta. Moj ukupni ugled porastao je u porodici, ali i u gradu.

Mnogi prijateqi i poznanici susretali su me i radosno pozdravqali, postavqaju}i brojna pitawa. Ose}ao sam se kao va`na i omiqena li~nost. Posetio sam sva ona mesta

80

kojih sam se najvi{e prise}ao dok sam bio odsutan. Pro{etao sam du` gorweg toka reke Krke, oti{ao na kninsku tvr|avu, bio na zabavi u Domu armije i posetio meni drage porodice.

Najvi{e me je iznenadio susret sa mojim biv{im profesorima. Zaustavqali bi me, pozdravqali sa uva`avawem, popri~ali sa mnom i raspitivali se o mom fakultetu i studentskom `ivotu. Bio sam odu{evqen wihovim odnosom prema meni i postali su mi jo{ dra`i. Devojke, u~enice mla|ih razreda gimnazije, koje sam susretao, tako|e su me radosno susretale, pozdravqale i gledale sa zanimawem. Bilo je o~ito da sam za moje sugra|ane postao zanimqiva li~nost. Bio sam toga svestan, to mi je godilo i ose}ao sam se kao neka mawa zvezda.

Putovawe vozom do Knina i povratak u Zagreb bili su mi uvek vrlo naporni. Za svaki praznik putovali bi mnogi zaposleni gra|ani i brojni u~enici, pa bi vozovi uvek bili prepuni. Ponekad ni na hodnicima putni~kih vagona ne bi bilo dovoqno mesta za stajawe. ^itavo vreme vo`we, od Zagreba do Knina i obratno, uglavnom bih prestajao, a to bi trajalo preko deset ~asova.

Po povratku u Zagreb nastavio sam sa napornim radom. Pribli`avao se kraj prvog semestra. Za vreme zimskog raspusta trebalo je u~iti. Pribli`avao se letwi ispitni rok i trebalo se ozbiqno pripremati.

U drugom semestru bilo je jo{ vi{e predavawa, ve`bi i programa nego u prvom. U me|uvremenu navikli smo na te`ak rad i to poja~ano optere}ewe lak{e nam je palo nego ono prvo, koje smo imali pro{le jeseni, na po~etku studija. Moralo se naporno raditi, zbog toga smo i bili tamo. Da bi se sve to podnelo bio je potrebno veliko strpqewe.

U to vreme te{ko mi je bilo da verujem da }u uspeti da nau~im i polo`im sve te te{ke predmete. Ipak gurao sam uporno napred. U tome mi je vi{e pomagala tvrdoglavost nego ube|ewe. Razumeo sam one studente koji su odustajali od te`ih i prelazili na lak{e fakultete. Li~no, odlu~io sam ~vrsto da ostanem ba{ na fakultetu koji sam izabrao, pa kud puklo da puklo.

Stric

Stric Gojko bio je istovremeno ube|eni revolucionar i zaqubqenik u SSSR. Bio je sitnijeg rasta, iako samouk obrazovan, znati`eqan i pored svega pro`ivqenog vedrog duha. Bio je predratni ~lan komunisti~ke partije Jugoslavije, opozicioni predsednik op{tine Skradin, prvoborac, jedan od pokreta~a narodnog otpora okupatorima i osniva~ prve komunisti~ke partijske }elije u rodnom selu \evrske.

Bio je odlu~an, duhom nesalomiv i veliki sawar. Posle rata, zahvaquju}i ratnim i partijskim zaslugama, peo se na politi~koj lestvici i prili~no daleko dogurao u Ministarstvu poqoprivrede Hrvatske. I tako be{e sve do 1948. godine. Zbog podr{ke Rezoluciji Informbiroa uhap{en je i odveden na Goli otok, gde je bez presude odrobijao preko 3 godine. Platio je tako velik ra~un zbog svoje politi~ke zanesenosti.

Zdravqe mu je bilo naru{eno i ostao je bez jednog bubrega. Bio je iscrpen pre svega od dugog rata, a potom od mu~nog robijawa, ali umno i daqe potpuno zdrav i do temeqa ube|en u svoje politi~ke stavove. I posle robije sa posebnim zanosom voleo je Ruse i SSSR. Nije bilo te sile koja bi ga mogla razuveriti i uni{titi wegovu qubav prema tom narodu i toj zemqi. Uvek kada je govorio o SSSR-u srce mu je bilo puno qubavi i po{tovwa.

Pri~ao mi je ponekad o te{kim i mu~nim stradawima koja su zatvorenici imali u onom okrutnom i nequdskom logoru na Golom otoku. Otkrio mi surovi i krvavi svet. Otvorio mi o~i i pokazao da u na{oj zemqi, kao i u ~itavom svetu, postoje surovi zakoni i te{ka progawawa mnogih nevinih qudi, koja su daleko od ~ove~nosti. Bio je to sasvim druga~iji svet od onog koji su nam opisivali na{i dobri profesori u gimnaziji. Bio sam zgro`en i oja|en. Zar da u na{oj zemqi, koja je postigla mnoge zna~ajne uspehe i u Drugom svetskom ratu i posle rata i koja je bila cewena u svetu, postoji tako ne~ove~an i nequdski odnos prema neistomi{qenicima.

I pored gorkih `ivotnih iskustava bio je stric duhovit ~ovek, uvek spreman da se nasmeje i na{ali i na svoj i na tu|i ra~un. Ostao sam mu zahvalan posebno zato {to me je delomi~no oslobodio idealizma, kojem sam bio sklon, a isto tako {to kod mene nije razvio mr`wu prema tada{wem politi~kom sistemu. Razlikovali smo se najvi{e u tome, {to vi{e nisam idealizovao ni jedan politi~ki sistem, ni jednu dr`avu, pa ni Sovjetski Savez.

81

Prvi ispiti

Prvi letwi ispiti, u letwem roku 1956. godine, bili su za mene prili~no uspe{ni. Ve} na po~etku {kolske godine postavqen nam je uslov za upis u drugu godinu studija. Iz oba semestra trebalo je da polo`imo broj ispita u iznosu od najmawe 24 ~asa sedmi~nih predavawa. Iz predmeta matematika sedmi~no sam imao u prvom semestru 6 ~asova, a u drugom 4 ~asa predavawa. Zna~ilo je to da }u, ako polo`im obe matematike, ste}i 10 poena za upis. Pored polo`ene matematike trebalo je ste}i jo{ najmawe 14 poena da bih stekao uslov za upis u drugu godinu.

Bacio sam te`i{te rada na {est predmeta, sa namerom da ih nau~im, polo`im u ranom letwem, kasnom letwem i jesewem ispitnom roku i time steknem neophodne poene za upis na drugu godinu. Na prvom ispitnom roku 13.06. polo`io sam predmet ruski jezik i dobio 4 poena, a 28.06. predmet matematika 1+ 2 i time stekao novih 10 poena. Sa sakupqenih 14 poena po~eo sam uspe{no ostvarivati zacrtani plan. Bio je to dobar po~etak, koji je svedo~io da sam preko godine dobro radio.

Ostala su mi jo{ dva ispitna roka, kasni letwi i jesewi. Imao sam dobru mogu}nost da se spremim i polo`im druge ispite i da ispunim neophodni uslov za upis u drugu godinu studija. Bio sam sasvim uveren da }u u tome uspeti.

Prva qubav

U mom dru{tvu, u kojem su prete`no bili moji {kolski drugovi iz |a~kih dana, od kojih su neki bili rodom iz Drni{a, pojavila se jedna lepa crnka, po imenu Marija. Rodom je poticala iz Drni{a, a `ivela je sa porodicom u Zagrebu.

Ona je tada bila maturant gimnazije i upravo se nalazila pred maturskim ispitima. Kako mi je rekla, woj i wenoj prijateqici bila je potrebna pomo} u pripremawu ispita iz matematike. Iako su obje bile dobre u~enice, reko{e nam da im matematika ne ide sasvim dobro i da im treba pomo}. Nekako ispade da }emo im moj prijateq Zoran i ja pomagati u pripremama za taj ispit.

Dogovorili smo se, da }e mesto za uve`bavawe zadataka iz matematike biti neke klupe u parku Tu{kanac. Obojica do|osmo u zakazano vreme i na zakazano mesto, a do|o{e i devojke. Ovo obu~avawe shvatao sam ozbiqno i odmah po~eo da sa Marijom radim matemati~ke zadatke. Ubrzo primetio sam da me ona povr{no prati. Nekoliko puta upozoravao sam je da se vi{e udubi u re{avawe zadataka, ali se ona slabo osvrtala na moja upozorewa.

Odjednom, skrenula mi je pa`wu na Zorana i wenu prijateqicu. Ranije odvojili su se od nas i oti{li da sede na drugoj klupi, ne suvi{e udaqenoj na{e. Podigao sam pogled i video kako se gawaju oko klupe, uz veselo kikotawe devojke. Zgranuh se. Zar se tako u~i matematika? Moje ube|ivawe da bar mi nastavimo sa radom, kod Marije nije dalo ama ba{ nikakve rezultate.

Posle vi{e bezuspe{nih poku{aja da je urazumim, na kraju sam shvatio da kod we, a ni kod wene prijateqice, nije bilo u pitawu lo{e poznavawe matematike. Mariji sam se dopadao i pozvala me je da radimo matematiku, ali samo zato da bi se sa mnom zbli`ila. Matematiku je verovatno dobro znala.

Ako je posle toga moj drug Zoran imao vremena da pogleda u pravcu na{e klupe, mogao je da vidi da se Marija i ja gawamo oko na{e klupe, isto onako kako su se on i ona druga devojka gawali oko wihove klupe, i da primeti kako se Marija veselo kiko}e.

Od tog dana, na sredini dvadesete godine mog `ivota, po~ela je moja prva ozbiqnija qubavna veza sa jednom devojkom. Marija je bila bistra i lepa, crnka, lepo vaspitana i profiwena devojka. Da li }emo se slo`iti po pitawu na{ih naravi i na duhovnom planu, ostalo je da se vidi. Me|u prijateqima objavili smo na{u qubav. Tim ~inom zakora~io sam u jedan novi svet, u nove odnose, u kojima do tada nisam imao skoro nikakvih iskustava.

Devojka me je stalno tra`ila, htela da se sastajemo, zahtevala da izlazimo u {etwe i u bioskop i da {to vi{e vremena provodimo zajedno. Udovoqavao sam joj koliko sam mogao, ali me je te`ak fakultet ograni~avao. U me|uvremenu uspe{no je zavr{ila maturu, upisala se na medicinski fakultet, a potom i sama bila u {kripcu sa vremenom.

Ipak, kako je vreme teklo, pojavi{e se me|u nama ozbiqni problemi. Kao i ja, bila je veoma samosvesna. Poku{avala je da mi nametne svoje `ivotne stavove, koji su se u mnogo

82

~emu razlikovali od mojih. Bila je strastvena katolkiwa i poku{avala je da me privede katoli~koj veri. To je bio Sizifov posao, ali je ona bila uporna i nije odustajala. Ali nije samo u tome bila uporna. Bila je u svemu svojeglava i poku{avala je da mi u mnogo ~emu mewa navike, stavove i mi{qewa. Iz vi{e razloga nisam mogao to da prihvatim. Jedan od najva`nijih bio je taj {to sam ~vrsto verovao u svoja ube|ewa. Smatrao sam da svaki mladi} mora imati ~vrste stavove, prema svim va`nijim pitawima `ivota. Verovao sam da mladi} koji ih nema ne}e daleko dogurati ni u `ivotu, ni i u vezama sa bilo kojom ozbiqnijom devojkom. Tek tada sam shvatio da su mnoga moja `ivotna ube|ewa ~vrsta kao stena.

Na{a veza se nije jo{ dovoqno razvila, a ve} zarana po~eli smo da se sukobqavamo po nizu va`nih `ivotnih pitawa. Sve vi{e shvatao sam da ta qubavna veza nije onakva kakvu sam `eleo, da se Marija i ja suvi{e razlikujemo, da je ona vrlo sebi~na i okrenuta sebi. Po~eo sam da razmi{qam o na{em razdvajawu. Nesvesno Marija mi je u tome pomogla. Jednom se naqutila na mene. Imali smo malu prepirku oko nedovoqnog vremena koje joj posve}ujem i, u skladu sa svojom naravi, odlu~ila je da me kazni privremenim prekidom na{e veze. Ja sam to prihvatio kao kona~no re{ewe.

Marija se brzo pokajala zbog prenagqene odluke i svim silama poku{avala da na{u vezu obnovi. Nisam to prihvatio. Neverovatno dugo, preko godinu dana, dolazila je u na{e dru{tvo, tra`ila me i uporno poku{avala da uspostavi na{ raniji odnos. Ostao sam sasvim ~vrst u svom stavu. Ostali smo prijateqi, koji se ponekad sastanu u zajedni~kom dru{tvu i ni{ta vi{e. Posle toga izgubili smo svaku vezu.

Jedan na{ kasniji iznenadni susret potvrdio je do kraja moje ranije sumwe u wenu preteranu sebi~nost i potpuno me uverio da sam bio u pravu {to sam odustao od te veze. Marija je tada bila stariji student medicine.

Jednom, mo`da ~etiri godine iza na{eg raskida, iznenada smo se susreli nedaleko Trga Republike. Bila je privla~na, jo{ lep{a nego ranije, prava zrela lepotica. Pojavila se u pratwi jednog plavog mladi}a, kojeg mi je predstavila kao momka. Kad me je ugledala, odu{evqeno me je poqubila, uhvatila ~vrsto ispod ruke i dugo me nije ispu{tala. Trajalo je to preko sat vremena. Gde god sam i{ao pratila me je oslowena na moju ruku, neprekidno mi se ulaguju}i. Wen mladi} i{ao je uporno pored nas, kao `alosno ku~e, ni{ta ne govore}i.

@ao mi je bilo tog mladi}a. Sve to {to se de{avalo bilo mi je vrlo neprijatno, ali bez grubosti nisam se mogao osloboditi wenog prisustva, a za takav ~in nisam mogao da se odlu~im. Tako smo, kao ~udna i neprirodna trojka, prili~no dugo lutali gradom. Posle dugo vremena ipak se nekako odlepila od mene i ja se, kona~no oslobo|en wenog bliskog prisustva, brzo pozdravih i odoh svojim putem, a ona i wen mladi} svojim.

Kasnije, kada sam razmi{qao o tom i ~udnom i neprijatnom doga|aju, u wenom mladi}u video sam sebe. On ju je verovatno jako voleo, ~im je mogao da istrpi takva poni`ewa, za koja verujem da ih nije zaslu`io. Da sam ostao sa Marijom dovoqno dugo u vezi, uveren sam da bih do`iveo sli~nu sudbinu. Eto kako se `ivot mo`e poigrati sa qudima, koji nemaju ~vrste `ivotne principe, a qubav ili strast ih zaslepi. A za{to je ta lepa devojka imala takav odnos prema mladi}ima, nikada mi nije bilo jasno, pa ni danas to ne shvatam. A uzrok sigurno postoji.

Veliko razo~arawe

Stiglo je i leto 1956. godine, odnosno letwi raspust |aka i studenata. Na osnovu polo`enih ispita u letwem ispitnom roku imao sam prili~no velik broj potrebnih poena, ali uslov za upis u drugu godinu nisam stekao. Ipak bio sam ohrabren. Imao sam 14 poena, a trebalo mi je jo{ 10. Savladao sam uspe{no deo nastavnog gradiva, a pored jednog lak{eg polo`io sam jedan obimniji i te`i ispit, koji mi se nekada ~inio skoro nedosti`nim. Shvatio sam da se samo upornim i velikim radom mogu posti}i zadovoqavaju}i rezultati.

Oti{ao sam na raspust u Knin. Bio sam ponovo u mom voqenom mestu, okru`en porodicom i prijateqima, ponovo jeo ukusnu doma}u hranu, kupao na pritokama Krke i [arenim jezerima, {etao kninskim korzom, sastajao sa drugovima i devojkama, bavio se sportom, pevao i u`ivao u mladosti i odmoru.

Ipak, nikada vi{e nisam bio onako opu{ten kao nekada, pri ranijim gimnazijskim raspustima. Uslov za upis u drugu godinu ~u~ao je negde u mojoj glavi i stalno me podse}ao na obavezu, da ponovo uzmem u ruke kwige, da zapnem i uporno u~im. Odmarao sam se

83

slobodno oko mesec dana a onda, po~etkom avgusta, vratio u Zagreb i nastavio marqivo u~iti.

Ve} tada imao sam izra`enu snagu voqe. Kada bih se za ne{to odlu~io, uporno i postojano sprovodio bih to u delo. Ve} u prvim danima avgusta stigao sam u prazan stri~ev stan i nastavio sa u~ewem. Odabrao sam nekoliko predmeta, neprekidno u~io i pripremao se za ispite. Ako ih ve}i deo polo`im, ostvari}u pravo na upis u drugu godinu. Znao sam da ne smem omanuti i zato sam vredno i temeqito radio.

U jesen, nakon zavr{etka preostalih ispitnih rokova, kasnog letweg i jeseweg, polo`io sam jo{ tri ispita: 19.09. predmet predvojni~ka obuka (4 poena), 20.09. predmet eksperimentalna hemija (3 poena) i 30.10. predmet nacrtna geometrija (5 poena). Tako sam za upis u drugu godinu studija sakupio ukupno 26 poena, dva vi{e od grani~nog. Uslov je bio da imam najmawe 24 poena. Bio sam zadovoqan.

Me|utim pojavio se problem oko dobijawa drugog potpisa iz predmeta mehanika 2 (~vrsto}a materijala). Nisam mogao da sa razumevawem pratim ta predavawa, pa nisam mogao da izradim i predam dva programa iz ovog predmeta, koji je predavan u drugom semestru. Kako ih nisam napravio, profesor mi je uskra}ivao drugi potpis.

Bila je to zanimqiva situacija. Polo`io sam dovoqan broj ispita i imao dva poena vi{e od dowe granice. Taj drugi potpis ostao mi je jedina prepreka za upis u drugu godinu. I{ao sam kod profesora, obrazlo`io moju situaciju i molio ga da mi da taj potpis. On me nije sasvim odbio, ali me je nagovarao da ipak izradim te programe. Nisam ih mogao izraditi, jer nisam bio upoznat sa predavanim gradivom. Tako sam se nekoliko dana vrtio u krug. Verovatno je da bi mi profesor na kraju ipak dao taj tra`eni potpis, ali ja nisam bio nau~en da molim, izgubio sam strpqewe, oti{ao na dekanat i upisao ponovno prvu godinu. Sada mislim da sam u~inio veliku gre{ku.

Se}am se kako me je, na {alteru za upis, slu`benica sa`aqivo gledala i nagovarala da jo{ jednom odem do profesora. Govorila mi je: "Pa vi ste polo`ili potrebne ispite! [teta je! Oti|ite ponovo kod profesora. Sigurna sam da }e Vam dati taj potpis." Ja sam joj obja{wavao da sam ve} bio kod profesora, da je odbio da mi da taj potpis, i da mi je te{ko da ga ponovo molim. Ona me je i daqe strpqivo nagovarala, ali ja sam samo odmahnuo rukom i nastavio postupak upisa. Upisao sam se kao ponavqa~ u prvu godinu studija 1956/1957. godine.

Kada sam ocu saop{tio da sam, i pored vrednog rada tokom cele predhodne {kolske godine, ponovno upisao prvu godinu, bio je izuzetno nezadovoqan. U svom nezadovoqstvu oti{ao je predaleko, toliko da mi nije verovao da sam radio i savesno i mnogo. Tim neverovawem otac me je jako povredio. Bio sam toliko oja|en i uvre|en da sam izuzetno burno reagovao.

U o{troj raspravi sa ocem dr`ao sam se odlu~no. Rekao sam mu da vi{e ne}u da studiram i da }u da se zaposlim. Otac nije o~ekivao takav razvoj doga|aja, pokolebao se i tra`io da nastavim studije. Neko vreme ustrajao sam u svojoj odluci i tek kad sam od oca dobio ~vrsto obe}awe da se ubudu}e vi{e ne}e me{ati u moje studirawe, promenio sam odluku i prihvatio da daqe studiram. Od tada, skoro dve naredne godine, nisam ga uop{te obave{tavao ni o jednom detaqu koji se odnosio na moje u~ewe i ispite.

Nekome se mo`e u~initi da sam bio isuvi{e tvrd u odnosu na oca. Mo`da i jesam, ali se meni tada ~inilo da je to bila pravi~na cena wegovog nepoverewa u mene. Posle toga bio sam do kraja svesan ~iwenice da sam preuzeo punu odgovornost za moje daqe {kolovawe, a ujedno i preuzeo veliki teret na svoju savest, kao i to da }u u budu}em `ivotu morati to opravdti. Bilo je mnogo te`e nego {to sam mislio da }a biti. Istovremeno pove}avala se moja samostalnost i izo{trila odlu~nost, ~ime se pove}ala i ukupna vrednost moje li~nosti.

Preferans

Po~ela je 1956/57. godina, odnosno druga godina mog boravka na studijama u Zagrebu. I pored dovoqnog broja polo`enih ispita bio sam ponavqa~. Ose}ao sam veliko ogor~ewe i nezadovoqstvo. Prosto re~eno bio sam jako razo~aran. Da sam u protekloj godini len~ario, osvrnuo bih se na svoje gre{ke, razmislio , izvukao potrebne zakqu~ke i okrenuo se u~ewu i radu. Onako ostao sam ni tamo ni ovamo, prakti~no na pola puta. To razo~arawe odvelo me je u jedno posebno du{evno stawe. Umesto da se bacim na u~ewe i polagawe

84

preostalih ispita iz prve godine studija i da unapred odslu{am jo{ neke predmete iz druge godine, {to bi svakako bilo najboqe re{ewe, krenuo sam lo{im putem. Bacio sam se na igrawe preferansa.

U jednoj od soba sa zasebnim ulazom, koju je od rodbine na kori{}ewe dobio moj dobar prijteq Zoran-Buqo Bobanovi}, moji prijateqi i ja sastajali smo se i igrali preferans. ^udno je to kako mlade qude ponekad ponese neka strast, koja ih izuzetno zaokupi i dugo dr`i, poigravaju}i se wihovim sudbinama.

Razo~aran neuspe{nim krajem prve godine studija i o~evim nerazumevawem, bacio sam se na igrawe te zanimqive igre, gde sam uskoro postao jedan od boqih igra~a. Provodili smo dane uglavnom u dru`ewu i kartawu, a poneki su povremeno odlazili na fakultet.

Ova pojava, zapostavqawa radnih obaveza, koja je kod mene trajala skoro punu godinu dana, ~esta je kod mnogih, ~ak i vrlo znamenitih qudi. Veliki srpski nau~nik Nikola Tesla utro{io je deo vremena, koje je proveo na studijama politehnike u Pragu, na igrawe karata i bilijara, odav{i se strasno tim porocima. Na kraju se otrgao od svojih strasti. Nije zavr{io studije, ali je napravio izvanrednu nau~nu karijeru.

Ovi poroci veoma su opasni za one koji ne mogu da im se odupru i koji nemaju snage da se vrate u redovnu radnu kolote~inu. Takvi se dugo zadr`e na fakultetu, produ`avaju}i da `ive studentskim `ivotom, sve dok ne za|u u godine ili dok ih materijalne prilike roditeqa ne prisile da se prihvate bilo kakvog posla. I oni i wihovi roditeqi pre`ivqavaju razne du{evne potrese i razo~arawa, gube}i poverewe u sebe i svoje nekada{we ideale. Polako bi shvatali da su lakomisleno prokockali mladost i prilike da zavr{e studije i da se moraju zadovoqavati onim radnim mestima na koja su mawe vrednovana i stru~no i po zaradama.

Godinu dana, sve do upisa u drugu 1957/58. godinu studija elektrotehnike, proveo sam u najneodgovornijem delovawu u ~itavom svom `ivotu, igrawu karata, ponekom malom izletu u prirodu, povremenom odlasku u bioskop, odlasku na praznike i raspust u Knin, {etwama po gradu i sli~no. Sve moje tada{we delovawe bilo je prazno i bez bilo kakvih izgleda za budu}nost, ali sam taj lo{ put uporno sledio.

Kada sam se kasnije osvrtao na moj `ivot, upravo na taj period mladosti, koji sam proveo u toj ludoj i neradnoj godini, padao mi je naj~e{}e na pamet, kao jedan od najlep{ih. @iveo sam tada zanimqivo, bezbri`no i neodgovorno. ^itaju}i "Pohvalu ludosti", najboqe delo velikog Erazma Roterdamskog, prona{ao sam tamo i sebe i shvatio sam koliko je Erazmo bio u pravu, otkriv{i da je Ludost osnovni temeq ve}ine qudskih delovawa i zadovoqstava.

Na neki na~in `alim sve one qude koji su proveli svoj `ivot bez Ludosti. Ovim ne `elim da pravdam ni moj nerad ni moje pona{awe, u toj mojoj neodgovornoj godini, koje upravo opisujem. Samo `elim da istinito svedo~im o mojim do`ivaqajima i mojim razmi{qawima. Koliko su ta moja razmi{qawa razumna, neka ocene ~itaoci.

Drugovi

Pro|e tako godina dana, o kojoj osim zabave i nerada ne mogu ni{ta zna~ajnije da navedem. Tada je me}u mojim drugovima bilo razvijeno izuzetno sna`no prijateqstvo. Dosta ~esto prire|ivali smo skromne zakuske, naravno od najjeftinijih `ivotnih namirnica, jedinim koje su nam bile dostupne.

Pakete dobijene od porodica jeli smo zajedni~ki. De{avalo se ponekad da primimo paket za nekog od na{ih drugova, otvorimo ga i pojedemo, a da vlasniku paketa, trenutno odsutnom, ne ostavimo ni najmawi deo. Nikada se niko ne bi naqutio na takav postupak. Tako bi i on radio sa na{im paketima, kad bi se na{ao u sli~noj situaciji. Bili smo jedni drugima potpuno privr`eni, voleli smo se i nismo se nikada me|usobno zamerali ili sva|ali. To su bili primeri divnog prijateqstva i sloge me|u drugovima, kakva se retko posti`e.

Bili smo veliki veseqaci i pravili smo bezbroj {ala sa drugima i me|u sobom. Na{ najve}i problem bila je hrana, koje nije bilo dovoqno ni po koli~ini ni po kvalitetu. Kupovali smo tada najjeftiniju kobasicu, u Zagrebu poznatu kao "jeger", na nema~kom lovac. Se}am se kako smo se {alili sa prodava~icama. Tra`ili bismo od wih kobasicu jeger i kada bi pitale koliko tra`imo, ve} prema tome koliko bi nas bilo predvi|eno za trpezu,

85

odgovorili bismo: "Dajte dva koraka". Prodava~ice bi se iznenadile, nasmejale se i otprilike toliko odsekle.

Tada je bilo u modi "jedewe salame i hleba, bez salame". Radili smo to tako {to bismo kupovali pola vekne hleba, stali pred izlog u kojem je bila izlo`ena suhomesnata hrana, gledali je i jeli hleb. Gledawem salame i drugih |akonija podsticali smo lu~ewe pquva~nih `lezda i lak{e i sla|e ga jeli.

Tada su moji najbli`i drugovi bili: Zoran Bobanovi}, tako|e student elektrotehnike, ~iji je otac bio oficir JNA i koji se sa porodicom, posle odlaska Zorana na studije preselio iz Knina u Zadar; Milan Mlinarevi}, student hemije, ~ija je porodica bila iz neposredne blizine Knina; Vladimir @evrwa, student arhitekture, ~ija je porodica `ivela u Kninu; Prpa Nikola, student elektrotehnike, a kasnije fizike, rodom iz Drni{a; Davor Mili}-[trkaq, tako|e student elektrotehnike rodom iz Drni{a; Petar @ivkovi}, student istorije, rodom iz Knina i nekoliko drugih, koji su nam se kasnije pridru`ili, a rodom mahom bili Kniwani.

Poticali smo iz porodica,koje su se razlikovale po dru{tvenom polo`aju, od zemqoradni~kih, preko zanatskih i prosvetnih do oficirskih, ali mawe-vi{e svih slabijeg materijalnog stawa.

Niko se nije mogao pohvaliti da ima vi{ka novca, i svi smo sa wim kuburili. U mnogo ~emu pona{ali smo se kao jedna velika porodica. Iako smo bili daleko od na{ih ku}a i porodi~nih udobnosti na{e drugarstvio i prijateqstvo omogu}avalo nam je da se ose}amo prijatno i bezbedno. U svakom pogledu bili smo spremni da jedni drugima pomognemo. Takavo prijateqstvo se dugo pamti i nikad ne zaboravqa.

Provodili smo zajedno ve}inu na{eg slobodnog vremena: {etali, kartali se, hranili se, kad je bilo novca i{li u bioskop, umereno se bavili sportom, razgovarali o politici i mnogim dru{tvenim pitawima, pevali, i u~ili.

Na{ prijateq Vlado @evrwa ponekad bi zapevao uz gitaru. Zahvaquhu}i wegovom predivnom basu i izuzetno ose}ajnom na~inu pevawa, na{ih i ruskih romansi, mi bismo tada zapadali u stawa lagane uzbu|enosti. Slu{aju}i ga u nama bi se istovremeno ispreplitali: seta, slatka tuga, ganutost, qubav, radost i plemenitost. Tada bismo velikim delom na{e svesti zaboravqali ovozemaqski svet i sve wegove prate}e brige i nevoqe i odlazili u prelepi svet ma{te. Za nas bili su to najse}niji trenutci u tada{wem `ivotu.

Smrt babe Mare

U jesen 1956. godine, upravo kada smo se moja sestra Lenka i ja zatekli u Kninu, iz \evrsaka nam je stigla tu`na vest, da je umrla o~eva majka, na{a baba Mara. Svih petoro, na{i roditeqi i nas troje wenih unuka, otputovali smo da je ispratimo na posledwi po~inak.

Od zavr{etka Drugog svetskog rata, bila je to prva smrt u na{oj {iroj porodici. Bez obzira na ~iwenicu da je baba bila stara i imala skoro osamdeset godina, opet nas je wena smrt te{ko dojmila. Posebno mi je bilo te{ko kada sam prvi put u `ivotu gledao moga oca Radu i stri~eve kako pla~u. To se desilo nad wenim odrom. Nenamerno, svojom smr}u, baba je najavila mogu} po~etak umirawa i drugih ~lanova porodice. Babu smo dostojno ispratili, weni potomci su se uskoro smirili, a potom je `ivot nastavqen, kao da je nikada nije ni bilo. Ostala je samo u se}awima.

Kada je moj otac pisao o svojim precima, wegova majka Mara je ponovo "o`ivela", ovaj put u wegovoj pri~i "O mojoj materi Mari." ^vrsto verujem da }e, u stole}ima koja slede, kroz tu pri~u baba Mara i daqe dugo "`iveti". A dokle qudi `ive? @ive dok traje se}awe na wih i wihova dela! Kada prestane se}awe na wih, tada potpuno nestaju iz `ivota, kao da ih nikada nije bilo. Najdu`e se}awe ostaje na qude koji su u{li u kwige.

Sputwik

U prole}e 1957. godine poleteo je u kosmos prvi ruski satelit, Sputwik. Na{em odu{evqewu nije bilo kraja. Ono je bilo dvostruko. Imalo je podlogu prvenstveno u zadovoqstvu {to je nauka tako sna`no napredovala i {to se pomalo sporni zemqin umetni satelit ipak kona~no na{ao u orbiti. To je zna~ilo da se u doglednoj budu}nosti osnovano mogu o~ekivati zna~ajno ve}i dometi iz svih qudskih znawa, a posebeno iz podru~ja aeronautike. Bio je to blistavi uspeh nauke i ~ove~anstva.

86

S druge strane nama, koji smo bili vaspitani u qubavi prema ruskom narodu, bilo je posebno drago {to je taj zadivquju}i nau~ni uspeh prvi ostvario Sovjetski Savez, dakle Rusi, a ne Amerikanci. Bogata i nadmena Amerika bila je zate~ena, prestignuta i delimi~no poni`ena. Weni najistaknutiji govornici izgubili su temeq za svoje ~este ponavqane tvrdwe o stra{noj zaostalosti Sovjetskog Saveza. Od tada i budalama je bilo jasno da je SSSR tehni~ki izuzetno napredna zemqa.

