predsednik skupštine opštine zvezdara RADUL JOVANOVIĆmapa.urbel.com/silverlight/510/510-tekst.pdf · 7.av0d za urbanizam i projektovanje broj detaljni urbanistiČki flam naselja

E T A L J M 1 M B A I I i T I Č K I P L A N

N A S E L J A

V E L I K I N I D K R I L U E

o ^албГ^^гЛ^-О ^>С>Л.

v- JicÔXos ^ jSLm ^ Дл^С-*&*>» •>-

vM_XD <-| vv vA, . /Ч __ Дј Ј) Уј О_ ~~

^rtSLe^ V

predsednik skupštine opštine z v e z d a r a

R A D U L J O V A N O V I Ć

7.AV0D ZA URBAN IZAM I PROJEKTOVANJE

B r o j

D E T A L J N I U R B A N I S T I Č K I FLAM N ASELJA

V E L I K I MOKRI LUG

4 6 2 7 / 8 6

BEOGRAD, decembar 1987.godine.

7 N V E S T I T 0 R : GRADSKA S I Z ZA KOHUNALNS Đ E L A T H 0 S 7 I G R A D J E V IN S K O Z E M L J I Š T E I FUTEVE

N O S IL A C I Z R A Đ E ZAVOD ZA URBAN IZAM I PROJF.KTOVANJE- BEOGRAD

RADNI TIM ZAVODA ZA URBANIZAM I PROJEKTOVANJE

RUKOVODILAC TIMA:SINTEZA:

SAOBRAĆAJ:SLOBODNE POVRSlNE:VODOVOD I KANALIZACIJA: ELEKTRIKA I TT: GASIFIKACIJA:EKONOMIJA:OHO:GEODEZIJA:PRAVNI ASPEKT:SINHRON PI.AN:TEHNICKA SARADNJA:

SARADNJA NA IZRADI DUP-a:PIRO "KOSOVOPROJSKT"- OOUR ZAVOĐ ZA GEOTEHNIKU

PIRO "KOSOVOPROJEKT" - OOUR ZAVOD ZA TEOTEHNIKUSEKTOR "HIDROINŽENJERING" -

GRADSKI GEODETSKI ZAVOD -

GRADSKI ZAVOD ZA STATISTIXU GRADSKI ZAVOD ZA PLANIRANJE

vesna StefV e s n a S t e f a n o v r e , d k ^ T i n g Y a r h .

Drasâ* 8 & Š S № & , đ i p l . i n g . a r h .

B o ž i d a r T o l j e v i ć j d i p l . i n g . g r a d j .

Veljko Ljubibratić,dipl.ing.hort. Slobodan StAepanović,dipl.ing.gradj. Bata Radjenovi^TdiprTTng.el.D r a g a n P r o t i ć , d l p l . i n g . m a s .

Andp© AEx»«M »tJ^c fd i p l - « c c .

P e t a r M a r k o v ,d x p l . i n g . a r h .

P.odol j u b T o m a n i ć , d i p ! . i n g . g e o d .

M r B l a g o j e P e t r o v i c , d i p l . p r a v n i k

M o m c i l o S a v i c , d i p l . e l . t e h n .

S r .e žana Ž i v k o v i ć , d i p ! . a r h . t e h n .

D u š i c a S t e f a n o v i e . d i p l . a r h . t e h r . e ^ C. G r o z d a n a P o p o v i ć ,d i p l . e l . t e h n .

J a s m i n a R a d o s a v l j e v i ć , d i p l . g r a d j . t e h n .

M i l o m i r M i t r o v i ć , i n g . g e o d .

- I n ž e n j e r s k p - g e o l o š k a i s t r a ž i v a n j a t e r e n a

- I d e j n o r e š e n j e r e g u l a c i j e p o t o k a i b r a r . e - r e t e n z i j e

- A z u r i r a n e g e o d e r s k e i k a t a s t a r s k e p o d l o g e ; e l e s i e r i t i z a o b e l e ž a v a n j e pa r e e l a

- P o d a c i o s t a n o v n i š t v u

- P r o g r a m s k o - p r o s t o r n i e l e m e n t !

KOMUNALNE RADNE ORGAH1ZACIJE

OOUR "BEOGRADSKI VODOVOD"OOUR "BEOGRADSKA XANALIZACIJA"RO PIT SEKCIJA ZA RAZVOJ RO ELEKTRODISTRIBUCIJA RO ENERGOGAS RO C-S5RO BEOGRAD-PUT RO ZF.LBNILO-BSOGRADG R A D SK I ZAVOD ZA ZDRAVSTYENU ZASTITU

- 3 -

S A D R Ž A J :TEKSTUALNI ĐEO ELABORATA - KNJIGA I DEQ I - 0PŠTI DEO1 . 0 . Pravni osnov za izradu, donošenje i sprovodjenje

DUF-a naselja Veliki Mokri Lug2.0. Povod za izradu DUP-a 3-0. Cilj izrade ĐUP-a4.0. Tok javne rasprave

DEO II - USLOVI ZA UREDJEHJE PROSTORA

1.0. Graniea DuP-a sa popison katastarskih parcels2.0. u'slovi u odnosu na stečene urbanisticko-pravne

obaveze i objekte koji se zadržavaju, odnosno •jklan ja ju

3.0. Opšti uslovi za uredjenje prostora u pogledu planiranih nar.ena povrsina

4.0. Posebni uslovi za uredjenje prostora4 .1. Kolektivno stanovanje4.2. Stanovanje u objektima u nizu4.3. Ina'ividualno stanovanje4.4. Prareći sadržaji stanovanja4.4.1. Osnovna škola4.M.2. Dečje ustanove4.4.3 . Oytall central«! sačržaji5-0- Pojedinacni uslovi za uredjenje prostora5.1. Uslovi za tehničku infrastrukturu 5-7.1. Hidrotehnička roreža i postrojenja 5-1.2. Elektriena mreža i postrojenja5.1.3. IT nreža i postrojenja5.1.4. Gasovodna rcreza i postrojenja 5-2. Uslovi za javni gradski saobraćaj 5-3- Uslovi za saobraćajne površine5--Ч. Uslovi za uredjenje rekreativnih i zelenih površina5.5. Uslovi za uredjenje i zaštitu životne sredine5.6. Uslovi sa stanovišta inženjersko-geoloskih

istraž i vanja

- 4

5-7- Mere zaštite od eienentarnih i drugih nepogoda i uslovi od ir.teresa za OHO i DS

5.8. Uslovi za izgradnju ekonoir.skih objekata za potrebe poljoprivrednih domacinstava

5.9. Tehno-ekonomski uslovi5.10. Uputstvo za saradnju u toku razrade i

sprovodjenja plana

DEO III - OBRAZLOŽENJE DUP-aA - POSTOJECE STANJE I STECENE 0BAVE2E

i .0. Priroani uslovi2.C. Stvoreni uslovi2. 1 . Stanje planiranja i sfcečene obaveze2.1.1. Odr.os prema šir-ој okolini2.1.2. Iz DUP-a naselja V.M. Lug iz 1977.2.2. Postojeće stanje nanene površina i

gradjevinskog fonda2.3- Odnos ovog prema DIJP-u iz 1977.2.4. Plan uklanjanja objekata postojećeg

gradjevinskog fonda2.5. Postojeći objekti koji se zadržavaju2.6. Parcele sa donaćinstvima koja se bave

?oljoprivredon2.7. PosLojeće stanje javnog gradskog saobraćaja2.8. Postojeće stanje saobraćajnih površina2.9. Postojeoe stanje slobodnih i zelenih površina2.10. Postojeće stanje tehničke infrastrukture2.10.1. Hlđrotehnička infrastruktura2.10.2. Snergecska infrastruktura2.10.3. TT infrastruktura

- 5 -

B - OBRAZLOŽENJE REŠENJA DUP-a

1.0. Opis osnovnog radno-metodološkog postupka2.0. Opis osnovnih koncepcijskih opredeljenja 3-0. Opis i obrazloženje rešenja DU?-a•4.0. Obrazloženje rešenja tehničke infrastrukture4.1.- Hidrotehnička mreža i postrojenja4.2. Električna mreža i postrojenja4.3. TT rareža i postrojenja4.4. Gascvcdna r.reža i postrojenja 5-0. Obrazloženje rešenja JGS6.0. Obrazloženje rešenja saobraćajnih površina7.0. Obrazlcženje rešenja uredjenja slobođnih

i zelenih površina

DEO IV - U fi 3 0 - E K 0 *» 0MSXЛ ANALIZA

- 6 -

GRAFIČKI DEO ELABORATA - KNJICA I

1. Detaljna namena zemljištai/s Detaljna namena zemljišta - Osnovni

urbanistički pokazatelji korišćenja2. Prikaz steeenih urbanističkih obaveza

i objekata koji se zadržavjau i ruse3. Regulaciona i nivelaciona rešenja pla-

niranih površina i objekataUrbanističko rešenje saobraćajnih površina

5. Urbanističko rcšcnjc vodovodnc tnreže i postrojenja

6. Urbansitičko resenje kanaiizacione mreže i postrojenja

7. Urbanističko resenje regulacije Mokroiuš- kog potoka, retenzije i brane

б. Urbansitičko rcšenje energetske creze i postrojenja

9. Urbanističko rešenje TT mreže i. postrojenja

10. Urbanističko rešenje gasifikscije11. Urbanističko rešenje rekreativnih i

zelenih površina12. Analitičko-geođetski element! za

oosležavar. je

'3- Skupni prikaz rešenja - Osnovni Sinhron plan

Ii;- Plan parcelacije

R 1:1000

R 1 :1 0 0 0

R 1:1000

S 1 :10 0 0

R 1:1000

I 1 : 1 0 0 0 1 : 1 0 0 0

D O K U M E N T A C I J A - K N J IG A I I

- DUP N A S E L J A V E L I K I M O KR I LUG -

1. PROSTOHNO-PROGRAMSK I E L E H B N T II U S L O V I ................................................ P r i l o g I

2 . INŽENJEHS ICO -GEOLOŠKA I S T R A Ž I V A N J ATEREHA .................................................. P r i l o g I I

3 . AŽU R IR A N A GEODETSKA PODLOGA S A GRANICOMPLANA, R = 1 : 2 5 0 0 .................................... L i s t 1, 1 ’

4 . POSTOJECE S T A N JE O RAD JEV IN SKO G FONDA I SAO D RAC AJ a R = 1 : 1 0 0 0 ............................ L i s t 2

5 . POSTOJECE S T A N J E T S H N IČ K EIN F R A S T R U K T U R E ? R = 1 : 1 0 0 0 .................... L i s t 3, 3 ’

6 . POSTOJECE S T A N JE Z E L E N I L A R = 1 : 2 5 0 0 L i s t 4,

7 . IN Ž E N J E H S K 0 GEOLOŠKAKAHTA T E R E N A ............................................ L i s t 5 , 5 ’

3 . O R I J E N T A C IO N O K E Š E N J S F I Z I Č K ES T K U K T U h E .................................................... L i s t 5

DEO I - OPŠTI DEO

1.0. PRAVNI 0SN0V ZA IZRADU, DONOSENJE I SPROVODJENJE DETALJNOG URBANISTlCKOG PLANA

Izvori pravne regulative u kojiraa зе sadrži pravni osnov za pripremanje, donošenje i sprovodjenje Detaljnog urbanističkog plana naselja Veliki Mokri Lug nalaze se u:- Zakonu o planiranju i uredjenju prostora ("SI. glasnik SRS", br. 27/85. i 5/86),

- Odluci o Generalnom urbanistickom planu Beograda ("SI. list grada Beograda", br. 17/72, 31/83, 2/85. i ...../87),

- Oaluci o postupku za i2radu i donošenje, sadržaju i sprovodjenju detaljnih urbanističkih planova ("SI. list grada Beograda", br. 28/86) i u

- Odluci o pripremanju Detaljnog urbanističkog plana naselja Veliki Mokri Lug ("Si. list grada Beograda", br..... /87)*

Prema Odluci o Generalnom urbanistickom planu Beograda (o.c.) područje obu'nvaćeno ovim DUP-om namenjeno je:

- stanovanju u delovima Grada retke izgradjenosti sa indeksom izgradjenosti do o,8, gustinora naseljenosti do 2oo st./hai spratnošću od prizemlja do P+4

- javnom 2elenilu i- zaštitnom pojasu pored auto-puta.

Shodno odredbaraa članova 5. i 9. Odluke o postupku za izradu i donošenje, sadržaju i sprovodjenju DUP-ova (o.c.), Skupština opštine Zvezdara donela je Odluku o priprenanju ovog planskog dokumenta kojom je precizirala sve potrebne urbanističke i pravne pararaetre za pripremanje, donošenje i sprovodjenje predmetnog DUP-a.Programom uredjenja prostora u 1987. godini sa programom izrade planske dokumentacije ("SI. list grada Beograda", br. 35/111/86 predvidjeno je donošenje ovog planskog dokumenta (odeljak "Stanovanje", t. 56).

K Ovom Oalukom je stavljena van snage Odluka o pripremanjuizmena i dopuna Odluke o DUP-u naselja Veliki Mokri Lug ("SI. list grada Beograda", br. 15/85. i 21/86).

- 2 -

Isto tako, Programom urcdjivanja gradskog gradjevinskog zen- ljišta i putne privrede GSIZ-a za komunal.ne delatnosti, gradjevinsko zemljiste i puteve za 1987. godinu ("SI. list grada Beograda", or. 35/111/36) u odeljku "B" t. 32" predvidjcna je izrada ovog planskog dokunenta.

Buduci da se ovim planskim dckumentom obuhvataju zone poro- dienog stanovanja, ovaj planski dokument sadrži plan parcelacije sa .idjenim rešenjima saobraća jnio.a i infrastrukture shodno čl. 39- Cdluke o postupku za izradu i donošenje, sa- đržaju i sprovodjenju ĐUP-ova.

Ovorn Odiukom o DUP-u naselja Veliki Mokri Lug:1) Stavlja se van snage Odluka o Detaijnom urbanističkom

planu naselja Veliki Mokri Lug ("SI. list grada Beograda", or. 13/77. i 17/83),

2) Menja se Oaluka o DUP-u dela savremenog auto-puta Beo- grad-Niš od Ulice Presernove do "Laste1' ("SI. list grad a Beograda". br. 16/77) u tea saislu što deo površina na- menjen zaštitnor. zeier.ili; menja namenu u povrsine za izgradnju dela brane retenzije i za zaštitno zeienilo.Odluka o DUP-u zone saocraćajr.ih usluga i javnih skladi- šta pored auto-puta Beograd-Nis ("SI. list grada Beograda", br. 28/79) u tom sraisiu što se delovi površina nasenjenih menja ju u povšrine za izgradnju koinunalne infrastrukfcure.

3) Odluka o DUP-u oetiri mesne zajecnice na podrueju opština Zvezdara i Voždovac ("SI. list grada P.eograda", or. 1/78) u ton; smisiu sto površina namenjer.a saobraeajnici menja namem; dela u površine za javno zeienilo, delova za rfgulaciju vodotoka, a delom za izgradnju brane retenzije,

Takodje, ©vom Odiukom o DU?-u stavljaju se van sr.age:I) Rešenje c lokaciji i urbnaističko-tehničkim uslovima za

izgradnju dela savremenog puta Beograd-Niš ("Si. list grada Beograda", br. 4/75) u tom sraisiu što se deo povr- šine nanenjen putnom zaštitora pojasu dorade postojeceic DUP-u naselja Veliki Mokri Lug sa namenom zastitnog zelenila.

- 3 -

2) Rešenje o Lokaicji i urbanističko-tehničkia uelovima za regualciju Mokroluškog potoka od brane retenzijo- uzvodno ("SI. list grada Beograda", br. 15/77).

Ovaj Đetaljni urbanistički plan zasniva se na 61. 28. Zakonao planiranju i uredjenju prostora cl. 6, st. 2. Odluke o GUP-u Beograda, čl. 7. Odluke o postupku za izradu i donoše- nje, sadržaju i sprovodjenju ĐU?-ova, na Odluei o pripremanju ovog planskog dokuoenta i na koncepcijama citiranog GUP-a Beograda.

2.0. P0V0D ZA IZRADU DUP-aZa naselje Veliki Kokri Lug uradjen je 1977. godine Đetaljni urbanistieki plan. Ovim planom predvidjena je gustina naseljenosti oko 90 m2/st na bruto površini mesne zajednice od 74,27 ha.Izaena i dopuna GUP-a Beograda do 2000-te godine (fcbruar 1985) kojora je predvidjeno i raeionalnije korišćenje gradskog gradjevinskog zemljišta, bila je neposredni povod za pokretanje incijative za izradu novog DUP-a naselja Veliki Mokri Lug.Mogućnost povećanja gustina naseljenosti na ovom prostoru otvorila je mogućnost povećanja ukupne korisne površine novoplaniranih objekata koji jedini učestvuju u naknadi troškova za uredjenje gradjevinskog zemljišta, shodno čla- nu 23- Odluke o gradskom gradjevinskom zemljištu.

Po ranijem DUP-u ukupna novoplanirana povšrina objekata bila je nedovoljna da podrciri troškove uredjenja zemljiš- ta pa se, praktično, i nisu mogli sprovesti eiljevi izrade ovog planskog dokursenta.

Dalje, ovaj Detaljni plan obuhvata i podrueje Mokroluskog potoka sa branoa retenzijora kod "Laste", budući da je

- ц -

regulacija potoka neophodan uslov kako za saniranje po-atojećeg atanja, bako i za avaku dalju izgradnju na ovom

k]proatoru.

Shodno avemu ovorne, Skupatlna SO Zvezdara donela je odluku o pripremanju Detaljnog urbaniatiekog plana naselja Veliki Mokri Lug, kojom je DUP iz 1977. stavljen van snage.

3.0. CILJ IZRADE DUP-a

Osncvne pretpostavke na kojima se zaaniva izrada plana aaa- tcje ae u eledeêtn:

Izradom plana iznaći r-ešenje koje će, poštujući postignute prostorne i funkcionalne vrednoatl, iapuniti ave ualove optimalne urbane obnove - rekonatrukcije, izgradnje i opre- manja naselja mrežorn i postrojenjima tehnicxe infrastrukture.

Oatvariti optimalni razmesfcaj atanibrsoih, pratećih i ostalin kapaciteta planiranih DUP-om.

Izradom plana uakladiti faze razvoja i rea.lizacije pođručja tako da one predatav.1 jaju celine do realizaeije ukupnog rešenja.

Iznaćii. rešneje kojim ce зе u najvećoj meri o:noguciti uiaga- nje ličnih sredstava u stacnbenu izgradnju.

Podrucje plana je na taj r.ačin povećano za oko 40 ha (u odnosu na plan lz 19/(7. Usled prošlrenja teritorije, granioa ovog DUP-a zahvata i male delove tri DUP-a sa kojima se granici, formalno ih menjajući.

DEO II - USLOVI ZA UREDJENJE PROSTORA

- 5 -

1.0. GRANICA DUP-a SA P0PIS0M KATASTARSKIH PARCELA

Detaljni urbanistički plan obuhvata deo teritorije роз- tojeće mesne zajednice Veliki Mokri Lug i ograr.icen je:- sa severa granicom DUP-a zone saobracajnih usluga i javnih skladišta pored autoputa Beograd-Niš;

r. sa istoka, do veze SMT sa autoputem Beograd-Nis, DUP-om dela savreraenog autoputa Beograd-Niš, od Ul. Prešernove

. .;.do "Laste" i Lok. i UTU za izgradnju dela savremenog puta Beograd-Nis od km 590+600 do km 597+600;

- sa istoka u nastavku, zapadnom regulacijom autoputa Bg o - ■ grad-Niš;- sa juga, komplekson Titovog gaja (granica odredjena u saradnji sa nosiocem izrade Izmene i dopune DUP-a Tito-

•_ vog gaja);- sa .zapada, zapadnom regulacijom Mokroluškog potoka.

POdručje plana u celini obuhvata teritoriju planirane mesne zajednice (P=72,36) i deo teritorije javnog zelenila duž'istočne padine Mokroluškog potoka. Severno od saobracajnice koja se vezuje na autoput (i objekata sa njene ‘severne strane), javno zelenilo se prostire do autoputa. Ukupna površina javnog zelenila van podrucja mesne zajed-

’ nice i ostalih sadržaja šireg značaja iznosi ^3,23 ha..Dup zahvata površinu od 115,59 ha.

• ’ Površina kompleksa obuhvaćcna granicom DUP-a prikazana je na grafickom prilogu pod nazivom "Ažurirana geodetska pod-

• • loga*1 R s 1:2500 i obuhvata sledoće kstastarske parcele ili njihove delove:

- 6 -

KO Veliki Mokri Lug P = 1:2500

Delovi parcela: 623, 769, 615/1, 615/2, 613, 607/1, 606, 605/2,.605/1, 762, 632, 598/2, 597, 596, 561/3,595/1,595/2, 59*, 593, 592/2, 763, 318/4, 317, 316,315, 314, 313, 312/1, 312/2, 312/3, 312/4,311/2, 311/3, 310/1, 310/2. 309, 308, 307, 306, 230,254/1, 254/2,2555, 303, 302/1, 302/2, 301, 300,299/1, 299/2, 293, 297/1, 334, 333, 332, 331/1,331/2, 331/3, 33 0, 38/4, 384/7; 332/3, 383,

... • 380/1 , 380/2, 380/3, 380/4, 375/1, 376/1, 374/1,372, 376/2, 376/3, 377/2, 378, 379/1, 379/2,387/2, 386, 766/2, 586/2, 587, 577/1, 575/1,575/2, 576, 574, 568/2, 568/4, 568/1, 567, 566,562, 563, 560/1, 559/1, 556s 535/2, 636/3, 636/4,637, 638, 639, 640, 641, 645/1, 645/2, 646/1, 646/2, 647/2, 268/1, 645/1, 648/2, 645/1, 650, 767/2,654/8, 706, 654/9, 654/4, 654/3, 654/1, 654/7,704/1, 774/2. 703/1, 702, 701/2, 700/1, 700/2,699/10, 699/2. 777/1, 739/1, 740/3, 740/2, 739/2, 1209/1, 1209/2, 1209/3, 1209/7. 1210/1, 1211/1, 1242/1. 1765/1, 1243, 1244/1, 1245/1, 1245/2,1246/2: 2207/2, 1462/3. 1794, 146', 1793, 1480, 1481, 1482, l4?4/2, 1483, 1475, 1795/1, 1485/3, 1489,1488, 1492, 1493, 1494/1, 1494/2, 1506, 1508, 1669, 1673, 1668, 1666, 1664/1, 1664/2, 1664/3, 1661, 1659/2, 1658, 1655, 1630/1, l631/?; 1631/2, 1798/1, 1620, 1619, 1621, 1627/1. 1627/2, 1627/3, 1627/4, 1533/1, 1533/2, 1802/1. 1535, 1546, 1547: 1548/1, 1548/2, 1549, 1551/1, 1551/2, 1553/1; 1553/2,1414, 14Ц, 1412, 1408, 1407, 1406, 1787/1, 1405/2, 1405/3, 1786, 1293/3, 1305/1, 1305/2, 1303, 1302/1, 1302/2, 1301/2, 1774, 1297/1, 1296/1, 1771/1, 1169, 1168, 1768, 1167, 1161, 1160, 1756, 1462/1,

- 7 -

Cele parcele: 297/2, 297/3, 297/9, 304/2, 305/3, 329, 304,- ,305/1,-305/2, 328/1, 328/2, 328/3, 327/1, 327/2,

: 327/3, 326, 325/1, 325/2, 325/3, 324, 323, 322/1,322/2, 321, 320, 319, 384/1, 384/2, 384/3, 384/4,

. ; 384/5,.384/6, 764/1, 385/1, 385/2, 590/1, 590/2,. Sv590/3, 589, 588, 591/1, 591/2, 591/3, 591/4,573,.. 561/1, 561/2, 558, 557, 636/1, 636/2, 634/1,

634/2,-634/3, 633/1, 633/2, 633/3, 670/1, 670/2,670/3, 670/4, 670/5, 669/1, 669/2, 644, 6*5/3,

. 668, 273/1, 631/1, 631/2, 630/1, 630/2, 629, 628,675, 676, 678/1, 678/2, 681, 682, 683, 684/1,684/2, 684/3, 685, 686, 687, 688, 771.- 772, 671,672/1, 672/2, 673, 674, 689/1, 689/2, 680/1, 68C/2,691, 690/1, 690/2, 690/3, 690/4; 773, 774/3, 665/1, 665/2, 666/1, 666/2, 666/3, 667/1, 667/2, 667/3,667/4, 667/5, 664/1, 664/2, 663/1, 663/2, 662/1,662/2, 662/3, 662/4, 661/1, 661/2, 660/1, 659/1,659/2, 659/3, 658/1, 658/2, 657/1, 657/2, 656,655/1, 655/2, 655/3, 655/4, 655/5, 655/6, 655/7,655/8, 655/9, 655/10, 655/11, 655/12, 655/13,655/14, 655/14, 655/15, 655/l6; 655/17, 655/18,655/19, 655/20, 655/21, 655/22, 655/23, 655/24,655/25, 655/26, 654/2, 654/6, 653, 652/1, 652/2r 652/3, 652/4, 651/1, 651/2, 651/3, 624, 627/1,627/2, 677, 679/1, 679/2, 679/3, 679/4, 692, 693/1, 693/2, 694/1, 694/2, 775, 695, 696/I, 696/2, 696/З, 696/4, 776/1, 698/1, 698/2, 697/3, 69815, 699/3, 699/1, 1205, 1207/1, 1207/2, 1206/1, 1206/6, 1205/3, 1208/7, 1208/7, 1208/2, 1208/9, 1205/4: 1204/1, 1203/1,1202/1, 1763/2, 1763/3, 1763/4, 1763/5, 1763/6,1763/7, 1763/8, 1763/1, 1203/8, 1762/2, 1762/4,1217/1, 1217/2, 1217/3, 1217/5, 12)7/7; 1215/1,1215/2, 1215/5, 1215/10, 1215/3, 1764/4, 1764/7, 1764/6, 1216/1, 1216/2, 1216/4, 1219/1, 1219/2, 1220/1,1220/2, 1221/1, 1221/2, 1224/1, 1224/2, 1224/3,1224/4, 122^/5, 1224/6, 1225/1, 1225/2, 1225/3,1225/4, 1228/1, 1228/2, 1227/1, 1227/2, 1226/1,1226/2, 1 2 2 6/2 , 1226/3, 1226/4, 1226/5, 1223/1,1223/2, 1223/3, 1223/4, 1223/5, 1223/0, 1223/7,

8

1222/1, 1222/2, 1218/1, 1218/2, 1218/3, 1762, 1193/1,1193/2, 1193/3H91/1, 1191/2, 1191/3, 1191/4, 1192/1,1192/2, 1190/1, 1190/2, 1761/1, 1761/2, 1761/3, 1761/4,1197/1, 1197/2, 1197/3, 1190/4, 1197/5, 1197/6, 1197/7,1197/8, 1197/9, 1197/10, 1197/11, 1198/1, 1198/2, 1198/3, 1198/4, 1198/5, 1199/1, 1199/2, 1192/3, 1201/1, 1201/2, 1201/3, 1195/1, 1195/2, 1195/3, 1195/4, 1760/2, 1760/3, 1189/1, 1189/2, 1188/1, 1188/2, 1187/1, 1187/2, 1186/1, 1186/2, 1186/3, 1186/4, 1186/5, 1185/1, 1185/2, 1184/1, 1184/2, 1182/1, 1182/2, 1182/3, 1182/4, 1182/5, 1182/6,1183, 774/3, 697/1, 697/2, 697/3, 697/4, 697/5, 697/6,697/7, 697/18, 697/11, 1178, 1179/1, 1179/2, 1180/1,1180/2, 1760/1, 771, 1773, 1750/1, 1174/3, 1174, 1176,1759, 1283/1, 1283/2, 1283/3, 1283/4, 1283/5, 1283/10, 1283/21, 1282/1, 1282/2, 1282/3, 1282/4, 1281/1, 1281-/2, 1281/3, 1281/4, 1281/5, 1281/6, 1281/7, 1281/8, 1281/9, 1281/10, 1177/1, 1177/2, 1177/3, 1175, 1174/1, 1274/2,1274/2, 1274/3, 1274/4, 1274/5, 1275, 1770/2, 1276/1,1276/2, 1276/3, 1276/4, 1276/5, 1276/6, 1276/7, 1272,1271/1, 1271/2, 1271/3, 1271/4, 1271/5, 1271/6, 1271/7, 1271/8, 1271/9, 1270, 1770/3, 1269/1, 1269/2, 1269/3,1273/1, 1273/2, 1273/3, 1273/**, 1267/1, 1267/2, 1267/3, 1267/4, 1267/7, 1268/1, 1268/2, 1268/3, 1268/4, 1263/5- 1768/4, 1768/5, 1768/6, 1260/1, 1260/2, 1260/3, 1260/4, (1260/5, 1259/1, 1259/2, 1259/3, 1259/*», 1259/5, 1259/6, 1259/7, 1259/8, 1259/9, 1261, 1262/1, 1262/2, 1262/3,1262/4, 1262/5, 1262/6, 1263/1, 1263/2, 1263/3, 1264,1265/1 , 1265/2, 1265/3, 1265/4, 1265/5, 1266/1, 1771/2, 1771/3, 1771/4, 1771/5, 1771/6, 1771/7, 1771/8, 1771/8, 1289/1, 1289/2, 1289/3, 12 8 9/4, 1289/5, 128 9/6 , 1289/7, 1289/8, 1289/7, 1288/1, 1288/2, 1287/1, 1287/2, 1286/1. 1286/2, 1285/2, 1285/3, 1285/5, 1265/3, 1285/5, 1284/1. 1284/2, 1284/3, 1284/4, 1171', 1170/1, 1170/2, 1170/3,1166, 1165, 1164, 1163, 1157, 1162/1, 1162/2, 1296/2, 12S6.S, 1295/1, 1295/2, 1290/1, 1290/2, 1290/3, 1290/4,1290/5, 1290/6, 1290/7, 12 9 0/8, 1290/9, 12 9 0/1 0 , 1290/2:,

9

1290/12, 1290/13, 1290/14, 1290/15, 1290/16, 1290/17, 1290/18, 1291/1, 1291/2, 1291/3, 1291/*, 1291/5, 1291/6, 1291/7, 1773, 1292, 1293/1, 1293/2, 1294, 1426/1, 1426/2, '1427/1, 1427/2, 143?, 1428, 1429/1, 1*29/2, 1428/6,1*30/6, 1431/1, 1430/8, 1430/1, 1433/1, 1433/7, l*33/&, •1434/1, 1434/2, 1434/2, 143*/*, 1*34/5, l*3*/6, l*3*/l8, 1*3*/26, 1*34/27, l*3*/30, 1434/3*, l*3*/35, 1*35/1, 1*35/2, 1435/3, 1*35/*, 1*35/5, 1788/3, 1280/1, 1280/2, •1280/3, 1280/*, 1280/5, 12 8 0/6 , 1280/7, 1280/8, 1280/9, 1280/10, 1280/11, 1280/12, 1279, 1278, 1277/1, 1277/2, 1277/3, 1772/2, 1772/*, 1436, 1*37 , 1*38/1, 1*38/2,1791, 1*39, 1**0, 1**1, 1**2, 1789/1, 1**3, 1***, 14*5, 1*46/1, 1446/2, 1446/3, 1446/6, 1788/*, 1*47/1, 14*7/2, l**7/3, 14*7/*, l**7/5. 1*47/6, 14*7/7, 1**7/8, 1**7/9, 1*47/10, 1 **7/11, 1**7/12, 1789/1, 1789/2, 1789/3,1789/4, 14*8/2, 1*48/3, 1448/4, 1*48/5, 1448/6, 14*8/7, 1**9/1, 1**9/2; 1**9/3, 1**9/*, 1**9/5, 15*9/6, 1**9/7, 1449/8, 14*9/9, 1449/10, 14*9/11 14*9/12, 14*9/13, 14*9/1*, 1449/15, 14*9/16, 14*9/17, 1**9/l3, 1*50/1, 1450/2, 1*50/3, 1450/4, 1*51/1, 1451/2, 1*52/1,1 *52/ 2 , 1 *52/ 3 , 1 * 5 2 / 4 , 1770/1, 1770/2, 1770/3, 1770/ * ,

1770/5, 1770/6, 1770/7 , 1770/8, 1770/9, 1770/10, 1770/11,

1 *5 3 / 1 , 1 *53/ 2 , 1 * 5 3 / 3 , 1 * 5 3 / * , 1453/5 , 1453/6,. 1453/7,

• -1453/8, 1454/1, 1 * 5 * / 2 , 1454/3, 1 4 5 4 / * , 1454/5, 1 * 5 * / o ,

1 * 5 * / 7 , 1 * 5 * / 8 , 1 259 /13 , 1258/1 , 1258/2, 1257, 1256,

1255/1 , 1255/2, 1255/3, 1 2 S 5 / * , 1255/5, 1255/6, 1255/7,

1 2 5 5 / 1 * , 1255/15, 1 2 5 * / 1 , 1 2 5 */ 2 , 1253/1, 1253/2,

* 2 5 2 / 1 , 1252/2, 1252/3 , 1 2 5 2 / * , 1252/5 , 1252/6, 1252/7,

1252/8, 1252/9, 1252/10 , 1251/1,- 1251/2 , 1251/3, 1251 / * ,

1251/32 , 1251/13, 1 2 5 1 / 1 * , 1251/15 , 1251/16, 1251/17,

1251/18 , 1251/19, 1 251 /20 , 1251/21 , 1251/22, 1251/23,

1 2 5 1 / 2 * , 1250, 1 2 * 8 / 1 , 1 2 *8 / 2 , 1 2 * 8 / 3 , 1 2 * 8 / * , 1 2 *8 / 5 ,

1 2 *8 / 6 , 12 *8/ 7 , 1249/1 , 1 2 *9 / 2 , 1 2 *9 / 3 , 1769/1, 1769/4,

1769/5, 1766/1, 1766/2 , 1766/3, 1229/1, 1229/2, 1229/3,

t - 1229/4 , 1230, 1231/1, 1231/2, 1232/1, 1232/2, 1232/2,

*1 2 3 2 / 3 , 1232/ * , 1232/5 , 1233/1 , 1233/2 , 1233/3, 1 2 3 3 / * ,

1233/5 , 1 2 3 3 / 6 , 1 2 3 3 / 7 , 1 2 3 3 / 8 , 1 2 3 3 / 9 , 1 2 3 3 / 1 0 , 1 2 3 3 / 1 1,

123**/1, 1 2 3 ^ / 2 , 1 2 3 4 / 3 , 1 2 3 4 / 4 , 1 234/5 , 1 2 3 ^ / 6 , 1234/7 ,

1 2 3 - / 8 , 1 2 3 4 / 9 , 1 2 3 4 / 1 0 , 1 2 3 4 / 1 1 , 1 2 3 4 / 1 2 , 1 2 3 4 /1 3 , 1234/1.4

12 3 4 /1 5 , 1 2 3 5 / 1 , 1 2 3 5 / 2 , 1 2 3 5 / 3 , 1 2 3 5 / 4 , 1 2 3 5 / 5 , 1236/6 ,

1 2 3 5 / 7 , 1 2 3 5 / 8 , 1 2 3 5 / 9 , 1 2 3 5 / 9 , 1 2 3 5 / 1 0 , 1 2 3 5 / П , 12 3 5 /1 2 ,

1 2 3 5 / 1 3 . 1 2 3 5 / 1 4 , 1 2 3 5 / 1 5 , 1 2 3 6 / 1 , 1 2 3 6 / 2 , 1 2 36/3 , 1 2 3 6 / 4 ,

1 2 36/5 , 1 2 3 6 / 6 , 1 2 3 6 /7 , 1 2 3 6 / 8 , 1 237/1 , 1 2 3 7 / 2 , 1 2 3 7 / 3 ,

1 2 3 7 / 4 , 1 2 3 8 / 1 , 1 2 3 8 / 2 ; 1 2 3 9 / 1 , 1 239/2 , 1 2 3 9 / 3 , 1239/4 ,

1239/5 , 1 2 3 9 / 6 , 1 2 3 9 / 7 , 1 2 3 9 / 8 , 1 2 3 9 / 9 , 1 2 3 9 / 1 0 , 1 2 3 9 /1 1 ,

1764 , 1 2 4 0 / 1 , 1 2 4 0 / 2 , 1 2 4 0 / 3 , 1 2 4 0 / 4 , 1 2 4 0 / 5 , 1240/6,

12 4 0 / 1 , 1 2 4 1 / 2 , 1 2U 1 / 3 , 1 2 4 1 / 4 , 1 2 4 1 / 5 . 1 2 4 2 / 3 , 124 2 / 4 ,

1 7 9 ^ / 2 , 1 7 9 4 / 4 , 1 2 4 6 / 1 , 1 2 4 7 / 1 , 1 2 4 7 / 2 , 1 4 6 0 , 1459, 1 459/2 ,

1 4 58/1 , 1 4 5 8 / 2 , 1457.. 1 456 , 1455 , 1 792 , 1 796 , 1485/1,

14 65/2 , 1 4 8 4 / 1 , 1 4 3 4 / 2 , 1 7 9 3 / 2 , 1 7 9 8 / 3 , 1 7 9 8 / 4 , 1798/5 ,

1 4 90/1 , 1 4 9 0 / 2 , 1 4 9 1 / 1 , ‘ 4 9 1 / 2 , 1 7 9 0 / 1 , 1 7 9 0 / 3 , 1790/5 ,

1790/6 , 1 7 9 0 / 7 , 1 7 9 0 / 8 , ' 7 9 0 / 9 , 1 7 9 0 / 1 0 , 1 5 1 3 / 1 , 1513/2 ,

1 5 1 3 / 3 , 1 5 1 3 / 4 , 1 5 1 3 /5 , 1 5 1 3 / 6 , 1 5 1 3 / 7 , 1 5 1 3 / 8 , 1513/9 ,

1490/3 , 1 5 * 4 / 1 , 1 5 1 4 / 2 , 1 5 1 4 / 3 , 1 5 1 4 / 4 , 1 5 1 4 / 5 , 1 5 14/6 ,

