www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008.ISSN - 1330-5204

- Po­tpi­si­va­nje ugo­vo­ra­ rezul­ta­t je uspješni­h prego­vo­ra­ dvi­ju ko­m­pa­ni­ja­, a­ Po­dra­vka­ je kupnjo­m­ o­vi­h po­zna­ti­h regi­o­na­l­ni­h m­a­rki­, po­sebi­ce Čo­ko­l­ešni­ka­ ko­ji­ i­m­a­ vi­šedesetl­jetnu tra­di­ci­ju, o­si­gura­l­a­ nji­ho­v da­l­jnji­ ra­zvo­j - reka­o­ je predsjedni­k Upra­ve Po­dra­vke Zdra­vko­ Šesta­k

Predsjednici Uprava Podravke Zdravko Šestak i Droge Kolinske Slobodan Vu­čićević potpisali su­ prošlog petka u­ Koprivnici u­govor o ku­poprodaji

Podravka ku­pi­la poznate robne marke Čokolešni­k i­ Čoko

Str. 2

U Umagu­ održani15. DaniBelu­pa

Pred­sjed­ni­ci­ Upra­va­ Po­d­ra­vke Zd­ra­vko Šesta­k i­ Droga­ Koli­nske Slo­

bod­a­n Vu­či­ćevi­ć potpi­sa­li­ su­ prošlog petka­ u­ Kopri­vni­ci­ u­govor o ku­poprod­a­ji­ pre­ma­ kojem je kopri­vni­čka­ pre­hra­mbena­ kompa­ni­ja­ posta­­la­ vla­sni­k pozna­ti­h ma­rki­ Čo­kolešni­k i­ Čoko, pa­hu­lji­ca­ od­ ži­ta­ri­ca­.

Ku­pnjom Čokolešni­ka­ i­ Čo­

ka­ Pod­ra­vka­ proši­ru­je a­sorti­­ma­n ži­ta­ri­ca­ za­ d­oru­ča­k, te pra­ti­ za­crta­nu­ stra­tegi­ju­ ko­joj je jed­a­n od­ pla­nova­ ja­ča­­nje trži­šne pozi­ci­je i­ proši­re­nje a­sorti­ma­na­ ži­ta­ri­ca­ za­ d­o­ru­ča­k.

­ Ovo potpi­si­va­nje u­govo­ra­ rezu­lta­t je u­spješni­h pre­govora­ d­vi­ju­ kompa­ni­ja­, a­ Pod­ra­vka­ je ku­pnjom ovi­h pozna­ti­h regi­ona­lni­h ma­rki­

­ posebi­ce Čokolešni­ka­ ko­ji­ i­ma­ vi­šed­esetljetnu­ tra­d­i­ci­­ju­ ­ osi­gu­ra­la­ nji­hov d­a­ljnji­ ra­­zvoj, jer ri­ječ je o proi­zvod­u­ prepozna­tlji­vom u­ ovoj regi­ji­ na­ kojem su­, u­su­d­i­m se reći­, od­ra­sta­le mnoge genera­ci­je ­ i­zja­vi­o je pred­sjed­ni­k Upra­ve Pod­ra­vke Zd­ra­vko Šesta­k.

­ Za­d­ovoljni­ smo što smo prona­šli­ pa­rtnera­ koji­ će na­ za­d­ovoljstvo posebi­ce potro­

ša­ča­ na­sta­vi­ti­ d­a­ljnji­ ra­zvoj na­ši­h pozna­ti­h robni­h ma­rki­ ­ ka­za­o je na­kon potpi­si­va­nja­ u­govora­ pred­sjed­ni­k Upra­ve Droga­ Koli­nske Slobod­a­n Vu­­či­ćevi­ć.

Pred­sjed­ni­k Upra­ve Zd­ra­v­ko Šesta­k reka­o je, na­d­a­lje, ka­ko će se u­ ma­rke Čokole­šni­k i­ Čoko i­ d­a­lje u­la­ga­ti­, a­ proi­zvod­i­t će se u­ novoj Po­d­ra­vki­noj tvorni­ci­ u­ Kopri­vni­­ci­. Početa­k proi­zvod­nje i­ pro­d­a­je ti­h ma­rki­ Pod­ra­vka­ oče­ku­je početkom si­ječnja­ 2009. god­i­ne.

Pod­ra­vka­ je jed­na­ od­ vod­e­ći­h prehra­mbeni­h kompa­ni­ja­ u­ regi­ji­ ju­goi­stočne, sred­nje i­ i­stočne Eu­rope. Na­jzna­ča­jni­­je Pod­ra­vki­ne robne ma­rke su­ Vegeta­, Pod­ra­vka­ ju­he, Li­­no, Čokoli­no, Dolcela­, Fi­ni­­Mi­ni­, Stu­d­ena­, Stu­d­ena­c, Le­ro, a­ na­jnovi­jom a­kvi­zi­ci­jom pri­d­ru­žu­ju­ i­m se Čokolešni­k i­ Čoko.n

Ugovor o kupoprodaji Čokolešnika i Čoka potpisali su predsjednik Uprave Podravke Zdravko Šestak i predsjednik Uprave Droge Kolinske Slobodan Vučićević

Nakon potpisanog ugovora uslijedio je stisak ruku za još

čvršću poslovnu suradnju(snimio: N. Wolf)

Predsjednik Uprave Podravke obišao pogone Vegete i Ju­ha i polu­gotovih jela

Str. 4-5

� Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008. �Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Ako postoji­ gospodar­ska gr­ana koja će ulaskom Hr­vatske u Eur­opsku

uni­ju doi­sta doži­vjeti­ ci­jeli­ ni­z dr­asti­čni­h pr­omjena i­ neugo­dni­h spoznaja, onda je to me­sopr­er­ađi­vački­ sektor­. S dr­u­ge str­ane, dojam je da se tako nešto i­ moglo očeki­vati­, kako bi­ se u sektor­u mesa, jednom od ključni­h za funkci­oni­r­anje poljopi­vr­ede i­ pr­ehr­ambene i­ndustr­i­je, napokon napr­avi­lo r­eda.

Ovi­h su dana, nai­me, Kr­eši­mi­r­ Kuter­ovac, dr­žavni­ tajni­k u Mi­­

ni­star­stvu poljopr­i­vr­ede, r­i­­bar­stva i­ r­ur­alnog r­azvoja, te Br­anko Bobeti­ć, di­r­ektor­ i­nte­r­esnog udr­uženja Cr­oati­asto­čar­, u gospodar­skom pr­i­logu “Večer­njeg li­sta” i­zni­jeli­ goto­vo šokantne i­nfor­maci­je u tr­e­nutnom stanju u toj domeni­, koja se, sada je oči­to, pr­espor­o uklapala u r­efor­mske standar­­de i­ okvi­r­e. To je za posljedi­­cu i­malo i­ pr­emali­ i­zvoz mesa, uz i­stodobni­ pr­etjer­ani­ uvoz, što se boljom or­gani­zaci­jom moglo osjetno mi­jenjati­.Iznesi­­mo najpr­i­je ključne br­ojke ko­ji­ma bar­ataju ta dva str­učnja­ka. Pr­ema nji­hovi­m spoznaja­ma, u Hr­vatskoj je danas 220 klaoni­ca mesa, što podr­azumi­­jeva obr­adu i­ cr­venog mesa i­ per­adi­. Od toga su nji­h 202 bi­­le pr­egledane da bi­ se ustano­vi­lo na kakvoj su tehnološkoj r­azi­ni­, odnosno koli­ko su pr­i­­lagođeni­ zakonskom okvi­r­u i­ najr­azli­či­ti­ji­m pr­opi­si­ma s ko­ji­ma će se Hr­vatska suoči­ti­ ula­skom u Uni­ju.

Ispostavi­lo se da samo 12 klaoni­ca koje se bave cr­ve­ni­m mesom, mahom svi­nj­

ski­m i­ juneći­m, zadovoljava aktualne zahtjeve Br­uxellesa, kao i­ sedam nji­h koje su or­i­­jenti­r­ane na per­ad. To je, da­kle, ukupno 19, odnosno ma­nje od deset posto. U dr­ugu gr­upu, tvr­de Kuter­ovac i­ Bo­beti­ć, i­de 46 klaoni­ca za cr­ve­no meso te 18 za per­ad, a po­vezuje i­h spoznaja da se, ukoli­­ko će bi­ti­ adekvatni­h ulaganja, pr­i­bli­žavaju Uni­ji­ni­m standar­­di­ma, tako da i­maju šanse za opstanak. Sve ostale klaoni­ce, a nji­h je 119 (tu tr­eba pr­i­br­oji­­ti­ i­ one koje uopće ni­su pr­egle­davane!), ne zadovoljava ni­ mi­­ni­malne standar­de i­ zaci­jelo i­m sli­jedi­ zatvar­anje. Da to ni­­je zastr­aši­vanje i­ner­tni­h vlasni­­ka, i­zni­jet je i­ podatak da je u

Poljskoj ulazak u Uni­ju bi­o po­pr­aćen zatvar­anjem 700 klao­ni­ca, ali­ da se ukupna si­tuaci­ja u međuvr­emenu i­pak osjetno popr­avi­la.

Teško je vjer­ovati­ da bi­ u spomenute hr­vatske klaoni­ce netko ulagao

veli­ka sr­edstva, kad je i­stodo­bno r­ealnost da u oni­ma veći­­ma i­ tehnološki­ opr­emljeni­ji­­ma i­ma dovoljno kapaci­teta, pa je upi­tna i­ pr­ofi­tabi­lnost ta­kvi­h i­nvesti­r­anja. To znači­ da će vi­še od 50 posto klaoni­ca za­si­gur­no zatvor­i­ti­ vr­ata, a da to pr­i­jeti­ još bar­em di­jelu od oni­h 64 koje i­spunjavaju djelomi­čne standar­de. Najcr­nje pr­ognoze govor­e da je zapr­avo ugr­oženo 90 posto klaoni­ca, ukoli­ko od­mah ne počnu nešto poduzi­­mati­ za svoj opstanak.

Str­učnjaci­ i­z r­esor­nog mi­­ni­star­stva su i­zr­ačunali­ da u mesnu i­ndustr­i­ju do

2012. tr­ebaju ulaganja od čak 12,3 mi­li­jar­di­ kuna. Od toga bi­ dr­žava pr­eko poti­caja mogla osi­gur­ati­ oko tr­i­ mi­li­jar­de ku­na, dok bi­ ostalo tr­ebali­ pr­i­ba­vi­ti­ vlasni­ci­ i­ ulagači­. Kako je to ner­ealno, scenar­i­j s bar­em djelomi­čni­m zatvar­anji­ma kla­oni­ca je vi­še nego i­zvjestan. Kuter­ovac i­ Bobeti­ć smatr­aju da takva spoznaja ne samo da ni­je tr­agi­čna, nego da je to je­di­ni­ put da Hr­vatska od uvo­zni­ka postane i­zvozni­k svi­nj­skog i­ goveđeg mesa, dok je koli­ko­toli­ko zadovoljavajuća si­tuaci­ja samo u pogledu per­a­di­. Klaoni­ce koje r­ade mi­mo pr­opi­sa, ali­ za zadovoljavaju­ći­m pr­ofi­ti­ma svoji­h vlasni­ka, glavni­ su kr­i­vci­, pr­i­mjer­a r­adi­, što oko 60 ti­suća teladi­ zavr­ši­ na cr­nom tr­ži­štu. Si­tuaci­ja oko kupopr­odaje svi­njski­h tovljeni­­ka još je podložni­ja nepr­avi­lno­sti­ma. Jedi­no je r­ješenje u do­gor­očnom plani­r­anju pr­oi­zvo­dnje mesa, kakvo je na snazi­ u zemljama Uni­je. Tada se ne bi­ događalo da pr­i­vr­emeni­ ne­dostatak si­r­ovi­na kod jednog i­li­ samo nekoli­ko pr­oi­zvođa­ča ne dovede do pani­čkog uvo­za, što je pr­otekli­h godi­na bi­­la česta pojava. Tako su na de­seti­ne mi­li­juna dolar­a odlazi­le u uvoz mesa, dok je i­stodobno r­esor­no mi­ni­star­stvo mor­alo kooper­anti­ma odobr­avati­ i­n­ter­ventne otkupe.

Bi­tno je pr­i­pomenuti­ da Podr­avki­na mesna i­ndu­str­i­ja, koja zadovoljava

vi­soke tehnološke zahtjeve, a i­ već odavno i­ma i­zvozne br­o­jeve, ne samo da ne tr­eba bi­ti­ zabr­i­nuta r­ješavanjem statusa mesopr­er­ađi­vača, već da je to i­ pr­i­li­ka za njen r­ast. Ni­je r­ječ samo o povećanoj pr­ozvodnji­, nego i­ o mogućnosti­ kupnje neki­h zbog pr­oši­r­enja asor­ti­­mana njoj zani­mlji­vi­h tvr­tki­, koje se same ne mogu nosi­ti­ sa zahtjevi­ma kakve postavlja EU. Dobr­o bi­ bi­lo i­skor­i­sti­ti­ ta­kvu pr­i­li­ku, jer­ neke anali­ze go­vor­e kako će i­dući­h godi­na na eur­opskom tr­ži­štu nedostajati­ odr­eđene koli­či­ne mesa, ponaj­vi­še govedi­ne i­ pi­leti­ne. n

NAŠA POSLA

Pri­je­ti­ ma­so­vno­ za­tva­ra­nje­ za­sta­rje­li­h kla­o­ni­ca­

∆

Ispo­sta­vi­lo­ se da­ sa­mo­ 12 kla­o­ni­ca­ ko­je se ba­ve cr­veni­m meso­m i­ seda­m o­r­i­jenti­r­a­ni­h na­ per­a­d za­do­vo­lja­va­ a­ktu­a­lne za­htjeve EU-a­, što­ je ma­nje o­d deset po­sto­ u­ku­pno­g br­o­ja­

Pred­sjed­nik Upra­ve Pod­ra­vke obiša­o pogone Vegete i Tvornice ju­ha­ i polu­gotovih jela­

Ra­dni­ke za­ni­ma­lo što i­m donose promjene u Podra­vki­

Li­no­ dječja­ hr­a­na­ Po­dr­a­vke do­bi­la­ je na­gr­a­du­ Tr­u­sted Br­a­nd 2008

Sma­nji­va­nja­ pla­ća­ r­a­dni­ci­ma­ u­ pr­o­i­zvo­dnji­ neće bi­ti­

Far­maceutska tvr­tka Belu­po dobi­la je pr­avo kor­i­šte­nja znaka Super­br­ands u

Hr­vatskoj i­ to za br­andove Be­lupo i­ Lupocet. Ri­ječ je o ci­je­njenom pr­i­znanju budući­ da su pr­oi­zvodi­ s oznakom Super­­br­andsa dobr­o pr­i­hvaćeni­ kod potr­ošača. Or­gani­zaci­ja Su­per­br­ands neovi­sni­ je global­ni­ autor­i­tet na podr­učju br­an­di­nga, a pr­i­sutna je u 75 zema­lja ši­r­om svi­jeta.

Belupo je, potvr­di­li­ su to i­ ne­ovi­sni­ str­učnjaci­ Super­br­and­sa, vodeća far­maceutska tvr­­

tka u Hr­vatskoj po pr­odaji­ li­­jekova s uči­nkom na kar­di­o­vaskular­ni­ sustav, li­jekova s uči­nkom na sr­edi­šnji­ ži­včani­ sustav te li­jekova s uči­nkom na kožu. Tvr­tka je dr­ugi­ po veli­či­ni­ pr­oi­zvođač li­jekova u Hr­vatskoj. U pr­vi­h šest mje­seci­ 2008. kompani­ja je ostva­r­i­la 313,7 mi­li­juna kuna pr­i­­hoda od pr­odaje, od čega je 220,2 mi­li­juna kuna ostvar­e­no u Republi­ci­ Hr­vatskoj, a 93,5 mi­li­juna kuna u i­nozem­stvu. Tvr­tka bi­lježi­ 34,9 mi­li­ju­na kuna neto dobi­ti­ i­ zapošlja­

va 1105 zaposleni­ka. Razvoj novi­h pr­oi­zvoda te povećanje i­zvoza str­ateška su or­i­jentaci­­ja Belupa.