Istorija je tim doga|ajem oboga}ena jednim zna~ajanim qudskim dostignu}em i ~ove~anstvo je od tada imalo, novi odnos prema mnogim dotada{wim vrednostima. Trka u raketnoj tehnici, kao i u nizu prate}ih oblasti nauke, u nau~nom svetu i me|u vode}im dr`avama planete, poprimila je dramati~ne razmere.

U vezi sa pojavom prvog umetnog satelita u zemaqskoj orbiti pomenuo bih jednu zanimqivu zabludu, jednog od mojih profesora, doktora tehni~kih nauka dr Hegedu{i}a. On je predavao na Elektrotehni~kom fakultetu, a isto tako i na Prirodno-matemati~kom fakultetu. Moj prijateq Nikola Prpa, koji je poha|ao predavawa na tom fakultetu, slu{ao je profesora Hegedu{i}a kako nau~no i veoma uvereno obja{wava studentima, da satelit prakti~no ne mo`e da u|e u orbitu zemqe i da su svi ti poku{aji bespredmetni.

Oko 4 meseca iza tog predavawa ruska raketa je poletela i prvi zemqin satelit, Sputwik, u{ao je stabilno u orbitu zemqe, a prof. dr Hegedu{i} na{ao se u "nebranom gro`|u".

Sestra

Moja starija sestra Lenka do{la je u Zagreb dve godine pre mene i studirala biologiju. Neko vreme stanovala je kod strica Gojka, a kasnije odselila se. Dok je `ivela u studentskom domu upoznala se sa studentom prava Crnogorcem Borom Vuleti}em. Wihova studentska qubav zavr{ila se brakom. Ona i Boro zavoleli su se i dogovorili da se ven~aju 20.04.1957. godine. Proslava wihovog stupawa u brak, za ~lanove porodice, odr`ana je u stanu strica Gojka, a za studente u jednoj studentskoj menzi. U oba ta doga|aja istakao sam se pripremaju}i hranu i poslu`uju}i je gostima.

Kada je zavr{ila proslava u studentskoj menzi, moj prijateq Zoran i ja seli smo u ugao prostorije u kojoj je poslu`ivana hrana. U uglu je ostalo pedesetak nepojedenih sendvi~a. Skidali smo mrs sa sendvi~a i jedan po jedan jeli, ostavqaju}i hleb po strani. Ne se}am se da nam je i jedan preostao. Imali smo tada neverovatne apetite i neverovatne stomake. Ponekad sam se hvalio : "Od oca ne}u naslediti ni{ta materijalno, ali sam od wega nasledio izvanredan stomak."

Po zavr{etku studija, neko kra}e vreme radio je zet Boro u Kninu, a zatim, od po~etka februara 1959. godine, u fabrici lana u nasequ "^e{ko selo" pored Petriwe. Dana 27.09.1958. godine Lenka je u [ibeniku rodila wihovo prven~e, k}erku Sa{u. Posle dve godine rada u lanari, dobio je Boro posao i stan u Elektroprivredi u Kninu, pre{ao i tamo radio do penzije. U Kninu su dobili jo{ dvoje dece, sina Vojislava i k}erku Du{anku.

Televizija

U Zagrebu se, negde oko 1957. godine, pojavila televizija. Prve slike, na TV aparatima gledali smo u nekim izlozima na Trgu Republike. Mnogi gra|ani stajali su na ulici i masovno zurili u to novo ~udo tehnike i informatike.

Se}am se proro~kih re~i na{e profesorke Ikica iz kninske gimnazije, koja je u vreme mojih gimnazijskih dana |acima predavala geografiju, kada nam je ube|eno govorila: "Do}i }e vrijeme kada }emo pozvati goste u ku}u, boqe se obu}i, sjesti uz televizor i na wemu gledati kazali{ne predstave". Pogodila je od re~i do re~i.

Ubrzo, po boqe stoje}im ku}ama, pojavi{e se televizori, za koju godinu i po sredwe stoje}im ku}ama, a desetak godina iza toga u ve}ini ku}a u zemqi. U odnosu na radio, televizija je br`e mewala svet.

Nogomet

Jednom, moji prijateqi i ja, igrali smo nogomet na nekoj livadi, iznad Pantov~aka. Koliko se sada se}am, taj deo Zagreba pripadao je delu grada koji se zove Cmrok. U toku igre potr~ao sam za jednom odbeglom loptom i naleteo na neki spomenik, koji je le`ao u travi.

87

Kako se ispostavilo bio je to, posle Drugog svetskog rata, sa Trga Republike skinuti spomenik hrvatskom banu Jela~i}u.

Kad smo kod nogometa, bilo bi dobro da ka`em ne{to o toj najva`nijoj sporednoj stvari na svetu. Iz Zagreba povremeno bi se plasirala u prvu saveznu nogometnu ligu ~ak tri kluba: Dinamo, Lokomotiva i Zagreb. Dinamo je bio najja~i i najpoznatiji zagrebe~ki tim. Dinamovci su igrali dobar nogomet i imali najvi{e navija~a. Ali i pored toga, kada bi u Zagrebu Dinamo igrao za splitskim Hajdukom, ve}ina Dalmatinaca, a pri~alo se da ih u Zagrebu bilo pola stanovni{tva, navijala bi za Hajduk.

Bilo je zanimqivo da bi se u takvim slu~ajevima Dinamo ose}ao kao gostuju}i tim. To je raspaqivalo Zagreb~ane, ali tako je bilo i nije se moglo mewati. Najstrastveniji navija~i bi se ponekad potukli.

Pamtim susret izme|u nogometnih reprezentacija Italije, biv{eg svetskog prvaka, i Jugoslavije. Na{a nogometna reprezentacija pobedila je suparnike sa rezultatom 6:1. Kada smo ispra}ali Italijane i wihove navija~e, koji su se vra}ali autobusima, pokazivali smo im prstima ruke rezultat 6:1, a oni su pokuweno gledali. Tada su u na{oj nogometnoj postavi igrali izuzetni nogometa{i kao: Miti}, Bobek, Milo{ Milutinovi}, Vukas, Zebec i drugi.

Isto tako gledao sam jedan posebno zanimqiv nogometni susret izme|u nogometnih klubova Dinama i Partizana. Milo{ Milutinovi} bio je tada u zenitu svoje igre i sa loptom radio {to je hteo. Sam bi predriblao celu odbranu Dinama, do{ao do gola, zaustavio loptu na golu i kada bi prvi obrambeni igra~ Dinama dotr~ao, okrenut le|ima petom bi lagano gurnuo loptu u mre`u. Sutradan sam u zagreba~kom listu "Vijesnik" ugledao veliki naslov Milo{ Milutinovi}-Dinamo 4:2.

Pleuritis

Te godine, u kasno prole}e 1956, desila mi se jedna sudbonosna neprilika, koja me kasnije umalo nije ko{tala samog `ivota. Ko zna kliko sam puta pokisao u Kninu i nikada mi se nije ni{ta dogodilo. Jednom u Zagrebu, u leto druge godine mojih studija, oznojen vra}ao sam se iz nekog bioskopa i pokisao. Pri dolasku u stan nisam se ni prebrisao ni presvukao i ta se vlaga osu{ila na meni. Zbog toga sam se razboleo i dobio vodeni pleuritis, odnosno vodeno zapaqewe plu}ne maramice.

Zavr{io sam u studentskoj bolnici i odle`ao nekoliko sedmica. Pre izlaska iz bolnice niko me od lekara nije pravilno posavetovao i objasnio mi {ta u stvari predstavqa to zapaqewe i koje posledice mogu nastati ako se ne budem dugo i pravilno ~uvao. Napustio sam bolnicu navodno zdrav, bez pravilnog usmerewa o potrebi du`eg ~uvawa od prehlada i sun~awa i nastavio normalan `ivot. O tome {to mi se zbog toga desilo slede}eg prole}a, bi}e naknadno vi{e re~i.

Druga godina

Do{lo je vreme da prestanem sa "slatkim" `ivotom. Nastupila je moja tre}a godina boravka u Zagrebu i druga 1957/58. {kolska godina na fakultetu. Znao sam da ne mogu ve~no da igram karte i da moram nastaviti napore, koje sam na fakultetu imao u prva dva semestra, da se ponovo i jo{ ja~e uhvatim u ko{tac sa te{kim i dugim studijama. Bio sam svestan koliko je bio opasan i klizav put, kojim sam i{ao u toku druge godine boravka u Zagrebu. Shvatao sam da moram sna`no da se otrgnem navika lagodnog `ivota, nedoumica i kolebqivosti. Razmislio sam i ponovo doneo ~vrstu i neopozivu odluku, da svojski zapnem tamo gde sam stao, da ponovo budem jedan od najsavesnijih studenata na fakultetu.

U me|uvremenu onaj drugi potpis iz predmeta statika, zbog koga sam zastao na putu sticawa fakultetske diplome, prestao je biti uslov za upis u drugu godinu. Ni{ta se drugo nije izmenilo, oti{ao sam na dekanat i upisao se na drugu godinu studija. Opet sam postao pa`qivi slu{alac na ~asovima. Nisam propu{tao ni jedno predavawe i ni jedne ve`be. Na ~asove sam dolazio na vreme. Opet sam uspevao da redovno uhvatim mesto za sedewe u prvim klupama. Da bih boqe radio, u miru i ti{ini, po~eo sam redovno pose}ivati zagreba~ku sveu~ili{nu biblioteku. Tamo, neometan, miran i veoma pribran, posvetio sam se pravom studirawu.

88

Druga qubav Na drugoj godini studija prikqu~io sam se studentima koji su prvu godinu studija

upisali godinu dana posle mene. Osim maweg dela nas ponavqa~a tu su se pojavila sasvim nova lica. Me|u wima bilo je osam devojaka. Priqe`no sam pristupio pra}ewu predavawa i nisam suvi{e obra}ao pa`wu na nove kolege. Bio sam potpuno zaokupqen predvawima i u~ewem. Predavawa, auditorne i laboratorijske ve`be uzimale su mi veliko vreme i zbog toga nisam mogao da radim bilo kakve druge poslove.

Da bih {to boqe pratio predavawa nastojao sam da uvek sedim u prvim redovima. Osim mojih zemqaka po~eo sam prime}ivati jo{ neke studenate, koje sam ~e{}e susretao u prvim redovima, koje sam po~eo raspoznavati i odvajati od studentske mase. Naravno, uo~io sam svih osam devojaka, koje su redovno pratile predavawa. Zbog malobrojnosti nije ih bilo te{ko zapaziti. U mojoj generaciji samo dve devojke bile su upisane na na{ fakultet, a u ovoj bilo ih je osam. Bilo je o~igledno da se na Elektrotehni~kom fakultetu broj upisanih devojaka godinama pove}avao.

Jednog dana, u me|uvremenu izme|u dva ~asa, pri{la mi je najlep{a od tih devojaka koja se zvala Nela Vela. Bila je marqiv ~lan studentske organizacije, u ime koje je prodavala povla{tene karte za pozori{ne predstave. Ponudila mi je da kupim kartu za jednu umetni~ku predstavu, koja je prikazivana u Hrvatskom narodnom kazali{tu. U prvi mah odbio sam wenu ponudu, pravdaju}i se velikom zauzeto{}u i nedostatkom vremena, zbog u~ewa i izrade programa. Ona je istrajala u svojim naporima. Obja{wavala mi da je to izuzetna predstava, da su studentske karte jeftine i da je velika {teta propustiti takvu priliku.

Na kraju sam kupio kartu. Popustio sam vi{e zato {to mi je bilo neprijatno da je odbijem, nego {to me ubedila da mi je to potrebno. Odre|enog dana, mislim da je bila subota, pojavio sam se u pozori{tu, na mestu koje mi je prema ulaznici pripadalo. Mesto je bilo na balkonu u lo`i. Zatekao sam tamo koleginicu Nelu i jednu wenu prijateqicu, profesorku ruskog jezika iz gimnazije, gospo|u Mariju Dizinski. U lo`i je bilo mesta za pet do {est osoba, ali sem nas niko vi{e nije ulazio.

Upitao sam Nelu gde su ostale kolege. Ona se za~udila mom pitawu i veselo me obavestila da vi{e niko ne}e do}i. Shvatio sam da se devojci dopadam. I ona se meni izuzetno dopadala. Bila je lepa, vesela, otvorena i pametna devojka. Vi{e se i ne se}am predstave koju smo gledali. Posle zavr{ene predstave oti{li smo zajedno do Pantov~aka, da otpratimo profesorku do wenog stana, a zatim lagano pro{etali tim lepim i romanti~nim delom grada. Te ve~eri postali smo momak i devojka.

Slede}eg jutra, na predavawu, stavio sam wenu torbu na jedno od mesta koje smo moji drugovi i ja ~uvali za na{e dru{tvo, ali je jedan moj drug odgurnu i re~e da ne mo`e tako. Tiho sam mu odgovorio da je Nela moja devojka i on se odmah povukao. Tog dana primqena je u moje dru{tvo i od tada smo na predavawima uvek sedeli zajedno.

Nela je u svakom pogledu bila dobra devojka. Poticala je iz Podgore, pored Makarske. Ro|ena je u porodici dalmatinskih ribara. Ta porodica pripadala je katoli~koj veri, iako je Nelina baka slavila pravoslavni Bo`i}. Nela je bila ~lan komunisti~ke partije i nije bila vernik. Radila je u studentskoj organizaciji, a od kolega i koleginica po{tovana je kao otvorena, vesela, uqudna, uspe{na i lepa devojka.

Za mene nastade sasvim novo vreme. Ve} na samom po~etku moje qubavi sa Nelom shvatio sam da je ona izuzetna devojka. Zavoleo sam je ne samo zato {to je bila lepa, ve} i zbog wene dobrote, ~estitosti i bistrog uma. Neline uistinu visoke moralne osobine otkrivale su mi se iz dana u dan i ja sam se u daqem toku na{eg dru`ewa sve vi{e uveravao da je ona li~nost dostojna uva`avawa, po{tovawa i qubavi.

Zbog velikih obaveza, koje mi je nametao vrlo te`ak fakultet, vremena za sastanke i dru`ewa sa wom imao sam malo. Sre}om bila je i ona dobar student i imala je isto tako malo slobodnog vremena. Re|e trenutke, bez radnih obaveza, provodili smo uglavnom zajedno: {etali po gradu i po parkovima, odlazili u bioskop i pose}ivali rodbinu i prijateqe.

Upoznao sam Nelu sa rodbinom u Zagrebu i sa prijateqima. Svima se dopala i ubrzo su je zavoleli. I ona je mene upoznala sa svojom tetkom po ocu, Teklom Antunovi}, i wenom porodicom, kod koje je stanovala od desete godine `ivota.

89

Desilo se to ovako. Ponekad, dopratio bih je do ulaza u ku}u, u kojoj se nalazio tetkin stan, i neko vreme zadr`avao se sa wom u prijatnom }askawu. Bili smo prime}eni od kom{ija, koji su to dojavili Nelinoj tetki Tekli i tetku Anti. Tetka, kao mudra `ena, razmisli o svemu i predlo`i Neli da me dovede u stan i predstavi porodici. Smatrala je da je boqe da se vi|amo u wenom stanu nego da stojimo pred ku}nim ulazom. Nela je to prihvatila i uskoro sam bio pozvan u tetkin stan, na sve~ani ru~ak povodom Dana republike. Do{ao sam, bio predstavqen porodici i prisustvovao ru~ku.

Od tog dana dolazio sam povremeno u wihov stan i bio rado vi|an gost. Kod wih sam veoma brzo stekao visok ugled. Zavoleli su me kao da sam im bio blizak ro|ak. Naposletku su se toliko navikli na mene, da Nelin tetak Ante Antunovi}, nekada{wi ratnik a tada te`ak invalid i te{ko bolestan ~ovek, nije mogao dugo biti bez mog prisustva.

U ratu se tetak Ante te{ko razboleo od tuberkuloze. Pri kraju rata operisan je u Italiji, kada su mu odstranili jednu polovinu plu}a, a na drugoj zale~ili nekoliko velikih kaverni. Mogao je disati samo tre}inom preostale polovine plu}a. Obojica smo voleli igrati {ah i karte, razgovarati, suprostavqati mi{qewa i stavove i zbijati {ale. Vremenom postali smo veoma bliski prijateqi.

Bio je tetak slabog zdravqa, ali velikog duha i velike dobrote. Do kraja mog studirawa zavoleo me je kao sina. Nelina tekla prihvatila me je kao ozbiqnog mladi}a i ubrzo mi je ukazala puno poverewe. Bila je ribareva k}i i prvorazredna doma}ica. Na zagreba~koj ribarnici umela je prona}i dobru ribu i pripremiti je na najboqi na~in. Pekla je izvanredne kola~e. Kao uva`enog gosta stavqali su me na ~elo stola. Kasnije sam ponekad u {ali govorio Neli da me je tetka na kola~e uhvatila za zeta. Dolazio sam kod wih rado, zbog wihove dobrote, veselosti i gostoqubqivosti i naravno najvi{e zbog Nele. U toj ku}i stekao sam prva temeqna znawa o vrstama i kvalitetu morske ribe.

Babu{ka

Jo{ u vreme gimnazijskih dana sprijateqila se Nela sa svojom profesorkom, koja je predavala ruski jezik. Profesorka Marija Dizinski bila je veoma obrazovana osoba. Weni |aci dali su joj nadimak Babu{ka. Pred Oktobarsku revoluciju, u Lewingradu, zavr{ila je studije kwi`evnosti. Izvanredno je poznavala ruski i engleski jezik. Upravo po diplomirawu, na odmor, oti{la je kod prijateqice u Ukrajinu.

Malo iza toga zapo~ela je Oktobarska revolucija i Marija se vi{e nije mogla vratiti svojima. U povla~ewu belogardejaca, pred crvenima, talas izbeglica kretao se pred frontom i vodio od Ukrajine do luke Odesa, a zatim daqe brodom do Istanbula. Na brodu za Dubrovnik upoznala je svoga budu}eg mu`a, in`ewera gra|evine Pavla Dizinskog.

Pre Zagreba `iveli su u Novom Sadu i u Beogradu. Pavle je bio izvanredan in`ewer i jedan od ja~ih igra~a {aha u predratnoj Jugoslaviji, koji se takmi~io na {ahovskim prvenstvima Jugoslavije. U Novom Sadu bio je projektant mnogih zgrada, a me|u wima najpozatija je zgrada pokrajinske skup{tine Vojvodine.

Pre Drugog svetskog rata doselili su se u Zagreb. Prema Babu{kinim kazivawima, za vreme rata, Pavle je na veoma zanimqiv na~in spasao `ivot sebi i svojoj supruzi. Dao je mito odgovornom usta{kom glave{ini na posebno lukav na~in. Na dogovorenom karta{kom susretu izgubio je ta~no onoliko novca koliko je tra`io taj usta{a, da bi ih za{titio od daqih progona.

Posle zavr{etka rata Pavle se razboleo od raka grla i umro. Gospo|a Marija ostala je sama. @ivela je u svom stanu na Pantov~aku, bez voqenog supruga i bez dece koju nisu dobili. Nelu, svog najboqeg |aka iz gimnazije, volela je, po{tovala, cenila i povremeno se sa wom dru`ila.

Nela me je vi{e puta vodila u posetu toj svojoj staroj prijateqici. Profesorka nas je nagovarala da kod we govorimo samo ruski, da tako pove}avamo znawe tog jezika. Prihvatili smo. Tokom na{ih susreta ona je strpqivo ispravqala na{e gre{ke. Nekada, u Rusiji, `ivela u bogatoj porodici i nije bila naviknuta na bilo kakav fizi~ki rad.

Ponekad, poslu`ila bi nas nekim jelom. Kada je Nela prala wene tawire, primetila je da su s dowe strane bili sasvim crni od prqav{tine. Profesorka ih nikada nije prala sa dowe strane. Pre dolaska u Jugoslaviju nikada ni{ta fizi~ki nije radila, pa nije nau~ila kako treba raditi u doma}instvu.

90

Prvi put u `ivotu imao sam priliku da gledam qude veoma velikog znawa, a skoro nesposobne da `ive obi~an `ivot. Dok su `iveli u predrevolucionarnoj Rusiji mnogi obrazovani qudi nisu umeli ni da se obuku bez pomo}i posluge. Bio je to neverovatan nesrazmer izme|u umnih i prakti~nih znawa. Tokom mog `ivota susreo sam vi{e Rusa i wihovih potomaka, koji su pokazivali sli~ne `ivotne navike.

Kao penzioner, po delimi~nom otvarawu SSSR-a spoqnom svetu, po~ela je Babu{ka pose}ivati svoju blisku rodbinu u Rusiji. Jednom je odlu~ila da u Rusiji provede preko godinu dana. Predlo`ila je Neli i meni da za vreme wenog odsustva u|emo u wen stan i ~uvamo ga do wenog povratka. Prihvatili smo tu ponudu sa velikim zadovoqstvom.

Neposredno pre puta, sasvim iznenada i iz nama nepoznatih razloga, Babu{ka nam je saop{tila da nam ne mo`e ostaviti stan na ~uvawe. Bila je posti|ena zbog te najnovije odluke i dodala da vi{e ne mo`e ostati sa nama u prijateqstvu. Pri tom je zaplakala. [ta se desilo pre toga i za{to je tako postupila, nikada nismo doznali.

Pretpostavqali smo da ju je neko zapla{io i reko da }emo mo`da poku{ati oteti wen stan. Vaqda se zastidela svog postupka, pa kao slede}i nerazuman korak prekinula na{e prijateqstvo. Mo`da je bilo po sredi ne{to drugo. Ko }e sve u `ivotu da shvati i da razume. Tako se na neobi~an na~in prekinulo jedno zanimqivo prijateqstvo. Verujem da je posle toga raskida ta usamqena `ena postala jo{ usamqenija. Usamqenost je najve}a kazna za starog ~oveka, ponekad gora od bolesti.

Nelini prijateqi

Malo vremena po upoznavawu sa Nelom upoznao sam i wene prijateqe. Najboqa Nelina prijateqica bila je na{a koleginica sa fakulteta Lera Polak. I wen momak, Zoran Trampu`, bio je tako|e na{ kolega. Pored wih dvoje bili su tu jo{ Matolnik Qudevit-Florko, i Mario [andor, obojica kolege sa fakulteta. Svi su oni bili dobri studenti.

Lerina majka zvala se Marija Polak Stipkovi}. Bila je profesorka kwi`evnosti, `ena ~vrstog znawa, veliki idealista i neumoran radnik. Wenog supruga i komunistu, Lerinog oca, ubile su usta{e u toku Drugog svetskog rata. Marija je podizala svoju k}erku Leru sa mnogo qubavi i pa`we. Nikada nije prihvatila smrt svog mu`a i godinama o~ekivala je da }e se iznenada pojaviti pred vratima wihovog stana.

Marija nas je ~esto pozivala u goste i tada poslu`ivala predivnim jelima. @elela je da u~vrsti prijateqstvo k}erke i wenih prijateqa. Po{tovao sam tu jaku i sna`nu `enu, najvi{e zbog dobrote wene du{e i izuzetne plemenitosti. Svi weni `ivotni stavovi bili su na vrlo visokom moralnom nivou.

Lera i Nela su pri~ale kako su zapazile Zorana i mene i {ta su tada jedna drugoj rekle. Lera je Neli pokazala na Zorana i rekla joj: "Vidi onog }oravog, sa nao~arima. Taj mi se svi|a i taj }e biti moj momak." Navodno joj je Nela tada odgovorila pokazuju}i na mene: "Vidi ti onog drugog }oravca, sa nao~arima. Taj se meni svi|a i on }e biti moj momak!" Koliko je u tim izjavama bilo istine, a koliko {ale, nikad nisam pouzdano ustanovio. Po mnogim mojim kasnijim spoznajama uglavnom `ene biraju mu{karce za bra~ne drugove, naj~e{}e svesno ostavqaju}i mu{karcima privid da su oni ti koji su birali.

Sa Nelinim prijateqima Lerom i Zoranom ostvarili smo dugo prijateqstvo, koje se godinama ne samo odr`avalo ve} i razvijalo i koje se kasnije delomi~no prenelo i na wihovu decu.

Neobi~no prijateqstvo

Rekao bih jo{ pone{to o mom najmla|em stricu Gojku, kod kojeg sam stanovao oko dve godine, kao i o wegovom neobi~nom prijateqstvu sa Nelinim tetkom Antom.

Naveo sam ve} da je stri~eva qubav prema Rusima i SSSR-u bila bezgrani~ena i nepokolebqiva. U to vreme palo je delimi~no izmirewe izme|u politi~kih vo|a SFR Jugoslavije i SSSR-a. Povodom otopqavqawa me|udr`avnih odnosa Hru{~ov i Bulgawin do{li su u posetu Jugoslaviji. Bilo je predvi|eno da posete i Zagreb. Udba{i su upali u stri~ev stan i pripretili mu. U toku sve~anog prolaska Hru{~ova i Bulgawina kroz ulice Zagreba, strogo i pod pretwom zatvora, zabranili su mu da napu{ta stan.

Stric se nije obazirao na to upozorewe. Odgovaraju}eg dana zajedno smo izi{li iz stana, stali uz rub ulice, kojom je trebalo da pro|u ruski visoki rukovodioci, sa~ekali

91

sve~anu povorku automobila sa Hru{~ovom i Bulgawinom i mahali im u znak pozdrava. Obzirom na to, da sam od strica bio dosta dobro obave{ten o strahotama robijawa na Golom otoku, nisam mogao da se ne divim wegovoj hrabrosti, koju je tada i uvek jasno pokazivao. Od strica bila mi je to pouka vi{e kako se treba pona{ati u `ivotu. Imao je stric slabo zdravqe. Naru{io ga je u ratnim neda}ama i robijawem, ali se to na wemu nije prime}ivalo.

Bio sam u stalnoj vezi sa dve politi~ki udaqene osobe, sticem Gojkom i Nelinim tetkom Antom. Voleo sam i cenio obojicu, mog strica, revolucionara, robija{a i bolesnika, ~oveka odba~enog od tada{wih politi~kih vlasti i Nelinog tetka Antu, tako|e revolucionara, te{kog bolesnika i ~oveka koji je ~vrsto stajao uz tada{we politi~ke vlasti.

Obojica su bili izvanredni qudi i `rtve svojih preteranih politi~kih ube|ewa. Zbog svojih politi~kih ideala obojica su vi{estruko stradala. Sticajem raznih oklonosti, u odnosu na postoje}u vlast, na{li su se na suprotnim stranama. Odlu~io sam da ih me|usobno upoznam i qudski zbli`im. Malo po malo uspeo sam u toj nameri. Oni me|usobno nisu razgovarali o politici, ali, kao dobri i plemeniti qudi, na{li su ~itav niz dodirnih ta~aka, pa su na kraju postali dobri prijateqi. Na `alost, zbog lo{eg zdravqa obojice, wihovo prijateqstvo nije dugo trajalo. O tome }e biti re~i kasnije.

Tetka iz Amerike

Nela je imala jednu staru tetku, koja je `ivela u Severnoj Americi, u Kanadi. Tetka Filomena-Fila Su{ak, starija sestra wene majke Jawe, oti{la je u pe~albu kao sasvim mlada devojka, boqe re}i devoj~ica. Kada je iselila u daleki svet, bilo joj je samo 11 godina. Namu~ila se u dugom i te{kom `ivotu. Prvi mu` joj je umro, a iza wega ostala joj je umerena imovina, koju su zajedni~ki stekli. U vreme kada je Nela studirala tetka je bila sredweg imovinskog stawa. @ivela je u Torontu kao penzioner. Udavala se dva puta. Bio joj je tada `iv drugi mu` Ivan-\ani Su{ak, rodom iz [irokog Brijega, iz Hercegovine. Bio je usta{ki nastrojen, neradnik i gotovan. Sa tetkom se o`enio iskqu~ivo zbog wenog dobrog imovinskog stawa.

Tetka Fila nije imala dece. Od mnogobrojne rodbine volela je samo osobe `enskog pola. Neli je bila naklowena, dopisivala se sa wom, i povremeno je, iako dosta skromno, pomagala. Darivala je prete`ano slawem polovne ode}e ili tekstilnih materijala za {ivewe, a re|e i ne tako ~esto u novcu. Ta pomo} nije bila ni velika ni redovna.

Godinu dana pre mog upoznavawa sa Nelom, prvi put posle 50 godina odsustva, zajedno sa mu`em \anijem do{la je u otaxbinu, da poseti tada jo{ `ivu majku i drugu rodbinu. Kada je stigla u Zagreb prvi put u `ivotu susrela se sa Nelom. O teti Fili bi}e jo{ re~i u ovim se}awima.

Stari Zagreb

Posle upisa u drugu godinu studija, radio sam naporno i vredno. Skoro sasvim sam prestao da igram preferans. Posvetio sam se predavawima i prisustvovao auditornim i laboratorijskim ve`bama, radio programe, u~io i ako bi preostalo vremena, najra|e ga provodio sa devojkom.

[etwe sa Nelom bile su mi posebno lepe u zimsko vreme. Prelepe stare zgrade Pravnog fakulteta, Hrvatskog narodnog kazali{ta i mnoge druge, koje su se nalazile u neposrednoj blizini, kao i prostor izme|u wih, bile bi prekrivene snegom i taj deo grada li~io je tada na neki predivni kraj iz lepe bajke. Lepota zgrada bila je o~aravaju}a posebno u no}ima kada su bile osvetqene reflektorima i pokazivale sve svoje ~ari. Za vreme bo`i}nih i novogodi{wih praznika, kada je grad bio dodatno ukra{en lampionima i sijalicama u boji, taj prijatni ugo|aj je bio jo{ ja~i. [etali bismo tada izme|u tih vreme{nih zdawa i imali ose}aj kao da smo se vratili u romanti~nu pro{lost i da `ivimo u nekom drugom, prohujalom vremenu. Taj ose}aj bio je izuzetan i nigde drugde ga vi{e nisam osetio, osim svojevremeno u kawonu reke Krke, kod manastira Sv. Arhan|el.

Filmovi

U to vreme gledali smo mnoge stare i nove filmove. Se}am se starog muzi~kog filma, snimqenog izme|u dva svetska rata, koji se zvao "Beli jorgovan". Film je govorio o qubavi izme|u dvoje mladih umetnika, operske peva~ice i kafanskog peva~a, kao i wihovoj

92

tragi~noj sudbini. Film je bio pun prekraskih operskih arija. Gledao sam ga 6 ili 7 puta, a i sada bih ga sa zadovoqstvom mogao ponovo gledati. Po mom sudu pojedini od tih starih filmova bili su mnogo boqi od dana{wih. Ve}ina tih filmova nosila je neku ja~u moralnu pouku. Ve}ina dana{wih filmova prete`no nosi surovu poruku da treba sve zgrabiti, oteti i pobiti, makar usput propao celi svet.

Da bismo stigli na brojna mesta, na kojima su se nalazile razne bioskopske dvorane, mnogo smo pe{a~ili. [etali smo i zato {to nam je pe{a~ewe bila zamena za sport. De{avalo se da zbog gledawa nekog zanimqivog filma od{etamo ~ak do ^ernomerca, koji se tada nalazio na samom rubu grada. Odlazili smo veoma ~esto u {etwu po Tu{kanacu, najve}em i najlep{em zagreba~kom zelenom parku. Zimski ispiti

U zimskom ispitnom roku polo`io sam tri ispita: 01.02.58. praktikum iz fizike 1; 13.02.58, fizika 1 i 24.02.58 fizika 2. To je zna~ilo da sam dobro pro{ao krizu i da mi je krenuo novi zamah u u~ewu. Zarana po~eo sam sakupqati uslov za upis u tre}u godinu studija. Moje se samopouzdawe ponovo povratilo. Bio sam dodatno ohrabren da i daqe nastavim sa upornim u~ewem i da ispite pola`em u toku cele godine.

Tuberkuloza

Otkrio sam da je u~ewe u sveu~ili{noj biblioteci za mene veoma privla~no, posebno zbog ti{ine i mira koji su vladali u velikoj ~itaonici. Svaki dan, kad god bih imao vremena, naj~e{}e izme|u predavawa, zauzeo bih mesto u ~itaonici, seo, ukqu~io lampu, otvorio kwigu i pa`qivo i ozbiqno u~io. U pravom smislu re~i bio sam tada student. Tada sam uistinu studirao predmet, koji sam odabrao da ga pripremam za ispit. Ose}ao sam se smireno i zadovoqno i bilo mi je veoma zanimqivo. Oko mene, u istoj ~itaonici, u miru i ti{ini, ~itali su i u~ili mnogi savesni studenti. Ta biblioteka izgledala mi je kao hram znawa i nauke.