1 5 1 4 / 7 , 1 5 1 4 / 8 , 1 5 1 4 / 9 , 1 5 1 4 / 1 0 , 1 5 1 4 / 1 1 , 1 5 1 4 / 1 2 , 1 5 1 4 / 1 3 ,

1 5 1 4 / 1 4 , 1 5 1 4 / 1 5 , 1 5 1 4 / 1 6 , 1 5 1 4 / 1 7 , 1 5 1 4 / 1 8 , 1514/19,

1 5 1 4 /2 0 , 1 799 , 1 5 1 5 / 1 , 1 5 1 5 / 2 , 1 5 1 5 / 3 , 1 5 1 5 / 4 , 1515/5 ,

1 515/6 , 1 5 1 5 / 7 , 1 5 1 5 / 8 , 1 5 1 5 / 9 , 1 5 1 5 / 1 0 , 1 5 1 5 / П , «515/12 ,

1 5 1 5 / 1 3 . 1 5 1 5 / 1 4 , 1 5 1 5 / 1 5 , 1 5 1 5 / 1 6 , 1 5 1 5 / 1 7 , 1515/18,

1 5 1 5 / 1 9 , 1 5 1 5 / 2 0 , 1 5 1 5 / 2 1 , 1 5 1 5 / 2 2 , 1 5 1 5 / 2 3 , 1515/24,

1 5 1 5 / 2 5 , 1 5 1 6 / 1 , 1 5 1 6 / 2 , 1 5 1 6 / 3 , 1 5 1 6 / 4 , 1 5 1 6 /g, 1 5 1 6 /6 ,

1 516/7 , 1 5 1 6 /8 , 1 5 1 6 / 9 , 1 5 1 6 / 1 0 , 1 5 1 6 / 1 1 , 1516/12 , 1 5 1 6 / 3 3 #

1 5 1 6 / 1 4 , 1 5 1 6 / 1 5 , 1 5 1 6 / 1 6 , 1 5 1 6 / 1 7 , 1 5 1 6 / 1 3 , 1516/19 ,

1 5 1 6 / 2 0 , 1 5 1 6 / 2 1 , 1 5 1 2 / 1 , 1 5 1 2 / 2 , 1 5 1 2 / 3 , 1 5 1 2 / 4 , 1 5 1 2 / 5 ,

1 5 1 2 / 6 . 1 5 1 2 / 7 , 1 5 1 1 / 1 , 1 5 1 1 / 2 , 1 5 1 1 / 3 , 1 5 1 1 / 4 , 1511/5 ,

1 511/6 , 1 5 1 1 / 7 , 1 5 1 6 / 2 2 , 1 5 1 0 / 1 , 1 5 1 0 / 2 , 1 5 1 0 / 3 , 1510/4 ,

1 510/5 , 1 5 1 0 / 6 , 1 5 1 0 / 7 , 1 5 1 0 / 8 , 1 5 1 0 / 9 , 1 5 1 0 /1 0 , 1 5 1 0 / 1 1 ,

1 5 1 0 / 1 2 , 1 5 1 0 / 1 3 , 1 5 0 9 / 1 , 1 5 0 9 /2 , 1 5 0 9 / 3 , 1509/4 , 1 5 09/5 ,

1 509/6 , 1 5 0 9 / 7 , 1 5 0 9 / 8 , 1 5 0 9 / 9 , 1 5 0 9 / 1 0 , 1 5 0 9 / П , 1 5 1 6 / 2 3 ,

1 5 1 6 / 2 4 , . 5 1 7 / 1 , 1 5 1 7 / 2 , 1 5 1 7 / 3 , 1 5 1 7 / 4 , 1 517/5 , 1517/6 ,

1 517/7 , 1 5 1 7 / 8 , 1 5 1 7 / 9 , 1 5 1 7 / 1 0 , 1 5 1 7 / 1 1 , 1517/12 , 1 5 1 7 / 1 3 ,

1 5 1 7 / 1 4 , 1 5 1 7 / 1 5 , 1 5 1 7 / 1 6 , 1 5 1 7 / 1 7 , 1 5 1 7 / 1 8 , 1517/19 ,

15 18/1 , 1 5 1 8 / 2 , 1 5 1 8 / 3 . 1 5 1 8 / 4 , 1 5 1 8 / 5 , 1 5 1 3 /6 , 1 5 18/7 ,

1518/8 , 1 5 1 8 / 9 , 1 5 1 8 / 1 0 , 1 5 1 8 / 1 1 , 1 5 1 3 / 1 2 . 1 5 1 8 /1 3 , 1 5 1 8 / 1 4 ,

1 5 1 8 / 1 5 , 1 5 1 8 / 1 6 , 1 5 1 8 / 1 7 , 1 5 1 8 / 1 3 , 1 5 1 8 / 1 9 , 1518/20 ,

-10 -

11

1 5 1 8 / 2 1 , 1 5 1 8 / 2 2 , 1 5 1 8 / 2 3 , 1 5 1 8 / 2 * , 1 5 1 8 / 2 5 , 1 5 1 8 / 2 6 , 1518/27

1 5 1 8 /2 8 , 1 5 1 8 / 2 9 , 1 5 1 8 / 3 0 , 1 5 1 8 / 3 1 , 1 5 1 8 / 3 2 , 1 5 1 8 /3 3 , 1 5 1 8 / 3 *

1 5 1 8 / 3 5 , 1 5 1 8 / 3 6 , 1 5 1 9 / 1 , 1 5 1 9 / 2 , 1 5 1 9 / 3 , 1 5 1 9 / * , 1 5 1 9 /5 ,

1 5 1 9 /6 , 1 5 1 9 /7 , 1 5 1 9 /8 , 1 5 1 9 / 9 , 1 5 1 9 / 1 0 , 1 5 1 9 / 1 1 , 1 5 1 9 /1 2 ,

' 1 5 1 9 / 1 3 , 1 5 1 9 / 1 * , 1 5 1 9 / 1 5 , 1 5 1 9 / 1 6 , 1 5 1 9 / 1 7 , 1 5 1 9 / 1 8 , 1 5 1 9 / 1 9

1 5 1 9 / 2 0 , 1 5 1 9 / 2 1 , 1 5 1 9 / 2 2 , 1 5 1 9 / 2 3 , 1 5 1 9 / 2 * , 1 5 1 9 /2 5 , 1519/26

1 5 1 9 / 2 7 , 1 5 1 9 / 2 8 , 1 5 1 9 / 2 9 , 1 5 1 9 / 3 0 , 1 5 1 9 / 3 1 , 1 5 1 9 / 3 2 , 1 5 1 9 / 3 3

1 5 1 9 / 3 * , 1 5 1 9 / 3 5 , 1 5 1 9 / 3 6 , 1 5 1 9 / 3 7 , 1 5 1 9 / 3 8 , 1 5 1 9 / 3 9 , 1519 / * 0

1 5 1 9 / * 1, 1 5 1 9 / * 2 , 1 5 1 9 / * 3 , 1 5 1 9 / * * , 1 5 1 9 / * 5 , 1 * 2 * / 1 , 1 * 2 * / 2 ,

1 * 2 5 / 1 , 1 * 2 5 / 2 , 1* 0 7 / 2 , 1 * 2 2 , 1 * 2 3 / 1 , 1 * 2 3 / 2 , 1 * 2 1 / 1 , 1 * 2 1 / 2 ,

1 * 2 1 / 3 , 1 * 2 1 / * , 1 * 2 1 / 5 , 1 * 2 1 / 6 , 1 * 2 1 / 7 , 1 * 2 1 / 8 , 1 * 2 1 / 9 ,

1 * 2 1 / 1 0 , 1 * 2 1 / 1 1 , 1 * 2 1 / 1 2 , 1 * 2 1 / 1 3 , 1 * 2 1 / 1 * , 1 * 2 1 / 1 5 , 1 * 2 1 / 1 6 ,

1 *2 0 / 1, 1 * 2 0 / 2 , 1 *39, ' 1 * 1 8 / 1 , 1 * 1 8 / 2 , 1 * 1 7 , 1 7 8 8 / * , 1788/5 ,

1 7 8 8 / 2 , 1 * 1 6 / 1 , 1 * 1 6 / 2 , 1 * 1 5 , 1 7 8 8 / 2 , 1 7 8 8 / 1 , 1 7 8 8 / 1 0 , 1 7 8 8 / 1 1 ,

1 5 * 0 / 1 , 1 5 * 0 / 2 , 1 5 * 0 / 3 , 1 5 * 0 / * , 1 5 * 0 / 5 , 1 5 * 0 / 6 , 1 5 * 0 / 7 , 1 5 * 0 / 8 ,

1 5 * 0 / 9 , 1 5 * 0 / 1 0 , 1 5 * 0 / 1 1 , 1 5 3 9 / 1 , 1 5 3 9 / 2 , 1 5 3 9 / 3 , 1 5 3 9 / * ,

1 5 3 9 / 5 , 1 5 3 9 /6 , 1 5 3 9 / 7 , 1 5 3 9 / 8 , 1 5 3 9 / 9 , 1 5 3 9 / 1 0 , 1 5 3 8 / 1 , 1 5 3 8 /2 ,

1 5 3 8 / 3 , 1 5 3 8 / * , 1 5 3 8 / 5 , 1 5 3 8 / 6 , 1 5 3 8 / 7 , 1 5 3 8 / 8 , 1 5 3 8 / 9 , 1 5 2 8 /1 0 ,

1 5 3 8 / 1 1 , 1 5 3 8 / 1 2 , 1 5 3 8 / 1 3 , 1 5 3 8 / 1 * , 1 5 3 8 / 1 5 , 1 5 3 8 / 1 6 , 1 5 3 8 /1 7 ,

1 5 3 8 / 1 8 , 1 5 3 8 / 1 9 , 1 5 3 8 / 2 0 , 1 5 3 7 , 1 5 3 6 , 1 5 * 5 , 1 5 * * / 1. 1 5 * * / 2 ,

1 5 * 3 / 1 , 1 5 * 3 / 2 , 1 5 * 3 / 3 , 1 5 * 3 / * , 1 5 * 2 / 1 , 1 5 * 2 / 2 , 1 5 * 2 / 3 , 1 5 * 2 / * ,

1 5 * 1 / 1 , 1 5 * 1 / 2 , 1 5 * 1 / 3 , 1 5 * 1 / * , 1 5 * 1 / 5 , 1 5 * 1 / 6 , 1 8 0 1 /1 , 1 8 0 1 / 1 0 ,

1 8 0 0 , 1 5 2 0 /1 , 1 5 2 0 / 2 , 1 5 2 0 / 3 , 1 5 2 0 / * , 1 5 2 0 / 5 , 1 5 2 0 / 6 , 1 5 2 0 /7 ,

1 5 2 0 / 8 , 1 5 2 0 / 9 , 1 5 2 0 / 1 0 , 1 5 2 6 / 1 , 1 5 2 6 / 2 , 1 5 2 6 / 3 , 1 5 2 6 / * ,

1 5 2 6 / 5 , 1 5 2 6 / 6 , 1 5 2 6 / 7 , 1 5 2 6 / 8 , 1 5 2 6 / 9 , 1 5 2 6 / 1 0 , 1 5 2 7 / 1 , 1 5 2 7 /2 ,

1 5 2 5 / 1 , 1 5 2 5 / 2 , 1 5 2 5 / 3 , 1 5 2 5 / * , 1 5 2 5 / 5 , 1 5 2 5 / 6 , 1 5 2 5 / 7 , 1 5 2 5 / 8 ,

1 5 2 5 / 9 , 1 5 2 5 / 1 0 , 1 5 2 5 / 1 1 , 1 5 2 5 / 1 2 , 1 5 2 5 / 1 3 , 1 5 2 5 / 1 * , 1 5 2 5 / 1 5 ,

1 5 2 5 / 1 6 , 1 5 2 7 / 1 7 , 1 5 2 5 / 1 8 , 1 5 2 5 / 1 9 , 1 5 2 5 / 2 0 , 1 5 2 5 / 2 1 , 1 5 2 5 / 2 2 ,

1 5 2 5 / 2 3 , 1 5 2 8 /1 , 1 5 2 8 / 2 , 1 5 2 8 / 3 , 1 5 2 8 / * , 1 5 2 9 / 1 , 1 5 2 9 /2 ,

1 5 3 0 / 1 , 1 5 3 0 / 2 , 1 5 3 0 / 3 , 1 5 3 0 / * , 1 5 3 0 / 5 , 1 5 3 0 / 6 , 1 5 3 1 , 1 5 3 2 / 1 ,

1 5 3 2 / 2 , 1 5 3 * , 1 6 2 8 , 1 8 0 6 , 1 6 2 9 , 1 6 6 0 , 1 5 2 1 / 1 , 1 5 2 1 / 2 , 1 5 2 1 / 3 ,

1 5 2 1 / * , 1 5 2 1 /5 , 1 5 2 1 / 6 , 1 5 2 2 / 1 , 1 5 2 2 / 2 , 1 5 2 2 / 3 , 1 5 2 2 / * , 1 5 2 3 / 1 ,

1 5 2 5 / 2 * , 1 5 2 3 / 2 , 1 5 2 3 / 3 , 1 5 2 3 / * , 1 5 2 3 / 5 , 1 5 2 3 / 6 , 1 5 2 * / 1 , 152*/2,

15 2 * / 3 , 1 5 2 * / * , 15 2 * / 5, 1 5 2 */ 6 , 1 5 2 * / 7 , 1 5 2 * / 8 , 15 2 * / 9 , 1 5 2 * /10,

1 5 2 * / 11.

U 3lučaju neslaganja izmedju brojeva parcela i podrueja koje je utvrdjeno analitičko geodetskim elementima kao predmet ovog DUP-а vazi granica utvrdjena u grafičkom delu elaborata pod nazivora "Ažurirana geodetska podloga" 1:2500, iz DokuraentaciJe plana.

♦

- 12 -

2.0. USLOVI U ODNOSU NA STEČENE URBANISTIČKO-PRAVNE . OBAVEZE I•03JEKTE KOJI SE ZADRŽAVAJU, ODNOSNO

UKLANJAJU

DUP naselja V.M.Lug iz 1977- sadržao je u sebi elemente za parcelaciju na osnovu koje su uraajeni planovi parcelacije za nekoliko blokova i izdati urbanističko-rtehnički uslovi za 32 objekta. Grupacija izmedju ulica Dvar.aesta nova i Trinaesta nova promenila je namenu i to od zemljišta za porodicno stanovanje u ĐUP-u iz 1977. u zercljište za stanovanje u nizu. U okviru ove grupacije izdati su urbanistieko-tehnicki uslovi za 5 objekata i to 1981. i 1982. Kako izgradnja ovih objekata do danas nije zapoceta, a rok va- žnosti uslova je istekao, oni i nisu prihvaćeni kao obaveza u ovoa DUP-u. Kako se parcelacija iz DUP-a 77. godine znatno razlikuje oe katastarskog stanja i od postojećcg stanja na terenu, i kako je ovom prilikom izvrseno detaljno snimanje parcela, tin je zauzeo stav, u dogovoru sa predsta- vnikom Geodetskog zavoda da prilikom nove parcelacije treba u najvećoj neri poštovati postojeće stanje na terenu.

U grafiekorn prilogu IT?rikaz stecenih urbanistiekih obaveza i prikaz objekata koji se zadržavaju i koji se ruse", objekti koji se ruše razdvojeni su u tri kategorije kao što je opisanc u Delu III tekstualnog dela, pcglavlje A, tačka 2.4.

Za objekte koji se zadržavaju važe uslovi navedeni u delu "Uslovi za uredjenje prostora" pod tackofn ■••3-, s r.aporae- norc da se postojeci objekti koji prelaze aaksimalnu spratnost i imaju spratnost P+2 kao takvi zadrzavaju. Ovi objekti posebno su označeni u grafickom prilogu "Rc-gulaciono i nivelaciono rešenje planiranih površina i objekata", R=l:1000.

Objekte koji se zadrzavaju moguće je adaptirati , d.ogradji- vati ili prezidjivati u skladu sa posebnim uslovima datirr. za objekte individualnog stanovanja. Ipak, ukoliko se radio objektu koji ne drzi gradjevinsku liniju ostalih cbjeka- ta u ulici, potrebno je da se, prilikom dogradr.ji, toj liniji približava, ili prilikon prezidjivanja, da se u nju uklapa.

opSti uslovi za uredjenje prostora u .POGLEĐU PLANIRANIH HAMENA POVRŠINA

Područje DUP-a naselja Veliki Mokri Lug (115,59 ha) cine dve globalne namene 1 to:- teritorija mesne zajednice (stambenog korapleksa) 72,35 ha- teritorija sireg znacaja (javno zelenilo, rcgulacija po-

toka i brana - retenzija, saobraćajnica I rcda, proizvodno zanatstvo, rekreaeija-vrtovi, zaštitno zelenilo) ......................................... . »43,23 ha

I • - • • ............... . 4'kako je to i odredjeno Izmenama i dopunama GUP-a Beograda do 2000-te godine.

Stanovanje u okviru teritorije mesne zajednice pripada VII tipu izgrad jenosti - stanovanje u delovina grada retk_e_Jj£=- gradjenosti, varijetet nova naselja (visespratjie ili mesq- vite Tzgradnje).Prostorno-programski uslovi i elementi za ovo naselje dati su u celini u Dokunetnaciji DUP-a.

Obziroa da se u slučaju ovog naselja radi o dogradnji i obnovi postojećeg naselja, nemoguć.nosti njegovog sirenja i geotehnickih uslovi jenosti, ovim plar.om poštovana su načel- na opredeljenja GU?-a, uz izvesna odstupanja od pokazatelja datih za ovaj tip izgradjenosti, ali jos uvek u skladu sa pro3torno programskin usloviraa i elementirca.

U okviru podrucja mesne zajednice (površine 72,30 ha), pri- vodjenjen zemljista planiranoj nameni, ostvariti gusinu naseljenosti od 135 st/ha, indeks izgradjenosti 0,5, sa ukupno 9.760 stanovnika i to:- izgradnjora objekata kolektivnog stanovanja na površini od 9,36.ha, ukupne BGP 99.^50 m* (+ 10%), prosecne eta- žnosti 3 ,^6.

- izgradnjora stam.benih objekata^ u nizu, na površini od , 3,95 ha, ukupne BGP 23-240 rc* (-► 10%), spratnosti P+1.

- 14 -

izgradnjoa' novih, zamenon, prezidjivanjem, dogradnjom i adaptacijom postojecin objekata individualnog stanovarija, na površini od 37,4? ha, rnaksimalne BGP 1*2.330 m2 za 646 objekata, spratnosti ?, P+1, P+1+Pk i izuzetno P+2.zgradnjora (rekonstrukcijom, dogradnjom) pratećih sadrža- ja za potrebe mesne zajednice, kao sanostalnih objekata i u prizemljima objekata kolektivnog Isfcanovanja na povrsini od 4,66 ha ukupne 3G? 22.400 m2 (+ 5%);

- uredjenjem slobodnih površina u okviru površina za stanova nje i.prateće sadržaje, a posebno površina za rekreaciju i javnih zeienih površina - parkova;

- rekonstrukcijom i izgrađnjon saobraćajnih površina kao po- vršina 23 kretanje vozila i njihovo parkiranje i kretanje pesaka, ukupne površine 13,91 ha. Parkiranje vozila uz individualno stnaovanje je u okviru parcels, a uz kolektivno stanovanje ostvariti 3.2 stanovnika po nestu za parkiranje. Takodje, izgraditi i okretnicu za vozila javnog gra dskog saobraeaja, sa pratećim objektina.

U okviru tericorije DUP-a van mesne zajednice (*3,23 ha)obezbediti:- regulisanje Mokroluškog potoka i njegovcg kraka, što pri- rodr.ijos obracos kosir.a, uz poštovanje tehr.ičkih uslovai izgradnju brane-retenzije nizvodno (kod "Laste”) na ukupnoj površini od 5,56 ha;

- izgradnju (i rekonstrukciju) saobraćajnice I reda (1,76 ha) kao veze naselja na put Beograd-Niš u Mokrolušku uiicu;

- izgradnju objekata male privrede (proizvodnog zanatstva) na povrsini oc 0,67 ha ukupne 3GP 2100 rn2 (- 10%);

- pripremu zemljišta na ukupnoj povrsini od 2 .3 9 na za dodelu (na način koji utvrde Mesna zajednica i SO Zvezd?.- ra), licir.a, organizacijama, škcli i si., kao pcjedinačnih površina za obradu (povrtr.jaci, baste i si.) u rekreativne svrhe;

- 15 -

- uredjenje pojasa zaštitnog zelenila uz saobraćajnicu Beograd-Nis na povrsirii od 2,56 ha, najmanje sirine 20 □ od ivičnog pojasa puta, i izgradnju fizičkih prepreka za zaštitu od buke u okviru ovog pojasa,

- uredjenje povrsina javnog zelenila, ukupne površine 30,29ha.

*.0. P0ŠEBNI USLOVI ZA UREDJENJE PROSTORA

4.1. Kolektivno stanovanje (9,36 ha) [

U okviru ovog tipa stanovanja, a u del ovima mesne zajednice označenim na grafičkom prilogu br.1 , ostvariti rnogu- ćnost izgradnje ukupno 99.*50 m2 ( 10%) bruto razvijene gradjevinske površine. Površina starabenih etaža je releva- ntan pokazatelj za dalju razradu - izdavanje uslova za uredjenje prostora, i za svaku grupaciju odredjenog tipa stanovanja, po blokovima, u grafickom prilogu br. la data je bruto razvijena gradjevinska povrsina (iz koje proizilaz* svi ostali pokazatelji).

Povrsina stambenih etaža po stanovniku iznosi 23,5 m*/st., odnosno *.23* stanovnika u objektima kolektivnog stanovanja.Broj stanova se raože nienjati u zavisnosti od njihove veli- čine, odnosno od potreba budućih korisnika.

Prema "Orijentacionom rešenju fizičke sturkture" iz dokumentacije DUP-a, to iznosi 1.353 stana prosečne bruto razvijene površine 73,50 m5, odnosno 1.*60 stanova prosečne bruto površine 68,15 m* (prosečna veličina stana po GUP-u).

Frostorno funkeionalna organizacija objekata treba da u na- jvećoj meri prati urbo-morfološke i arhitektonske cdlike postojećeg tkiva i da ih unapredi. v

Najveci broj objekata kolektivnog stanovanja postaviti severno od Ulice drugs nova.

- 1 6 -

Objekte postavljati linearrio duž lilica formirajucl tako matricii :.sa. • jasno . izraženini' step'e'r.or. "pri'vatncsti" prostora, od:.trga', pi'jace,' parka, ulice preko predbaste i objekta, do unutrašnjeg dvorišta-bašte ur.utar bloka.Svi ovi' pr.o3tori treba da dobiju svoju jasnu prostornu i funkcionalnu definisanost, omedjenost i individualnost. U ulicaaa koje povezuju tačke javnog okupljanja i ciji je značaj 'time naglašen, u prizeml jim'a pojedinih objekata kolektivnog stanovanja planirati povrsine za delatnosti - ce- ntralne sadrzaje.- ^

Sami:objekti treba da zadrže oblikovne i, u izvesnoj aeri, funkcionalne odlike individualnog stanovanja - zgrade pre- laznog tipa - ind. - .'.kolektivno,Spratnost je najviše ?+3, a i to sano u delu postojećeg i planiranog centra mesne zajednice - zoni najvećih okupljanja. Ostali objekti kolektivnog stanovanja imaju sp_ca_tnos-t

i0P+2+Pk (potkrovlje - deo stambene^'povrsine) . Spratnošt se raeuna od višeg dela terena.Gabariti objekata treba da budu relativnc malih dimenzija sa jedni.Ti, dva ili tri mala stana na etazi.Star.ovi su dvostrano ori jentisani.

Preporuka je da objekti budu saruostalni iii male jediniee u nizu. Srnisljena kombinacija ova dva tipa je požcljna, radi štc veće raznolikosti i individualnosti prostora.

Objekti kolektivnog stanovanja kao samostalne jediniee e o- gu se medjusobno približiti i na 4-5 lb, radi ušt-ede u ze- mljištu. LI ton slučaju, na bočne strane mogu biti orijer.tisan sano роиоспе prostorije.

Objekti kolektivnog stanovanja kao jediniee u nizu mogu se or ganizovati tako da na jednoj etaži jediniee budu sarao jedan stan. Stepenište se ôže izbaciti ispred гаспе jediniee u predbaštu. Treba težiti da štc vise jedinica ima direktan i zaseban pristup spolja. 2avisno od potreba, mcže se menja- ti raspon jedinica i time dobijati različite vcličine stanova. Grupaciju od najvise šest objekata - lamela.fornira- ti kao jedinstven prostorni sklop uz potenciranje raznolikosti svak e lamele.

- 17 .

Objekti treba da budu medjusobno roznovrsni.Ukoliko se grupacija objekata gradi presa istom projektu, raznovrsnost treba postići kombinovanjen razlicitih arhi- tektonskih elemenata i aetalja (ulaza, prozorskih otvora, ispusta, boje i si.). Kod jedinica u nizv treba oblikova- no i likovno izdvojiti svaku jedinicu.

Svaki objekat ili grupaciju objekata kolektivnog stanovanja sa pripadajućim dvorištem treba ograditi.

Svi objekti, osia onih kod kojih je prizemlje rezervi3ano za delatnosti, ioaju predbaštu sa niskom ogradoc od zivi- ce ili zidanu, tako da ujedno raože služiti i kao kiupa za sedenje. Objekti su udaljeni najnanje 5 л. od parkinga, što zajedno sa sirinom trotoara odrc-djuje dubinu predbašte (na- jčešće 2-3 m.). U pojasu od 50 cc. uz ogradu predbašte ne treba saditi veće rastinje jer se taj pojas rezerviše za prolazak mreže elektroinstalacija i gasovoda.

Sprovesti ujednaćenu visinsku regulaciju i kose krovne po- vršine sa raogućira prostornira naglascima na njima.

Garaže u sklopu objekata nisu planirane ali u zavisnosti od dalje projektantske razrade raoguće ih je predvideti ukoliko za to postoje povoljne terenske mogućnosti.

4.2. Stanovanje u objektima u nlzu(individualni objekti u nizu)(3,95 ha)

U delovioa stambenog kompleksa planiranih za ovaj tip izgradnje, ostvariti mogućnost izgradnje objekata u grupaci- Jana jednospratnih lacnelnih sklopova, ukupne bruto razvijene gradjevinske površine 23.2*0 m2 (* 10%), za 775 stanovnika.

Prema "Ori jentacionora rešenju fizičke strukture" to iznosi 166 objekata. Po pravilu jedan objekat je ujedno i jedan stan, što iznosi 166 stanova prosečne velicine 1*0 ra2.

Bruto razvijena površtna stana iznosi 30 m7 po stanovniku. Spraknost ovih objekata iznosi P+1.Grupaciju - niz formirati najvise od 5 (izuzetno) 7 objekata.- 1 аве1 а, kao jedinstven prostorni sklop, pri čeou je potrebno ostvariti raznovrsnost - indivtdualnost svake lanele.Priiikon dalje razrade potrebno je uraditi jedinstven projekat za grupaciju - niz lameia i postaviti posebne uslove za fundi- ranje i izgradnju svake la.-=ele u okviru jedne grupacije, cin:e se ornogucava r.jihova sacostalna i ne-jednovremena gradnja.Svaki objekat - lamela ima svoju predbaštu t dvorište - baštu iza objekta, i svaka se ogradjuje. Ograda rnože biti živiea ili ziđanat pri еези se objekti u jednoj grupaciji - nizu ogradjuju na isci način.Potrebno Je 03tvariti ujednacer.u visinyku regulaciju i kose krovne povrsine.Za svaki objekat - lar.elu predvidja se po jedno garazno nesto, po pravilu u skiopu prizenlja ili podruma (u zavisnosti od nagiba terena).

- In.dividualr.o 3tanovanje (37.*7 ha.) (

U deiovisa starcbenog kompleksa planiranizr. za ovaj tip izgradnje - na planiranirn gradjevinskin parcelara (6*5 parcela) - cstvariti mogućnost izgradnje (izgradnjom novih objekata, zamenor. postojećih ncvin: iii adaptacijom, dogradnjom, nadzidjivanjcn, prezidjivanjen i si. postojećih objekaca) porodicnih staabenih zgrada (6*6 objekata - naksinialne bruto razvijene gradjevinske povrsine 1*2 .3 3 0 .t2 za *.752 stanovnika (BGP 30 r.?/stanovniku).Od ovog broja izdvajaju se 52 parcele čija se nacaena u grafickom prilogu "Detaljna naniena zemljišta" 1 :10 0 0 daje alternativno, kao parcele za izgradr.ju stambenih objekata ili kao parcele na kojima se planira izgradnja (ili zadržavanje) ekonomskih objekata uz staaber.i objekat na susednoj parceli (za poljoprivredno doma- ćinstvo koje u njemu živi).Uslov korišćenja parcele za izgradnju ekonomskih objekata je da je docac instvo (na susednoj parceli) poljoprivredno, odnosno da bar jedan čiar. užeg domaćin3tva ostvaruje prihod iskljucivo bavijenjenj pol jopri vrednorn delatnošću.

19 -

Alternativna namena iaje se kao mogućnsot postepenog prestanka bavljenja poljoprivredom za postojeća doma<5in3tva, biio na parcelama koje sada koriste ili na parcelama na koje so raseljavaju.Proslorno-runkcienalna organizacija objekata individualnog stanovanja predstavlja zadržavanje i nadgradnju postojeće prostorne na- triee koju karakterise iinearno postavljanje objekata (slobodno- stojeeih i jednostrano uzidanin) na zasebnim parcelama prema ulici, pri čemu se formiraju blokovi sa jasnora definisanošću prostora kao privatnog i javnog.Postojeću siatricu takodje karakteriše priliona zgusnutost objekata, što se i dalje zacržava.Polazeći od prineipa da se u najvećoj mogućoj meri zadrži posto- jeće stanje parcela na terenu, ns novoformiranim parcelama potrebno je poštovati sledeće urbanisticke uslovijenosti za objekte 1 uredjenje povrsina u okviru svake gradjevinske parcele na teritoriji plana:Gradjevinska parcelaUnutar granica područja DUP-a, na delu namenjenom za individual- nu stanbenu izgradnju mogu se graditi samo porodične stanbene zgrade na za to odredjenira i aefinisanira gradjevinskim parcelama. a prikazanira u grafičkora delu elaborate list br. 15 pod nazivom "Plan parcelacije" - u razmeri 1:1000.- indeks iskorišćenosti ("i"-odnos površine pod objektora i povrsi-

ne parcele) račur.at na gradjevin3ku parcelu nože da iznosi naj--У vise 1 =0,*, a veličina ukupne bruto razvijene gradjevinske po- vršine (stambena i radna svih nadzernnih etaža mcže bit! najviše do polovine (1/2 ) površine planirane gradjevinske parcele,

■X- kod parcela manjih od *50 m2, BGP starabenih i radnih površina može biti najviše do polovine kvadrature gradjevinske parcele,

- kod parcela većih od *50 m2 , bruto razvijene gradj. stambena površina ne rnoze biti iznad 2*0 m2, a BGP starabenih i radnih površina ne .može biti veca od polovine kvadrature parcele niti veća od 300 r.2 , osira za izuzetne slucajevo za parcele vece od 600 m2, kada se radna površina može povećati (uz saglasnost mesne zajednice i nadležnih organa SO Zvezdara).

_ 20 _

Макз1та1па stambena površina i za ovo slučajeve ostaje 2^0 m2.

‘V’.- na jednoj gradjevin3koj parcel! ciože da se izgradi saco jedna stacnbena zgrada kao slobodnostojeća ili jednostrano uzidana 3taobena zgrada.

Stanbeni objckat

Objekti se postavljaju na gradjevinsku liriiju koja je u većipi. slučajeva u ovora stambenora kompleksu već odredjsna - • položajen postojećih objekata. Postojeći objckat koji se zadržava a izlazi isprsd gradjevinske liniie prema ulici, treba da se prilikox budućih dogradnji ili preziojivanja povuče do gradjevinske linije.Na nestima gde gradjevinska linija nije odrodjena postoje- ćiir. objektiaa, njeno odstojanje od regulacione linije ne treba da oude nanje od ' 4 raetra niti vc-će od 30 r.

Položaj stanbene zgrade u dubinu parcel« odredjuje se u svakom pojedinačnon slucaju uslovima za urc-djenje prostora.

Najtaanja udaljenost zgrade od granice susedne parcele na koju nije oslonjena je 2 metra a od susedne zgrade M netra (osis u slučajevioa postojećih objekata koji sc zadrzavaju a ne zadovoljavaju ovaj uslov).

Prozori dnevne i spravaće sobo ne oogu da budu na bočnora lieu zgrade ako cna r.ije udaljena 5 r.ctara od bccne granice parcele i 8 metara od susedne zgrade.

Ha bočnom lieu jednostrano uzidane zgrade koje je oslonjeno na granicu susedne parcele ne i-cogu da budu ctvori - prczori. Svaka ovakva zgrada mcra imati svoj zid (slep zia), koji ide kroz svc etaže bez prozora.

Veličina objekta odredjuje se u zavisnosti od veličine gradjevinske parcele. 3ruto razvijena gradjevinska stacbena površina jednog objekta po etaži inože da iznosi najviše 120шх, oanosno, za dve do tri stanbene jediniee 2^0 л2 икирло, što se odnosi na parcele od '150 пг i većo.

21 _

Kod parccla manjihod *150 m2 - ukupna bruto razvijena gradjevinska stanbena površina ne sme da budc ycca od 50% povrsine gradjevinske parccle.U ukupnu bruto razvijenu stambenu površinu ne uračunavaju se podruroske prostorije, garažni prostor, potkrovlje (ako služi samo kao pomoćni tavanski prostor), ostave kao i radni prostor.

Delovi objekta kao lodje, tremovi, terase/ verande 1 si', koji su pokriveni krovom, racunaju se sa 50% svoje povrsine u ukupnu bruto izgradjenu gradjevinsku stambenu povrsinu.

Svi objekti u skiopu svojc povrsine itogu imati i radnu povr- šinu - površinu za delatnosti - usluge, zanatstvo, trgovina na malo, ugostiteljstvo i si. Postojanje radne povrsine se za sve objekte omogucava a za devet novih objekata označenih u grafickoc prilogu br. 1 se uslovijava.

Uslov za izgradnju (pretvaranje) povrsine za obavljanje delatnosti je da se neko od korisnika objekta bavi isključi-

—vo ton delatnoscu.

Izgradr.ja radne povrsine u skiopu objekta moguca je uz uslov da ista ne narušava ekološke uslove- stambene sredine (aerozagadjene, buka, vibracije, mirisi, pare i si.).

Veličina-površina radnog prostora i uslovi za njegovu izgradnju odrediće se za svaki pojeidnačni slućaj uslovinsa za uredjenje prostora.

- Stambena zgrada -raoze da irca prizemlje, prizemlje i sprat, i prizemlje, sprat i potkrovlje kao starabeni i radni prostor, osim za postojece objekte P+2, koji se kao takvi za- državaju, i označeni su u grafičkom prilogu br. 3 f pod nazivora "Regulaciona i nivelaciona resenja planiranih povr- šina i objekata”.

- 22 -

U zavisno3ti od inženjerskogeoloških istraživanja i гејо- nizacije za svaki objekatYuslovioa za uredjenje prostora . odrediće зе uslovi za izgradnju podruma (eventualna drena- ža objekta ukoliko se on nalazi na uslovno stabilnom terenu*.^ 'Visina prizemlja staabene zgrade u odnosu na uredjenu slo- bodnu površinu oko nje ne aoze biti nanja od 30 ea. niti ve- ća od 100 cm.

Ukoliko se po potrebi izgrade i radne površine (za delatnosti) u prizealju objekta, aoguca je, izuzetno, i visina objekta P+2 (potkrovlje sano kao tavan3ki prostor) sa saiao dve staabene jediniee i za parcele veće od 600 a2.

- Na jednoj gradjevinskoj parcc-li u okviru porcdicne stanbene zgrade rooguća je izgradnja jednog ili dva stana, i izuzetno tri.Stanovi mogu da se dele u objektu po horizontali, verti- kali ili njihovia kobinacijaaa.

- Stambene zgrade se aogu graditi po etaparaa, s tin da već prva ?aza predstavlja komplctnu jedinicu koja ostavlja uti- sak đovršenosti.

- Krov sta.nbene zgrade aoze biti iskljueivo kosi, i to četvo. rovodan, viševodan, izuzetno dvovodan, ili koabinacija.Pokrivanje krova obavezno je keramickin materijalom (is- kljucuje se salonit, lira i si.).Krov nora inati strehu najmanje 60 cn., a na njoj lezece ili viseće oiuke iz kojih će se provoditi voda odvodnirr. cevica.Krovovi zgrada i delovi van krova (dimnjaci, uzvisenja, bad/.e i si.) aoraju biti arhitektonski obradjeni i treti- rani kao ravnopravni element fasade objekta. Na krovoviaa je poželjno raontirati, ili predvideti mogućnost izgradnje, uredjaja za korišćenje solarne energije.

fk Podruaski prostor, pordd namene garaže aoze se koristiti saao za nestanbene namene - ostava, saeštaj goriva i kućnih instalacija. Ako je u sklopu podruaskih prostorij?. i garaža, ona mora iaati prilaz aax. uspona 10% u prevcu i 7% u zavoju.

- 23 .

Uredjivanje gradjevinske parcelo

Na gradjevinskoj parceli treba maksimalno sačuvati postojece drveće. Sve barovite i vlažne parccle moraju se preizgradnje objekta drenirati ili isušiti radi obezbedjenjauslova za zdrav život stanovnika i osiguranja stabilno3tiobjekta.

- Slobodne povrsine parcele ispred i iza stanbenog objekta moraju se ob'raditi i održavati i to: predbašta kao dekorativna basta (sadjenje ukrasnog šiblja, cveća, drveca,i loze); slobodna povrsina iza objekta - dvorište može se urcditi kao dekorativna bašta, povrtnjak, voenjak i si.

U delu predoašte uz saoiu regulacionu liniju - ograau шога se rezervisati pojas od 50 cm. za poolazak instalacija koji se sarao zatravljuje.