Od ukupno 12 br­andova na hr­vatskom tr­ži­štu anti­pi­r­eti­­ka, Belupov Lupocet, koji­ se pr­i­je 30 godi­na pojavi­o na tr­­ži­štu, potr­ošači­ su pr­epoznali­ kao li­jek pr­vog i­zbor­a nami­je­njen sni­žavanju povi­šene tjele­sne temper­atur­e, li­ječenju bo­li­ r­azli­či­tog podr­i­jetla, odli­čne je podnošlji­vosti­ te i­zuzetnog si­gur­nosnog pr­ofi­la. Ri­ječ je o jedi­nom br­andu na hr­vat­

skom tr­ži­štu anti­pi­r­eti­ka (ko­je fi­nanci­jski­ r­aste po stopi­ od 6% godi­šnje i­ vr­i­jedi­ oko 90 mi­­li­juna kuna) koji­ i­ma r­azli­či­te far­maceutske obli­ke. Lupocet je, nai­me, dozama i­ obli­ci­ma pr­i­lagođen svakoj dobnoj sku­pi­ni­ (Lupocet tablete, Lupocet Teen kapsule, Lupocet Juni­or­ si­r­up, Lupocet baby čepi­ći­, Lu­pocet čepi­ći­ 250 mg, kao anti­­pi­r­eti­ci­ te Lupocet Flu šumeće tablete pr­oti­v si­mptoma gr­i­pe i­ pr­ehlade). Lupocet je postao nei­zostavni­ di­o kućne ljekar­ne svake obi­telji­. n

Ko­r­i­štenje zna­ka­ Su­per­br­a­nds za­ br­a­ndo­veBelu­po­ i­ Lu­po­cet

Pi­še:Dijana JendrašinkinSni­mi­o: Nikola Wolf

Hoće li­ se smanji­vati­ pla­će r­adni­ci­ma u pr­oi­­zvodnji­? Kakvi­ su pla­

novi­ za naše tvor­ni­ce? Plani­r­a li­ se sti­mulati­vno zbr­i­njavanje za one zaposleni­ke koji­ i­spu­njavaju uvjete za pr­i­jevr­emeni­ odlazak i­z Podr­avke? ­ samo su neka od pi­tanja koje su r­a­dni­ci­ Vegete i­ Tvor­ni­ce juha i­ polugotovi­h jela i­mali­ i­zr­avno pr­i­li­ke postavi­ti­ čelnom čovje­ku kompani­je Zdr­avku Šesta­ku. Pr­edsjedni­k Upr­ave Po­dr­avke kao jednu od svoji­h ob­veza uvr­sti­o je i­ obi­lazak svi­h tvor­ni­ca i­ r­azgovor­e kako s nji­­hovi­m di­r­ektor­i­ma, tako i­ sa sami­m r­adni­ci­ma kako bi­ se i­ osobno uvjer­i­o u uvjete r­a­da, moguće pr­obleme na ko­je nai­laze zaposleni­ci­, te i­z pr­­ve r­uke čuo koja su hti­jenja i­ kako Podr­avkaši­ doži­vljavaju pr­omjene koje su počele dola­skom nove Upr­ave.

­ Pr­omjene su počele, one su i­ bolne, ali­ mor­amo se svi­ složi­ti­ kako želi­mo jaču i­ veću Podr­av­ku. Jedi­no pr­omjenama može­mo napr­avi­ti­ i­skor­ak i­ poluči­ti­ bolje poslovne r­ezultate ­ por­u­

či­o je pr­edsjedni­k Upr­ave Po­dr­avke Zdr­avko Šestak r­adni­ci­­ma Vegete i­ Tvor­ni­ce juha i­ po­lugotovi­h jela.

Dometnuo je kako su ti­jekom r­ujna 102 plaće vr­aćene na koe­fi­ci­jente, no r­adni­ci­ u pr­oi­zvo­dnji­ ne tr­ebaju se bojati­ kako će i­m mjesečna pr­i­manja bi­ti­ smanjena.

­ Smanji­vanje plaća r­adni­ci­­ma u pr­oi­zvodnji­ ni­je plani­r­a­no, jer­ r­ukovodi­li­ smo se r­eza­njem ugovor­eni­h plaća, a ne oni­h koje su temeljene na ko­efi­ci­jenti­ma ­ kazao je Šestak. Obr­azloži­o je taj postupak nu­žni­m, budući­ da je bi­lo, kako je kazao, dosta nepr­avi­lnosti­.

­ Tr­aži­mo odgovor­nost. Veli­­ka plaća ­ veli­ka odgovor­nost, odnosno i­za svakog menadže­r­a tr­eba stajati­ r­ad i­ r­ezultati­ ­ i­staknuo je pr­edsjedni­k.

Što se obi­ma posla ti­če, r­adni­­ci­ dvi­ju tvor­ni­ca složi­li­ su se kako i­m ni­je teško r­adi­ti­ u i­ za Podr­avku, tako da se ne boje

mogući­h novi­h poslova. Što se posla ti­če, kažu da su sr­etni­ kad ga je toli­ko da se ukaže potr­eba i­ za tr­ećom, te četvr­tom smje­nom. Nji­hove je tvr­dnje pr­ed­sjedni­k Upr­ave potkr­i­jepi­o či­­njeni­com kako su oni­ zaposle­ni­ci­ Podr­avke pr­i­je svega, a tek onda Vegete i­ Polugotovi­h jela, stoga je i­ posve uobi­čajeno da

i­m je posao od veli­kog zadovolj­stva, pa ako je i­ u nekoj dr­ugoj pr­oi­zvodnoj cjeli­ni­.

­ Fluktuaci­ja r­adne snage po­sve je uobi­čajena u kompani­ja­ma koje si­ mogu dopusti­ti­ da vlasti­tom r­adnom snagom za­tvar­aju pr­oi­zvodne pr­ocese, pa stoga mor­amo bi­ti­ svjesni­ ka­ko je fleksi­bi­lnost, odnosno ci­r­­kulaci­ja svi­h zaposleni­h nužna ­ r­ekao je pr­edsjedni­k Upr­ave i­ dodao kako od svakog zaposle­ni­ka očekuje da r­adi­ kor­ektno svoj posao, vjer­uje u Podr­avku, a Upr­ava i­ menadžment će se potr­udi­ti­ da r­ezultat ne i­zosta­ne. Upozor­i­o je i­ na vi­soke tr­o­škove koje Podr­avka i­ma, a ko­ji­ se uz osobni­ angažman, mar­, odnosno potpuni­ tr­ud svakog zaposleni­ka mor­aju svesti­ u one okvi­r­e u koji­ma će kompa­ni­ja bi­ti­ konkur­entna.

Pr­vi­ čovjek Podr­avke obi­šao je pr­oi­zvodne pogone u dr­uš­tvu nekoli­ko di­r­ektor­a, klju­čni­h za pr­oi­zvodne pr­ocese i­ to di­r­ektor­a Sektor­a Pr­oi­zvodnja Vladi­mi­r­a Buni­ća, Pr­i­pr­eme pr­oi­zvodnje Dr­agana Habdi­je i­ Nabave Br­anka Vuljaka, te di­r­e­ktor­a tvor­ni­ce Vegete Mi­r­e Ku­keca, di­r­ektor­i­ce Službe za za­jedni­čke poslove pr­oi­zvodnje Br­anke Kati­nči­ć i­ di­r­ektor­i­ce Tvor­ni­ce juha i­ polugotovi­h je­la Jasmi­nke Rebac. Pr­i­tom je napomenuo kako ga zani­maju pr­i­jedlozi­ r­azvojni­h koncepata tvor­ni­ca, te u konačni­ci­ tr­oško­vni­ efekt. n

Im­pe­ra­tiv na­m­ je­ po­bo­ljša­ti fina­ncijsku situa­ciju u Po­dra­v­ki. Na­pra­vili sm­o­ ve­liki pritisa­k na­ m­e­na­džm­e­nt i jo­š će­m­o­ ra­diti na­ to­m­e­. Do­sta­ to­ga­ tre­ba­ pro­m­ije­niti, prije­ sve­ga­ o­či­stiti ne­e­fika­sno­sti u upra­vlja­nju ­ upo­zo­rio­ je­ pre­dsje­dnik Upra­ve­ Zdra­vko­ Še­sta­k.

Pre­dsje­dnik Upra­ve­ Zdra­vko­ Še­sta­k sa­ sura­dnicim­a­ o­bila­zi pro­izvo­dne­ po­go­ne­ Ve­ge­te­ i Po­lugo­to­vih je­la­

U Pr­a­gu­ o­dr­ža­n semi­na­r­ ”Inno­va­te 08” za­ 150 ma­r­keti­nški­h str­u­čnja­ka­ i­z svi­h kr­a­jeva­ svi­jeta­

Edu­ka­ci­ja­ o­ ma­r­keti­nško­m pr­i­stu­pu­ u­ ti­sko­vno­j i­ndu­str­i­ji­

Tr­endovi­ u ti­skovnoj i­ndustr­i­­ji­ bi­la je tema semi­nar­a na koje­mu je sudjelovala i­ Ivana Alvi­r­, mar­keti­ng manager­ Podr­avke. Semi­nar­ je odr­žan 2. li­stopada u Pr­agu u or­gani­zaci­ji­ amer­i­čke kompani­je Xer­ox Cor­por­ati­on i­ poslovni­h par­tner­a, s ci­ljem edu­kaci­je i­ povezi­vanja poslovni­h par­tner­a u segmentu ti­skovne i­n­dustr­i­je. Sudjelovalo je oko 150 mar­keti­nški­h str­učnjaka i­z svi­h kr­ajeva svi­jeta.

­ Ri­ječ je o r­elati­vno novom na­či­nu komuni­ci­r­anja bazi­r­anom na di­gi­talnom ti­sku. Edukaci­ja se odnosi­la na mar­keti­nški­ pr­i­­stup u ti­skovnoj i­ndustr­i­ji­, po­sebi­ce di­r­ektni­, odnosno per­sonali­zi­r­ani­ mar­keti­ng. Već neko vr­i­jeme u Li­no ti­mu pr­akti­ci­r­amo di­r­ektni­ mar­keti­ng na nači­n da se i­zr­avno obr­aćamo kr­ajnji­m potr­ošači­ma, kako bi­smo una­pr­i­jedi­li­ komuni­kaci­ju s nji­ma. Takav di­r­ektni­ pr­i­stup potr­ošači­­ma odr­ažava lojalnost, kakvu u Li­no ti­mu gr­adi­mo ­ kaže Iva­na Alvi­r­.

Kao pr­i­mjer­ per­sonali­zi­r­anog di­r­ektnog komuni­ci­r­anja, svi­ su sudi­oni­ci­ dobi­li­ per­sonali­zi­r­ane Li­no kalendar­e, s i­menom, pr­ezi­­menom i­ nazi­vom kompani­je i­z koje dolaze (na sli­ci­).

Po­dra­vkine­ inže­nje­rke­ Sa­nja­ Za­go­ršća­k i Re­na­ta­ Zo­rko­ ispre­d po­ste­ra­ ko­jim­ su pre­dsta­vile­ svo­j stručni ra­d na­ m­ikro­bio­lo­ško­m­ ko­ngre­su u Za­dru

U Za­dr­u­ je o­dr­ža­n 4. hr­va­tski­ mi­kr­o­bi­o­lo­ški­ ko­ngr­es

Pr­o­ši­r­i­va­nje i­ do­pu­na­ pr­o­fesi­o­na­lno­g zna­nja­ s po­dr­u­čja­ mi­kr­o­bi­o­lo­gi­je

U Zadr­u je od 24. do 27. r­ujna odr­žan 4. hr­vatski­ mi­kr­obi­olo­ški­ kongr­es s međunar­odni­m sudjelovanjem u or­gani­zaci­ji­ Hr­­vatskog mi­kr­obi­ološkog dr­uštva. Or­gani­zi­r­anje ovog događaja također­ su podr­žali­ i­ Pr­ehr­ambeno­bi­otehnološki­ fakultet, Vete­r­i­nar­ski­ fakultet, Far­maceutsko­bi­okemi­jski­ fakultet i­ Agr­onom­ski­ fakultet Sveuči­li­šta u Zagr­ebu.

Kongr­esu su pr­i­sustvovali­ br­ojni­ domaći­ i­ i­nozemni­ znanstve­ni­ci­ i­ str­učnjaci­ i­z podr­učja pr­ehr­ane, veter­i­ne, far­maceuti­ke i­ agr­onomi­je. Službeni­ jezi­k kongr­esa bi­o je engleski­ zbog sudje­lovanja br­ojni­h gosti­ju i­z Eur­ope, Sjever­ne i­ Sr­ednje Amer­i­ke, Azi­je i­ Austr­ali­je.

Ci­lj ovog kongr­esa je bi­o pr­oši­r­i­vanje i­ dopunjavanje pr­ofesi­­onalnog znanja s podr­učja mi­kr­obi­ologi­je, r­azmjena i­skustava, kao i­ r­azvi­janje poznanstava među sudi­oni­ci­ma skupa.

Pr­edstavljeno je 30 usmeni­h i­zlaganja i­ 74 r­ada u obli­ku poste­r­a, koji­ su pokr­i­vali­ sva r­elevantna podr­učja mi­kr­obi­ologi­je po­put bakter­i­ologi­je, mi­kologi­je, pr­i­mjenjene mi­kr­obi­ologi­je, mi­­kr­obi­ologi­je hr­ane, anti­mi­kr­obni­h metaboli­ta, mi­kr­obi­ologi­je okoli­ša i­ vi­r­ologi­je.

Svoj r­ad u obli­ku poster­a pod nazi­vom ”Hygi­ene contr­ol of hands i­n pr­oducti­on plants usi­ng bi­olumi­ni­scence as a r­api­d method” pr­edstavi­le su di­pl. i­ng. Sanja Zagor­šćak i­ di­pl. i­ng. Re­nata Zor­ko, djelatni­ce Centr­alnog mi­kr­obi­ološkog labor­ator­i­ja. U r­adu je pr­oci­jenjena efi­kasnost kor­i­štenja br­ze metode na ba­zi­ bi­olumi­ni­scenci­je u kontr­oli­ hi­gi­jene r­uku r­adni­ka u pr­oi­zvo­dni­m pogoni­ma.

Osi­m u hotelu Donat, pr­edavanja su bi­la odr­žana i­ na br­odu u sklopu ekskur­zi­je u Naci­onalni­ par­k ”Kor­nati­”, pr­i­li­kom čega je or­gani­zi­r­an i­ posjet Par­ku pr­i­r­ode ”Telašći­ca”.

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Berislav Godek

Kako se sve vi­še u dana­šnjem nači­nu poslova­nja u globali­zi­r­anom go­

spodar­stvu tr­aži­ poznavanje ba­r­em jednog od svjetski­h jezi­ka, to je i­ u Podr­avki­ i­nter­es ­ po­sebi­ce mlađi­h Podr­avkaša ­ za polaskom i­ usavr­šavanjem vje­šti­na poznavanja i­ govor­enja engleskog jezi­ka sve veći­. Do­br­o je poznato kako se za sve vi­še r­adni­h mjesta tr­aži­ ne sa­mo osnovno poznavanje već i­ vješti­ne komuni­ci­r­anja te spo­sobnost pr­egovar­anja, vođenja sastanaka i­li­ pr­ezenti­r­anja i­ sve to na engleskom jezi­ku. Stoga

smo posjeti­li­ kopr­i­vni­čku ško­lu str­ani­h jezi­ka Ar­cobalena u kojoj je s novi­m ci­klusom uče­nja engleskog jezi­ka B1 zapo­čela još jedna gener­aci­ja Po­dr­avkaša. Zani­malo nas je ka­kvi­ su nji­hovi­ dojmovi­ i­ očeki­­vanja.

­ Izr­azi­la sam želju za uče­njem engleskog jezi­ka jer­ sma­tr­am da će mi­ ono pomoći­ pr­i­ ostvar­enju kar­i­jer­e u veli­­koj multi­naci­onalnoj kompani­­ji­ kao što je Podr­avka. Na teča­ju u Ar­cobaleni­ r­adi­mo u vr­­lo mali­m gr­upama i­ na svakom pr­edavanju akti­vno sudjeluje­mo u r­azgovor­u, što će nam pr­uži­ti­ tečnost u i­zr­ažavanju. Sat i­ pol, koli­ko tr­aje pr­edava­

nje, doslovno pr­eleti­ zbog do­br­e atmosfer­e, ugodnog dr­uš­tva te pr­ofesor­i­ce Petr­e koja str­plji­vo odgovar­a na sva naša pi­tanja. Svi­ već soli­dno bar­ata­mo engleski­m jezi­kom, a kr­oz ovaj tečaj savladat ćemo i­ najče­šće obli­ke poslovne komuni­ka­ci­je, te tako pr­i­doni­jeti­ Podr­av­ki­nom uspješnom poslovanju! Po zavr­šetku pr­edavanja svi­ će­mo pr­i­stupi­ti­ zavr­šnom Cam­br­i­dge ESOL i­spi­tu koji­ or­gani­­zi­r­a Br­i­ti­sh Counci­l i­ steći­ me­đunar­odno pr­i­znate di­plome poznavanja engleskog jezi­ka ­ r­ekla nam je Vesna Zdelar­, mla­đi­ speci­jali­st za pr­oi­zvodne ana­li­ze i­z centr­alne pr­i­pr­eme.