Stiglo je rano prole}e 1958. godine. Upravo u to vreme, dok sam mirno i stalo`eno u~io, nadvila se na mene velika opasnost, koja je ugrozila moje studirawe, moje zdravqe i sam moj `ivot. Za{to i kako se to desilo? Biblioteka je bila hladna, a ja neprikladno obu~en. U odnosu na ~oveka koji se kre}e i kretawem zagreva, u ~oveka koji dugo i nepomi~no sedi, u organizam se lak{e uvla~i hladno}a. Nisam sa tim imao iskustva, niti me je neko na to upozorio. Pored toga radio sam naporno, a hrana mi nije bila ni dobra ni dovoqna.

Prvo sam dobio prehladu, koja dugo nije prestajala. Posle sam po~eo lagano iska{qavati krv. To me je malo zabrinulo i po`alio sam se stricu. Stric, ~ovek koji je pro{ao sito i re{eto, olako rastera moju zabrinutost, tvrde}i da to nije ni{ta zna~ajno. Re~e mi da ne moram brinuti zbog malo iska{qane krvi. Smirio sam se ali ka{qawe i iska{qavawe krvi ne samo da nije prestajalo ve} se poja~avalo. Nije bilo druge, trebalo je oti}i u studentski dispanzer. Tamo su me odmah uputili dr. Vajdi, tada poznatom rendgenologu i stru~waku za tuberkulozu. Me|u studentima bio je poznat po izjavi: "Evo ga sestro, ovaj je na{!". To bi ponekad izjavqivao kada bi otkrio novog tuberkuloznog bolesnika. Ve} u toku tog prvog pregleda posumwao je da imam tuberkulozu. Odmah me je uputio na daqe temeqitije pretrage, na snimawe plu}a, kod jedne tako|e uva`ene lekarke za tu bolest.

Dok sam kod te lekarke bio na pregledu i snimawu plu}a, iznenada uhvatio me je takav napad ka{qa, sa tako jakim krvarewem, da se sasvim zacrveneo lavabo u koji sam ka{qao. I ja sam se iznenadio kada sam to video. Bila je to svetla penu{ava krv. Se}am se i danas {ta sam tada pomislio: "Ovaj put ti je odzvonilo! Ode ti Bore na drugi svet!". Medicinska sestra pozvala je lekarku, koja je pogledala u lavobo, zavrtela glavom i rekla mi da ne mogu i}i ku}i, ve} da moram smesta oti}i u bolnicu. Za sat vremena stigao sam u bolnicu za le~ewe tuberkuloze, koja se nalazila u Mirogojskoj ulici, u nasequ Zvjezdara.

93

Bolnica Zatekao sam se u mawoj bolnici za le~ewe tuberkuloznih bolesnika, koja je

raspolagala sa pedesetak bolesni~kih le`aja. Ta bolnica imala je probni na~in rada i prema bolesnicima primewivan je poseban postupak le~ewa.

^im sam stigao, odmah su me lekari pregledali dubinskim snimawem plu}a i dali dijagnozu. Bolovao sam od galopiraju}e tuberkuloze, izuzetno opake bolesti, opasne najvi{e zbog izuzetno brzog razvoja, naj~e{}e tako brzog da pacijent za mesec do dva ode na drugi svet. Bez odlagawa dali su mi udarne doze najboqih lekova. Savetovali su me da poku{am {to vi{e mirovati, da ne bih plu}a nadra`ivao na ka{aq. Rekli su da treba da jedem svu hranu, koju }e mi donositi kuvarice, i da uvek tra`im dodatak. Stavili su mi jasno do znawa koju bolest imam i rekli mi da }u, ako budem savesno izvr{avao naloge lekara, sasvim ozdraviti. Trebao sam se strogo pridr`avati dobijenih uputa i uredno koristiti dodeqene lekove.

Na sre}u, bolest mi je naja~e napala deo plu}a blizu jedne arterije, koja je pod delovawem sna`nog ka{qa malo naprsla, zbog ~ega je do{lo do upozoravaju}eg krvarewa. To mi je spasilo `ivot. Da nije bilo tog krvarewa, verovatno bih suvi{e kasno stigao kod lekara, koji me tada ne bi mogli da izle~e.

Nije bilo druge, trebalo je poslu{ati lekare. Potpuno i do kraja prihvatao sam sve wihove upute. Smirio sam se, mirno le`ao, savesno pio lekove, uredno jeo i kad god je bilo vi{ka hrane, tra`io dodatak.

Rekao bih pone{to o drugim bolesnicima, koji su mi bili sobne kolege. Koliko se se}am, le`ao sam u sobi sa jo{ {est bolesnika. Bili su to mahom povratnici. Nekada zale~eni, zbog neurednog `ivota, zapu{tawa bolesti, ~esto i opijawa, dospevali su ponovo na le~ewe. Poticali su iz raznih socijalnih sredina, prete`no radni~kih, bez dobrih uslova za zdrav `ivot i bili dosta nemarni prema svojoj bolesti. Kada su videli kako uredno izvr{avam sve upute lekara, kako se ~uvam i pona{am, svi su rekli da }u sigurno ozdraviti.

Bilo je to je za mene zna~ajno ohrabrewe i potvrda ispravnosti moje odluke da preduzmem sve potrebno za ozdravqewe i potpuno izle~ewe. Bolnica je imala probni na~in rada. Svaki bolesnik imao je na raspolagawu svoju ode}u, koja je oka~ena o ~iviluk stajala u sobi. Bolesnik je imao pravo da svakog dana, od 16 ~asova posle podne, posle obaveznog odmora iza ru~ka, obu~e svoju ode}u, napusti bolnicu i ode u {etwu. Ako je nameravao ve~erati u bolnici, morao se vratiti do 20 ~asova. U suprotnom mogao se zadr`ati najkasnije do 21 ~as. Posle 21-og ~asa bolnicu bi zakqu~ali i niko od bolesnika ne bi mogao u|i.

Mirno le`e}i, razmi{qao sam o svom `ivotu, nevoqi koja me je zadesila, razlozima obolevawa, mogu}nostima ozdravqewa, kao i nastavku studirawa i `ivota. Polo`aj u kojem sam se nalazio bio je izuzetno te`ak i nezavidan.

Tek tada, na `alost sasvim kasno, doznao sam da je vodeni pleuritis, oboqewe koje sam odbolovao po~etkom leta pro{le 1957. godine, u 90% slu~ajeva predstavqalo oboqewe plu}ne maramice na tuberkuloznoj osnovi. Posle odle`anog pleuritisa morao sam se punu godinu dana izuzetno pa`qivo ~uvati. Ba{ zbog toga, {to me lekari nisu blagovremeno upozorili na mogu}e posledice prve bolesti, bio sam nedovoqno pa`qiv prema svom zdravqu i uvalio se u goru bolest.

Velike odluke

Pred kraj druge godine studija, umesto da poha|am predavawa, u~im i spremam ispite, te{ko bolestan na{ao sam se u bolnici i borio za goli `ivot. Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da je moj ukupni polo`aj nepovoqan i da }u morati doneti neke veoma ~vrste odluke. Te odluke mora}e biti veoma stroge i uslovqava}e jasan plan, odlu~no sprovo|ewe i sna`nu voqu.

Bio sam tek pri kraju druge godine izuzetno te{kih studija. Moji roditeqi bili su materijalno veoma optere}eni. Pored mene, na studijama, izdr`avali su obe moje sestre, stariju Lenku u Zagrebu, na fakultetu biologije, i mla|u Kseniju u Beogradu, u Vi{oj pedago{koj {koli. Sve troje `iveli smo odvojeno od porodice. Mojim roditeqima nije bilo lako da namire ni na{e najosnovnije materijalne potrebe. Kao vrhunac wihovih pote{ko}a do{la je moja te{ka bolest. Nametala su mi se brojna pitawa. [ta da radim? Da

94

li treba da prestanem sa studirawem? Kako }u te{ko bolestan uspeti zavr{iti izuzetno te{ke studije? Kako }u `iveti po iznajmqenim i preko zime hladnim, studentskim sobama? Da li }u u takvim uslovima uspeti poboq{ati ozbiqno naru{eno zdravqe? Kako }u obezbediti poja~anu hranu, u budu}e neophodnu za moje izle~ewe?

Razmi{qao sam veoma ozbiqno i temeqito o svim tim pitawima. Shvatio sam da }e mi biti potrebna krajwa odlu~nost, izuzetna odgovornost i dugogodi{wa upornost da savladam navedene pote{ko}e. Bilo mi je jasno da u budu}e sebi ne}u mo}i dozvoliti bilo kakva opu{tawa i bilo kakve gre{ke u sprovo|ewu odluka koje }u doneti. Bez roditeqa i bilo koga drugog, prvi put u `ivotu i potpuno samostalno, donosio sam najva`nije i za moju budu}nost dalekose`ne odluke. Danas, upravo taj trenutak smatram najzna~ajnijom prekretnicom u ~itavom `ivotu.

Doneo sam odluku da }u nastaviti studije, uz poklawawe najve}e pa`we prvenstveno zdravqu, a potom u~ewu. Sve drugo podredi}u tim ciqevima. Kako bih dobio u vremenu, ve} u bolnici, kada mi se bar malo popravi zdravstveno stawe, po~e}u savladavati lak{e predmete. Prvi i najzna~ajniji zadatak bi}e mi poboq{awe zdravqa. Sve {to budem radio, bi}e pre svega podre|eno tome ciqu. Na drugom mestu bi}e u~ewe. Ako mi ne bude smetalo izle~ewu, ne}u propustiti ni jedan dan, koji mi bude stajao na raspolagawu, da ga ne iskoristim za sticawe znawa.

Neposredno po mom odlasku u bolnicu Nela je obave{tena o mojoj bolesti i do{la je da me obi|e. Wena tetka, koja je godinama `ivela u braku sa te{kim tuberkuloznim bolesnikom, posavetovala ju je da me napusti. Bila je ube|ena da }u i ja, kao i wen suprug Ante, postati te`ak bolesnik. Strahovala je da }e Nela, kao i ona, mnogo trpeti u budu}nosti, u braku sa takvim bolesnikom. Nela nije prihvatila wen razlo`an savet. Zbog toga sam prema woj ose}ao jo{ ve}u naklonost i po{tovawe. Na prvom ozbiqnijem `ivotnom ispitu pokazala je da je devojka velikog srca i sna`nog karaktera. Nelinoj tetki nisam zamerio na wenom stavu. Smatrao sam da je ispravno postupila i svoju bratanicu pravilno posavetovala.

Skoro mesec dana le`ao sam mirno i doslovno ispuwavao sve savete lekara. Uredno sam pio lekove, kojih je bilo stravi~no mnogo i dobijao po dve injekcije dnevno. Svaki dan, u pet vremenskih razmaka, uzimao sam po 5 PAS tableta (ukupno 25), koje su te`ile po 1 gram i u tri puta dnevno po dve ili tri, ukupno 8 tableta Eeutizon (1 tableta na 10 kg te`ine). K tome sam jo{ tri puta dnevno pio po 2 tablete C vitamina (ukupno 6). Lako je izra~unati da sam dnevo uzimao 39 tableta. Bilo je to stra{no optere}ewe za moj stomak. Sre}om stomak mi je bio zdrav i sna`an.

Kad se gore napred navedenom doda da sam svaki dan dobijao po jednu injekciju pencilina i streptomicina, onda se tek mo`e shvatiti koliko je bilo te{ko moje stawe i koliko sam lekova dnevno morao da uzimam, da bi mi zdravqe krenulo ka boqitku. Injekcije sam dobijao u najdebqi deo tela. Posle nekog vremena, na tom delu tela, s obe strane, bio sam toliko izboden da su bolni~arke morale prili~no da se potrude, da na|u slobodno mesto za novi ubod. Kada bi mi zabole injekciju u mesto gde sam je ranije dobio zabolelo bi me kao da su mi je dali u oko.

Pamtim dve sestre, koje su mi davale injekcije. Jedna je bila odlu~na. Lupila bi mi je odlu~no i brzo, pa bih to lako podneo. Bio sam joj zahvalan na brzini i snazi kojom je to radila. Druga je bila osetqivija i `alila me, pa je poku{avala da mi injekciju polako ubode pod ko`u. Ve}inom ne bi uspela pri prvom poku{aju, ve} me je redovno ubadala po nekoliko puta. Molio sam je da bude mawe obazriva i da to radi odlu~nije. Ona to nije mogla i tako je ispadalo da me je protiv svoje i moje voqe mu~ila.

Poboq{awe

Posle izvesnog vremena jedan od lekara primeti da se skoro ni malo ne kre}em i da stalno le`im. Rekao mi je da vi{e nije potrebno da budem neprestano u krevetu. Dodao je da bi za mene bilo boqe da se u budu}e kre}em i po~nem izlaziti u {etwe prvenstveno po krugu bolnice, a potom i izvan, kao {to su to redovno radili drugi bolesnici. Poslu{ao sam ga i od tog dana po~eo sam da redovno {e}em po sobi i bolni~kom krugu. Nedugo iza toga po~eo sam redovno izlaziti u {etwe izvan bolnice.

Nela mi je donela tra`ene uxbenike, pa sam deo vremena tro{io na u~ewe. Pazio sam da se ne zamorim. Kada bih izlazio iz bolnice, uglavnom sam {etao po najni`im obroncima

95

Sqemena. Tamo sam stizao tramvajem. Te {etwe bile su mi izuzetno prijatne, zbog ~istog vazduha i lepote prirode. Povremeno, kada bi imala vremena, pridru`ila bi se i Nela.

Re|e sam odlazio i u centar grada. Obilazio sam prijateqe i rodbinu. Pre toga lekari su proverili da li izbacujem bakcile tuberkuloze u okolinu. I pored ~iwenice da sam bolovao od tuberkuloze, lekari na|o{e da sam bakcilno negativan i da nisam opasan za okolinu. Bilo je to veoma va`no zbog mog povremenog dru`ewa sa Nelom, prijateqima i rodbinom.

Postepeno ali sigurno po~elo je poboq{avawe mog zdravqa. Zalagawem lekara, mlado{}u i snagom organizma, kao i mojim savesnim pona{awem, stvorili su se povoqni uslovi za postepeno izle~ewe. Ipak nisam se ni najmawe zavaravao, ni olako shvatao, {to me ~eka u dolaze}im godinama. Trebalo se dobro naoru`ati strpqewem i predvideti duge napore da do|em do kona~nog izle~ewa. I tada bila mi je od velike pomo}i ona, nekada u mladosti ste~ena, samosvest i vera u sebe i svoje mogu}nosti.

Zanimqivo je da je i moj otac, kada je imao 21 godinu, bolovao na plu}ima. Tada sam shvatio da se neke bolesti nasledno prenose sa predaka na potomke. U daqem `ivotu to sam mnogo puta ustanovio. Od naslednih bolesti, od kojih boluju wihovi roditeqi, verovatno je da }e u odgovaraju}im godinama obolevati i wihova deca. Savremena medicina je sasvim upoznata sa tom ~iwenicom. Zbog toga je veoma va`no znati od kojih su bolesti bolovali pretci.

Zanimqivi pacijenti

Tu, u bolnici, upoznao sam nekoliko zanimqivih qudi, koji su mi ostali u se}awu. Dvojica sredove~nih bolesnika bili su dobri i strastveni igra~i preferansa. Nisu imali tre}eg i prihvatili su me za suigra~a. Ve} posle prvih odigranih partijama i oni i ja shvatili smo da su wih dvojica mnogo boqi igra~i od mene. Da im bude tre}i igra~, bez kojeg se nije moglo igrati, oni bi me rado zamenili sa nekim iskusnijim, ali takvog nisu imali. Zato su me zadr`ali. Vremenom, uz wihovu pomo}, savladao sam mnoge tajne te zanimqive igre i po~eo znatno boqe igrati. Kada sam kasnije dolazio u moje staro dru{tvo, da odigram koju partiju preferansa, bio sam ubedqivo najja~i igra~ me|u wima i dugo sam zauzimao taj presti`ni polo`aj.

Jednom radi le~ewa stigao je u bolnicu, kako mi se tada sam predstavio, kraq preprodavaca ulaznica za bioskope u Zagrebu. Iz nekih meni nejasnih razloga, me|usobno smo se jedan drugom veoma dopali i sprijateqili. Bio je bistar, hrabar i zanimqiv ~ovek. Ispri~ao mi je ~itav niz svojih `ivotnih dogodov{tina.

Shvatio sam tada da ti qudi, koji se bave nezakonitim ili poluzakonitim poslovima, imaju izra`enu inteligenciju i mnoge posebne moralne osobine i na~ine pona{awa, na kojima bi im mogli pozavideti i qudi iz obi~nog sveta, koji nisu ume{ani u kriminal. Shvatio sam da bi taj moj prijateq daleko dogurao da se bavio nekim zakonitim poslom. Iz nekih razloga na{ao se na suprotnioj strani zakona i bio ube|en da je na dobrom putu. Verujem da deo tih qudi nisu kriminalci zato {to su zli, ve} zato {to ne znaju za drugi na~in `ivota, pa idu onim koji im je jedino poznat.

Kasnije, kada smo izi{li iz bolnice, susretao sam ga povremeno u blizini bioskopa, u kojima su prikazivni zanimqiviji filmove, gde je imao svoju mre`u preprodava~a ulaznica. Kada bih ga zamolio da mi proda dve karte, uvek bi mi ih dao, ali ih nikad nije napla}ivao, ve} poklawao. Vremenom izgubio sam svaku vezu sa wim. Ostao mi je u veoma prijatnom se}awu. Stekao sam utisak da je prijateqstvo kod tih qudi dubqe nego kod onih koji se nalaze sa ove strane zakona.

Jednom u na{u bolnicu do|e neki bistriji stariji seqak iz okoline Zagreba. Bio je rimokatolik i izrazito verski opredeqen. Uskoro je nama, ostalim bolesnicima, po~eo pri~ati verske pri~e i me|u nama {iriti verski duh. Rekao sam mu da ne verujem u Boga. Vaqda mu se u~inilo da je to zgodna prilika da jednu "zalutalu ovcu" privede u versko stado i da tim svojim delom zaslu`i boqe mesto u raju.

Po~eo je posebno na mene vr{iti pritisak. Izme|u nas nastade me|usobno ube|ivawe. Koliko neko nema pouzdane dokaze da Boga ima, toliko neko drugi nema pouzdane dokaze da Boga nema. Ko je slu{ao takve razgovore, mogao se uveriti da su uvek zavr{avali jednako. I daqe svi ostaju na svojim po~etnim stavovima. Ali imao sam posla sa veoma upornim ~ovekom, koji je bio izuzetno napadan.

96

Navaqivao je stalno i ustrajno. Jednom, dosetio sam se kako }u ga se re{iti. Upitao sa ga da li }e umreti kada to Bog odredi ili od bolesti. U duhu svog verovawa odgovorio mi je da ne}e umreti od bolesti, nego kada ga Bog sebi pozove. Tada sam ga upitao za{to odmah ne ode ku}i i za{to se le~i u bolnici, kad to ionako nema zna~ewa, po{to }e o wegovoj smrti odlu~iti Bog, a ne bolest. Ako Bog bude hteo da on ozdravi ozdravi}e, bez obzira na le~ewe. On se zbunio, ni{ta vi{e nije rekao, ve} je napustio moju sobu. Posle nekog vremena vratio se, rekao da sam pametan, jer sam {kolovan, i da ne ume odgovoriti na moje pitawe. Jo{ doda da bi fratar iz wegovog sela pouzdano znao da mi odgovori. Posle toga ostavio me je na miru. Kao {to sam rekao, oba ostadosmo na po~etnim stavovima.

Ne se}am se da se ikada desilo, da je posle razgovora i me|usobnog ube|ivawa, ma kako dugi i umni bili, neko pre{ao na drugu stranu: vernik u nevernike i obratno, partizanovac u zvezda{e ili obratno, ili pripadnik jedne stranke u drugu. Mo`da to postoji me|u drugim narodima, ali me|u Srbima ne. Nikada nisam ~uo da se ne{to takvo desilo. Verujem da je to op{te iskustvo. Ako me pitate da li je to dobra ili lo{a osobina pre bih rekao da je lo{a. Ako jedan ~ovek ima ~vrste dokaze da neko drugi nije u pravu, a taj i daqe zadr`ava svoj stav, pre }e biti da je taj drugi ~ovek tvrdoglav nego pametan.

Jednog dana u bolnicu, na le~ewe, sti`e jedan student, koji mi se ubrzo poverio i po`alio na velik problem u svom postupku izle~ewa. Pre razbolevawa od tuberkuloze bio je bolestan od ~ira na `elucu. Bio je mr{av pa su lekari zahtevali da poja~ano jede. Naime, po tada{woj terapiji za le~ewe tuberkuloze, jaka ishrana smatrana je skoro isto tako va`nom kao i upotreba lekova. Ovaj mladi pacijent pitao me kako da poja~ano jede, kad usled ~ira na stomaku ne sme da koristi u ishrani mnoge `ivotne namirnice, posebno vi{e kalori~ne, neophodnije za izle~ewe.

Posavetovao sam ga da potpuno zaboravi na ~ir i da slobodno jede sve {to je potrebno, da ~ir na `elucu i nije prava bolest, ve} da je to naj~e{}e pitawe nervnih poreme}aja. To sam negde pro~itao i kako sam bio lakoveran, potpuno sam u to poverovao. Za ~udo i taj mladi} je meni potpuno poverovao i po~eo je da jede sve {to mu je bilo ponu|eno. Od tog dana nije vi{e imao nikakvih problema sa ~irom i na wega je sasvim zaboravio, kao da ga nikad nije imao. Posle toga verovao je u sve {to sam mu govorio.

Oko godinu dana kasnije, kada sam ga susreo pred glavnom studentskom menzom, imao je 20 kilograma vi{e. Bio je debeo i hvalio se da mu za doru~ak treba najmawe sedam jaja da bi se zasitio. Dodao je da od onog dana, kada je prihvatio moj savet, nikada vi{e nije imao bilo kakvih problema sa ~irom, da je tuberkulozu uspe{no zale~io i da se vi{e ne pla{i te bolesti.

Napu{tawe bolnice

Iz bolnice odlazio sam na fakultet da pola`em neke lak{e predmete, koje sam u me|uvremenu u~io. Postigao sam zadovoqavaju}i uspeh. Tada sam ispolagao neke lak{e predmete: 31.05. predmet praktikum 2, 17.06. predmet mehani~ka tehnologija 1 i 25.06. predmet mehani~ka tehnologija 2.

Proveo sam u bolnici oko tri meseca. Mislim da je to bilo vreme od kraja marta do kraja juna 1958. godine. Verujem da sam tada bio najsavesniji bolesnik u bolnici. Lekari su to uo~ili. Jednog dana, posle pregleda sa dubinskim snimawem, utvrdi{e da se bolest uglavnom povukla. Oni su iz iskustva znali da je bolest i daqe prisutna i da u dubini plu}a jo{ uvek lagano tiwa, ali je sa instrumentima vi{e nisu mogli otkriti. Bio je to dobar uspeh lekara, a i moj li~ni.

Lekari na savetovawu porazgovara{e i pozva{e me na dogovor. Verovali su u moj savestan odnos prema le~ewu, pa su mi predlo`ili zanimqiv plan. Zbog ozbiqnosti bolesti trebalo je da i daqe le`im u bolnici, najmawe 3 meseca, da uredno pijem lekove i da budem pod stalnim nadzorom lekara. Kao provereno savesnog pacijenta, oni bi me pod strogo dogovorenim uslovima mogli poslati u Knin, na ku}no le~ewe. Trebalo je da se tamo i daqe veoma savesno le~im, da se ~vrsto pridr`avam predvi|ene terapije i strogo pridr`avam propisa o no}nom i dnevnom odmarawu.

U potpunosti sam prihvatio taj zanimqivi predlog. Bio sam sre}an {to }u se vratiti u roditeqski stan i ponovo biti sa svojom naju`om porodicom. Jo{ mi izri~ito nalo`i{e da nikako ne dozvolim da me u me|uvremenu neko drugi preuzme na le~ewe ili kontrolu, jer samo oni ta~no znaju mesto na plu}ima na kojem sam oboleo. Rekli su da

97

postoji sasvim osnovana mogu}nost da drugi lekari, pri pregledima mojih plu}a, uop{te ne primete mesto oboqewa i da iz toga izvuku pogre{ne zakquke, koji bi mogli ugroziti dobar put mog izle~ewa.

Ku}no le~ewe

Krajem juna 1958. godine vratio sam se u rodni Knin, da nastavim sa le~ewem. Porazgovarao sam veoma ozbiqno sa roditeqima. Objasnio sam im kakvo je stawe mog zdravqa i {ta treba da radim, da bih do{ao do punog izle~ewa. Rekao sam im da nisam izi{ao iz bolnice kao normalno otpu{ten bolesnik, ve} da sam, sa velikim poverewem lekara, poslan na veoma ozbiqno i pa`qivo ku}no le~ewe. Objasnio sam im da se ne smem zamarati, bilo {to fizi~ki raditi, da moram uredno piti lekove, dobro jesti, redovno se odmarati, u rano jutro i u kasnu ve~e, kada popuste dnevne vru}ine, pro{etati van ku}e i umereno u~iti.

Roditeqi su potpuno prihvatili moje obja{wewe. Pomagali su mi u svemu {to mi je bilo potrebno. Nastupalo je toplo leto i van ku}e mogao sam izlaziti samo rano u jutro ili kasnije u ve~e.

Nesporazumi

I upravo tada, kada sam bio u jednoj od najte`ih situacija u celom dotada{wem `ivotu, stekao sam jo{ jedno meni veoma te{ko i neprijatno iskustvo. Moja sestra Lenka, tada u drugom stawu sa prvim detetom, nije verovala da sam te`ak bolesnik. Smatrala ja da nisam te{ko bolestan, da se sa navodnom te{kom bole{}u izvla~im i izgovaram, da ne bih ni{ta radio u ku}i. Poku{avao sam joj objasniti da nije tako, i da je moja bolest veoma opasna i opaka, ali nije vredelo. Ostala je gluva na sva moja uveravawa i besna na mene. Sva moja ube|ivawa qutito je odbijala. Bila je ogor~ena na, po wenom uverewu, moju povla{}enost u porodici.

I tada, proradio je u meni nemo}ni bes. Oja|en {to mi u tako te{koj situaciji, u upornoj borbi za povra}aj zdravqa, sestra ne veruje, po~eo sam je vre|ati pri svakom susretu. Nijednom nije pro{la pored mene, a da joj se nisam narugao i uvredio je. Tako je to trajalo nekoliko dana. Ona daqe nije mogla izdr`ati i do{lo je do krize. Zgrabila je pepeqaru i bacila je prema mojoj glavi. Uspeo sam skloniti glavu i pepeqara je proletela pored mog uva. Posle toga pala je u histeri~an pla~. Tek tada prestao sam da je izazivam i vre|am. S jedne strane nije bila u pravu, a sa druge bila je u drugom stawu. I {ta mi je to trebalo? Ni meni ni woj taj sukob ni~eg dobrog nije doneo.

Nastavak u~ewa

Kada sam se sredio i privikao na uslove ku}nog bolesni~kog `ivota, prionuo sam na u~ewe jednog od te`ih predmeta, vi{e matematike 3. Bio je to op{iran i za u~ewe te`i predmet.

Gra|evinski na{ stan bio je izuzetno lo{. Zimi bio je podlo`an velikim hladno}ama, a leti velikim vru}inama. Nastalo je vru}e leto i pritisle su nas tropske vru}ine. Izme|u na{eg i kom{ijskog stana, na stepeni{tu, gde je bilo hladnije u odnosu na bilo koji deo stana, satima bih sedeo i u~io matematiku. Tamo mi je bilo najprijatnije i nisam se znojio. Odmarao sam se ~esto i pravio pauze, da se umno i fizi~ki ne premorim. I gle ~uda! Bez mogu}nosti kupawa u rekama, bez provoda sa vr{wacima, bez svih onih letwih zabava koje su imali moji zdravi drugovi, gde se gubilo veliko vreme, jo{ uvek ozbiqno bolestan, ve} zarana po~eo sam redovno u~iti i pripremati se za ispitne rokove.

Sa jedne strane `eqan znawa, a druge u skladu ranijom ~vrstom odlukom da se izvu~em iz bolesti i svih problema koji su bole{}u nastupili, vredno sam radio i sticao temeqna znawa, upravo ona koja su mi bila potrebna za uspe{an nastavak studija.

Kad sam zavr{io sa u~ewem matematike, ponavqao jedan predmet koji nisam uspeo da polo`im dok sam bio u bolnici. Obradio sam ga temeqitije. Posle sam pre{ao na u~ewe drugih predmeta sa druge godine studija i zaostalih iz prve. Tako sam poku{avao da dostignem ono {to sam propustio za vreme tromese~nog le`awa u bolnici. Sve vi{e sam napredovao i postajao sve zadovoqniji. Bilo je to za mene istovremeno i ~udo i veliki nauk u `ivotu.

98

I kasnije sam koristio ovo neverovatno iskustvo, koje bi se moglo preto~iti u jednu poruku. Ona bi mogla da glasi: "Kad ti se desi neka nesre}a ili nezgoda, poku{aj da je {to vi{e, ili bar delimi~no, preokrene{ u svoju korist."

Nesavestan lekar

Proveo sam celo leto u fizi~kom odmarawu, u~ewu i povremenim jutarwim i ve~ewrwim {etwama, strogo izvr{avaju}i sve ono {to su mi lekari odredili. Pro|o{e tako sva tri meseca ku}nog le~ewa. U skladu sa dogovorenim, trebalo je da odem na kontrolu, u moju tbc. bolnicu u Zagrebu. Bio mi je za to potreban uput od kninskih lekara. U ambulanti zatekao sam biv{eg |aka mog oca Rade, doktora Popovi}a. I pored moje `eqe i jasnog izlagawa uputa mojih lekara iz tbc. bolnice iz Zagreba, dr Popovi} je odlu~io da me na kontrolni pregled po{aqe u tbc. bolnicu u [ibenik.

Sva moja uveravawa da je to suprotno od strogih uputa mojih lekara, nisu pomogla. Zapeo je da idem u [ibenik, tvrde}i da su i tamo lekari dobri. Na kraju digao sam ruke od doktora Popovi}a i na svoj tro{ak oti{ao u Zagreb, na dogovorenu kontrlu. Tamo su me moji lekari qubazno primili, pregledali, kontrolisali aparatom za dubinsko snimawe plu}a i pohvalili.

Na wihovo i moje veliko zadovoqstvo, prona{li su da se bolest povukla i rekli da je moje bolni~ko le~ewe zavr{eno. Dali su mi upute za daqe ku}no le~ewe. Po wima morao sam jo{ punu godinu dana da pijem sve one tablete koje sam pio i u po~etku bolesti (39 komada dnevno), ~uvati se ve}ih fizi~kih napora, izbegavati sun~awe, preterano vla`ewe ruku, promaje, prehlade i drugo i tako spre~avati mogu}i povratak bolesti.

Bio sam ponosan {to sam odneo prvu i veliku, najzna~ajniju pobedu nad bole{}u. Ni ovaj put nisam se ni najmawe zavaravao la`nim nadama da sam zdrav. Bio sam samo na dobrom putu punog izle~wa. Vratio sam se u Knin i jo{ priqe`nije nastavio spremawe ispita.

Pravi~na nagrada

Na po~etku septembra 1958. godine vratio sam se u Zagreb. Ispred sebe imao sam jo{ malo vremena za u~ewe, a potom po~eo je kasni letwi ispitni rok. Kada su zavr{ili ispiti, pokazalo se da sam sa lako}om polo`io velik broj ispita koje sam spremao u Kninu, za vreme ku}nog le~ewa. Posle kasnog letweg ispitnog roka, koji sam imao u septembru, postojao je jo{ jedan pomo}ni jesewi ispitni rok, koji je vremenski padao u oktobar, a produ`avao se i u novembar. Tada su se ponovo mogli polagati neki predmeti. U oba ispitna roka polo`io sam predmete: 24.09. vi{a matematika 3; 30.09. tehni~ka mehanka 1; 18.10. mehani~ka tehnologija 3; 10.11. elementi strojeva i 26.11. tehni~ko crtawe. Dakle, u 1958. godini, godini u kojoj sam se razboleo, uspeo sam da polo`im ukupno 12 ispita. Ti polo`eni ispiti omogu}ili su mi da se upi{em na tre}u godinu studija. Zna~ilo je to da sam dr`e}i se mojih odluka, pored poboq{awa zdravqa, uspeo da znatno poboq{am i moje studirawe. Sam sebi mogao sam ~estiti na tom zna~ajnom uspehu. Tek od tada nastavio sam oca redovno obave{tavati o rezultatima mog studirawa.