U ulicama u kojima se planira drvored, a unutar gradjevinskih parcela, u usloviraa za uredjenje prostora biće odredjeni uslovi za sadnju drveta prema ulici. Sve iz- gradjene - podne povrsine dvorišta moraju da budu poplo- cane materijalom koji ne propušta vodu.Sve uredjene povrsine dvorišta moraju da budu odvojene od zgrade jednom stazom od nepropustivog materijala najraanje širine 60 cm. sa padom za odvod kišnice.

Odvodnjavanje dvorišta mora da bude brzo i sa kanalima koji moraju biti odvojeni od zgrade, a niveleta dvorista takva da se može odvodnjavati na uliou, ako nema dvori- šne kanalizacije.

- Na uličnim i unutrašnjim granicama gradjevinskih parcela moraju se podizati ograde. Svaki je vlasnik objekta dužan da izgradi ogradu sa ulice i sa desne strane parcele, a sa zadnje strane desnu polovinu (ukoliko se sučeljava sa zadnjom stranora druge parcele).

_ 24 _

Ograde prema ulici noraju biti jedinstveno obradjene za pojedine sektore ulica. Visina ove ograde ne зше preći 1 ,2 0 гп. računato od nivelete trotoara, a visina obave- znog zidanog dela najroanje 30 сш. i najvise 70 cn.

• ; л ■ >1*.- Prilikon adaptaeije, dogradnje, nadzidjivanja i sl. po3to~ jećih zadržanih objekata, kao i zamenc postojećih i zadrža- nih objekata novim i uredjenja njihovih gradjevlnskih parcela treba se pridržavati napred navedenih uslova za izgradnju novih objekata.

4.4. Prateći sadržaji stanovanja

4. 4. 1 .Osnovna škola

2a planirani broj stanovnika (9-760) broj ućenika iznosi 1.170, pa je potrebno postojeću školu (kapac.itet 800 uče- nika) i pripadajući korr.pieks dograditi i adaptirati za kapacitet od 1200 učesnika, odnosno do ukupne bruto razvijene gradjevinske površinc 7450 , na pvoršini kocpleksa od 1,89 ha.

Ovin će oiti oetvareno 6,4 n7 bruto pvoršine objekta po učeniku i 1 6 , 1 г.г konpleksa po učeniku.

U zavisnosti od tehničkih karakteristika postcjećeg objekta dogradnju izvršiti dodavanjem aneksa iii nadzidjivanје.т, do najviše spratnosti ?-3, ili koabinaeijon.

4.4.2. Dečje ustanove

Za potrebe 585 korisnika (6% od ukupnog broja stanovnika) izgraditi ukupno 4930 m9 povrsine objekata dečjih ustanove, kao tri objekta, kako je označeno u grafičkoni prilogu "Octal jna namena zemljišta...", i to:

25 _

1 - dogradnjom postojećeg objekta (368 m2) u Ulici prvanova do kapaciteta za 100 dece, odnosno do ukupne BGP 730 si2 (/,3 m2/detetu) komploksu od 1300 и2 (13 m2/detetu).U zavisnosti od tehničkih karakteristika, dogradnju izvršiti nadzidjivanjem prizerolja do najvise P+1+Pk ili dogradnjom aneksa.

2 - Izgradnjom objekta u Ulici Živka Jovanovića za kapaci-tet od 320 dece, bruto razvijene povrsine 2700 re2 (8,44 m2/detetu) na kompleksu od 3310 ш2 (10,34 n2/detetu) do maksimalne spratnosti ?+ 2 u celini ili na delovima objekta.

3 - l2gradnjora objekta u Ulici Barutana za kapacitet od 180dece, bruto razvijene pvoršine 1500 ra2 (8,33 m2/detetu) na kompleksu od 1830 n2 (10,67 n2/detetu). Maksiraalna spratnost je P+l+Pk.

4.4.3 . Ostali centralni sadržaji

Prateće sadržaje za potrebe raesne zajednicc rasporediti duž glavnih tokova kretanja u samostalnim objektima i u przemljima kolektivnih objekata kao što je prikazano u grafičkom prilogu br. 1. i la - "Detaljna паиепа zemljišta sa osnovnim urbanistićkira pokazateljima korišćenja" R=1:1000, i to:- trgovina na malo 2350 m2- poslovne, finansijske i tehničkeusluge 1100 m2

- zanatstvo i licne usluge .. 1135 m2- mala privreda-proizvodno zanatstvo 2100 m2- lokali za izdavanje (trgovina, usluge, zanatstvo, ugostiteljstvo i si.) 2360 m2

- mala privreda - u okviru stambcnih objekata (kao obaveza)max. 630 m2.

_ 26 _

- ugostiteljstvo i turizara 800 m2- kulturno-društveni sadrzaji 1*00 m2- zdravstvo ' . 280 ra2Ukupno bruto razvijene gradj.površine 12515 mz

U toku izradc projektnog zadatka (arhitektonskog prograraa) a u dogovoru sa investitorom, biće definitivno utvrdjen detaljni sadržaj centralnih aktivnosti, i to kako u prize- nljiraa starabenih objekata, tako i za satnostalne objekte ove naraenc.

Tačke većih okupljanja ostvariti koncentrisanјега sadrzaja : njihcvin prostornim i funkcionalnim uoblicavanjem na raesti- raa koja već sada inaju takvu ulogu.

Jcđna takva tacka koja je i danas centar naselja, je okoli- na ukrštanja ulic« Nikole Grulovića i Živka Nikolića. Cen- traini objekat, u kome su smc-šteni biblioteka i posta aa salon nšsne zajednice, zadrzati uz neophodnu adaptaciju i rekonstrukciju, i ceo prilagoditi naraeni biblioteke sa vi- šenaraenskorn salom. Objekat koji se oslanja na ovaj pod pra- vira uglora (u kome su danas kancelarije mesne zajednice i procavnice) srušiti i izgraditi novi na isto-s mestu, spratnosti r 3o i: drustveno-kulturne naraene. Gbe fasade ovih objekata (uličnu i ka unutrašnjoeti bloka) brižljivo obraditi bucuci da je sveka od njih elemer.at po jeanog trga: življeg preraa ulici, prevashodr.o trgovinsko-poslovno r.amene (prizeralja kolektivnin objekata), i mirnog ka unutrašnjo- sti bloka, koji je produžetak kulturno-drustvenih i srednih naniena, i koji je oslobocjen raotornog saobraćaja.

Drugs tacka znacajnijeg okupljanja jc grupacija izracdju ulica I Nova i II Nova uz postojeću samouslugu i dečju ustano- vu (u izgradnji) preraa I Novoj.

_ 27 _

Prema ulici II Nova postaviti objckat P+l sa poslovno- -finansijskim i tehničkim uslugama na spratu. U prizealju formirati lokale raznih namena (trgovina, zanatstvo) i ostaviti prodor za prlstup unutrašnjosti bloka. U unutra- šnjosti, mali lokali tercijarnih delatnosti zatvaraju prostor koji treba dekorativno urediti i obraditi (poplocati, snabdeti urbanom оргешоп, mogućnost letnje bašte i si.).

Ove dve tacke okupljanja povezuju škola i dečja ustanova u Ulici Živka Jovanovića, a kao krajnja taeka ovog pravca kretanja, u produžetku II Move i I Move su pijaca i park i autobuska okretnica.Krug glavnih kretanja zatvara Ulica Milana Gligorijevića do škole, duž koje u prizeraljisa pojedinih objekata kolektivnog stanovanja treba izgroditi prostore za prateće sadrzaje.

0. POJEDINACNI USLOVI Ik UREDJENJE PROSTORA

1. Uslovi za tehnicku infrastrukturu

1.1. Hidrotehnička шгегз i postrojenja

Vodovodna mreza:

U grafičkora prilogu razraere 1:1000 koji je sastavni deo ovih uslovs date su trase postojeće i planirane vodovodne mreže.

Sve postojeće vodovodne ccvi čiji kapacitet i položaj u ulici zadovoljavaju zadrzati u funkciji vodosnabdevanja.

Ne zadovoljava se u saobraćajnicama polaganje novih vodo- vodnih cevovoda manjih dimenzija od 0 150 mm. Postojcće ce- vovode 6 100 mm zadrzati u funkciji snabdevanja vodom sekundarne vodovdone roreze.Postojeći primarni cevovod 0 150 ram "Mokroluskog sisteraa" snabdevanje vodom koji povezuje rezervoar "Stojčino brdo" ostaviti u funkciji snabdevanja vodom.

_ 2б _

Planirati trasu novog dovoda vode 0 600 mm IV visinske zone iz "Mok'roluskog p’ravca" za potrebe snabdevanja vo-dom industriske zone "Stojčino brdo" i IV Mirijevske zone,, posebnim planskim dokumentora (u toku je izrada).Teritorija naselja visinski obuhvata III x IV visinsku zonu vodosnabdevanja.

Granica visinske predvidjena je okvirno ako kote terena 225 i prati ulice Živka Jovancvića i Milana Gligorijeviea.

Snabdevanje vodom III visinske zone vršiti preko posto- jećeg cevovoda 0 500 mm CS "Mokrolusko brdo" III-rez. Stojčino brdo.

Snabdevanje vodora IV visinske zone vršiti prcko planiranog cevovoda 0 600 mm od CS "Mokrolusko brdo IVi!. Planirani dovod vode 0 600 mm u konceptu sekundarne vod'ovodne mreže povezati sa postojećim cevovodom 0 300 mm.

Postojeci cevovod 0 300 mm IV visinske zone preko kog se i danas vrši snabdevanje vodom iz IV visinske zone rekonstruisati i prilagoditi novora saobracajnora resenju. Cevovod 2 500 mm rekonstruisati u delu Ulice Nikole Grulo- vića i izmestiti iz kolovoza u zeleni pojas iznedju trotoara i kolovoza.

Specificna potrosnja vode je 550 l/st./dan. Mrezu vodovoda dimenzionirati na maksimalnu časovnu potrosnju koja iznosi 925 l/st./dan. Vcdovodna cevi se dirr.enzionisu prema utvrdjenoj količini vode i požarncj potre.bi.

Vodovodnu mrežu formirati kao prstenastu.Planiranu vodovodnu rarežu predvideti u trotoaru. Vodovo- d.na cev treba da je najmanje 3 ,0 m. udaljena og fekalnog kanala.

- 29 -

Na uličnoj vodovodnoj nreži predvideti požarne hidrante na kojiaa ostvariti rainiraalno dozvoljeni pritisak u skladu sa važećim propisiaa.

Kanaiizacija

U grafickom prilogu razmere 1:1000 date su trase posto- jeće i planirane kanalizacije. Kanalisanje naselja vršiti po separacionon sistenu.Ne dozvcljava se ispuštanje kišnih voda u fekalne kanale niti obrnuto. -

Kišne i fekalne kanale položiti u zajednički rov po oso- vini saobnaćajnice.

Kišni kanal položiti u nizvodnoj polovini poprečnog profila ulice.

Mrežos kišnih i fekalr.ih kanala obuhvatiti sve projektovane ulice.

Postojeee fekalne kanale zadrzati u funkciji posto kapa- citetom zadovoljavaju.

Fekalni kanali koji su u novora saobraćajnom rešenju van kolovoza i regulacije ulica biće regulisani.

Za sve kanale koji se trasiraju van ulica predvideti kolsko pešačke staze za održavanje kanala.

Izvršiti rekonstrukciju sledećih postojećih fekalnih kanala :- 0 250 rara u Ui. produžetak SMT na dužini oko 80 m.- & 300 nm u Ul. Nikole Grulovića na dužini oko 2^7 m.

Izvršiti rekonstrukciju postojećeg kanala 0 *100 mm na području objekta brane na mokroluškom potoku 1 kote ma- ksimalnog uspora vodc- u retenziji koja iznosi 160,37 m.

Trasu rekonstruisanog kanala,uskladiti sa navedenin objektina иг obezbedjenje kvalitetnih uslova tečena u kanalu.

Minioalna dimenziJa'fekalnih kanala je 0 250 co a kišnih kanala je 0 300 nm.' •

Projekat kišne i fekalne kanalizacijc treba da je deo-projekta kompletnog resenja slivnog područja naselja. o ;Fekalne vode odvoditi kanalorn 0.400 cm u Mokroluski kolektor koji na uzvodnoa delu ima dimenzije 60/110 cm. Kišne vode odvesti klšnim kanalima u Mokroluski potok.

Svi potoci treba da budu regulisar.i.Kanalisati potocnu dolinu povremenog potoka koji se poja- vljuje od korapleksa osnovne škole "Slobodan Penezie-Krcun" do ulicnog kišnog kanala.

Predvideti odvodnjavanje slobodnih pocrrsina.Prena pvoršini i nivelaciji saobraćajnica odrediti me3to slivnicima u profilu ulice.

Predvideti revizione silaze na razmaku 1 ,6 Đ (D-?rechik kanala) i na prelomima nivelete i pravca kanala.

Macir. gradnje i izbor kar.alizacionog nnterijala predvideti hidrotehnickim uslovima terena.

Da bi se omogućilo izvodjenje kanalizacione tcreže geološka isfcrazivanja treba da se izvedu detaljr.o za svaki segment rareže kako bi se mogli preeizirati uslovi gradnje i preeizirati izbor materijala za kanalizacione mreže.

- 31 -

Probletse kanalizaeije na ovom slivnora području resavati u skladu sa "Idejnir. projektotn uredjenja siiva Mokrolu- škog potoka" (institut za vodoprivredu "Jaroslav Cerni) kojim se uslovljava izgradnje retenzije na mokroluškon potoku i novog kolcktora od Dušanovačke ulice do uliva u reku Savu.

Vodoprivreda:U priloženoj situaciji razraere 1:1000, koja je sastavnl deo ovih uslova dato Je područje za izgradnju brane retenzije kao i zaštitni pojas za regulaciju korita Mokro- luskog potoka i beziraenog potoka. Položaj osovine brane rtenzije i osovine potoka je orjentacion.Dozvoljava se korekcija osovine brane retenzije na Mokro- luškon potoku i osovine potoka radi usaglašavanja potrebnih funkcija.Regulaciju vodotoka izvršiti na potezu od profila brane pa uzvodno do izvorišta.Regulacijom ostvariti optimalne trase i eleroente korita pri čerau imati u vidu da je zastita od poplava priraarna. Sirina pojasa za regulaciju vodotoka Je 30 m.Popreeni presek regulisanog korita je trapezni.Regulisano korito vodotoka treba da propusti velike vode verovatnoće pojave 1%.

Pre izrade projektne dokumentacije izvršiti geodetska snimanja stanja terena i na bazi geoloških, inženjersko- geoloških, hidroloških istraživanja tacno fiksirati osovinu brane retenzije.

Za projektovanje brane koristiti studiju "Hidrotehnički probleni na slivnom području malih vodotoka u zoni "beograda" (radjeno u Institutu "Jaroslav černi").

Retenzionu zapreninu odrediti tako da bude dovoljna za prihvatanje i retenzionirane velikih voda verovatnoće pojave 0 ,1% .Kotu krune brane dati min. 0,5 m iznad raaksimalno odre- djene kote uspora.

32

-•5' O 4 ■ ' . • ,Izvršiti stabilized ju priobalnog terena brane - reten--цг • • - i . ' . ■’ ’'zije.Objekat brane izve3ti od rr.ateri jaia, kao nasutu zcmljanu , -branu.Obezbediti visok stepen sigurposti brane retenzije u konstruktivnom i funkcionalnom 3nislu vodeći računa o položaju brane njenoj nameni i inžen Jei'sko-geoloskin nanenarna tla.

. .-.:Urbani3tičkl uslovi za. izgradnju brana rctenzija na potoeina iz Ha log i Velikcg Hokrog Luga koji su iz- radjeni pod brojem 6123/2/70 ostanu na snazi.

5.1.2. Elektrie.na mreža i postrojenja

Predmetno naselje 3nabdevace se elektricnc- energijora iz TS 21o/Io kV "Kitrovo brdo" i TS llo/lo kV "Kaludjerica".

U okviru naselja osirs postojećih izgraditi i 23 nove transformatorske staniee lo/o,^ kV, Planirane transfor- catorske stnaice izgraditi kao slobodnostojeće objekte.Kapaeitet transfornatorskih stanica тзога da bude looo KVA, a snaga transforrcatora r.ože biti -ioo, 6З0 ili looo KVA.Polozaj planiranih transforiaa.torskih stanica prikazan je na situacionoc: pianu u razr.eri lrlooo.Trar.sformatorske staniee izgraditi pod sledćeirc uslovirr.a.- Objekat TS lo/o,^ kV je zidani odnosno nontažno betonski.- Obzirorc na blizinu starabneih objekata izvesti rnaksinalnu zvuenu izolaicju objekta TS lo/o,JJ kV.

- Koiski pristup objektu TS predvideti izgradnjora pristupnog puta najmanje sirine 3,oo m. do r.ajbliže javne saobra-ćajnice.

Predvideti ozelenjavanje povrsina oko transformfctorske 3tanice sadnicasa.Distributivriu nrezu lo kV izvesti podzeranim elektroc-nerget- 3kiai vodovisa, osics lo kV vodova iz pravoa TS "Kaluajerica”.

_ 33 _

Postojeću mrežu lo kV uklopiti u novo rešenje. Postoje- ći lo kV dalekovod čija trasa ometa razvoj urbani je- dlnica a potrebno je ukinuti odnosno kablirati.Planirane kablove lo kV postaviti ispod trotoarskog prostora u rov dubine of 8 m. širine о,Ч - o,5 m.Rov.kopati tako da osovina rova paralelno prati' ivicu kolovoza saobraćjanica duž koji зе kablovi polažu.Na prelazu preko kolovoza ulica, staza kao i na svim onim mestimagde se mogu očekivati veća'mehanička 'naprezanja tla i gde eventualno može doći do rcehaničkog oštećenja kalbova kablovi 1 i lo kV se polazu isključivo kroz ka- blovsku kanalizaciju.Mreža 1 kV u delu naselja predvidjenom za individualno sta novanje predvidjeno je kao nadzemna, a u delu naselja gde je kolektivno stanovanje rareže 1 kV je podzemna.Nadzeranu mrežu 1 kV postaviti na betonske odnosno gvoz- dene stubove. f

Sve saobraćajnice u naselju osvetliti tako da se omogući bezbedno kretanje pešaka vozila u noćnin časovima.Svetiljke javne rasvete postaviti na stubove niskonaponske mreže u individualnon dleu naselja, a u kolektivnom delu naselja svetiljke postaviti na posebne stubove javnog osvetljenja.

TT mreža i postrojenja •Ovim idejnim resenjem daje se tehnićko rešneje za izgradnju TT rareže u naelju Veliki Kokri Lug.Naselje pripada području planirane ATC "Mitrovo brdo". Od геопзке ATC do naselja položiti dva glavna TT kabla maki- malnog kapaciteta po 1 2oo telefonskih parica- TT. rarežu u naselju rešiti na principu krute kablovske mre že.'Glavne TT kablove postaviti kroz novo projektovar.u TT kanalizaoju, a distributivne TT kablove postaviti slobodno u zemlju.U TT kanalizaciju postaviti uvlaeeći olovne TT kablove, a slobodno u zemlju armirane TT kablove-

•

_ 3* _

30:tć,vci.iPlar ir.anu т~ kanalizaciju graditi'duž saobraćjanice ispod trotoarskog prostora.i zelenlh površina за potrebnio

_ . prelaziaa ispod kolovoza, na rainimalnoj dubini 0,8 o. od gornje ivice cevi u odnosu r.a kotu trotoara i zelenih po-

_i, vršina, a 1 ш. u odnosu na kotu kolovoza. Minimalan rr>:kapacitet TT kanalizacije je četiri cevi. .

Mesnu TT airežu projektovati tako da zadovolji potrebe . krajnjih korisnika TT usluga u predraetnom naselju.- Novo projektovane podzemne TT vodove postaviti u rov

j,cd.iinenzija ;dubine.o,8 .пз. icširine • •• t-Na prelazima-ispod kolovoza заоогасjanica TT kalbovl se polažu isključivo kroz 2aštitnu ccv.U objektina namenjenim kolektivnorn stanovanju i objcklirr.a naDenjenim pratećerr. sadržaju predvideti unutrsanji kućni izvod sa donjon vrston telefonske koncentrscije.U đeiu naselja predvidjenim za individualr.o stanovanje {.-ale telefonske gusitr.e) predvideti spoljne izvode na stubu. Lokaciju izvoda odrediti tako da зе razvodni kablovi mogu postaviti na najlakšl način što kraćirr. putec do prikljuene rozetne preplatničkog aparata.Hazvodne kablove od izvoda do individualnih objekata izvesti nadzennira TT kablovina.Sve rodove predvidjene ovim rešenjen izvesti prema po- stojećen Uputstvu za gradnju nesr.ih telefonskih'ereža izdate od strane zajednice JPTT.

5.1.*. Gasovodna roreža i postrojenja Opšti deoNa području DUF-a stambenog naselja Veliki Mokri Lug planira se izgradnja oko 15oo novih stanova u koiektivncm stanovanju sto zajedno sa oko 1 3oo postojecih stanova iznosi ukupno 28lo stanova na predmetnora podrucju.- Takodje se planira i izgradnja pratćeih sadržaja koji su neophodni, a u funkciji su ovog naselja. Imajući u vidu da su potreba za toplotnorn energijom ovog naselja procenjene na oko 15 MW te je gustina toplotnog konzuma o,21. MW/ha,

35 _

što je raanje od donje.granice га uvodjenje centralizovanog snabdevanja.toplotnom energijom od o,25 MW/ha, još u programskoj fazi se pristupilo analiziranju mogućnosti za uvodjenje prirodnog gasa, kao osnovnog goriva za korišćenje,u-širokoj potrošnji u ovora nasleju. Sazma- trajući moguće varijante pošlo se od sledećih planskih opredeljenja:- U tekućem srendjorocnom planskom periodu razovja Beograda predyideno je priključenje jednog eksperimentalnog na. selja na gasoyodni-..sistero odn. uvodjenje prirodnog gasa

•• za potrebe grejanja, kuvanja i priprene tople sani- tarne vode

- Detaljnim urbanističkim planoro stambenog naselja "Kaludjerica" predvidjena je izgradnja radijalne veze gasovoda prednjeg pritiska p = 6 bar od GMRS "Vrcin1* dogradske gasovodne mreže na deonici Voždovac-Konjarnik-Dor- ćol sa izgradnjom gasovodnog prstena pritiska p = 6 bar oko naselja Klaudjerica.

S obzirom da se naselje Veliki Mokri Lug nalazi neposredno uz naselje Kaludjerica logično je priključenje ovog naselja na planiranu sistemsku vezu, sa kojeg ogranka ove radijalne veze će se priključiti naselje Veliki Mokri Lug zavisi prvenstveno od dinaroike realizaicje naselja Kaludjerica i Veliki Mokri Lug.-Na osnovu ove analize ukupni procenjeni konzura iznosi oko 8960 m3/h što uz koeficijent jednovremenosti za celo naselje koji iznosi oko o,5 iznosi oko ^5oo ma/h, te će se na taj kapacitet dimenzionisati merno-regulaciona stanica.

Priključni gasovod na gradsku gasovodnu rorezuNaselje Veliki Mokri Lug nalazi se na pravcu planirane radijalne veze gradskog gasovoda izmejdu GMRS "Vrcin" i gradskog gasovoda na deonici VoZdovac-Konjarnik-Dorcol.U DUP-u naselja Kaludjerica planriana je izgrandja gasovoda prečnika 0 457,2xlo mm od planirane GMRS "Vrcin" do naselja.

- 36 _

kao i pr.sten oko naselja sa pritiskom p = 6 bar i precnika0 323,9x7,1 on. Od ovog prstena ostavljena je mogucnost povezivanja sa deonlcora gradskog gasovoda Konjarnik-Đorćol. Imajući to u vidu za naselje V-eliki Mokri Lug so ukazuju dve mogucnosti u zavisnosti od dinaaike realizacije planiranih objekata,. izgradnje primarnog gasovoda priklju- eenjem na gradsku gasovodnu mrežu, Avala-Voždovac, ili povezivanje na primarnu gasovod za naselje Kaludjerica. Resenje dato u ovom idjenom projektu pruža obe mogucnosti u zavisnosti od faze realizacije.

Merno-regulaciona stanica

U naselju je locirana jedna merno reuglaciona stanica kapaciteta oko *45oo m3/h na standardnim u3loviaia. U ovoj MRS 6e se vršiti snižavanje pritiska sa p= 6 bar na pritisak nisko pritiene mreže p = o,l bar. Stanica će biti jednolinijska, bez mogucnosti merenja potorsnje gasa, sa obilaznim vodom i smeštena u odgovarjaući objekat.

Gasovodi ni3kog pritiska

Od MRS u пазе1ји do potrošača se pr.edvidja gasovodna nrcža niskog pritiska.p = o,.l bar. Predvidja se izgradnja gasovoda od crnih čeličnih bešavnih cevi od Č..1212 prema JUS.C.BS 221 i JUS C.BS 122 ili od plastičnih cevi odgovaraju- ćeg kvaliteta. Kapaciatet gasovodne mreže je proračunat tako da se mogu napajati 3vi postojeći i planirani objekti.Cevi se polažu u zeralju sa minimalnoro dubinom ukupavar.ja odo ,8 m a ispod kolovozne trake 1 m. Zaparni organ se na instalaciji postavljaju prema potrebi a na svakora priključku za objekte postavlja se zaparni organ kao i izolacioni komad i spojni komad izraejdu ulične instalacije i kućne instalacije.Na najnižim tačkama niskopritlsne mreze postavljaju se kon- denzne posude za skupljanje kondenzata sa odvodom na po- vršinu zemlje, prikjučkora preko koga će se okndenzat utakati u specijalna vozila-cisterne i odvoziti na odredjena mesta.

-37 _

. ■ j':: Na najvišin tačkama instalacije predvidjeni su priključci • za odzracivanje instalcije koji se koriste u toku ispitivanja instaiacije ili u slucaju potrebe da se delovi

. .instalacje isprazne.

5.2. Uslovi 2a javni gradski saobracaj

Za realizačiju iznetog Programa budućeg opsluživanja JGS-om podrucje DUP-a naselja Veliki МокгЧ Lug potrebno je obezbe-

! : diti sledeće uslove:

1 . Nivelacioni i situaciono uslovi saobraćjanica duž kojih je predvidjen prolazak autobuske linije JCS-a treba da omogućavaju regularar., redovan i bezbedan rad vozilasa linije JGS-a u toku eele godine, kao i propisano i neometano skretanje vozila na raskrsnicama i u okviru prostora autobuske okretnice;- Minimalna sirina kolovoza s.aobraćajniea duž kojih prolazi trasa linije JGS-a u oba smera treba da iznosi 7,oo netara, oivicnog sa obe strane i izgradnjom obo- stranog trotoara, kolovozne konsturkcije za težak saobracaj;

- Nivelacioni uslovi duž trase maksinalno mogu da iznose do 7,5% na kraćiro doenicana i bez nogucnosti zausta-

. .vljanja vozila;2. Stajališta JGS-a duž trase linije u okviru naselja obo-

strano planriati na prosecnim rastojanjiraa od oko ôo metara ili u zonama planirane veće grupacije stambenih objekata odnosno veće gustine naseljenosti. Stajališta duž deonica SMT-a koja tangira naselje obavcezno predvideti i zasebnim povšrinana tkz. staničnio "nišama"a takodje i duž ostalog dc-la traoe linije kroz naselje gde kod to prostorni uslovi dozvoljavaju. Nagib kolovoza u zoni stajalista JGS-a treba da iznosi naksinalno od 4,o%. Minimalni gabariti staničkog platoa da iznose 3o,ox2,5 metara, sto omogućava istovremeno pristajanje dva vozila sa linije JGS-a i postavljanje staničnog objekta - nadstrešnice tipa "pečurka" od tri elementa.

♦

_ 38 .

Резаске komunikacije do stajališta JGS-a ocogućiti& I •s i i n a krac$m s£-direktnomrastbjah’jfma. ‘ u '

.cč: f .■--•= : ■ '•3. Izgradnja propisanc autobuske okretnice u okviru pla-

niranog prostora terminusa linije JGS-a za potrebe siesta ja i zaokretanja vozila. Opcretivna povrsina ter-- - Ž v j-..-. .. i » : Г . . . . ‘ . :v - ' .........minusa - kolovoza okretnice treoa da sadrži rainimalno dve saobraćjane trake za i3tovreneno stajanje i prolazak vozila sa linije, a samu okretnicu gabarit.no dimenzionisati i prostorno forr.rirati ргела tehnicko- □anevarskirn karakteristikana standarcnog i zglobnog

=• vozila JGS-a. Spoijni radijus u okretanju treba da iznosi 17,o metara, unutršanji 12,o metara, a širina

... -kolovoza u okretištu treca da iznosi minimalno io,o me- : tara.

U okviru prostora okretnice obezbediti minir.alno 3 sta- nična mesta i to dva polazna i jedno izlszno, jedinične dcbine 15,o metara.Takodje treba obezbediti posc-bno. .stanicno mesto u ok-

..viru okretnice aa stacioniranje .vozila u rezervi.

*. Obezbediti prostor za postavljanje terminusnog objekta, gabaritnih dimehzija 8,o x 8,o metara i to nepcsredno uz polazni stanicr.i front odnosno u sredisnjen ostrvu okretnice kako je to prikazano na situacionon prilogu.

5. Za funkcionisanje terminusnog objekta neophodno je u neposrednoj blizini prostora okretnice obezbediti od- rgovarajuće priključke na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, kao i električne i PTT instalacije.

5.3. Uslovi za saobraćajne površine

Saobraćajnice i saobraćajne površine unutar grar.ica DUr-a stacnbenog naselja Veliki Mokri Lug prikazane su s?. prostorno definisanom trasom na grafičkom prilogu urbani- stičkog resneja saobraćjanih površina raz=ere l:looo sa osnovniro eleoentina horizontalnc projekcije i regulacije, a položaj osovina utvrdjen je i putem ko.ordinata • tačaka, uglova i dužina na grafickom prilogu geodetsko-analiticki elmeneti za obeiežavanje razmere l:looo.

39

Regulacione sirine i osnovni element! poprečnog proîla dati 3u u grafičkon prilogu poprecni profili razmere l:5o.Utvrdjeni elementi situacije i poprečnog profila u grani-caoa DUP-a su obaveza za projektovanje saobraćajnih po-viîna, a nivelaciono. resenje moguće je izacniti u zavi-

\. • t • 1 • * * .*• * * * ’ -snosti od usvojenog prostornog reseoja, ali prema tehni-čkim' eleraentima za projektovanje pri čemu treba voditi ra-ciina o nivelacionim elementima saobraćajnica kojimase kreću vozila JCS-a.

• - '-r • • - ■: - • • -Pojedini delovi kolsko-pešačkih komunikacija koji nemaju odgovarajući uzdužni profil, a inače ne utiču na konačno oformljenje nivelacionog plana saobraćjanica u naselju, u daljoj razradi nivelaciono postaviti na osnovu tacno 3ninljenog terenskog stnaja uz postovanje, gde god je to -'jROguće, pristupačnosti već izvedenim objektina.

Sve uslovijenosti vezane za stambene ulice su definlsane u grafickin prilozima ovog plana i iste treba poštovati. Po- sebno treba naglasiti neophodnost obezbedjenja pristupa- čnosti objektima i prolaznost vozila komunalnih službi i organizaija u skladu sa tehničkira propisima i uslovima.

Po3ebnl uslovi za saobraćajne površine

Kolovozne konsturkcije saobraćajnih povrsina za motorni saobracaj utvrditi na osnovu geomehaničkih ispitivanja i to za težak saobraćaj sa primenom zastora od asfalt betona za saobraćajnice kojima se kreću vozila JCS-a. Za ostale stambene ulice predvideti kolovoznu konsturkciju sa savec- nenim za3toron za lak saobracaj.Površine za parkiranje projektovati za srendji saobracaj sa primenom odgovarjaućeg zastora čijii površinu obradu treba vizuelno definisati (kolovoz i parking mesta). Zastor parkinga u zoni kolektivne stambene izgradnje predvideti od raster elemenata sistema "Beton-trava".

40 -

Parkiranje vozila rešiti u skladu sa vrstama izgradnje na pojedinio namenaaa površina, i to za klasičnu porodičnu izgradnju u okviru objekata, a za kolektivnu izgradnju na od- govarajućin površinama definisanim u graflekirn priiozima i uslovima ovoga plar.skog dokumenta odnosno u daljoj razradi pojedinih namer.a.Sve elernente popreenog prof i la saobraćajnih površir.a, koji se medjusobno funkcionalno razlikuju, odvojiti odgovarajućim detaljisa.Kcd oblikovanja terena uz sacbracajne povrsine potrebno je projektovati blaže nagibe kosina kako bi se saobracajnice optinalno uklopile u okolni pejsaž i obezbedio odgovarajuei funkcionalni i estetski efekat.

Sve elenente vczane za javni gradski saobracaj projektovati u saradr.ji sa r.adležni.T. instituciJana sa prinenom važećih tehničkih propisa i uslova.

5.4. Uslovi za uredjenje rekreat.ivnihi zelenih povržlna

Projekce uredjenja slobođnih površina rad.ti na osnovu ;eo- detskog 3nicka terena. valorized je postojece vegetaeije, biološke osr.ove i uskladjenih rešenja: nadzeenih j. podzemnih instalacija.N'ivelaciono rešenje usklaclti sa prirodnox konfiguracijoza terer.a i niveletama okolnin saobraeajn:ca. *ao i ori jc:: '.a- cioni~ kotama ulaza objekata.Pešaokin stazarca i konunikaciјапа csogueiti jednostavar. prilaz svim objektima, kako sa okolnih saobraćajnica tako . sa slobodnih površina unutar i oko satnih blokova.

Slobodno povrsine rešiti kao blokovsko zeler.ilo u okviru koga predviceti prostore za aktivnu : pasivnu rekreae^ju stanovnika (D., D^, -MO, SP).

- in

Haspoređ igrališta izvršiti tako da u svakoj stambenoj grupaciji, bloku, pripadne odgovarajući broj igrališta zavisno od broja i uz- rasta stanovnika - Igrališta opremiti spravar.a za igranje, klupaoa za odfflor i zaseniti ih visokim drvećcn.Како postojeće stanovništvo, tj. blokovi individuainog stanovanja nenaju tzgradjene sportske terene i površine za akt.ivno bavljenje sportom, neposredna blizina zone javnog zelenila kao i budućih sportskih igrališta, kao i dobra saobraćajna i pešačka povezanost, pružiće odlične uslove za bavljenje sport-om sadašnjih i budućih stanara.Postojeću vegetaciju uklopiti i sačuvati koliko je to iax.moguće.Tzvršiti zasenu objekata i mesta za odnor. Izdvojiti dečja igrali- šta r.iskom vegetacijon, a škarpe "obući" odgovarajućira šibljem.U okviru parcela novog individuainog stanovanja predbašte rešiti sa dekorativnom, uglavnorc nisko- i srednjom vegetacijoa.Posebnu pažnju obratiti na linearno ulično zelcnilo (đrvorede) kaoi na veiiki broj parking mesta. Parking prostore obavezno zaseniti. Za ozelenjavanje priraeniti odgovarajuće vrste visoke vegetacije (lipa, javor, platan, itd.), u zavisnosti od prcfila ulica i ek- spozicije.Pošto se radi o podizanju sportskih terena i objekata u postoje- ćem tkivu, voditi računa o vrstama postojeće vetetacije i uklopiti ga tako da zelenilo predstavlja jedinstven potez u okviru stanovanja.Pojas zaštitnog zelenila uz autoput Beograd-?čiš bio je predmet planskog dokumenta kojim su utvrdjeni uslovi za izgradnju cve saobraćaj- nice. Oviro ĐUP-om (budući da je pojas zastitnog zelenila uz naselje ukuljučen u područje plana) ne nenja sc namena zaštitnog zelenila, već se samo dopunjuje uslovom da se u okviru ovog pojasa, u delu uz naselje, formiraju Pizioke prepreke kao najpogodnija zaštit-a od buke i aerozagadjenja neposredne okoline.Kod izbora vegetacije odabrati vrste koje će uspešno vršiti svoju prostornu, biološku-higijensku i estetsku funkciju.

Izbor vizvršiti prema klimatogenoj šumi pođručja (Quercetum - congerte cerris).Lišćari:Quercus conferta

; - rubra ," ^peruneulata ” pubescens

tilia arcentea j- Fraxinus .exclsior . ; _ r. .-

” ornus Acer platoncides

" pseudoplatanus u campcstre

Carpinus betulus Rhus cottinus Betula verrucosa

Cetinarl:

Pinus nigra Picea omorica Picea pur.gens Ceđrus atlanticaZa održavanje vegetacije projektovati spoijni vodovod sa bastenskim hidrantinia.

Uslovi za uredjenje i zašt-itu životne srecine

Većina us1ova koji se odnose na zastitu i uredjenje zi- votne sredine već su sadržani i navedeni u sklopu posebnihi pojeđir.ačnih uslova. Budući da se ovde radi o naselju pretežno individuainog tipa stanovanja, sa -kospleksiraa javnog zelenila sa njegove tri strane, mogucnosti za ostva- renje kvalitetne životne sreidne su vrlo povoljne.Ovde ćenio-navesti cno što. je od najveće važnosti da se razvoj naselja i sa ovog stanovista unapredi:

. 43 _

- Izvršiti regualciju Mokroluškog potoka čirae će biti rescno pitanje kanaisanja kišnih voda i povećana sta- bilnost terena.

- Objekte potpuno oprereiti kanalizacionom mrežom.*- Prilikon: projektovanja novih objekata, voditi računa o orijentaciji većih otvora, kako bi зе izbcgao uticaj doninantnog jugoistočnog vetra, kao i radi zaštite od prejake insolacije u letnje.'Ti periodu.

- Jedna od najznačajnijih higijensko-urbanih roera sastoji se u forniranju fizičkih prepreka duž naselja ргеша saobraćajnici Beograd-Niš, kao i u formiranju zelenog zastitnog pojasa po nogućnosti zimzelenog karaktera.