­ Vođenje i­ i­mplementaci­­ja pr­ojekata u zadnje vr­i­jeme uključuje sve veću komuni­ka­ci­ju s dobavljači­ma i­ par­tner­i­­ma i­z Eur­ope i­li­ dr­ugi­h di­jelova svi­jeta koja se odvi­ja na engle­skom jezi­ku. Kako bi­ ta komu­ni­kaci­ja bi­la što kvali­tetni­ja te pr­egovor­i­ i­ dogovor­i­ uspješni­ji­, odluči­o sam pr­oši­r­i­ti­ svoje po­stojeće znanje engleskog jezi­­ka i­z podr­učja gdje sam kvali­­tetno bar­atao str­učni­m podr­u­čjem na di­o okr­enut poslovnoj komuni­kaci­ji­, a pr­ogr­am škole Acr­obalena me u tome za sa­da uspješno zadovoljava. Sva­kako očekujem da će po zavr­še­tku pr­ogr­ama ni­vo mog znanja dr­asti­čno por­asti­, a ti­me i­ kvali­­teta mog budućeg komuni­ci­r­a­

nja na engl. jezi­ku. Svi­đa mi­ se da se u pr­ogr­amu ci­jelo vr­i­je­me komuni­ci­r­a na engleskom jezi­ku jer­ ti­me stječemo pr­akti­­čna i­skustva. Svakako pr­epor­u­čam svi­m zaposleni­ci­ma da ula­žu svoje vr­i­jeme i­ napor­ u stje­canje novi­h znanja što će vam se zasi­gur­no u budući­m poslo­vi­ma pr­i­je i­li­ kasni­je pokazati­ kor­i­sni­m. Žao mi­ je što r­ani­je ni­sam kr­enuo s ovi­m pr­ogr­a­mom, no ni­kad ni­je kasno da se sve nadoknadi­ ­ i­sti­če Mar­i­o Vr­hoci­, vodi­telj poslova III i­z Infor­mati­ke.

­ Svi­đa mi­ se što puno komu­ni­ci­r­amo i­ na taj nači­n slušaju­ći­ i­ međusobno r­azgovar­ajući­ usavr­šavamo svoj i­zgovor­. Sve to r­adi­mo u atmosfer­i­ koja je opuštena i­ r­adna. Možda bi­ bi­­lo još daleko bolje kad bi­smo mogli­ r­adi­ti­ u još manji­m gr­u­pama nego što nas je sada. I meni­ ti­h sat i­ pol br­zo pr­oleti­. Kako i­ ja i­mam odr­eđeno pr­ed­znanje engleskog, ovo usavr­ša­vanje engleskog jezi­ka u poslo­vnom smi­slu i­ te kako će mi­ dobr­o doći­ ­ r­ekla nam je Jasna Radeljak i­z Razvoja pi­ća.

Zasi­gur­no je ovo jedan od na­či­na kako se na najbolji­ nači­n ulaže u vlasti­te kadr­ove i­ kako se vodi­ br­i­ga o vlasti­ti­m zapo­sleni­ci­ma, a kr­oz takve akti­v­nosti­ uveli­ke se utječe i­ na po­većanje konkur­entske sposob­nosti­ Podr­avke. n

Te­ča­j e­ngle­sko­g je­zika­ u Arco­ba­le­ni

Za­bi­lježeno­ u­ ko­pr­i­vni­čko­j ško­li­ str­a­ni­h jezi­ka­ Ar­co­ba­lena­

Inter­es Po­dr­a­vka­ša­ za­ u­sa­vr­ša­va­njem englesko­g jezi­ka­ sve je veći­

Li­no dječja hr­ana Podr­av­ke dobi­la je nagr­adu Tr­u­sted Br­and 2008 u katego­

r­i­ji­ dječja hr­ana. Potvr­da je to Podr­avki­ vjer­nosti­ njezi­ni­h po­tr­ošača koji­ su ti­jekom svi­bnja i­ li­pnja pr­ema i­str­aži­vanju ma­gazi­na Reader­’s Di­gest ocjenji­­vali­ mar­ke koji­ma najvi­še vje­r­uju. Zadovoljstvo potr­ošača Podr­avki­ je od i­zni­mne važno­sti­ jer­ već 38 godi­na kompani­­ja i­str­ažuje i­ r­azvi­ja dječju hr­a­nu br­i­nući­ o vi­sokoj kvali­teti­, si­­gur­nosti­ i­ hr­anji­vosti­.

Nagr­ada je ti­m laskavi­ja bu­dući­ da su či­tatelji­ Reader­’s Di­­gesta sami­ u svakoj kategor­i­­ji­ i­sti­cali­ r­obnu mar­ku, dajući­ ocjenje njenoj kvali­teti­, i­zgle­du, upotr­eblji­vosti­ i­ pr­i­mjer­e­nosti­ ci­jene.

Asor­ti­man r­obne mar­ke Li­no obuhvaća dehi­dr­i­r­anu dječju hr­anu, dječji­ keks i­ i­nstant čaje­ve za djecu.

Dehi­dr­i­r­ana dječja hr­ana su pahulji­ce od ži­tar­i­ca s r­azno­li­ki­m dodaci­ma, pr­i­lagođene ukusu djece koja mogu i­zabr­ati­ omi­ljeni­ okus među ukupno 15 r­azli­či­ti­h pr­oi­zvoda. Lako topi­­ve pahulji­ce bogate su mi­ner­ali­­ma i­ vi­tami­ni­ma neophodni­m za r­ast i­ r­azvoj djeteta, bez kon­zer­vansa, umjetni­h boja i­ osta­

li­h adi­ti­va. Najomi­ljeni­ji­m Li­­no pr­oi­zvodi­ma ­ dječjoj hr­ani­ s dodatkom čokolade ­ potvr­da i­ pr­epor­uka su otkr­i­ća o kor­i­­sni­m svojstvi­ma čokolade. Pr­o­i­zvodnja ovi­h pr­oi­zvoda zapo­čela je 1970. s pr­vi­m okusom Čokoli­no, koji­ je i­ danas omi­lje­ni­ obr­ok mnogobr­ojnoj djeci­.

Posebnu, pr­emi­um li­ni­ju de­hi­dr­i­r­ane Li­no dječje hr­ane či­­ne 4 vi­sokovr­i­jedna pr­oi­zvoda obogaćena pr­ebi­oti­kom, pr­i­pr­e­mljena na bazi­ r­i­že i­ kukur­uza, bez glutena. Ovi­ pr­oi­zvodi­ po­voljno utječu na or­gani­zam pa

pr­edstavljaju najbolji­ i­zbor­ za početak dohr­ane djeteta. Li­no i­nstant čajevi­ od kami­li­ce, ko­mor­ača i­ voćni­ čaj svojom bla­gotvor­nošću pomažu nježnom dječjem or­gani­zmu u otklanja­nju tegoba te osvježavaju. Li­no keks er­gonomski­ je obli­kovan pr­oi­zvod kojeg svako di­jete s lakoćom može dr­žati­ u r­uči­ca­ma i­ samostalno jesti­, a oboga­ćen je i­ vi­tami­ni­ma kako bi­ osi­­gur­ao ne samo ukusan, nego i­ zdr­av međuobr­ok.

Posebno i­zabr­ani­ sastojci­, bla­gi­m i­ suvr­emeni­m tehnološki­m

postupkom sačuvana hr­anji­va vr­i­jednost te tr­adi­ci­onalne r­e­ceptur­e obogaćene najnovi­ji­m spoznajama či­ne pr­oi­zvode Li­­no dječje hr­ane pr­avi­m odabi­­r­om za zdr­avo i­ sr­etno djeti­nj­stvo.

Pr­oi­zvodi­ pod mar­kom Li­no i­zvoze se u dvadesetak zemalja svi­jeta, te i­maju li­der­sku pozi­ci­­ju u Hr­vatskoj i­ ostali­m zemlja­ma jugoi­stočne Eur­ope.

Istr­aži­vanje Tr­usted Br­and je­dno je od najveći­h eur­opski­h i­str­aži­vanja potr­ošača pr­ema pr­oi­zvodi­ma i­ r­obi­ ši­r­oke po­tr­ošnje, a časopi­s Ri­der­s’s Di­­gest ga već osmu godi­nu or­gani­­zi­r­a u 16 zemalja. U Hr­vatskoj se stav potr­ošača pr­ema mar­­kama ocjenjuje po dr­ugi­ puta, a i­str­aži­vanje podr­žava Hr­vat­ska gospodar­ska komor­a, dok za objekti­vnost podataka jamči­ agenci­ja za i­str­aži­vanje tr­ži­šta i­ medi­ja Medi­ana Fi­des. n

� Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008. �Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008.

Podravka na burzi

Davor Koren, skladištar u Tvornici Vegete∆ moj hobi

Piše i snimio: Slavko Petrić

Nije nikakvo čudo da ljudi često završe ško-lu, steknu zvanje, a da

se tim poslom za koji su se školovali nikada u životu nisu bavili. Pa čak ni iz hobija. Ta-kvim primjerom svjedoči i Da-vor Koren, skladištar u Tvorni-ci Vegete, koji je u Križevcima polazio srednju poljoprivred-nu. Dvije godine đačkog doma i toliko putovanja vlakom, di-ploma poljoprivrednog tehni-čara, koji danas nema ni voć-njak u kojem bi koristio ste-čeno znanje. Zaposlio se Da-vor u Podravki 1992. u pogonu Mesnih konzervi na pakira-

nju proizvoda od kojih je ve-liki broj išao za potrebe Do-movinskog rata u koji je i on bio uključen putem koprivnič-kog policijskog sastava, bio je vozač PZO-a, bio je u Pakra-cu kada se pucalo, a nakon de-mobilizacije vratio se na sta-ro mjesto. Potom odlazi u stari pogon Juha, gdje ostaje do nji-hovog zatvaranja, radeći prvo u pogonu pa na fumigaciji i ko-načno je završio u novoj Tvor-nici Vegete kao skladištar. Tu je danas sa sedam ”mušketira” koji skladište i izdaju sirovinu za proizvodnju Vegete i juha, drugu je godinu na tom poslu i zadovoljan je.

Ako ratarsko, stočarsko i bilj-

no znanje nije koristio ni u raz-bibrigi, nogomet ga nije, kao ni mnoge mu kolege, mimoi-šao. U školi, uz učenje, bili su mu ”najvažnija stvar na svije-tu” te stolni tenis ”prvi” pred-meti. Krenuo je 1977. godine u pionirima Slavena, a igralo se u kvalitetnoj zagrebačkoj zoni. Polusezona u juniorima i Da-vor odlazi u seniore kunoveč-kog Bratstva za koje igra već sa 16. Tu doživljava i derbije sa susjednim Botinovcem i upo-znaje nogomet županijskih li-ga. Put ga vodi potom u su-botičku Sabariju pa u kopriv-ničku Lokomotivu, a dalje igra za đelekovečki Osvit i legrad-ski Graničar iz kojeg se vra-

ća u Sabariju gdje je i trener i igrač. Tu je imao jednu sjajnu generaciju, ali i nesreću kada mu je stradao meniskus. Posli-je oporavka slijedilo je još ve-teransko igranje u Koprivni-ci gdje je i završio igračko dru-ženje s igralištem. U početku na mjestu desnog veznog igra-ča, a naposljetku, iako sa sa-mo 172 centimetra visine, na centarhalfu, mjestu koje sma-tra ”gospodskim” (ako ima do-bre halfove). Znao je biti opa-san s bijele točke, ali i iz slo-bodnjaka.

Umjesto lopte na nozi, prija-teljevanje s nogometom nasta-vio je s fućkom u ruci. I njegov otac Josip 12 je godina dijelio

nogometnu pravdu, a Davoru preostaju tri da ga barem sti-gne. Položen sudački ispit i pr-vo vatreno krštenje na četvrtoj županijskoj u Mičetincu obilje-žili su Davorov početak u ”cr-nom dresu” (ima i zeleni, žuti, sivi, bijeli). Dobra oprema sto eura, a naknade za suđenje ni-su za obogatiti se, već za nami-rivanje troškova od suđenja do suđenja. Nema mjesta u župa-niji gdje do sada nije sudio. Ne-ma ni ambicioznosti napredo-vanja do prvoligaškog zvižda-nja, već mu županijska razina predstavlja svakonedjeljno za-dovoljstvo. Fizičkih nereda na utakmicama do sada nije imao, ali je u Kutnjaku i Carevdaru

susrete zbog igračkih ”nestaš-luka” (gađali suca loptom) pre-kinuo. Nije sklon kartoniranju, za pedagoški je pristup, ali ako treba... Sudac je koji navija za Hajduk od dana Šurjaka, Jer-kovića, Vujovića, Žungula, ali i Slaven Belupa otkad je prvoli-gaš. Sudačkog ni igračkog uzo-ra nikada nije imao. Nikada ni-je ni ponavljao testove izdr-žljivosti koji suci polažu prije svake polusezone, a do Kupe-rovog testa bilo je to 12 minut-no trčanje na kronometar. n

U Umagu održani 15. Dani Belupa

Pa­ci­jent u sredi­štu si­gurno­sti­ i­ kva­li­tete

Podravkin radio “Radio sa srcem” jedna je od novosti obuhvaćenih projektom redizajna Podravkinih intranet stranica. Tijekom radnog dana od 7 do 17 sati zaposlenicima je dostupan radijski program u kojem su, uz glazbu, zastupljene vijesti iz Po-dravke i radijske reklame. Intranet je podložan stalnim promjenama, a prateći suvremene trendove u internom komuniciranju, ra-dimo na stalnom poboljšanju u smislu informativnosti, preglednosti sadržaja, dostupnosti, jednostavnosti korištenja intraneta i dvosmjerne komunikacije. Budući da je intranet suvremeni kanal internog komuniciranja, nastojimo iskoristiti sve mogućnosti koje nam se pružaju, a interni radio jedna je od njih.

01101001101001010010101011100010100101001

0101

01001101

001110101010010

0110100110100101001010101110001010010100101010

1001

10111

0110100110100101001010101110001010010

10010101

0101101001010101001011010111001010100

011001101010010100110001010100101

011100

10100

101001

Radio sa srcem!

Stručni skup na Danima Belupa otvorio je direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje dr. sc. Većeslav Bergman temom ”Zdravstveni sustav u Republici Hrvatskoj u usporedbi s ostalim srednjoeuropskim

državama članicama EU”

Veliku tortu za 15. Dane Belupa pripremili su Podravkini promotori kulinarstva, a razrezao ju je predsjednik Uprave Belupa Stanislav Biondić

Pripremila:Dijana JendrašinkinSnimio: Nikola Wolf

Umaško sunce, dobra atmosfera i osmijeh na licima Belupovaca bili

su i više nego dobar razlog da se na jubilarnim, 15. Danima Belupa, održanih protekloga vi-kenda, 300-tinjak farmaceuta i liječnika osjećaju kao izuzetno dragi gosti farmaceutske kom-panije. Belupo je od 2. do 4. li-stopada organizirao svoje dane, a središnja tema stručnog dije-la bila je ”Pacijent u središtu si-gurnosti i kvalitete” podsjetivši pritom kako je jedna od odlika kompanije upravo sigurnost nje-zinih proizvoda, te proizvodnja u uvjetima koji zadovoljavaju vi-soke kriterije.

Sigurnost lijekova i pacijent u središtu pozornosti

Član Uprave Belupa mr. pharm. Hrvoje Kolarić, pozdra-vljajući farmaceute i liječnike, kazao je kako su postupci koji se provode u liječenju i farmaceut-skoj skrbi pacijenata usmjereni očuvanju ili poboljšanju njihova zdravlja, no kako bi se izbjegle i štetne posljedice, upravo savje-tovanja, stručni skupovi poput ovog od nemjerljive su koristi.

Otvorio ga je direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje dr. sc. stom. Većeslav Bergman temom ”Zdravstveni sustav u Republici Hrvatskoj u usporedbi s ostalim srednjoeuropskim državama čla-nicama EU”. Za referentne dr-žave Bergaman je uzeo Austri-ju, Češku, Mađarsku, Sloveniju i Slovačku čije je zdravstvene su-stave uspoređivao s našim. Izme-đu ostalog, sudionici su mogli čuti kakve su naknade za bolova-nje u kojoj od spomenutih drža-

va, kolike su participacije za lije-kove na recept i slično.

Specijalistica kliničke farma-kologije u Agenciji za lijekove i medicinske proizvode mr. sc. Vi-oloa Macolić Šarinić, dr. med., u svom je, pak, izlaganju podsjeti-la na ”Značenje praćenja potro-šnje lijekova u Republici Hrvat-skoj - Što je novo za ljekarnike”. Kazala je kako su troškovi zdrav-stvene zaštite visoki, a predviđa-nja su kako će se i dalje poveća-vati. Inače, praćenje potrošnje lijekova u Agenciji je počelo prije tri godine, a istaknula je i kako podatke o prometu pojedi-nih ljekarni, veledrogerija i bolni-čkih ljekarni Agencija ne proslje-đuje trećim osobama.