Bila je to nova, za mene izuzetno va`na pobeda, koja je imala dalekose`ne posledice za moj daqi `ivot. Sa nekim mawe bitnim ograni~ewima u `ivotu nastavio sam bole{}u prekinuti studentski `ivot i ukqu~io se u redovno studirawe. Stekao sam jedno surovo `ivotno iskustvo, ali istovremeno pokrenuo vlastitu mentalnu snagu za borbu za odr`awe i na{ao prave puteve za prevazila`ewe opasne, te{ke i dugogodi{we bolesti, kao i za nastavak studija. Moje se samopouzdawe znatno pove}alo.

Studenatske demonstracije

Upisao sam se u tre}u 1958/59. godinu studija i po~eo uredno pose}ivati predavawa. Uskoro sam upao u nove pote{ko}e. Iznenada, u jesen 1958. godine, do{lo je do poznatih studentskih demonstracija odr`anih u Zagrebu. Bio sam student tre}e godine. Sticajem nepredvi|enih okolnosti zatekao sam se u samom centru doga|aja.

Te jeseni, u studentskom centru, hrana kojom se hranilo oko 8.000 studenata bila je izuzetno lo{a. Se}am se da smo dobijali neki pirina~, a ponekad testeninu, koji su i pored kuvawa bili u nekim bezobli~nim komadima, nerazdvojeni i lo{eg ukusa. Te `ivotne namirnice ili nisu vaqale ili nisu ispravno skuvane. Takva hrana je kod studenata vi{e dana izazivala sve ve}e nezadovoqstvo i negodovawe.

99

Jednog dana, za mene sasvim neo~ekivano, do{lo je do velikog protesta studenata. Zbog posebno lo{e pripremqene hrane za ru~ak, studenti su po~eli bacati poslu`avnike sa hranom na pod i glasno negodovati. Nezadovoqstvo nije prestajalo. Niko od nadle`nih nije do{ao da smiri studente. Novi studenti pristizali su i u gnevu pridru`ivali se prethodnim. Iz minuta u minut pove}avao se broj studenata u menzi i {irio talas nezadovoqstva. Mi{qewa sam da bi u tom trenutku bilo koji poznatiji politi~ar, svojom pojavom i razgovorom sa studentima, lako smirio prisutne. I pored ~estog i glasnog zahteva studenata, da se neko pojavi i objasni lo{e stawe u menzi, niko se nije pojavqivao. Nisam ~uo ni jedan politi~ki obojen protest.

Posle du`eg vremena, mo`da jedan sat od po~etka nezadovoqstva, kada se masa studenata vidno pove}ala, neko je predlo`io da izi|emo na ulicu i da svi zajedno odemo do jedne od zgrada u kojima rade politi~ki rukovodioci Zagreba, da im tamo izrazimo svoje nezadovovoqstvo. Masa je to prihvatila i studenti su izi{li na ulicu. Na izlazu je po~ela rasprava, o dva mogu}a pravca kretawa. Na kraju je pala odluka da krenemo prema gradskoj ve}nici, koja se nalazila u ulici Proleterskih brigada (biv{a Beogradska ulica).

Masa je krenula glavnom ulicom, sve vi{e se pove}avaju}i i glasno vi~u}i. Saobra}aj je stao a ve}ina gra|ana je stajala na trotoarima i promatrala demostrante, neki odobravaju}i, neki }ute}i. U po~etku kretali smo se Savskom ulicom, a zatim Beogradskom, uporno idu}i prema ve}nici. Kada smo stigli, ispunili smo prostor pred ve}nicom i vi~u}i zahtevali da sa nama razgovaraju odgovorni gradski rukovodioci. Ali i daqe pred nas niko nije izlazio. Pojavili su se samo neki nama nepoznati qudi, verovatno bezbedwaci i milicijski oficiri, koji su zahtevali da se razi|emo.

Na{e proteste niko nije prihvatio, ni sa nama razgovarao. Razgnevqeni studenti odlu~ili su da krenemo prema gradu, istim putem kojim smo i do{li, do menze, a zatim daqe prema centru grada. Masa je opet izi{la na Beogradsku ulicu, opet pre{la u Savsku ulicu, stigla do studentskog centra, a potom nastavila Frankopanskom ulicom i nameravala u}i u Ilicu.

Pred Ilicom studentsku masu sa~ekalo je vi{e kordona milicije. Izvesno vreme milicija je ~ekala, nadaju}i se da }e studenti stati i povu}i se. Kada su videli da se studenti ne povla~e, milicajci su odjednom, verovatno po komandi, krenuli u juri{, nemilo pendrecima tuku}i sve koji su im se na{li na putu.

Bio sam u prvim redovima demostranata. Kada je milicija krenula da pendre~i, po~elo je naglo povla~ewe studenata, a zatim bezobzirno be`awe. I ja sam be`ao, ali sam brzo shvatio da }e to lo{e zavr{iti po mene. Hitro sam usko~io u jedan ku}ni ulaz. U wemu sa~ekao sam da milicija pro|e, zatim izi{ao iz zgrade i usko~io u jedan tramvaj, koji je sve vreme stajao tu, u blizini zgrade iz koje sam izi{ao.

Iz tramvaja gledao sam, kao na pozornici, kako milicija pendrecima ~isti ulicu od demostranata i svih drugih koji su se tu zatekli, kako bije sve redom, a poneke hapsi. Na potpuno ispra`wenoj ulici i na trotoarima video sam razbacano mno{tvo najrazli~itijih predmeta: kwiga, nao~ara, nalivpera, torbi, ~e{qeva, kapa, {alova i drugih stvari, koje su studentima ispadale pri be`awu.

Studenti su bili u begu, a milicionari su jurili za wima i nemilosrdno ih tukli. Nisam video da se studenti suprostavqaju milicionarima. Odjednom tramvaj je krenuo, zakratko skrenuo desno u Ilicu, i u trenutku nestalo mi je popri{te obra~una iz vidokruga. Neozle|en i bez ikakvih posledica odvezao sam se prema Trgu Republike i daqe prema Kvaternikvom trgu.

Dovezao sam se do Vla{ke ulice, izi{ao iz tramvaja i otpe{a~io do broja 103, gde su na prvom spratu stanovali Nelin tetak Ante i tetka Tekla. Pozvonio sam i u{ao u wihov stan. Potom pri~ali smo podrobno o demostracijama i svemu {to sam video, do`iveo i ose}ao. Nisu me osu|ivali {to sam u~estvovao u demostracijama, ali su bili zabrinuti, zbog mogu}ih posledica, koje }u mo`da imati zbog u~estvovawa u tim demostracijama.

Kazna

Slede}eg dana vratio sam se predavawima, u~ewu i uobi~ajenom `ivotu. O studentskim demostracijama neko vreme pri~alo se mnogo, zatim mawe i na kraju, bar prividno, po~elo se sve zaboravqati. Ali vlast i wene produ`ene ruke, partijska i studentska organizacija, kao i pravosu|e, pamtili su {ta se desilo i spremali odmazdu.

100

Jednog dana zakazan je sastanak studentske organizacije tre}e godine Elektrotehni~kog fakulteta. Na oglasu je objavqen neki bezna~ajni dnevni red. Svi su studenti bili ~lanovi studentske organizacije, tako i ja, pa smo masovno do{li na zakazani sastanak. ^im je sastanak po~eo, promewen je dnevni red i jedina ta~ka dnevnog reda bilo je razmatrawe studentskih demostracija. Prevarom su studenti do{li na sastanak, i zadr`ani. Tu taktiku razradilo je rukovodstvo studentske organizacije, najverovatnije na zahtev partijskih organa.

Po~eli su da govore stariji studenti i studenti oficiri, koje je JNA poslala na visoko {kolovawe iz elektrotehni~kih nauka. Oni su u studentskoj organizaciji vodili glavnu re~. Odmah proglasi{e demostracije protivdr`avnim i naglasi{e da su demostracije organizovali usta{ki elementi. Ne se}am se da je tokom demostracija bila izgovorena i jedna prousta{ka ili politi~ka parola, ina~e bih odmah napustio mesto doga|aja i oti{ao svojim putem.

Bio sam prozvan, pa je tako do{ao red na mene, da iznesem svoj stav o demonstracijama. Koliko se se}am rekao sam slede}e: "Bio sam u~esnik studentskih demostracija. Ve} dugo vremena hrana u studentskoj menzi se pogor{ava. Studenti su opravdano negodovali i rukovodioci menze mogli su danima da ~uju studentske prigovore. Ipak, ni{ta nisu preduzeli. Tih dana pri~alo se mnogo o zloupotrebi koju su vr{ili rukovodioci studentske menze, koji su prijem studentica za konobarice uslovqavali seksualnim uslugama. Sve to dovelo je do nezadovoqstva studenata, a tog dana kuvani pirina~ li~io je na komad delomi~no omek{anog kamena i nije se mogao jesti." Dodao sam da se protiv ~iwenica ne mo`e.

Rekao sam jo{: "Bolestan sam od tuberkuloze i ta lo{a hrana me posebno poga|a. Nisam video ni ~uo nikoga da hu{ka qude protiv dr`ave ili sistema. Video sam samo ogor~ene studente, koji su govorili, a verovatno i mislili, isto kao ja." Rekao sam na kraju da me nije stid {to sam bio u~esnik demostracija, jer su mi i namere i delovawe bili sasvim ~asni. A ako je iko kriv za demostracije, po mom mi{qewu bili su to prvenstveno rukovodioci studentske menze, a zatim politi~ki rukovodioci grada, koji umesto da izi|u pred studente, u studentskoj menzi ili pred gradskom ve}nicom, kako su studenti zahtevali, potpuno zakaza{e i svojom nedelovawem dozvoli{e ponovni izlazak jo{ vi{e razjarenih studenata na ulice.

Moja izjava je zbunila studentsko rukovodstvo. Zbog mog nacionalnog porekla i neusagla{enosti sa usta{tvom, odlu~nog stava i izno{ewa niza ~iwenica u mojoj odbrani, opravdavawa demonstracija, kao i nedostatka kajawa, proglasi{e me naivnim i neobave{tenim, jer sam tobo`e nesvesno u{ao u igru protivdr`avnih snaga, ali me ipak, vaqda za pouku, predlo`i{e za isterivawe iz Saveza studenata, {to ve}ina prisutnih izglasa.

Osim isterivawa iz saveza studenata, ni na fakultetu, ni me|u kolegama u Zagrebu, me|u prijateqima i sugra|anima, pa ~ak ni me|u studentskim rukovodstvom, nisam imao vi{e ama ba{ nikakvih problema. Ni ja ni oni nismo bili zlopamtila. Pona{ao sam se uobi~ajeno i kolegijalno, oni tako|e, pa vremenom moj slu~aj ode u zaborav. Posle malo vi{e od godinu dana ponovo su me primili u Savez studenata.

Nisu svi tako pro{li. Po onom {to sam kasnije doznao neki uhap{eni studenti, uglavnom Hrvati, odle`ali su po vi{e meseci u zatvorima, neki godinu dana, a neke oter{e sa fakulteta. Da su to bili studenti koji su, pored u~estvovawa u demostracijama, imali neke druge ranije politi~ke grehe, delomi~no sam kasnije ustanovio, ali ne pouzdano i do kraja.

Pored izbacivawa iz Saveza studenata ostala mi je jo{ jedna usputna nezgoda. Izbacivawem iz Saveza studenata izgubio sam pravo na dobijawe bona za povlasticu za ishrani u studentskoj menzi, vrednoj 600 dinara. Hrana u studentskoj menzi ko{tala je 3.000 dinara mese~no, a sa bonom studenti su pla}ali samo 2400 dinara. To mi nije bilo prijatno, jer su moji roditeqi bili siroma{ni, a iz porodice je istovremeno troje bilo na studijama. Pri tome bio sam bio plu}ni bolesnik i trebao jesti poja~anu hranu.

Na{lo se i tu re{ewe. Moj sugra|anin iz Knina i dobar prijateq Tode [e{a, uticajan na svom fakultetu, uspevao je da mi obezbedi bon za bolesni~ku ishranu vredan 1200 dinara, kojeg mi je svakog meseca uredno uru~ivao. Potrajalo je to skoro dve godine. Kako je on dolazio do tih bonova, nisam doznao, ali wegovu pomo}, dobrotu i prijateqstvo,

101

nikada nisam zaboravio. Pomogao mi je u najte`em trenutku u `ivotu i ostao sam mu ve~iti du`nik.

Priprema odmazde

To {to se desilo u Zagrebu, za vreme studentskih demonstracija, imalo je daleko ve}eg odjeka u Kninu. Sre}om, mnogo kasnije doznao sam za buru gneva, koju su vesti o demonstracijama proizvele u mom rodnom mestu.

Slu`beni stav Komunisti~ke partije Jugoslavije bio je neprikosnoven. Prema wima bile su to usta{ke demonstracije a mi, u~esnici tih demonstracija, bili smo izdajnici.

Kninski komunisti spremali su odmazdu. Pri prvom dolasku u Knin, nameravali su da me do~ekaju na `elezni~koj stanici i pretuku. Branili su me re|i, ali ve}ina partijaca htela je da me bije i na meni iskali svoj bes. Za wih bio sam bednik, koji je napao wihove najve}e ideale, a to {to sam bio Srbin, dakle {to se nisam uklapao u usta{ku predstavu o demonstracijama, samo je poja~avalo wihovo ogor~ewe. A da je Partija mogla da pogre{i, to za wih nije bilo mogu}e.

Kako rekoh, sve to de{avalo se u mom odsustvu i bez mog znawa. Kasnije se to ogor~ewe polako sti{avalo, smawivalo i na kraju ugasilo. Sasvim neupu}en u ogor~enost dela mojih me{tana, stigao sam znatno kasnije u Knin, kada se "bura" oko demonstracija ve} sasvim sti{ala i smawila, do mere da me niko nije ni ~ekao ni tukao, ni verbalno napao.

O svim tim doga|awima saznao sam tek posle du`eg vremena, pa je bilo bespredmetno da se zbog toga pla{im. Saznao sam i to da su neki moji bliski ro|aci, po majci, oko toga dizali najve}u buku, najvi{e pretili, a neki od wih tra`ili da me vlast likvidira kao izdajnika. U tome su se najvi{e isticali: maj~in ro|eni stric Milo{ [olaja, najpoznatiji kninski neradnik i hoh{tapler i wegova dva sina, profesori: Momir [olaja, zbog ulizivawa vlastima od strane gra|ana u Kninu nazivan "hemoroid" i wegov mla|i brat ^edomir [olaja.

Pri~ali su po Kninu da bi me oni rado ubili, ako im vlast dozvoli. Nisam sasvim ube|en da bi me ba{ ubili, ali su zbog nekih wima znanih razloga, sa mnogo mr`we to javno izra`avali. Pitao sam se tada otkud i za{to tolika mr`wa prema meni, od strane ro|aka? Da li je u pitawu bilo samo ulagivawe vlastima?

Posebno mi je bila odvratna uloga koju je tada odigrao moj daqi ujak Momir [olaja, koji je u tu moju navodnu krivicu nekako ukqu~io i mog oca, ina~e po pitawu studentskih demonstracija potpuno nedu`nog ~oveka. Momir je tvrdio da sam se u netrpeqivosti prema vladaju}em sistemu ugledao na oca, te ne{to petqao o ulozi mog oca u strana~kom delovawu jo{ pre Drugog svetskog rata. Pri~ao je sve same gluposti i potpune neistine. Ni moj otac ni ja nismo bili ni protivnici ni netrpeqivi prema tada{wem politi~kom sistemu, kao ni qudima na vlasti. Nismo bili vatrene pristalice vladaju}eg sistema, ali smo ga u osnovi obojica podr`avali.

Odakle i zbog ~ega je Momir [olaja "iskopao" sve te neistine, to sam Bog zna. A otkud se i za{to kod wih trojice pojavila tolika mr`wa prema na{oj porodici, tako|e nikom nije bilo jasno. Sve je to ostalo nerazja{weno do dana{weg dana. Po narodnoj poslovici: "Gde ima dima ima i vatre!" jasno je da je za tu mr`wu postojao neki razlog.

Zakqu~ci

Kako se mo`e videti po~etak mojih studija bio je pun pote{ko}a, na trenutke dramati~nih i nekih jedva premostivih. Ipak i pored svih tih prvih po~etnih muka i pote{ko}a po~eo sam pronalaziti puteve za vlastito uravnote`ewe i postepeno usmeravawe ka kona~nom ciqu, uspe{nom zavr{etku studija. Slede}i deo pokazuje kako sam se u tome daqe snalazio.

Istakao bih ovde jednu izuzetno va`nu ~iwenicu. Moji roditeqi bili su u~iteqi, a na univerzitetu {kolovali su sve troje dece. Ne samo moji roditeqi ve} i mnogi drugi, iz raznih socijalnih sredina, {kolovali su svoju decu na najvi{im {kolama. To je bilo mogu}e ostvariti iskqu~ivo u socijalizmu. Bila je to neosporna prednost tog dru{tvenog ure|ewa, koja se ni~im ne mo`e osporiti ni omalova`iti.

102

103

ZAVR[ETAK STUDIJA

Najboqi profesor Me|u mnogim izvanrednim stru~wacima, koji su predavali na Elektrotehni~kom

fakultetu u Zagrebu, nije bilo lako ste}i naziv najboqeg profesora. Taj profesor trebalo je da bude priznati stru~wak i veliki ~ovek, dakle izuzetan i posebno zaslu`an. Upravo takav bio je profesor koji je predavao predmet "osnove elektrotehnike", znameniti ing.dr Josip Lon~ar. Wegovi nau~ni radovi bili su priznati u svetu, a posebno wegov udeo u radu na novom svetskom mernom sistemu, poznatom kao MKSA merni sistem.

Po mnogo ~emu prof. Lon~ar bio je izuzetan ~ovek. Izme|u ostalog isticao se po na~inu predavawa, na~inu ispitivawa, kao i na~inu ocewivawa studenata. Posebno se trudio da studentima objasni va`ne pojmove iz elektrotehnike. Napisao je i izdao najboqu kwigu na na{em fakultetu, koja je nosila naslov: "Osnovi elektrotehnike".

Na ispitima bio je profesor Lon~ar veoma strog. Kada bi wegov asistent re{io obaveznih, i od wega zadanih, 10 ispitnih zadataka, duplirao bi wegovo vreme utro{eno za re{avawe tih zadataka i tako dolazio do vremena koje bi studentima stavqao na raspolagawe za ispit. Tada su istovremeno dolazili do izra`aja znawe, ve{tina i brzina studenta. Trebalo je postaviti odgovaraju}e obrasce za re{ewe zadatka, u wih uneti zadane vrednosti, precizno re{avati zadatak uz kori{}ewe mehani~kog ra~unara-{ibera i ta~no ispisati rezultat. U dve decimale rezultat se morao slagati sa profesorovim, ina~e su se jako smawivali bodovi za ocewivawe tog zadatka. Zbiqa je bilo te{ko.

[ezdeset posto bodova za ukupno re{ene zadatake, sa ta~no{}u od dve decimale, obezbe|ivalo je studentu najmawu prolaznu ocenu, {esticu. I boqi studenti bili su sretni kada bi kod wega dobili sedmicu. Bio je jedini profesor, na celom Sveu~ili{tu, koji je ocewivao ocenama od 1 do 10. Ako bi neko, od izuzetno retkih studenata, na wegovom ispitu dobio desetku, taj bi bio najozbiqniji kandidat da na wegovoj katedri postane asistent.

Prisustvovao sam doga|aju, kada je jedan sudent, koji je pao na ispitu kod profesora Lon~ara, lupnuo i obratio mu se re~ima: "Vi mene profesore mrzite!" Dobri profesor bio je toliko zapawen tom izjavom da mu je pomalo `alostivo i skoro mole}ivo, odgovorio: "Mladi kolega, pa ja nemam vremena da vas mrzim!" Iz prostodu{nog na~ina kojim je odgovorio, kao i ~itavog wegovog dr`awa i stava, svima prisutnim bilo je jasno da je profesor rekao ~istu istinu.

Kwigu profesora Lon~ara studirao sam u pravom smislu te re~i. Prostudirao sam je tako temeqito, da sam u woj na{ao oko dvadesetak gre{aka, od kojih mo`da polovinu {tamparskih. Me|u zadanim zadacima, koji su na kraju sadr`avali re{ewa, prona{ao sam jedan neispravan rezultat. Profesor je pozivao, ~ak molio studente, da svaku otkrivenu gre{ku, u wegovoj kwizi, li~no wemu prijave. Bio sam mlad i neiskusan i pod pritiskom wegove veli~ine, pa se nisam ohrabrio da odem kod wega, da o tim gre{kama porazgovaramo.

Wegovu kwigu prou~avao sam preko pola godine. Ispit sam polo`io u prvom poku{aju. U predvi|enom vremenu nisam uspeo ta~no da re{im vi{e od {ezdeset i nekoliko postotaka zadanih zadataka i dobio sam ocenu {est. Bio sam zadovoqan {to sam polo`io taj te{ki ispit i to u prvom poku{aju, na kojem su studenti padali kao snopqe, ali mi je istovremeno bilo `ao {to nisam uspeo da postignem vi{e poena i ve}u ocenu. Da bih to postigao, nije mi bilo potrebno ve}e znawe, imao sam ga uistinu dovoqno, ve} ve}a uve`banost, brz rad sa {iberom i izvanredna usredsre|enost. Istog dana, na isti ispit, izi{la je i Nela i postigla sli~an rezultat.

Taj ispit, i jo{ nekoliko te{kih, bili su velika prepreka za one studente koji nisu imali dovoqno sposobnosti ili upornosti da zavr{e studije na tom fakultetu i steknu diplome diplomiranog in`ewera.

Seqewa po gradu

U stri~evom stanu `iveo sam dve i po godine. U zimu 1958. godine stric je kona~no uspeo da stekne uslove za okupqawe svih ~lanova svoje u`e porodice. U wegov stan stigli su k}erka Drina i sin Veqko. Do tada su `iveli kod rodbine u Dalmaciji. Prostora u zajedni~kom stanu nije bilo dovoqno pa sam morao da iselim i potra`im sme{taj kod gra|ana koji su studentima iznajmqivali sobe. Po~ela su moja seqewa po gradu. Do

104

zavr{etka studija `iveo sam u tri iznajmqene sobe. Dve su se nalazile u u`em centu, a jedna na rubu grada.

Stanovawe po studentskim sobama nije lako, ali je istovremeno za mlade qude velika {kola. Re{avaju}i brojne probleme, koje takav `ivot nosi, student se pomalo osloba|a navika nesamostalnog i lagodnog `ivota, ste~enog u roditeqskoj ku}i, ~ime se boqe priprema za samostalan `ivot u vlastitoj porodici.

Gazdarica

Kod jedne dobre starice, koja se prezivala @ivoli}, moj prijateq i kolega iz gimnazije Milan-Lula Mlinarevi} i ja iznajmili smo sobu za stanovawe. Za kori{}ewe te sobe pla}ali smo joj po 2.000 dinara mese~no. Gospo|a @ivoli} imala je preko 80 godina. Bila je stara, ~estita, blagoglagoqiva i usamqena. U Zagrebu su joj `ivela dva o`ewena sina, koji su imali porodice i odvojene stanove. Retko su je pose}ivali i o woj malo vodili ra~una. U te dve godine, koliko sam kod we stanovao, nikada je nisam ~uo da se na wih po`alila.

Prvi put u `ivotu susreo sam se sa neodgovaraju}om brigom dece o starim roditeqima, ~ime se potvrdila istinitost Balzakovog romana "^i~a Gorio". U toku te dve godine samo jednom sam video wenog starijeg sina, a mla|eg nikada. Ni za Bo`i}, ni za novu godinu nije bilo sigurno da }e je posetiti. Se}am se da sam te wene sinove prezirao.

Gospo|a @ivoli} `ivela je sasvim skromno iznajmquju}i svoj stari, davno omalani i skromno name{teni, jednosobni stan. Stan nije imao kupatilo, a nu`nik je bio zajedni~ki sa kom{ijama. @rtvuju}i sopstvenu udobnost, nadokna|ivala je nedostatak novca kojeg je dobijala primaju}i malu mese~nu penziju. Sobu je izdavala studentima, a sama spavala u kuhiwi. Kuhiwa je bila prolazna, pa se samo kroz wu moglo u}i u sobu. Pri dolasku i odlasku iz stana na{i vi{ednevni susreti sa gazdaricom bili su neizbe`ni.

Gazdarica nas je obojicu ubrzo zavolela, a posebno mog prijateqa Milana. I Milan je wu jako voleo i ona je to ose}ala. Sa wom se ~esto {alio, ponekad na izuzetno neobi~an na~in. Uzeo bi kuhiwski no`, prineo ga stari~inom grlu i u {ali govorio: "Evo, Bore, kako }emo do}i do stana! Zakla}emo @ivoli}ku i nama }e stan ostati!" Ona bi ga bla`eno gledala i sre}no mu se sme{ila, kao da joj je Milan pevao najlep{u serenadu. Samo bi povremeno zadovoqno rekla: "Vrak te tvoj." Takvim i sli~nim vragolijama on je ~esto razveseqavao tu, od dece napu{tenu i veoma usamqenu, staricu.

Na sred kuhiwe, u jednom velikom lavoru, svako jutro prali smo se do pojasa. @ivoli}ka bi le{karila na svom le`aju, {to bi radila najve}i deo dana, i zadovoqno nas posmatrala. Imala je obi~aj da le`i na boku, da jednom rukom ~e{ka drugu, da bezubim ustima pravi stalne pokrete kao da ne{to `va}e i da mirno posmatra sve {to nas dvojica radimo. Iz wenih o~iju izbijala je dobrota i mirno}a. Zbog wene dobrote mi smo se u tom stanu delomi~no ose}ali kao da smo kod svojih ku}a. U vezi sa stanovawem kod na{e gazdarice @ivoli} bilo je mnogo raznih zgoda, a ja }u navesti samo nekoliko.

Gazdarica nam je u krevete stavila meke perjane jastuke, koje nikada do tada nisam koristio. Mu~io sam se danima da ugodno spavam, ali sam spavao i slabo i nedovoqno. Na kraju sam shvatio da mi smetaju upravo ti suvi{e meki jastuci. Do tada sam koristio samo vrlo tvrde jastuke od nabijene ov~ije vune i na wih se sasvim navikao. Po`alio sam se gazdarici i zamolio je da mi na|e neki tvr|i jastuk. Ona nije razumela {ta se to sa mnom de{ava. Po wenom shvatawu weni jastuci su bili izvanredni i ~udila se {to se `alim. Dugo nije mogla da razume taj moj problem.

Jednom, ona mi ponudi obi~nom slamom tvrdo napuwen jastuk. Uzeo sam ga na probu. Ve} te no}i spavao sam izvanredno. Na weno iznena|ewe sa odu{evqewem sam ga zadr`ao.

Kanarinac

U kuhiwi dr`ala je gazdarica divnog `utog i mladog kanarinca, kojem je dala ime Hanzi. Ona ga je hranila, pojila, pred no} prekrivala kavez nekom tkaninom i obezbe|ivala mu sipinu kost za ~i{}ewe kquna. Povremeno bi zatvarala prozor na kuhiwi i pu{tala ga da slobodno leti. Veoma ga je volela, ali je wu kanarinac uvek dr`ao na odstojawu i nije joj dozvoqavao da ga dira rukama. Malo po malo, svakodnevno se wim igraju}i, zbli`io sam se sa tom malom pticom. U po~etku, kada bih je hteo uhvatiti, ili dodirnuti, besno bi se branila kqunom. Ra{iriv{i oba krila, poku{avala je da me {tipne.

105

Kasnije se kanarinac navikao na mene i mada je i daqe poku{avao da me {tipne kqunom, radio je to sa mawe besa i sa mawe snage. Na kraju se to pretvorilo u igru. Rado me je do~ekivao, blago piskutaju}i, {ire}i krila i lagano mi grickaju}i vrhove prstiju. Kada bih otvorio kavez, proleteo bi malo kroz kuhiwu, doleteo mi na rame, stao, ra{irio krila i zadovoqno mi grickao uvo. Ponekad bi mi sleteo na glavu. Bilo je vi{e nego o~ito da me je to malo stvorewe zavolelo. Bio sam za~u|en takvim razvojem doga|aja. Nisam do tada znao da ptica mo`e da zavoli ~oveka.

Gazdarica je bila pomalo qubomorna i ponekad bi mu prekorno rekla: "Vrak te tvoj. Ja te hranim, pojim, pazim i ~uvam, a ti wega vi{e voli{." Sve vreme mog boravka u tom stanu igrao sam se svakodnevno sa Hanzijem.

Vremenom, u qutwi, napustio sam taj stan, o ~emu }e kasnije biti vi{e re~i i nisam preko dve godine dolazio, da posetim moju dobru gazdaricu @ivoli}ku. Kad sam se odqutio i posetio je, zateklo me je veliko iznena|ewe. U me|uvremenu skoro sasvim sam zaboravio kanarinca Hanzija. Kada sam u{ao u stan i progovorio, Hanzi je po~eo da ispu{ta brojne krikove i da besno leti po kavezu. Radio je to tako sna`no da je ~ak i perje letelo po kavezu. Gazdarici nije bilo jasno {ta se sa wim de{ava, ali sam ja, iako zaprepa{}en, odmah shvatio o ~emu se radi.

Kanarinac me je prepoznao, verovatno po glasu. U odu{evqewu zbog na{eg susreta i u `eqi da se sa mnom poigra, izra`avao je svoju veliku radost. Zatvorio sam prozor, otvorio kavez i pustio ga. Prestao je sa pi{tawem, odmah mi doleteo na rame, radosno ra{irio krila i po~eo mi ne`no grickati uvo. Bio sam veoma iznena|en i istovremeno posti|en.To malo bi}e, koje sam skoro sasvim zaboravio, nije zaboravilo mene. Ono me se se}alo, `elelo me susresti i kada se to desilo, izrazilo mi svu svoju qubav.

Taj mi se doga|aj duboko usekao u svest, izmenio moj odnos i prema qudima i prema `ivotiwama i podstakao na mnoga razmi{qawa o ~oveku i wegovom odnosu prema ostalim `ivim bi}ima, posebno prema sisarima.

Paprike

Bili smo uvek `eqni hrane i tra`ili na~ina da se najedemo. Od svoje porodice, moj prijateq Milan dobijao je novac neredovno i nedovoqno. Ponekad bi gladovao. Pomogao sam mu da prebrodi najgora stawa neima{tine. Vi{e od toga nisam mogao da u~inim, jer sam i sam dobijao oskudna nov~ana i materijalna sredstva.

Jednom roditeqi su mi poslali dvadesetak jaja i komad slanine. Hleb nije bio skup. Nedostajala je samo salata. U kuhiwi, na ormaru, dr`ala je gospo|a @ivoli} teglu zakiseqenih paprika roga, prekrivenih uqem, koje su predivno izgledale. Jo{ od pro{le jeseni stajale su tamo i ~ekale da budu potro{ene. Povremeno nas dvojica bacali smo zainteresovane poglede prema tim paprikama. Odjednom Milan, za tu teglu paprika, zapo~e poga|awe sa gospo|om @ivoli}. U po~etku bila je to samo {ala, koja je pomalo pre{la u ozbiqno poga|awe. Posle dugog i upornog cenkawa, u kojem je @ivoli}ka vi{e ponavqala: "Ne bum dala!", a Milan pomalo podizao cenu, kona~no pade odluka: "Bum dala!" .

Cena je obostrano prihva}ena i odmah izvr{ena isplata, a paprike smo skinuli sa ormara i otvorili. Zamalo ispr`ili smo jaja i slaninu, nasekli hleba, pozvali @ivoli}ku da nam se pridru`i i po~ela je prava gozba. Mislim da posle jela ni jedna paprika nije preostala. Posle vi{e dana gladovawa Milan se kona~no najeo, a te paprike i cenkawe sa @ivoli}kom osta{e mi u trajnom se}awu.