.6. Uslovi za stanovišta inženjerskogeoloških istraživanja

Sastavni deo ovog DUP-a je i elaborat inženjerskogeoloških istraživanja (izradio "Kosovoprojekt"т OOUR Zavod za geotehniku - Beograd). Grafički prilog br. "Inženjersko-geološka karta terena" je izvod iz ovog elaborata i data je u delu Đokumentaicja ĐUP-a.- Anažovani prostori sa inženjersko-geoloskog stanovišta ^ izdvojer.i kao rejoni I, II i Ila najoptimalniji su za

urbanizaciju.- Obzirom na plitak nivo podzemne vode i formiranje povremenog vodotoka u zonl rejona Ila izvšriti kolektorsku regulaciju vodotoka sa drenažom u okviru' kolektorskog rova.Svl objekti u okviru ovog mikrorejona za ukopavanje podova (podrumi i skloništa) dublje od 1,5 m u teren moraju se trajno štititi drenažnim sistemom.

- Pri nivelacionoro regulisanju objekata i terena uvažavati lokalan pretežno blagi nagib padine. U prostoru nikro- rejona Ila nivelacija se može izvesti kombinovanjem plitkog zaseka i nasipa.

- Svi objekti se moraju potpuno konunalno opreniti kanalizacionom mrežorc. Svako 3tihijsko razlivanje otpadnih voda po terenu oože ugroziti stabilno3t objekata a ujedno i zagaditi podzemnu vodu u peskoviraa.

- 4* -

- Pri sagledavanju dinanike reaiizacije voditi računa da se prvo izvedu lokalne pripreme terena, a zatim da se za izgradnjoa započne ođ hiposoaetriski nižc ukopar.ih objekata.

5 - 7. Mere zastitc od clementarnih i drugihnepogoaa i uslovi od interesa za ON'Q i PS

U okviru predaetnog котр!екза pri izgradr.ji novih objekata i rekonstrukciji i dogradnji postojećih neophodno je realizova- ti prostorne i gradjevlnsko-tenničke "ere zaštite od ratnih razaranja i elementarnih i drugih nesreca, odnosno odredjivanjc zahteva opšfcenarodne odbrane i društvene saaozaštite.U cilju zaštite od pctresa predmetni objekti rnoraju biti rea- lizovani tako da su bezbedni od rušenja, a shodno Pravilniku o tehniclcita noraativina za izgradnju objekata visokogradnje ("Sluioeni list SFRJ", br. 31/81).Radi zastite od požara objekti sc aoraju izvesti tako da se prvenstveno obezbedi nemogućnost širer.ja požara. U tom sir. islu treba priaeniti sve važeće propise iz ovc oblasti.U cilju zastite stanovništva od ratnih razaranja .j predmetnom konpleksu za sve novoplanirane objekte postoji obaveza izgradnje skloništa shodno Odluci o opštenarodnoj odbran? i Pravilniku o tehničkirn noraativima za skloništa ("Službeni list SFRJ", br. 55/83).Ukupne mere zaštite procene ugroženosti i povredivostir a realize i rešenja kao i uslovijenosti od interesa za opštenaro- dnu odbranu i društvenu samozaštitu dati su u posebr.oin elaboratu koji je sastavni deo ovog pianskog skta.

3.8. Uslovi za izgradnju ekonoaskih objekata za potrebe poljoprivrednih dcrcaćinstavaU naselju postoji odred jer. broj pol joprivrednih domaein- stava, pa je potrebno oaogućiti ini postepen i prirocr.i prestanak bavljenja poljoprivrednoa đelatnošću-Pcljoprivredno domaćinstvo je or.o u koae jedan ili vise članova uzeg doaaćinštva Croditelji i malolet.na ceca ili deca koja se skoluju) ostvaruju prihod iskljucivo bavljenjea poljoprivrednoa deiatnošću.

- »5 -

Svako ovakvo donaćinstvo (dok ispunjava uslov koji ga odre djuje kao poljoprivredno) ima mogućnost zadržavanja posto- jeih, zacene ili izgradnje novih pomoćnih objekata na za- drzavanim, odnosno novopianiranim stambneim parcelama i na parcelama posebno rezcrvisanim za namenu izgradnje ekonomskih objekata (alternativno za izgradnju stair.benih obje kata).

Alternativno data namena za svaku ovakvu parcelu omogućuje da da poljoprivredno domaćinstvo koje se nalazi ili se ra- seljava na parcelu pored ili uz ovu sa alternativnom nane- nom, dobije i nju na korišćenej za izgradnju ekonomskih objekata, i da se, po prestanku bavljenja ovog đomaćinstva poljoprivredom, promeni namena parcele u novu parcelu za izgradnju stambneog objekta, a bez pronena DUP-a.

Analizora i ukrstanjera podataka dobijenih od Zavoda za statistiku, Mesne zajednice i uvidom na terenu registrovano je 129 poljoprivrednib domaćinstava na pod- ručju plana. Od toga:- 41 parcels se zadržava gotovo nepromenjena, sa istom namenon (individualno stnaovanje)

- 58 parcela se smanjuju, ali zadržavaju sa istom namenom- 30 parcela se ukidaju, radi uredjenja prostora za druge namene.

Na parcelama koje se zadržavaju (99 parcela) sa istom namenom kao u postojećem stanju - individualno stanovanje, dok god ih koriste poljoprivrcdna domaeinstva, moguće je zadržavanje, zanena ili izgradnja pomoćnih (ekonomskih) objekata prema posebnim uslovima za uredjenje prostora za svaki pojedinačni slučaj, koji se odnose na položaj, ve- ličinu, površinu , visinu i si., a vođeći računa da se ne ugrozi osnovna stacbena namena naselja, što se odnosi kako na gradjevinsku parcelu na kojoj se ovi objekti grde, tako i na susedne gradjevinske parcele.

- 46 -

U delovima naselja naznacenim u grafičkom prilogu: De- taljna namena zenljišta" 1:1000, planiraju se 52 parcel e sa alternativno- namenom, kao parcele za izgradnju ekononskih objekata uz susednu gradjevinsku parcelu ili za izgradnju individuainog staabenog objekta.

/U slučaju kada se parcela koristi za izgradnju novog staabenog objekta važe uslovi koji se odnose i na druge objekte individualnog stanovanja.

U siučaju korišćenaj parcele za izgradnju ekonoaskih objekata, izradjuju se posebni uslovi za svaku poje- dinačnu parcelu.

Tehno-ekonoaski uslovi

Izgradnja i uredjivanju naselja pristupiti na osnovu uradjene urbanisticke i tehničke dokurnentaci je:

Na osnovu raspoložive dokunsentacije sačiniti inve- sticioni program izgradnje naselja i pri tone utvrditi:

- ukupna ootrebna sredstva- izvore finansiranja izgradnje naselja- cenu izgradnje naselja.Shodno dimenziji realizacije plana sacir.iî dir.aaiku troškova sredstava.Planirana izgradnja stanova i pratećin sadržaja usiov- 1 Java:- rušenje objekata koji se ne uklapaju u datu organiza-

ciju prostora,- raseljavanje postojećih korisnika kojih se objekti

ruse, i

- regulisanje imovinsko-pravnih oanosa koji proizilaze po osnovu promene namer.e i korisnika izgradjenih i s3o. bodnih povšrina.

- 47 -

Pri preral jeno zealjište za predstojeću izgradnju komunalno opremanje u obimu i po strukturi instalacija kako su date tehničkim resenjiraa.

Pripremanje i konunalno opreaanje naselja u nadleznosti je pripađajućeg SIZ-a za zemljište koji će uredjeno gradjevinsko zenljište po obračunatoj naknadi ustupiti investitoru na gradjer.je.

Na osnovu oformljene cene, utvrdjenim investicionim pro- grarnon, pristupiti mcdjusobnom sporazuaevanju učesnika u realizaciji plana*Konačna cena izgradnje naselja utvrdice se po reeii- zaciji plana ili faze izgradnje, odnosno po izvršenom tehnickoa prijemu izgradjenih objekata i pripadajuće infrastrukturne mreže-

5•lO.Uputstvo za saradnju u toku razrade i sprovodjenja DUP-a

Ovaj Detlajni urbanistieki plan predstvlja pravni i ur- banistički osnov za izradu i izdavanje akata o usloviroa za uredjenje prostora saglasno cdredbi st. 3. čiana 29- Zakona o planiranju i uredjenju prostora ("SI. glasnik SR Srbije", br. 27/85 i 5/85), odnosno odredbi cl. 50 Odluke o postupku za izradu i donošenje, sadrzaju i sprovodjenju detaljnih urbanističkih planova ("SI. list grada Beograda br. 28/86) buduci da su uslovi za uredjenje prostora utvrdjeni Odlukom o ovoro planskom doku- mentu, odnosno u elaboratu koji je njen sastavni deo.

Akti za uredjenje prostora su osnov za izradu i potvrdu tehničke dokumentacije.

Akte o uslovima za uredjenje prostora izcaje Opštinski sekretarijat za urbanizaai i konunalno-3taabene i gradjevinske poslove opštine Zvezdara shodno odredbi člana 6- . Zakona o planiranju i uredjenju prostora, odnosno st-5 cl. 5o gore ponsenute Odluke.

- 48 -

Saglasno odredbi st. 1. cl. 30 Zakona o izgradnji objekata ("SI. glasnik SR Srbije", br. 10/34 i 24/85 tehni- čka dokurnentacija izradjuje se u skladu sa uslovima za uredjenje prostora. utvrdjenim ovia Octaljnim urbanist.ičkim planom.

Potvrdu o uskladjenosti tchničke dokunientacije vrši po- menutl Sekretarijat za urbanizaa na osnovu cl. 54. Odlukeo postupku za izradu i donošenje, sadržaju i sprovodjenju DUP-ova.

Pre potvrde tehničke dokumcntacije organizacije i organi čiji su uslovi za uredjenje prostora utvrdjeni ovim DUP-om daju saglasnossti na tehničku cokunentaciju shocno cl. 55- gore pomenute Odluke.

ZAV0Đ ZA URBANIZAM I PROJEKTOVAMJK- decembar 1987. god. -

/

DEO III - 0BRA2L0ŽENJE DETALJNOG UR5AKISTIČKOG PLANA- IZHENE I DOPUNS

A - POSTOJECE STANJE I STEČENE OBAVE2E

B - OBRAZLOŽENJE REŠENJA DUP-a

_ *9 .

A - FOSTOJECE STAMJE I STEČENE OBAVEZE

L.O. PRIROĐ’il USLOVI

Vododelnica koja razdvaja sliv Kokrcluškog potoka od sliva Zavojničke reke vidi se neposredno sa Kaleoegdana i sa drugih istaknutlh tačaka. Or,a predstavlja glavnu vododelnicu u juž- no.- zaledju grada . Veliki Mokri Lug razvio se neposredno ispod ove vododelnice. Mokroluski potok u izvorišnom delu svog toka preseca naselje Veliki Mokri Lug na dva dela. Center naselja iialazi se na desnoj strani potočne padine na kojoj su i bclji prirodni uslovi. Ovirs DUP-огз oouhvacena je same desna padina Mokr-oluškog potoka dok je naselje na levoj kosi u sklopu "Mitrovog brda" za koje jc uradjen ĐUP-

Reljef predmetnog pdoručja aože se podeliti u četiri osnovne grupaoije koje po inžer.jersko i hidrogeološkin- karakteristi-

' kaca predstavljaju zone relativno ujednaeenih osobina 1 to:

- olage padine,- strme razudjene padine,- zona potočnog korita- zona klizišta i izvorišta Mokroluškog potoka

Geološka podloga je većim delorn sastavljena od kvartarnih i tercijamih sedinenata koji su podložni eroziji i klizanju.Snsžan geološkl odr.es glinovitih, laporovitih i peskovitih secimenata uslovljava proraenljivu dubinu podzennih veda.

Relativno blagi topografski oblioi ne predstavljaju značajnije ograničenje za praktično korišćenje zeritorije.

Xlimatski. uslovi diktiraju naročito potrecu zaštite naselja od jakog verra. Otuda glavni vododelnički greben treba izuze- ti oc ma kakve izgradnje i na njenu formirati surnski pojas. Blizinu park šurae "Titov gaj" treba iskoristiti na taj način što bi se suraski blok Gaja proširio ozelenjavar.jera -glavne vododelnice i prevodjenjem zelenila preko nje u sliv Kokroluškog potoka.

51

2.0. STVOnEMI USLOVI

2.1. Stanje planlranja i stečene obaveze

2.1.1. Odncs prema široj okolini

ĐUF-u naselja Veliki Mokri Lug iz 1977- prethodila je izrada DUP-a sire prostorne celine - DUP-a stambenog rejona Novi Mokri Lug koji je obuhvatio naselja V.M. Lug i Kumodraž seio kao r.ase- Ija male gustine, naselja Kumodraž I, II, III kao naselja srednje gustine i naselje Mitrovo brdo kao naselje velike gustine u okviru kojeg je planiran rcjonski centar i naseljska in- dustrija.

Pojedir.acni DUP-ovi ovih naselja su uradje.ni ali je izvesno da će & oni morati pretrpeti izraene koje uslovljava Izmena i dopuna GUP-a Beograda, i koje se naročito tiču saobracaja.

Prena Izroenatna i dopunama GUP-a, lokalitet Mitrovog b.-da planira se sa gustinota od 200-300 st/ha a Kumodraža i Velikog Mokrog Luga do 200 st/ha. Na tromedji ova tri naselja planiran je veliki sportsko-rekreativni centar a izmedju Mitrovog brda i Kuao- draža zona industrije i proizvodnog zanatstva.

Sa no naseije Veliki Mokri Lug sa severa je ograničerio saubraćaj- nicora prvog reda koja se vezuje na autoput Beograd-Niš i saobra- ćajnicu SMT s jedne strane, i sa Mokroluškon ulieom (uradjen planski dokument) s druge strane a povezuje ovo naselje sa širom okolinom. Veza sa širom okolinom je i saobraeajniск nižeg ranga r. krajnjem jugu (prema Titovom gaju) koja povezuje naselje Kumodraž i dalje sa Voždovcera.

2.1.2. IZ DUP-a naselja Veliki Kokri Lug iz 1977.

Postojece stanjeUkupan broj stanovnika iznosi 2.925 koji su obuhvaćeni u 733 donaćinstva. Prosečan broj članova domaćinstva je 3,99.Gustina naseljenosti na delu namenjenom stanovanju iznosi 63 st/ba. a gustina naseljenosti na teritoriji naselja je 3c.l8 st/ha.

_ 52 _

Ukupna BC? gradjevinskog fonda iznosi 100.305 сз2 i to:

- stambeni objekti 61.058 c 2- nestainber.i objekti 7.952 n 2- pomoenl obj. 11.295 n 2

Planira.-io

1. Opšti podaoi:- bruto površina i-32 74,27 ha- broj stanovnika 6500- razvijena bruto staabena povrsina 195.000 n 2- gustina naseljensoti MZ 87,5 st/ha- indeks igzradjenosti 0,26- 5G? novoplaniranih stanova 14 7 .15 0 n2

2. Osnovna struktura površina:- površina dela MZ za stanovanje 46,15 ha

- individualno st. 39,31 ha- u nizu 6,84 ha

- površina dela MZ za zajeđničke Г-је 5,0 ha- površina dela MZ za saobracaj 9,07 ha- površina dela MZ za zelenilo i

rekreaciju 10 ,0 2 ha

Zone nanenjene standvanju podeljene su u dve grupe:

- individualne stacbene zgrade,- inđiviđualne stanbene zgrade u nizu.

Zgrade s: nizu planirane su kao jednoporodicne sa .ninircalnom površinoo 140 гаг po jeainici.Planirano je oko 360 jedinica, ukupne БСР oko 50.000 гаг .

_ 53 _

2.2. Postojece stanje пашепе površina i gradjevinskog fonda (1987.god.)

Podrueje DUP-a pripada danas nesnoj zajednict Veliki Mokri Lug, SO Zvezdara.U okviru granice plana pretežni deo teritorije zauziraa naselje individualne stambene izgradnje (58 ha) sa pripadajucim saobraćajnim površinama i površinama za zajedničke sadržaje.Ostali deo u okviru granice DUP-a su slobodne povrsine: voćnjaci, oranice, bagremovi, livade, neobradjeno zercljistei slicr.o.

1. Zemljiste za stanovanje ^81.153 ro22. Zemljište za prateće sadržaje 19-424 п 2

- osnovna škola- dečja ustanova- osta j i sadržaji

10.200 m' 1.300 ш г 7.924 ro2

3- Zemljište za saobraćaj- asfalt i kocka- zemljani putevi- makadam i šljunak

79.858 п 2 30.663 п г33-164 m 2

16.031 ® г4. Ukupno naselje (1+2+3) 580.4 35 m 2

Detaljnu strukturu postojećeg gradjevinskog fonda cine 743 objekta sa 984 stana i 4.805 stanovnika i to:1. PGP - stanbenih objekata

- objekti dobrog boniteta- objekti srednjeg boniteta- objekti lošeg boniteta

99.000 m*

72.880 m= 13-145 n 2 12.975 2

2. BGF - pratećih sadržaja- osnovna ško2a- cečja ustanova- samousluge- biblioteka i posts- kancelarija MZ- arsbulanta- ostalo

9.123 ni26.100 rr.2368 m? 480 n2

1.000 m г

460 m* 280 m 2 4 35 m ?

i

_ 54 _

3. 3GP - pomoćni i poljoprivredni objekti- poljoprivredni objekti- pomoćni objekti

14.856 9.426 5.430 ш 2

2.3. Odnos ovog i DUP-a iz 1977._________

Osnovni principi kojima su se rukovodili tiraovi pri izradi oba zadatka, najopštije uzeto, su isti.U oba siučaja radi se o rekonstrukoiji postojećeg naselja uz veliko uvažavanje postojećeg gradjevinskog Гог.са. sfcvore- nih struktura i aktivnsoti.flazlike izmedju DUP-a iz 1977- i ovog DUP-aproiziiaze pre svega iz razloga zbog kojih зе pristupiloizradi n'ivoa plena, ali, isto tako, i razlike u postojećem stanju onda i sada, kao i uriekoliko proaenjenira uslovi jenosti ша planova višeg ređa.

Komparativni podaci su sledeoi:

Postojeoe stanjeDUP '77. DOP ’87

- broj stanovnika 2.925- gustina r.asel jenosti 50 st/ha- BGP starabenih objekata 61.058 m 2

Planirano

- broj stanovnika- zemljište mesne zaj.- gustina naseljenosti- BGP stambenih o b j .

- ukupno- BGP stamb.obj.

- zadržano- BG? stamb.obj.

- novoplanirano

DU? '77.

6.500 74,27 ha 87,5 st/ha

195.000 n 2

47.850 n*

147.150 п г

4.80=o2 st/ha

99-000 m 2

Izmena . dop.una DUP-a

9.760 72,36 135 st/ha

265-022 П г

80.630 ro2

184.392 ra-'

55

2.4. Plan uklanjanja objekata postojcćeg gradjevinskog fonda

1 . Objekti koji se ruse zbog i2gradnje kolektivnog stanovanja i stanovanja u nizu, sadržaja C M Z , saobraća jnih. površina i individualnog stanovanja na bitno novim parcelama

broj obj. BGP b r .stanova br.stanovnika

- dobar boni tet 12 1087 10 *3

- srednji bonitet 27 2*17 29 115

- ioš bonitet 108 5883 127 434- UKUPNO 1*7 9387 166 592

OBjekLi koji se ruse zbog namene uslovijene GUP-om (javnozeienilo), terena nepovoljnih za izgradnju i koridora zaš-tit::og zelenila uz autoput

broj obj. BGP 13r .stanova br.stanovni ka- dobar

bonitet 7 708 8 32- srednji

boni tet 6 428 8 30- loš bonitet 18 835 18 71- Ukupno 31 1971 3* 133

Objekti koji se ruse zbog; dotrajalosti ili neodgcvarajućegpolozaja na parceli - bilo da se planira njihova zamenaili se uklanja kao drugi objekat na parceli koja se ne deli

. Broj obj. BGP br.stanova br.stanovnika- dobar

bonitet 1 1 1 2 1 5- srednji

boni tet 13 6*3 11 *3- loš bonitet 12 ? 6255 127 386- Ukupno 136 7010 139 4 3*

*

Radi izgradnje novih objekata (druge namene) i saobracajnica neophodr.o je izvršiti rušenja objekata navedenih pod stavkom

Rušenja objekata navedenih pod stavkarca 2. i 3. aogu se odlo- žiti.

Ukupno rušenje (1+2+3) iznosi:

Br.obj. DC? Br .stanova Br.stanovnika- dobar

boni tet 20 1907 19 80- srednji

bonitet 46 3488 48 188- loš bonitet 248 12973 272 891- UKUPNO: 314 18368 339 1159

4. Objekti centralnih sad ržaja kojii 3 e ruse:

- samousluga 180 j- 2- kaneelarija M2 460 n =- ostalc (prodavnice) 435 П2- UKUPNO: 1075 Г22

5- Ponocni i poljoprivredni odbjekti koji sc ruše:

- pomoćni 1577 ro2- poljoprivredni 3546- UKUPNO: 5123 = 2

Postojeći objekti koji se zacrzavaju

Jerinc od opredeljenja priHtkom rešavanja prostorne organize-cije naselja bilo je da se što veći broj postojeeih kvaiitecnih objekata zadrži uz zaddvoljenje zahteva i eiljeva izradeovog DUP-a i da se novi objekti uklope u pos tojeće stanje.

1. Stanbeni <objekti koji se zadrzavaju

Br.obj. BGP Br.stanova Br.stanovnika- dobar

bonitet 343 70973 526 3074- srednji %

bonitet 86 9657 219 572- UKUPNO 429 80630 6JJ5 3646

- 57 -

Za ovc objekte važe isti uslovi kao i za novoplanirane individualne objekte - oni se .-nogu adaptirati, dogradjivati, prezidjivati i si. do maksimalne kvadrature u zavisnosti od veli- čine gradjevinske parcele.1.1. Stambeni objekti koji se zadržavaju uz mogućnost dogradnji:

- BGP 93-750- broj stnaova 855- broj stanovnika 3-126Dakle, moguće je dograditi još 13-120 m2 bruto povrsine stambenih etaža za ovih -429 objekata.

2. Objtkti pratećih sadržaja koji se zadržavaju BGP 8.048 m 2

3. Pomoćni objekti koji se zadržavaju ............... 9-733 e 2

2.6. Parcele sa doniacinstvirea koja se bave poljoprivredom

Analizom i ukrstanjeni podataka dobijenih od Zavoda za statistiku, Mesne zajednice i uvidom na terenu registrovano je 129 poljoprivrednih domaćinstava na području plana. Od toga:

- ^1 parcela se zadržava gotovo nepromenjena sa namenorr. individualnog stanovanja

- 58 parcela se smanjuju, ali zadr-žavaju sa istom nacenom- 30 parcela se ukidaju radi uredjenja prostora za druge namene.

Ipak pošto su ovi podaci nedovoljno pouzdani i podložni su menjaju , potrebno je ca se prilikom sprovodjenja i ostva- rivanja uslova iz dela II, tačka 5,8 - "Uslovi za izgradnju ekononskih objekata za potrebe poljoprivrednih domaćinstava" pouzdano utvrdi status doiaaćinstava, odnosr.o delatnosti na osnovu koje ono ostvaruje prihod.

- 58 -

Postojeće stanje javnog gradskog saobraćaja

1. A.oaliza stanja

Osnovni putni pravac ka kome je ussereno naselje za povezivanje sa cencralnim i drugim područjima grada je u po- stojećen stanju iskljuČivo Ul. Nikole Grulovića.

Područje DUP-a naselja Veliki Mokri Lug u postojeeera stanju opslužuje autobuska iinija br.:- 308: Sumice - Veliki Mokri LugAutobuska iinija br. 308 predstavlja osnovnu i jcdnu pre- voznu vezu JGS-a naselja Veliki Mokri Lug sa gradskim pro- storon i to sa istoenira celon zaledja grada.

Trasa autofauske linije br. 308 položena je duz soa'oraaa- jr.ica koje naselje Veliki MOkri Lug povezuje se uvodno-iz- vodnim pravoem grada - snederevski^ puteir. i dalje u nastavku preko dela ulica Bulevar Revoiueije i Ustanička dopire do terminusa Šuaice u zoni raskrsnice saobraćajnica Vojislava Iliea i Ustanipke, te na osnovu takvog prosto- rr.og položaja u mreži lin.ja JGS-a svrstava se u grupu perifernih Iinija.

Kontakt posmatranog područja ĐUP-а sa centror. i ostaiim kcntir.uirano izgradjenim gradskim prostorom ostvaruje se uz jedno presedanje sa linije br. 308 na linije tranva- jskog podsisteca na tramvajsko-autobuskora terninalu Usta- nieka i na linije -rolejbuskog i autobuskog podsisterna koje prolaze pored terminusa Sumice.U okviru naselja Veliki MOkri Lug trasa linije polozena je duž Ul. Nikole Grulovića kojon dopire do centra sta- rog dela naselja gde u okviru prostora Trga i završava.

Nivelacioni i situacioni uslovi saobraćajnice u saraoa naselju Veliki Mokri Lug i neposredno izvan njega su izrazi- to nepovoljni i direktno utiču na skraćenje linije br. 308 u zimskom periodu, a time i г.а neopsluženost JGS-om stanovnika naselja.Korišćenje usluga autobuske linije br. 308 oinogućeno je stanovnicima naselja Veliki MOkri Lug na sledećim stajali- štima:- Naselje Klenak, koje se nalaze neposredno izvan razma-

tranog prostora;

- Lipovačka, u Ul. Nikolc Grulovića u okviru naselja;

- Terminus Veliki Mokri Lug u Eoni trga u saoom naselju.

Sva stajališta stnestena su u okviru nedovoljnih urotoarskih površina soabraćajnice Nikole Grulovića, kuda proalzi trasa linije br. 308, i pripadajućeg dela kolovoza ulice.

Postojeci terminus Veliki Mokri Lug u naselju ne saćrži propisno izgradjen prostor za manjpulativne potrebe vozila sa linije Dr. 308 (okretnicu), kao ni posebno izdvojene terminusne stanice, već se zaokrctanje vozila u povratni smer vožnje vrši u okviru površine trga u naselju.

Gravitacioni uticaji stajališta i terminusa autobuske linije br. 308 pokrivaju manji deo površine naselja u optima- lnim granicama pesacke dostupnosti, do pet minuta utroška vrcmena pešačenjem pri srednjem pešačkorn hodu, dok je za ostali, veci deo postojećeg naselja gravitacioni uticaj izrazito nepovoljan i krece se u granicama od 10 do 15 i vise rainuta pešačke dostupnosti obziron i na nepovoljnu konfiguraciju terena na kome je formirano naselje.

Na situaciji postojećeg stanja u prilogu ucrtani su delovi trasa linija JGS-a u okviru područja DUP-a cznačene su lokacije stajališta i njihove izohrone pesacke dostupnosti .

- 59 -

- 60 -

Prema važećem redu vožnje za radni can, a u časovima vr- šnih opterecenja, u tabeli br. 1 dati su osnovni elementi rada autobuske linije br. 308.

Tabela br. 1

)

Linija Vreme Broj Kapacitet Interval Frekvencija Dužina broj obrta voz. vozila (rnin.) (voz/h.) lin. ________ (min. )______ (mesta)_____________________________(km.)308 43 4 100 8,6 7,0 5,755'Jkupan nivo ponude JGS-a u okviru naselja Veliki Mokri Lug iznosi 7.0 vozila na čas, što znaei nailazak vozila na sva- kih 3.0 rninuta.

Ukupan broj realiaovanih prevoznih zahteva na autobuskoj liniji broj 308. kao i po smerovima linije, dat je u tabeli br. 2. Podaci su dati. na osnovu rezultata sistemat-skog brojanja putr.ika ria linijama GSB-a izvršenia .т.езеса nove- mbra 1984. godine.

Tabela br. 2.

Linija ____________Dnevni broj prevezenih putnika____________oroj_______ Smer ka naselju Sner ka Suir.icacna________ Ukupno308 5047 4977 10.024

rrena ppkazanom opterecenju linije br. 308 u broju prevezenih putr.ika. linija se svrstava u manje opterecenjc linije JGS-a

У naredncj tabeli br. 3 dat je pregled osnovnih eksploata- cionih pokazacelja rada autobuske linije br. 308 na kara- kteristicnirn deonicama, kao i broj prevezenih putnika od5,00 - 6,00 časova u op terećeni јегз sneru ka terminalu Ustanička odnosno terminusu Sumicama.

- 61 -

Tabela 3.

Linbr.

3r.putnika -od o,00-7,00 časova

Maksim.protok ka karakter. deonici nax.(put/h)

PonudjenikapacitetQpon(cesta//ha)

Kocficijiskorišć.kapac.Kik

. Nazivkarakteris.deonice

308 816 639 770 0,83 Bajdina

Na osnovu iznetog tabelarnog preglcda konstatuje se da je komfornost prevoza na liniji br. 30b u periodina vršnog optereeenja u tolerantnim granicama maksimalne popunjenosti vozila, što ukazuje da je ponudjeni kapacitet saobrazan iskazanim prevoznim zahtevima. Kritična deoniea na iiniji br. 308 javlja se van područja DUP-a i to u blizini terninu- sa Ustanička, kada lir.iju koriste i putnici iz stanbenih zona duž Ul. Bulevar Revolucije.

Analizom opsluženosti područje DUP-a u postojecem stanju konstatuje se sledeće:- Kontakt naselja Veliki Mokri Lug sa obodr.in delom konti-

nuirano izgradjenog gradskog prostora omogućava se dirc- ktnom ponudjenom autobuskom vezom JGS-a, otiakie sc posrc- dnim putcm, uz jedno presedanje, dolazi do centra i većeg broja ostalih podrucja grada;

- Prostorni raznestaj linije br. 308 u okviru naselja Veliki Mokri Lug, kao osnovr.e prevozne veze, nc odgovara u potpunosti prevoznim potrebama celokupnog stanovništvsu pogledu efikasne i brze dostupnosti do linije, što po- sledično prouzrokuje i produženo vrene putovanja putnika;

- Uticajne zone stajališta JGS-a pokrivaju rnanji deo naselja u tolerantnim granicama pešačkc privJačnosti, dokje za veći deo naselja pešačka dostupnost do linije JGS-a znatno duža i izrazito nepovoljna usled neodgovarajuće konfiguracije terena;

- 62 -

- Stepen podobnosti linije br. 308 za sada je relativno za- dovol java jućei- nivou u odnosu na nnoga druga izdvoje-na naselja grada, iako je iskorišćenost ponudjenih kapaciteta na gornjoj granici maksimalne popunjenosti vozila;

- Porast populacije u posraetrano= naselju, pored adekva- tnog uskladjivanja prevoznih kapaciteta shodno iskazanim prevoznim zahteviraa, rieophodno je da na ođgcvarjaući na- čin prati i prostorna reorganizacija linije br. 308 u smisiu njenog prođuženja oclnosno proširenja njenog uti- cajnog delovanja na kompletni izgrađjerii dec naselja.

Obzirom da udaljenost ovog naselja od centra grada, na na- čin i kvalitet pcvezanosti sa javnirc prevozora, na siabu razvijenost i kvalitet ulične inreze unutar naselja može se konstatovati da su saobraćajni uslovi u povezivanju ovog deia grada dosta nepovoljni.

2-9- PosLojeće stanje slobodnin i zelenih površinaC-ranica izraene i dopune DUP-a naselja Veliki i-'okri Lug, kako je data na prilozenoj situaciji u R=l:2500, obuhvata pored sasog naselja i deo okolnog zemljišca.U okviru naselja odnosno okućnica stambenih objekata postoji z&ienilo u čiji sastav ulaze ođrasle, forciirane brojne vrste lišćara i cetinara koje daju : osnovnu karakteristiku zeieni- la stambene zone. Svojom biološkom zreôšću i odgovarajućorn dekorativno - estetskon- uiogora koja im je data u staEbenoj zoni one čine jednu karakterističnu ceiinu (1) i pri daljirn intervene!jasa u toj 2oni treba obratiti paSnju na veliki broj kvalitetnih primeraka koji se tu naiaze.

Povrsine koje se naiaze izvan s^r.og naselja (2,3,^), a u okviru date granice ob uhvataju poljoprivrćdno zemljište - parcele veće ili manje površine (2 ) na njihovfm -edjaroa naiaze se pojedinačna stacla bagreina 70" i stabla odr-asiog voća. Na manjim povšrina-a (3 ) naiaze se voćnjaci šro je karakteris- tično za taj dec, poljoprivredne povšrine. Ka ternima koji nisu pogorini za poljoprivrednu obradu zabvatio je barem u procer.tu od 80-90% od ukupne povšrine (4).Prilikom dalje razrade ove povšrine u pogledu zelenila treba rsciti na osnovu izrađjene bioloske osnove i uska-to jenin resen ja sa drugim sađržajiraa-

- бз -

Izbor vrsta treba uskalditi sa: datora namcnom prostora, sta- nišnim uslovima sredine postojećim kvalitetnira vrstama i sa vrstama autohtone vegetacije.

2.10. Postojece stanje tehničke infrastrukture2.1o.i. Kidrotehnicka infrastruktura

Vodovod

Po svim ulicama predmetne teritorije izgradjena je vodovodna mreža, koja obuhvata dve visinske zone vodosnabdevanja.Prema terenskim uslovima to su treća i četvrta visinska zona iz Seogradskog vodovod?..Tereni (izmedju kota 175-225 mnm) u nasieju koji pripadajuIII visinskoj zoni snabdevaju se vodom preko magistralnog cevovoda 0 500 ram koji povezuje CS "Mokrolusko brdo III" i rezervoar "Stojcino brdo".Magistralni potisni cevovod 0 500 mm prolazi neizgradje- nira terenoro i ulicom Nikole Grulovića i dalje prema rezervoaru "Stojcino brdo".

Na ovaj cevovod je vezana sekundarna vodovodna mreža tre- će visinske zone.Snabdevanje potrošača u delu naselja koje pripada IV visinskoj zoni vrši se gravitacijom iz rezervoara "Kumodraž" a preko priraarnog dovoda 0 300 mm.Cevovod <3 300 mm prolazi ulicom Kilana Gligorijevića sve do rezervoara "Kumodraž".

Postojeća sekundarna vodovodna mreža u naselju izgradjena je od liveno gvozdenih cevi precnika 0 100 i 0 150 mm relativno novijeg datuma. Cevovodi su postavljene uglavnom u trotoaru postojećih saobraćajnica.

Pored ovih cevovoda postoje i cevovodi od pocinkovanih cclo- vnih cevi.

U delu naselja oko ulice Cvetkova ćuprija u toku su radovi na rekonstrukciji sekundarne vodovodne mreže. Zamenjuju se cevi malog precnika cevima 0 150 ram.

♦

6* -

Kanalizacija

Prcdnetna teritorija se kanališe po separacionoc sistemu. Sada je u delu naselja izgradjena samo fekalna kanalizacija u delu naselja Veliki Mokri Lug. Xisna kana- lizaeija nije izgradjena tako da se u vreme kiša voda sliva po terenu do korita vodotoka.Vodotoci su neuredjeni (Mokroluski potok i beZiaeni potok).Du2 Ulice Milosev Xladenac izgradjen jc kanal 0 ^00 mm kojir. se odvoae otpaane vode iz naselja do Mokroluškog kolektora na podruoju "Laste” .Du2 Ulicc Mikole Crulovica izgradjeni su kanali 300 пјп i 0 250 na. To su najnizvodniji kanali prijeranici otpa- cini.M voda, koji ćc se u budućem saobraćajnora reSenju delicično rekonstruisati.Svi drugi i2gradjeni fekalni kar.ali su 0 250 nrc. Posto- jećl kanali su zadovoljavajuceg kapaciteta i kao takvi ostaju u funkciji.

2.13.2-Energetska infrastruktura

Postojeći potrošači napajaju se električnon energijoa iz oetiri postojeće TS 10/0,4 kV.Tri postojeee TS 10/0,4 kV su slobodno stojeći objekti zidani (odnosno MBTS) a jedan je zidani tip "kula".

Transformatorske stanicc su posredstvora postojećih nadze- nnih i pod2enmi'n vodova 10 kV pove2ane sa izvoristima 10 kV TS 35/10 kV. Provizorijum "Kaludjerica" i TS 35/10 kV "Ko- njarnik".

Niska naponska mreža pretcžno je i2gradjena nad2eaniE elektro-energetskim vodoviraa sa betonski:n odnosno drvenin stu- bovima, nanji deo niskonaponske oreze izgradjen je pod- zersnim elekcro-energetskim vodovima.

- 65 -

U neposrednoj blizini naselja prolaze trase dva nadzesna voda.Kadzemni vod 35 kV IS 110/35 kV "Beograd IV - IS "Grocka" i nadzemni vod 220 kV TS 440/220 kV "Beograd VIII" - TS 220/110 kV "Beograd XVII.

Svi postojeći vodovi prikazani su na situacionom planu u prilogu.

2.10.3-TT infrastruktura

Postojeći korisnici TT usluga priključeni su na reonsku ATC "Konjarnik". Od ove ATC кгог postojeću TT kanaiiza- ciju položen je osnovni TT kabl du£ Ustnaičke 1 Vojislava Ilića ulice kapaeiteta 400 x 4 a od institute đva kabla 7K 16 JV 150 x 4 x 0 ,6 zbog uticaja dalekovoda koji izlaze iz Cransformatorske stanice "Beograd 17" upotrebljen je alu- ainijutnski kabl.

U naselju razvodna TT rnreža izvedena je armiranim TT kablo- vima precnika provodnika 0,6 ran. Svi izvoci u naselju su izvedeni kao spoljni.

Položsj postojece 'ГТ nreže prikazan je na siiuacionoro planu u razmeri 1 :1000.

- 66 -

- 05RAZL02ENJE RgSEKJA DUP-a

1.0. OPIS OSNOVNOG R ADNO-METOD.OLQ&KCC POSTUPKAfiadno-raetodološki postupak sastojao se u stalanoj povrat- noj vezi i proveri i2medju prostornih nogućnosti i prog- rarcskih zahteva.

Specifičnost zadatka je zahtevala postupnost u formiranju programa i dolaženja do rešenja, budući da se radi o rekonstrukciji postojećeg naselja sa п*а lom mogućnošću šire- nja i zahtevima koji su unekoliko oprečni sa ovakvom situa- eijom na terenu.