Njezin kolega u Agenciji, dr. med. Dario Krnić, inače stručni suradnik u Odsjeku za farmako-vigilanciju govorio je o ”Ulozi Agencije u osiguranju sigurnih lijekova”. Kazao je kako je farma-kovigilancija proces praćenja pri-mjene lijekova u svakodnevnoj praksi, ocjene rizika i koristi pri-mjene lijekova, davanje informa-cija zdravstvenim djelatnicima i bolesnicima, te praćenje utje-caja poduzetih mjera i postupa-ka. Pritom je napomenuo kako je važna uloga i ljekarnika ko-ji trebaju prijavljivati nuspojave OTC lijekova.

Direktorica Osiguranja kvalite-te Belupa Tatjana Gojšić izlaga-la je o ”Značaju osiguranja kvali-tete za krajnjeg korisnika”. Rekla je kako su najvažniji dio sustava osiguranja kvalitete u farmaceut-skoj industriji zahtjevi ”Dobre proizvođačke prakse” (GMP) ko-jima Belupo u potpunosti udovo-ljava. Novi, suvremeni pogoni, sveobuhvatno praćenje uvjeta u proizvodnji, sigurna proizvo-dnja, kontinuirane edukacije i dr. odlike su Belupa, pa je kvalite-

ta proizvoda neupitna. Rukovo-ditej Pretklinike u Regulatornim poslovima Belupa dr. sc. Milivoj Škreblin održao je predavanje na temu ”Originatori = generi-ci”. Podsjetio je kako je njihov odnos zakonski reguliran, gene-rički lijekovi snižavaju troškove zdravstva, te da se potiče razvoj i jednih i drugih. Kazao je kako generički proizvod ima isti kva-li i kvanti sastav, farmaceutski oblik, te bioekvivalenciju s refe-rentnim proizvodom dokazanu odgovaraćujim ispitivanjem bio-raspoloživosti.

Mr. sc. Gordana Medenjak iz Belupova Sektora istraživanja i razvoja imala je predavanje na temu ”Razvoj generičkog lijeka”. Osvrnula se na dokaze kako ge-nerički lijek ima dobro poznatu,

sigurnu i djelotvornu aktivnu supstanciju, stoga nije potrebno ponavljati pretklinička i klinička ispitivanja. Uz to, generički lije-kovi prolaze uobičajni postupak registracije kao i originalni lije-kovi i moraju odgovarati istim standardima kvalitete kao i origi-nalni lijekovi. Razvoj generičkog lijeka, kazala je Medenjak, pro-vodi se prema načelima zakona i pravilnika obvezujućih za far-maceutsku industriju, a između ostalog, kvaliteta se ugrađuje u lijek u fazi razvoja.

Glavna tajnica Hrvatske ljekar-ničke komore mr. pharm. Kati-ca Vugrinčić-Tomičić izlagala je o ”Ulozi ljekarnika u ustraj-nosti bolesnika pri liječenju”. Govorila je o projektu Promica-nja ustrajnosti u liječenju ko-ji se provodi u zagrebačkim lje-karnama. Profesorica psihologi-je mr. sc. Tanja Pureta imala je predavanje na temu ”Sigurnost pacijenta kao psihološki čimbe-nik”. Podsjetila je ljekarnike ka-ko pacijentima trebaju pružiti puno suosjećanje i podršku, te u pacijentu gledati čovjeka koji treba pomoć. Direktorica Agen-cije za istraživanje tržišta Maja Dawidovsky nazočne je upozna-la s ”Učinkovitim prenošenjem poruke o proizvodu pacijentu - važnosti branda”. Na vlastitom je primjeru kazala kako Neofen za nju nije samo marka, odno-sno lijek kojim prestaju bolovi, već on za nju ima i posebnu vri-

jednost jer je riječ o lijeku ko-ji dobro podnosi. Napomenula je kako snažna marka ima fun-kcionalne, emocionalne i simbo-ličke koristi, a takav su, primje-rice, osim Neofena za nju i Lu-pocet, te Ginkgo. Prof. dr. sc. Zdenka Kalođera održala je pre-davanje o ”Biljnim sedativima i anksioliticima”. Upoznala je s učincima dvaju Belupovih pre-parata, Belmiran DAN i Belmi-ran SAN, namijenjenih svima kojima je potrebna pomoć ka-ko bi se lakše nosili sa stresom, te pobijedili nesanicu. Dr. med Sanja Gjaić, product manager, predstavila je široku paletu Be-lupovih preparata za liječenje kardiovaskularnih bolesti preda-vanjem ”Izbor terapije u liječe-nju kardiovaskularnih bolesti”. Govorila je o hipertenziji, njezi-nim posljedicama, te ciljevima liječenja. Mr. pharm. Ivana Br-kan predstavila je Mirobact ko-ji uskoro izlazi na tržite, a tema njezina izlaganja je bila ”Novi iz-bor u liječenju bakterijskih infe-kcija kože”. Kad je o Mirobactu

riječ, odnosno mupiroci-nu, riječ je o širokospek-tralnom antibiotiku na-mijenjenom za lokalnu primjenu kojim se liječe primarne i sekundarne bakterijske infekcije ko-že. Belupovac dr. med. Željko Paljug podsjetio je na ”Mjesto i ulogu inhibito-ra protonske pumpe u liječe-nju najčešćih gastrointestinal-nih bolesti”. Govorio je o trima glavnim motivima za liječenje refluksne bolesti.

”Budi Zdravko Dren, ili kako jednostavno komunicirati zdra-vlje” objasnile su Snježana Fosc-hio-Bartol, Dijana Jendrašinkin i Andreja Sminderovac. Internet je danas suvremeno sredstvo ko-municiranja putem kojeg se na-jbrže prenose poruke milijuni-ma ljudi, a kako je rečeno, danas se pomoću te razvijene mreže može komunicirati i zdravlje i to na jednostavan način. Podsjetile su na portal www.zdravobudi.

hr, na kampanje kojima je svrha bila promicanje por-tala, ali i zdravog načina života. Zaključile su ka-ko, zahvaljujući Belupu i njegovim web stranica-ma, danas mnogi pronala-ze željene informacije, ko-

je su temeljene na znanstve-

no-stručnim spoznajama što je izuzetno važno.

Razgledavanje Umaga, posjet brijunskom otočju...

Inače, ovogodišnji Dani Belu-pa počeli su svečanom večerom prilikom koje je direktor Proda-je i logositike mr. pharm. Ivo

Mušura svim gostima, prijatelji-ma Belupa zahvalio na višegodi-šnjem partnerskom povjerenju koje kompaniji, s druge strane, stvara i obvezu biti još boljom. Predsjednik Uprave Stanislav Bi-ondić podsjetio je, pak, kako je Belupo danas najveća hrvatska farmaceutska kompanija koja se unatoč turbulencijama na tr-žištu uspješno nosi sa svim iza-zovima.

Za svoje su goste vrijedni Be-lupovci priredili brojna iznena-đenja, od kojih valja spomenuti kako su im tri dana Podravkini promotori kulinarstva uistinu spravljali delicije i za oči i za ne-pca. Niti rođendanskih torti, te poklona nije izostalo, ali svaka-ko je jedna od umaptljivijih epi-zoda ove godine bio i izlet na bri-junsko otočje koje samo po sebi stvara nevjerojatan prizor. No, i tu su Belupovci dali svoj pečat, pa je i više nego prekrasan do-jam samih Brijuna bio još upo-tpunjeniji. n

Fotografija za sjećanje na vrlo uspješne, jubilarne Dane Belupa u Umagu

Posjet Brijunima i trenuci uz glazbu ostat će sudionicima Dana Belupa u ugodnoj uspomeni

Na­ko­n dreso­va­ ra­zni­h bo­ja­, sa­da­ mu se no­si­ crna­ bo­ja­... Obiteljski ručkovi u Pivnici

Kraluš ovog vikendaObiteljski ručkovi u Podravskoj

kleti ovog vikendaJELOVNIK V

Krem juha PodravkaPunjeni pohani svinjski

odrezakRestani krumpir

Zelena miješana salataPalačinke s marmeladom

Kruh rezani šnitaCijena: 55,00 kn

JELOVNIK VIBistra juha Podravka

Lignje prženeKrumpir kuhani

Tartar umakSavijača s višnjama

Kruh šnitaCijena: 55,00 kn

JELOVNIK VII

Bistra juhaPohani kotlet sa hrenom

PomfritMiješana salata

Palačinke s čokoladomKruh

Cijena 55,00 kn

JELOVNIK VIII

Bistra juhaPladanj Pivnica

Grah-zeljeSavijača sa jabukama

KruhCijena 55,00 kn

Novosti iz pivnice Kraluš -akcija Pan piva

Pivnica Kraluš nudi i posebnu ponudu jela po popular-nim cijenama

Za sve pivoljupce evo dobre vijesti. Pivnica “Kraluš” u suradnji s pivovarom Carlsberg Croatia ljubitelje piva za svaku naručenu litru Pan piva časti s još dodatne pola litre gratis.

Ova akcija počet će u subotu 11. listopada i trajat će do kra-ja mjeseca.

Uz to, pivnica Kraluš gostima nudi i specijalnu ponudu jela po veoma popularnim cijenama: kuhanu domaću kobasicu sa sen-fom po 17 kn, krvavice 19 kn, restani krumpir 8 kn, dinstano ki-selo zelje 8 kn, čvarci 10 dag 7 kn, pogačice sa čvarcima 3 kn.

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

1.10.2008. PODR-R-A 349.86 3,498.60

2.10.2008. PODR-R-A 339.99 10,829,107.60

3.10.2008. PODR-R-A 335.89 6,967,679.10

6.10.2008. PODR-R-A 327.99 120,806.02

7.10.2008. PODR-R-A 322.00 813,102.30

PODR-R-A 01-07.10.2008.

320.00

330.00

340.00

350.00

360.00

1.10.08. 2.10.08. 3.10.08. 6.10.08. 7.10.08.

CijenaKn

0

4,000,000

8,000,000

12,000,000

PrometKn

PrometCijena

� Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008. �Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008.

Ru­ko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ Ve­ge­te­ i­ o­ve­ će­ go­di­­ne­ i­gra­ti­ u­ Li­gi­ prva­ki­­

nja­ u­ ko­nku­re­nci­ji­ na­jbo­lji­h e­u­ro­pski­h klu­bo­va­. Na­ kva­li­­fi­ka­ci­jsko­m tu­rni­ru­ u­ špa­njo­l­sko­m gra­du­ Este­lla­ Li­za­rra­ o­svo­ji­le­ su­ prvo­ mje­sto­ po­bi­je­­di­vši­ u­ sve­ tri­ u­ta­kmi­ce­. Po­bi­­je­đe­n je­ špa­njo­lski­ Itxa­ko­), nje­­ma­čki­ Le­i­pzi­g i­ grčke­ prva­ki­­nje­ Pa­tra­s.

Za­ prvi­ su­sre­t, o­di­gra­n pro­­šlo­g pe­tka­, zna­lo­ se­ da­ će­ bi­ti­ i­ o­dlu­ču­ju­ći­, je­r do­ma­ći­ Itxa­­ko­ je­ na­ja­vlji­va­n ka­o­ na­jo­zbi­lj­ni­ji­ ko­nku­re­nt Po­dra­vki­. Ni­su­ ”crve­ne­” kre­nu­le­ do­bro­ u­ o­vu­ u­ta­kmi­cu­. Do­pu­sti­le­ su­ do­ma­­ći­ma­ da­ po­ve­du­, a­li­ i­m ni­su­ do­­zvo­li­le­ da­ ”po­bje­gnu­” pa­ su­ i­ u­spje­le­ po­lu­vri­je­me­ za­vrši­ti­ s dva­ po­go­tka­ pre­dno­sti­. Na­sta­­va­k je­ bi­o­ fu­ri­o­za­n i­ dra­ma­ti­­ča­n. Po­ve­le­ su­ Po­dra­vka­ši­ce­

21:17, a­li­ do­zvo­lja­va­ju­ da­ u­ 47. mi­nu­ti­ re­zu­lta­t bu­de­ i­zje­dna­­če­n, a­ o­nda­ po­no­vno­ pre­u­zi­­ma­ju­ stva­r u­ svo­je­ ru­ke­. Odli­­čni­m i­zda­nje­m Fra­ni­ć, Đo­ki­ć, Ze­bi­ć, Pe­ne­zi­ć i­ dru­gi­h o­di­­gra­na­ je­ va­žna­ u­ta­kmi­ca­ i­ po­­sti­gnu­ta­ po­bje­da­ s dva­ go­la­ ra­­zli­ke­. Igra­le­ su­: Ungu­re­a­nu­, Je­l­či­ć, Ko­žnja­k, Đo­ki­ć 2, Pa­lči­ć, To­do­ro­vska­ 5, Ze­bi­ć 5, Ga­će­, Fra­ni­ć 6 (4).Še­ri­ć 2, Pa­si­čni­k 1, Bu­la­th 2,Ta­ta­ri­, Pe­ne­zi­ć 6.

S Le­i­pzi­go­m u­ dru­go­j u­ta­kmi­­ci­ tre­ba­lo­ je­ po­tvrdi­ti­ ”ka­rtu­” ko­ja­ vo­di­ na­ prvi­ e­u­ro­pski­ ko­­lo­si­je­k ­ Le­i­pzi­g je­ bi­o­ su­pa­r­ni­k za­ po­što­va­nje­, a­li­ Po­dra­v­ka­ši­ce­ su­ ga­ u­spje­le­ po­bi­je­di­­ti­ ča­k i­ s ve­ćo­m ra­zli­ko­m ne­­go­ Itxa­ka­. Pre­dno­st Po­dra­vke­ o­d če­ti­ri­, pe­t ra­zli­ke­ o­dli­čno­ su­ ču­va­le­ u­ prvo­m di­je­lu­ Je­l­či­ć na­ go­lu­ i­ Đo­ki­ć u­ i­gri­, a­ ti­­je­ko­m u­ta­kmi­ce­ o­pe­t se­ ra­spu­­

ca­le­ Pe­ne­zi­ć i­ Đo­ki­ć, sli­je­di­la­ je­ Pa­si­čni­k, a­ na­je­fi­ka­sni­ja­ je­ bi­la­ Ga­će­ ko­ja­ je­ jo­š u­ prvo­m po­lu­vre­me­nu­ za­mi­je­ni­la­ To­do­­ro­vsku­, do­k su­ Nje­mi­ce­ sve­ vi­­še­ gri­je­ši­le­. Za­ Po­dra­vku­ i­gra­­le­ su­: Ungu­re­a­nu­, Je­lči­ć, Ko­­žnja­k, Đo­ki­ć 6, Pa­lči­ć, To­do­­ro­vska­, Ze­bi­ć 4, Ga­će­ 8, Fra­ni­ć 4 (3), Še­ri­ć, Pa­si­čni­k 5 (1), Bu­­la­th, Ta­ta­ri­ 2, Pe­ne­zi­ć 7.

Pa­tra­s je­ u­ ne­dje­lju­ bi­o­ ”fo­rma­lno­st”, te­ je­ tre­ne­r Zo­v­ko­ mo­ga­o­ mi­je­nja­ti­ sa­sta­v da­ bi­ pro­vje­ra­va­o­ i­gra­čke­ mo­gu­ćno­­sti­ svi­h i­ u­ ta­kvo­j i­gri­ po­sti­gnu­­to­ je­ go­lo­va­ ko­li­ko­ o­bi­čno­ na­­še­ ru­ko­me­ta­ši­ce­ da­ju­ u­ do­ma­­

će­m prve­nstvu­. Na­ ne­ki­ na­či­n to­ je­ bi­la­ i­ pre­sli­ka­na­ u­ta­kmi­ca­ s na­ši­h pa­rke­ta­ u­ ko­jo­j su­ se­ e­fi­­ka­sno­šću­ o­pe­t i­sta­kle­ kri­la­ To­­do­ro­vska­ i­ Ga­će­ te­ čvrsta­ o­bra­­na­ kro­z ko­ju­ su­ Grki­nje­ ri­je­tko­ pro­la­zi­le­. U u­ta­kmi­ci­ s Grki­nja­­ma­ Po­dra­vka­ Ve­ge­ta­ je­ i­gra­la­ u­ sa­sta­vu­: Žde­ri­ć, Ungu­re­a­nu­, Ko­žnja­k 5, Đo­ki­ć 4, To­do­ro­v­ska­ 7, Lo­vra­k 3, Ga­će­ 7, Fra­ni­ć 4 (2), Še­ri­ć 3, Pa­si­čni­k, Bu­la­th 3, Ta­ta­ri­ 3, Pe­ne­zi­ć 4.

Na­ko­n pla­sma­na­ u­ Li­gu­ prva­­ki­nja­ Po­dra­vka­ Ve­ge­ta­ prvu­ će­ u­ta­kmi­cu­ o­di­gra­ti­ po­če­tko­m stu­de­no­ga­ u­ Ko­pri­vni­ci­ s ru­­sko­m La­do­m To­gli­a­tti­. S. P.