Starica

Jednom, pozvala nas je gospo|a @ivoli} da sa wom proslavimo katoli~ki Bo`i}. Obezbedila je `ivotne namirnice. Pomogli smo joj oko kuvawa i na sve~anom ru~ku bili joj jedini gosti. Bilo nam je tada veoma lepo, pa smo odlu~ili da se gazdarici odu`imo. Re{ili smo da je odvedemo u bioskop. Kad smo joj to predlo`ili odbila je, ali je na na{e uporno nagovarawe na kraju pristala.

Bilo je zanimqivo videti kako se spremila za izlazak. Obukla je neku staru sve~anu ode}u, na kojoj se videlo da je pripadala modi iz davnih vremena, verovatno onoj koja je va`ila izme|u dva svetska rata. Dugo se spremala i ure|ivala za izlazak, pa je vremena za odlazak u biokop preostalo sasvim malo.

106

@ivoli}ka se svojim stara~kim korakom sporo kretala gradskim ulicama. Shvatili smo da, ako tako nastavimo, ne}emo sti}i ni na pola filma. Dogovorili smo se, malu i laganu gospo|u uzeli ispod ruku i lagano podigli. Jo{ uvek je poku{avala da hoda, ali bi nogama uspevala dodirnuti trotoar mo`da svaki deseti korak. Prakti~no smo je nosili. Tako smo ubrzano hodaju}i i skoro tr~e}i @ivoli}ku proneli kroz gradske ulice. Uspeli smo da na vreme stignemo na po~etak bioskopske predstave. Nazad smo se vra}ali laganim korakom, pri~aju}i sa gazdaricom o filmu i gradskom `ivotu. Na{a stara gazdarica bila je presre}na {to smo je pozvali u bioskop i dugo je taj na{ zajedni~ki izlazak pamtila kao izraz na{e posebne pa`we.

Odnos prema starijim qudima i prema deci najboqe pokazuje ~ovekoqubivost neke osobe. Ako tu neko omane te{ko je verovati da je u pitawu dobar ~ovek.

Staza slonova

Na{a ulica, u kojoj se nazila na{a iznajmqena soba, nosila je gradski naziv ulica "Osmog maja". Stanovali smo na broju 7, na prvom spratu. Mnogi studenti tehni~kih fakulteta su tom ulicom odlazili iz studentskog doma sme{tenog na "Trgu `rtava fa{izma", prema tehni~kim fakultetima, koji su se nalazili ne{to daqe od Hrvatskog narodnog kazali{ta. Na Trgu `rtava fa{izma, kojeg su pojedini neupu}eni gra|ani nazivali "Trg fa{izma" nalazila se jedna od vi{e studenstkih menzi, pa smo mi studenti, zbog lo{e hrane u menzi, tu menzu podrugqivo nazivali menza kod "Tri kostura", a trg "Trg `rtava socijalizma". Ne{to kanije menzi su studenti promenili ime i nazvali je "Dva kostura", jer su navodno ta dva preostala kostura zbog gladi pojeli onog tre}eg.

Studenti ostalih fakulteta na{u ulicu podrugqivo su zvali "Staza slonova", verovatno zbog upornosti kojom su u jutro tom ulicom studenti tehnike odlazili prema svojim fakultetima i u ve~e se vra}ali.

Studentska soba

Istom ulicom stizao sam i ja do mog fakulteta. Ta ulica presecala je Gunduli}evu ulicu, u kojoj se nalazio stan mog strica Gojka, kod kojeg sam povremeno navra}ao. U istoj ulici, na broju 28, imao je zasebnu sobu moj prijateq Zoran-Buqo Bobanovi}. Ta soba bila je naj~e{}e i najdra`e sastajali{te mojih prijateqa. Proveli smo tu mnoge ~asove u dru`ewu, pevawu, razgovorima i kartawu. Da stignemo od na{eg stana do te sobe, Milanu i meni nije trebalo vi{e od pet minuta pe{a~ewa.

Jednoga dana do{lo je do o{trog sukoba izme|u nas i na{e gazdarice. Desilo se to ovako. Od roditeqa i starije bra}e Milan je neuredno primao novac, pa je gospo|i @ivoli} uvek dugovao nekoliko kirija. Bio je Milan dobar i po{ten ~ovek, ali nije dobijao dovoqno novca da izmiri zaostale kirije i da vodi sre|eniji `ivot. Gazdarica ga je jako volela, ali je bila siroma{na i smetalo joj je wegovo neuredno pla}awe kirije. Pretila je ~esto Milanu otkazom, na {to on nije obra}ao nikakvu pa`wu. Sa druge strane ja sam sve vreme uredno pla}ao kiriju.

U jednu od tih wihovih povremenih prepirki, oko neredovnog pla}awa kirije, nesmotreno sam se ume{ao. Poku{ao sam @ivoli}ki objasniti da Milanu rodbina ne {aqe dovoqno novca i da je to uzrok svih nevoqa. Ono {to je bilo dozvoqeno Milanu nije bilo dozvoqeno meni. Na moju izjavu toliko se naqutila da nam je obojici dala trenutni otkaz. Ni danas mi nije jasno za{to je to u~inila, posebno zbog ~ega je meni dala otkaz, koji sam uredno pla}ao kiriju. Verovatno je to u~inila u velikoj qutwi.

Naqutio sam se i po~eo pakovati stvari i stavqati u kufer. Milan se nije pakovao. Umesto toga otvoreno je zavitlavao @ivoli}ku. Rekao joj je: "E jesi ti @ivoli}ka luda! Oni koji pla}aju odlaze, a oni koji ne pla}aju ostaju!" I ona je jadna brzo shvatila da je prenaglila i po~ela me nagovarati da se predomislim i ostanem, priznaju}i svoju gre{ku. Ja sam opet bio mlad, nagao i bandoglav. Povre|en wenim postupkom, za koji mi se ~inilo da je nepravedan, nastavio sam sa pakovawem stvari i uskoro, u velikoj qutwi, napustio stan.

Druga soba

Privremeno me je u svoju sobu primio moj prijateq Zoran Bobanovi}, a malo po tom na{ao sam drugu sobu u nasequ Trnsko, blizu Beogradske ulice (kasnije Proleterskih brigada). Kad sam ve} pomenuo mog prijateqa Zorana Bobanovi}a, treba da istaknem da sam

107

vremenom sa wim razvio izuzetno jake prijateqske veze. Zbli`ili smo se vi{e od ostalih na{ih drugova. Bili smo jedan drugom nakloweni, imali vi{e dodirnih ta~aka, pa se zbog toga na{e prijateqstvo sve vi{e pove}avalo.

Be`awe preko granice

Kada je moj prijateq Milan Mlinarevi} shvatio da }e, sa slabom materijalnom podlogom, te{ko zavr{iti studije, odlu~io je da ilegalno pre|e granicu i potra`i sre}u u bogatom zapadnom svetu. Bez viza se nije moglo izi}i iz zemqe ni u}i u druge zemqe. Bio je nere{iv problem dobiti paso{ i vizu, a slobodna iseqewa nisu bila dozvoqena. Zbog toga su mnogi qudi poku{avali nedozvoqeno pre}i dr`avnu granicu, koja je bila dobro ~uvana.

Dr`avna bezbednost, zvana Udba, neprekidno je svoje qude ubacivala u grupe koje su poku{avale nedozvoqeno pre}i dr`avnu granicu. Uba~eni agenti bi obavestili Udbu, o vremenu i mestu prelaska dr`avne granice, pa bi velika ve}ina tih grupa bila uhva}ena. Milan je bio naivan i lakoveran. Svaki put, kada bi kriminalcima platio dogovoreni nov~ani iznos, za nedozvoqeno provo|ewe preko granice, i kada bi wegova grupa poku{ala da pre|e granicu, bila bi uhva}ena, a ~lanovi grupe uhap{eni i osu|eni na zatvor. Posle svakog novog hap{ewa i su|ewa Milanu je pove}avan broj dana zatvora. Tako je i{lo sve dok Milan nije shvatio da treba da odustane od takvog na~ina prelaska dr`avne granice, odnosno da mu se to ne isplati.

Mario Lanca

Kada je Milan posledwi put uhva}en, odle`ao je dva meseca u zatvoru, u Petriwskoj ulici. Mi prijateqi, posetili bismo ga ponekad i odnosili mu malo hrane i vo}a. Kada je izi{ao, umeo je da dosta dobro otpeva neke operske arije. Bili smo iznena|eni tim wegovim pevawem. Ispostavilo se da je na posledwem begu bio u istoj grupi sa jednim operskim peva~em. Zajedno su uhva}eni, osu|eni i izdr`avali zatvorsku kaznu. Taj peva~ nau~io je Milana da dosta dobro otpeva nekoliko operskih arija.

Milan se toliko poneo svojim ume}em pevawa da je poku{avao da u pevawu nadma{i na{eg prijateqa Vladu @evrwu, ali naravno Vlado je pevao mnogo boqe. Se}am se kada su se natjecali u pevawu {panske arije Granada. Bio je pravi u`itak gledati i slu{ati wihovo pevawe. Me|u prijateqima su pale mnoge {aqive primedbe. Po~elo je tobo`we navijawe i bilo je mnogo me|usobnog zadirkivawa. Milanu smo u {ali govorili da peva kao "Mario s lanca" aludiraju}i na glasovitog italijanskog peva~a Marija Lancu.

Studentska svadba

Moj ujak Radomir [olaja bio je o`ewen udovicom Dankom [trbac, koja je po zanimawu bila u~iteqica. Iz prethodnog braka imala je dva sina. Prvi, Gradimir [trbac, bio je dve godine stariji od mene. Studirao je ma{instvo, dobro u~io i redovno polagao ispite. Nas dvojica smo se me|usobno uva`avali i povremeno vi|ali.

Jednog dana upoznao me je Gradimir sa svojom devojkom Brankom. Pre upoznavawa posavetovao me je kako da se prema woj ophodim. I danas se se}am wegovog neverovatnog saveta: "Bore, kada se sa wom susretne{ pona{aj se kao jedan stariji i ozbiqniji gospodin!" Meni nije bilo jasno {ta zapravo on od mene ho}e? I kako bih se tako mogao pona{ati kada mi je bilo tek dvadesetak godina? Upoznao sam se sa Brankom ne vode}i ra~una o Gradimirovom savetu i sve je bilo u najboqem redu. Od tog prvog susreta sa Brankom na{e prijateqstvo se stalno pove}avalo.

Od tog upoznavawa pro{lo je oko godinu dana i Gradimir mi re~e da su Branka i on odlu~ili da stupe u brak. Zamolio me je da im budem ven~ani kum, {to sam sa zadovoqstvom prihvatio. Organizovana je studentska svadba. Da bi prisustvovala toj svadbi doputovali je ujna i sakupili se ro|aci i mnogi prijateqi mladenaca, me|u kojima je bio velik broj studenata, me|u wima Nela i ja. Tada sam po prvi put nekom bio ven~ani kum. U toj ulozi sna{ao sam se boqe nego {to sam se nadao.

Kada smo nekoliko godina kasnije Nela i ja stupali u brak, Gradimir je ve} zavr{io studije i bio na odslu`ewu vojnog roka, pa smo wegovu suprugu Branku uzeli da nam bude ven~ana kuma.

108

Pala~inke

Moj brat od tetke Jovica Vukojevi}, mla|i sin moje najstarije tetke Gine, bio je |ak sredwe geodetske {kole u Zagrebu. Za tro{kove svog {kolovawa, od oca Stevana, dobijao je umeren mese~ni iznos novca, koji je bio ve}i od iznosa koji su meni slali moji roditeqi. Kada bi dobio novac, Jovica bi pre svega vratio dugove, koje je napravio u proteklom mesecu. Sa ostatkom bi novca prvih deset dana komodno `iveo, neumereno tro{e}i i ne vode}i ra~una o kraju meseca. Do desetog bi sav novac potro{io. Od desetog do dvadesetog posu|ivao bi novac od svojih drugova i dosta skromno pre`ivqavao. Od dvadesetog do kraja meseca malo ko bi mu mogao posuditi novac i tada bi uglavnom gladovao.

Jednom susreo sam ga pri kraju meseca. Vi{e dana redom nije skoro ni{ta jeo i izgledao kao izgladeneli i onemo}ali pas. Bilo ga je `alosno pogledati. Oti{ao sam u najbli`u prodavnicu povr}a i kupio mu po jednu: papriku, krastavac, paradajz, {argarepu, luk i jabuku. Zatim sam oti{ao u drugu prodavnicu i kupio mu hleb i komad kobasice jeger, koju sam skuvao. Sve sam to stavio pred wega i jo{ mu ispekao pala~inke.

Jovica se najeo, zahvalio i rekao da su one pala~inke bile ne{to najukusnije {to je ikada jeo u celom dotada{wem `ivotu. Kasnije, kada smo obojica `iveli u Kninu i podse}ali se |a~kih dana, molio me je da mu ponovo ispe~em onakve pala~inke. Rekao je da ih ne mo`e zaboraviti i da bi `eleo da ih jo{ jednom jede. Ispunio sam mu `equ i ispekao pala~inke po istom receptu. Jeo je te pala~inke, ali nije bio zadovoqan kao onda u Zagrebu i rekao da to nisu iste pala~inke. Nela je rekla da su pala~inke iste, samo da on vi{e nije onako gladan, kao {to je nekada bio. Bila je sasvim u pravu.

Nostalgija

Ovde bih izneo jednu zanimqivu pojavu. Za vreme studirawa, pored stri~evog stana, koristio sam tri iznajmqene sobe. Sve te sobe bile su u stanovima koji su se nalazili u raznim delovima grada i razli~ite po kvalitetu i polo`aju. Za stanovawe u wima pla}ao sam druga~ije zakupnine. Ipak sva tri stana imala su jednu zajedni~ku osobinu. Nalazili su se u blizini `elezni~ke stanice ili u blizini `elezni~ke pruge.

Mnogo kasnije shvatio sam da mi je pri razgledawju soba presudnu ~iwenicu za prihvatawe ponude izazivao jedan nesvesni ugo|aj. Verovatno je da sam u toku razgledawa soba nesvesno slu{ao piskove lokomotiva i zvukove kotrqawa to~kova `elezni~kih vagona. Bili su to oni isti meni prijatni zvuci, koje sam svakodnevno slu{ao u na{em stanu, u mom rodnom Kninu, koji su me podse}ali na moju porodicu i moj grad i davali mi ose}aj spokojstva i mira.

Sobu u drugom stanu iznajmio sam zajedno sa mojim {kolskim drugom iz gimnazije, Petrom @ivkovi}em. U gimnaziji smo se uvek dobro slagali, a tokom boravka u zajedni~koj sobi dodatno se zbli`ili i postali dobri prijateqi. Imali smo sli~ne karakterne osobine. Voleli smo iskrenost, pravdu, bili na~itani, skromni i nismo bili {krtice. Petar je bio veoma dobar ~ovek. Sa wim se nikada nisam sukobqavao.

Sa prijateqem Petrom nisam imao ni jedan spor, po bilo kojem pitawu. Svaki put kada smo trebali bilo {to da se dogovorimo, slo`ili bismo se bez i najmaweg napora ili sukobqavawa. Petar je bio ~ovek {iroke du{e i izvanredan prijateq. Iako je vi{e vremena provodio u studentskoj sobi, kod svoje devojke i budu}e supruge ^edne, pla}ao je uredno polovinu tro{kova zagrevawa iznajmqene sobe elektri~nom grejalicom.

Petrov otac bio je mesar. ^esto su mu roditeqi slali pe~ene {nicle zalivene u sviwskoj masti. Petar je te {nicle delio sa mnom kao sa bratom, kao da ih je wegova majka poslala obojici, a ne wemu. U ta vremena kada sam morao da se borim sa opakom bole{}u i kada mi je bila potrebna jaka hrana, bio je to veliki prijateqski ~in, pa sam zbog toga Petru bio posebno zahvalan.

^esto smo razgovarali o istoriji, nacionalnosti, moralu, jeziku, na{em rodnom Kninu, devojkama, qubavima i drugom. Bio je Petar vrlo ozbiqan student. Studirao je istoriju. Znao je mnogo ~iwenica o raznim istorijskim li~nostima i doga|ajima. Imao je poseban dar da sa istorijskog stanovi{ta uspe{no razmatra savremene dru{tvene i politi~ke doga|aje. Vremenom smo se sasvim zbli`ili i jo{ vi{e pove}ali na{e me|usobno po{tovwe.

109

Kum Petar je qubovao sa na{om Kniwankom ^ednom Rastovi}, koja je poticala iz meni

prijateqske porodice. Posle nekog vremena ona zatrudni i oni stupi{e u studentski brak. Petar me zamoli da mu budem kum, {to sam rado prihvatio i tako se na{e prijateqstvo jo{ vi{e u~vrstilo. Bilo mi je to drugo kumstvo u dotada{wem `ivotu.

Petar je godinu dana pre mene zavr{io fakultet i zajedno sa suprugom ^ednom i k}erkom Majom vratio se u Knin. Po zavr{etku vojnog roka po~eo je da predaje u gimnaziji i da izdra`ava porodicu.

Na{ stanodavac, u stanu u Trnskom, bio je jedan bra~ni par. Imali su k}erku pribli`no na{ih godina. Gazda je bio penzioner, a gazdarica je zara|ivala novac iznajmquju}i studentima sobe i prodavaju}i stare stvari na zagreba~kom buvqaku. Jednom su nas pozvali da zajedni~ki proslavimo katoli~ki Bo`i}. Posle nekoliko popijenih ~a{a, {ap}u}i da Petar ne ~uje, poverio mi je gazda jednu svoju misao: "Ovaj tvoj drug Petar nije lo{ ~ovek, iako je Srbin!"

Gazda je potpuno proma{io u svojoj proceni. Verovatno zbog imena i prezimena mog prijateqa, koje je bilo istovetno sa poznatim i istaknutim generalom iz srpske predratne istorije, on je mog kuma Petra svrstao u Srbe. I po ocu i po majci Petar je bio Hrvat. Iz samo wemu znanih razloga, omanuo je gazda i u proceni moje nacionalnosti, svrstav{i me me|u Hrvate.

Kada sam to ispri~ao Petru, obojica smo se slatko smejali gazdinoj lo{oj proceni. Do kraja na{eg stanovawa nismo mu otkrili da je u zabuni i sve vreme dr`ali smo ga u pogre{nom uverewu. Ovaj primer najboqe pokazuje kolika je bila mala, boqe re}i kako nije postojala razlika izme|u Srba i Hrvata. Ni po ~emu se nije moglo pouzdano ustanoviti ko je bio Srbin, a ko Hrvat, sve dok se doti~ni o tom ne bi izjasnio ili dok to ne bi bilo vidqivo iz nekog dokumenta.

Nacionalizam

Posle Petrovog odlaska delio sam sobu sa jednim kolegom sa mog fakulteta. Bio je to zanimqiv student. Poticao je iz sela u kojem se rodio biv{i zagreba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac, bliski saradnik fa{isti~kog diktatora Ante Paveli}a, veliki srbomrzac i jo{ ve}i licemer. Ante Paveli} `iveo je potpuno u neskladu sa verskim na~elima hri{}anstva, kojem pripada katoli~ka crkva. Suprotno bo`ijim zapovedima, sa svojim sledbenicima, u toku Drugog svetskog rata, poku{avao je da istrebi celi jedan narod, ubiv{i mu oko milion pripadnika. Alojzije Stepinac mu se u tome nije suprostavqao i do kraja ga je podr`avao u tom u`asnom i potpuno nezaslu`enom zlo~inu protiv Srba.

U po~etku taj moj kolega vodio je sa mnom oprezne, a vremenom sve otvorenije razgovore, hvale}i Stepinca, zatim hrvatske nacionaliste, Nemce, pa kasnije i same usta{e. Slu{ao sam ga za~u|eno, ne shvataju}i i ne veruju}i da postoje takvi qudi, sa toliko nastranim politi~kim stavovima i sa toliko mr`we prema Srbima. Poku{ao sam mu se suprostavqati iznose}i mnoge suprotne i jasne ~iwenice, ali sam uskoro ustanovio da on ~vrsto i nepokolebqivo veruje u svoje stavove i da ga prava istina uop{te ne zanima.

Tvrdio je da Hrvati po svom poreklu nemaju ni{ta zajedni~ko sa Srbima, da su istorijski srodni Nemcima, sa kojima imaju zajedni~ko poreklo, istoriju, kulturu i budu}nost. Prosto nisam mogao da verujem svojim u{ima. To se nikako nije uklapalo u mnoge jasne ~iwenice, od kojih }u spomenuti samo pitawe hrvatskog jezika. Kako to da Hrvati i pored tih neverovatnih razlika u odnosu na Srbe imaju sa wima zajedni~ki jezik? Moja mi{qewa potpuno je odbacivao, krivo tuma~io mnoge istorijske doga|aje, a zatim me proglasio mnogo opasnijim od komunista. Tvrdio je da sam po svojim stavovima mnogo "gori" od oficira JNA, koji su se na fakultetu {kolovali sa nama.

Kasnije je ovaj moj fakultetski kolega postao studentski rukvodilac. Desilo se to na ~etvrtoj godini mojih studija. Zahvaquju}i upravo tom kolegi, wegovom napredovawu u studentskoj organizaciji, kao i na osnovu mnogih drugih spoznaja o stavovima dela Hrvata, koji su svoja gledi{ta javno prikrivali, a ponekad ih strogo privatno iznosili, shvatio sam da se na{a otaxbina SFR Jugoslavija nalazi u velikim problemima, da taj ~ovek nije retka iznimka i da mi je samo posebnim sticajem okolnosti iskreno rekao ono {to ustvari misle mnogi Hrvati.

110

Osvrnu}u se na jo{ jedno moje `alosno iskustvo, koje je prili~no jasno razja{wavalo istinu o navodnom "bratstvu i jedinstvu" izme|u Srba i Hrvata, o kojem je toliko trubila komunisti~ka propaganda. Najmawe tri puta godi{we putovao sam na pravcu Zagreb-Knin i obratno. Taj dug put trebalo je ne~im ispuniti. Naj~e{}e sam ubijao vreme u razgovorima sa poznatim i nepoznatim kolegama i saputnicima. Ne malo puta razgovarali smo i o takozvanom srpsko-hrvatskom jeziku.

Nije se nikada desilo da je bilo koji Hrvat prihvatio stav da je to jedan jezik, {to u su{tini jeste. I pored mnogih ~iwenica koje su govorile suprotno, uporno su branili stav da se radi o dva potpuno razli~ita jezika. Bilo je bitno samo jedno: uvek, obvezno i po svaku cenu nagla{avati razlike. Bilo je bitno da ne ostane ni{ta zajedni~ko izme|u Hrvata i Srba. Taj wihov stav bio je toliko jedinstven da je bilo te{ko verovati da iza wega nije postojalo ne~ije organizovano delovawe. Tako sam polako ali sigurno u~io lekciju o "bratstvu i jedinstvu", koje je postojalo samo u izjavama politi~ara i u koju su verovali samo naivni i neobrazovani qudi.

Moji prijateqi u Zagrebu bili su veoma dru`equbivi i kada je bilo vremena, zajedno smo se kretali po mestima u gradu gde je bilo zanimqivo oti}i. Tako nam je jedne godine palo na pamet da, za vreme katoli~ke bo`i}ne pono}ke, kada je bila neka godi{wica vezana za Stepinca, zajedno odemo u zagreba~ku katedralu, da vidimo {ta se tamo zbiva. Grad je bio pun qudi i ve} na prilazima katedrali bila je neverovatna gu`va. Bili smo mladi i uporni i, makar je bilo te{ko, uspeli smo se progurati u unutra{wost crkve, koja je bila puna "kao oko".

Preko poznanika doznao sam, da se po proceni SUP-a pri proslavi te pono}ke, na ulicama Zagreba nalazilo oko 500.000 u~esnika.

Mnogi su vernici do{li iz susednih gradova. Bio sam za~u|en. Shvatio sam tada da, posebno u pore|ewu sa Srbima, Hrvati imaju druga~iji odnos prema veri, da qudi jedno pri~aju a da drugo rade. Shvatio sam i to da se razlike izme|u Hrvata i Srba uporno i organizovano pove}avaju, sa ciqem razbijawa Jugoslavije, te da }e te razlike pre ili kasnije unesre}iti na{u tada umereno sre}nu zemqu. Na moja {ira iskustva i zapa`awa, po pitawu nacionalizma, osvrnu}u se u zasebnoj memoarskoj pri~i "Nacionalizam", koja je }e se nalaziti u prilogu ovih kazivawa.

Ro|aci

Blizu lokacije moje druge iznajmqene sobe, u ulici Proleterskih brigada, na broju 235, stanovala je moja tetka Qeposava, koja ja bila udata za oficira JNA Lazara-Lazu Gwidi}a, sa kojim je u po~etku braka imala dvoje dece, Gorana i Aleksandra-Acu. Zbog neizle~ive bolesti, tumora na mozgu, na veliku `alost cele pro{irene porodice, jo{ kao malo dete Aco je umro. Kasnije tetka je rodila i tre}e dete, sina Zorana. Tetak i tetka bili su veoma dobri, gostoqubivi i dragi qudi.

Tetak Lazo bio je poseban ~ovek, veliki zaqubqenik u {ah i ro|eni pripoveda~. Ponekad me je pozivao na ru~ak, a kasnije posle ru~ka igrali smo {ah. Kada bi tetak pri~ao svoje dogodov{tine iz Drugog svetskog rata, svi prisutni bili bi u stawu satima da ga slu{aju. On je to uo~io, pa je vremenom pomalo mewao sadr`aj svojih pri~a ili im nadodavao nove doga|aje.

Jednom nam je tetak pri~ao jedan od svojih ratnih doga|aja. Wegov veoma bistri stariji sin Goran, naslonio je glavu na ruke i veoma pa`qivo ga slu{ao. Kada je u pri~i tetak stigao do mesta u kojem je nema~kog vojnika jednom rukom zgrabio za vrat, a drugom mu zabio no` u prsa i ubio ga, mali Goran je povikao: "Ali, tata, zadwi put si ga ubio iz pu{ke!" Lazo je bez zbuwivawa to lako odbacio rekav{i: "]uti bre mali, kad se ne razume{ u vojna pitawa!". Naravno, mi smo se slatko smejali, ali smo tetka i daqe, kao i do tada, sa najve}om pa`wom i zanimawem slu{ali.

Jednom je tetak Lazo sedeo u kuhiwi i iznenada primetio kako mu dvogodi{wi sin Zoran iz hodnika prolazi prema dnevnom boravku nose}i u ruci pove}i ~eki}. Potr~ao je za wim i upitao ga kuda ide i {ta namerava da radi sa tim velikim ~eki}em. Zoran mu je kratko odgovorio: "Popraviti televizor!"

111

Stri~eva deca Po`alio mi se stric kako su mu deca jako popustila u u~ewu i da ne zna {ta

da radi sa wima. Godinama odvojen od dece samo ih je mazio. Ona su osetita da nemaju nikakvu stegu, to iskoristila i sasvim se opustila po pitawu radnih obaveza u ku}i i u~ewu. Oboje dece imala su mnogo jedinica. Stric me je zamolio da ga posavetujem {ta da radi. Razmislio sam i posavetovao ga, ali to nije pomagalo. Bilo je o~ito da prema deci ne umeju da zauzmu odlu~an stav. Posle toga stric i strina bili su jo{ vi{e zabrinuti.

Ponudio sam stricu i strini drugo re{ewe. Predlo`io sam im da neko vreme decu sasvim prepuste meni, da ih nadzirem, usmeravam i po potrebi ka`wavam. Obe}ao sam im da }u decu dovest u red, ali samo pod uslovom da mi oboje dadu potpuno odre{ene ruke. Stric je pristao jasno i glasno, a strina pre}utno.

Uspostavio sam ~vrst i potpun red u de~iji `ivot. Znalo se kada moraju ustati iz kreveta, obaviti sve higijenske obaveze, zapo~eti sa u~ewem, koliko u~iti, {ta, kako i koliko raditi u ku}i, kada odlaziti i vra}ati se iz {kole i sve drugo {to je bilo potrebno za rad u ku}i i u porodici. Deca su osetila moju odlu~nost i slu{ala me bez pogovora. U veoma kratkom vremenu uspeo sam da ih dovedem u red. Nestale su sve jedinice, pojavile su se dvojke, pa trojke, zatim ~etvorke i petice. Vi{e nisu imali mawih ocena od ocene dobar. Izgledalo je da je sve u najboqem redu, a onda je proradio skriveni vulkan.

Na sve moje napore, da decu dovedem u red, moja dobra strina Sava gledala je iskqu~ivo kao na mu~ewe svoje dece. Woj se ~inilo da ih zlostavqam i na wima se i`ivqavam i trpela je velike du{evne patwe. U toku jedne od mojih pouka deci strina je izgubila strpqewe, pala je u gr~evit pla~ i povikala na mene: "Nemoj da mi mu~i{ djecu! Odneo |avo i tebe i onog ko te doveo u moju ku}u." Tako se naglo prekinuo moj pedago{ki rad. Oti{ao sam iz stri~evog stana, razmislio o onom {to se desilo, razumeo da nismo svi isti i nastavio svoj `ivot. Sa stricom i strinom ostao sam u najboqim odnosima. I oni i ja u daqem vremenu pona{ali smo se kao da se ni{ta nije desilo. Za ~udo, posle mog "drila", deca su i bez mene nastavila da dobro u~e i u svemu drugom su se boqe pona{ala.

Daca su najve}e blago koje mo`e da ima porodica, narod ili ~ove~anstvo. Vo|eni prvenstveno qubavqu, zatim jasnim idejama, navikama za postojan rad, obavezno redom i ~vrsto}om, mogu da postignu zadivquju}e i neverovatne uspehe. U suprotnom veoma lako mogu postati neznalice, narkomani ili kriminalci. Ve}ina dece nalaze se izme|u te dve krajnosti. Najpresudniji uticaj na wihov uspeh imaju upravo wihovi roditeqi, od kojih ve}ina uop{te nije svesna te svoje odgovornosti. Daju}i deci samo qubav i materijalna bogatstva, a ne tra`e}i od wih ni{ta za uzvrat, posti`u ili malo ili ni{ta. To je najbr`i i najsigurniji put koji decu vodi u sigurnu propast.

Tre}a soba

Tre}u sobu iznajmio sam u Mihanovi}evoj ulici, preko puta hotela Esplanada. Stanovao sam u woj do zavr{etka studija. Imao sam zasebnu sobicu koja je nekada, u velikom gospodskom stanu, bila smo~nica. Prednost tog stana bila je najvi{e u ~iwenici da se nalazio u strogom centru grada, ~ime sam zna~ajno {tedeo na vremenu. Sve najva`nije lokacije, vezane za moje studirawe, bile su udaqene od stana najvi{e desetak minuta hoda pe{ke.

Sa zanimawem gledao sam kako moji stanodavci maze i obo`avaju svog ku}nog ma~ka. Posve}ivali su mu veliku pa`wu i iskazivali privr`enost i qubav, kao da je u pitawu malo dete. Mazili su ga, hranili i pazili i bilo mu je sve dopu{teno, {to mu se prohte, kao detetu. [etao se slobodno po celom stanu, ~ak i po stolu. Wegove dlake nalazile su se svuda, pa i u hrani koju su jeli. Zbog gadqivosti kod wih nisam mogao ni{ta da okusim. Kada bih bio ponu|en, izgovarao sam se da nisam gladan.

Jednom, za katoli~ki Bo`i}, ponudili su me kola~ima. Zahvalio sam im i uqudno odbio. Oni napuni{e pun tawir kola~a i doneso{e mi u sobicu, da bih jeo kada ogladnim. Nisam to mogao odbiti, pa sam prihvatio tawir i zahvalio na daru. Sutradan sam zapakovao kola~e u novinski papir, stavio ih u svoju studentsku torbu, oti{ao u tre}i haustor i ubacio ih u kantu za sme}e. Sve vreme pla{io sam se da me stanodavci ne bi slu~ajno videli dok ih bacam.

112

Taj odnos prema wihovom ma~ku bio mi je prvi vidqivi znak degeneracije gradskog stanovni{tva. Umesto da udaju }erku, dobiju unuke, da ih podi`u i odgajaju, okrenuli su se ma~ku, daju}i mu svu qubav, kao da je on wihovo dete, odnosno unu~e.