Rešenje ne sledi direktno iz programskih opredelenja već su i orogram i rešenje korak po korak definisani i medjusobno provcravani. Pošlo se od najopštijih stavova i nji- hovog ispitivanja i konkretizacije u prostorno® pogledu, da bi se sa svakio korakom povečavao nivo detaljnosti i definisanosti što je na kraju dovelo do predloženog reše- nja.Posie detaljne analize i sredjivanja podataka o postojećcm stanju. postavljeni su osnovni progra:nski element! i definisana su koncepcijska opredeijenja koja se tieu organizacije i života naselja.

Zatim se pristupilo izradi varijantnih resenja koja su pod- razumevala različit odnos prema p3s>tojejćiai objektima ali u okviru osnovnog koncepcijskog opredeljenja da rekonstruk- eija mora biti brižljiva. u'radjene su tri varijante.

Prva varijanta je čuvala gotovo sve objekte dobrog i srednjeg boniteta, a kod objekata lošeg boniteta planirana je zamena novim indlvidualnim objektima. Novo kolektivno stanovanje planirano je samo na prostorlma na kojima nije bilo izgradjenih objekata.Druga varijanta čuvala je kvalitetne objekte, dok su grupacije objekata lošeg boniteta zamenjivane kolektivnin sta- novanjem.

- 67 -

У trećoj varijanti pianirano je rušenje i nekoliko objekata boljeg kvaliteta (pored onih loših) kako bi .se for- ' mirale grupacije kolektivnog stanovanja.U raznira varijantama bili su zastupljeni i raziičiti ti- povi izgradnje novih objekata.Nakon izlaganja u SO Zvezdara dogovoreno je da se razradora i kombinovanjem drugs i treće varijante ide ka rešenju.

Rešenje prostorne organizacije (koje je u medjuvremenu pretrpelo još niz izmena) kada je okončano, iziagano je na skupu u ŠO Zvezdara (neka vrsta prethodne rasprave) i posit.* toga se pristupilo njegovom konačnom uobličavanju.

2.0. OPIS OSNOVNIH KONCEPCIJSKIH OPREDELJEN.JA

Izmena GUP-a Beograda do 2000-te god. bi.la je povod da se pristupi radu na izneni ĐUP-a naselja Veliki Mokri Lug, koji je donet i977.godine.Mogucnost da se na ovom prostoru ostvari veća gustina, dakle većs novoplanirana kvadratura koja bi pokrila troškove urecjenja gradjevinskog zemljišta znaeila je i mogucnost da se- plan ucini realnijin. Osnovni cilj svakog plana - stvaranje uslova za optiir.alan razvoj i zivot naselja u ovoa slučaju sadržao je u sebi i sasvim konkretan zahtev: obezbediti što vise novih stanova, ne samo zbog budućeg razvoja već i zbog saniranja postojećeg, infrastrukturom lose oprec— Ijenog naselja.Ovaj zahtev pokušali sno da uskladimo sa uobičajenira struč- nim zahtevima rešavanja prostorne organizacije naselja.Praktično isedjutam, prostora za značajno povecanje gustine nije bilo. Teritorija naselja se ne može povećavati (šire- nje je ograničeno sa sve četiri strane), ona je čak i manja u odnosu na prethodni DUP, a i prazan prostor naselja dobrim delora je popunjen noviro objektima.

- 68 -

lako se rađi o naselju individualnog tipa stanovanja, bilo je neElnovno da se ide i na kolektivno stanovanje, i da mora biti rušenja nekih oojckata rađi njihove zamene objektima kolektivnog stanovanja.

Varijantama o kojima je napred bilo reči pokušano je da зе utvrdi optimalan odnos izraedju uklanjanja po3tojećih i izgradnje novih objekata.Svi ovi zahtevi morali su da se uklope u osnovna koncepcijska opredelenja koja proizilaze iz prirodnih i stvorenih usiova na Uerenu i koja, kao takva, пе mogu inati suštir.- skih alternative. To su:

1 . Rckonstrukoija mora biti brižljiva - postovanje i unap- redjenje postojećeg stanja.Postojece naselje je formirano i ono Ima svoj identitct koji trcba razvijati i unapredjivati. Karakteriše ga individualno stanovanje, objekti koji su u najveeem delu pravilno postavljeni duž ulica i prilicrjo zbijeni. Saobraćajna rr.atrica je ugiavnošp defi.oisana, 'оег obzira na vrsCu zastora.

2 . Novo se .nor?, prilagoditi postojećern u sraislu prostorne organizacije, oblikovnih гезепја i sl.Pošto su postojeći objekti uglavnom spratnosti ? - 1 i veliki broj njih P+2 , uklapanje novih kolekfcivnih cbje- kata u postojeću organizaciju naj'oolje se može pcstići samostalnip objektima male spratnosti i gabarifca, koji su prostorno orgariizovani poput postojećih objekata - linearno postavljanje duž ulica. Kod objekata u nizu (bilo individualnih ili kolektivnih) treba težiti aal'-nj dinfenzijama i vizuelnore odvajanju pojeđinih lanela u nizu.

3. Princip gradaeije prostora od privatnog do javnog treba eosiedno sprovesti.

- 69 -

Prostori različitog nivoa "privatnosti" treba da budu definisani - omedjeni, kako od ulicc preko predbaste do objekta i unutrašnjeg dvorista, tako i javni prostori raedjusobno - ulice različitog znaeaja, prostori za okupljanje, parkovi i si.

4. Naglasiti pojedine tačke - prostore kao impulse razvoja - u smislu sadržaja, urbanog i arhitektonskog motive i si.Formiranje novog privrednog sadržaja u okviru naselja- zone za tnalu privredu - utiče na pov-ecanje atraktiv- nosti naselja za stambenu izgradnju. i povratno, za izgradnju novih sadriaja - lokala raznih namena. Dalje, pojedini prostori treba da se izdvoje kao najatraktiv- nije zone za okupljanje stnnovništva i oni treba da dobiju odôvarajući vizuelni karakter i postanu tacke orijen- tacije i identiteta.

5- Planirati vid izgradnje koji ee omogućiti psotepen razvoj naselja i otvoriti mogućnost raznih načina izgradnje i investiranja - od društvenih do privatr.ih. Izgradnja malih samostalnih objekata ima prednosti i sa ovog sta- novišta. Oraogućava postupnost izgradnje, bolje rešavanje pitanja raseljavanja i ulaganja ličnih sredstava pojedi- naca samostalno ili preko zadruge, izgradnju za potrebe radnika jedne radne organizacije uz korišćenje sopstvene mehanizacije ili drustvenu izgradnju za potrebe tržišta.

o. Vodeći računa o napred navedenom, sto racionalnije iskoristiti zemljište.

- 70 -

3.0. OPIS I 0BRAZL02ENJE PROSTORKOG RESENJA

U skladu sa napred navedenia koncepcijskim opredeljenjimai prostornim mogućnostima i ogranlčenjima predloženoprostorno rešenje karakterišu sledeće intervencije:

- zadržavanje i rekonstrukciјг postojećeg kvalitetnog gradjevinskog fonda i zamena odredjenog broja objekata loseg boniteta novim individualniro objektima;

- zadrzavanje i rekonstrukcija postojećih puteva i izgradnja novih radi unapredjenja prostorne organizacije i. pristupa novim stambenim objektima;

- izgradnja novih objakata kolektivnog stanovanja -ale spratnost. koji se u oblikovnom,funkcionalnom i prostorno-. pogledu uklapaju u nostojeće tkivo naselja;

- izgradnja objekata individulanog stanovanja u nizu radi oDSogueavanja dalje individualne izgradnje* ali i radi sto racionalnijeg iskorišćenj;a zemljista u naselju koje nema mogućnosti za dalje širor.je;

- izgradnja pratećih sadržaja, pretežno u sklopu starabenih objekata (prizemlja) . kojima se takodje naglašavaju pojedini pravci kretanja;

- cpremanje naselja korabpletnom mrežo." i postrojenjima . tehničke infrastrukture, regulacija potoka i uredjenje slo'codnih površina;

-• obezbedjenje ’‘impulsa razvojs" u vidu omogueavanja ot- varanja prostora za bavljenje tercijarnilh delatnostirca u sklopu st|ifbenih objekata i kao posebnih objekata za ovu na&enu:

- obezbedjenje prostora za raseljavanje poljoprivrednih domacinstava na parcele koje ce iraati stambeni i ekonomski deo. Po prtistanku bavljenja domaćiristva poijoprivre- dom. parcela se deli i omogućuje izgradnja jos jednog starcbenog objekta.

- 71 -

Kasolje u cel ini zadrzava karakter individualnog stanovanja. .Novi koiektivni objekti su inkorporirani u postojece tkivo - objekte individualnog stanovanja - i to ugiavnom u delu naselja severno od ulice Dr-uge nove. Južno od ovc ulice zastupljeno je indiv j.dualno stanovanje.Ovakav razmeštaj uslovilo je, pro svega, stanje na terenu.U scvernom delu naselja, pogodnosti za kolektivnu izgradnju su najveće, i to zato što ovde ima nešto vise praznog prostora za novu izgradnju, zatim što postoje grupacije objekata lošeg boniteta koji se u svakom slučaju moraju planirati za ruser.je, i konacno, u ovom delu je vec formi- ran "centar naselja", odnosno sadržaji koji ga sacinjavaju.Ovaj deo ae takodje oslanja na novoplaniranu saobracajnicu 1 ranga koja je glevna vc-za naselja sa širom okolinom i gradom. U ovom delu (istočno, prema autoputu) planirana je i zona za izgradnju objekata male privrcde i postavljena v-dćina pratećih sadrzaja. Ovo jo deo naselja koji je "gušći i zivlji” .

Južno od Ulice druga nova postojeći gradjevinski fond je kvalitetniji, regulacija dosledno sprovedena. Fotreba da se obc-zbedi i odredjeni broj objekata individualne izgradnje, zacovoljena je u ovom delu naselja i to individuainim stanovanjen u nizu.Prena "Titovon gaju" naselje se završava parcelaroa za po- ljoprivredna domaćinstva 1 prostorom za "vrtove za izdavanje,: u rekreativne svrhe.

Glavni pravci kretanja naglašeni su sadržajima duž ulica i tačkana većih okupljanja. Postojeci "centar naselja"(iako se objekti uglavnom ruše, osim dva) zadrzao je svoje- mesto kao tačka ea najvećom koncentracijom sadrzaja (u pri- 2 emljima kolektivnih objekata i saraostalnim objektima), sa prostornora definisanošću kao raotiva okupljanja i koiektivni.1:. stambehim objektima spratnosti P*3- Od ove tačke, idući Uli- сош 2ivka Jovanovića, pcred škole i dečje ustanove stiže se do druge tačke okupljanja (naznacene vec u postojećem stanju; grupacije sadrzaja izraedju ulica Prva nova i Đruga nova.

- 72 -

Iđuoi Đrugom novom dolazi se do pijace - prostora za raz- acnu da bi se od ove tačke do škole krug kretanja zatvo- rio Ulieom Milana Gligorijevića duž koje su planirani sadržajl u prizemljima kolektivnih objekata.

Objekti kolektivnog stanovanja u prostornoj organizaciji, oblikovnom i funkcionalnom smislu zadržavaju odlike i.ndi- vidualnog stanovanja. Postavljaju sc linear.no preir.a uii- c i , -naie su spratnosti i ga'oarita. raznovrsni aedju sobom, sa gradjenim pređbaštama i unutrašnjioi dvoristea.

Pored pbstojećih objekata ir.dividualnog stanovanja (kojih je najveći broj u naselju) planiraju se i novi samostalni objketi ovog tips u slueajeviaa zaaenc i u siucaj evima ka- ns izmejdu dva postojeća objekta ima .nesta sarao 2a jedan -li dva nova. !? ostalim slućajeviaa individualno stanovanje: je u objektiaa u nizu.

^.0. 0SRAZL0ŽENJE R E S E D A TEHNIČKE INFRASTRUK7URE^.1 . Hidrotehnieka areža i postrojenja

Voćovoč

Ггелза Generianom rešenju snabdevanja vodom Beograda do 2000-te gocine teritorija r.aseija Veliki Mokri lug obuhvata terenu III i IV visinske zone vodosnabdevanja (teren.l izemdju kota 185,276,7 rnna).U sadašnjir. usloviraa snabdevanje vodom se vrši preko izgradjenih ccvovoda C5 300 na IV visinske zone iz rez. "Kutnodraz" i potisnog eevovoda 3 500 am III visinske zone, koji i u budućea rešenju snabdevanja vodoa pred- rcetne teritorije ostaju u funkciji. Za sigurno snabdevanje vodoa svih planiranih potrošača na teritoriji obuhva- denoj izeninama i dopunama DUP-a Veliki Mokri Lug i sire (teritorije Malog Mokrog Luga, industriske zone "Stojci- no bro’o'r i naselja Mirijevo) potrebno je obezbediti veću kolicinu vode u rezervoaru "Kokroluško brdo 71". Za ovo

- 73 -

je potrebno izgraditi i pustiti u pogon objekte "Kokro- luškog sistenaa" (tj. izvršiti rekonstrukciju c.s. Vračar II*1 i izgraditi dovod II zone 0 1000 mn od cs "Vračar" do rezervoara Kokroluško brdo II").Preraa usvojenoj koncepciji teritorija naselja snabdevace se vodom iz objekata "Mokroluškog sistema".

Snabdevanje vodom potrošača III visinske zone vršiće se preko postojećeg potisnog cevovoda 0 500 ram cs "Mokroluš- ko brdo III - rezervoar" Stojčino brdo" i isci prolazi kroz teritoriju naselja.Cevovod delom svoje trase prolazi ulicom Nikole Grulovi- ca koja povećava svoju regulaciju novim saobracajnim. resen jem tako da će se cevovod naći ispod kolovoza. Saobra- ćajnica dobija rang produzetka "SMT" i kao takva naaeće potrebu za rekonstrukcijom ovog cevovoda koji se izraesta iz kolovoza i postavlja u zaštitni zeleni pojas saobraćaj- nice. Takodje na deonici ulice predvidja se nasipanje 1 -2 m što bi za postojeći cevovod 0 600 mm bilo nezado- voljavajuće ukopavanje od oko 3,5 m.

Četvrta visinaka zona koja obuhvata najveći deo teritorije naselja snabdevace se vodom iz planiranog cevovoda 0 600 mn Cevovod se postalvja od priključka na postojeći cevovodIV zone 0 500 mm i cs Mokroluško brdo IV - rezervoar "Kumo- draž" i prolazi kroz naselje Veliki Mokri Lug do industriske zone "Stojčinc brdo" duž ulica: Dvanaesta nova, Baru- tana i Nikole Grulovica.Za izgradnju ovog cevovoda radi se poseban planski dokumentPlanirani dovod vode 0 600 mm povezuje se sa uostojećim dovodo’i! vode 0 300 mm iz rezervoara "Kumodraž".

Sekundarna mreza:Sekundarna vodovodna mreža u naselju koja je nedavno izgradjena a dimenzija je 0 100 mnm 0 150 mm po svom kapacitctu zadovolJava.

- ' fU -

Ipak bilo je potrebno izvršiti rekonstrukciju postojećih cevovoda najčešće 2bog izmeštanja cevovoda iz kolovoza u trotoar, kao i zbog planirane izgradnje kišne i fekalne ka- naizacije sa kojorr. su u koliziji. Sve pocinkovane colovne cevi se ukidaju. Podrucje naselja Veliki Mokri Lug sa projektovanom mrežorn prikazano je na situaciji.

Granica visinske zone odredjena je duž ulica Zivka Jovano- vića i Milana Gligorijevica sa najvećora kotos terena 22n ,$8 ипи, pa se duž ovih ulica predvidja izgradnja dva paralelna cevovoda ® 150 *nm III i IV zone.

Sekundarna -reža rešavana je kao prstenasta izuzimajuci ca.-je delove "slepih" ulica.

Sekundarna areža Treće visinske zone povezana je na dva rcesta sa cevovcdore 0 500 mm III zone iz c.s. "Mokroluško brdo 111“ na dva nesta (tacke "A" i "Б") duž ulice Kikole Grulovića I.

Planirani cevovodi su dimenzija 0 150 aim. Cevovod ® 300 mm se rekonštruiše. Nova trasa je pcložena u trotoaru i pro- dužuje se do veze sa planiraniin cevovodorc 0 6C0 an u tačku ,:L" na uglu ulica !.:ikole Gligorijevića i dvar.aeste Move. Drug! priključak je u tački "C" na uglu desete nove i dvanaeste nove.Snabdevanje vod ora IV zone je iz cevovoda 6 600 вна.

r.ar.alizaci la - resenje

Naselje Veliki Mokri Lug gravitira teritoriji "centralnog" kanalizacionog sisteraa. koje je tretirano Generalnia rešenjoin Beogradske kanalizacije do 2000-te godine.

Predmetna teritorija sa stanovišta kanalizacije pripada slivu Mokroluškog potoka i Mokroluskog kolektora.

Odvojdr.eje vode i<oje se forrniraju na slivu Mokroluskog potoka sada sc odvaja arežora kolektora opšteg siste- m£, skror.nog kapaciteta koji rsogu da prime voce nastale od kiša sredr.jeg intenziteta i od topljenja snega.

- 75 -

Glavni kolektor sadašnjeg sistema Mokroluški kolektor dimenzija 200/150 cm. a od "Autokomandc" do "Mostara" dinenzija 350/2)0 cm. je ’mešovitog sistena i nedovo- ljnog kapaciteta.

Za rešenje hidrotehnickih problema na slivnim podru- cjirr.a malih vodotoka u zoni Beograda uradjena je studl- ja od strane Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Cerni".U studiji je dato rešneje odvoda kišnih voda sa područja Mokroluske doline.

?o ovoj studiji planirana je izgradnja dve retenzije nizvodno od naselja Veliki Mokri Lug na Mokroluškom poto- k u f pomoću kojih bi se lzvršilo transfornisanje рорЗа- vnog talasa velikih voda.

Kanalizacija u naseljima koja se naiaze u slivu retenzije gradi se po separacionom sistemu što je slučaj sa naseljera Veliki Mokri Lug.

Dolinom Mokroluskog potoka planirana je izgradnja novog kolektora od Dušanovačke ulice do Ušća u reku Savu. Kolektor je u veeen del« trase već realizovan.

Diir.enzije novog kolektora su od Autokomanoe do reke Save 550/550 cm. a na uzvodnorc dleu 350/350 cm. od Du- šanovačke ulice pa do Velikog Mokrog Luga izgradjen je kolektor 155/240 cm.

U sklopu rcšenja za evakuaciju kisnih voda predvidjena Je izgradnja retenzija za transformed ju poplavnih voda:- retenzija "Lasta" na Mokroluškom potoku- retenzija "Petlja" (saobraćaj n a ) na desnom kraku

Mokroluskog potoka.

fiecipijent kisnih voda je regulisano korito nokroiu- škog potoka odnosno buduća retenzija.Recipijent fekalnih voda je kanal 0 400 ram i postojeći kolektor 155/240 cm.

- 76 -

Fekalna kanalizacija

Fekalni kanali su projektovani u svim saobraćajnicama pored kojih je predvldjena izgradnja objekta.

Kanalizacija naselje je tako rešena da se ova voda uvodi u postojeću mrežu u naselju Veliki Mokri Lug. Uvodjenje kanala je izvršeno na vise resta 1 na svin tim nestima predvidjenc su kaskade.

Karakceristična mesta uvodjenja su u Ulici II nova na kanalu 0 250 oz. u Ulici žika Jovanovića na kanalu Q 250 гзгп na uglu ulica Kiiana Gligorljevića i Nikole Grulovica na kanalu 2 250 am u istoj ulici duž Uli- ce Barutana na kanalu 0 250 nm u Ulici Nikole Grulovica.

Novi kanali se polažu u zajednicki rov sa kanaliaa ki- sne kanalizacije.

Dubina kanala projektovana je tako da sc kućni priklju- čci oogu vezati na mrežu sa kaskadorn od 60 co. tako da je najrcanja dubina ukopavanja kanala 2 ,5-3,0 m. a najve- ca dubina ukopavnaja 8,45 ra. Mininalni pad kanala iznosi 0,005 , a naksi-aini 0,088.

Urban s t i c k m reser.jen prostora i konccptora saobracajnog rešer.ja postojeći kanali 3 300 r.rr. u Ul. Nikole Grulovica na riizvodnoE delu se rekonstruiše i projektuje novoo tr2sor: ulicc do priključka na postojeći kanal 0 -';0G am u Ulici Kilošev Klacenae.

Najnizvodniji deo postojećeg kanala S 300 nn u Ulici Nikole Grulovica se potpuno ukida pošto se u bloku izzedju novih saobraćjanica predvidja izgradnja no- vir. objekata.

Kanal 0 250 u Ulici Nikole Grulovica na delu od Auto- puta 3eograđ-Niš na nizvodnoj deoniei se ukida - reko- nstruiše posto u postojecem stanju izlazi iz granice re- guiacije ulice. Zbog promene nivelete predrnetne ulicc poitojeći šahtovi će se usaglasiti sa novoa niyeletoa.

Postojeći kanal 1 ^00 an ostaje u funkciji.

- 77 -

Odvodjenje kisnih voda

Vc-liki Mokri Lug se nalazi na padini u slivu Mokrolu- škog potoka i njegove pritoke bezimenog potoka.

Jedan mali deo teritorije, odnosno Ui. Milana Gligori- jevića, nalazi se neposrendo iza vododelnice.

Obzirom da je sliv mali a iziskivao bi dugačak odvod do postojećcg vodotoka kroz poljoprivredno zemljište, usvojeno je rešenje da se tc vode vrate u sliv Kokrolu- škog potoka i kanailzacijoir. naselja odvcdu u isti.Da bi se prešle vododelnice predvidjen je kanal 0 600 u Ul. I nove na maksimalnoj dubini ukopavnaja od 8,70 ra. na dužini od oko 100 ra.

Sve kišne vode prikupljene kanalizacijom u okviru naselja Veliki Mokri Lug se ispuštaju u regulisane vodotoke u tri izlivne tačke i to:U produzetku Ul. Cvetanova ćuprija u Ul. I nova u Mokroluški potok.

Izliv III je u bezimeni potok koji je pritoka Mokroluškog potoka.

Padovi kišne kanalizacije kreeu se u rasponu od i = 0,004 do I = 0,075 a maksimalne brzine odV = 1,05 m/s do V = 5,75 ra/s.

U.2. Električna mreža i postrojenja

Potrebe u energiji su u funkciji načina života i konfora stanovanja.Prema sadašnjic analizams, po3toji znatna verovatnoca da će se potrebe u električnoj energiji i dalje razvijati u izvesnom dužem periodu u budućnosti i neće doći do znacajnijeg zasićenja do 200 godine.

Razrada elektroenergetskih potreba planiranog potoršačkogpodručja izvršeno je na bazi očekivanog urbanog razvoja i speeifičnih parametara datih u Prognozi potrebne snage ienergije u EDB do 2000-te godine II provera.

- 78 -

Analizon potreba, koristeći normativne podatke za pojedine sfcrukture polrošača doslo se do stava da treba očekivati vršno opterećenje za predmetno potrošačko podrucje reria veličine oko 10 MW u 2000-toj godir.i.

Izmenaraa i dopunaaa Generlanog urbanističkog plana Beograda predvidjeno je da se naselje V.M. Lug snabdeva električnoa energijom iz planirane TS ilO/IO kV "Mitrov© brdo".Predvidjena instalisana snaga transforoatorske stanice 110/10 kV "Mitrovo brdo" je 80 MV A , a rastojanje izroedju naselja i transformatorske stanice je oko 1 km. tako da neaa potreoe planirati izvorists 10 kV raanjeg kapacitsta (TS 35/10 kV) u okviru naselja.

Hedjutin kako dinamika izgradnje naselja Mitrovo b:-r:o v ovom trenutku ni je poznata to je neizvesna i dinanioka izgradnja TS 110/10 kV "Mitrovo brdo" stoga je rredvi- djeno da se u prvoj fazi naselje napaja elektricrion ener- gi jom iz palnirane TS 110/10 k¥ "Kaludjerica" i postojećeg provizorijusa 35/10 kV "Kaludjerica".

Realizacija i uklapanje u arežu 1C kV TS 1.1C/1C kV "Kaludjerica" predvidjeno je do kraja 1988. godine.Sudbina provizorijuroa 35/10 kV ’• Kaludjerica" u ovom moraentu je neizvesna. Prvobitno je bilo predvidjeno da se ovaj provizorijiim ukir.e nakor. izgradnje snažnog izvorišta 10 kV u Kaludjerici (TS 110/10 kV) medjutia zbog nepozn.ate dinamike realizacije TS 110/10 kV u naselju Mitrovo brdo i TS 110/10 kV "Smederevski put" zbog naselja Veliki i Kali Mokri Lug bilo bi dobro da se zadrži ovc izvorište. Konačna oaluka o sudbini provizorijuraa don«6e se r.akon izrade DUP-a Mali Mokri Lug.Đok ćc se 10 kV vod iz pr.ovizori juaa uklopiti u postojeću mrežu 10 kV.

Postojeći 10 kV dalekovod oija se trasa poklapa sa piani- rania objektima i kolovozon planirane saobraća jr.: ce predvidjeno je da se kablfra odnosno izaesti.

- 79 -

Sva nisko naponska mreža u individualnom delu naselja predvidjeno je da se izvede nadzennim vodovima 1 kV na betonskim odnosno gvozdenim stuboviraa. Na isle stubove predvicjeno je da se postave i svetiljke javne rasvete.

U naselju gde je predvidjeno kolektivno stanovanje nisko naponska rr.reža izgradice se podzemnim elektroenerget- skim vodovima 1 kV.

Sve saobraćajnice, parking prostori i pešačke staze predvidjeno je da se opreme instalacijom javne rasvete.Javna rasveta napajaće se iz postojeeih i planiranih TS 10/0,4 kV preko posebne mreze javnog osvetljenja 1 kV odnosno preko posebnih ormara javne rasvete.

U okviru predraetnog naselja predvidjena je izgradnja tran- sformatorskih stanica 10/0,4 k V . Maksimalan broj stanova koje jc moguće priključiti na jednu TS 10/0,4 kV od 630 KVA je 150 stanova kako je predvidjeno uputstvom za planiranje, projektovanje, izgradnju i eksploataciju elektriene mreze 1 kV i TS 10/0,4 kV na konzumu EĐB. Transformatorske staniee rasporedjene su tako da snabdevaju nešto raanji broj stanova od tnaksimalnog broja zbog tog što je na iste predvidjeno da se prikljuei i prateći saaržaj -

Distributivna nireza 10 kV predvidjena je da se izgradi ka- blovskirrj vodovima 10 kV sa tim što će se od TS 110/10 kV "Kaludjerica" do prvih 10/0,4 kV izgraditi dalekovodi 10 kV koji će u prvoj fazi i formirati prsten, a u kona- čnom rešenju medju povezane vodove dva izvorišta 110/10 kV "Kaludjerica” i "Mitrovo brdo".

4.3. TT rareža i postrojenja

Predmetno naselje pripaca području planirane ATC "Mitrovo brdo". Do realizacije ATC Mitrovo brdo korisnici će biti prikljuceni na ATC "Konjarnik".Lokacija ATC Mitrovo brdo odredjena je na granici izmedju naselja mitrovo brdo i Kumodraz.Potrebni kapaciteti sagledani su na bazi usvojenih principa za odredjivnaje broja telefonskih priključaka:

- 80 -

1. Stacbeni objekat: za svaki stan telefonski prikljucak2. Prateći sadržaj: na 200 m 2 korisne povšrine jedan telefonski

prikljucak.3. Posiovni objekat: na 100 korisne povšrine jedan telefonski

prikljucak. )3. Hadno r.esto: na svaka četiri radna mesta jedan telefonski

prikljucak.

Na bazi pcdataka iz DU plana o 'oroju stnaova i veličini pratećeg sadržaja uz upotrebu navedenog principa došlo se do stava da je za predmetno naselje potrebno obezbediti oko 1760 telefonskih priključaka. Ovaj broj telefonskih priključaka obezbedice se polaganjcrn dva osnovna TT knbla od ЛТС "Hitrovo brdo" do naselja kapaciteta 2x1200 telefonskih parica sa tim što će se jedan broj telefonskih priključaka odvojiti.Od ATC nMitrovo brdo" glavni TT kalbovi položiće se kroz planiranu TT kana1izaciju duž ultce koja ce spajati dva пазе1је zatim će se u okviru Velikog Mokrog Luga izgraditi TT kanalizacija kapaciteta četiri cevi u rasponu od cetjri TT o k n a .Područja ovih kablova su podeljena tako da južni deo naselja po- kriva kabl № -1 a severni deo naselja kabl ?.'°-2 .

Granica kalbova su uiice Gligorijevićeva i Žarka JoVanovića i nova projektovana uiioa.Oznake kablova važe samo za ovaj planski dokument.Distributivna TT r.reza predvidjena je da se izvede arciraniro TT kablovi.T.a. Svi postojeći TT kablovi čije trase nisu ugrožene zbog proširenja saobracajnica, a kapacitet odgovara novom rešenju zadrzavaju se.

U individualnoa delu naselja svi izvodi su spoljni, a u kolekti- vnon dleu naselja kao i za prateci sadrzaj izvodi su unutrašnji sa donjo~ vrstox telefonske kor.centracije.

Kroz TT kanalizaciju preovidjeno j*_ lia se postave uvlačeći olovni TT kablovi, a distributivna TT г-.reža izvešće se armiranim TT kablovica. Precnik provodnika u kablu predvidjen je 0,4 :r.n jer je najudaljeniji pretplatnik na rastojanju od 3,- kta. od ATC "Mitrcvo brdo".Ovia su zadovoljen; uslovi generalnog plana rareže telefonskog saobraćaja Jugoslavije po когзе se kabl prečnika provodnika 0.4 n.□ože upotrebiti na rastojanju od 3,6 kr.. od odgovarajuce telefonske centrale.

- 8 l -

4.4. Gasovodna mrcža i po3trojenja

Ha području DUP-a stacbenog naselja Veliki Mokri Lug planira se izgradnja oko 1500 novi’n stanova u kolcktivnom sta- nonovanju sto zajedno sa oko 1300 postojeeih stanova iznosi ukupno 2810 stanova na prednetnom području. Takodje se planira i izgradnja pratećih sadržaja koji su ncophodni, a u funkciji su ovog naselja. Imajući u vidu da su potreba za toplotnon: energijor: ovog naselja procenjene na oko 15 MW te je gustina toplotnog konzuma 0,21 MW/ha, sto je manje od donje granice za uvodjcnje centralizovanog snabdevanja toplotnon energijon od 0,25 MW/ha, još u progranskoj fazi se pristupilo analiziranju mogucnosti za uvodjenje prirodnog gasa, kao osnovnog goriva za korišćenje u širokoj po- trošnji u ovom naselju. Razmatrajući Eoguće varijante pošlo se od sledećih planskih opredeljenja:

- U tekućen srednjoročnora planskora periodu razvoja 3eograda predvidjeno je prikjucenje jednog eksperinentalnog naselja na gasovodni sistem odn- uvodjenje prirodnog gasa za potrebe grejanja, kuvanja i priprece tople eanitarne vode.

- Detaljnin urbanističkir. planon stanbenog naselja "Kaludje- rica" predvidjena je izgradnja radijalne veze gasovoda srendjeg pritiska p=6 bar od GMRS "Vrcin" do gradske gasovodne mreze na deonici Voždovac-Konajrnik-Dorcol sa izgradnjon gasovodnog prstcna pritiska P=6 bar oko naselja Kaludjerica.

S obzirom da se naselje Veliki Mokri Lug nalazi neposredno uz naselje Kaludjerica logično je priključenje ovog naselja na pianiranu sistemsku vezu, sa kojeg ogranka ove radijalne veze ćc se priključiti naselje Veliki Mokri Lug zavisi prvenstveno od dinamike realizacije naselja Kaludjerica i Veliki Mokri Lug.

- 82 -

Me osr.ovu ove analize ukupni procenjeni konzum iznosi oko 8960 m 3/h što uz kceficijent jednovremenosti za celo naselje koji iznosi oko 0.5 iznosi oko 4500 m3/h, te će se na taj kapacitet dimenzionisati merno-regulaciona stanica.

Priključni gasovod na gradsku gasovodnu mrežu

Naselje Veliki Mokri Lug nalazi se na pravcu planirane radijalne veze gradskog gasovoda izmedju GMRS "Vrčin" i gradskog gasovoda na deonici Voždovac-Konajrnik-Dorćoi.

U DUP-u naselja Kaludjerica planirana je izgradnja gasovoda precnika 3 457,2x10 mm od planirane GMRS "Vrčin" do naselja, kao i prsten oko naselja sa pritiskora p-o bar i precnika 0 323,9x7.1 mm. Od ovog prstena ostavljena je mogu- ćr.ost povezivanja sa ceonico.T. gradskog gasovoda Konjarnik- -Dorcol. Imajuci to u vidu za naselje Veliki Mokri Lug se ukazuju dve mogućnosti u zavisnosti od dinamike reaiizacije planiranih objekata. izgradnje primarnog gasovoda pri- kljucenjem na gradsku gasovodnu mrežu, Avala-Voždovac, ili povezivanje na pris'ami gasovod za naselje Kaludjerica. Re- šenje dato u ovom diejnom pftojektu pruža obe saougcnosti u zavisnosti oc faze reaiizacij e .

Kerno-reguacior.a stanica

U naselju je locirana jedna rerno regulaciona stanica kapaciteta oko 4500 r.^/h na standardnim ušlovima. u ovoj MRS će se vršiti sni ža van je pritiska sa p=6 bar na prit.tsak ni- skb pritisne mreže p=0 ,1 bar. Stanica 6e biti jednolinijska, nez mcgucnosti merer.ja potrosnje gasa, sa dbilaznim vodora i snester.a u odgovarajuci objekat.

Gasovodi niskog pritiska

Od MRS u naselju do potrošača se predvidja gasovocna mreža niskog pritiska p=0,1 bar. Predvidja se izgradnja gasovoda od crnih čeličnin bešavnih cevi od Č.1212 ргепза JUS.C.BS 221 i JUS C.BS 122 ili cđ plastičnih cevi odgovarajućeg kvaliteta. Kapacitet gasovodnc mrcže je proračunat tako da se :r.ogu napajati svi postojeći i planirar.i objekti.

83 -

Cevi se polažu u zemlju sa minimainotn dubinon ukopavanja od 0,8 it, a ispod kolovoxne trake 1 m. Zaparni organ se na instalaciji postavljaju ргепза potrebi a na svakom prikljućku za objekte postavlja se zaparni organ kao i izolacioni koraad i spojni konad iznedju ulične instalacije i kućne instalaeije.

Na najnizim taekana niskopritisne mreze postavljaju se kon- denzne posude za skupljanje kondenzata sa odvodom na površi- nu zemlje, priključkom preko koga će se kondenzat utakati u specijalna vozila-cisterne i odvoziti na odredjena rnesta.

»a najvišim tačkama instalaeije predvidjeni su priključci za odzraeivanje instalacije koji se koriste u toku ispitiva-nja instalacije ili u slučaju potrebe da se delovi instalacije isprazne.

5.0. 0BRAZL0ŽENJE RESENJA JGS-a

U prcstoru izmedju Halog Mokrog Luga i naselja Kaludjerica planirana je jedna magistralna saobraćajnica tzv. Spoljna magistralna tangenta koja povezuje autoput u zoni Velikog Mok- rcg Luga sa Pančevačkim nostom.

Spoljna magistralna tangenta u svom prodoru od Autoputa prema severu ostvaruje veze sa Bulevarora revolucije odakle isto- čno od Mirijeva ide prema Višnjičkoj ulici.

Ova saobraćajnica imaće veliki znacaj u povezivanju ovog naselja sa Autoputera, što u postojećem stanju bez obzira na blizinu Autoputa nije bilo moguće.

Prema projekcijama razvoja mreže Iinija JGS-a u tekućera sre- dnjcročnorc i narednom dugoroenom periodu poseban akcenat je dat na daljem širenju i intenziviranju podsistema na elektri- onu vuću tj., na razvoj tramvajskog i trolejbuskog saobracaja.

Tako se duž poteza smederevskog puta, kao glavnog, radijalnog pravca istočnog dela grada, a kome gravitira posmatrano naselje Veliki Mokri Lug, predvidja produžetak dvokolosečne tra- rnvajske pruge od postojećeg ramvajsko-autobuskog terminala Ustnaička do naselja Mali Mokri Lug.

Saobraćajno iznetoj planskoj postavci, koja je data i u Pro- granu razvoja JGS-a u Izrnenama i dopunaaa GUP-a, autobuske linije koje povezuju naselja đuž smederevskog puta biće ori- jentisane ka p.o v o d tramvajskos tersiinalu u Maloa MokrčmLugu, kao napojne prevozne veze i пг taj način predstavljati deo integrisanog prevo'/.nog sisteaa JGS-a.Sagledavanje prograraskog rešenja namer.e površina odnosno po- stojećih i planiranih lokacija stambene izgradnje i gustine nastanJenosti, zatim planiranog sisteaa ulične r.reže u naselju Veliki Mokri Lug i kontakata sa saobraćajnom mrežoa Izvan posnatranog područja, a iaajući u vidu neadekvatnu prc- stornu opsluženost JGS-oa ovog naselja u postojećen stanju, sačinjen je sleaeći koncept JGS-а u okviru predaetnog plana.

Naselje Veliki Mokri Lug i dalje 6e se opsluživati iini jo- au buskog podsisteaa JGS-a koja cs u okviru naselja biti trasira na duž sledećih saobraćajnica u oca sr.era:

- Postojeći ulaz u naselje duž saobraćajnice koja pre&stavlja deo spoljne aagistralne tangente, a koja đeiisično prati postojeći koridor u l . ‘Jikole Grulovica, zatim duž saobracajnice J.'ikole Grulovica kroz samo naselje - duž saobraćajni- ce Prva nova kojom ide do g o m j e g oboda naselja u когзе je planirana autobuska bkretnica - terminus za liniju JGS-a.

D-už iznetih saobracajnica u okviru naselja Veliki Mokri Lug I na dalje će pro'.aziti autobuska linija br. 308 koja će povezivati prednetno poaručje за budućim traavajskia terr.i- nalor. u naselju Mali Mokri Lug? posfcpjećia terainaloa Usta- nička i sa pocrucjec starabenih koapleksa Konjarnik i šuaice.Dia linlji br. 308 i na dalje će raditi vozila, jeidnicnog kapaciteta od 100 nesta.ukupno ponudjeni kapcitet vozial na liniji br. 308 bice odgovarajuce usklacjen prema obiau iskazanih prevoznih zahteva postojeće i buduće populacije u naselju.