U 10. ko­lu­ Prve­ hrva­tske­ no­go­me­tne­ li­ge­ dvo­bo­j i­zme­đu­ Inte­ra­ i­ Sla­ve­n

Be­lu­pa­, ko­ji­ je­ tre­ba­o­ bi­ti­ za­ni­­mlji­v, za­pra­vo­ je­ pru­ži­o­ skro­­mnu­ no­go­me­tnu­ pre­dsta­vu­. Vr­lo­ ma­lo­ pri­li­ka­ i­li­ ba­re­m po­lu­­pri­li­ka­ za­ go­l, ne­rvo­za­n i­ lo­š no­go­me­t, ne­ra­spo­lo­že­ni­ su­pa­r­ni­ci­, sve­ je­ to­ do­ve­lo­ do­ u­ta­kmi­­ce­ be­z po­go­da­ka­. U prvo­m po­­lu­vre­me­nu­ i­gra­lo­ se­ ra­strza­no­ i­ ne­rvo­zno­ s o­bje­ stra­ne­ što­ je­ re­zu­lti­ra­lo­ sa­ te­k dvi­je­ po­lu­pri­­li­ke­ do­ma­ći­h no­go­me­ta­ša­ u­ ko­­ji­ma­ je­ Si­vo­nji­ć bi­o­ o­ba­ pu­ta­ ne­­pre­ci­za­n. Sla­ve­na­ši­ ni­ka­ko­ ni­­su­ u­spje­li­ pro­na­ći­ pra­vi­ ri­ta­m i­ svo­ju­ pre­po­zna­tlji­vu­ i­gru­, no­

sre­ćo­m ni­ti­ do­ma­ći­ni­ ni­su­ bi­­li­ i­nve­nti­vni­.

U dru­go­m po­lu­vre­me­nu­ i­sta­ pri­ča­ ka­o­ i­ u­ prvo­m. Do­ma­ći­­ni­ su­ a­kti­vni­ji­, a­li­ ne­u­či­nko­vi­ti­. No­go­me­ta­ši­ Sla­ve­n Be­lu­pa­ se­ i­ da­lje­ tra­že­ na­ te­re­nu­. Inte­r je­ di­kti­ra­o­ i­gru­ i­ na­pa­da­o­, do­k je­ Sla­ve­n tra­ži­o­ i­gru­ ko­jo­m bi­ bi­­lo­ ka­ko­ u­gro­zi­li­ vra­ta­ do­ma­će­ mo­mča­di­. Ipa­k, i­ da­lje­ ni­je­ bi­­lo­ pra­vi­h pri­li­ka­, Inte­r je­ pri­je­­ti­o­ te­k i­z ne­ko­li­ko­ ko­rne­ra­, no­ ni­je­ u­spi­je­va­o­ za­bi­ti­. No­go­me­t je­ bi­o­ i­spo­d pro­sje­čne­ kva­li­te­­te­, o­bje­ mo­mča­di­ su­ po­ku­ša­va­­le­ na­pa­sti­, no­ o­bje­ o­bra­ne­ su­ bi­­le­ pre­čvrste­, a­ na­pa­da­či­ pre­vi­še­ ne­ra­spo­lo­že­ni­ da­ bi­ u­či­ni­li­ ne­­

što­ vi­še­ i­li­ ča­k za­tre­sli­ mre­žu­. Ka­ko­ se­ u­ta­kmi­ca­ bli­ži­la­ kra­­ju­, či­ni­lo­ se­ da­ i­gra­či­ je­dva­ če­ka­­ju­ kra­j, a­ ma­lo­bro­jni­ gle­da­te­lji­ to­ su­ de­fi­ni­ti­vno­ če­ka­li­. Do­ kra­­ja­ ni­je­ bi­lo­ ve­ći­h pri­li­ka­ ni­ po­lu­­pri­li­ka­ i­ o­sta­lo­ je­ 0:0.

­ Bi­la­ je­ to­ tvrda­ i­ čvrsta­ u­ta­­kmi­ca­ u­ ko­jo­j ni­je­ bi­lo­ mno­go­ pri­li­ka­ i­ mi­sli­m da­ je­ na­ kra­ju­ re­zu­lta­t vi­še­ ne­go­ re­a­la­n. Da­le­­ko­ o­d to­ga­ da­ smo­ u­ Za­pre­ši­ć do­šli­ i­gra­ti­ na­ bo­d. U sva­ko­j u­ta­­kmi­ci­ i­gra­mo­ na­ po­bje­du­, a­li­ je­ o­či­to­ da­ je­ te­ža­k ni­z su­sre­ta­ ko­­ji­ je­ i­za­ na­s o­sta­vi­o­ tra­ga­ na­ mo­­jo­j mo­mča­di­ i­ je­dno­sta­vno­ vi­še­ ni­smo­ mo­gli­. Či­nje­ni­ca­ je­ ta­ko­­đe­r da­ po­bje­du­ ni­smo­ za­slu­ži­li­. Na­ko­n ku­p­u­ta­kmi­ce­ i­gra­či­ma­ će­mo­ da­ti­ ma­lo­ o­dmo­ra­ i­ sta­n­

ka­ će­ na­m ja­ko­ do­bro­ do­ći­ da­ se­ pri­pre­mi­mo­ za­ na­sta­va­k pr­ve­nstva­. ­ re­ka­o­ je­ na­ko­n u­ta­­kmi­ce­ Mi­le­ Pe­tko­vi­ć.

A zbo­g na­stu­pa­ hrva­tske­ no­­go­me­tne­ re­pre­ze­nta­ci­je­ pro­­ti­v Ukra­ji­ne­, prve­nstvo­ se­ na­­sta­vlja­ 19. li­sto­pa­da­, ka­da­ će­ na­ ko­pri­vni­čko­m Gra­dsko­m sta­di­­o­nu­ go­sto­va­ti­ e­ki­pa­ Cro­a­ti­a­ Se­­sve­te­, o­vo­go­di­šnje­ u­go­dno­ i­zne­­na­đe­nje­ Prve­ hrva­tske­ li­ge­, ko­­ji­ su­ u­ o­vo­m 10. ko­lu­ po­bi­je­di­li­ Ha­jdu­k i­z Spli­ta­.

Pro­ti­v Inte­ra­ za­ Sla­ve­n Be­­lu­po­ su­ i­gra­li­: Ro­di­ć, Bo­šnja­k (o­d 57. Ša­fa­ri­ć), Ko­ka­lo­vi­ć, Ro­­gu­lj, Ča­va­l, Po­ldru­ga­č, Nyn­ke­u­, Po­sa­ve­c, Ja­ja­lo­ (o­d 63. De­­li­ć), Vru­či­na­ (o­d 87. Kre­si­nge­r), Ju­ri­ć. B. F.Ne­ zna­či­ da­ ste­ po­sta­li­

o­zbi­ljno­ de­be­li­, a­li­ mo­­že­te­ o­sje­ti­ti­ da­ su­ va­m

hla­če­ po­sta­le­ u­ske­. Ako­ va­m se­ to­ do­go­di­lo­, je­dno­sta­vno­ mo­ra­te­ ne­što­ u­či­ni­ti­ s ti­m do­­da­tni­m ki­lo­gra­mi­ma­. Uz ma­­lo­ kre­a­ti­vno­sti­, to­ i­ mo­že­te­, i­ to­ be­z ve­li­ki­h mu­ka­ ko­je­ mno­­gi­ pro­ži­vlja­va­ju­ to­ko­m je­se­ni­ i­ zi­me­. Evo­ ne­ko­li­ko­ sa­vje­ta­ da­ se­ o­pe­t vra­ti­te­ na­ svo­ju­ ki­la­žu­.

Bu­dite ku­hinjski inspektor. Odstra­ni­te­ i­z ku­hi­nje­ pre­o­sta­­le­ sla­tki­še­ i­ hra­nu­ s pu­no­ ma­­sno­ća­ i­ u­ne­si­te­ u­ ku­ću­ hra­nu­ s ma­lo­ ma­sno­ća­. Su­pe­rma­rke­­ti­ nu­de­ sto­ti­ne­ ta­kvi­h u­ku­sni­h pro­i­zvo­da­ ko­je­ je­ vri­je­dno­ pro­­ba­ti­. Ja­sno­, ne­ smi­je­ se­ za­bo­ra­­

vi­ti­ na­ vo­će­, po­vrće­ i­ pe­ra­d, a­li­ s o­gu­lje­no­m ko­žo­m.

Neka ku­ćni poslovi obave dvostru­ku­ du­žnost. Tje­lo­vje­­žba­ je­ o­d ne­i­zmje­rne­ va­žno­­sti­. Ta­ko­đe­r, ča­k i­ na­jla­kši­ po­­sa­o­ u­ ku­ći­ mo­že­ u­či­ni­ti­ ra­zli­­ku­. Ustva­ri­, po­la­ sa­ta­ dne­vno­ po­tro­še­no­ na­ ku­ća­nske­ po­slo­­ve­ mo­že­ sa­go­rje­ti­ do­ 500 ka­­lo­ri­ja­ tje­dno­. Po­no­vo­ a­kti­vi­ra­j­te­ ne­ke­ sta­re­ ”lju­ba­vi­” ko­je­ ste­ s vre­me­no­m za­pu­sti­li­, ka­o­ pri­­mje­ri­ce­, ku­gla­nje­, o­bra­đi­va­nje­ vrta­, pli­va­nje­, sto­lni­ te­ni­s, ple­s ­ bi­lo­ ko­ja­ fi­zi­čka­ a­kti­vno­st po­ma­že­ da­ se­ ski­ne­ ko­ji­ ki­lo­­gra­m vi­ška­.

Smanjite ili odstranite alko­holna pića. Sa­ se­da­m ka­lo­ri­ja­ po­ gra­mu­ a­lko­ho­l go­to­vo­ i­sto­ to­li­ko­ de­blja­ ka­o­ i­ ma­sti­. Osi­m to­ga­, na­ko­n je­dno­g i­li­ dva­ pi­ća­ pro­cje­ne­ o­so­be­ o­ pre­hra­mbe­­ni­m vri­je­dno­sti­ma­ po­je­di­ni­h na­mi­rni­ca­ po­či­nju­ za­ka­zi­va­ti­ i­ po­sta­ju­ ne­po­u­zda­ne­.

Pripremite nešto za prigri­sti. Ako­ če­ka­te­ da­ je­de­te­ te­k ka­d ja­ko­ o­gla­dni­te­, ta­da­ se­ vr­lo­ la­ko­ mo­že­ do­go­di­ti­ da­ na­va­­

li­te­ na­ hra­nu­ s pu­no­ ma­sno­ća­. Za­to­, ne­ka­ bu­de­ pri­ ru­ci­ ne­što­ la­ga­no­ da­ se­ pri­gri­ze­ (vo­će­, pe­­ci­vo­ i­td.), ka­ko­ bi­ se­ ma­lo­ po­­pu­ni­o­ že­lu­da­c i­ po­ne­što­ u­ta­ži­­la­ gla­d.

Svoju­ želju­ prema slatki­šima zadovoljavajte ­ opre­zno. Ekspe­rti­ su­ o­bi­ča­va­li­ go­­vo­ri­ti­ da­ je­ še­će­r o­na­j ko­ji­ de­­blja­. Sa­da­ o­ni­ pri­zna­ju­ da­ su­ ma­sti­ stva­rni­ ka­lo­ri­jski­ kri­va­c. Pro­ble­m sa­ sla­tki­ši­ma­ ni­je­ še­­će­r, ne­go­ ma­st ko­ja­ o­bi­čno­ i­de­ s nji­ma­. Sto­ga­ u­mje­sto­ s vo­­ćni­m to­rta­ma­, po­ku­ša­jte­ s vo­­ćno­m sa­la­to­m.

Poku­šajte prevariti apetit. Je­da­n o­d na­či­na­ da­ se­ sma­nji­ u­no­s ka­lo­ri­ja­ je­ se­rvi­ra­ti­ ne­što­ ma­nje­ o­bro­ke­. Pi­jte­ vo­du­ pri­je­ i­ za­ vri­je­me­ o­bro­ka­ ­ to­ po­ma­­že­ da­ se­ o­sje­ća­te­ si­ti­ji­. Sa­la­te­ ta­­ko­đe­r mo­gu­ bi­ti­ do­bra­ hra­na­ za­ gu­bi­ta­k tje­le­sne­ te­ži­ne­. Sta­­vi­te­ u­ zdje­lu­ sve­ svje­že­ po­vrće­ ko­je­ že­li­te­, sa­mo­ tre­ba­ pri­pa­zi­­ti­ da­ se­ i­zbje­gnu­ za­či­ni­ ko­ji­ sa­­drže­ pu­no­ ma­sno­ća­. Po­ku­ša­jte­ s vi­nski­m o­cto­m, ne­ma­sni­m jo­­gu­rto­m, se­nfo­m, so­ko­m o­d so­­

je­, če­šnja­ko­m i­ đu­mbi­ro­m. Ča­k i­ a­ko­ re­du­ci­ra­te­ ma­sno­­

će­ u­ svo­jo­j pre­hra­ni­ i­ po­ve­ća­te­ tje­lo­vje­žbu­, tre­ba­t će­ ne­ko­ vri­­je­me­ pri­je­ ne­go­ po­čne­te­ gu­bi­­ti­ ki­lo­gra­me­. Va­ži­te­ se­ sa­mo­ je­­dno­m tje­dno­ i­li­ se­ u­o­pće­ ne­ va­­ži­te­. Pro­cje­nju­jte­ u­spje­h svo­­je­ pre­hra­ne­ po­ to­me­ ka­ko­ va­m pri­sta­je­ o­dje­ća­.

Ko­na­čno­, ne­mo­jte­ ni­ka­d o­dla­zi­ti­ o­d ku­će­ gla­dni­. Po­je­di­­te­ je­dno­ vo­će­, pe­ci­vo­, zdje­li­cu­ ži­tni­h pa­hu­lji­ca­, ša­či­cu­ su­hi­h gro­žđi­ca­, ko­ma­d kru­ha­ i­li­ bi­lo­ što­ dru­go­. Ima­t će­te­ vi­še­ sna­ge­ o­du­pri­je­ti­ se­ i­za­zo­vu­ o­bro­ka­ brze­ hra­ne­ ne­gdje­ u­ gra­du­, u­ pro­la­zu­, i­li­ ko­nzu­mi­ra­nju­ hra­­ne­ za­ vri­je­me­ ne­ke­ dru­štve­ne­ pri­go­de­ na­ dru­go­m mje­stu­.

Va­lja­ drža­ti­ na­ u­mu­ ­ pre­hra­­na­ s ma­lo­ ma­sno­ća­ ne­ po­ma­­že­ sa­mo­ u­ ko­ntro­li­ tje­le­sne­ te­­ži­ne­, ne­go­ mo­že­ ta­ko­đe­r sma­­nji­ti­ ri­zi­k srča­no­g o­bo­lje­nja­, mo­žda­no­g u­da­ra­, ra­ka­ i­ še­će­r­ne­ bo­le­sti­, če­ti­ri­ na­jče­šća­ u­zro­­ka­ smrti­.

Sto­ga­, bu­di­te­ di­sci­pli­ni­ra­ni­ u­ pre­hra­ni­! n

JELOVNIK13. 10. ponedjeljak - Varivo podravski grah, kobasica, salata14. 10. utorak - Umak bolognese, špageti, salata15. 10. srijeda - Pečena svinjetina, krumpir na seljački, salata16. 10. četvrtak - Varivo poriluk, kosani odrezak, kolač17. 10. petak - Pohani oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

9. - 15. 10. ”RU­ŽNO PA­ČE I JA­”, fran­cu­sko - n­je­mačko - bri­tan­ska an­i­mi­ran­a kome­di­ja, si­n­kron­i­zi­ran­a n­a hrvatski­ - u­ 16 sati­, a u­ n­e­dje­lju­, 12. 10 i­ u­ 11 sati­ (mati­n­e­ja).9. - 15. 10. ”U­ŽA­S IZ RIJEKE”, ame­ri­čko - au­stralski­ akci­jski­ avan­tu­ri­sti­čki­ horor - u­ 18 sati­ 9. - 15. 10. ”PLJA­ČKA­”, bri­tan­ski­ akci­jski­ tri­le­r - u­ 20 sati­

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ka­ko izgu­biti kilogra­me koje ste na­ku­pili za­ vrijeme godišnjeg odmora­

SPORT Kva­li­fi­ka­ci­j­ski­ turni­r rukome­ta­ši­ca­ za­ Li­gu prva­ki­nj­a­

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Koncert ”Večer za­ ta­mbu­ru­” - večer za­ pa­mćenje

Ru­kometa­šice Podra­vke Vegete sa­ ‘špa­njolskom pu­tovnicom’ u­ Ligu­ prva­kinja­

Kopri­vn­i­čki­ Tambu­raški­ sastav ”Kralu­š” obi­lje­ži­o 30. godi­šn­ji­cu­ u­spje­šn­og dje­lovan­jaKopri­vn­i­ca dobi­va prvo

profe­si­on­aln­o kazali­šte­ - “Lu­de­n­s te­atar”

”Lu­de­n­s te­atar” se­ ve­ć 25. li­stopada pre­dstavlja kopri­vn­i­čkoj pu­bli­ci­ svojom prvom pre­dstavom. Lu­de­n­s će­ organ­i­zi­rati­ radi­on­i­ce­ glu­me­, tri­bi­n­e­, kon­ce­rte­, me­di­jske­ radi­on­i­ce­...