@eqe

Ono {to mi je najvi{e nedostajalo u Zagrebu, a {to se odnosilo na higijenu, bilo je iznad svega kupatilo. U svim iznajmqenim stanovima, u kojima sam `iveo, nije postojalo kupatilo ili nisam imao pravo da ga koristim. Godinama sam se kupao u gradskim kupatilima. Posle kupawa, posebno u zimsko vreme, bio sam u velikoj opasnosti od prehlade, a najvi{e na putu od gradskog kupatila do iznajmqene studentske sobe. Razbolevawem na plu}ima ta se opasnost jo{ vi{e pove}ala.

U mojim `eqama jedno od najzna~ajnijih mesta zauzimala je te`wa da dospem do takvog materijalnog stawa da posedujem ili dobijem na kori{}ewe stan, koji bi obavezno imao kupatilo. Mo`da izgleda nepotrebno da to isti~em, ali meni se ta `eqa naj~e{}e motala po glavi. Ta i jo{ neke druge `eqe bile su mi stalni podstrek da {to boqe i {to br`e u~im i da tako ~im pre do|em u poziciju da to ostvarim. Pored kupatila `eleo sam da imam i svoju kuhiwu, gde }u sam pripremati hranu.

Pored tih `eqa ma{tao sam i o mogu}nosti da kupim stari stilski name{taj. Ponekad sam u Zagrebu, u stanovima ili ku}ama, koje sam uglavnom video pose}uju}i kolege iz Zagreba, uo~avao predivne komade ili garniture starog name{taja. Bio sam zadivqen i o~aran wihovom lepotom. Tada se u meni po~ela javqati sna`na `eqa da jednom u budu}nosti, ako to bude mogu}e, poku{am kupiti takav name{taj. Kao {to }e se videti, u nastavku ovih kazivawa, tu svoju `equ ostvario sam na izuzetno sre}an na~in.

Ovde mi je prilika da iznesem moja kasnija iskustva i sada{wa ~vrsta uverewa po pitawu puteva za ostvarivawe razumnih qudskih `eqa. Da bi ~ovek ne{to postigao pre svega mora da je to mogu}e i da je u granici razuma, te da to sna`no `eli. Drugi korak je da u toj `eqi bude uporan i istrajan. Tre}i korak je da sa~eka pravi trenutak. Sa takvim redosledom, a posebno uporno{}u, ~ovek }e svaku ~vrsto izra`enu `equ u svom `ivotu pre ili kasnije ostvariti.

Sve boqi student

Od izlaska iz bolnice postajao sam boqi student. Moja odluka da u~inim sve, {to je u mojoj mo}i, da se izvu~em iz one opasne krize, kada sam se razboleo od galopiraju}e tuberkuloze, ni u jednom trenutku nije bila pokolebana. Mom odgovornom stavu prema studirawu pridonela je mnogo i Nela. Bila je savestan student, pratila je pa`qivo predavawa, postojano u~ila i redovno davala ispite.

Morao sam se neprekidno boriti sa tri velika problema: te{ke studije, opasna i duga bolest i nedostatak novca i materijalnih sredstava. Moja ~vrstina i ube|ewe da }u uspeti, nisu bili ni{ta mawi od mojih pote{ko}a. Bio sam mlad i uporan. Uz tako postojan stav vreme je radilo za mene. Uporno sam u~io, davao sve vi{e ispita, zdravqe mi se pomalo u~vr{}ivalo, a moje materijalne prilike su se lagano poboq{avale. Malo po malo izlazio sam iz stra{ne krize u koju sam svojevremeno upao, nikada vi{e ne zaboravqaju}i koliko sam nekada opasno ugrozio i svoj `ivot i svoje studije.

U toku 1959. godine polo`io sam ukupno 6 ispita: 16.01. mehani~ka tehnologija ve`be; 26.01. vi{a matematika 4; 20.02. predvojni~ka obuka; 18.04. tehni~ka mehni~ka 2; 18.06. osnovi elektrotehnike i 28.09. tehni~ka mehanika 3. Ova tri posledwa bili su te{ki ispiti.

Stav ro|aka

Svako leto odlazio sam redovno iz Zagreba u Knin, da provedem letwi raspust. Najve}im delom provodio sam vreme uz porodicu, dru`e}i se sa prijateqima i u~e}i, a deo sam odmora provodio u \evrskama. Imao sam u Kninu mnogo prijateqa, {kolskih drugova i ro|aka. Sastanci sa wima bili su mi uvek ugodni i prijatni.

Jednom prilikom, u toku boravka u Zagrebu, pozovao sam brata od tetke Jovicu Vukojevi}a da on, Nela i ja, odemo u bioskop. Pristao je i tom prilikom upoznao sam ga sa Nelom. Desilo se da je Jovica, neposredno po tom doga|aju, otputovao u Knin. Susreo je mog oca Radu, pri~ao mu je o na{em zajedni~kom izlasku i obavestio ga da imam devojku. Otac je

113

pitao kako Nela izgleda, a Jovica mu je sasvim ozbiqno i uvereno odgovrio: "Tetak, vi{a je od wega za glavu i }elava!"

Kako je on video, da je ona vi{a od mene za glavu, iako je bila desetak centimatara ni`a, ni wemu ni meni nikad nije bilo jasno. A {to se ti~e }elavosti bio mu je to jo{ ve}i proma{aj.

Dolazak Nele u Knin

Pro|e neko vreme i sva je moja rodbina saznala za Nelu. Godine 1958, prvi put od kada smo stupili u qubavnu vezu, moji roditeqi su je pozvali je da ih poseti u Kninu. Kada me je Nela upitala {ta mislim o tom pozivu, odgovorio sam joj da mislim da je to jo{ rano.

Kada sam prvi put, posle tog poziva, doputovao u Knin, posle nekoliko dana iznenada od Nele sti`e telegram da dolazi u posetu. U ku}i nastade prava trka. Majka po~e da sre|uje ku}u, roditeqi po~e{e praviti planove za pripremu kola~a, kakva }e se hrana spremiti za dobrodo{licu i zapo~e{e mnoge sli~ne radwe, kao da mlada dolazi u ku}u. Nela do|e lepo obu~ena, vesela, nasmejana i za nekoliko sati osvoji celu moju porodicu, a ja padoh u drugi plan.

Nela provede nekoliko dana u na{oj ku}i, upozna se sa mnogim na{im ro|acima i prijateqima, upozna mnoga lepa mesta kojima su Knin i okolica obilovali, pa posle nekoliko lepo provedenih dana produ`i put prema svojima, ka Podgori.

Mnogo puta {alio sam se sa Nelom kako su, posle wenog dolaska u Knin, mnoge majke, koje su imale k}erke mojih godina, zahladnele odnose sa mnom i perzrele me. Pre toga su me rado susretale, zaustavqale i dugo sa mnom razgovarale. Posle Nelinog dolaska samo bi podigle glavu i skoro uvre|eno pro{le pored mene, jedva me pozdravqaju}i. Ka`u da u svakoj {ali ima deo istine.

Uzvratna poseta

Nelini roditeqi dozna{e za wen dolazak u Knin i posetu mojoj rodbini. Uskoro pozva{e i oni mene, da ih posetim u Podgori. Nije bilo druge, trebalo je da krenem na put, da upoznam budu}u tazbinu, Nelinu rodbinu, prijateqe, me{tane i rodno mesto.

Moja poseta Podgori bila je izuzetno zanimqiva. Putovao sam vozom od Knina preko Perkovi}a do Splita. U Splitu, odmah do luke, nalaze se `elezni~ka i autobusna stanica. Tada nije postojala Jadranska magistrala, a stari putevi su bili neasfaltirani i zapu{teni . Ukrcao sam se na brod jadranske linijske plovidbe, koji je plovio prema jugu i povezivao sve ve}e i sredwe luke na na{oj strani jadranske obale.

Brod nije bio brz. U toku plovidbe prema Podgori svra}ao je u Omi{, Ba{ku Vodu i Makarsku. Put se odu`io, pa sam u Podgoru stigao tek u poslepodnevnim ~asovima. Dok smo lagano plovili du` obale, imao sam ponovo priliku, ovaj put potpunije, da razgledam mnoge lepote jadranske obale. Brod je navra}ao u vi{e luka nego ranije. Bio sam ponovo zadivqen lepotom krajolika pored kojih smo prolazili, bojom tamnozelenih maslina i svetlozelenih borova, ~isto}om mora, sivilom Mosorskog i Biokovskog planinskog masiva i plavetnilom mora i neba.

Primorski gradi}i izgledali su mi kao divan niz bisera: lepi, svetli, sa ponekim ku}ama izgra|enim od belog bra~kog kamena, sa crvenim krovovima i predivnim zelenim i pitomim stablima. Posebno su mi se svi|ale palme, koje su se divno uklapale u krajolike tih lepih gradi}a, davaju}i ubedqiv dokaz da pripadaju suptropskom klimatskom pojasu.

Dolazak u Podgoru bio mi je vi{estruko zanimqiv. Iskrcao sam se u luci, prepunoj me{tana, koji su voleli da u velikom broju do~ekuju brodove i gledaju wihovo uplovqavawe u luku, pristajawe uz obalu, iskrcavawe i ukrcavawe putnika, odvajawe od obale i ponovno isplovqavawe iz luke.

Mnogi su me od prisutnih me{tani zapazili, jer su primetili da me je do~ekala Nela. U tom malom mestu svi su se me{tani me|usobno poznavali, a ja osim Nele nisam poznavao nikoga. Dok smo od luke lagano pe{a~ili prema ku}i wenih roditeqa, udaqenoj vi{e stotina metara, skoro pred svakom ku}om, pored koje smo prolazili, zaustavqali su nas Nelini bli`i i daqi ro|aci i prijateqi, da me pozdrave i po`ele mi dobrodo{licu.

U tom neverovatno velikom mno{tvu ro|aka i prijateqa, koje sam susreo u veoma kratkom vremenu, mnoge nisam mogao da zapamtitim. Sa druge strane oni su svi upamtili mene. To mi je kasnije predstavqalo veliku pote{ko}u. De{avalo se da bi me neki od wih

114

zaustavqali, pozdravqali i obra}ali mi se, a da pritom nisam mogao da se setim ko su zapravo ti qudi.

Poseban utisak ostavile su na mene prekrasne visoke palme, koje su u velikom broju rasle du` pla`e, kao i oleandri puni predivnih cvetova. Podgora je bajno mesto, sme{teno u jednoj od bure zaklowenoj uvali, sli~noj velikoj {koqki, prepuno lepih ku}a, mediteranskih stabala kao {to su limuni i narana~e, cve}e i drugo pitomo rastiwe, nezaga|eno bilo kakvom industrijom ili ne~im sli~nim. More je bilo ~isto, plavo i providno.

Visoka i strma planina Biokovo nadvila se nad celom Makarskom rivijerom {tite}i je od uticaja kontinentalne klime i obezbe|uju}i joj prose~nu januarsku temperaturu od 9 stepeni celzijusa, a u Podgori, koja je svojim polo`ajem posebno za{ti}ena od jake bure, za nekoliko stepeni vi{oj. ^inilo mi se da sam stigao u pravi zemaqski raj.

U ku}i su me do~ekale Nelina majka Jawa i tetka Matija. Po {irokom osmehu majke Jawe, wenim dobrim i toplim o~ima i srda~noj dobrodo{lici, osetio sam da sam dobro do{ao i da je Nelina majka izuzetno plemenito bi}e. U ku}u je potom stigao Nelin otac Marinko, a malo iza wega wena bra}a, stariji Pa{ko i mla|i Ivo. Nela me je postepeno upoznavala sa wima.

Nelin otac Marinko, po zanimawu ribar, bio je visok, ko{~at i sna`an, izuzetno bistar i prili~no glasan i napadan u izno{ewu svojih stavova. Odmah sam primetio da je on ~ovek sa izra`enom voqom, naviknut da zapoveda. Majka Jawa bila je sredweg stasa, tako|e vrlo bistra, iako sna`nijeg glasa uzdr`anija u govoru, vrlo dobro}udna i naviknuta da slu{a. Tetka Matija bila je visoka, mr{ava, skoro sasvim gluva i izuzetno povu~ena osoba, neprekidno u kretawu i obavqawu mawih ku}nih poslova. U ranoj mladosti prebolela je stravi~ni grip poznat kao " [pawolica", kada joj je pomrlo vi{e bra}e i sestara, a ona jedva ostala `iva, ali sa o{te}enim sluhom i zbog toga neudata.

Nelin brat Pa{ko bio je nekoliko godina stariji. Pa{ko je u svemu li~io na majku, samo {to je bio krupniji. Bio je dobro}udan, uzdr`an i nenametqiv. Mla|i brat Ivo imao je trinaest godina i bio visok, vitak i }utqiv de~ak.

Do~ekali su me srda~no i toplo. Nisu mi postavili mnogo pitawa. Nelin je otac Marinko neprekidno zbijao {ale. Za u`inu spremili su divnu sve`u ribu. Seli smo za ribarsku trpezu i u`ivali u srda~nom }askawu, pr`enoj ribi i vinu.Tako sam se upoznao sa svim ~lanovima Neline u`e porodice, sa kojom sam kasnije, u nizu nastupaju}ih godina, imao brojne susrete i sa kojima sam ostvario zanimqive odnose.

Nelin brat

U jesen 1959. godine, zbog daqeg {kolovawa, u Zagreb je doputovao Nelin mla|i brat Ivo. U me|uvremenu, od mog odlaska na studije pa do tada, u SFR Jugoslaviji je izmewen sistem obrazovawa omladine. Za osnovno obrazovawe uspostavqena je osmoqetka, a za op{te sredwe obrazovawe ~etverogodi{wa gimnazija. Makarska tada nije imala gimnaziju. Sa zavr{enom osmoqetkom, 14 godina `ivota, malo li~nih stvari, uglavnom ode}e i sa skromnim iznosom novca, stigao je Ivo na brigu i starawe svojoj sestri Neli.

Nela, koja je od desete godine `ivota stanovala i hranila se kod tetke Tekle, odlu~ila ja da napusti tetkin stan i pre|e u studentski dom, da bi svoje mesto ustupila bratu Ivi. Tetka u po~etku nije htela Ivu da primi u stan, pa smo Nela i ja po~eli da mu tra`imo sobu. U me|uvremenu se tetka predomislila i odlu~ila da ipak primi Ivu na stanovawe, ali pod uslovom da mu Nela obezbe|uje ishranu. Tako se Nela, posle 13 godina stanovawa kod tetke, iselila i uselila u studentski dom. Potom se Ivo uselio u tetkin stan.

Nelini roditeqi nisu Neli slali dovoqno novca za pokri}e wihovih najneophodnijih tro{kova za `ivot. Novac, kojim je Nela raspolagala za oboje, jedva je prelazio sumu koja je woj samoj bila potrebna za sasvim skroman `ivot. Da bi sebe i brata uspela da prehrani uzimala je jedan obrok u studentskoj menzi i donosila ga u studentsku sobu. U ~ajnoj kuhiwi studentskog doma dokuvala bi neko skromno jelo. Tako bi, za mali iznos novca, uspevala da obezbedi mr{ave obroke za brata i sebe.

Iako je {tedela i brinula o svakom dinaru, uvek bi joj ponestajalo novca. Svoju ode}u {ila je sama, ali joj ni to nije pomoglo da se re{i stalne besparice. Zbog toga je bila

115

prisiqena da lo{ijim u~enicima gimnazije dr`i ~asove iz matemetike. Profesorica matematike, iz wene gimnazije, kojoj je nekada bila najboqi |ak u razredu, obezbe|ivala joj je u~enike kojima je bila potrebna poduka iz matematike. Pored toga, kao razvodnik gledalaca, u ve~erwim ~asovima radila je u bioskopu studentskog centra. Tako je uspevala da zaradi dodatni novac, neophodan za ishranu i druge najnu`nije potrebe.

Pola godine po dolasku u Zagreb Ivu je tetka prihvatila na delomi~nu ishranu, doru~ak i ve~eru. Ovo je za Nelu bilo veliko olak{awe, posebno {to joj je time omogu}eno lak{e pra}ewa predavawa. Pola godine kasnije tetka je sasvim prihvatila Ivu, da kod we stanuje i da se hrani. Neli je ostala briga samo oko wegovog obla~ewa i kontrole u~ewa. Ovo joj je dodatno olak{alo brige vezane oko brata.

Na osnovu vlastitog iskustva, koje je stekla u tim vremenima, po pitawu rada studenata van fakulteta, Nela je zauzela jasan i odlu~an stav. Svakom studentu najva`nije je da u~i. Ako ga prilike prisile da mora usput da radi, da bi poboq{ao slabo materijalno stawe, to sme da prihvati samo privremeno. Nikada ne sme, ma kako bila visoka zarada, da radi preko nu`ne mere, jer }e mu se to pre ili kasnije osvetiti. Mora se ~im pre vratiti u~ewu.

Ovaj izvanredni savet davali smo Nela i ja godinama mnogim na{im ro|acima, prijateqima i poznanicima, koji su studirali i pone{to radili preko studentskih radnih zadruga. Upozoravali smo ih na {tetnost du`eg rada van fakulteta, koji mo`e ugroziti wihov osnovni zadatak, studirawe i obezbe|ivawe `ivotnog zanimawa. Mnogi su nas poslu{ali.

Godine sazrevawa

U to vreme studije elektrotehnike smatrane su jednim od najte`ih na zagreba~kom Sveu~ili{tu. U vreme mog dolaska na taj fakultet elektotehnika se studirala prose~no 10 godina, a kada sam ga napu{tao taj prosek je pao na osam godina. Naravno da ja, uz razne pote{ko}e: te{ku bolest, stalnu neima{tinu, nedostatak kvalitetnog stana i kwiga, nisam mogao redovno davati godinu za godinom, ali nisam ni predugo studirao. U po~etku bilo mi je izuzetno te{ko i imao sam mnogo problema. Kako su godine odmicale, studirao sam sve boqe i u~io temeqitije i br`e.

Postajao sam sve uspe{aniji u savla|ivawu ispita, da bih pri kraju studija, posle 6 godina i 10 meseci uspe{no diplomirao na katedri za telekomunikacije. Ali do zavr{etka studija ostalo je jo{ mnogo toga da se ispri~a.

U 1960. godini polo`io sam devet ispita: 22.01. enciklopedija jake struje; 28.02. organizacija rada; 29.05. predvojni~ka obuka; 30.05. titrajni krugovi; 09.06. elektri~na mjerewa; 07.07 tehnologija elektromaterijala; 12.07. mjerewa u slaboj struji; 08.09. industrijska praksa i 19.09. teoretska elektrotehnika.

Mnogi studenti ne znaju koji je najboqi na~in za pristup u~ewu i pripremi ispita. Izne}u moj na~in pripreme ispita, kojeg smatram najbr`im i najdelotvotnijim.

Um studenta nije uvek jednako sposoban za prihvatawe znawa. Kao {to se sporta{ priprema za javni nastup i danima ve`baju}i osposobqava svoje telo, tako je svakom ~oveku potrebno da svoj um pripremi za celodnevno i vi{ednevno u~ewe. Za lak{e poja{wewe poslu`i}u se pore|ewem u~ewa sa levawem vode u neku posudu uz pomo} levka. Kada je um u~enika trom, tada mu znawe ulazi sporo u glavu, kao kada levak ima mali presek i kada voda u posudu ulazi tankim mlazom. Tokom u~ewa u~eniku se um sve vi{e otvara za br`i prijem znawa, kao da se levku {iri otvor. Svakom ~oveku je potrebno druga~ije vreme da pripremi svoj um za br`e vi{ednevno u~ewe, odnosno da se levak sasvim otvori i da voda u posudu ulazi punim mlazom. Kada to postigne tada u~i punom snagom i znawe mu lako i brzo ulazi u glavu.

Kada u~enik zavr{i polagawe ispita i opusti se, navodno da se odmori i pripremi za po~etak u~ewa slede}eg ispita, on nesvesno pravi veliku gre{ku. U me|uvremenu wemu se um polako zatvara, odnosno levak se po~iwe su`avati i kada pro|e 10 do 20 dana on ponovo mora ispo~etka da gubi vreme za osposobqavawe uma, odnosno pro{irewe levka, {to opet zahteva gubitak novih 10 do 20 dana. Takvim postupkom u~enik sebi oduzima nedopustivo veliko vreme, jer umesto planiranih desetak dana za odmor ustvari gubi mesec.

Znaju}i to, ponekad istog dana a najkasnije slede}eg, po uspe{nom polagawu predhodnog ispita, kada mi je um bio u najboqoj snazi za u~ewe, po~eo bih sa u~ewem

116

slede}eg ispita. Kada bi mi mozak bio sasvim trom, kao np. posle godi{wih odmora, seo bih sa nekim {ahistom, skoro bez prekida igrao {ah dva dana i tada bi mi mozak najbr`e do{ao u stawe pune radne snage. Takav na~in u~ewa davao mi je izvanredne rezultate. [teta {to to nisam znao na po~etku studija. Dok sam to otkrio izgubio sam mnogo vremena.

Studije iznad svega

Koliko sam bio odlu~an da dam studijama prednost nad svim drugim obavezama i `ivotnim potrebama, najboqe svedo~e dva napred navedena slu~aja.

Kao {to sam ve} naveo, bio sam dobar {ahista i veliki zaqubqenik u te igre. U toku mog studirawa, u raznim delovima sveta, odigravali su se mnogi {ahovski turniri, me|u kojima su bili najzna~ajniji me|uzonski {ahovski turniri i prvenstva sveta u {ahu.

Doga|aji koji su se odigravali na me|unarodnoj {ahovskoj pozornici bili su za mene prvorazredni sportski doga|aji i ja bih svako jutro sa nestrpqewem otvarao list "Politiku", prvenstveno zbog toga da doznam ko je pobedio u proteklom danu. Izme|u ostalih va`nih {ahovskih zbivawa bilo je to vreme prodora na {ahovsku pozornicu dvojice najve}ih i najzanimqivijih {ahovskih velemajstora svih vremena, ruskog {ahovskog "gusara" nazvanog "tigar iz Rige" Mihaila Taqa i genijalnog ameri~kog {ahiste Roberta-Bobija Fi{era.

Kada se deo me|uzonskog {ahovskog turnira, koji se odigravao u Jugoslaviji, preselio iz Portoro`a u Zagreb, uspeo sam blagovremeno da obezbedim kartu za posmatrawe jednog od vi{e susreta tih velemajstora. Unapred sam u`ivao u skorom gledawu jedne od wihovih briqantnih partija. Me|utim, upravo u to vreme, kada se odigravao taj me~, jedan asistent sa fakulteta zakazao mi je odbranu programa iz predmeta mehani~ka tehnologija. Neko sasvim kratko vreme bio sam u dvoumici, {ta da uradim, ali sam ubrzo odlu~io da dam prednost studijama. Nekom sretniku preprodao sam kartu.

Drugom prilikom nabavio sam kartu za Zagreba~ko narodno kazali{te, gde je upravo gostovao Boq{oj teatar. Ponovo sam bio u sli~noj situaciji. Asistentica iz predmeta nacrtna geometrija zakazala mi je odbranu programa u 19,30 ~asova. Dao sam opet prednost studijama i ponovo odustao, ovog puta od izuzetne pozori{ne predstve.

Neko mo`e re}i da to moje odricawe nije bilo potrebno. Gledano na prvi pogled i nije. Me|utim trebalo je po{tovati donesene odluke. Tih odluka morao sam se dr`ati ~vrsto i dosledno. Jednom popusti ovde, drugi put onde i na kraju svuda. Bilo mi je je unapred jasno da mi, studenti elektrotehni~kog fakulteta, moramo mnogo toga da `rtvujemo u `ivotu, da bi stigli do `eqenog ciqa. Samo dugogodi{wim naporima, vrednim i upornim radom i velikim odricawima uspevali smo da steknemo potrebno znawe. Na samom kraju studija, kao krajwi rezultat svih tih napora, odricawa, velike upornosti i ste~enog znawa dobijali smo toliko `eqene diplome.

Zanimqivi ispiti

U toku studirawa imao sam mnoge zanimqive ispite. Nave{}u neke, koji su na neki na~in bili posebni i neobi~ni.

Sve tri vi{e matematike polo`io sam u prvim poku{ajima. Podse}am ~itaoca na ~iwenicu da sam u maturalnoj svedoxbi imao dvojku iz matematike, iako sam je dobro znao. Zahvaquju}i tome mogao sam studirati tehniku. I ovde na, studijama, pokazalo se da mi matematika le`i i da sam je voleo, razumevao i lako u~io. Za razliku od ve}ine drugih predmeta za u~ewe matematike moglo se na}i mnogo dobrih uxbenika. Trebalo je samo sesti, uporno u~iti i polo`iti ispit.

Me|utim, u~ewe "matematike 4", koju je profesor Danilo Blanu{a predavao u ~etvrtom semestru, bilo je za mene prava muka. Nigde nisam mogao da na|em bilo kakvu literaturu koja je obra|ivala to gradivo. Sva ta matematika sastojala se od raznih matemati~kih transformacija, sa ne{to malo determinanti. Meni je ta matematika uglavnom bila nejasna. Sre}om profesor nije smatrao da je za in`ewere va`no da taj predmet moraju obavezno savladati, pa bi svima koji su pristupali ispitu, bez obzira na znawe, delio prolazne ocene.

Ali na|o{e se neki pametwakovi}i, iz studentske organizacije, koji su ve} dobili ocene iz tog predmeta, najverovatnije sa malo znawa i truda i koji su na fakultetskom savetu nepotrebno napali profesora Blanu{u, kako olako daje ocene. Profesor se

117

naqutio. Na moju `alost, pristupio sam tom ispitu na prvom slede}em roku, neposredno posle tog napada na wega.

Ispred kabineta, dok sam ~ekao profesorov poziv za polagawe, kolege me obavesti{e da profesor nesmiqeno i skoro redom obara studente. Sa jednim kolegom, boqe upu}enim u gradivo, poku{avao sam bar malo pove}ati moje skromno znawe, ali je sve to bilo nedovoqno da bi zadovoqilo profesorov strog na~in ispitivawa. Kada sam pristupio ispitu, profesor je zajedno sa mnom uveo jo{ desetak studenata u svoj kabinet. Rasporedio nas je u nekoliko prostorija, kojima je katedra raspolagala. Neko je sedeo za ve}im stolom, neko za mawim, neko za nekim stoli}em, a mene dopade tabla.

Profesor je i{ao od studenta do studenta i zadavao zadatke. Me|u prvima dao mi je zadatak, koji sam ispisao na tabli. Dok je obilazio druge studente da im podeli zadatke, sa potpunim nerazumevawem gledao sam moj zadatak. Na kraju sam ga izbrisao. Kada je profesor ponovo do{ao do mene, upitao me je {ta je bilo sa mojim zadatkom i odmah dodao: "Vi ste to ve} uradili!", a zatim je u svoju bele`nicu, uz moje ime, zapisao znak plus. Prihvatio sam to }utke, a da mi ni danas nije jasno kako sam se odlu~io na takav korak.

Sa drugim zadatkom desilo se isto kao i sa prvim, nisam ga znao, s tim da je profesor u svoju bele`nicu zapisao da taj zadatak nisam znao i stavio mi znak minus. Imao sam jedan plus i jedan minus. Sre}om tre}i zadatak bio je iz poglavqa determinanti, koje sam dobro savladao u toku u~ewa matematike 3. Re{io sa ga glatko i dobio drugi plus. Profesor me nije daqe ispitivao i dao mi je trojku. Bio sam jedan od dvojice ili trojice sre}nika koji su tog dana uspeli da polo`e ispit. Moj upu}eni kolega, koji me je pre ispita podu~avao, pao je. Kada sam mu saop{tio da sam polo`io ispit, bio je vi{e nego za~u|en i ni{ta mu nije bilo jasno.

U vezi sa uva`enim profesorom Danilom Blanu{om po fakultetu je kru`ila jedna zanimqiva anegdota: Jednom uveo je u kabinet dva studenta i upravo kada je prvom dao zadatak, do{ao je asistent i rekao mu da ga neko tra`i preko telefona. Nije imao vremena da drugom studentu postavi zadatak i napustio je prostoriju. Kada se nakon 15 minuta vratio, upitao je onog prvog studenta {ta je napravio. Student mu re~e da nije re{io zadatak, a profesor posle toga obojicu obori.

Slu{ao sam profesora Blanu{u kada je na jednom slobodnom predavawu na fakultetu, nama studentima i svojim kolegama, pomo}u Ajn{tajnove teorije relativiteta, matemati~ki obja{wavao mogu}nost leta fotonke rakete od Zemqe do najbli`e zvezde Alfe Centurije i natrag. Samo delimi~no sam ga razumeo, ali su upu}eniji govorili da je teoretski izvanredno objasnio taj let.

Drugom prilikom polagao sam ispit iz predmeta titrajni krugovi, kod profesora \ure [varca. Taj sam ispit spremio odli~no. Bio sam jedan od retkih studenata koji je odslu{ao sva predavawa ovog slabo slu{anog profesora. Dok je predavao, skoro stalno je gledao u mene, kao da se samo meni obra}a. Pri kraju semestra u predavaoni bi sedela samo dva do tri studenta. Me|u wima bio sam obavezno i ja.

Wegova izvanredna kwiga sledila je dosledno predavawa. Nije bio dobar predava~, pa verovatno zbog toga, a i zbog wegove izvrsne kwige studenti nisu hteli slu{ati wegova predavawa, verovtno su to smatrali gubitkom vremena.

Na ispitu me je, zajedno sa jo{ desetak studenata, uveo u kabinet i zapo~eo sa kolektivnim ispitivawem. Kad bi nekom studentu postavio pitawe, a taj ne bi znao odgovoriti, on bi se naizmeni~no obra}ao meni i jo{ jednom studentu, ~ije je prezime bilo Dil, koji je tako|e uredno poha|ao wegova predavawa. Naizmenice tra`io bi da jedan od nas nastavi sa odgovorawem na postavqena pitawa.

Ispit je trajalo satima. Sve {to drugi studenti nisu znali, pitao je nas i mi smo znali. Kao za inat nisam iz kwige savladao posledwi pasus, koji je zauzimao posledwe ~etvrt stranice kwige. Umesto kolegi Dilu ba{ meni pripade da nastavim i odgovorim ono {to je bilo obja{eno upravo u tom posledwem pasusu. Prvi put stadoh i priznadoh profesoru da taj deo ne znam. On se razbesni od qutine. Umesto sasvim zaslu`ene petice u qutini mi je u indeks upisao ~etvorku. To mi je bila najve}a nepravda, u~iwena u toku celog {kolovawa, po~ev od osnovne {kole pa do kraja studija. I danas mi je krivo zbog te ocene.

Naveo sam ova dva zanimqiva primera, da se vidi kako student nekada na ispitu ne zna skoro ni{ta, pa ipak pro|e, a nekada zna 99,9% gradiva a ne dobije najve}u ocenu.

Kod profesora Vladimira Muqevi}a polagao sam ispit iz predmeta regulaciona i signalna tehnika. U toku teoretskog dela ispita dobio sam tri pitawa i na sva tri

118

odgovarao slabo i neuverqivo. Kad bi me profesor dodatno zapitkivao, da bi mi pomogao da se izvu~em iz zapetqanog polo`aja, samo bih se jo{ vi{e upetqavao. Bio je to lo{ dan za mene. Na kraju profesor je nemo}no slegnuo ramenima i prepustio me opasnom i veoma zahtevnom asistentu.

Asistent, koji je pa`qivo pratio moje odgovarawe profesoru, po~eo me je ispitivati, postavqaju}i mi razna prakti~na pitawa. Bio je uveren da }e me za ~as srediti i oboriti. Ko zna za{to i kako, ali na svako wegovo pitawe odgovarao sam brzo, jasno i ta~no. Pitawa su se re|ala, ~ini mi se u nedogled. Bio sam smiren i odgovarao mu ta~no i precizno. Vaqda posle 12-13 pitawa, mo`da i vi{e, asistent je na kraju odustao od daqeg ispitivawa. Poslao me je da pred vratima kabineta sa~ekam wihovu kona~nu odluku. Posle nekog vremena pozvali su me da mi saop{tili da sam polo`io ispit. Nisam mogao da verujem. Ni danas mi nije jasno {to su se i kako wih dvojica dogovarala. Kod asistenta znao sam sve, a kod profesora ni{ta i na kraju polo`io. To mi je izgledalo toliko neverovatno da se i sada tome ~udim.