- 85 -

6.0. OBRAZLOŽENJE RESENJA SAOBRAĆAJNIH POVRSlNA

Saobraćajna nreža unutar nasclja postavljer.a je иг pošto- vanje već zasnovane ulične rnreže, gde god je to bilo mo- guće.

Sve saobraeajnice u naselju predstavljaju Interne nedju- sobne veze upućene za jedn primarnu saobraćajnicu - Spo- ljnu nagi3tralnu tangentu.

Prema r.apred izentom i prema predložcnora razvoju mreže JGS-a sve ulice su predložene sa jednora saobraća jr.oni tra- koa po sceru i sa dimenzijama kolovoza za iak i srednji saobracaj, u zavisnosti od geomehaničkih svojstava tla,03in ulica po kojiraa se kreću vozila JGS-a koje raoraju biti dinenzionisane za težak saobraćaj i sa širinom kolovoza od 7,00 m.

U nivelacionom pogledu nagibi saobraćajnica, koje su prikazani u priloziaa "uzdužr.i profili" uslovljeni su obave- znira položajem trasa koje se naiaze u izgradjenom tkivu.Na nagibe su izuzetno strogo uticali i prirodni nagibi tere.na kao i veoma osetljive gcomehaničke karakteristike terena.

Na prostoru obuhvaeeno DUP-oro predvidjeno j e 1511 parking ne3ta uglavnon za novo planirani bro-j stanovnika.Postojeći broj stanovnika uglavnom živi u objektina individualnog karaktera te stoga rešavanje parkiranja vozila postojećih stanovnika treba tražiti u okvtru parcela inđi- vidualnih objekata.Norraativ za rešavanje parkiranja u starabenira objektima individualnog karaktera iznsoi 1 parking taesto po dorcaćisntvu.

OBRAZLOŽENJE r e š e n j a u r e d j e n j a s l o b o d m i h I ZEIENIH POVRSIMA

Zelenilo Velikog Kokrog Luga predstavlja deo citavog sisterna zelenila Sire p r o s i o m e eeline.

Planirane zelene, slobodne i rekreativne povrsine naselja grupisali smo u nekoliko kategorija:

- Zelenilo u zoni individualnog stanovanja,- Park MZ,- Zeienilo objekata specijalizovane nasene

KĐU, 0Š, CMZ...- Linearno zelenilo duž saobraćajnica I parkinga- Zelenilo cko sportskih terena- Zaštitno-izolaeiono zelenilo

Teritorija V.M.Luga je tipican primer stihijskog razvoja jec- nog naselja gde izgradnja objekata (individualr.o stanovanjc) nije pratila izgradnja prateeih objekata rekreacije i zelenib struktura.

Prisarni zadatak je bio da naselje ccbije odredje.ni indetitet, da eu se vrati autohtonost, i da se ostvari jecna 2dravija i husanija sredina za život i rad stanovništva predcetnog podru- čja.

U zoni koja pripada individualnom stariovanju, D1, D2 (pr-ed- skolski uzrast dece) se mogu ostvariti i inaju us1 ove za igru u dvorištiffla i bastama stambenih objekata.

Prograco.Ti se predvidja da se za igru dece uzrast a do l- godina urede površine eija će veličina biti odredjena preraa sledećir. nornativima:

- 87 -

Pj (deca do 3 godine) 0 ,2 m 2/stanovnikuI>2 (deca od 3 do 7 godina) 0,6 m 2/stanovniku

(deca od 7 do 1JJ godina) 1,5 m ?/stanovniku(Pregled potrebnih povrsina dat je u tabeli)

Od povrsina za aktivnu rekreaciju predvidja se:

- tereni za fizičko vaspitanje u okviru školskog kompleksa i- sportske terene u okviru zaštitnog pojasa.

Od povrsina za pasivnu rekreaciju predvidja se:г •)

- park ViZ (lokacije dve)- blokovsko zelenilo sa mestima za miran odmor,- zelenilo stambenih objekata u nizu,- zaštitni pojas (staze za šetnju, MO).

Spcrtsko-rekreativne površine ргеша postojećis normativima u potpunosti ee zadovoljiti sve zahteve budućih korisnika.Od terena predvidja se: fudbalsko igralište. tereni za ko- šarku, rukomet i odbojku i tereni za mali fudbal (kombino- vana igrališta).

0Š i KDU

Veličina i oblik, školskog i dvorišta kombinovane dečje ustanove treba da omogući organ!zovanje svih vrsta aktivnosti i sportova pianiranih za održavanje jednog dela školske nas- tave. Ovakvi spec!jalizovani objekti uredjuju se prema važe- ćim usvojenim pedagoškim normativima.

- 88 -

DEO IV - URSO-EKONOMSKA ANALIZA

Prednet uroo-ekonomske analize je naselje V.eliki Mokri Lug koje se planski uredjuje u cilju obezbedjivanja uslova za dodatnu stambenu izgradnju i izgradnju pratećih sadržaja za postojeće i očekivane korisnike ovog izgracjenog prostora.

Izgradnju objekta prateće i izgradnja konunalnih instalaeija kao i plansko uredjivanje slobodnih pripadajućin površina.

Cilj izrade plana je dibezbed jivan je sve povoljnljih uslova stanovanja i rada u okviru ovog naselja, a uz povoljniju saobraeajnu povezanost i zappslenih :;a području grada.

Qsncvne karakteristike naselja

i.’aselje Veliki Mokri Lug je preteznp igzradjeno i r.epotpuno konunalno opremljsno. Iroa 4.805 stanovnika i 984 stanova ill 7o.l5Ji п):: stanfoene pvorsien.Proseer.a veličina stana je oko 77.3 korisne površine.

U strukturi dcraaeinstava prema izvoru prihoda domjr.iraju mešc- vita donaćr.nsrva sa neznatnim u6esee.~ poljoprivrednog stanovni- štva žto je usiovilo i prisustvo oko 11.885 m2 korisne površi- ne poraoćnir. i poijoprivrednih objekata.

U r.assiju su zastupljeni i prateći sadrzaji sa oko 7-018 a* korisne povrsine.

Programski eleven:.j :;lar.a

Zatecer.o stanje gradjevinskog fonda i komunalne opremljensoti naselja, prema postavkana ovog plana, znatno se menja:

- rusenjers nepodobnin stsrcbenih objekata i objekata koji se ne uklapaju u ouducu organjzaeiju prostora

- гааепо.ш površina i objekata prazećih sadrzaja, i- izmeštanjem nekvalitetnih komunalnih instalaeija.

- 89 -

Rušenjein su obuvhaćeni pretežno objekti manjeg boniteta, čime se obezbedjuju dodatne siobodne površine za izgradnju stambenih i pratećih objekata.Planirani obim rušenja je:- Stambena pvoršina - 14.130 m 2 korisne površine

ili 18,5% od postojeće korisne površine- prateći sadržaji - 827 m 2 korisne površine

ili 1 1 ,7% od postojeće korisne površine pratećih sadržaja

Planirana zamena potojećeg gradjevinskog fonda je oko 14.957 n 2 korisne površine što predstavlja 17,9% od ukupne korisne po- vršine postojećeg gradjevinskog fodna.Planskic uredjenjem naselja planirario je rušenje poslovnih i poljoprivrednih objekata od oko 4.100 m 2 korisne površine, čime se znatno uvećava planirana zamena odnosno unanjenja postojećeg gradjevinskog fonda u ovora naselju.Naselje zahvata oko 50,4 ha i na ovora prostoru, koji je deli- micno izgradjen, planirana je izgradnja:

- stambena povrsina - 141 .838 m 2 korisne površine ili oko 1.970 stanova prosečne veličine oko 72,2 m 2

- prateći sadržaji - 11.048 ra2 korisne površine- potpuna koraunalna oprenljensot naselja.

Procena potrebnih sredstava za realizaciju plana

Na osnovu očivanih i za sada izvesnih radova na privodjenju zemljišta planiranoj naraeni data je procena ukupno potrebnih sredstava za realizaciju plana.

Obraeun je sačinjen u smislu prema eleraentima Odluke o uredjivanju zemljišta, pri čemu su korišćene tržišne cene pojedinih radova^ ostvarene u II polugodju 1987. godine.

Kaknade za uredjivanje zeraljista, koje plaća svaki investitor valorizovane su na stanje decerabar 1987. godine.

Troškovi izgradnje koraunalnih instalacija preuzeti su iz idcjnih rešenja izgradnje istih u ovom naselju.Obračun potrebnih sredstava:

1. Potrebna sredstva za рг1 ргелапје zenljišta

U okviru uredjenja na pripreraanju zemljišta za predstojeću izgradnju i plansko uređjivanje, javljaju se sledeći troškovi:

- raseljavanje zeraijišta odoko 30,0 ha х 1.350 din./m* iii 405-000.000.-

- jredjenje stan'oer.ih objekataod 14.130 гаг х 75-000.- din./m2 1,059-750.000.-prateći sadržajiod 827 и* х 68.000.- din./ra* 56.236.000.-

- nadoknade za porušene stanove u individualnon vlasništvu oć cko 1 3 - 4б0агх '• 00.000.-d in./п2 1,348.000.000.-

- raseljavanje obezbedjivanje oko I4.i30 star: bene površine х 350. 000.-din. /1:12 4,945.500.000.-

- reguiaeija Mokroluškog pctoka, retenzije i brane "Lasta"- po idej.ion rešenju 496.50O.OOO.-

- izmeštanjc fekalnog koletkora 0 400- 00 idejncn rešer.ju ■5 01 .500.230.-

- Izrada i pribavljanje pratećedokbnetnaicje (oko 6.200.-din./лг ) 947-893-200.-

60.925.500.-- prateći iroškovi

Ukupr: o p: 1 prernan je 9,423-304.930--

Procenjeni troškovi pripremanaj zemljišta za predstojeću izgradnju iznose oko 9.423-304.930.- dinara. Preračuanto po 1 гаг plan rane izgradnje. ovi troškovi iznose oko 6 1.636-.- dinara.

- 91

2 .Potrebna sredstva za komunalno oprenanje

Shodno Odluci o uredjivanju zenljišta za tekuću goainu, u okviru radova na komunalnora oprcraanju javljaju se sledeći troškovi izgradnje infrastrukturne nreze.Iznos troškova preuzet iz idjenih rešenja:- izgradnja saobraćajnih povrsina

kolovoz, trotoari i parkinzi 4,864.330.000.-

- izgradnja vodovodne mreze 483-401 .3 6 1.-

- izgradnja kanalizacione mreže

3. Naknada za uredjivanje zemljišta

Investitor je dužan da obezbedi sredstva i z a :

- priraarna oreža u iznosu od 39-730.-din./тг što za planiranu površinu od152.886 id2 daje iznos od 6,074.160.700.-

- pogodnost lokacije od 49,8 din./bod./m2 ili8.964,- din./m* što za površinu

- fekalr.a- kišna

628.979-800.- 881.525.100.-

- uredjenje zelenih i slobodnih pvorsina

- prateći troskovi oko

Ukupno opremanje zemljišta 7,038.481.261.-

107-425-000.-

72.820.000.-

od 152.886 n 2 daje iznos od 1,370.470.100.-- deo naknada prema sporazumu sa KRO

elektro mreža od 399.000.-din./stanu ili za 1.970 stanova iznos od 786.030.000.-

TT mreža od 332.500 din./stanu ili za 1970 stanova iznos od 655.025.000.-

- 92 -

toplotni izvor i pripadajuća inreža od 23.970 din./m2 stana što za stambenu pvoršinu od 1*1.833 m 2 daje iznos od

Ukupno naknade

3,395-601.700.- 12,281.287.500.-

)*

Ргеза datim procenara vređhosti radova potrebna sredstva za uredjivanje zeir.ljista za predstojeeu izgradnju iznosi oko: 23.7*3-073-691.- dinars.- priprema zemljista- komunalno opreaanje- naknade za uredjivanje zemljista

UKUPNO:

9,-2 3 .30*.930.-

1 2 ,®5i.28 7.500.-

28.7*3-073-691--

132.006

*. 'i'roškovi gradjenja

168.027.- :::nara

Orijentacioni iznos sredstava za uredjivanje zeraijišta je oko 28.7*3 - 07*.691 - - dinara.oreracuanto po "• ш 2 planirane izgradnje troškovi uredjivanje zenljista izr.ose:

28.7*3-07*1 -691 -- din.

Gradjevinsko zemljiste i instalaterski radovi se procenjuju u iznosu o d :- izgradnja stanova od 1*1.838 т 2х*00.000.-din./ra2

- izgradnja pratećih sadržaja od lr.0*8 m 2 x 375-000.^ din./n2

Ukupno:

56.735.200.000.-

4,1^3-000.000.-60.878.200.000.-

Rekapituiacija potre'onih sredstava

Procenjena vrednost za realizaciju plar.a iznose:

1. Troškovi uredjenja zemljista 28.7*3-073-691.-

2. Troškovi gradjenja objekta £0,878.200.000.- UKUPNO: 89.621.273-691--

Odnos troškova uredjivanja zemljišta i gradjenja planiranih objekata je 32,0 : 68,0 %.

Potrebna sredstva u celini obezbedjuje investitor, odnosno ko- risnik izgradjenih objekata i pripadajućih povrsina, a tim što je uredjivanje zemljišta u nadležnosti pripadajuceg SIZ-a za zemljište koji ee po obracunatoj naknadi uredjeno gradjevinsko zemljište ustupiti- investitoru za gradjenje i korišeenje.

Orijentacioni pokazatelji cena privodjenaj zenljišta planiranoj nameni su:

- Ukupna potrebna sredstva 89 .621 -273 - 691 - -- Troskovi uredjivanje zemljista 28.7^3.073.691.-- Troskovi uredjivanja zemljista po

1 in2 planirane izgradnje 188.027..- Cena izgradnje 1 m 2

- prosek 586.273--- m 2 stana 588.027.-- m 2 pratećih sadržaja 563-027.-

Shodno Odluci o uredjivanju zemljista cene se mesečno valorizuju sve do dana uplate za izgradnju komunalnog objekta.

VTABELA A- PGSTOJECE STANJE

1. ZEHLJlSTE ZA STANOVANJE, PRATEČE SADRŽAJE I SAOBRACAJ 580435 m7

1.1. Zemljište za stanovanje 481153 и2

1.2. Zemljište za pr-ateće sadržaje 19424 m2

1.3- Zcsnl jište za saobracaj 79858 n2

2. BRUTO RAZVIJENA GRADJKVINSKA POVRSINA STANOVA 99000 n?

2.1 .Dobar bonitet 72880 m?

2.2. Srednji bonitet 1JL4*j m'’

2-3- Loš bonitet 12975 ;

3. BRGP PRATSClH 3ADRŽAJA 9123 m*

4. INDEKS TZGRADJENOSTI (A£ ♦ Ag/Aj^ x 2 ) 0,22

5- BROJ STANOVNIKA 4805

6. GUSTINA NASELJENOSTI (AÂj) 83 st/ha

7. BROJ STAMBKNIH OBJEKATA 743

8. BROJ STANOVA 9§4

9. POVRŠENA POMOCNIH I POIJOPRIVREDNIH OBJEKATA 14856 m2

-

stanovanje brojobiekata BRGP nr broj

stanovabrojstanovniks

1. OBJEKTI KOJT SE ZAĐRŽAVAJU 429 80630 6*15 3646

a. dobar bonitet ЗПЗ 70973 526 3074

b. srednji bonitet 86 9657 119 572

2. OBJEKTI KDJISE RUŠE - UKUPNOI

31J< 18368 339 1159

a. dobar bonitet 20 1907 19 80

b. srednji bonitet 46 3488 48 188

c. loš bonitet 248 12973 272 891

2.1. Objekti koji se ruse zbog nove izgradnje 147 9387 166 592

a. dobar bonitet 12 1087 10 43 ’b. srednji bonitet 27 2417 29 115

c. loš bonitet 108 5883 127 434

p 2 Objekti koji se ruse zbog ' " zaxnene novim objektima 136 7010 139 434

a. dobar bonitet 1 112 1 5 !b. srednji bonitet 13 643 11 43 !c. los bonitet 122 6255 127 386

2 Objekti koji se ruse zbog uredjenja * zelenih površina 31 1971 34 133

a. dobar bonitet 7 708 8 32 ‘b. srednji bonitet 6 428 8 30

e. loš bonitet 18 835 18 n3. OBJEKTI PRATEĆIH SADRŽAJA KOJI SE

ZADRŽAVAJU 8048

4. OBJEKTI PRATE&H SADRZAJA KOJI SE ruSe 1075

5. POMOĆHI I P01.J0PRIVREDNI OBJEKTI KOJI SE ZADRŽAVAJU 9733

6. POMOĆNI I POLJOPRIVREDNI OBJEKTI KOJI SE RUSE 5123

TAHEI.A С - BI!»ANS TOVRSlNA - PLAN

1 . zemjxSte gbuhvaCeno pi.ahom 1155(168 m?

2. /,1'К' J).;tk za stanovanje, pratgCe sadrZaje- - - ’ ‘ 7?3583

3. 0STAI.0 ZEML Jr.STE (SIREG ZNAČAJA) <132285 ra»

3.1. Javno zeienilo van MX 302888 m*

3.2. RegulaciJa Mokroluškog potoka i retenzija 55576 I

З-З-Saobraćajnica I r-anga 17560 m2

3Ji. Zaatitno zeienilo uz autoput 25602 m*

3.5. Mila privreda* - proizvodno zanatslvo 6713 n'3.6. Slobodne povraine - vrtovi za rekreaeiJu 239<l6 m?

'1. ZEMLJlSTE /.Л STANOVANJE 537925 nr' CTV5r

a. PocJ objektima (ixgradjeno) 95858 irr‘ tb. Nelzj'i-adjeno <111918 4

*l. 1 .Kolekti vno stanovanje 93567 m?

<1.2. Stanovanje u nizu 39<»72 ms

'1.3. Individual no stanovanje 37*4737

<1.3.1. Zadi*žano Ind. at. 250062 m2

<1.3.2. Zamena 3<»215 m2

<1.3.3. Novo ind.:;L. 90<«6() m*’

,'<!.<». Rekreaei ja i javno zeienilo MZ 301<19 m?

5. ZEMI.JISTE ZA PRATECG SADR?.AJK <16558 m*

a. Pod objektima 9303 m--1

b. Nei z.Rrnd jeno 37255 m:'5.1. Озnovna Skola 10887

5.2. Dečje uatariove 6<l 37 m?

5.3. Oatali sadržaji MZ loe ?A rn?'>.<<. Pljaea 3900 nr

6. ZIv-r.JlSTE /.A SAOBRACAJ 139100 mp

. . . y'*..

. . . ____:~Г2*■

'3.2.1. Osnovna škola3.2.2. Decje usuanove

3.2.3. Osl.a 11 pratec' i oadržaJ i

4. INDEKS IZGRADJENQSTt (D-j/C,,- )

5 . procknat \/.cm w .m r>-n (сЈг +

6. BRGP STAMBENIH КТЛ2Л PO STANOVNIKU (1) { /D?)

6.1 . Kolckt i vno stanovanje 23,5 m*/st

6.2. Stanovanje u nizu 30 mL/at

6.3. Indtvlduai no stanovanje 30 nrVst

7. 3R0J STANOVA 2810

7.1. .<01 ekfc i vno stanovanja 1353

7.2. Stanovan je u nizu 166 1

7.3. Ind i v i du. ilno stanovan je 1291

8. PROSEČNA VELICINA SPAN A (l>3 L /L>? ) 94,31 m*

8.1 .Kolcktivno stanovanja 73,50 m*

8.2 . Stanovtinja u nizu 140 m*

8.3. Ind iv idua 1 rio stanovanja 110,25 rn?

9. PHOSECHA SPRATNOST SrAMBKKIH ZGRADA D. ] /C1( 2,76 ct.

9.1. Kolatlvno sUmovanJo 3,64 at.

9.2. Stanovanja 11 n i zu 2 Ct.

lndlvidijfllno St. • 2,5 ct.

10 BROJ MESTA /.A PARKIHANJK 1511

10.1 . !;i4>j parking mestu uz ko.lokt.ivno st. 1311

10.2 . i wo j park it ii mo.la uz prateee sadrzaja (30% zaposlcnih) 200

. liliOJ . 'ANOVN IKA (XOl.Kr. lVNO SPANOVAN.Ii:) PO PARKING MKSTU 3,2 _

) ? ; 'Т/ПП'.. 'j:.' nnwiii’f mi.‘ i . ......1. -.<J....

10025 m-

27,15 n2/::t

ГЛШД.Л D PARAMi.TRJ - PLAN

1 . GUSriM HASGUBNOSTI (D?/C0) 135 st/aa

2 . BROJ STANOVNIKA 9761 st.

. UKUPliA iJiV.no RAZVIJENA CH/.I'JfcVIMSKB P0VR.5INA г т 33 пЈг

3. ] . BRGP S1AM0ENIII КГЛ/Л 265022 m*'

%3.1. V. BRGP k()l« k;.ivnor. sUirjov:tnj;i 99'f‘>2 iii?

3.1.2. fliiGP aUinovunj.i u ni'/u 232Л0 m2

4.1.3. :31<GP inđivirfiiiilno 3tanovanjiihi’o i oh.iekvn

UJ24TO in*’646

3.1 .3.1 . -/adrženo u/. dogradnjo 93750 n ?ЧЈб

a) zadr/..mo po;.toJc<:e ft On * 6 rrp

b) mogućnoat dcRT'idnji 13120 m?

3.1.3-2. zamcr.;i 1351062

3.I.3.3. Г; »VO ifKi.St. i507U m*iw ,

.i) novo ;?r..boz i - . r o i - ' - . ’ iv ii.nn- ii': 227 ftCb) jjjax. novo :iV. {• i: • i •'!' f‘*' 12290 Hi'*

URBANISTIČKO RBSEMJEs a ob ra čaj ni h površina

S A D R 2 A J

I. TEKSTUALNI Dee

1 . Tehnički izveštaj2 . Pojedinačni predacr radova3- Predmer i predračun radova

II.GRAFIČKI DEO

1. Situacioni plan sa eleaer.tima nivelaeije

2. Eleraenti za obeležavanje 3 3. Počužni profili

Karakteristični pcprečr.i profili

5. Decalji

R = 1:1000 R - 1:1000 R = 1:lOO/LOOO

R = 1:100 R = 1:10

SKHICK

TEHNICKZ IZVEŠTAJ

Uz idejno rešenje saobraćajnih povšrina u staabenoa naselju "Veliki Mokri Lug”

Sadrzaj ovog reser.ja cine reaenja za saobraćjane povrsine:- prilazi sa postojeće ulične rareže- interne saobracjanice i- kolsko-pešaekc staze.a koje su đefinisane urbanističžin- rešenjem, odnosno Detaijnim urbanistickim planom stanbenog naselja "Veliki Kokri Lug".

Osnovne projektantske podloge za izradu idjjgnog rešenja su azuri- rane geodetske situacije razmere 1 :1000.

Saobraćajna mreža u kompleksu definisana je urbanistieko-tehniokirn uslovima i оз!опјепа je primarnoj saobraeajnu п-.režu i zo na Spoljnu aagisfcralnu tangentu.

Predr.et ovog projekta su pocenuta spoljna tangentas interna sao- braćajna :nreža, prilazi kao i kolsko-pešačke scaze.ELEM5.N?! SIl'UACIOIJOG PLANA

Situacioni pcložaj saobraćajnih povšrina prikazan je u grafickoir. prilozina:

- situacioni plan sa analitičko-geodetskin eletnentinja R = 1:1000- situacioni plan sa eleaentiina nivelacije K * 1:1000

Položaj saobraćajnih površina u sicuaciji definisan je sa svira po- trebnim rastojanjima i eleaentica osDcina 1 Ivies.

Svi elcaenti situaeionog plana su definisar.i tako da ocogueavaju nor- Kalnc odvijanje saobraćaja. Individualna putnička vozila inaju lak i bezbedan pristup povsrinana, dok voz ila ko:r;unalnih radnih erga- nizacija. vatrogasna vozila i vozila hitne pornoci ioaju pristup do objekata pri cenu mogu da koriste i kolsko-pešačke povrsine.

Za sve saobraćajne povšrine obuhvaćene prcjektoc i pčikazane u situ- acionim planoviica R = 1 :1000, a u odnosu na kretanje vozila izvršenc je gradjevinske oblikovanje i oivičenje kolovoznih povžrlna.

element; p o ph eChog phofila

Eleaenti poprečnog profila su detiljno prikazani u grafickim prilo- zica:

Sve eaobraćajne povarine, ukljucujući i pešačko-kolske ataze, projektovane su sa reguiacionia širinaaa od 3 - 23 aetara, a sve u zavisnosti od 'poatojece* stanja, steoenlh obaveza i funkcije koju pojedina aaobra£janica isca l. aaobraeajnoj .ureži .

ELEM£KTI KltfELAClOKOG PLANA

Elecer.ti nivelacionog piana definisani su 1 poikazani u grafickin prilcziosa- podužnia pi'ofiliaa R = 1 :10 0 /10 00

- popreor.it: profiilaa i R = 1:100- cleicentirtia uivelacije u situacionoa planu R = 1:1000Ovi elessenti :&u projektovani u zavisnosti od kora na postojećim aao- bracînicaaia, kota objekata 1 uv. uslov obezbedjenja odvoda eico- sferskih voda sa kciovoza.

obezbedJenju oovconjavanja aznosi'erskih voda sa kolovoza pripeeooa ulič.r.in sj.ivnika.

Odvodnjavanje atmosferskifc voda iz slivnika date je u aaacavu projekta vodovoda i kanaiizacije.

k o l o y o z>:a Kc:-:sTau:<yij;.

Kolovozno Konstrukcija za aot-omi saobracaj je usvojena na osnovu oćekivanog saobrćaajns^ opte.'cćenja i predposravl jc.iih geoaehanickih svojstsva t.la. Usvojena je prosecna debJ-.jina koiovozne konsturkcije3 tic. gs su kroz izradu giavnog projekta rcoo^ća iz vesna oastupanja.a u zavisnosti od tačno lapitanog geoaehanićkog avojstva tla i aero- davnog voziia:Kolovozna konsturkcija je deoljine -if c:. a sastaxijena je od sledećih siojeva:- aafalt beton У «a- bituaizirani š1junak

- karakLeriaticnic popreenia profiliaa- i detaljiaa

R = 1:100 R = 1:10

ODVODKJ ЛV A H JS

за 30*Л кбаепе sinr.eži tampon cd šljunka

ca 3o Oa'ч9 CO.

Trotoarske povrsine au projektovane sa sledećom kon3trukcijora:

- valjani asfalt 3 cm- betonska podloga lo cm.- tampon lo cm.*

23 cm.

Parking povžeine su projektovane sa sledecom konstrukciJoin:- БТ elementi 6o/4o/12 12 cm.- sloj peskovito-žlinovitog 2 cm.- sljuneani tampon 2o cm.

34 cm.OIVIČSKJE SAOflRACAJ.VIH POVRŠI.N'AProjektom je predvidjeno oivicenje stir; saobraćjanih povšžina.Oivičenje kolovoznih povrsina projektovano je sa zakcšer.im belim ivičnjaciroa 24/2o cm. MB 4o HP-a.PRSDKER ItPREDKftCUK BASOVAPređmerski pckazatelji su utvrdjeni na osnovu podloga u projektu.Ukupna predračunska suaa dobijena je na csncvu pcsccjećin tršišnih jeddničnih cena.

Yredncst radova po prc.drs.eunu iznosi 4.86ч - 33o.oco. - dinara.

Beograd, September 1987.god. PR0JEKTAN7 SAOBRAČAJKIHPOVRSINA

Bozidar Toljevie,dipl.ing.gradj.

РОJED INAČH I PR2DKSSI

pojedinaCni predmer

rovriiaa kolovoza ........................... ^9-060 o 2

Površina kolako-pešačklh staza .............. 4.792 csPovrsina parkinga ........................... 19.55o o 2

Povrsina trotoara ........................... 33-972 n 2

I

PREDMER I PREDRAČUN RADOVA

'PREDMER I PREDRACUN RADOVA

Predwerski pokazatelji utvrdjeni su na osnovu podloga u projektu.Ukupna predracunska suma orijentaciono dobijena je na osnovu posto- jećih tržišnih cena

Rednibroj

Opis pozicije Jea.mera Količina Cena iznos

1 . Kolovozna konstruk- ei ja m 2 49 .0 6 0 6 0 .0 0 0 2 .9 4 3.60 0 .0 0 0

2. Kolsko-pešačkestaxe m 2 4.792 40.000 1 9 1 .6б0.000.-

3. Parkinzi in* 19-550 •15.000 879. 75o.0 0 0.-4; trotoari П12 33-972 25-ooc 849 -З0 0 .0 0 0.-

UKUPNO: 4.564. ЗЗ0 .0 0 0.-

Ukupna orijencaciona predracunska susaa za izradu saobraeajnih površinau okviru DUPas iznosi 4 .36*4. 33o. ooo din.i sioviaa: čefcirimilijardeosamstotinašezdesetčefcrimiliona i

tristotinetrideset hiljada dinars.

Beograd, ssptesbar 1 9 8 7. PROJSKTAWT

Boaidar Toljević,dipl.ing.grad.

URBANISTIČKO REŠENJE VOVODONE MBEŽE I POSTROJEMJA

URBANISTIČtCO RESEKJB VOĐOVODKS KSEŽS ZA DU? NASELJA V E L IK I MOKRI LUG

IH V E S 7 IT 0 R : GRAĐSKA S IZ ZA KOMUNALNE DELATNOSTGRAĐJEVINSKO ZEM LJISTE I PUTEVE

KOSILAC IZRADE: ZAVOD ZA URBANIZAM I P ROJ EKTOYANJE

DIREKTOR ZAVODA:

RUKOVODILAC OĐELENJA ZA TEHNIČKU INFRASTRUKVUR'J ZELENILO I GEOĐEZIJU:

RUKOVODILAC TIMA:

ČLANOVI T IM A .

»dipl-ing.gradj.

-gradj. Stjepanović đipi.ing-grsđ

Aleksandar PeriSić teh.obraaj.

R A D N A O R G A N I Z A C I J A BEOGRADSKI V O D O V O D I KANALIZACIJA

ZAVOD ZA URBANIZAM I B £ 0 G R A D P a lm o tić e v a 3o

PROJEKTOVANJE

B E O G R A DKaczi Miloša -< — ?o!Dr.ia (ih 120 2i!i> ra£un fcoć S D K b r. 6М Ш 601-7566 T ricfon i:Ccotrab 6»-?MC cncralru d ir c k to i ć f ’ -fMD ireU otr O O U R »Vodorađ« 4J1491СКгод lu r O O U R »K&naExacija*R 7. / a j t t ln j t t c J u J b c Ć56JMT e le x 12335

BR O J ...X/l-23/1 KA® ZN A K :

o9-oS. 19 87.зос^ЕГ>МЕ1Г;V A S 7W K :

Uslovi voaovoda u okviru saradnje na izradi Izmeha i dopuna DUP-a naselja Veliki Mokri Lug.

Pcvodom vašeg dopisa br. 61/1 od o?.oI.1937.godine , u vezi saradnje na izradi Izmena i dopuna DUP-a naselja Veliki Mokri Lug, kojim od nas trazite uslove iz raše nadležncsti a u skladu sa dugorccnim rešenjima i sreanjorcenim planovima, dostavljaroo vam podatke i uslove za projektovanje spoljne vodovodne mreže predviajenog naselja.

Povrsina koju obuhvata Izm*ena i dopuna DUP-a Veliki Mokri Lug obunv- ata teritorije od oko I3o ha. Samo naselje prostire se na oko 7o ha. Nalazi se na padini pccev cd kote 2co do kote 2fio irnra. Visinski r.aseije pripada ill i IV zoni vodosnabdevanja Beogradskcg vodovoda .

Ukuparf brcj planiranih stanovnika u naselju iznosi loolo od 5aga je uIII zoni predvidjeno 335o a u IV zoni 66oc.

Osim stambene izgradnje, a teritcriji obuhvaćenoj izmena 1 dopuna DUP-a predvidja se jedino izgradnja potrebnih pratećih sadržaja.

Sadašnje snabdevanje pofcrosača, u delu naselja koji pripada III visinskej zoni. vrši se preko sekundame vodovodne nr.ežs koja js povezana na potisni cevovod 0- 5oo cm CS" Mokrolusko brdo III"-rezervcar "Stojcino brdo".

Snabdevanje potrošača u delu naselja koje pripada TV visinskej zoni vrsi se gravitacijcm iz rezervoara "Kumodraž;i a preko primarnog doveda 23 3po deb i sekundarne mreze-

Postcjeća sekundarna mreža u naselju izvedena je cd liver.o-gvozdenib cevi prscni.ka 0 15o i 0 lco ira i poeinkovanih colovnih cevi.

U delu naselja oko ulice Cvetinova ćuprija u toku su radovi na rekonstrukciji sekundarna vodovodne mreže kojom se pstojeee colovne cevi zamenjuju liveno- gvozdeniai cevima. Cd porjektom predvidjene duSine mreze cd L=63oo c.do sada je pole ženc oko ooo n novih cevovoda.

Uslov za sigurno snabdevanje vodctn svih planiranih potrošača na teritoriji obuhvaćenoj izmenama i dopunama DUP-a Veliki Mokri je obezbedjenje većih količina vede u rezervoaru "Mokrolusko brdo II". Za ovo je potrebno izgraditi i pustiti u pegpn objekte Mokroluskog sisterna tj- izvršiti rekonstrukciju CS"Vracar II" i izgraditi dovod II zone 0 looo пгг. od CS"Vračar II" do rezervoara "Mokrolusko brdo II".

2..

Ро završenoj izgradnji planirar.ih objekata Mokroluškog sisteirja , sr.abd- evanje potrošača na predmet.noj teritoriji irože зе vrsiti na sledeći naein.

Potrošaci u III visinskoj zoni /ukupno 335o stanovnika/ snabdevace se iz pc- stojećeg potisnog cevovoda 0 5co era CS"Mokroluško brdo III"- rezervoar "Stojčino brdo". Pri projektovanju sekundarr.e oreže u naselju treba računati sa sledećin kotama pis2ometarske linije.

:nin. 251,oo шпо.max. 277,oc г_пи.

Potrošači u IV visinskoj zoni/ukupno 666o stanovnika/ snabdevace зе iz bu- dućeg dovoda 2 ćoo пхп IV zone za Mirijevo koji povezuje potisr.i cevovod 0 5co asm CSMMokroluško brdo IV"-rezervoar "Kumodraž* sa mrežccn IV visinske zone u okviru industrijske zone "Stojčino brdo".

Projektcra sekundarne mreže budući dovod IV zone treba povezati sa postojećin dovodoci IV zor.e 0 Зсо ran iz rezervoara "Kuncdraž" i na taj način coogućiti snabdevanje prednietnih potrošača iz dva pravca.

Za projektovanje sekunđarne mreže IV visinske zone treba računati sa sledećin; kotarvi piezometarske iinije.

min. Зо5,оо шпа.пах. 32o,oo пшп.

Za minicalni prečnik vodovodne sreže treba usvojiti prečnik 0 15o irn s tin što se na oestima gdc je postojcća vodovođna nreža u dobroes stanju izuzetno ir.ože usvojiti i preenik Ч loo zn.

Snabdevanje potrošača na predir.etnoj “erircriji creba rcšiti chničkocn dokunc- ntacijcn najmanje na nivou Idejnog rešenja.

Prcjekac. vodovcdne -j-ežs u naselju Veliki Mokri Lug raditi u saradnji sa Ssk-torom razvoja OOURnVodovod"> projekat raditi u skladu sa važećim tehničkira orcpi- sima z-i ovu vrstu radova. Ha projekat cbavezno pribaviti saglasnost RO"BVK".

U prilogu akta dostavljamo vara situacioni plan sa ucrt.ar.orn postojećorn projektovanom vodovodno® mrežom

E0MBE0GRAD5KI VODOVOD I KAITALIZ AC IJ A "OOffR-a"VODOVOD"K o n is i ja za p r e g le đ in v e s t i c i o n o - t e h n ič k e d o ku sien taci j eR . B r : 154 / 6 7 ___Da tun: ?L.O£._ .A?l7_B e o g r’a'dK o n is i ja Z3 p r e g le d i n v e s t ic io n o - t e h n i č k e d o k u n e n ta c i je OOlJR-a "Vodovod" p r e g lo d a la j e i n v e s t i c i o n o - t e h n i č k u d o k -am en taciju .

URMNISTlCKO REbEKJS HIDROTEHMICKS MRS/.B I POSTBOJEtiJA VOLOVOPA

XASELJA VELIKI VOKBI LUG - IZUEN'A I DCrUN’A EUP-a.

IliVSSTITOR: GRADSX.I SI2 7.A XOKUSALNE EBLATBoSTI , GRASEVIHSKO г ZEMLJIŠTE I PUTBVS.

PR0JEKTA1JT: ZAVOB 7-A IREAKIZAU I PROJBKTO'/ANJE

Na osnovu pregleda investiciono-tehničke dokusentaci јСјГ.о з!- sija je donela sledeći

Z 3 k 1 o u č a kUSVAJA SE investiciono-tehnička dokumentacije URBaHISTT ..JE.SSIIJB .HIБНОТВјШ!СХБ MREŽE I PQSTPCJSUJA VoDCiVoDA HASBLJA VELIKI __

XOKEJ LUG IZXSSk I DoPUSA_ DUP-a. .......... ..........

Investitor је obaveznn na po do'îjsnju dozvole za gradnju i to u propisu dostavi sa jeCnita primerkom projekte,RO*'Be- cgredski vodovod i karializaci j a I s t o tako, investitor će blogovrenmno izvestiti RO i sa njim zaključiti ugovor o vo- ^jenju nadzors po ovom projektu. Pez izvršenja ovih obaveza investitora, RO r-eće dozvoliti priključak r.a građsku ®resu niti pritniti izvrsene raeove u osnovna sredstva i dolju eksploataciju.