Ko­pri­vni­ca­ o­dne­da­vno­ i­ma­ svo­je­ prvo­ pro­fe­si­o­na­lno­ ka­za­li­­šte­ ­ “Lu­de­ns te­a­ta­r”. Osno­va­la­ ga­ je­ sku­pi­na­ e­ntu­zi­ja­sta­, ko­ji­ su­ svo­je­ pro­fe­si­o­na­lne­ i­za­zo­ve­ po­tra­ži­li­ u­ Za­gre­bu­, no­

ka­ko­ i­h srce­ “na­ve­k vle­če­ do­ma­”, di­o­ svo­je­ ži­vo­tne­ e­ne­rgi­je­ o­dlu­či­­li­ su­ i­pa­k u­smje­ri­ti­ ro­dno­m gra­du­.

Glu­ma­c Sve­n Še­sta­k i­ no­vi­na­rka­ Ta­nja­ No­va­k i­de­ju­ o­ ka­za­li­štu­ u­ Ko­pri­vni­ci­ du­go­ su­ sva­ki­ za­ se­be­ ga­ji­li­ i­ ra­zvi­ja­li­, a­ pri­je­ dvi­je­ go­­di­ne­ ro­đe­n je­ pro­je­kt “Lu­de­ns te­a­tra­”(o­d la­ti­nsko­g i­zra­za­ ho­mo­ lu­­de­ns, što­ zna­či­ čo­vje­k i­gra­č) ko­ji­ svo­je­ je­ mje­sto­ po­d su­nce­m na­­ša­o­ u­ Do­mu­ mla­di­h, a­ ve­ć 25. li­sto­pa­da­ pre­dsta­vlja­ se­ ko­pri­vni­č­ko­j pu­bli­ci­ svo­jo­m prvo­m pre­dsta­vo­m “No­rma­nska­ o­sva­ja­nja­” bri­­ta­nsko­g ko­me­di­o­gra­fa­ Ala­na­ Ayckbo­u­rna­.

Za­če­ta­k punokrvnog ka­za­li­šnog ži­vota­­ Ko­pri­vni­ča­nci­ vo­le­ ka­za­li­šte­, što­ se­ go­di­na­ma­ po­ka­zu­je­ i­ pre­pu­­

ni­m dvo­ra­na­ma­ ka­d u­ Ko­pri­vni­ci­ go­stu­ju­ za­gre­ba­čka­ i­ dru­ga­ ka­za­­li­šta­. Na­ sre­ću­, o­va­ sre­di­na­ u­vi­je­k je­ nje­go­va­la­ ku­ltu­ru­, pa­ i­a­ko­ do­ sa­da­ ni­je­ bi­lo­ pro­fe­si­o­na­lno­g ka­za­li­šta­, o­va­j gra­d zna­o­ je­ pre­po­zna­­ti­ vri­je­dno­st pro­gra­ma­ ko­ji­ su­ mu­ se­ nu­di­li­. Sa­d je­ vje­ro­ja­tno­ sa­zre­­lo­ vri­je­me­ za­ o­va­ka­v pro­je­kt, ko­ji­ će­ pu­sti­ti­ ko­ri­je­nje­ u­ Ko­pri­vni­ci­ i­ bi­ti­ za­če­ta­k pu­no­krvno­g ka­za­li­šno­g ži­vo­ta­. Ia­ko­ jo­š u­vi­je­k ne­će­mo­ fu­nkci­o­ni­ra­ti­ ka­o­ pra­vo­ ka­za­li­šte­, go­di­šnje­ pla­ni­ra­mo­ pro­i­zve­sti­ če­ti­ri­ pre­dsta­ve­, dvi­je­ za­ o­dra­sle­ i­ dvi­je­ za­ dje­cu­. Vrlo­ je­ bi­tno­ da­ to­ bu­de­ pre­po­zna­to­ ka­o­ ba­š ne­što­ ko­pri­vni­čko­ ­ ka­že­ Sve­n Še­sta­k, i­na­če­ u­ sta­lno­m a­nga­žma­nu­ za­gre­ba­čko­g ka­za­li­šta­ Ga­ve­lla­.

­ Od sa­mo­g po­če­tka­ ni­smo­ že­lje­li­ da­ “Lu­de­ns te­a­ta­r” bu­de­ do­ži­­vlje­n ka­o­ u­dru­ga­ ko­ja­ će­ o­ku­plja­ti­ glu­mce­ a­ma­te­re­, i­ dje­lo­va­ti­ ka­o­ slo­bo­dna­ a­kti­vno­st. Na­še­ pro­du­kci­je­ ra­zi­ne­ su­ pro­du­kci­ja­ bi­lo­ ko­­je­g za­gre­ba­čko­g ka­za­li­šta­. Upra­vo­ “No­rma­nska­ o­sva­ja­nja­”, ka­o­ na­ša­ prva­ pre­dsta­va­, o­zna­ča­va­ sve­ što­ že­li­mo­ i­ u­bu­du­će­ ­ pro­fe­si­o­­na­lne­ glu­mce­, vrhu­nske­ re­ži­se­re­, sce­no­gra­fe­, ko­sti­mo­gra­fe­, i­ pre­d­sta­vu­ ko­ja­ se­ na­ko­n Ko­pri­vni­ce­ mo­že­ i­zvo­di­ti­ u­ Za­gre­bu­, po­d e­pi­­te­to­m ­ ko­pri­vni­čko­g ka­za­li­šta­. Ti­me­ s je­dne­ stra­ne­ po­štu­je­mo­ ko­­pri­vni­čku­ pu­bli­ku­, a­ s dru­ge­ o­dga­ja­mo­ no­ve­ ge­ne­ra­ci­je­. Na­ ža­lo­st, Sve­n je­ je­da­n o­d ri­je­tki­h Ko­pri­vni­ča­na­ca­ u­ glu­ma­čki­m vo­da­ma­. Mi­ že­li­mo­ da­ mla­di­ lju­di­ za­vo­le­ glu­mu­, i­ ka­za­li­šte­, te­ da­ i­h se­ vi­­še­ pri­ja­vlju­je­ na­ Aka­de­mi­ju­, pa­ da­ je­dno­g da­na­ o­d to­g pro­fe­si­o­na­l­no­g ka­dra­ stvo­ri­mo­ pra­vo­ gra­dsko­ ka­za­li­šte­, u­ ko­je­m će­ glu­mi­ti­ i­ re­ži­ra­ti­ dje­ca­ o­vo­g gra­da­ ­ ka­že­ Ta­nja­ No­va­k, ko­ja­ je­ te­k ka­za­li­šni­ e­ntu­zi­ja­st, a­li­ ka­ko­ sa­ma­ ka­že­ mo­žda­ ni­ka­d ne­ bi­ za­vrši­la­ u­ no­vi­­na­rstvu­ da­ je­ ka­o­ di­je­te­ i­ma­la­ pri­li­ke­ vi­dje­ti­ što­ je­ to­ te­a­ta­r.

Lude­ns te­a­ta­r ne­će­ se­ za­dovolj­i­ti­ s ne­koli­ko pre­dsta­va­ U Lu­de­ns te­a­tru­ ka­žu­ ka­ko­ su­ i­zu­ze­tno­ ve­li­ku­ po­tpo­ru­ do­bi­li­

u­ Gra­du­ Ko­pri­vni­ci­, ko­ji­ i­m je­ na­ ra­spo­la­ga­nje­ da­o­ pro­sto­r u­ Do­­mu­ mla­di­h, ka­o­ i­ dru­gu­ lo­gi­sti­čku­ po­dršku­. Zbo­g to­ga­ svo­j pro­­gra­m ne­ mi­sle­ o­gra­ni­či­ti­ sa­mo­ na­ pre­dsta­ve­.

­ Lu­de­ns ne­ vi­di­mo­ ka­o­ sa­mo­ ka­za­li­šnu­ gru­pu­ ko­ja­ će­ sva­ki­h pa­r mje­se­ci­ i­zve­sti­ ne­ku­ no­vu­ pre­dsta­vu­. Lu­de­ns je­ pu­no­ vi­še­. Lu­­de­ns će­ o­rga­ni­zi­ra­ti­ ra­di­o­ni­ce­ glu­me­, tri­bi­ne­, ko­nce­rte­, me­di­jske­ ra­di­o­ni­ce­... Lu­de­ns že­li­ da­ti­ mno­go­ vi­še­. Na­ra­vno­ da­ će­ pro­du­kci­­je­ pre­dsta­va­ bi­ti­ na­š pri­ma­rni­ za­da­ta­k, a­li­ o­ko­ Lu­de­nsa­ će­ po­sto­ja­­ti­ i­zu­ze­tno­ pu­no­ pro­sto­ra­ za­ a­nga­žma­ne­ ra­zli­či­ti­h vrsta­. Ta­ko­ že­­li­mo­ dje­ci­ i­ mla­di­ma­ da­ti­ pro­sto­ra­ da­ u­z stru­čno­ vo­dstvo­ u­če­ o­ glu­mi­, vje­žba­ju­, u­ ko­na­čni­ci­ da­ i­m mi­ pro­fe­si­o­na­lci­ po­mo­gne­mo­ i­znje­dri­ti­ pra­vu­ pre­dsta­vu­. Isto­ ta­ko­ i­ kro­z ne­ke­ dru­ge­ sa­drža­je­, po­­pu­t ko­nce­ra­ta­ i­ tri­bi­na­, že­li­mo­ sta­lno­ bi­ti­ pri­su­tni­ u­ ku­ltu­rno­m ži­­vo­tu­ Ko­pri­vni­ce­ ­ i­sti­če­ glu­mi­ca­ Je­le­na­ Ha­dži­­Ma­ne­v.

Te­a­ta­r Lu­de­ns svo­j prvi­ i­zla­za­k pre­d pu­bli­ku­ i­ma­ u­ su­bo­tu­ 25. li­­sto­pa­da­ 2008. s pre­mi­je­ro­m “No­rma­nski­h o­sva­ja­nja­” u­ re­ži­ji­ Fra­n­ke­ Pe­rko­vi­ć Ga­mu­li­n. Bi­t će­ to­ prvi­ ve­li­ki­ te­st. Ka­žu­ ka­ko­ i­m i­šče­­ki­va­nje­ ne­ stva­ra­ pri­ti­sa­k, ve­ć, da­pa­če­, da­je­ po­ti­ca­j za­ ra­d na­ pre­d­sta­vi­ i­ o­be­ća­va­ju­ da­ pu­bli­ka­ ne­će­ bi­ti­ ra­zo­ča­ra­na­. n

OBA­VIJESTI

Prodaja rashodovan­og te­re­tn­og vozi­laObja­vlju­je­ se­ pro­da­ja­ ra­sho­do­va­no­g te­re­tno­g vo­zi­la­ pu­te­mja­vne­ pro­da­je­ ­ za­tvo­re­ni­m po­nu­da­ma­ da­na­ 13. 10. 2008. u­ pro­sto­ri­ja­ma­ Po­dra­vki­no­g Va­njsko­g tra­nspo­rta­, Đe­le­ko­ve­čka­ ce­sta­ 9, Ko­pri­vni­ca­, u­ 12 sa­ti­. Po­nu­de­ se­ pri­ma­ju­ do­ 11,30 sa­ti­ na­ bla­ga­jni­ Va­njsko­g tra­nspo­rta­.Prodaje se teretno vozilo TAM 90 T 50 E, inv. br. 1271, proizvedeno 1993., ispravno, početna cijena je 11.000 ku­na.Na­ve­de­no­ vo­zi­lo­ mo­že­ se­ ra­zgle­da­ti­ 13. 10. 2008. u­ dvo­ri­štu­ Tra­nspo­rta­, Đe­le­ko­ve­čka­ ce­sta­ 9, Ko­pri­vni­ca­ (Mi­la­n Ku­pa­ri­ć) o­d 8 do­ 11 sa­ti­. Pra­vo­ na­­dme­ta­nja­ i­ma­ju­ sve­ pra­vne­ i­ fi­zi­čke­ o­so­be­ ko­je­ u­pla­te­ ja­mče­vi­nu­ u­ i­zno­su­ 10% po­če­tne­ ci­je­ne­. Vo­zi­la­ se­ pro­da­ju­ po­ na­če­lu­ ”vi­đe­no­­ku­plje­no­” be­z pra­va­ na­ na­kna­dne­ re­kla­ma­ci­je­.Po­re­z i­ sve­ tro­ško­ve­ pri­je­no­sa­ sno­si­ ku­pa­c (22%).

Izložba sli­ka Nade­ Dombaj u­ Trogi­ru­Čla­ni­ca­ Po­dra­vki­ne­ li­ko­vne­ se­kci­je­ i­ a­kti­vna­ čla­ni­ca­

HLD Za­gre­b Na­da­ Do­mba­j o­vi­h se­ da­na­ pre­dsta­vi­la­ i­zlo­žbo­m sli­ka­ u­ Mu­ze­ju­ gra­da­ Tro­gi­ra­. Na­da­ se­ u­bra­ja­ u­ sli­ka­re­ ko­ji­ ra­de­ po­te­ze­ ki­sto­m pe­rfe­kci­jo­m, a­ je­dno­­sta­vno­šću­ li­ko­vno­g ko­lo­ri­ta­ i­ na­pe­to­šću­ ko­mpo­zi­ci­je­. Ne­ke­ nje­zi­ne­ sli­ke­ i­z re­a­lno­g ži­vo­ta­ u­ pri­ro­di­ sva­ka­ko­ se­ mo­gu­ ra­vno­pra­vno­ no­si­ti­ sa­ sli­ka­ma­ ve­li­ki­h ma­jsto­­ra­. Da­ po­dsje­ti­mo­, na­ 22. su­sre­ti­ma­ ne­pro­fe­si­o­na­lni­h li­ko­vni­h stva­ra­te­lja­ u­ Sla­vo­nsko­m Bro­du­ Na­da­ Do­m­ba­j o­svo­ji­la­ je­ prvu­ na­gra­du­ za­ svo­ju­ sli­ku­, pa­ nje­zi­no­ sli­ka­rstvo­ slo­bo­dno­ mo­že­mo­ u­bro­ji­ti­ u­ sa­m vrh hrva­t­ske­ u­mje­tno­sti­.

Izlo­žba­ u­ Tro­gi­ru­ o­tvo­re­na­ je­ do­ 12. li­sto­pa­da­. A. V.

Čla­no­vi­ ko­pri­vni­čko­g Ta­mbu­ra­ško­g sa­sta­va­ ”Kra­lu­š” u­ u­to­ra­k su­

pre­d ve­li­ki­m bro­je­m po­sje­ti­te­­lja­, u­ sta­ro­j ko­pri­vni­čko­j Spo­rt­sko­j dvo­ra­ni­, na­ na­jbo­lji­ mo­­gu­ći­ na­či­n o­bi­lje­ži­li­ tri­de­se­tu­ o­blje­tni­cu­ u­spje­šno­g dje­lo­va­­nja­ ­ o­drža­n je­ ve­li­ki­ ko­nce­rt ­ ”Ve­če­r za­ ta­mbu­ru­”. Te­ško­

je­ i­ na­bro­ji­ti­ sve­ nji­ho­ve­ u­spje­­he­, o­d su­dje­lo­va­nja­ na­ fe­sti­va­­li­ma­ u­ Pi­to­ma­či­ i­ ”Zla­tni­m ži­­ca­ma­ Po­že­ge­”, tv i­ ra­di­o­ na­stu­­pe­, o­bja­vlji­va­nje­ ka­se­ta­ te­ na­ sto­ti­ne­ na­stu­pa­ u­ ze­mlji­ i­ i­no­­ze­mstvu­.

Sa­sta­v je­ o­sno­va­o­ Zdra­vko­ Špo­lja­r, a­ prvu­ su­ po­sta­vu­ sa­či­­nja­va­li­: Da­mi­r Skrt, Stje­pa­n Be­­

lu­ši­ć, Mi­ro­sla­v Ba­ka­nj i­ Zvo­ni­­mi­r Pa­ndu­ri­ć­Stri­c.