Privilegija zbog uva`enog ro|aka

Jednom desio mi se ovakav slu~aj: Sasvim neo~ekivano pozvao me je profesor Miroslav [are, koji je predavao merewa u slaboj struji, da do|em u wegov kabinet. Nisam imao pojma za{to bi me profesor mogao zvati. Ponudio mi je da sednem. U toku razgovora upitao me je da li sam u srodstvu sa wegovim biv{im profesorom iz {ibenske gimnazije, iz predmeta istorija, Mirkom Le`ai}em. Odgovorio sam da je Mirko moj stric, ustvari brat od strica mom ocu Radi. Posle toga, meni sasvim neo~ekivano, ponudio je da budem demonstrator na wegovoj katedri. Odmah sam prihvatio tu primamqivu ponudu.

Posao demostratora sastojao se u tome da poma`em profesoru u pripremi i sprovo|ewu ve`bi sa elektri~nim instrumentima, za merewe elektri~nih parametara u slaboj struji. Ve} ranije uspe{no sam polo`io wegov ispit i odmah se bacio na zadatak. Dve godine radio sam posao demonstratora, odli~no upoznao merewa elektri~nim instrumentima i dvoma nara{tajima studenata, koji su upisali fakultet posle mene, pomogao u obu~avawu u merewima u slaboj struji. Za svoj rad, samo u toku trajawa nastave, dobijao sam mese~no dve hiqade dinara. To mi je pomagalo da delomi~no poboq{am skromno materijalno stawe.

Kasnije, kada sam radio u fabrici televizora "Rudi ^ajavec" u Bawa Luci i na drugim radnim mestima, to ste~eno i dobro utvr|eno znawe iz elektri~nih merewa bilo mi je vrlo dragoceno. Iza mnogih sposobnih i darovitih qudi, kao {to je bio i moj stric Mirko Le`ai}, ostajala je lepa uspomena. Zbog svojih radnih zasluga ostaju dugo u se}awu i o wima se godinama govori sa dubokim po{tovawem. Tako je i mene delomi~no dodirnula veli~ina moga uva`enog ro|aka.

]udqivi profesori

Desio mi se zanimqiv slu~aj. Polagao sam predmet, koji smo tada zvali predvojni~ka obuka. Za razliku od mnogih studenata, shvatio sam i u~io taj predmet ozbiqno. Na ispitu dobro sam odgovorio na dva pitawa, a kao tre}e dopadne me pitawe o partizanskim ratovima.

Slede}i materiju iz predavawa i znaju}i je dobro, krenuo sam od Spartaka, spomenuo ruske partizane za vreme borbi sa Napoleonom i na kraju do{ao do borbe na{ih partizana u Drugom svetskom ratu. Major Vujovi} mi je, sve vreme dok sam odgovarao, odobravao klimwem glave. Ali kad rekoh da su, po okupaciji zemqe, svi oni koji su se `eleli boriti protiv okupatora, pobegli u {ume i po~eli oru`ane borbe za oslobo|ewe zemqe, major se sledeni, mrko me pogleda, obori na ispitu i qutito re~e: "Nisu partizani be`ali u {ume, ve} su ostali u gradovima, a u {ume su be`ali okupatori. Partizani su se ~asno borili u gradovima." I jo{ dodade: "Nego ti }e{ morati dobro zapeti preko leta i u~iti. Nije to matematika pa da se u~i kampawski. Predvojni~ka obuka je ozbiqan predmet i treba ga dnevno u~iti, preko cele godine!"

Bio sam zgranut i }utao sam. To je bio jedini trenutak u celom mom studirawu posle kojeg sam za trenutak pomi{qao da zamenim fakultet. Dugo sam kasnije razmi{qao o tome {to se zapravo desilo. Na kraju sam zakqu~io da je to bio i za mene i za majora Vujovi}a

119

samo lo{ dan, a da je major tog jutra verovatno "ustao na levu nogu". Na slede}em ispitnom roku izi{ao sam na isti ispit, a da nisam ni pipnuo kwigu, i glatko ga polo`io.

Taj isti major Vujovi} vodio nas je na ga|awe bojevnom municijom iz pu{ke, na neko vojno streli{te u ju`nom delu grada, koje se zove ^ernomerec. Studenti tehnike, skoro svi od reda, ga|ali smo odli~no. Retko je koji student dobijao trojku, a jo{ re|i bi proma{ivali i dobijali lo{u ocenu iz ga|awa. Se}am se tada{weg komentara majora Vujovi}a, kada je rekao da je sa filozofima i pravnicima, na ga|awu pu{kom upravo obratno: ve}ina proma{uje, retki dobijaju trojku, a odli~an strelac je me|u wima prava retkost.

Nela je kod velikog profesora Artemija [ahnazarova polagala ispit iz predmeta mehani~ka tehnologija. Pre toga bila je prisutna na svim wegovim predavawima. Verovatno je on to uo~io. Na ispitu profesor ju je upitao ~ime se bavi wen otac. Ona mu re~e da je wen otac ribar. Profesor je daqe pitao kako wen otac lovi ribu. Nela mu je opisivala kako on to radi. Profesor ju je pa`qivo slu{ao. Kada je zavr{ila rekao je: "Wu, koqegice. Ja sada vama ka`em kako se riba mo`e qoviti na moderan na~in pomo}u ultrazvuka." Neko vreme obja{wavao joj je taj postupak i na kraju rekao: "Wu, koqegice. Ja vidim vi meni to jako qepo nau~ili." Uzeo je indeks i upisao joj peticu.

U toku oktobarske revolucije, od 1914. do 1920. godine, iz carske Rusije u na{u zemqu, stigli su mnogi izuzetno obrazovani qudi, koji su imali ogromno znawe, koji su tu ostali, zaposlili se i vredno radili. Mnogi su se od wih uklopili u nau~ni, privredni, kulturni i dru{tveni `ivot na{e zemqe. Rade}i u mnogim delatnostima bili su pravo blago i zna~ajno su pomogli u ubrzawu razvitka zemqe. Do sada spomenuo sam opersku peva~icu Evu Mizinov Lebedjev nastavnicu ruskog jezika u gimnaziji u Kninu, Mariju Dizinski profesoricu ruskog jezika u gimnaziji u Zagrebu, wenog supruga in`ewera arhitekture Pavla Dizinskog, koji je projektovao i gradio novosadsku ve}nicu i profesora Artemija [ahnazarova. Svi oni bili su izvanredni stu~waci i izuzetni qudi.

Savet profesora

Prof. ing. dr Tihomil Jelakovi}, koji je predavao predmet elektroakustika, nama studentima dao je jedan izuzetno dobar savet, veoma zna~ajan za svakog in`ewera prakti~ara: "Kada u~ite neku stru~nu materiju, nemojte u~iti samo iz fakultetskih uxbenika, ve} ~itajte i drugu tehni~ku literaturu, onu namewenu u~enicima u privredi, majstorima, kao i onu namewenu u~enicima sredwih tehni~kih {kola. Tako }ete svestrano sagledati tehni~ke probleme." Kasnije, u praksi, dr`ao sam se ovog izvanrednog saveta profesora Jelakovi}a i uverio se u ispravnost wegovih re~i.

Velikan

Negde, kada sam bio pribli`no na polovini studija, ~uli smo od jednog profesora, da je jedan od najve}ih `ivih svetskih nau~nika, glasoviti atomski fizi~ar Nils Bor, tvorac prvog i najpoznatijeg modela atoma, stigao u Zagreb i da }e mu u sve~anoj dvorani Pravnog fakulteta biti uru~en po~asni doktorat Zagreba~kog sveu~ili{ta.

U zakazano vreme Nela i ja bili smo tamo i prisustvovali tom izuzetno zanimqivom doga|aju. Ve} na prvi pogled videlo se da je Nils Bor ve} poodmakli starac, mo`da pomalo senilan, ali su zna~aj i slava tog nau~nika bili toliko veliki da smo svi prisutni bili duboko dirnuti i odu{evqeni {to smo ga u`ivo videli i ~uli. Ispred nas stajao je ~ovek koji je zauvek stupio u istoriju ~ove~anstva i ~ija }e slava u narednim vekovima i daqe rasti. Gledali smo `ivu legendu nauke.

Kod sestre

Moja starija sestra Lenka, udata za pravnika Boru Vuleti}a, zajedno sa suprugom `ivela je u nasequ zvanom Lanara u ^e{kom selu, nedaleko od gradi}a Petriwe. Zet Boro radio je u fabrici lana, na radnom mestu sekretara preduze}a. Od fabrike dobio je na kori{}ewe dvosobni stan.

Zet i sestra su me ~esto pozivali da ih posetim. Pamtim vi{e mojih odlazaka wima u goste. Prvi put kada sam ih posetio, sa zagreba~ke ribarnice poneo sam im dva kilograma te{ku palamidu. Kada sam stigao, skuvao sam im ukusan brodet. Poslu`io sam ga sa kuvanom

120

lobodom, koja je divqe rasla u wihovom vrtu. Oboje su bili veoma zadovoqni mojim kuvawem.

U blizini naseqa Lanara po~iwala je velika {uma, koja se prostirala kilometrima u daqinu. Ponekad smo odlazili u wene rubne delove. Tada, po prvi put u `ivotu, nalazio sam se u pravoj {umi, kakvu sam do tada poznavao samo preko pro~itanih kwiga.

Zajedno smo i{li u {umu u sakupqawe kestena. U toku kasnog jutra, kada bi se vazduh zagrejao, dolazilo je do praska plodova zrelih kestena, koji je ozna~avao da su kesteni na nekom stablu popucali i popadali na zemqu. I{li bismo u smeru prasaka i nailazili na razbacane kestene, koje smo sakupqali i stavqali u vre}e. Tako smo jednog dana sakupili oko 40 kilograma kestena.

Jedno smo jutro zet Boro i ja zalutali u {umi. Nepa`wom do{li smo na mesto koje nismo poznavali. Posle potpuno suprostavqenih mi{qewa, u kom pravcu treba i}i, da bi izi{li iz {ume, dogovorili smo se da 10 minuta idemo u smeru koji sam ja predlo`io. Ukoliko u tom vremenu ne do|emo do poznatih mesta, trebalo je da se okrenemo i da sledimo pravac koji je predlagao zet. Sre}om, posle osam minuta hoda, stigli smo u prepoznatqive delove {ume. Da smo krenuli u pravcu koji je ozna~io moj zet zapali bi u ozbiqne pote{ko}e.

Primetio sam da te {ume, upu}enom i upornom sakupqa~u, daju neverovtno mnogo najrazli~itijih i biolo{ki zdravih plodova: pu`eva, gqiva, jestivih boba, kestena, drewina, {umskih jagoda, malina, {ipuraka, trwina, divqeg zeqa, koprive, divqih jabuka, cve}a i drugog.

U sastavu fabrike lana postojalo je malo sto~arsko gazdinstvo u kojem je hraweno deset velikih krava, simentalki. Svi radnici fabrike imali su pravo da se, u fabri~koj mlekari, snadbevaju sve`im mlekom, sirom i pavlakom, po znatno ni`im cenama u odnosu na pija~ne. Lenka je uzimala onoliko mle~nih proizvoda koliko smo ih mogli potro{iti. Prvi put, od zavr{etka rata, uspeo sam da se izdovoqim svih tih proizvoda, koje sam kod sestre mogao jesti u neograni~enim koli~inama. Takav ose}aj izobiqa nikada do tada, u celom dotada{wem `ivotu nisam osetio.

U fabrici je radila jedna `ena, biv{i borac NOR-a iz Drugog svetskog rata. Posle oslobo|ewa nastavila je da obla~i mu{ku ode}u. Gledao sam tu sredove~nu `enu, koja je potpuno i u svemu izgledala kao pravi mu{karac. Wen izgled, ode}a, pona{awe, hod i govor, kao i sve ostalo, sasvim su odgovarali jednom prose~nom mu{karcu. Qudi su je zvali ^iko-Danica. Sve vreme mog boravka u nasequ Lanara nisam se mogao naviknuti da je ^iko-Danica `ensko. Imala je lepu k}erku Jelenu, u~enicu u~iteqske {kole i napregla je sve snage da me odvoji od Nele, da bih se okrenuo wenoj jedinici.

Mija i ^kaqa

Upravo u to vreme, na RTV Beograd, u TV seriji "Servisna stanica" pojavili su se na{i najve}i posleratni komi~ari Mija Aleksi} i Miodrag Petrovi}-^kaqa. Sa najve}im odu{evqewem ta serija se gledala u celoj SFR Jugoslaviji. Kada je emitovana, opustele bi ulice i trgovi i svi oni koji su mogli sedeli bi uz televizore. Ku}e vlasnika TV aparata bile bi prepune, a doma}ice su vi{e poslu`ivale goste nego gledale seriju.

Gledao sam Miju kada je gostovao u Zagrebu. U jednom narodnom sveu~ili{tu gledao sam ga "u`ivo". Pojavio se mlad, elegantan, veseo i {eretski nasmejan. Svi prisutni odu{evqeno su ga pozdravili dugim i zaglu{uju}im pqeskom.

Ba~varijada

Kada smo bili na dve tre}ine studija, neko je iz studentske organizacije predlo`io da mi, studenti na{e godine, organizujemo jedan poseban izlet, ba~varijadu na planini Sqeme. Zamisao je bila da krenemo pe{ke, od na{eg fakulteta i pe{a~imo do vrha planine Sqeme, sve vreme ispred sebe guraju}i ba~vu sa 200 litara vina. Potom, u restoranu na vrhu Sqemena, trebalo je da slo`no popijemo vino iz ba~ve. Predlog je prihva}en, u velikom broju smo se sakupili ispred fakulteta, ba~va je bila puna i spremna, i potom smo krenuli prema planini. Ovom zanimqivom doga|aju, pored velikog broja studenata, prisustvovalo je i nekoliko na{ih profesora.

Na smenu gurali smo ba~vu do vrha Sqemena. Na vrhu, u restoranu, uz sve~ani ru~ak, ispraznili smo je do dna. Nije bilo nikoga ko se `alio da je ostao `edan.

121

Voza~ki ispit

Negde pred kraj studija Nela i ja odlu~ili smo da polo`imo voza~ki ispit. Obu~avali smo se privatno, kod jednog mog zemqaka, koji se zvao [piro Gwidi}. Posle savladanog teoretskog dela i prakti~ne vo`we prijavili smo se za polagawe ispita. Polo`ili smo ga u prvom poku{aju.

Nelina tetka Fila, neposredno pre na{eg polagawa voza~kog ispita, poslala je Nelinoj majci Jawi ~ek na iznos od 50 ameri~kih dolara. Majka Jawa poslala je taj ~ek Neli, u nameri da joj bar malo olak{a te{ku materijalnu situaciju, u kojoj se neprekidno nalazila. Tada smo Nela i ja ve} imali zajedni~ke finansije. Upravo tim novcem platili smo na{e obu~avawe za vo`wu. Kasnije, o ovom ~eku, bi}e jo{ ne{to da se ka`e.

U toku obu~avawa sprijateqili smo se sa na{im nastavnikom za vo`wu [pirom. Pamtim i danas jednu wegovu zanimqivu izjavu, vezanu za prolaznost `ivota, koja je glasila: "Bi}e auta i bi}e pr{uta, ali nas biti ne}e." Bez sumwe [piro je bio u pravu.

Stipendija

Oko dve godine pre kraja na{ih studija, negde sredinom 1960. godine, Nela i ja prijavili smo se na konkurs za stipendirawe studenata, koji je raspisalo @TP Knin (`elezni~ko transportno preduze}e). To je bila jedna od {est organizacija udru`enog rada, koliko je imala radna organizacija @TP Hrvatska, a na osnovu nesre}ne Kardeqeve ideje o usitwavawu velikih preduze}a.

Na konkursu smo pro{li oboje. Odjednom, posle dugih godina studentskog siroma{tva i napornog rada, dobili smo za ta vremena i tada{we prilike izuzetno dobre stipendije, u visini od 13.000 dinara po osobi. Pored tog redovnog mese~nog iznosa dobijali smo posebne dodatke za svaki polo`eni ispit.

U oskudnim vremenima nau~ili smo da {tedqivo tro{imo novac, koji smo dobijali od roditeqa i da budemo skromni i zadovoqni onim {to imamo. Iako su u jednom trenutku na{a nov~ana sredstva dvostruko uve}ana nismo napustili {tedqiv na~in potro{we, pa su nam tih zbirnih 26.000 dinara izgledali "veliki kao ku}a". U me|uvremenu toliko smo oja~ali na{e veze da smo tada, u trenutku dobijawa stipendija, imali samo jedan zajedni~ki nov~ani ra~un.

Taj trenutak, kada smo udru`ili na{e pojedina~ne li~ne ra~une u jedan zajedni~ki, po mom mi{qewu predstavqa pravi po~etak na{eg bra~nog `ivota, a ne onaj dan kada smo stali pred mati~ara, {to se desilo godinu dana kasnije. Ve} od tada po~eli smo da planski {tedimo i da deo para ostavqamo na stranu. Od tog vremena, pa do dana{weg dana stalno smo unapre|ivali na{e materijalno stawe. Taj postupak je tekao, te~e i sada i nastavi}e se u budu}nosti. Taj deo na{eg porodi~nog delovawa opisao sam u posebnoj memoarskoj pri~i "Sticawev, koja se nalazi u prilogu ovih kazivawa.

Na zdrastvenom pregledu izvr{enom u postupku dobijawa stipendije, imao sam dva zanimqiva doga|aja.

Kada su zavr{ili pregled mog vida, lekari ustanovi{e da zbog negativne dioptrije i no{ewa nao~ara ne odgovaram zdrastvenim uslovima predvi|enim za rad na `eleznici i to mi saop{ti{e. Ja sam im tada objasnio da ja na `eleznici ne}u biti ni skretni~ar niti prometnik ve} in`ewer, koji }e se baviti elektronskim ure|ajima i da mi za to uop{te ne}e biti potreban savr{en vid. Posle kra}eg razmi{qawa i me|usobnog dogovarawa oni prihvati{e moje obja{wewe. Tako sam tu prepreku sre}no presko~io.

Drugi doga|aj stavio sam pod poseban naslov:

Kraj bolesti Lekarka, koja je pregledavala moje op{te fizi~ko i zdrastveno stawe, primetila je

da imam pove}anu telesnu te`inu i pitala me za{to se to dogodilo. Odgovorio sam da sam svojevremeno, kada sam obolio na plu}ima, od lekara koji su me le~ili dobio savet, da treba da pove}am telesnu te`inu i da to predstavqa dodatnu za{titu od te opake bolesti. Lekarka mi je tada objasnila da je to nekada vredelo, ali da sam u me|uvremenu sasvim ozdravio i da telesnu te`inu mogu da vratim na pravu meru.

Bilo je to vreme kada sam lekarima bezgrani~no verovao. Prihvatio sam sasvim i do kraja stav te lekarke. Od tog trenutka smatrao sam se potpuno zdravim i po~eo tako i

122

`iveti. One brojne lekove prestao sam piti pred vi{e od godinu dana pre tog pregleda. Pokazalo se da je lekarka bila sasvim u pravu. Bio sam potpuno izle~en od galopiraju}e tuberkuloze. Ostalo mi je da se u budu}e ipak pazim i da povremeno, jednom godi{we, odem na pregled i proveru stawa plu}a.

Godine mog upornog le~ewa, mnogih odricawa, postojanog ~uvawa i urednog `ivota kona~no su dale rezultate. Bila mi je to dodatna i upe~atqiva pouka u `ivotu. Ko ho}e da postigne ne{to va`no u `ivotu, mora da napravi dobar plan, da ga se uporno i dosledno pridr`ava, da nikada ne popu{ta u wegovom sprovo|ewu i da ima poverewa u sebe i u svoj plan. Tada ni najte`i ciqevi ne}e biti nedosti`ni. ^oveku sposobnom da donese prave odluke, i koji ume da ih dosledno provodi, otvaraju se mnoge iznena|uju}e mogu}nosti u `ivotu. Svi ciqevi, i veliki i mali, posti`u se na isti na~in, jakom voqom i dosledno{}u.

Bez ikakve sumwe, bilo je to jedno od mojih najdragocenijih iskustava u celom dotada{wem `ivotu. Na neki na~in svoju po~etnu nesre}u, opaku bolest, vremenom sam pretvorio u veliku pobedu nad bole{}u, te{kim studijama i iznad svega nad samim sobom.

Uspesi

U~ewe u posledwe dve godine studija bilo mi je sve lak{e i uspe{nije. U tim dvema godinama desili su se mnogi zna~ajni doga|aji, va`ni za moj daqi `ivot.

Tokom mog studirawa po~ela je izgradwa zgrade Elektrotehni~kog fakulteta u Zagrebu. Fakultet do tada nije imao svoje zdawe, pa su predavawa i ve`be godinama odr`avane po drugim fakultetima i u drugim zgradama. Do kraja mog studirawa glavna zgrada fakulteta nije zavr{ena, ali woj pridru`ena pomo}na zgrada jeste. U jednoj velikoj razrednoj prostoriji, u toj pomo}noj zgradi, za radnim stolom, dobili smo Nela i ja svoja mesta za u~ewe. U istom stolu dobili smo na raspolagawe po jednu veliku ladicu. Zakqu~avali smo ih katancima i u wima ostavqali kwige, skripte, papire i {kolski pribor. Te su prostorije preko zime zagrejavane. Bilo je to izuzetno va`an i zna~ajan napredak u {kolovawu, koji nam je pove}ao mogu}nost za br`e studirawe.

Izvestan broj boqih studenata i nas dvoje, stizali bismo na fakultet i ta~no u 08 ~asova zajedno po~imali sa u~ewem. U~ili smo 45 minuta i tada bi nastupio op{te dogovoreni odmor u trajawu od 15 minuta. U takvom rasporedu, savesno u~e}i, provodili smo ~etiri jutarwa ~asa. Tada bismo uzeli dva ~asa odmora, koji smo koristili za ru~ak. Zatim bismo se vra}ali na fakultet, i na isti na~in u~ili jo{ tri ~asa, od 14 do 17 ~asova. Neki bi studenti ostajali du`e, ali za mene i Nelu bilo je to sasvim dovoqno. Tada smo napu{tali fakultet, ponekad i{li u bioskop, kod rodbine, kod prijateqa ili u {etwu po parkovima ili gradu.

Dogovoreni odmor od 15 minuta provodili smo u }askawu ili sportu. Na{a omiwena igra, koju smo neprekidno igrali 2 godine, sve do zavr{etka studirawa, bila je ubacivawe papirnih lopti u ko{. Mi bismo na glavni sto postavili korpu za otpatke, koja je slu`ila kao ko{. Od ve}ih papira veli~ine A3, koje smo koristili za ispisivawe zadataka, napravili bismo okrugle papirne loptice. Iz suprotnog dela prostorije, po redu, po pet lopti ubacivali bismo u ko{.

Pri kraju studija toliko sam bio u tome uve`ban, da sam uvek i bez gre{ke mogao svih pet lopti ubaciti u ko{. Kasnije, kada sam stigao na odslu`ewe vojnog roka i bio na treningu sa ko{arka{ima, sa mesta odre|enog za slobodno bacawe uspevao sam da i do osam puta redom ubacim ko{arka{ku loptu u ko{. Niko mi od ko{arka{a nije verovao da se nikada u `ivotu nisam bavio ko{arkom.

Onako izve`banom, ~inilo mi se da je ko{ nekoliko puta ve}i, nego {to u stvari jest, pa sam u wega ubacivao lopte kao od {ale. Kasnije, nije me nikada ~udilo kada bi neki ko{arka{ precizno ubacivao loptu u ko{, ali sam uvek bio iznena|en kada bi veliki ko{arka{i proma{ivali.

Takvim dobrim i postojanim u~ewem, kada smo u miru i ti{ini redovno i svakodnevno u~ili 7 ~asova i kada smo bili okru`en uspe{nim kolegama, koji su nam po potrebi pomagali, pripremali smo ispite i dobro i brzo. Polagao sam ih lako i postizao sve boqe ocene. Ako mi tokom u~ewa ne{to nije bilo jasno, tra`io bih pomo} od kolega koji su ve} polo`ili taj ispit. Oni su sedeli i u~ili u mojoj neposrednoj blizini, pa bih za ~as dobio potrebno obja{wewe. I mene su te iste kolege koristile, pitaju}i me za

123

razja{wewe gradiva onih ispita, koje sam polo`io pa sam im pomagao. Tako smo se me|usomno pomagali i br`e napredovali.

Profesori su me po~eli uo~avati i uva`avati, {to je jo{ vi{e pove}avalo moju voqu za u~ewem. Nela ni malo nije zaostajala, pa smo se tako uporno i sigurno primicali kraju na{ih studija.

U toku 1961. godine polo`io sam ~etiri zna~ajna ispita: 20.01. teorija prenosnih sistema; 30.07. TT tehnika; 07.07. regulaciona i signalna tehnika i 28.11. elektronika. Za posledwu godinu studija ostalo mi je 5 lak{ih ispita i diplomski rad. Za sticawe diplome vi{e nije bilo ve}ih prepreka i samo je trebalo da protekne potrebno vreme da savladam te mawe ispite.

Prosidba

U toku letweg raspusta 1961, godinu dana pred zavr{etak studija, kada smo letovali u Podgori, odjednom mi do|e u svest ~iwenica, da smo Nela i ja ve} pune ~etiri godine u ~vrstoj i postojanoj qubavnoj vezi. Ve} smo se dobro upoznali, usaglasili mnoge `ivotne stavove, stekli zajedni~ke navike i pove}ali me|usobnu qubav i po{tovawe. Povrh toga upoznali smo se me|usobno sa porodicama, stekli mnoge prijateqe, zacrtali zajedni~ke planove za budu}nost, ujedinili nov~ane prihode i rashode i u~inili jo{ mnogo toga {to je na{u vezu sasvim u~vrstilo i oja~alo.

Bili smo spremni za brak, samo nismo mogli da {irimo porodicu, jer jo{ nismo okon~ali studije, odnosno nismo materijalno sasvim stali na vlastite noge. Tih godina ~itao sam kwige tada najpriznatijeg stru~waka na poqu odnosa me|u polovima, Van Der Veldea, ~iji je jedan od va`nih saveta zaru~enim mladim qudima bio da ne treba dozvoliti da zaruke predugo traju.

Nela i ja nismo bili zvani~no zaru~eni, ali se to prakti~no svodilo na isto. Zbog svega gore navedenog, u toku jedne prijatne no}ne {etwe, dok smo letovali u Podgori, bez bilo ~ijeg prisustva, zaprosio sam je i predlo`io joj da krajem leta stupimo u brak. Ispostavilo se naknadno da je to bilo desetak meseci pre zavr{etka na{ih studija. Nela je bila iznena|ena mojim predlogom. Upitala me jesam li poludeo? Objasnio sam razloge za prosidbu, koje sam mawe vi{e napred naveo. Nekoliko dana je razmi{qala i pristala.

Dogovorili smo se da po~nemo sakupqati dokumente za ven~awe, kao i to da o stupawu u brak ne}emo obave{tavati ni roditeqe ni rodbinu. Re{ili smo da to poverimo savim malom broju odabranih ro|aka i prijateqa, koji su se mogli nabrojati prstima jedne ruke.

Odlu~ili smo da stupimo u brak, ali sa izvesnim ograni~ewima, prvenstveno da ne pravimo svadbu i da pre zavr{etka studija ne dobijamo decu. Dogovorili smo se da se tajno ven~amo. Jedini razlog za to bio je da na{e materijalno iscrqene roditeqe za{titimo od tro{kova za svadbu. Zbog na{ih studija bili su godinama izlo`eni velikim tro{kovima. Smatrali smo da nije pravo da ih dodatno optere}ujemo novim nov~anim izdacima.

Procenili smo da bi na{i roditeqi, kad bi saznali za na{u nameru, verovatno zahtevali da pravimo svadbu. Odlu~ili smo da to izbegnemo. Ve} smo tada po~eli stvarati jednu od na{ih najzna~ajnijih porodi~nih navika: da ne{to odlu~imo, pa`qivo i dobro isplaniramo, a zatim to ~vrsto i postojano ostvarujemo, sve dok ne ostvarimo ciq. Tako smo postupili i tada.

Ven~awe

Pisali smo roditeqima da nam izvade uverewa o dr`avqanstvu, kr{tenice i druga, navodno zbog izleta u inostranstvo. Ta uverewa su se podizala u op{tinama gde su bila na{a rodna mesta. Tako su nam roditeqi izvadili potrebne dokumente za sklapawe braka i poslali. Ven~awe smo zakazali na op{tini Medve{}ak na dan 02. 09.1961. godine.

Zajedno sa odlukom za sklapawe braka, istovremeno smo odlu~ili da ponudimo kumstvo na{im prijateqima, koji su ranije mene uzeli za kuma, na{em prijatequ i kumu Petru @ivkovi}u i na{em kumu Gradimiru [trpcu.

Na zakazano ven~awe, kum Petar i kuma ^edna su zakasnili, pa smo, na brzinu, kao svedoka i kuma, prihvatili trenutno prisutnog prijateqa i kolegu sa fakulteta Milivoja [kari}a. Kum Gradimir bio je na odslu`ewu vojnog roka, pa je umesto wega svedok bila wegova supruga Branka. Posle zavr{enog sklapawa braka, kojem su osim nas mladenaca

124

prisustvovali jo{ samo kumovi Branka i Milivoj, svih ~etvoro oti{li smo na ru~ak u hotel Esplanadu.

Posle ru~ka oti{li smo u stanove mog strica Gojka i Neline tetke Tekle. Ve}ina prisutnih bila je iznena|ena kada smo im saop{tili da smo upravo ven~ani. To su unapred znali samo najpoverqivije osobe, strina Sava i tetak Ante. U krugu porodica primali smo ~estitke i, uz kola~e i pi}e, proslavqali taj sre}ni i zna~ajni doga|aj.

Nastavak u~ewa

Slede}eg dana, ta~no u 8 ~asova ujutru, bili smo opet na fakultetu. Sa kwigama u rukama sedeli smo za na{im radnim stolom i vredno u~ili. I danas sam ponosan na na{u tada{wu postojanost i ~vrsto ube|ewe da u~ewe treba neprekidno dr`ati u prvom planu, a da sve ostalo treba da bude u drugom ili tre}em. Trebalo je misliti na budu}nost, obezbediti dobra zanimawa, neophodna za daqi `ivot i tu nije smelo biti kolebawa, uzmaka ili proma{aja. Sami prosudite da li smo bili u pravu ili ne.

Mnogo kasnije Nela i ja smo ponekad slu{ali izjave na{ih ro|aka, prijateqa i poznanika, koje su po prilici govorili: "Lako je Neli i Bori!". Bilo je o~ito da su mislili da je nama, za na{ ukupni `ivotni uspeh, vi{e bila naklowena sre}a, nego da smo to zaslu`ili na{im radom i ukupnim odnosom prema `ivotu i wegovim zamkama. Po Nelinom i mom naj~vr{}em ube|ewu bilo je upravo suprotno.

Nezadovoqstvo

Slede}ih dana imao sam va`nu obavezu. Trebalo je da mojim i Nelinim roditeqima napi{em op{irna pisma, da im objasnim na{ postupak i razloge za tajno ven~awe, da izbegnemo mogu}e qutwe i negodovawa. Tako sam i u~inio.

Odziv mojih roditeqa bilo je u skladu sa na{im o~ekivawima. Oni su sasvim razumeli razloge takvog sklapawa braka, bez ikakvih negodovawa prihvatili na{e obja{wewe i ~estitali nam. Kako su Nelu ve} upoznali bili su prezadovoqni na{im sklapawem braka. Jednom nedugo kasnije moj otac je, verovatno u {ali, izjavio: "Da se moj Bore nije o`enio Nelom najverovatnije je da bi postao propalica!v Ako je to ozbiqno rekao i mislio sigurno nije bio u pravu. Neli je svakako napravio veliki kompliment.

Stav Nelinih roditeqa i wene naju`e porodice bio je za nas sasvim neo~ekivan. Bili su toliko ogor~eni da su sa nama prekinuli sve odnose. [ta im je zasmetalo i za{to su bili nezadovoqni, nikada nam nisu objasnili. Meni ni danas nije razumqiva wihova tada{wa qutwa. Kada smo Nela i ja razmi{qali o mogu}im razlozima takvog pona{awa, mogli smo samo da pretpostavimo da nisu poverovali u na{e obja{wewe. Mo`da su pomislili da je Nela u drugom stawu, da }e prekinuti studije, ukratko da smo krenuli problemati~nim putem i da je najboqe da se od nas ograde.