0 b r a z l o ž e n j eKoznisija za pregled investiciom-tehnicke dokumantacije pr- gledala je napred pomenutu dokumentaciju i pošto je postup- ila po primedbana đonela je zakljucak kao u dispozitivu.

u F S S MD im it r i je * * ic 'd ip l .% r a d .in r ,

■ 0*%,<

S: UNITS.v'-Tr.O?TJY.... '_ (ri**.2>$5EC>_...-8.020010*L L> tquSrsnse. __ ______.303.0010h"’- OF .17558*? IfiMS '...........20.

•-IPr I? L 0 C<^s.) F^-CQSEF

1•i

-011557 - 00 ■* 28

‘ t . 75.00: 0?-00

-15./15

80-0000 ки.биии

.... * 12456545i<907wi ft-5<-

. Ч . 0043 . ".43. Se'. : ; i5 ;■ .80-0000 ;... ,.;i4.? 185124..=:*T7

0 * 00000 -00132 -002-6

t*3 - 001??-00 .9 5 -0 0 ' .87.00

., i ~-15 -. is ;:/15 ;.

... : i 5 ;

« 0 - 000? Д0 .000030. 000.0. 85* 0000

0 . 0.000*1000 , 18428671 -j.:?401.863

....... . 123BZ250" 8

- -X — — *— 0.00000 .23®, 00 80-0000 0 . .000^0000

© - 00056 90. 00 .15 80-0000 - 1944272.016 - 00248 247.00 . (5 80-0000 .1325*3?1-* < - £04*1 262-00 - 15 80.0000 * .... ,175451.19t

7 2Г> . 00000

.000038* . 00;

.2.40 - 00” -'15.

' .1530.0000 80. 00010

.. 0. O-2lOO£00 .r 88?9758?

14. 0-00000 297-00 -15 •80-0000 0.0S80S000

ix: RTogS 7Л! LOOPS• Г | Л Т - M n P J P ’P g

- < 0 -: J 1_3-7 ._ -5

л*

££S! У.-1В. -Сг .PMBLVE'ćS

! "*SE? 'ј~ iterations.® 6

-■ ■ "

Г-1--~. 0 !_ V Q FSSC-T.i.OSS

7 - 1500. .. 75 - 0 0 0 0 ...?18t -01269..* . - 759.32 .. - 1 500 r 0000 . - 210 ’ . 00214 ; -’’0404з - < 500 ■ 43 »'0000 . 1.360 . . . i e s - ^ ' * . ' -03574 . i'5gž5 .63.-0000 ' - 0.607 . 00107 ; .;;• . 00.СК5 - 15£0 :oc-. 0000 0.546 . .- 0005.6 -0 f :-r:6 . is e e 55.■'0000 - 0765 ".00135 - .0152/ - 15£0; .8?.■ 0000. .- 0476 - 0003^ ' . ; mz#ft - lc=00 ' 25S.. 0000 ..’ .. . -.006?.. .-00011 .. * 000^Л ; ipttfi 9.0..0000 ' . -060~ -.00107 - 0033

IP . 1500 J>47.. 0000 - 3559 . . - 00636. - 65.60j l - ? 500 .262..0000’ - 07.04. - 036012 . - !.500. ss _• 0000. .2156 -.© as«? . 0353■i O

- S e e 340!• 0000 . 8-.35 .... - 00025 - .00231J

. Ј«:Л0' 33".• 0000 -0122 - - 00022 - 0021

•L -LrGL GHD.EL.

•

pp-!JwflT)< Lr--a >

i 2? Л - l? 000 202- 060.0 ДЛД, 4.540л 25e- 2- 2* 203-0000 .413. -"-4375 г?б -‘гег5 S I5-5730 335- 606.74 25©- 2е?з 205. .'.000 442-3217C-“ 25@. 20? i 212. 1500 3~3.2076< 250-1921 203-3200 453-627?7 250. 1*63 135-400-0 '635-2^6Л ■y-.C'. CCS 136-3000 J3?8.54i7V

\ • 25S-22*7 236.7000 132-4266h 253. 2070 213.7000 357.3^7211 2.50 . ?ee* 205.0300 41-1, 5504

r X * X ^ . X X X X X * . X X * X X X * Х X * X X ' • X X

2а"'>c1 ~ z ^ 1 ■? ■*• 1 ►Nxv.J€ - - rc*J€•:<-?.t V M L - 1 V zov»a max,P??.ltSsci . . .

XX xxx 'V x jt x xx xx?-'v;xx;';xxxxxxxx x^.xxx X Xxx|t si-~yy -- Q f r - 1 r v <T ~ ~ ? / -8 E C ) . 0 0 0 0 0 1 0P OW T6l "-^Cr .000001?Kp C- j.”55?CT:0WS 25^•riX^-'-'XXXxXXxXXXX^X^XXXXXX^XXXXXSlXX

> p !_ . D „ ' c<eps>

„■i .08871 i-00-00 . ;.0 - Ф&& - l- -'5~ ■ 04<• •;'. 0^0 ■> * ?82-00 - .10 . 80.0000 0-000000003 _ -00 die 000 . »00 . ’.0 * 0 - 0000 - i'759^<14£. , 0*A07 212-00 -.10 80.0000 ‘ • 1-58021025 .0074« 005.00 . . 15 00-0000 -£ * . 0MI000 • . 00 - 15 80-0000 0 . 000000*0?■ - 885*= ? -5.00 .15 00-0000 . i•9 - 005=9? 040.00 .1 0 80-0000 л 1.73:^07«? .'00052 104.00 _ .15 8 8 . 0.000 .‘‘ ,2242807«?

10 0.00000 . 92.00 .. 10 80-0200 0 . 000Г---0 ?-;T 1 . *3 ? < •-• -00 .1 0 « 0.0000 .. . '044.00**i? 0- 0*88 4«?. 00 -10 80-0000 0 . 00000000‘ 3 0 . 000*0 300.00 . 15 93 .0000 0-80030000■ f" 0,00000 250.00 . 10 80-0000 0 000000^0\ .881*7 5.3.5-00 . 15 « 0 .0000 . i г.*0-,- <5?i* . 00^?- 000-00 - -.5 80- 8800 .16992545- 7 - 00??3 94. 00 .1 0 Л0 .0000 - .1 ‘ -5“ ?*47ri * . 0* = ?.- J- ?:0. 00 • 10 .80-0000 , 1. £440940i<i 0 . 000** 395-88 . 15 80.0000 ‘ Cl. 0000**0*28 -00<50 50- 00 * C' 80-0000 - ■ f-8f' l ’ З7'.*1 . * * «= • •**-0 0 . *5 « 0 . 000? , Г-=-744^^0г? *_00000 215.00 -15 50-0000 0-8.00080*8-з . ^1278 290.00 -15 « 0 . 0000 - 15430-I 70

-00316 105-00 -15 80-000У /- g$pg£33•■•5 0.00000 470.0? . 15 *3 . 000 0 . 000.0* * 0*2^ . 0* 4*5 130-00 . 15 80-0000 . t68*70*5■?7 . 0004« 25.00 . 15 80-0000 . i£<l6«*4®г « *-0*000 055.00 -15 80-0000 0.,80080080C9 .. . . 00001 ’ ' 0.00 .30 80.0000 . 1 Л0 1 409-•

.F«.4$S r 07,00 -10 80- 0000 . 14^09^58-J. . 00Г-00 300.00 . !0 « 0 -0000 - 1 “ 65-741 rt?~ 0-00000 0*7 .00 -15 80-0000 0-00000-0833 0-00000 1 68 - 00 .15 80.0000 0 . 0000000-'=3-d. 0 . 0000? <50-00 -30 8* - 8Г-*8 '3 .00**0*00•;e 00 --?c 90-00 _ -:«; 80-0000 - 1730Л-Ј0ЈЧ-IsT * ■ 00000 70.00 .10 ft*.0000 8-08808 -00

>-.4V'-^ г л ? .Ia«irat>je-5roJek«.’t V^L-l'v -z o ^ s. max .'&>—:'t - i i^ i ..

pvop 0 i_ D OCe?s? “ F-COF-P

37 .00375 3?8-&0 '. 10 00 . 0000 - ?. 7^5^0133 Г<_ 00000 75/00 Л5.. '80- 0000 0 /00000000--■5 . - 0056? 370.50 . \ s 80-0000 - ?.в837705

0 . ? i i i f 135.00 ’- л5 80-0000 - !4i. 15393-■i -00330 135.00 . 1.5 80.0000 - '*00*^000

. 001.75 80- 00 . i5 ?.<?• - 0000 • ”rc. i C: <■ . * • . -• члз 0 - 00000 555-00 ,Š0 «0-0900 0 . 0л-г*к*«*!0*'«4 - 005.' 3 35-00 - 10 8??- 0030 . 1 p"Sfv-0 '"•if: .0 3153 57, 00

< »

- 10 80-0000 ■ V ... -«

XX c-тосгс; 7>: ц.-јп--:-. ?/'Х 11-'-~-о sjrj s■ т р~з

■i. 1 •■s / .» • -4 .2 - 1 7 - 1 8CJ •■. ■'l—Zf % “<- s — '10 — i. '■3 Г5 c% 7 д - з ?л £ s*.-• 1.7 . . . .; .*. - 1 5V •

i l - 1 5 1 3 1 ?? i ' j - 3 0 - 3 r - « л<;J. 3 3 - ~ з -4 5 3 0•Zp <;•: - 3 5 —з < 3 30 <-'• 3 7 <“*8- 3 3 _'Z-Z'. — \-•• 3 3 &&■ - 3 5 —x>. - 3л 3 5 3 7 - 3 * —3г-. - ';>: — ——0i«;■- ^З S - ? —* 1 3 9

Zr-~-oci 2г?. P.l*wir*r»Je-ôJekiit VML-J.V гог.г. nvav.P^lfcisc*

pegjji тд q c cisj-si_ysv>: ••гХЖ* Х^/гЛ**Х* ŽS/!SSiSi

. - !.

-pr

s0 ft V С FRTCT-1"

JX . 1333 133. 0003 .3935 ‘.з з з з з - 6527

. Т З i & 2 - 003# Л 3 0 7 - 33102 . 5i7&G. - t e w з г з -з з з з *. - 0456 .03336 -C 2 i7*/ 100? 2i7-0000 . '_ -3332 ..:'зз2бз . ft.^35:cr

£. ««;«%,

Ш ; § Ш.1653- 4*07- 1$54

-.0 0 3 3 3. Q?|Sv.* -1 3 6 *~>i • iP № 3?. 3333 ■ .№ S44 -37"'~:•Т' -?030 24?-. е з з з . 247<i

-0.3194 . i 7c- - :•??'* 134.0000 . -3 *3 3 -33635. . 433"

'£56 , 1££3 з г .е м г -3011 - - 3362?i 1 . .1003 1 7 \ -0030 -2174 --03171 ..3 3 3 *Л? . 'з з ? 46. 0 0 ® . 4343 -.6 9 3 *0 - 3632•3 - J 50$ --:->:5 . £ffC*9 .OSS* -.33 }/ -2 - S24ft</ . -• ззз 25£.0300 .276? : -§*0£17 _к9~Л4 5 л з з з 125- 00’03 .. 3236 -.33353 .- 30255 1533 £*£:. 0323 -3337 - 33151 .1-0335> 1033 -=л_ 3332 -0315 .33*23 1354"

1 л . w ? лзе. з с з з -4*28? - 33224 . -■•352{ C- . 1303 355.2000 ■ - 0336 -00143 . ЗГч342? - 4 see ?•-:■. oof--? . 0043 , з з з з з . t?i33321 - 1533 i £*- 2333 .е з з4 -.3 3 0 6 * . - 0375■ V v*w - 1533 3; 5. £*03 . X635 - - 3325* - л -*3/•3 .1 f 5* 353-0000 .4633 .33317 ?.25*6' •* • 1333 iss-® e?0 .. . i ?3> ~ . 33331 . 3~2*'-'5 ' °-.C*fi з г з з .34 *9 .036.17 i . 2^33:><=: . - 1333 133-0333 . . 0575 - - 33172 .-322*-'

- *.$&$ 2.5.0033 .6643 .-- 01174 -21.312~ - * 533 235- 000$ .7-133 --31273 2 . 3 *5 *2S • 303? -: ?£. 0030 . 38 4 VI . 027»4 . 240722 - "• 303 ' ч7. 2*33 .*36?^ ,336*3 <*' - 5 ? 3 f.» . - *• t . * з зз 332- 3330 -6:<36 .'03502 3.34R2

f . i? * 3 . 23". 3333 .4679 . £С'Д2~ 1-214ft\$Су' ■ <3. 3302 -3635 - - 33637 - 4522

Зл ■ <?3.3332 .0745 .33537 •-01023= . '5 3 * 52-0033 -3126 . с?3324 - 330*

^ - Х Х ^ х - х х х ^ с х х х х Х х х х х х х х х .х Х х х х х х х у х х х х х х х Х х х .х х х х х х х х х х х Х х х .х х х х х Л х х х х х х х х х ^ х х --

?л~-^ ч-* ^•г^'-«1г>је-=‘’АсЈ*кгЛ Vi«-IV r««a '**-•:'*•£* ххХ-=хх'-Ххл *xxi х.хX i:xxxХхххххх*r i. х X X X X Хл X - X X XXXXXXXXXXЛXXДXXA.;*Г.ХХХХХХХХХ^ - Ж

*» t>s г> I V 2 сг?-СТ- LC!?35

•->: - 5. 030- 79- 8083 . 44$7 - . 603 a<: e;' • .• 0•s? . icvr-8 2 - * .0 0 ^ -3733 -9^31^ . 5А7Л5 « . 1508 75.0088 - 1705 - 0* ■”■0:. . *«53v:3* . <500 370. 8080 -г?7к -03506 ’ ,53<i~<0 - '530 i?5 . деег . $5?3 . 80633 . $4Д?4* . < 500 135- 8088 . 8630 - -0 0 л '2 .815?40 .■ «8 » *0- 8080 . 0:3-3 •..О0££7 .0109<£•3 . 3088 !«*5_ 8033 . 8 * * з . 83343 - 0 ' » л<*-4 - «в€в 35-8088 - 359 - - 003-i? . ??<<■:-'5 - 1080 1 . 3733 .0<87* 3- 07*^8

40 ■ ••.-•• . е-_ s> MXfi*;v >)

J 3 0 0 . Л0?0 3 5 1 .< 7 0 8 -: ’ d . • ф>с:~3 •-<p-j- * 8 4 3 3 ?7_ < ?7 гО ■‘ ■7:. ^ 1 ? 3з 38^ -. * 3 0 7 3^ -7. Ч-Л00 - ? - S :л 3 0 4 . ; 7 t 4 3 6 0 .0 7 : 0 0 -ti.0 - 5 ^ 1 0ч ‘ч 3 * 5 .££00 ! 0 5 9 - 0 0 0 0 3 5 3 . 0 1 6 0с '<05- 15--3 2 4 5 .10 0 0 5 ^ 9 r 6 8 0 17 : *:0“ - 0 7 ^ 3 0 A 7 . 3885* f?6 6 - ? * 3 6? 3 3 4 . " З З ^ . 3 3 0 0 600 - ^'*0<=-■5- 3 3 4 , - < 20 1-*0 0 0 • 30-.

> 'Л ?•??. 3 7 4 7 01* - 0 6 8 0 ? 9 4 . 4.3.31\ л j -^д. * 7 1 7 3 3 3 - 0 6 0 0 < 4 - . 3 3 0 .*

>:? ?•':?-. &*. 17 0 3 5 - $ 0 0 0 6 - ' . : :y:< **• % ••- ^>-. -SV-V•; ■ - e 7 - 7 - 0 1 9 ?-- ч :?<?a. "*■' 3 3 1 4 . <*.40?5 * 0 ^ - « 5 0 5. f% 3<J5t_ i\< fS< .- '■3 . Л4-~-'- 4 3 5 . < ■- Г71Č 3 , .?7 0 3 4 . гзе -з - ; • '.-\У •?■■№. ЗЛ4>-

7 'J'O • » т 3 « 3 ; з * л -

7 -fO . 9Л Л ? ' -:- 7/

• 3 3 . 7 4 J : .s

z ?<•

?ft?» " Л -V-- ■ : ; -

'-• -••'. ■-'•■■--:-

<."4 3 . Зз-;.'-'

5 0 ^ - 8 3 3 3 ' 7 - . '> 3 0 3 6 :;1 . ~-'b".lr

'~Žг зз<*.j>5

3 0 0 ...>:*?•#. 7ft?jf.

■■" " • -

- •:>r 3 3 .7 0 8 0 0~-3. 6Л00 0 Л Д .0 9 0 0

- ’";44 3 . 0 7 * 5 3=^0.00T-3 ч ' .; . 3v 33

3 0 3 - 3 5 0 0 3 - '1 . 3 .''0 0 4 ' •. - -• - .3 " 3 8 4 . - 5Č 4 0^ . *V 00 - . * .••

<3-л. 0 7 1 . 3 5 0 0 3 3 1 . .<337::5' 5 3 £ . <£=%' 7 0 7 .1 . 5^80- 09*5- 6 6 7 ?;3 7 * 0* . < 6 * 3 0 7 i . ? Ш '1 3 3 .^. i 3 7 f l«-. •'

3 0 3 . '331 c З 7 - . . 7/.3.--

Urbanističko гезепје vodcvoda se radl kao sastavni deo planskog đokumenta DUP-а Veiiki Mokri Lug.1. Postojeee sbcnje

Prostor Dl-P-а n-.selja Vaiiki liokri Lug obuhvata no stojeee naselje Veiikv riokri Lug a koridoru ođ Automata .Beograd -«iš do nožičnog dela levs đolinske strane Mokroiuškog potoka; vođodelnice preaa' park šusi

"Titov Gaj:t i juzno prema kompleksi: Laste-'.

Inženjersko geološke i hidrogeoioske karakteristike te~ rcna i zastupljenih štanskih паза izvod iz elaborate :;Inžen jersko-geološka istraživanja terena za DUP na- aeija Veliki Mokri Lug u Beogradu •• fi.O. Kosovoprojekt

Morfološke karakteristike tsrena

U morfoloskonj pogleću isti-ažsii prostor zahvata izvorišnu -r.onu Mokrolužkog :;осокг i c'olinske scrane gcrnjeg đeia vodotoka u dužini o’:c кш. Prccoonq korito u potezu nasoraE postojećog naselja u dužini oko 1.800 e јг uzano sa vododermnskiK koritoia dublr.e do 2 ; 0 e koje odmab prelazi u pađinski teren-U ni^vodnoni delu protočno korito se proširuje u oluvion siritie do 100 л i blagis ргсЗои niz vođocok.

Geološka gradja:

Sagledavajući êološku grad ;u istraznog prostora od povrsine do dubine 20-30 m a iokalnc i 50 и po liio genskoa prineipu izdvojene su sledeoe stc-nske аазе:- P.e’encne naslage Cnasute tvorevine)- Kvartarhi ssdinenti (koluvijalne stenske uase; prolu-

vijalni nancs. eluvijalno- deluvijalni ssdir.en'ci)

TEHHIČKI IZVESlAJ

2

• Jevoijaml sediment,! (peskovito iaporovite giinovrti seđs.r.enci; peščarsko lapcrovlti secimenti giinovSti sed ;.aenti.

SDvreceni. gcooinaoički procesi i pojžveNa istražnora prosicru najizra*2eniji je proees klizanj? koji je razvijen na površini od IS ha. Liizanjes za sa- nvaeena izverisna zona Kokroluškog i bezitnenon; potoka kojj Sravi.tira ka Buoanj potoku kao dol&nske strane ’Jokroluškog potoka u sredisnjerc i sevc;-no&i dc.lu istražnog prostora:- Aktivno kliz'-ste r.a Aucoputu Scograd-N'is- Aktivno klizištc kâi ulico Dolinske- Uoircno kiizifte na ievoj dolinsko;, strani

kiizxStc u izvorišnoJ zoni vodotolcs.

Z_ A X L J JJ_ C A K

Ha osnovu spi ovoden^.h inzenjerskcjeoioSkih istraživanja na siren pôstoru Velikog fcokrog Luga pri izradi DUP-a zna- čajr.o jc siedećc:• NeposrednS prostor razrađe DUP-a zahvata desnu doiinsku

st-anu tfokroluskog potoka 1 to, u s.'eđisnjem i gcrnjea delu padine.Morfoloski angažovan teren (povrŽine oko 71 ha) je blaga kontinualna padir.a koja u vršnom dleu prelazi u zarav- njoni plate. U severoistoenoa dleu teren je siroka aafi- tea'cralna udoj.ina sa povreacnla vodotokom u dnu udOiino

• Teren u osnovi iz^radjuju peskov? do siabovezani pescari Mp, Р^) raslojeni peskovitia gli.naca a u prostoru udoline 'oko ul. Hikcle Grulovica) gline do laporcvito gline (flg-3g)- U vršnotc ceJu psdine su laporovite gline sa prosiojeiaa lapc'ca po~oara (Wig pile). U pripovrši- r.SKorc delu do dubina 2-5 a a iokalno i 11 a su e-uvLja- Ino dcluvijalne gline i peskovite gline (dig;eg) a loka Ino s?.so izaenjen las (1 )

- 3 -

Maksimalan nivo podzemne vode u zoni udoline je na dubini 1 ,0-2 , 0 m sa pojavom vodotoka u dnu udoline. U prostoru blage padine je na dubini od 2-*» m a u vršncm delu cd Ч-.8 m.

Teren je u prirodnim uslovima stabilan bez vidljivih tragova klizanja. Deformacije na objektima u ulici II Novoj posledica je neadekvatnog (plitkog)fundiranja objekta koje je uslovilo pojavu neravnomernog sleganja

Na osnovu sveukupnih inženjerskogeoloških kriterijuma neposredan prostor izradc DUP-a izdvojen je u I,II,Ila alokalno III i IV inženjerskogeološki rejon po podobnosti za urbanizaciju.Prilikom razrade DUP-a imati u vidu da inženjerskogec- loški rejoni I,II i Ila prestavljaju najpogodnije terene za lociranje novih objekata kolektivnog stanovanja. Ukoliko se urbanizacijcm angažuju neposredne dolinske strane Mokroluškog potoka one se moraju teh- nički i nivelaciono razrešiti na celom angažovanom potezu do Mokroluškog potoka.Naselje u celini (individualni i đruštveni objekti) jt.c raju se u potpunosti komunalno opremiti jer je to primarni uslov stabilnosti objekata i terena.Pri razradi objekata stanovanja imati u vidu da su mc- gući pojeđinačni i višelamelni objekti u nizu orjenti- sani dužom stranom ni2 padinu. Objekti se mogu direktno fundirati na minimalnoj dubini 1,5 m od linije terena i sa specifičnim opterećenjem

<. ISO kN/m2

U prostoru rajona Ila mora se kolektorski prihvatiti povremeni vodotok sa drenažom a pedeve objekata dublje ukopane od 1,5 m trajno štititi od povremenog visokog nivca podzemnih voda.Pri nivelacionom regulisanju terena i saobrađajnica uvazavati lokalan nagib terena i težiti što manjem zasecanju terena.

- Za dalju urbanističko-projektnu razradu naselja ili pojedinačnih objekata neophodna su dopunska istraživa- nja.

Postoječe stanje vodovoda

Po svim ulicama predmetne teritorije izgradjena je vodovodna mreža, koja obuhvata dve visinske zone vodosnabdevanja.Prema terenskim uslovica to su treća i četvrta visinska zona iz Beogradskog vodovoda.Tereni (iznedju kota 175-225 mnni) u naselju koji pripadaju III visinskoj zoni snabdevaju se vodom preko magistralnog cevovoda 0 500 nun koji povezuje cs "Mokreluško brdo III" i rezervoar "Stojčino brdo".Magistralni potisni cevovod 0 500 nun prolazi neizgradje- nim terenon i ulicoa Nikole Grulovića i dalje prema rezervoaru "Stojcino brdo".Na ovaj cevovod je vezana sekundarna vodovodna mreža trace visinske zone.

Snabdevanje potroSača u delu naselja koje pripada IV visinskoj zoni vrši sc gravitacijom iz rezeravoara "Kumo- draž" a preko primarnog dovoda 0 300 nun.Cevovod 0 300 nun prolazi uiicom Milana Gligorijevića sve do rezervoara "Kumodraž".Postojeća sekundarna vodovodaa mreža u naselju izgradjena je od liveno gvozdenih cevi prečnika 0 100 i 0 150 nun relativno novijeg datuma. Cevovodi su postavljene uglavnon u trotoaru postojećih saobraćajnica.Pored ovih cevovoda postoje i cevovodi od pocinkovanih colovnih cevi.U delu naselja oko ulice Cvetkova ćuprija u toku su radovi na rekonstrukciji sekundarne vodovodne mreže. Zane- njuju se cevi roalcg prečnika cevima 0 150 ш .

-5-

Obrazloženje rešenja:

Prema Generalncm rešenju snabdevanja vodom Beograda dc 2000-te godine teritorija naselja Veliki Mokri Lug obuhvata terene III i IV visinske zone vodosnabdevar.ja (tereni izmedju kota 135-276,7 ппш).

U sadašnjim uslovima snabdevanje vodom se vrsi preko izgradjenih cevovoda 0 300 пш IV visinske zone iz rez. "Kumodraž" i potisnog cevovoda 9 500 im III visinske zone, koji i u budućem rešenju snabdevanja vodom predmetne teritorije ostaju u funkciji. Za sigurno snabdevanje vodom svih planiranih potrošača na teritoriji obuhva- ćenoj izmenama i dopunana DUF-a Veliki Mokri Lug i Sire (teritorije Kalcg Mokrog Luga, industriske zone "Stojči- no brdo" i naselja Mirijevc) potrebno je obezbediti veću količinu vode u rezervoaru "Mokroluško brdo II", Za ovo je potrebno izgraditi i pustiti u pogon objekte "Mokro- luškog sistema'1 (tj. izvršiti rekonstrukciju c.s. Vračar II” i izgraditi dovod II zone 0 1000 шп od cs "Vračar" do rezervoara Nokroluško brdo II’*).Prema usvojenoj koncepciji teritorija naselja snabdevace se vodom iz objekata "Mokroluškog sistema".

Snabdevanje vodom potrošača III visinske zone vršiće se ureko postojećeg potisnog cevovoda 0 500 mm cs "Mokroluš- ko brdo III- rezervoar" Stojčino brdo" i isti prolazi kroz teritorij'u naselja.Cevovod delom svoje trase prolazi ulicora Nikole Grulovi- ća koja povećava svoju regulaciju novim saobraćajnirn rc- šenjem tako da će se cevovod naći ispod kolovoza. Saobra- ćajnica dobija rang produčetka "SMT" i kao takva nameće potrebu za rekonstrukcijorr. ovog cevovoda koji se izmešta iz kolovoza i postavlja u zaštitni zeleni pojas saobraća- jnice. Takodje na deonici ulice predvidja se nasipanje1 - 2 m što bi za postojeći cevovod 0 800 mm bilo nezado- voljavajuće ukopavanje od oko 3,5 m.

Četvrta visinska zona koja obuhvata najveći deo teritorije naselja snabdevaće se vodom iz planiranog cevovoda 0 600 пл: Cevovod se postavlja od priključka na postojeći cevovodIV zone 0 500 mm !cs vokroluško brdo IV - rezervoar "Kumo- draž'* i prolazi kroz naselje Veliki Mokri Lug do industriske zone "Stojčino brdo" duž ulica: Dvanaesta nova, Bcru- gana i Nikole Grulovica.

Za izgradnju ovog cevovoda radi se poseban planski dokument

Planirani dovod vode 0 600 mm povezuje se sa postojećim dovodom vode 0 300 mm iz rezervoara "Kumodraž".

Sekundarna mreža:Sekundarna vodovoda mreža u naselju koja je nedavno izgradjena a dimenzija je 0 100 mim 0 ISO mm po svom kapacitetu zadovoljava.Ipak bilo je potrebno izvršiti rekonstrukciju postojećih cevovoda najčešće zbog i2meštanja cevovoda iz kolovoza u trotoar, kao i zbog planirane izgradnje kišne i feklane kanalizacije sa kojom su u koliziji. Sve pocinkovane colovne cevi se ukidaju. PodruČje naselja Veliki Mokri Lug sa projektovanom mrežom prikazano je na situaciji.

Granica visinske zone odredjena je duž ulica Zivka Jovano- vića i Milana Gligorijevića sa najvećom kotom terena 224,98 mnra, pa se duž ovih ulica predvidja izgradnja dva paralelna cevovoda 0 150 mm III i IV zone.Sekundarna mreža rešavana je kao prstenasta izuzdnajući manje delove "slepih*1 ulica.Sekundarna mreža Treće visinske zone poveaana je na dva mesta sa cevovodom 0 500 mm III zone iz c.s. "Mokroluškc brdo III" na dva mesta (tačke!,A" i ”Б’!) duž ulice Nikole Grulovića I.

-7

Planirani cevovodi su dimenzija 0 150 mm. Cevovod 0 300 mm se rekonstruiše. Nova trase j trotoaru i prođužuje se do veze sa planiranim cevcvodom 1 600 mm u tačju"D't na uglu ulica Nikole Gligorijeviča i dvanaeste Nove.Drugi priklju- čak je u tački "C” na uglu desete nove i dvanaeste nove. Snabdevanje vodom IV zone je iz cevovoda 0 600 rrun.

Hidraulički proračun:

Prema elementima DUP-a ukupan broj stanovnika posle realizacije plana iznosiće 9.760.Od toga u III visinskoj zoni oko 1.800 stanovnika u četvr- toj 7.960 stanovnika.

Potrebna količina vode:

Mreža je projektovana prema sinhron planu a dimenzije cevo- vcda odredjcr.c su prema potrošnji. Simenzionisane vodovodne mreže izvršeno je na osnovu specifične potrošnje od 92S 1/st/ /dan u časovnom maksimumu.Ukupna potrebna koliSina vode:

9760 x 550 _ 52,13 msec

Q max.dn86.400 9760 x 650

8640074,55 1/sec

Q max.čas= 9760 x 925 104,50 1/sec86.400

III visinska zona

stanovnika postojećih i novih 1800

Qmax.cas2000 x 925 86.400

21.41 1/sec

8

Na mestu veze novoprojektovane vodovodnt* mrežc sa posto jećirr. cevovodorn <2> 500 nun (taćka "Л") računa se sa sledećim kotama min. 251.00 mnm max. 277,oo mnm

IV visinska zona:Stanovnika postojećih i novih 7.960

Qmflvča8<= — ---6- -9— = 83,10 1/sec. max 8 6.M00

Na mestu vezc novoprojektovane vodovodnc mreže sa projekto- vanim cevovodom 0 600 mm IV zono (tačka ’’C") rafiuna se sa sledećim kotama pijezometara:

min 305,oo mnm max 320,oo mnm

Za svaku visinsku zonu vodosnabdevanja radjen je poseban hidraulički proračun.Vodovodna mroža je od ccvovoda 0 150 mm.U prilogu su dati Serna za hidraulički proračun i listing hidrauličkog proračuna radjen na računaru.

PREDMER I PREDRAČUN RADOVA

PRZDMER I PREDRAČUN RADOVA VODOVODNE MRE2E

I . PRETHODNI RADOVI

1. Obeležavanje trase cevovoda Obračun po m 10.482 x 600 din/m Б .289.loo.-din.

2. Raskopavanje asfaltnog kolovoza na mestu kopana rova za polaganje vodovoda 0 600 cm.U canu po u2 raskopane podloge ulaze sledeći radovi:

- raskopavanje kolvoza, utvarraskopane podloge u karoion, prevoz i istcvar istog caterijala667 x 5 .0 0 0 din/n2 3.350.000.-din.

3. Opravka oštećenog kolovozaza istu količinu raskopane podloge 667 x 13.000 din/m2 8.671.000 din.

4. Raskopavanje afaltnog trotoara na mestu kopanja rova za polaganje vodovoda. U cenu po m2 raskopane podloge ulaze sledeći radovi:- raskopavanje kolovoza, utovar ras

kopane podloge u kanion, prevoz i istovar istog materijala637o,5 x 2 .S00 17.176.250.-din

5. Opravka oštećenog trotoara za istu količinu raskopane podloge6870,5 x 6.500_______________ 44. 658.250.-din.PRETHODNI RADOVI SVEGA: 80.V47.700.-din.

-2-

II- 2EMLJANI RADOVI

Poz. 1. Iskop rova 2a polaganjeleveno-gvozdenih cevi na potreb- noj dubini u zemljištu III kategorije. .Sirina rova prema prečnicinia. Sirina rova 1,0 a. dubina 1,5 ra. Iskopani naterijal iznbaciti na jednu stranu kako bi se sa druge xnoglo nesmetano prići i vršiti montaža. - 15.723 x 3.5oo

Poz. 2. Nabavka i razastiranje peska sa nabijanjem i kvašenjent 10 cm., ispod cevi (po dnu rova) oko cevi i 10 cm. iznad gornje Ivice temena cevi.Obračun po mw2603,47 x 4.000

Poz. 3. Zatrpavanje rova materijalom iz iskopa izvršiti posle nontaže i ispitivanje cevi kao i zatrpava- nja cevi peskom. Haterijal u rovu nabijati u slojevima po 30 cm. do prirodne zbijenosti.Od ukupnog iskopa oduzeti peska i zapreminu cevi.Obračun po m 3

13119,53 x 1.200 din/m3

55.030.500.-din.

10.413.880.-din.

)

15.743.43G .-din.

- 3 -

Poz. 4. Odvoz preostalog dela zemlje iz iskopa posle izvršenog za- xrpavanja rova. Radove izvesti prema uputstvu nadzornog organs.U jedinačnu cenu je uračunat i transport na daljinu do 5 to.Obračun po m^2603,47 x 2.500 6.508.675.-din.

UKUPN0 ZEMLJANI RADOVI: 87.6S6.491.-din.

II. TESARSKI RADOVI

Poz. 5. Razupiranje rova vršiti premadubini rova i vrsti materijalau kome se kopa, a na mestimagde to odredi nadzorni organ.Graaja za podgradu raora bitizdrava i kvalitetnas a razupiranje vrsiti paralelno sa na-predovanjem radova na iskopuna način predvidjen propisima.Ispravnost postavljanja pod-grade dužan je da kontrolišenadzorni organ.Posle montiranja i ispitivanjacevovoda podgradu skinuti.Obračun će se vršiti prema m231.446 x 2.S00 78.615.000.-din.

UKUPHO TESARSKI RADOVI: 78.615.000.-din.

III. BETONSKI I ARMIRACKI RAĐOVI

Poz. 6 . Izrada dna, zidova i gornjih ploča šahtova i ankernih blokova od betona MB 20 preraa propisima za ovu vrstu radova.U jediničnu csnu je uračunat sav rad i materijal za sprav- ljanje i negu betona kao i potrebna oplata i armatura.Obračun po komadukom. 70 x 150.000 10.500.000.-din.

Poz.7. Nabavka i ugradjivanje penjalica u šahtove. Penjalice su liveno-gvozdenc tip DIN 1212 ugradjuju se na vertilanom odstojanju od 30 cm. sraaknute za po 5 cn. od osovine otvora u jednu i drugu stranu.Obračun po 1 komadu.kom. 280 x 3.000 840.000.-din.

Poz.8 . Nabavka i ugradjivanje poklopca za otvore na silaziroa u Sahtove.Poklopci su liveno-gvozdeni tip JUS M.J. 6226 za opitno optere- ćenje 25 mP. Svetli otvor poklopca je 625 mm. Poklopac sc ugradjuje tako da mu gornja povrsina bude u ravni trotoara a za ploču šahta se fiksira pcmoću okvira koji je betonskim prstencm fiksiran na ploči.U jedinačnu cenu je uračunat poklopac okvir i betonski prstcn.Obračun po 1 komadukom. 76 x 56.000.- 3.920.000.-din.

UKUPNO BETONSKI I ARMIRANI RAD0VI: 15.260.000.-dir..

-5-

IV . MONTERSKI RADOVI

Poz• 9. Nabavka, transport, montaža i ispitivanje liveno gvozde- ne cevi tip "A1* 12,5 atm. sa spojeir. fi UNION" - Ugradjivanje izolacija i ispitivanje cevi na probni pritisak vršiti prenva tehničkim usloviraa i priloženim cetežima. П cenu su uraču- nati fazonski komadi.Obračun po 1 m.

0 600 mm L = 667 m x 52.000.- 34 .684.000. -din.0 500 nun L = 515 n x 47.000.- 24 .205.000. -din.-0 300 nun L = 1005 nx25.000.- 25 .125.000. -din.-0 150 nun L = 8295 in x 12.000.- 39 .400.000. -din.

UKUPNO: Poz. 9. 183 .414.000. -din.

Poz. 10. Izvršenje priključka na projektovanui postojeću vodovodnu cev.Cenom je obunvaćen sav potre-ban rad i materijal.kom. 2 x Зоо/боо 50.000.- 1 0 0 .0 0 0.-din.kom. 1 x 150/500 42.000.- 42.000. -din.-kom. 5 x 150/300 32.000.- 160.000. -din.-kom. 2 x 100/300 26.000.- 52.000. -din.-kom.46x150/150 18.000.- 828.000. -dir..koro.16 x 100/150 12.000 192.000. -din.-

UKUPN0 Poz. 10 1 .374.000. -din.-Poz. 11 Nabavka, montiranje i ispi

tivanje zatvaraca za pritisak do 10 bara sa uličnomkapom0 300 ram 16 kom x 25.000.- 400.000. -din.-0 150 mm 173 komx 16.000,- 2 .768.000. -din.-0 100 mm 35 komx 12.000.- 420.000. -din.--UXUPNO Poz.11 3.588.000.-din.

Poz.. 12 Nabavka, montiranje i ispitivanje podzemnih hidranata C 8C nun. kombinovanih sa zatvaračem i ugradbenom ovalnom kapom i LS komadom.Obračun po 1 komadukom. 150 x 140.000 21.000.000.-

UKUPH0 MONTERSKI RAD0VI: 209.376.000.-din.