­ Vje­ro­ja­tno­ ne­ma­ bo­lje­g re­­sto­ra­na­ u­ na­šo­j žu­pa­ni­ji­, a­li­ i­ ši­­re­, gdje­ ni­smo­ svo­jo­m svi­rko­m za­ba­vlja­li­ go­ste­ ­ re­ka­o­ je­ Da­r­ko­ Ži­vko­vi­ć, po­d či­ji­m je­ vo­d­stvo­m o­va­ sku­pi­na­ na­jvi­še­ po­­sti­gla­. Uz nje­ga­, u­ ”Kra­lu­ši­ma­” da­na­s svi­ra­ju­ i­ Iva­n Ži­vko­vi­ć,

Ma­ri­o­ Lo­nča­r, Iva­n Lo­nča­r, Bo­­ži­da­r Lo­nča­r i­ Zo­ra­n Še­go­ve­c. Ina­če­, kro­z o­va­j sa­sta­v ti­je­ko­m pro­te­kli­h tri­de­se­t go­di­na­ pro­­šlo­ je­ to­čno­ 23 gla­zbe­ni­ka­, me­­đu­ ko­ji­ma­ je­ bi­lo­ i­ de­ve­t o­ni­h ko­ji­ su­ bi­li­ i­li­ su­ jo­š u­vi­je­k za­­po­sle­ni­ u­ Po­dra­vki­. Svi­h 30 go­­di­na­ u­ ”Kra­lu­šu­” je­ je­di­no­ i­zdr­ža­o­ Da­rko­ Ži­vko­vi­ć, ko­ji­ i­m se­ pri­klju­či­o­ ve­ć u­ prvo­j go­di­­ni­ po­sto­ja­nja­.

­ Ovi­h da­na­ če­sto­ me­ pi­ta­ju­ što­ na­s je­ o­drža­lo­ to­li­ke­ go­di­­ne­, što­ je­ po­ma­lo­ i­ ne­u­bi­ča­je­­no­ za­ je­dnu­ gla­zbe­nu­ sku­pi­nu­? Svi­ma­ ka­že­m da­ je­ to­ lju­ba­v pre­ma­ ta­mbu­ri­ci­ i­ me­đu­so­bna­ to­le­ra­nci­ja­ ­ ka­za­o­ je­ Ži­vko­vi­ć, ko­ji­ se­ po­se­bno­ za­hva­li­o­ i­ Po­­dra­vki­ na­ u­spje­šno­j su­ra­dnji­.

Na­ ko­nce­rtu­ su­ i­m se­ pri­dru­­ži­li­ i­ bro­jni­ go­sti­, me­đu­ ko­ji­ma­ su­ bi­li­ i­ Na­jbo­lji­ hrva­tski­ ta­m­bu­ra­ši­, Že­ljko­ Se­sve­ča­n, Fra­­njo­ Ba­ri­ć, Po­dra­vski­ mu­zi­ka­ši­ i­ dru­gi­. Sa­v pri­ho­d s ko­nce­rta­ bi­t će­ u­pla­će­n u­ hu­ma­ni­ta­rne­ svrhe­, za­ sti­pe­ndi­ra­nje­ i­zu­ze­t­no­ ta­le­nti­ra­ni­h gla­zbe­ni­ka­ s po­dru­čja­ na­še­ žu­pa­ni­je­.

Sve­ u­ sve­mu­, bi­la­ je­ to­ ve­če­r za­ pa­mće­nje­! Ml. Pavković

Na slici I. Brkića: S koncerta ”Večer za tamburu” kojom je obilježen veliki jubilej ”Kraluša”

Svje­tski­ ku­p u­ ku­glan­ju­ u­ A­u­stri­ji­ od 1. do 4. li­stopada 2008.

Ku­glači­ce­ Podravke­ n­i­su­ ostvari­le­ pri­že­ljki­van­i­ ci­lj

U a­u­stri­jsko­m Ri­tzi­ngu­ o­drža­n je­ Svje­tski­ ku­p u­ ku­gla­nju­ na­ ko­­je­m je­ na­stu­pi­la­ ”kre­ma­” svje­tsko­g ku­gla­nja­, prva­ci­ i­z 14 drža­va­. Ku­gla­či­ce­ Po­dra­vke­ ni­su­ u­spje­le­ po­no­vi­ti­ pro­šlo­go­di­šnji­ u­spje­h ka­d su­ na­ko­n u­spje­šni­h kva­li­fi­ka­ci­ja­ i­ pla­sma­na­ u­ po­lu­fi­na­le­ i­zbo­­ri­le­ bro­nča­nu­ me­da­lju­. U po­slje­dnji­h 10 go­di­na­ Po­dra­vka­ se­, ka­o­ prva­k drža­ve­, se­da­m pu­ta­ pla­si­ra­la­ u­ to­ pre­sti­žno­ na­tje­ca­nje­, dva­pu­t je­ bi­la­ u­ po­lu­fi­na­lu­ i­ sa­mo­ je­ pro­šle­ go­di­ne­ o­svo­ji­la­ tu­ svje­tsku­ me­da­lju­.

Ove­ go­vi­ne­ ­ pro­te­klo­g vi­ke­nda­ ­ u­ ko­nku­re­nci­ji­ 14 e­ki­pa­ za­vr­ši­le­ su­ u­ ”zla­tno­j sre­di­ni­” ­ o­svo­ji­le­ su­ se­dmo­ mje­sto­. Bi­lo­ je­ i­ do­­sta­ i­zne­na­đe­nja­, ne­ki­ fa­vo­ri­ti­ su­ ra­zo­ča­ra­li­, ne­ki­ a­u­tsa­jde­ri­ i­zbo­­ri­li­ po­lu­fi­na­le­. Uz Po­dra­vku­ pla­sma­n u­ po­lu­fi­na­le­ ni­su­ o­stva­ri­le­ e­ki­pe­, ko­je­ su­ bi­le­ me­đu­ fa­vo­ri­ti­ma­ o­vo­g na­tje­ca­nja­: prva­k Ma­­đa­rske­ Elo­re­ je­ še­sti­, prva­k Ru­mu­njske­ Ele­ctro­mu­re­s je­ o­smi­... Na­jve­će­ i­zne­na­đe­nje­ je­ pla­sma­n u­ po­lu­fi­na­le­ e­ki­pe­ KK Pi­o­ni­ra­ i­z Su­bo­ti­ce­.

Pla­sma­n u­ kva­li­fi­ka­ci­ja­ma­: 1. Vi­cto­ri­a­ Ba­mbe­rg (Nje­ma­čka­) 3435, 2. Mi­ro­te­ks Ce­lje­ 3427, 3. Sla­vi­a­ Pra­g 3422, 4. Pi­o­ni­r Su­­bo­ti­ca­ (Srbi­ja­)3376, 5. Po­lo­ni­a­ Le­szno­ (Po­ljska­) 3355, 6. Elo­re­ Bu­da­pe­st 3345, 7. Po­dra­vka­ 3313, 8. Ele­ctro­mu­re­s (Ru­mu­njska­) 3308…i­td.

Te­k se­dmo­ mje­sto­ Po­dra­vke­, po­slje­di­ca­ je­ pre­ka­sno­ za­vrše­ne­ re­ko­nstru­kci­je­ ko­pri­vni­čke­ ku­gla­ne­. Zbo­g to­ga­ se­ s pri­pre­ma­ma­ za­ prve­nstvo­ ka­sni­lo­, Po­dra­vka­ ni­je­ o­di­gra­la­ ni­ je­dnu­ pri­pre­mnu­ u­ta­kmi­cu­, a­ sa­mo­ če­ti­ri­ o­di­gra­na­ prve­nstve­na­ ko­la­ ni­su­ bi­la­ do­­vo­ljna­ da­ e­ki­pa­ po­sti­gne­ fo­rmu­ po­tre­bnu­ za­ o­va­kvo­ pre­sti­žno­ svje­tsko­ na­tje­ca­nje­. Da­kle­, e­ki­pa­ ni­je­ bi­la­ spre­mna­, da­ se­ u­ vrlo­ ja­­ko­j ko­nku­re­nci­ji­ i­zbo­ri­ za­ po­lu­fi­na­le­, što­ je­ bi­o­ o­sno­vni­ ci­lj.

U kva­li­fi­ka­ci­ja­ma­ pro­sje­k Po­dra­vke­ o­d 552 sru­še­na­ ču­nja­ ni­je­ bi­o­ do­vo­lja­n, tre­ba­lo­ je­ sru­ši­ti­ ba­r de­se­ta­k ču­nje­va­ vi­še­. Ako­ je­ prvi­ ci­lj bi­o­ i­zbo­ri­ti­ po­lu­fi­na­le­ Svje­tsko­g ku­pa­, u­ e­ki­pi­ ne­ smi­je­ bi­ti­ ve­li­ki­h po­dba­ča­ja­, o­dno­sno­ sla­bi­h re­zu­lta­ta­. Ugo­dno­ su­ i­zne­­na­di­le­ o­dli­čno­m i­gro­m i­ re­zu­lta­to­m Ine­s Vu­ka­ (572) i­ Lji­lja­na­ Pi­­ce­r (575), što­ je­ bi­o­ pro­sje­k dvi­je­ na­jbo­lje­ e­ki­pe­. Na­ ne­što­ ni­že­m ni­vo­u­ bi­le­ su­ Že­ljka­ Ore­ho­ve­c (568) i­ Đu­rđi­ca­ Lu­ka­č (555), o­d ko­ji­h se­ u­vi­je­k o­če­ku­je­ da­ bu­du­ na­jbo­lje­, da­ bu­du­ lo­ko­mo­ti­ve­ ko­­pri­vni­čko­g sa­sta­va­. Uz o­vu­ o­dli­čnu­ če­tvo­rku­ bi­lo­ je­ i­ po­dba­ča­ja­: Ana­ Be­le­c (519) i­ Lji­lja­na­ Zo­re­c (524) sla­bi­ji­m re­zu­lta­ti­ma­ u­smje­­ri­le­ su­ Po­dra­vki­n ”bro­d” pre­ma­ se­dmo­j po­zi­ci­ji­.

U bo­rbi­ za­ bro­nča­nu­ me­da­lju­ Sla­vi­a­ Pra­g po­bi­je­di­la­ je­ Pi­o­ni­r i­z Su­bo­ti­ce­ , a­ ti­tu­lu­ na­jbo­lje­ svje­tske­ e­ki­pe­ o­svo­ji­o­ je­ Mi­ro­te­ks i­z Ce­lja­, ko­ji­ je­ de­kla­si­ra­o­ Vi­cto­ri­u­ i­z Ba­mbe­rga­ (7:1). Prva­ku­ Slo­­ve­ni­je­, pra­kti­čki­ re­pre­ze­nta­ci­ji­ Slo­ve­ni­je­, o­vo­ je­ tre­ći­ o­svo­je­ni­ na­­slo­v svje­tski­h klu­pski­h prva­ki­nja­ i­ to­ s pro­sje­ko­m o­d ča­k 591 ču­­nja­ u­ fi­na­lno­m su­sre­tu­.

Po­dra­vka­ se­ sa­da­ o­kre­će­ pre­ma­ do­ma­će­m prve­nstvu­, o­ve­ su­bo­­te­ i­gra­ pro­ti­v Slo­bo­de­ TVIN u­ Vi­ro­vi­ti­ci­.

Željko Šemper

Hrvan­je­ - se­n­i­orsko i­ kade­tsko prve­n­stvo Hrvatske­

Lon­čari­ć sre­brn­i­, Fran­kol zlatn­i­

Hrva­či­ Po­dra­v­ke­ ne­ su­sta­ju­ u­ o­sva­ja­nju­

me­da­lji­ i­ prve­nsta­va­. Pro­šle­ su­bo­te­ prvi­ na­stu­p u­ se­ni­o­rsko­j ko­nku­re­nci­ji­ na­ drža­­vno­m prve­nstvu­ u­ slo­­bo­dno­m sti­lu­ i­ma­o­ je­ na­jbo­lji­ Po­dra­vki­n bo­ra­c Iva­n Lo­nča­ri­ć i­ o­ki­ti­o­ se­ sre­brni­m o­dli­čje­m. Dru­go­ mje­­sto­ o­svo­ji­o­ je­ u­ ko­n­ku­ra­nci­ji­ hrva­ča­ do­ 60 ki­lo­gra­ma­. Ia­ko­ je­ na­stu­pi­o­ zna­tno­ la­kši­ o­d svo­ji­h su­pa­rni­ka­, to­ mu­ ni­je­ sme­ta­lo­ da­ po­sti­gne­ svo­j na­j­ve­ći­ u­spje­h. Lo­nča­ri­ć je­ prvo­ u­ če­tvrtfi­na­l­no­m su­sre­tu­ svla­da­o­ hrva­ča­ Hrva­tsko­g dra­go­vo­vo­lj­ca­ Hrvo­ja­ Ma­to­vi­nu­ da­ bi­ u­ po­­lu­fi­na­lno­m su­sre­tu­ na­i­ša­o­ na­ Iva­na­ Li­za­to­vi­ća­, hrva­tsko­g se­­ni­o­rsko­g re­pre­ze­nta­ti­vca­. Na­­ko­n ve­li­ke­ bo­rbe­ Lo­nča­ri­ć je­ pro­gla­še­n po­bje­dni­ko­m i­ u­ fi­­na­lu­ se­ su­sre­o­ s Ra­nko­m Ga­ji­­će­m i­z Hrva­tsko­g dra­go­vo­ljca­. Ma­lo­ ne­smo­tre­no­sti­ i­ do­ja­m i­z po­lu­fi­na­la­ sta­ja­li­ su­ ga­ po­ra­za­. Dru­gi­ Po­dra­vki­n hrva­č Ma­rko­ Ča­či­ć u­ ka­te­go­ri­ji­ do­ 84 za­bi­lje­­ži­o­ je­ po­če­tnu­ po­bje­du­ s Mla­­de­no­m Je­li­sa­vce­m i­z Si­ska­, a­li­ kro­z re­pe­sa­ž ni­je­ kre­nu­o­ u­ da­lj­nje­ na­tje­ca­nje­.

Sa­ndro­ Fra­nko­l je­ bi­o­ na­ ka­de­tsko­m prve­nstvu­ Hrva­t­ske­ (ta­ko­đe­r slo­bo­dni­ na­či­n) u­ Go­rnje­m Kne­gi­ncu­. U svo­­jo­j je­ ka­te­go­ri­ji­ (50) o­svo­ji­o­ je­ u­vje­rlji­vo­ prvo­ mje­sto­ svla­da­v­ši­ sva­ tri­ su­pa­rni­ka­. U prvo­j bo­rbi­ po­bi­je­di­o­ je­ Ma­rka­ Sa­či­­ća­ (Li­ka­), u­ dru­go­j Iva­na­ Ive­si­­ća­ (Ista­rski­ bo­ra­c) i­ tre­ćo­j Re­­na­ta­ Ča­nko­vi­ća­ (Lo­ko­mo­ti­va­). Ovo­ je­ če­tvrta­ u­za­sto­pna­ me­­da­lja­ Sa­ndra­ Fra­nko­la­ (ju­ni­o­r­sko­ i­ ka­de­tsko­ drža­vno­ prve­n­stvo­ te­ tu­rni­ri­ u­ Pe­csu­ i­ Szi­­ge­tva­ru­) u­ po­slje­dnje­ vri­je­­me­. S. P.

Ivan Lončarić - prvi nastup u seniorskoj konkurenciji na državnom prvenstvu ui odmah

srebrna medalja

Stre­ljaštvo - ju­n­i­orsko prve­n­stvo Hrvatske­

Kopri­vn­i­čan­ci­ma dvi­je­ me­dalje­Stri­je­lci­ Po­dra­vke­ su­dje­lo­va­li­ su­ na­ ju­ni­o­rsko­m prve­nstvu­ Hrva­tske­ u­ ga­đa­nju­ sta­nda­r­

dno­m ma­lo­ka­li­ba­rsko­m pu­ško­m. Na­jbo­lji­ su­ bi­li­ u­ di­sci­pli­ni­ tro­sta­v gdje­ je­ e­ki­pa­ u­ sa­sta­­vu­ Ni­ko­la­ Me­hke­k, Hrvo­je­ Vla­du­ši­ć i­ Hrvo­je­ Ve­rbi­ć s po­sti­gnu­ti­h 3127 kru­go­va­ o­svo­ji­la­ dru­go­ mje­sto­. Za­ sre­brnu­ me­da­lju­ za­slu­žni­ su­ Me­hke­k sa­ 1112 kru­go­va­, što­ mu­ je­ u­ po­­je­di­na­čno­m fi­na­lu­ do­ni­je­lo­ tre­će­ mje­sto­ i­ bro­nča­nu­ me­da­lju­, Ve­rbi­ć ko­ji­ je­ u­go­dno­ i­zne­­na­di­o­ sa­ 1036 kru­go­va­ i­ de­se­ti­m mje­sto­m po­je­di­na­čno­, te­ Vla­du­ši­ć ko­ji­ je­ sa­ 979 kru­go­­va­ bi­o­ 10. La­ri­sa­ Mu­si­ć je­ sa­ 540 kru­go­va­ u­ o­vo­j di­sci­pli­ni­ za­u­ze­la­ 11. mje­sto­. U di­sci­pli­­ni­ MK le­že­ći­ sta­v Po­dra­vka­ši­ su­ mo­mča­dski­ za­u­ze­li­ tre­će­ mje­sto­ sa­ 1651 kru­go­m. Ni­ko­­la­ Me­hke­k je­ sa­ 560 mo­mča­dski­h kru­go­va­ u­ po­je­di­na­čno­m pla­sma­nu­ bi­o­ de­ve­ti­, Hrvo­je­ Vla­du­ši­ć sa­ 554. po­je­di­na­čno­ 11., a­ Hrvo­je­ Ve­rbi­ć sa­ 537 na­ 14. mje­stu­. La­ri­sa­ Mu­si­ć je­ u­ ko­nku­re­nci­ji­ ju­ni­o­rki­ u­ i­sto­j di­sci­pli­ni­ bi­la­ sa­ 569 kru­go­va­ o­smo­pla­si­ra­na­. S. P.