^ak ni danas ne znamo {ta se tada kod wih de{avalo i {ta je zapravo bilo u wihovim glavama. Sa `aqewem smo prihvatili novonastalu situaciju. Moja porodica je prigrlila Nelu kao svoje dete i ona je, iako rastu`ena neshvatqivim pona{awem svojih roditeqa, u novoj porodici na{la punu za{titu i uto~i{te. Mi smo postojano nastavili svoj put, odnosno produ`ili da vredno u~imo.

Potres

Nekih pola godine iza na{eg ven~awa u podru~ju planine Biokovo danima su drmali sna`ni potresi, koji su prouzrokovali velika o{te}ewa na ku}ama, mnoge druge {tete i izuzetno uznemirili stanovni{tvo. Na podru~ju Makarske rivijere zastale su skoro sve dru{tvene i ekonomske delatnosti. ^ekalo se da to zlo, koje se oteglo na dugi niz dana, kona~no prestane. Sve to odrazilo se sna`no na Nelinu porodicu, koja je sve vreme prakti~no `ivela u sredi{tu tih neprijatnih zbivawa.

Odjednom su doneli odluku da se Nelina majka Jawa izdvoji iz te opasne sredine i uputi u Zagreb. Odsela je kod tetke Tekle, da tu do~eka kraj nevoqa. Nela i ja posetili smo je istog dana kada je stigla, da je pozdravimo. Mislili smo da nam se kona~no ukazala prilika da iz prve ruke saznamo {ta se doqe zbivalo i za{to su se oni onako poneli prema nama.

Me|utim na sva na{a pitawa majka Jawa je davala neke sasvim neodre|ene i nesuvisle odgovore, koji su se uglavno svodili na jednu ~esto ponavqanu i nejasnu izjavu.

125

"Dico moja. Ni{ta me ne pitajte! Kako ste mogli da u~inite tako ne{to?" A {ta je to "ne{to" u stvari bilo i {ta se to stra{no ili lo{e desilo nije ni poku{ala da objasni.

Tako je sve to ostalo nerazja{weno do dana{weg dana. Verujem da bismo i danas dobili isti neodre|eni odgovor, koji ne kazuje ama ba{ ni{ta. Ipak nama je oboma postalo jasno, da Nelu wena porodica ni pribli`no ne voli onoliko koliko je ona mislila ili `elela i koliko je zaslu`ivala. To je Nelu jako bolelo i sa pravom je to smatrala velikom nepravdom. I danas se ponekad pita kako su weni roditeqi imali srca da je nekada, kao malu devoj~icu, kada je imala samo 10 godina, odvoje od naju`e porodice i po{aqu kod tetke u Zagreb, da tamo `ivi, iako za to nisu postojali nikakvi opravdani razlozi.

Apsolventska ekskurzija

Studenti Elektrotehni~kog fakulteta, smera jake struje, bili su u sukobu sa svojim profesorima i u znak protesta odlu~ili su da te 1961. godine ne idu na apsolventsku ekskurziju. Wihovi profesori imali su izvanredan plan, gde i kako da provedu apsolventsku ekskurziju. Po wihovom odbijawu ponudili su nama, apsolventima smera slabe struje, da umesto wih odemo na to lepo isplanirano putovawe i mi smo to prihvatili.

Profesor Hrvoje Po`ar bio je izuzetan stru~wak i imao je veliki uticaj na razvoj elektroprivrede SFRJ. Me|u ostalim zastupao je mi{qewe da bi se vode crnogorske reke Tare boqe iskoristile ako se iz Crnomorskog sliva prevedu u Jadranski, i da }e takvim kori{}ewem wenih voda zajednica godi{we vi{e dobijati 2 miliarde KV ~asova elektri~ne energije.

Na{a ekskurzija obilazila je slede}e elektrane: hidroelektranu Peru~a na reci Cetini iznad Siwa, hidroelektranu "Split" na reci Cetini iznad Omi{a, hidroelektranu Peru~ica na reci Zeti, ispod Nik{i}a, i najstariju hidroelektranu na Balkanu, na reci Krci kod Skradina. Vo|a na{e ekskurzije bio je profesor Po`ar.

Na prvom delu ekskurzije pogledali smo obe elektrane na reci Cetini. Elektrana Split bila je u izgradwi. Gledao sam okomiti tunel, {irine dva metra, a dubine 200 metara, kroz koji je uskoro trebalo da pote~e sna`ni vodeni mlaz prema lopaticama mo}nog generatora za proizvodwu elektri~ne energije i bio zadivqen tim prizorom.

Na brodu kojim smo plovili prema Kotoru, nas dvojica studenta: moj kolega spli}anin Vlado Pili} i ja zaigrali smo preferans sa profesorom Po`arom. U trajawu ne{to vi{e od jednog ~asa profesora smo potpuno nadigrali. Svaki put kada bi zaigrao ru{ili smo ga. To se stalno ponavqalo i na kraju je odustao. Dok je odlazio od stola rekao je da smo za wega karta{ki velemajstori. Tako smo bar u ne~em nadma{ili tog velikog ~oveka.

U Kotoru su nas do~ekali predstavnici Elektroprivrede Crne Gore. Od tog trenutka do povratka na isti brod, u trajawu od sedam dana koliko smo boravili u Crnoj Gori, sve tro{kove, puta, sme{taja u hotelima, hrane, pi}a i nekoliko sve~anih ru~kova, platila je Elektroprivreda Crne Gore. Sve vreme, koje smo proveli na teritoriji te republike, bili smo wihovi gosti.

Posetili smo hidroelektranu Peru~ica, Nik{i}, Titograd, Cetiwe, Bijelo Poqe, Wegu{e, Kotor i popeli se na Lov}en. Videli smo hotel "Crna Gora" u Titogradu, za ~iju je izgradwu potro{en jednogodi{wi buxet Republike Crne Gore. Divili smo se muzejima na Cetiwu, Biqardi, velikom Wego{u i mnogim crnogorskim znamenitostima. Pogledali smo kawon reke Mora~e, u vreme kada je bio u izgradwi zavr{ni krak jadranske magistrale, koji je prolazio kroz Titograd. Pili smo nik{i}ko pivo "onogo{t", ja~ine 16 gradi, predvi|eno samo za birane goste. Jeli smo wegu{ki pr{ut, su{ene {arane i ukqeve iz Skadarskog jezera i pili izvanredno crno vino "Vranac".

Kada smo napu{tali Kotor, predstavnici Elektroprivrede Crna Gora poklonili su nam 2 miliona dinara, da nam se na|e na daqem putu. Taj smo novac potro{ili na Skradinskom buku, pored Skradina, posle razgledawa najstarije hidroelektrane na Balkanu, koja je sagra|ena 1905. godine. U restoranu pored vodopada jeli smo dalmatinski pr{ut, pe~enu jagwetinu, hleb pe~en ispod peke i pili crno dalmatinsko vino.

Smrt strica Gojka

Negde u prole}e, nekoliko meseci pre kraja na{ih studija, u porodici mog strica Gojka desile su se dve velike tragedije. Strini Savi umro je iznenada otac. Stric i strina

126

pozva{e Nelu i mene, da preuzmemo brigu o stanu i deci, za vreme dok se ne vrate sa sahrane. Mi to prihvatismo i umesto na fakultetu spremali smo ispite u stri~evom stanu, usput nadgledaju}i decu i kuvaju}i im hranu.

Dan uo~i wihovog povratka u Zagreb sti`e stra{na vest. Sedam dana posle tastove sahrane, stric Gojko je nenadano do`iveo sr~ani udar i na licu mesta izdahnuo. Tako je nesretna strina Sava, u veoma kratkom vremenu, u periodu od sedam dana, do`ivela dve te{ke porodi~ne tragedije.

Ceo wen dotada{wi `ivot bio je pun nevoqa, muka i patwi. Rat je provela kao borac za oslobo|ewe zemqe od okupatora, prete`no gladna, slabo obu~ena i obuvena. Bila je rawena, zarobqena i zatvorena u ~etni~kom zatvoru. ^etnici su je predali Nemcima pa je neko vreme provela u wihovom zatvoru. Na kraju je zamewena za jednog nema~kog oficira.

U poratnom `ivotu rodila je dvoje dece, a malo iza toga suprug joj je zatvoren i bez sudske presude odveden na robiju, na Goli otok, sa slabim izgledima da pre`ivi mu~ewa. Sa decom, izba~ena je iz dotada{weg stana i preba~ena u zajedni~ki stan, gde su je neza{ti}enu sustanari godinama {ikanirali. Radi toga {to nije htela da se razvede od supruga progawala ju je i komunisti~ka partija.

Bila je ~e{}e bez zaposlewa nego sa wim. Zbog toga je morala da decu po{aqe rodbini u Dalmaciju. Nije ih imala ~im izdr`avati. Kada je stric izi{ao iz zatvora, dugo je bio bez posla. Bio sam svedok wenih ~estih krikova, koji su odjekivali stanom, kada se iznenada no}u budila iz te{kih mora, zbog toga {to su je u snu progawali Nemci i ~etnici. Oni u to vreme nisu mogli da okupe porodicu. Tako `ive}i, proveli su zajedno nekoliko godina. Uspeli su se napokon zakratko okupiti i zajedno `iveti. Upravo tada sru~ila se na wu ta dvostruka tragedija. Strina je zbiqa morala imati ~eli~no srce da sve to izdr`i.

Ovi tu`ni doga|aji zateko{e me u veoma osetqivom polo`aju. Voleo sam i `alio strica. Wegovom sinu Veqku, mom~i}u od 12 godina, i k}erki Drini, devoj~ici od 14 godina, morao sam li~no saop{titi da im je umro otac. Bio je to za mene te`ak i vrlo tu`an zadatak. Odvojeno sam im saop{tavao tu tu`nu vest. Grlio sam ih, plakao sa wima i dugo im pri~ao o tome {ta se desilo i kako }e to morati prevazi}i. Odmah posle toga poslao sam ih odvojeno u ro|a~ke porodice, koje su imale decu pribli`no wihovog uzrasta. To sam u~inio da im ne dozvolim da se previ{e osame i suvi{e tuguju.

Strinu Savu do~ekao sam na `elezni~koj stanici. Bila je potpuno slomqena i nije imala nikakvu voqu za `ivot. Proveo sam desetak neverovatno napornih dana, te{e}i je i poku{avaju}i da je izvu~em iz duboke du{evne krize. Prisiqavao sam je da sa mnom redovno odlazi na tr`nicu i da li~no kupuje sve potrebne `ivotne namirnice za ku}u. Silio sam je da kuva hranu. Svaki dan vodio sam je na du`e {etwe po parku Tu{kanac. Poku{avao sam da joj tako povratim fizi~ku snagu i voqu za `ivotom.

Posle nekog vremena bio sam potpuno iscrpqen. Tako iscrpqen brigu o strini predao sam Neli i na 4 dana otputovao u Knin, da se bar nakratko oporavim. Po povratku zatekao sam Nelu potpuno slomqenu. Ona je ~etiri dana i ~etiri no}i neprekidno slu{ala strinino jecawe i naricawe i sve to vreme nije mogla ni da spava ni da se odmori.

Preuzeo sam ponovo brigu o strini. Tek posle mesec dana, od stri~eve smrti uspeo sam da je delomi~no smirim. Moje obaveze na fakultetu su sve to vreme ~ekale. Obja{wavao sam strini da nema drugog re{ewa ve} da mora prihvati decu i svoje obaveze u ku}i. Veqko i Drina su se posle mesec dana odsustvovawa vratili u stan, ona se nekako sabrala i tek tada, sa mnogo muke, ponovo je uspostavqen redovan porodi~ni `ivot.

To te{ko iskustvo, ste~eno u sredi{tu doga|aja vezanih za smrt bliske osobe, bilo je za mene veoma mu~no. Za mene je bilo skoro neverovatno jedno novo iskustvo, koje sam do`iveo za ona ~etiri dana kada sam se odmorao u Kninu. Moj mladi organizam kao da je iz sve snage `eleo da se izvu~e iz te mu~ne situacije. Za to kratko vreme, oslobo|en vi{ednevnih te{kih du{evnih patwi, ose}ao sam se preporo|enim i slobodnim kao nikada u ~itavom `ivotu. Ta ~etri dana udisao sam punim plu}ima i vazduh i `ivot. To me je istovremeno zbunilo. Neko vreme smatrao sam to izdajom strica, ali kasnije, kada sam dobro razmislio, shvatio sam da je sve bilo na svom mestu. Tada sam nau~io jedno novo `ivotno pravilo, a to je da `ivot ima i uvek mora imati prednost nad smr}u. Ko ne po{tuje to pravilo kre}e opasnom nizbrdicom. Upravo na tom putu nalazila se moja strina Sava i moja obaveza je bila da je sa toga puta vratim, {to sam jedva uspeo.

127

Posledwi ispiti Na prvom ispitu, posle tih te{kih doga|aja, umalo ne padoh, iako sam padawe na

ispitima ostavio davno u pro{losti. Ti tu`ni doga|aji ostavili su u meni dubok trag. Bilo mi je to jedno od najte`ih iskustava u dotada{wem `ivotu. Morao sam da povratim, kako sam ja to tada zvao, kondiciju za u~ewe, a za to mi je trebalo vreme od nekih petnaest do dvadeset dana. Opet sam zapeo i u~io. Sre}om, ostao mi je samo jo{ jedan lak{i ispit i bilo je samo pitawe vremena kada }u i wega da savladam i polo`im.

Na kraju, iako sa pote{ko}ama, polo`io sam i taj posledwi ispit. Nekako ispade da je i Nela, pribli`no u isto vreme, tako|e polo`ila zadwi ispit. Oboje smo stekli uslove da prijavimo diplomske radove. Prijavio sam diplomski rad na katedri za telekomunikacije, a Nela na katedri za signalno-sigurnosne ure|aje. U toku 1962. godine polo`io sam preostalih 5 ispita: 13.02. emisiona i UKV tehnika; 17.02. elektroakustika; 23. 02. elektronika- izborni; 14.03. signalna i telekomunikaciona postrojewa i 31.04. automatska TT postrojewa.

Diplomski rad

Diplomske radove smo Nela i ja radili preko dva meseca. Na katedri za telekomunikacije, kod profesora Vladimira Matkovi}a, dobio sam zadatak da merewem odredim glavni prometni sat u automatskim telefonskim centralama. Taj glavni prometni sat je onaj sat kada se javqa najve}e optere}ewe telefonske centrale u danu i sedmici. Izuzetno je zna~ajan za projektovawe me|uveza u telefonskim centralama.

Trebalo je da taj sat utvrdim na zagreba~koj telefonskoj centrali op{tine Pe{}enica, na brojevima koji su obuhvatali preplatnike 42.001 do 43.000. Takva merewa do tada nisu vr{ena u na{oj zemqi. Nela je radila svoj diplomski rad na katedri za sigurno-sigurnosne ure|aje, kod profesora dr Vladimira Muqevi}a.

Profesor mi je odredio mentora, koji je pratio tok mog diplomskog rada, usmeravao me i davao mi savete. Bio je to dr ing. Josip @upan, asistent profesora Matkovi}a.

I danas se se}am wegovog najzna~ajnijeg saveta, koji mi je tada dao: "Mladi kolega, kada stupite u in`ewersku praksu, dobro pazite i ~uvajte se. Ne dozvolite da vas postave za rukovodioca. Tada ne}ete raditi ono za {to ste {kolovani i zaboravqa}ete svoju struku."

Mnogo puta u toku radnog veka setio sam se tog dragocenog saveta. Dr`e}i ga se postojano, vi{e puta izbegao sam zamke koje su mi postavqali vi{i rukovodioci. Kada su me, u nekoliko navrata u toku radnog veka, poku{avali da postave na razne rukovode}e polo`aje, uvek mi je iz svesti iskrsavao savet dr @upana i ja bih se sna`no opirao tim poku{ajima. Uglavnom sam u tome uspevao.

Na osnovu nema~kih istra`ivawima, profesor Matkovi} je predavao da glavni prometni sat u sedmici pada u subotu (tada posledwi radni dan u sedmici), a u danu u posledwi radni ~as. Obimnim merewima nepobitno sam ustanovio da u Zagrebu, na op{tini Pe{}enica, glavni prometni sat u sedmici pada u ponedeqak, a u danu od 10,45 do 11,45 ~asova. Profesor Matkovi} pratio je sa velikim zanimawem moj rad i bio je jako iznena|en krajwim rezultatima mojih istra`ivawa, u koje ni najmawe nije sumwao.

Zanimqivo je da smo i Nela i ja imali odbranu svojih diplomskih radova istog dana. Zavr{etak odbrana na{ih radova poklopio se u vremenskom okviru od sat vremena. Kada smo zavr{ili odbrane na{ih diplomskih radova, sastali smo se i presre}ni jedno drugom ~estitali. Verujem da je to bio jedinstven slu~aj na Sveu~ili{tu u Zagrebu, da bra~ni drugovi diplomiraju u istom danu.

U mojoj svedoxbi o diplomskom ispitu stoje podaci: SFRJ, Elektrotehni~ki fakultet Sveu~ili{ta u Zagrebu, SVJEDOXBA o diplomskom ispitu, navedeni su li~ni podaci, navedene su sve godine studirawa: 1955-1962, smer slabe struje, pristupio je polagawu diplomskog ispita od 26.04 do 30.06.1962. godine. Diplomski ispit polo`io je sa dobrim uspjehom (to je prosek ocene sa studija), a diplomski rad: "Mjerewa prometnih vrijednosti automatske telefonske centrale", ocjena odli~an. Usmeni ispit dobar. Datum ispita 30.06.1962. godine.

Kandidat je polo`io diplomski rad sa dobrim uspjehom, te na temequ toga ispunio uvjet za naslov ELEKTROTEHNI^KI IN@EWER za slabu struju.

128

^lanovi komisije na mom ispitu bili su: doc.ing. @upan dr Josip, prof. ing. Matkovi} dr Vladimir i prof.ing. Muqevi} dr Vladimir, a predsjednik komisije za diplomski ispit bio je prof. ing. Albert Vinko.

U mojoj diplomi pi{e: FNRJ, Narodna republika Jugoslavija, Sveu~ili{te u Zagrebu. DIPLOMA elektrotehni~kog fakulteta, LE@AI] BORISLAV, ro|en 28.01.1937. godine u Kninu, u Narodnoj Republici Hrvatskoj, svr{io je nauke na Elektrotehni~kom fakutetu. Sveu~ili{te u Zagrebu priznaje mu na temequ toga fakultetsku spremu, podjequje naslov IN@EWER, izdaje ovu diplomu priznaju}i mu sva prava, koja mu po zakonu pripadaju. Broj: 706 U Zagrebu, 30 lipwa 1962. Diplomu su potpisali: dekan Elektrotehni~kog fakulteta dr ing. Hrvoje Po`ar i rektor Sveu~ili{ta: dr Vladimir Serdar.

Kao nikada do tada, osetio sam silno olak{awe. Pao mi je sa srca dugogodi{wi teret. Pored toga osetio sam veliki ponos. Posle mnogo napora i borbe sa bolestima, neima{tinom, hladno}om i drugim studentskim nevoqama postigao sam dugo o~ekivani ciq.

Nekada, kada sam po~eo studirati, nisam mogao da verujem da }u uspeti da zavr{im te te{ke i vremenski duge studije. Tokom prvih godina po~ela mi se ukazivati nada, a tek pri posledwoj tre}ini studija bio sam ~vrsto ube|en da }u ipak posti}i ciq. Tada, na samom kraju, pored olak{awa osetio sam i ogromno zadovoqstvo.

U sve~anoj prostoriji Pravnog fakulteta, onoj istoj u kojoj smo gledali dodelu po~asnog doktorata velikom Nilsu Boru, odr`ana je sve~anost dodela diploma studentima koji su zavr{ili studuje sa mnom i Nelom. Koliko se se}am ta je sve~anost odr`ana 02. 07. 1962. godine. Tu su prisustvovali moji roditeqi otac Rade i majka Du{anka, a potom mnogi Nelini i moji ro|aci i prijateqi. Ose}ao sam se predivno. U tom trenutku niko mi na svetu nije bio ravan. Diplome nam je, sa velikim osmehom i srda~no ~estitaju}i, delio dekan fakulteta, profesor Hrvoje Po`ar. Sa tog sve~anog doga|aja posedujem fotografije. Na tim fotografijama jasno je vidqiv na{ ponos zbog postignutog uspeha i zadovoqstvo zbog veli~ine doga|aja.

Proslava

Do{lo je vreme da se proslavi taj veliki doga|aj. Obavestili smo na{e ro|ake i prijateqe u Zagrebu, kao i na{u rodbinu u Makarskoj i Kninu. Proslavu smo pripremili u stanu Neline tetke Tekle. Od na{ih roditeqa prisustvovali su moj otac Rade, majka Du{anka i Nelin otac Marinko.

Proslava je sasvim uspela, a ugo|aj je bio veli~anstven. Bili smo ponosni, zadovoqni i razdragani, a gosti veseli i duhoviti. Jela su birana i pripremana po dalmatinskom ukusu. Sve je odgovaralo veli~ini doga|aja. I odjednom nad tom na{om proslavom nadvila se senka.

Nelin otac Marinko doneo je jedan prvoklasan dalmatinski pr{ut. U toku proslave popio je malo vi{e vina. Potom je po~eo gun|ati i prigovarati, zbog onog ~eka od 50 ameri~kih dolara, nekada{wi dar majci Jawi od tetka File, koji je ona prepoklonila Neli. On sa tim novcem nije imao ama ba{ nikakve veze. U polupijanom stawu gun|ao je i prigovarao, kao da je novac wegov. Vaqda ga je bila sramota i vaqda je hteo nekako opravdati ~iwenicu da od na{eg ven~awa, pa do diplomirawa, u trajawu od deset meseci, on i wegova porodica nisu Neli poslali ni cvowka.

Osim navedenog poklona od majke taj pr{ut je bio jedino {to je od porodice dobila u ~itavom tom vremenu. Wegovi prigovori nisu bili ni najmawe osnovani, a posebno nisu odgovarali tom sve~anom trenutku. Bio sam tada vrlo nagao i odlu~an. Za malo pa izbi sva|a. Bilo je to sasvim neuqudno i nepotrebno gun|awe, u izuzetno sve~anom trenutku. Zar Nelin otac nije imao ni{ta pametnije i plemenitije da izjavi povodom diplomirawa svoje k}erke i zeta na jednom od najte`ih fakulteta u zemqi i u svetu. Nije se setio da k}erki i meni ~estita na tom velikom `ivotnom uspehu. Nelina tetka, koja me je ve} dobro poznavala, uspela me je smiriti, pa je sva|a jedva izbegnuta. Od toga ostade mi zadugo neprijatano se}awe na Nelinog oca i tada{wi wegov surov i nepravi~an odnos prema vlastitoj k}erki. Jo{ jednom se pokazalo da Nelu otac ne ceni i ne voli onoliko koliko zaslu`uje i da je za wega "tu|a ku}a".

Taj nepravi~an odnos prema `enskoj deci postojao je tada u mnogim seoskim i ribarskim porodicama. @ensko dete, ma kako bilo pametno i dobro, u ve}ini porodica je

129

podcewivano. Mu{ko dete, ponekad nedovoqno bistro i glupavo, hvaqeno je podr`avano kao da je u pitawu mali knez. Neprekidno je isticano wegovo pravo na nasle|e porodi~nog imawa, iako je to zakonom bilo druga~ije ure|eno. @enska su deca, u strahu pred gnevom roditeqa i uvek `eqna wihove qubavi, gotovo robski prihvatala takvo pona{awe o~eva, a ~esto i majki.

Povratak

Profesor Vladimir Matkovi}, {ef katedre za telekomunikacije na Elektrotehni~kom fakultetu, bio je izuzetno zadovoqan mojim diplomskim radom, za koji mi je dao ~istu peticu. Postojala je u Zagrebu fabrika za telekomunikacione ure|aje "Nikola Tesla", u kojoj su se proizvodile telefonske centrale i u kojoj sam svojevremeno vr{io jednu od nekoliko obaveznih fakultetskih praksi. Bez predhodnog razgovora sa mnom, sredio je da me ta fabrika primi u radni odnos u razvojnom odelewu i da nadoknadi `eleznici sva moja nov~ana dugovawa, koja su proizlazila iz dvogodi{weg stipendirawa.

Taj postupak mog uva`enog profesora predstavqao mi je izuzetno i neo~ekivano priznawe. Zagreb sam poznavao prete`no kao grad u kojem sam patio, u~e}i, boluju}i i sirotuju}i. Nisam grad Zagreb zami{qao kao mesto gde se mo`e prijatno `iveti. Osim toga sna`no me je privla~io Knin. Taj grad privi|ao mi se kao naj~arobnije mesto na svetu, pa nisam `eleo da ostanem u Zagrebu. Nela i ja bili smo stipendisti `eleznice i imali smo obaveze prema tom preduze}u. I Nela je zavolela Knin i bila sasvim saglasna da u wemu `ivimo.

Kada je Nelin tetak Ante ~uo {ta mi nudi profesor Matkovi}, ukqu~io je svoje ratne veze. Wegovi prijateqi imali su znatan uticaj na politi~ki i ekonomski `ivot u Zagrebu. Tetak nam je saop{tio da }emo Nela i ja, ako ostanemo u hrvatskoj prestonici, preko wega u roku od godinu dana, sigurno dobiti stan. On nas je veoma voleo, i bio je voqan da u~ini sve {to je bilo u wegovoj mo}i, da nas nagovori da ostanemo u wegovoj blizini. Me|utim, i Nela i ja toliko smo `eleli da odemo iz Zagreba da smo, pored svih tih izvanrednih ponuda, na kraju ipak odlu~ili da odemo u Knin. Svima koji su nam `eleli pomo}i srda~no smo zahvalili na wihovim naporima i poverewu.

Na samom kraju, spakovali smo na{e stvari, pozdravili se sa prijateqima i rodbinom i krenuli na put. Tetak Ante se toliko ra`alostio da je zaplakao kao malo dete. Govorio ja da se vi{e nikada ne}emo videti. I nama je bilo te{ko u trenutcima rastanka, ali smo postojano nastavili slediti na{ zami{qeni `ivotni put.

Negde oko 10.07.1962. godine seli smo na voz, poneli sa sobom ono malo stvari, koje smo stekli u toku studija, otputovali i sre}no stigli u Knin. Pred nama je bilo novo poglavqe na{eg `ivota.

Kada se osvrnem na moje studentske dane, prosto ne mogu da verujem da sam sve to do`iveo, da sam preturio preko glave tolike brige, bolesti i siroma{tvo i da sam toliko toga video i nau~io i na kraju diplomirao. Verujem da je `ivot svakog studeta poseban, da predstavqa mno{tvo raznih de{avawa, te{ko}a, utisaka i zanimqivih doga|aja, a da je moj studentski `ivot samo jedan od bezbroj sli~nih.

Moje studije su za mene bile velika {kola `ivota. Pored ste~enog znawa i diplome in`ewera, postao sam iskusniji, poboq{ao svoj moral, stekao duhovnu snagu i veliku odlu~nost za dono{ewe mnogih predstoje}ih va`nih `ivotnih odluka. Pre nepunih sedam godina oti{ao sam iz Knina kao neiskusan mladi}, a vratio se u Knin, kao zreo, obrazovan i odgovoran ~ovek, sasvim spreman da se uhvati u ko{tac sa mnogim novim izazovima `ivota.

130

131

SADR@AJ

PREDGOVOR ................................................................................................................................ 1 DETIWSTVO .............................................................................................................................. 3

Po~etak seoba, 4Prvo se}awe, 5Drugo seqewe, 5Po~etak Drugog svetskog rata, 5Ponovna seqewa, 5Izbegli{tvo i odlazak na Sinaj, 6Polazak, 6Strah, 7Otok @irje, 7Otok Vis, 8Polazak za Italiju, 8Bombardovawe Visa, 8Nastavak puta, 9Italija, 9Na putu ka Sinaju, Port Said, El [at, logor br. 3, Hrana, Vlast, [kola, Nesta{luci, @ivot u kampu, Zau{ci, Poseta ameri~kim vojnicima, Dobri i zli qudi, Dobre vesti, ^etnici, Kurir, Povratak u otaxbinu, U \evrskama, Nastavak osnovnog obrazovawa, Na granici gladi, Zdrava hrana, Rad i igre, Duhovni `ivot, Poroci, Bajke, Seoske radne zadruge, Slepi ro|ak, Zavr{etak osnovnog {kolovawa

NI@A GIMNAZIJA ............................................................................................................. 27 U [ibeniku, Zlostavqawa, Nov `ivot, Provizacija i redovi, Riba, Gimnazija, Grad, Batine, Povremeno u selu, Male prevare, Bajami, Neverovatne papu~e, [ah, Preseqewe u Knin, Poru{eni grad, Kninska kupali{ta, Stara gimnazija, Povreda, Kwige, Zaseban stan, Vera, Marke, Ujak, Re{o, Radio-aparat, Nova zgrada gimnazije, Te`ak `ivot, Obnova grada, @elezni~ka stanica, Otac i wegovi Bukov~ani, \a~ki dom, Bura, Pelin, ^amac, Informbiro, Robija{, Masovno {kolovawe, Navija~, Pubertet, Du`ina `ivota, Nao~are, Ribarewe, [ah, Mala matura

VI[A GIMNAZIJA .............................................................................................................. 49 Po~etak, Sestre, Zakqu~avawe ku}e, Rusi, Nuklearna bomba, Propaganda, ^uvawe vrlina u~enika, Pionirska i omladinska organizacija, [kolske zabave, Gradske zabave, Letovawe, Moji prijateqi, Razonoda, Korzo, Raspusti na selu, Baba Mara, O~ev stric, ]uk, Ro{ki slapovi, Raspusti u gradu, Utopqenik, Zna~ajni kninski profesori, Vaso, Neven, Mar{al, Dru`ina Pere Kvr`ice, Biblioteka, Alka, Dru{tvo za telesni odgoj (DTO), Izvi|a~i, Tvr|ava, Tenis, Pazarni dani, Ribarske ve~eri, Dinara, Porodica Blo, Manastir Krka, Kra|a vo}a, Velika matura, Maturalna ekskurzija, Sre}na vremena

PO^ETAK STUDIJA ............................................................................................................. 75 Nedoumica, Put u Zagreb, Kona~an izbor, Velika promena, Veliki grad, Stanovawe, Po~etak, Hrana, Ribqi restoran "Pula", Tu{kanac, Obaveze, Stric, Prvi ispiti, Prva qubav, Veliko razo~arawe, Preferans, Drugovi, Smrt babe Mare, Sputwik, Sestra, Televizija, Nogomet, Pleuritis, Druga godina, Druga qubav, Babu{ka, Nelini prijateqi, Neobi~no prijateqstvo, Tetka iz Amerike, Stari Zagreb, Filmovi, Zimski ispiti, Tuberkuloza, Bolnica, Velike odluke, Poboq{awe, Zanimqivi pacijenti, Napu{tawe bolnice, Ku}no le~ewe, Nesporazumi, Nastavak u~ewa, Nesavestan lekar, Pravi~na nagrada, Studenatske demonstracije, Kazna, Priprema odmazde, Zakqu~ci

ZAVR[ETAK STUDIJA ..................................................................................................... 103 Najboqi profesor, Seqewa po gradu, Gazdarica, Kanarinac, Paprike, Starica, Staza slonova, Studentska soba, Druga soba, Be`awe preko granice, Mario Lanca, Studentska svadba, Pala~inke, Nostalgija, Kum, Nacionalizam. Ro|aci, Stri~eva deca, Tre}a soba, @eqe, Sve boqi student, Stav ro|aka, Dolazak Nele u Knin, Uzvratna poseta, Nelin brat, Godine sazrevawa, Studije iznad svega, Zanimqivi ispiti, Privilegija zbog uva`enog ro|aka, ]udqivi profesori, Savet profesora, Velikan, Kod sestre, Mija i ^kaqa, Ba~varijada, Voza~ki ispit, Stipendija, Kraj bolesti, Uspesi, Prosidba, Ven~awe, Nastavak u~ewa, Nezadovoqstvo, Potres, Apsolventska ekskurzija, Smrt strica Gojka, Posledwi ispiti, Diplomski rad, Proslava, Povratak