V. OSTALI RADOVI

Poz. 13 Dezinfekcija i ispiranjc cevovoda.Po zavrsetku svih radova na cevo- vodima izvršiti dezinfekciju i ispiranje cevovoda prema uslovima datin u ovora projcktu uz obavezno prisustvo nadzornog organa.Obračun po 1 m. cevovoda.m. 10.482 x 1.000 din/a. 10.482.000.-din.-

Poz. 14. Geodetsko snimanje cevovcdaPo završenom izvodjenju radova izvršiti snimanje izvedenog stanja i isto ucrtati u odgovn- rajuće situacione planove a takodje napraviti podužne profile prema izvedenon stanju. Sve podloge i crtež^ potpisuje nad* zorni organ i izvođjač i prc- djae investitoru u 6 primeraka.Obračun po 1 km. izvedenog cevovoda.kn. 10,482 x 160.000.- din/kra. 1.677.120.-din.-

-7-

Poz. 15. Obeležavanje-markiranje hidranata prema važećim propisima za cvu vrstu racova Obračun po 1 komadukcm. ISO x 1.000.- din/kon.= 150.000.-din.-

UKUPNO OSTALI RADOVI: 12.309.120.-din.-

R E K A P I T U L A C I J A

1 . Prethodni radovi din. 80.144.7G0.-2. Zcaljani radovi din. 87.696.491.-3. Tesarski radovi din. 78.615.000.-4. Bet. i arm. ber.radovi din. 15.260.000.-5. Monterski radovi din. 209.376.000.-6 . Ostali radovi din. 12.309.120.-

)

UKUPNO:?'/n

din.483.401.361.-

URBANISTlCKO rejšenje KANALIZACIONE MREŽE I POSTROJENJA

UZ URBANISTIČKO REŠEHJE .<lSNE I FEKALNE KANALIZACIJE ZA DC? NASELJA VELIKI MOKRI LUG

IiiVESTITOR:

MOSILAC IZRADE:

DIREKTOR ZAVODA:

V.D. RUKOVOĐIOCA ODELEHJA ZA TSHNICKU INFRASTRUKTURU, ZELENILO I GEOĐEZIJU:

RUKOVODILAC TIKA:ČLANOVI TIMA:

Gracska SIZ za kosunaine delatncsti gradjevinsko zemljišta i puteveZavod za urbanizam i projektovanje

Đjorđje Erak.dipl.ing.gradj.

ovićldip!.ing.gradj.

fepancvic,dipl.ing*grad*

Vojislav Mi lie dipl, ing.grad j, Aieksandar Perišić.feeh.obradjivae Milica Pašić,dipl.arh.tehn.

/ R A - D N A O R G A N I Z A C I J A BEO GRAD SKI VODOVOD I KA N A LIZA CIJA

E E O G R A D

Kiwia M J » ! i 2? I'oiianski (oh 520 Z i t o raCun kcJ SDK br. 6CSU-W1-75M

_Q0UK “BEOGHADSKA KAH&LIZACIJA"ZAVOD ZA TTOBAlTIZAIi I

EEOJEEDOVANJ3

Tclefiini:Cm( nilOiMfilcj director D iick tor OOUR .Vole-. Dll- K rck lo c OOUR »X in ilisa c ljj- D irek tor OOUR »T n ve ljc ioa i

Ć36-2S5 659-Wt

4J1-WI

) B e o g r a d Palmotićeva 3o

Ifgri^n js i n jv o ;* Diickco; CXJL'K »Odxircm jca R 7. Za jn ln lC li s lu lt *

Wei

657.JSJS3-M2656-»5urn

N A * 7 .K X K : EF/ZB VAS 7.NAK:

28.-4.«__ » 8 7 - »edmets

U vesi vašeg dopisa 'or. ^627/1 od 22.o9.1986godine, u kome ste tražili uslove iz naše nađležnosti, za izradn idejnog resenja kanalizacije Veliki Kokri Lug, a u okviru iznene i dopune DUP-a naselja Veliki Mokri Lug oba- veštavamo vas sledeće:

separacioncm sistenu. Recipijent kišnir. voda troba da bnde liokroluski potok odnosno buduća reteczi.ja na u.zvodno:n delu regulisanog korita. Recipijent fekalnih voda je kanal 0 4oo prena priloženoj situaciji. Deo naselja je i sada kanalisan na isti način ali treba proveriti kapacitete za b-uduće sta-

Služba tehnicke dokuinontaci j e OCUR-a "Beogradska kar.alizaci- ja". Fomemiti -uslovi odred.ju.ju lokacije i karakteristike sranionog revizionog silaza, način i mesto prikljucenja na ulični kanal.

Predrsetno područjc treba da se kanališe po

) (gradsku) kanalizacionu mrežu predvideti prema Uslovima za projektovanje priključaka kee'e (na zahtev investitora) daje

RO Bcegrsdski vodovod i kznalizacija OOUR "BEOGlIADijKA KAHALIZACIJA"- Eomisija za pregled investi- cioi e ,|*Jinicke dokumentacijo

Datura 16Ло. 1 9 8_7 Б0(ј.B - e g r a d

Koniisija za pregled investicioao-tehaičke dokuoi-nfcpcije KO B~<»- gradski vodovod i kaaalizacij a, pregledal? ie invcsticiono-tiLh- TTTr. ničku dekumcntaci.iu TZMENA I DOPUIiA DUP-з NASELJA VELIKI MOKRI LUG

SO ZVEZDARA ITRBAiaSTlCEdHJEiiEiNJE k 1 iii-Ш^г'w 1 ČKETEBr.ŽE 1 ^ОВТРШЕНоА.- iDEJiiO иеце:гје - eahalTkaciona I-1RE5A

IHVJSSTITOR: GSIZ ZA KONUUALHE DELATNOSTI GRAD J. ZEMLJ. I PUTEVE

FROJEKTAHT: ZAVOD ZA URBAKIZAK T PROJEKTOVAi:JE

Ka osnovu pregled.-) investicioao tekaičke dekuaentacije, K*misija je donela ‘sledcći

Z A K L J U Č A KUbVAJA SE investiciono-tchaičk* dokument*ci,i»IZMENA 1 DOPUSA ĐUP-a NASELJA VELIKI MOKRI LUG SO ZVEZDARA URBANIST I CkO RfcSEjJiT -iL-u'i'EHNI - С К П Ш Е Г Т О В Ш Ш Н Ј А “ rU'EjI'IO ^lAi^ZTOTOSS-FjREŠS-----‘ ТЛ--------------------------- :-----------------Investitar je cbsvezss đa ;ga dobijaaju dozvole za £r=djo»jo istu u prepisu dostaviti sa tjcjdniia primerkon prajekts HO Bcogrsa- ski vodoved i kanalizacij». Isto take investitor će blogovremeno izvestititi Rsdau organizaciju i sa *јо.ш z*kljuciti ugovor o vodjenju.nadzora po even projektu. i i * z izvrsenja ovih obavoza investitora Radna ©rganizacija nsće dezveliti priključak na grodsku mrežu niti primiti izvrSene rad eve u osnovna sredstva i dslju eksploa tsciju.

0 b r * z 1 o ž e ij'ijl;t

Komisija za progled iavesticione-tehnicke cfokuroen tacijo preg- ledola j? naprta navedeau dokumea0»ciju i posto je pestupljeao po priasdbsma, donel* je zakijučak kao u dispozitivu.

TEHHIČKI I2VESTAJ Urbanistieko rešenje ođvodjenja upctrebljenih i kišnih voda So radi kno sastavni doo planskog dokumcnta DUP-a Veliki Mokri Lug,

1 0. POSTOJEĆE STAHJE

Prostor DUP-a naselja Veliki t-'okri Lug oouhvata po- stojeće nasolje Vleiki n.okri Lug u koridoru od Auto- puta Beograd- Niš do kcnačnog dela leve dolinsko strane Mokroluškog potoka, vododelnice precr.a park šuroi Titov Gaj i južno preaa kompleksu ,;Lfi$te(.

1 .1 . Inženjersko geološke i hiđrogaološke karakfceristike terena i zastupljenih stenskih masaIzvod iz olabcrata •Inženjersko geološka istraživanja tcrena za ĐTJP naselja Veliki Mokri Lug u Beogradu"- RO "Kosovopro jckat':«

Morfološke karakteristilec terena;U morfoloskom pogledu istražni prostor- zahvata izvo- risnu. zonu Mokroluškog potoka dolinske strane gornjeg dela vodotoka u ćužini oko 2 , 5 km.Protocno korito.u potezu naspram postojećeg naselja u dužini oko 1300 m јг uzano sa vododerinskia koricom dubine do 2 ;C л. koje odmah prelazi u padinski teren.U nizyodncr;.dleu protocno korito se proširuje u aluvion sirine do 100 m u blagis padomniz vodotok.Geološka građja:Sagleđavajući geološku građju istražnog prostora od povšrine do dubine 20--30 m. a lokalno i 30 ш. po lito- genskoai principu izvedene su sledeće ster.ske aiase:-- Recentnc :ia3lage (n^sute tvorevine)- kvačtarni sediment! (koluvtjalne stenske mase, pro-

luvijalni nanos.. aiuvijalno deluvijalni sediaenti)- tercijarni sediaonti (peskovito-laporovito glir.o-

vici sedimenti, peščarsko-laporoviti sediaenti, peskovitc p&learski sedimenti* laporovito glinoviti sedimenti.

~ 2 ~

Sa-remeni geođinamiČki procesi x oojave:Na istraznos prostoru najizraženiji je proces kJ.iza- nja koji je razvijen na povšrini od 16 ha.IQizanjem je zahvaćena izvorišr.a zona Mokroluskog i bezimenog potoka koji gravitira ks Bubanj pctoku kao đolinske strane Mokroiuškor potoka u srsidisnjea i se- vernom delu istražnog prostora -- Aktivno kilziste na Aufcoputu Beograd Kiš- Aktivno klizistc kraj Ulice Đolinske- Uscreno kliziste na levoj dolinskoj strani- Kliziste u izvorišnoj zoni vodotoks.

ZAKLJUČAKKa osnovu sprovedsnih inženjersko geoloških istraživ.n- nja na Siren) prostoru Velikog Mokrog Luga pri izradi DUP a značajno jc sledećet~ Neposrednl prostor razradc DOP-a z ahvata dcsnu dc-«

linsku stranu Mokroluškog potoka i to., u središnjem i goгпјеш dleu padine.

- Morfoloski angažovan teren (povrsine oko 71 ha) je biaga kontinualna padina koja u vršnom dieu prelazi u zara%rnjcni plato. U seve:oistocnom dlsu teren je siroka-arofiteatralna udolina sa povreifienic vodo- tokotr. u dnu udoline-

- Teren u osnovi izgrdjuju peskovi do slabovczani pežčara (h'p.ps) /'aslojani peskovitim glinaca a u prostoru udoline (oko U1- Nikole Grulovica) gline do laporovite gline за proslojeima Isporca pešcara (Mlg.pš.Ic). 0 pri-povrsinskOE delu do aubine 2-6 m. a lokalno i 1 1 e su alfjvijalno doiuvijaine glinoi peskovite gline (dlgspg) a lokalno samo izmenjer. les (1 ').

- 3 -

-- Maksimalan nivo podzemne vode u zoni udoline je na dubini 1 ,0-2 , 0 ш sa pojavom vodotoka u dnu udoline.U ргозђоги blage padine je na dubini od 2-4 m a u vršnom delu od 4-8 m.

- Teren je u prirodnim uslovima stabilan bez vidljivih tragova klizanja. Defortaacije na objektiaia u Ulici 1 - novotn posledica je neadskvatnog (plitkog) fundiranja objekta koje je uslovilo pojavu naravnoraernog slaganja.

- Na osnovu sveukupnih inženjerskogeoloških kriterijuma neposredanprostor izrade ĐUP-a izdvojen je u I,II, Ila a lokalno III i IV inženjerskogeološki rejon po podobnosti za urbanizaciju.

- Prilikoa razradc DUP-a iraati u vidu da inženjerskogeo- loški rejoni I, II i Ila prestavljaju najpogodnije terene za loeiranje novih objekata kolektivnog stanovanja. Ukoliko se urbanizacijon angažuju neposredne dolinske strane Mokroluškog potoka one se moraju te- hnički i nivelaciono razrešiti na celom angažovanom potezu do tfok*!oluskog potoka.

- Naselje u celini (individualni i drustveni objekti) шогаји se u potpunosti komunalno opremiti er je to primarni uslov stabilnosti objekata i terena.

- Pri razrtadi objekata stanovanja imati u vidu da su mogući pojedinačni i višelamelni objekti u nizu orje- ntisani dužom stranoa niz padinu. Objekti se mogu direktno fundirati na rainimalnoj dubini 1,5 m. od linije terena i sa specifičniin opterećenjera

6<150 kN/m2

- U prostoru rejona Ila mora se kolektorski prihvatiti povremeni vodotok за drenažnom a podove objekata dublje ukopane od 1,5 m. trajno štititi od povremenog visokog nivoa podzemnih voda.

- ц -

- Pri nivclacionom regulisanju terena i saobraćajnica uvažavati lokalan nagib terena i težiti što jnanjea zasecanju terena.

- Za dalju urbanističko-projetknu razradu naselja ili pojedinačnih objekata neophodna su dopunska istra- živanja.

Postojeće stanje kanalizacije

Predmetna teritorija se kanališe po separacionom sistemu. Sada je u delu naselja izgradjena sarao fekalna ka~ nalizacija u delu naselja Veliki Mokri Lug. Kišna kana. lizacija nije izgradjena tako da зе u vreme kiša voda sliva po terenu do korita vodotoka.Vodotoci su neuredjeni (Mokroluški potok i bezimeni potok).Duž Ulice Milošev Kladenac izgradjen jc kanal 0 **00 mm kojim se odvode otpadne vode iz naselja do Mokroluškog kolektora na području "Lasts".Duž Ulice Nikole Grulovića izgradjeni su kanali 0 300 cmi 0 250 mm. To su najnizvodniji kanali prijeonici otpadnih voda, koji će зе u budueem saobraćajnom resenju delimično rekonstruisati.Svi drugi izgradjeni fckalni kanali su 0 250 пзт. Posto- jeći kanali su zadovoljavajućeg kapaciteta i kao takvi ostaju u funkciji.

Koncepcija rešenja

Naselje Veliki Mokri lug gravitira teritoriji "centralnog" kanalizacionog sistema, koje je tretiano Generalnim rešenjem Beogradske kanalizacije do 2000-te godine.

Predmetna teritorija sa stanovišta kanalizacije pripada slivu Mokroluškog potoka i Mokroluškog koxektora.

_ 5 -

Odvodjenje vode koje зе formiraju na slivu Mokroluškog potoka sada se odvaja mrezorn kolektora opsteg sistema, skromnog kapaciteta koji mogu da prime vode nastale od kiša srednejg intenziteta i od topljenja snega.Glavni kolekbor sadasnejg sistema Mokroluski kolektor dimenzija 200/150 cm. a od 'Âutokomadne*1 do ''Mostera1* dimenzija 350/210 cm. je mešovitog sistema i ndeaovo- ljnog kapaciteta.

Za гезепје hidrctehničkih problema na slivnim podru- čjima malin vodotoka u zoni Beograda uradjena je studi- ja od strane Institute za vodoprivredu “Jaroslav Černi". U studiji je dato гезепје odvoda kišnih voa за područja Mokroluške doline.Po ovoj studiji planirane je izgradnja ave retenzije nizvodno od naselja Veliki Mokri Lug na Mokroluskom potoku, pomoću kojih bi su izvrsilo transformisanje popla- vnog tala3a velikih voda.Kanalizacija u naseljima koja se nalaze u slivu retenzije gradi se po separacionom sisfcemu što je slučaj sa naseljem Veliki Mokri Lug.Dolinom Mokroluškog potoka pianirana je izgradnja novog kolektora od Đušanovačke uiice do (Jšća u rek.u Savu. Ko~Ioktor je u'vecem delu trase već realizovan.D'lmenzije novog kolekbora su od Autokomande do reke Save 550/550 cm. a na uzvodnom delu 350/350 cm. od Du- šanovačke ulice pa do Velikog Mokrog Luga izgradjen je kolektor 155/240 cm.U sklopu rešenja za svakuaeiju kišnihvoda predvidjena je Izgradnja retenzija za transformaciju poplavnih voda:- retenziaj "Lasta11 na Mokroluskora potoku- retenzija '‘Petlja!‘ (saobraćajna) na desnom kraku

Mokroluškog potoka. .

Recepijent kišnih voda je regulisano korito mokrolu- škog potoka odnosno buduća retenzija.

Recipijent fekalnih voda je kanal 0 400 mm i postojeći kolektor 155/240 cm.

- 6 -

Obrazloženje fekalne kanalizacije

Fekalni kanali su projektovani u svim saobraćajnicama pored kojih je predvidjena igzradnja objekfca.Kanalizacija naselja je tako rešena da se ova voda uvodi u postojeću mrežu u naselju Veliki Mokri Lug. Uvodjenje kanala je izvršeno na vise mesta i na svim tim mestiraa predvidjene su kaskade.Karakteristična mesta uvodjenja su u Ulici IInova na kanalu 0 250 mm u Ulici Žika Jovanovića na kar nalu 0 250 mm na uglu ulica Milana Gligorijevića i Ni- kole Grulovica na kanalu 0 250 mn u istoj ulci duž Ulice Barutana na kanalu 0 250 mm u Ulici Nikole Grulovica.

Novi kanali se polažu u zajednieki rov sa kanalima ki- šne kanalizacije.Dubina kanala projektovana je tako da se kućni priklju- čci mogu vczati na mrežu sa kaskadon od 60 cm. tako da je najmanja dubina ukopavanja kanala 2 ,5-3,0 m. a najve- ća dubina ukopavanja 8,45 m. Minimalni pad kanala iznosi 0,005, a maksimalni 0,088.

Urbani3 tičkim rešenjem prostora i konceptom saobraćajnog rešenja postojeci kanali 0 300 mm u Ul. Nikole Grulovica na nizvodnom delu se rekonstruiše i projektuje novora trasom ulice do prikljueka na postojeci kanal 0 400 ram u Ulici Milošev Xladenac.Najnizvodniji deo postojećeg kanala 0 300 cm u Ulici Nikole Grulovica se potpuno ukida pošto se u bloku izraedju novih saobraćajnica predvidja izgradnja novih objekata.Kanal 0 250 mm u Ulici Nikole Grulovica na delu od Autoputa Beograd-Nis na nizvodnoj deonici se ukida - reko- nstruiše pošto u postojećem st§nju izlazi iz granice regulacije ulice. Zbog promene nivelete prdmetne ulice postojeci šahtovi će se usagla3iti sa novom niveletom-..

Postojcei kanal 6 400 mm ostaje u funkciji.

- 7 -

Hidraulieki proračun

Dimenzionisanje kanala izvršeno je na osaovu elemenata predvidjenih DUP-опз naselja Veliki Mokri Lug, odnosno broja stanovanika i specificne potrebe po stanovniku na dan.

Predvidjeno je u naselju N = 10010 stanovaika.Gustina naseljenosti na posmatranoj teritoriji 135st/ha <J = 350 (l/st./dan) specifično oticanje

Qsr = tf6n'0'§ srerfnje dnevno oticanje (1/sec.)

K = 3 x Q ukupni koeficient neravnomernostibl «

C> v =. Gsr x K raaksiraalno casovno oticanjeШ З X

Qsr = 1SŽZoox 3 30 = 1,0»54 1/soc*K = 3 X 40,54 ~0 * 121 = 1,917

K = 2,2 usvojenoQ max. das = 40,54 x 2,2 = 89,19 1/sec.Ukupna dužina rareže fekalne kanalizacije L = 7920 ra.

Jedinično opterećenje po metru dužnom kanala

Qu = 1 1 2BĐ = ° ' 008

Proracun je sprovcden tabelarno. Cela kanalska mreža je od cevi 0 250 ram.Sva feka.lna voda iz postojećeg i novog naselja odvodi se u postojeći kanal 0 400 ran koji. se na nekin deonica- ла rekonstruiše pošto je u kolizl;jisa planiranim obje- ktiraa.

Postojeei cevovod 0 400 mn sa najraanjim padom J = 0,0096 za pun profil propušta 155 1/sec.: za punjenje 0 , 6 propušta 108 1 /sec. što je vise od količine vode za novo i postojece naselje Q = 89,19 1/sec. -Q = 91,22 1/sec.).

- 8 -

Postojeci kanal u Ulici Nikole Grulovica:0 250 mm Jmin. = 0,05 Qp = 115 1/sec.Vp = 2,3^ m/sec.Kapacitet kanala za punjenej 0,5 D iznosi 80,5 1/sec.Postojeci kanal u Ulici Nikole Grulovica0 300 mm Jmin. = 0,009 Qp = 80 1/sec.Vp = 1,35 m/sec.Kapacitet kanala за punjcnjem 0,6 D iznosi 56 1/sec.U tabelarnom prikazu hidrauličnog proračuna prikazani su snimci projektovanih kanala i stanje postojećih kanala.

Koncepcija odvodjenja kisnih voda

Veliki Mokri Lug se nalazi na padini u slivu Mokrolu- škog potoka i njegove pritoke bezimenog potoka.

Jedan mali deo teritorije, odnsono Ul. Milana Gligori- jevića, nalazi se neposrcdno iza vododelnice.Obzirom da je sliv mali a iziskivao bi dugačak odvod do postojećeg vodotoka kroz poljoprivredno zemljiste, usvojeno je rešenje da se te vode vrate u sliv Mokrolu- škog potoka i kanalizacijom naselja odvedu u isti.Đa bi se prešlc vododelnice predvidjen je kanal 0 600

u Ul. I nova na maksimalnoj dubini ukopavanja od 8,70 m. na duzini od oko 100 m.Sve kišne vode prikupljene kanalizacijom u okviru na~ selja Veliki Mokri Lug se ispuštaju u regulisane vodotokc л u tri izlivne tačke i to:U produžetku Ul. Cvetanova ćuprija u Ul. I leva u Mokroluški potok.

- 9 -

Izliv III je u bezimeni potok koji je pritoka Mokro- luškog potoka.Paaovi kišne kanalizacije kreeu se u rasponu odi '= 0,004 do i = 0,075 a maksimalne brzine odV = 1,05 m/s do V = 5,75 m/s.

Hidraulički proračun

Hidraulićki proračun je radjen po raoionainoj metodi.Početno vreme koncentracije usvojeno je tQ=10 min. jer se početne tačke kišnih kanala nalaze na vodo- delnici.Koeficijent oticanja usvojen je prema tehnicaru 0,4 kao reon vila sa baštama i parkovima, jer je predvidjena porodicna stambena izgradnja.

Hidraulički proračun je dat tabelarno u prilogu elaborate .PREDMER I PREĐRAČUN Fekalna kanalizacija

I. PRETHODNI RADOVI1. Obeležavanje trase kanala

Obračun po mm 8078 x 600din./m. = 4,846.800.- din.

Dodati u prethodne radove2, Raskopavanje asvaltnog kolovoza

na mestu kopanja rova za poalganje kanalizacie.U cenu po m2 raskopane podloge ulaze sledeći radovi :- Raskoapvanje kolovoza širine 1,5 m.

i utovar raskopane podloge u kanion, prevoz i istovar istog materijala m 2 7270 x 5.000.« din./m2 36.350.000.- din.

- 10 -

3. Opravka oštećenog kolovoza se vrši za istukkoličinu raskopane podlogem* 7270 x 13.000 din./n2 94.510.000.- din.

I. Ukupno prethodni radovi 135-706.800.- din.

II. ZEMLJANI RADOVI1. Rurni iskop u zc-mljištu II

kategorijc- u svcmu pretsa propisima za ovu vrstu radova sa planiranjem dna rova Obračun po m3

m3 32312 x 3500 din./m3 113-092.000.- din.

2. Nabavka transport i Hgradjivanje peska 10 cm. iznad, ispod i oko cevi prema propisima za ovu vr3tu radovaObračun po m3

q 3 2 0 1 2 x 4.000.- din./n3 8,048.000.- din.

3. Zatrpavanje rova materijalora iz iskopa, nabijanje i odvoz viska raaterijala Obračun po m 3

ш 3 ЗОЗОС x 1200 din./m3 3 6.3 6 0.0 00.- din.

II. UKUPNO ZEHLJANI RADOVI: 1 5 7 .5 0 0.0 00.- din.

III. TESARSKI RADOVI1. Izrada podgrada sa razupiranjen

zdravc i kvalitc-tne grsdje, prema propisima za ovu vrstu radova. Obračun po n2

m2 64.624 x 2000 din./m2 129-248.000.-

III. Ukupno tesarski radovi: 129-248.000.-

- 11 -

IV. BETONSKI RADOVI

1. Izrada sahtova od nearmiranog betona u račun uzeto:iskop, oplata, bankina, kineta i kaskada.Obraeun po komadukora. 198 x 150.000.- din./kom. 29.700.000.- din.

IV. Ukupno betonski radovi: 29.700.000.- din.

V. M0NTAŽNI RADOVI1. Nabavka, transport i montaža

kanalizacionih cevi 0 250 i 0 300

m 7331 x 18.000 din./m = H O . 958.000.- din.m 24? x 20.0 0 0 din./ia = 4,940.000.- din.

Ukupno: 145.898.000.- din.

2. Nabavka, transport i montaža liveno-gvozdenih poklopaca 2> 625 men. Obraeun po komadu kom. 198 x 85.000 din./kora. 1 6 .8 3 0.ООО.- din.

3- Nabavka i ugradnja liveno-gvozdenihpenjalica din 1 2 1 2.Obracun po komadukora. 1980 x 1000 din./kom. 1,980.000.- din.

4. Hidraulieko i tehnicko ispitivanje cevovoda m 8078 x 1000 8,078.000,- din.

5. Geodetsko snimanje izvršenih radova na mreži sa prenosenjem na situaciju m 8078 x 500 din./m 4,039.000,- din.

V. Ukupno montažni radovi: 176.825.000.- din.

- 12 -


I. Predbodni radoviII. Zemljani radoviIII. Tesarski radovi

IV. Betonski radoviV. Montažni radovi

135.706.800.- din.157.500.000.- din. 129-248.000.- din.29-700.000.- din.

1 7 6 .8 2 5.0 0 0.- din.UKUPNO: 628.979.800.- din.

- 13 -

II. Kišna kanalizacija

I. PREDHODMI RADOVI1. Obeležavanje trase kanala

Obracun po ran 11725 x 600 din./ш 7,035.000,- din.

2. Raskopavanje asfaltnog kolovoza na raestu kopanja rova za polaganje kanalizacije.U cenu po ro2 raskopane podloge ulaze sledeći zadaci.- Raskopavanje kolovozasirinc 1,5 m. i utovar raskopanepodloge u kamion, prcvoz i istovaristog materijala10.537 m2 x 5.000.- din./m2 s 52.685.000.- din.

3. Opravka oštcćenog kolovoza se vrši za istu količinu raskopane

podloge 10.537 m2 x 13.000 = 136.980.000.- din.

Ukupno predhodni radovi 1 9 6.7 2 0.000.- din.

II. ZEMLJ'ANI -RADOVI

1. Ručni iskop u zeoljištu III kategorije u svenu prema propisima za ovu vrstu radova Obracun po m3 iskop do 2 m ra3 21952 x 3000 din. /пз3

Iskop rova 2 ra 6790x350065.856.000;- din. 23.765.000.- din.

Ukupno ___Lj 1 1 7 8 .3 7 7 .OOO.- din.

2 . Planiranje dna rova ргеша . datim kotama i padovima iz

po.profila 19315 ra2 x 700 '•‘,920.500.- din.

-14 -

3. Nabavka, transport i ugradjivanje peska 10 cm. iznad ispod i oko cevi, prema propisima za ovu vrstu radovam3 5540 x 4000 din./m3 22.160.000,- din.

4. Zatrpavanje rova zemljom iz iskopa, nabijanje im3 21938 x 1200 din./m3 26.325.600.- din.

5- Odvoz viška iskopanog materijala do deponije kako to nadležni organ odredi. Traneportna dužina do 5 m.21567 x 1500 = 32.350.500.- din.

II UKUPNO ZEMLJANI RAĐ0VI: 178.377.600.- din.

III. TESARSKI RADOVI

1. Izrada podgrada sa razupiranjem zdravc i kvalitetne gradje, pre-

. ma propisima za ovu vrstu radova. -•Obraeun po m 2

m 2 57484 x 2000 din./m2 115.710.000.- din.III. Ukupno tesarski radovi: 115.730.000.- din.

IV. Betonski radovi

1. Izrada šahtova od nearmiranog betona u racun uzeto:iskopT oplata, bankina, kinc-ta i kaskada.Obraeun po komadukom. 293 x 150.000.- din./kom. 43.950.000.- din.

IV. Ukupno betonski radovi 43.950.000.- din.

- 15 -

V. Montažni radovi1. Nabavka, transport i aontaža

kanalizacionih cevi

0 300 a 5840 х 20.000 116.800.000,-0 350 a 1524 x 23-000 35.052.000,-0 400 ш 1017 х 25.000 25-425-000.-0 500 a 1206 х 30.000 36.180.000.-0 600 a 1565 x 35-000 54.775.000.-

0 700 a 133 x 40.000 5.320.000.-0 1000 a 440 x 55000 24.200.000.-

2. Nabavka, transport i montažaliveno-gvozdenih pokiopaca

0 625 amObračun po koaadu cH. . •_ . -koa. 293 x 85.000 din./kom. 24.905.000.-

3. Nabavka i ugradjivanjc liveno-gvozdenih penjalica DIN 1212Obracun po koaadukoa. 2440 x 1000 din./koa. 2,440,000,-

4. Hidrauličko i tehničko ispitivanje cevovodaa 11725 x 1000 din./a 11.725.000,-

5- Geodctsko sniaanje izvršcnih radova na areži sa prenosenjea na situaciju Obračun po ma 11725 x 500 din./a 5,862.500,-

6 . Izrada izlivne glave u potok Obračun po koa.kora. 3 x 500.000,- din./koa. 1,500.000.-

Ukupno aontazni radovi: 344.182.500,-

- 16 -

1. Obezbedjivanje podz\jmn.th insalacijaObracun pauaalno 700.000.-

VI OSTALI RADOVI

2. NadzorObracun pauaalno 600.000.-

3. Crpljenje vode iz rova Obracun pauaalnoIzrada prelaza preko rova drvenim moaticima Obracun pauaalno

1,0 0 0.0 0 0.-

3 0 0..0 00.-

VI Ostali radovi 3voga: 2.600.000.-


I. PRETHODNI RADOVI 196.705.000.-II. ZEMLJANI RADOVI 178.377.600.-III- TESARSKI RADOVI 115.710.000.-

IV. BETONSKI RADOVI '»3.950.000.-V. M0NTAŽNI RADOVI 3^. 182.500.-VI- OSTALI RADOVI 2.600.000.-UKUPNO: 881.525.100*-

Skupština opštine Zvezaara, na zajeaničkoj sednici Veća udruženog rada i Veća mesnih zajednica održanoj dana 26.9«1988 godine, na osnovu člano 267 Statute opštine Zvezdara i člana 34 a u vezi člena 4o Zakona o planiranju i uredjenju prostora ("SI. glasnik SRS",br.27/85), člana 5,9 i lo Odluke o.postupku^za izradui aonošenje, sadržaju i sprovodjenju detaljnih iirbm ističkih planova ("Sl.list grada Beograda",br.28/86;, donela je sledeću

0 D L U K U0 DETALJNOM URBANISTIČKOM PLANU NASELJA VELIKI MOKRI LUG

Clan 1USVAJA SE Detaljni urbanistički plan naselja Veliki

Mokri Lug.Detaljnim urbanističkim planom iz prethodnog stava

razradjuju se osnovna rešenja utvrdjena Generalnim urbanistickim planom Beograda ("SI.list grada Beograda",br.17/72,51/85 i 2/85)1 Programa društveno-ekonomskog i prostornog razvoja Beogradaza period 1981. do 199o.godine ("Sl.list grada Beograda",br.14/81)i utvrdjuju urbanisticki uslovi za izgradnju i uredjenje planiranih povrSina.

Član 2Detaljnim urbanističkim planom iz člana 1 ove Odluko

obuhvaćen je prostor ukupne povrsine od 115»59 ba i ogranicen je:

- sa severa granicom BUP-a zone saobracajnih uslugai javnih skladiSta pored autoputa Beograd-Nig,

- sa istoka, do veze SHT sa autoputem Beograd-Nis, DUP-orn dela savremenog autoputa Beograd-Nis, od ulice Presernove do "Laste" i lok. i UTU za izgradnju dela savremenog puta Beograd- Nis od. km.59o+6oo do km. 597+6oo,

- sa istoka u nastavku, zapadno regulacijom autoputa Beograd-Nis,

- sa juga, kompleksom Titovog gaja (granica odredjena u saradnji sa nosiocem izrade izmene i dopune DUP-a Titovog gaja), ,

- sa zapada zapadnom regulacijom MokroluSkog potoka.Clan 5

Detaljnim urbanističkim planom iz člana 1 ove Odluke odredjuju se povrSine za:

- Izgradnju objekata kolektivnog stanovanja na povr- šini od 9,56 ha,

- izgradnju stambenih objekata u nizu na povrSiniod. 3,95 ha,

- izgradnju novih, zamenu,prezidjivane,dogradnju i adaptaciju postojećih objekata individualnog stanovanja na povr- Sihi od 37,4-7 ha,

- izgradnju (rekonstrukciju i dogradnju) pratećih S8držaja za potrebe cesne zajednice, kao saoostalnin objekatai u prizemljima objekata kolektivnog stanovanja na površini oć 4,66 ha, f <

- uredjenje slobodnih površina u okviru površine za stanovanje i prateće sadržeje, a posebEo površina za rekreaciju i javnih zelenih površina-parkova,

- rekonstrukciju i izgradnju saobraćajnih površina kao povrsine za kretanje vozila i njihovo parkiranje i kretanje pesaka, ukupne površine 13»91 ha,

U okviru teritorije van cesne zajedr.ice (43,23 ha) Detaljnim urbanističkim planom iz člana 1 ove Odluke obezbedjuje se:

- regulisanje Hokroluskog potoka i njegovog kraka, na ukupnoj površini od 5>56 ha,

- izgradnja (i rekonstrukcija) saotraćajnice I feds (1,76 ha) kao'veza naselja na putu Beograd-fciš u Kokrolušku ulicu,

- izgradnja objekata male privrede (proizvocnog zanatstva) na površini od o,67 ha,

- priprerna zemljišta na ukupnoj površini od 2,39 ha za dodelu licica, organizaci jacia, školi i si. keo pojedinačnih površina za obradu u rekreativne svrhe,

- uredjenje pojasa zaštitnog zelenila uz saobraćac:- nicu Beograd-Kiš na površini od oko 2,56 ha,

- uredjenje površina javnog zelenila ukupne površine3o,29 ha.

Član 4Elahorat Detaljnog urbanistickog plana iz člana 1

ove Odluke overen je pečatom Skupštine opštine Zvezdara i potpis^tn predsednika Skupštine opštine i sastoji se iz tekstualnog i grafickog cela."

Tekstualni deo elaborata sadrži:1. Opšti deo2. Uslove za uredjenje prostora3. Obrazloženje rešenja4-, Urbo-ekonomsku analizuGraficki deo elaborate sacrži:1. Letaljne namene zečljišta2. Prikaz stečenih urbanistickih

obaveza i objekata koji se zadrzavaju i ruse

3. Segulacior.a i nivelaciona rešenja pleniranih povrsine i objekata

4-, Urbanističko rešenje saobraćejnih površina

5. Urbanističko rešenje tehničke infrastrukture i to za:- vodovodnu nrežu i postrojenja l:looo

- 2 - O

Eazseral:looo

l:loool:loool:looo

- kenalizacionu mrežu i postrojenja l:looo- energetsku mrežu i postrojenja l:looo- TT mrežu i postrojenja l:looor gasifikaciju _ l:looo

6. Urbanističko rešenje rekreativnih izelenih povrsina l:25oo

7. Analisticko-jeodetski elementi za obelezavanje l:looo

8. Ztape realizacije l:looo- • 9; Sinhron plan l:looo

10. Flac parcelacije l:looo11. urbanističko rešenje regulacije

Mokroluškog potoka, retenzije i braneClan 5

Ovon Odiukom o DUP-u naselja Veliki Kokri Lug:- stavlja se-van snage Odluka o Detaljnom urbanisti-

čkom olanu naselja Veliki Mokri Lug (“SI.list grada Beograda" br.l5?77 i 17/85),- menje se Odluka o DUP-u dela savreienog auto-puta Beograd-Niš, od Ulice Prešernove do "Laste" ("SI.list grada Beograda" ,br. 18/77) , ......

- menja se Odluka o DUP-u zone saobrećejnih uslugai javnih skladista pored auto-puta Beograd-Kiš' ("Sl.list gradaBeograda",br.28/79),- menja se Odluka o DUP-u četiri mesne zajednice na po- dručju ooština Zvezdara i Voždovac ("SI.list grada Beograda",or. 1/78).

Takodje, ovom Odiukom stavljaju se van snage:- rešenje o lokaciji i urbanističko-tehničkim usloviaa

za izgradnju dela savremenog puta Beograd-Niš ("SI.list gradaBeograda",br.4/75) i- resenje o lokaciji i urtanističko-tehničkim usloviaa za regulaciju Kokroluškog potoka od brane retenzije-uzvodno ("SI. list grada Beograda",br.lp/77).

Člen 6Ovaj Detaljni urbanistički plan predstavlja pravni i

urbanisticki oscov za izradu i izdavanje akata o uslovima za uredjenje prostora.

Član 7Urbanističke mere zaštite od elementarnih i drugih^

većih nepogoda i uslova od interesa za opštenarodnu ocbranu i druš- tvenu samozastitu obradjer.i su u posebnom prilogu koji čini sastavci deo Elaborate Detaljnog plana.

Član 8Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana obja-

vljivanje u "Sluzbenom listu grada Beograda".

- 3 -

SKUPŠTIKA GPŠTINE ZVEZDARA VIII Bro,j 06-117 - 26.9.1988.g.

. B e o g.r a d

PČEDSEDNIK VEĆA UDRUŽENOG PREDSEDNIK SKUPŠTISjs.,RADA Badul Jovanović,s.r.

I'lilojko Eošković^s.r.

PREDSEDNIK VEĆA MESNIH ZAJEDNICA,

Dušanka Paović,s.r.

^t»*j4 noet otpravka ovcrava #« & i E T A R BKUPto-MB*

7 3 4 z w

Documents

predsednik skupštine opštine zvezdara RADUL JOVANOVIĆmapa.urbel.com/silverlight/510/510-tekst.pdf · 7.av0d za urbanizam i projektovanje broj detaljni urbanistiČki flam naselja