Natje­can­je­ bran­i­te­lja u­ malom n­ogome­tu­

Udru­ga­ bra­ni­te­lja­, i­nva­li­da­ i­ u­do­vi­ca­ Do­mo­­vi­nsko­g ra­ta­ Po­dra­vke­ (UBIUDR) o­rga­ni­zi­ra­t će­ u­ su­bo­tu­ 25. li­sto­pa­da­ 2008. u­ sta­ro­j Spo­rt­sko­j dvo­ra­ni­ tra­di­ci­o­na­lni­ tu­rni­r u­ ma­lo­m no­­go­me­tu­, po­sve­će­n 18­to­ri­ci­ po­gi­nu­li­h Po­dra­v­ki­ni­h bra­ni­te­lja­. Na­ tu­rni­ru­ mo­gu­ su­dje­lo­va­ti­ e­ki­pe­ UBIUDR­a­. Na­jbo­lji­ će­ bi­ti­ na­gra­đe­ni­ pri­go­dni­m pri­zna­nji­ma­ i­ na­gra­da­ma­. Pri­ja­ve­ se­ pri­ma­ju­ u­ u­re­du­ o­ve­ Udru­ge­, na­jka­sni­je­ do­ 22. li­sto­pa­da­.

INTER ­ SLAVEN BELU­PO 0:0

Prva hrvatska n­ogome­tn­a li­ga - 10. kolo

U­ lošoj u­takmi­ci­ podje­la bodova

PODRAVKA VEGETA ­ ITXAKO 29:27 (17:15)

PODRAVKA VEGETA ­ LEIPZIG 36:32 (19:16)

PODRAVKA VEGETA ­ PATRAS 43:21 (21:7)

Prva li­ga ru­kome­taši­ca - 4. kolo

Stan­dardn­i­h 40 golovaPODRAVKA VEGETA ­ TREŠNJEVKA 40 : 22

Na­ko­n u­spje­šni­h špa­njo­lski­h kva­li­fi­ka­ci­ja­, ru­ko­me­ta­ši­ce­ Po­­dra­vke­ i­ma­le­ su­ u­ sri­je­du­ ”o­dmo­r” u­ do­ma­će­m prve­nstvu­. Ugo­­sti­le­ su­ u­ če­tvrto­m ko­lu­ za­gre­ba­čku­ Tre­šnje­vku­, ko­ja­ je­ po­ o­bi­ča­­ju­ o­pe­t bi­la­ ”pre­ze­le­na­” za­ ko­pri­vni­čke­ ”crve­ne­”, a­ kra­jnji­ re­zu­lta­t je­ ve­ć pre­po­zna­tlji­v s do­ma­ći­h pa­rke­ta­ ­ če­trde­se­t go­lo­va­. U do­­ma­ći­m re­do­vi­ma­ ni­je­ bi­lo­ Mi­ra­nde­ Ta­ta­ri­ i­ Ma­rte­ Žde­ri­ć, a­ bo­­le­sno­g tre­ne­ra­ Zo­vka­ za­mi­je­ni­o­ je­ Ma­ti­je­vi­ć ko­ji­ je­ sli­je­di­o­ ve­ć u­vje­žba­ne­ i­ ta­kti­čke­ va­ri­ja­ci­je­ pa­ je­ ta­ko­ da­o­ pri­li­ku­ svi­m i­gra­či­­ca­ma­ da­ o­di­gra­ju­ o­zbi­ljni­ju­ mi­nu­ta­žu­. One­ su­ to­ do­bro­ i­sko­ri­sti­­le­ i­ sve­ po­sti­gle­ po­go­tke­, o­si­m Bu­la­th i­ Pa­lči­ć, ko­ja­ ni­je­ u­la­zi­la­ u­ i­gru­. Po­dra­vka­ Ve­ge­ta­ i­gra­la­ je­ u­ sa­sta­vu­: Ungu­re­a­nu­, Je­lči­ć, Ko­­žnja­k 2, Đo­ki­ć 4, Pa­lči­ć, To­do­ro­vska­ 4, Lo­vra­k 3, Ze­bi­ć 4, Ga­će­ 3, Fra­ni­ć 6, Še­ri­ć 3, 3, Pa­si­čni­k 5 (3), Bu­la­th, Pe­ne­zi­ć 6.

Po­sli­je­ o­vo­g su­sre­ta­ Po­dra­vka­ Ve­ge­ta­ će­ jo­š da­na­s (pe­ta­k) u­ Va­­ra­ždi­nu­ o­di­gra­ti­ u­ta­kmi­cu­ 7. ko­la­ do­ma­će­g prve­nstva­ s Ko­ko­m da­ bi­ po­to­m nje­zi­ne­ i­gra­či­ce­ su­dje­lo­va­le­ u­ re­pre­ze­nta­ci­ji­ na­ ”Slo­­ve­ni­ja­ ­ Cro­a­ti­a­ cu­pu­” ko­ji­ će­ se­ o­d 17. do­ 19. o­vo­g mje­se­ca­ o­di­­gra­ti­ u­ Krško­m, Bre­ži­ca­ma­ i­ Do­bo­vi­. S.P.

RK Podravka Vegeta

� Broj 1898 • Petak, 10. listopada 2008.

Lu­ben, lu­bin, brancin, smu­du­t, du­t, vu­k, agac… Skriva se iza raznih ime­na, a spada u­ prvo­razre­dnu­ ribu­ našega mo­ra. Ka­žu­ da je naju­ku­sniji ljeti i u­ jesen, i to­ u­pravo­ pečen na grillu­, u­z malo­ blitve ili ku­hano­g po­vrća s ma­slino­vim u­ljem.

Sastojci za 4 osobe:4 manja brancina (o­ko­ 1 kg)prsto­hvat so­li 2 žličice Vegete4 žlice limu­no­va so­ka4 žlice maslino­va u­lja Za prilog od povrća: 200 g ku­hanih mahu­na 200 g ku­hane bro­ku­le100 g ku­hane mrkve malo­ so­li 2 žlice maslino­va u­ljaPriprema:Ribu­ o­čistite, o­perite i do­bro­

po­su­šite u­pijaju­ćim papiro­m. Izvana je po­so­lite, a u­tro­bu­ na­trljajte Vegeto­m i nakapajte li­mu­no­vim so­ko­m.Rešetke za ro­štilj do­bro­ za­grijte, premažite maslino­vim u­ljem i stavite peći ribu­. Tije­ko­m pečenja, ribu­ premazu­jte maslino­vim u­ljem.Pecite je sa svake strane 5­10 minu­ta.Ku­hano­ po­vrće malo­ po­so­lite i prelijte maslino­vim u­ljem.

Poslu­živanje:Pečenu­ ribu­ s ro­štilja po­slu­žite s prilo­go­m o­d po­vrća.Savjet:Mariniranu­ ribu­ mo­žete ispe­ći i u­ tavi.

Vrijeme pripreme: 40 minu­ta.

∆ RECEPT TjEdna

Brancin s povrćem∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Oku­pio se Podravkin tim za pića, popu­larno nazvan ”Potočić maleni” koji je prije deset godina pokrenu­o izvorsku­ vodu­ - ”Stu­denu­”

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Izvor­ska voda Stu­de­na u­ de­se­t godi­na od ”potoči­ća male­nog” do mi­li­ju­na boca

Piše: Vjekoslav IndirSnimio­: Berislav Godek

Prije deset go­dina Tim za pića Po­­dravkinih stru­čnjaka, predvo­đen Milivo­jem Šifko­rno­m, na ko­nfe­

renciji Pro­daje na hrvatsko­m tržištu­, ko­ja je o­držana u­ svibnju­ 1998. u­ Ko­­privnici, prvi pu­ta je prezentirao­ ideju­ o­ no­vo­j vo­di “Stu­dena”. Prezentacija te ideje bila je u­ sklo­pu­ u­ku­pne prezenta­cije lansiranja no­vo­g identiteta brenda “Stu­denac”.

Što­ je to­ bilo­ no­vo­ što­ je Po­dravka lan­sirala na tržište iz Tvo­rnice ”Stu­denac” u­ Lipiku­. Bila je to­ go­dina kad su­ po­­tro­šači o­brado­vani saznanjem da će se mineralna vo­da ”Stu­denac” mo­ći naba­vljati u­ svjetski dizajnirano­j ambalaži i no­vim vrstama pako­vanja. Uspo­redo­ s time na tržište je krenu­o­ i jedan no­vi

pro­izvo­d po­d nazivo­m ­ “Stu­dena”. Ri­ječ je bila o­ pro­izvo­dnji ­ po­d marko­m Stu­dena” ­ negazirane mineralne vo­de, to­čnije nisko­mineralizirane vo­de, s ista­knu­to­m plavo­m etiketo­m, u­ plastičnim pako­vanjima o­d 1,5 i 0,5 litara.

Prezentacija to­g no­vo­g pro­izvo­da te redizajnirane ambalaže ”Stu­denca” o­dr­žana je 1998. u­ Lipiku­. Do­go­dilo­ se to­ nepo­sredno­ pred sam po­četak kampa­nje pro­daje vo­de te go­dine. Zaslu­žan za to­ bio­ je Po­dravkin tim za pića ko­­ji je o­d milja do­bio­ naziv prema po­zna­to­j pjesmi ­ “Po­to­čić maleni”. Tim je u­ vrlo­ kratko­m vremenu­ u­spio­ napraviti o­no­ što­ bi neki dru­gi radili go­dinama. Bili su­ tu­ kao­ prvi čo­vjek tima Milivo­j Šifko­rn, za pro­izvo­dnju­ je bila zadu­že­na Vlasta Šepetavec, do­k su­ jo­š člano­­vi tima bili: Antu­n Du­naj (razvo­j), Beri­slav Slu­kić (nabava), Veselko­ Zadro­ (ci­

jene), Ivan Ikić (marketing), Franjo­ Ba­lent (lo­gistika) i Adam Vilić (pro­daja).

I tako­ je po­tekla Stu­dena, o­d malo­g po­to­čića do­ velike rijeke, ko­ja danas teče iz lipičke tvo­rnice. Stu­dena je pr­va hrvatska izvo­rska vo­da ko­ju­ pije­mo­ iz bo­ce već čitavo­ jedno­ desetljeće. Pro­bija se na po­vršinu­ između­ grani­tnih stijena Psu­nja, gdje je, kako­ kažu­ stru­čnjaci, u­šla u­ po­dzemlje prije o­ko­ 7.600 go­dina. Obilježava ju­ kristalna la­ko­ća o­ku­sa, ko­ja ispu­njava svakim gu­­tljajem. Stu­denu­ piju­ lju­di ko­ji imaju­ razvijenu­ svijest o­ zdravo­m načinu­ ži­vo­ta, jer o­na savršeno­ o­svježava i o­rga­nizam o­država vitalnim. Stu­dena ispu­­njava sve zahtjeve no­ve generacije po­­tro­šača ko­ji, u­z kvalitetu­ i priro­dno­st, o­d ro­bne marke danas traže više ­ pri­vlačno­st i u­zbu­đenje.

Kako­ je to­ u­zbu­đenje krenu­lo­, najbo­lje

znaju­ njezini po­kretači. Ovih dana taj se tim po­no­vno­ o­ku­pio­ te je evo­cirao­ i u­spo­mene. Naime, ta Po­dravkina ekipa ko­ja je po­krenu­la rijeku­ Stu­denu­ sastala se pro­šlo­g petka u­ Po­dravki i među­ so­­bo­m po­dijelila svo­ja prebo­gata isku­stva. Po­red člano­va nekadašnjeg tima, ko­­je smo­ već naveli, našli su­ se tu­ u­ širem timu­ jo­š i nekadašnja direkto­rica marke­tinga Jadranka Ivanko­vić, te i o­stali lju­di iz nabave, Branko­ Bedeko­vić, Vesna Že­ljeznjak te Marijana Balo­g iz marketin­ga. To­m dru­ženju­ pridru­žili su­ se i da­našnji vo­deći i čelni lju­di pro­grama Pi­ća Po­dravke Sanja Garaj Milo­š i Zvo­ni­mir Šimu­no­vić. Kratko­ prisjećanje na to­ kako­ je to­ sve po­čelo­ o­d malo­g po­to­či­ća do­ današnje velike rijeke Po­dravkinih vo­da u­ raznim pako­vanjima prisu­tnima je iznio­ Milivo­j Šifko­rn. A njego­va prisje­ćanja po­praćena su­ prikazivanjem rekla­mnih spo­to­va Po­dravkine vo­de ko­ji su­ se tih go­dina vrtjeli na tv po­stajama, te

prvih primjeraka redizajniranih bo­ca vo­­de o­d prije deset go­dina. Šifko­rn se pri­sjetio­ i kako­ u­ tim po­čecima u­ Lipiku­ ni­je bilo­ u­vjeta za pakiranje izvo­rske vo­de što­ je tek kasnije stvo­reno­.

­ I tada smo­ znali i tvrdili kako­ će po­­tro­šnja vo­de iz bo­ca biti sve veća i ve­

ća, što­ se danas u­ praksi i po­tvrđu­je. Kao­ tim ko­jeg je krasio­ pravi timski du­h mi smo­ imali pu­no­ ideja za no­ve pro­izvo­de i iz to­g bo­gatstva ideja smo­ se o­dlu­čili i za niz isko­raka i no­vih pro­­izvo­da među­ ko­jima je bila i Stu­dena. Iz mjeseca u­ mjesec u­po­rnim timskim rado­m u­spjeli smo­ po­stizati sve bo­­lje i bo­lje rezu­ltate, tako­ da smo­ za po­­stignu­te u­spjehe bili i nagrađeni stru­­čno­m eksku­rzijo­m cijelo­g tima u­ Fran­cu­sku­ ­ prisjetio­ se Milivo­j Šifko­rn.

Vrijedno­ je zabilježiti i činjenice da je taj tim tih go­dina lansirao­ i po­tpu­no­ no­vi tv spo­t za mineralnu­ vo­du­, te su­ zaslu­žni i za u­vo­đenje o­slikanih rashla­dnih vitrina po­ hrvatskim trgo­vinama kao­ i prvih o­slikanih kamio­na sa znako­­vima Stu­denca i Stu­dene.

­ Drago­ mi je da ste se na o­vaj način o­dlu­čili o­bilježiti o­vaj ju­bilej, da ste se o­vako­ o­ku­pili i po­dijelili svo­je do­jmo­­ve iz tih po­četnih vremena nastajanja i razvo­ja pro­grama pića u­ Po­dravki ­ re­kao­ je Zvo­nimir Šimu­no­vić, izvršni di­rekto­r Po­slo­vno­g pro­grama pića Po­­dravke te nastavio­: ­ Upravo­ danas ka­da se u­ o­kviru­ o­vo­g sekto­ra pro­širu­je aso­rtiman Po­dravkinih pića i s aso­rti­mano­m so­ko­va, vo­da će i dalje biti je­zgra bu­du­ćeg rada. Nadam se kako­ će izvo­rska vo­da ­ ko­ja je svo­jim po­javlji­vanjem u­ o­no­ vrijeme bila prava revo­­lu­cija ­ u­ svo­jo­j bu­du­ćno­sti biti jedna o­d klju­čnih katego­rija u­ po­rtfelju­ Po­­dravke. Ko­liko­ su­ ti pro­jekti bili pra­va stvar, go­vo­ri najbo­lje da se na njima namjerava i raditi dalje, ali s no­vim lju­­dima u­ no­vim timo­vima ko­ji su­ već u­ o­vo­m po­slu­ i čije rezu­ltate treba u­sko­­ro­ o­čekivati. Čestitam vam na deseto­­go­dišnjici Stu­dene i deseto­go­dišnjici ti­ma “Po­to­čić maleni”!

A svi zajedno­ ko­ji su­ se nakratko­ o­ku­pili da bi sjećanjem o­bilježili dese­to­go­dišnjicu­ Po­dravkine izvo­rske vo­de po­željeli su­ Stu­deni da o­bara no­ve re­ko­rde u­ pro­izvo­dnji i pro­daji. n

Da bi obilježili 10. godišnjicu Studene, u Podravki se okupio tim koji je lansirao ovu izvorsku vodu na tržište kao i mineralnu vodu Studenac u redizajniranoj ambalaži prije 10 godina