PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE 1043 ODLUKU

Godina XIX

Utorak, 8. decembra/prosinca 2015. godine

Broj/Број

94

Година XIX

Уторак, 8. децембра 2015. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1043 Na osnovu člana 13. stava (3) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 40/15), i člana 4. stava (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće rezerve od 17.06.2015. godine, broj 01-50-1-1463-8/15, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE REZERVE

Član 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu, u iznosu od 7.000,00 KM Hrvatskom katoličkom dobrotvornom društvu (HKDD), Sarajevo za projekat opremanja soba u Studentskom domu HKDD-a "Dr. Dragutin Dujmušić" u Sarajevu.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realiziranje ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Hrvatskog katoličkog dobrotvornog društva, Sarajevo.

Član 3. (Izvještaj o namjenskom utrošku sredstava)

Obavezuje se Hrvatsko katoličko dobrotvorno društvo, Sarajevo da dostavi izvještaj o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava.

Član 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 03-02-2-1557-62/15 20. novembra 2015. godine

SarajevoČlan Predsjedništva BiH Dr. Dragan Čović, s. r.

Temeljem članka 13. stavak (3) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 40/15), i članka 4. stavak (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće pričuve od 17.06.2015. godine, broj 01-50-1-1463-8/15, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi


TEKUĆE PRIČUVE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu, u iznosu od 7.000,00 KM Hrvatskom katoličkom dobrotvornom društvu (HKDD), Sarajevo za projekt opremanja soba u Studentskom domu HKDD-a "Dr. Dragutin Dujmušić" u Sarajevu.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realiziranje ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Hrvatskog katoličkog dobrotvornog društva, Sarajevo.

Broj 94 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 8. 12. 2015.

Članak 3. (Izvješće o namjenskom utrošku sredstava)

Obvezuje se Hrvatsko katoličko dobrotvorno društvo, Sarajevo da dostavi izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava.

Članak 4. (Stupanje na snagu)


Broj 03-02-2-1557-62/15 20. studenoga 2015. godine

Sarajevo Član Predsjedništva BiH Dr. Dragan Čović, v. r.

На основу члана 13. става (3) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину ("Службени гласник БиХ", број 40/15), и члана 4. става (1) и (2) Правилника о додјели средстава интервентне текуће резерве од 17.06.2015. године, број 01-50-1-1463-8/15, члан Предсједништва Босне и Херцеговине доноси

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину, у износу од 7.000,00 КМ Хрватском католичком добротворном друштву (ХКДД), Сарајево за пројекат опремања соба у Студентском дому ХКДД-а "Др Драгутин Дујмушић" у Сарајеву.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализовање ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Хрватског католичког добротворног друштва, Сарајево.

Члан 3. (Извјештај о намјенском утрошку средстава)

Обавезује се Хрватско католичко добротворно друштво, Сарајево да достави извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава.

Члан 4. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 03-02-2-1557-62/15 20. новембра 2015. године

Сарајево Члан Предсједништва БиХ Др Драган Човић, с. р.

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1044 Na osnovu člana 14. Zakona o Agenciji za pružanje usluga

u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 43/09), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 1. tačka a), člana 4. tačka a) i člana 6. stav (1) Odluke o kriterijima za utvrđivanje novčane

naknade za rad u upravnim odborima, nadzornim i drugim radnim tijelima u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/09 i 10/12) i člana 4. Odluke o imenovanju Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63/15 i 74/15), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici, održanoj 5. novembra 2015. godine, donijelo je

ODLUKU O VISINI NOVČANE NAKNADE ZA RAD ČLANOVA

VIJEĆA AGENCIJE ZA PRUŽANJE USLUGA U ZRAČNOJ PLOVIDBI BOSNE I HERCEGOVINE


Ovom Odlukom utvrđuje se visina novčane naknade za rad članova Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće Agencije), imenovanih Odlukom o imenovanju Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63/15 i 74/15) i naknada troškova službenog putovanja.

Član 2. (Visina novčane naknade)

(1) Novčana naknada za rad članova Vijeća Agencije isplaćuje se mjesečno kako slijedi: a) Besim Mehmedić, predsjedavajući 900,00 KM, b) Saša Marić, član 800,00 KM, c) Nenad Živković, član 800,00 KM, d) Ševkija Okerić, član 800,00 KM, e) Boro Milanović, član 800,00 KM, f) Darko Vučić, član 800,00 KM.

(2) Naknada troškova službenog putovanja imenovanih obračunava se u skladu sa Odlukom o visini dnevnica za službena putovanja zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/07, 6/12 i 42/12).

Član 3. (Osiguranje sredstava)

Naknada iz člana 2. ove Odluke isplaćuje se iz sredstava Budžeta Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine.

Član 4. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje važiti Odluka o visini novčane naknade za rad članova Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 72/10).


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se na članove Vijeća agencije, iz člana 2. stav (1) tač. a), b), c), d) i e) od 23.7. 2015. godine a na člana Vijeća Agencije, iz člana 2. stav (1) tačka f) od 8.9.2015. godine.

VM broj 186/15 5. novembra 2015. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

Na temelju članka 14. Zakona o Agenciji za pružanje

usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 43/09), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 1. točka a), članka 4.

Utorak, 8. 12. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 94 - Strana 3

točka a) i članka 6. stavak (1) Odluke o kriterijima za utvrđivanje novčane naknade za rad u upravnim odborima, nadzornim i drugim radnim tijelima u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/09 i 10/12) i članka 4. Odluke o imenovanju Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63/15 i 74/15), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici, održanoj 5. studenog 2015. godine, donijelo je

ODLUKU O VISINI NOVČANE NAKNADE ZA RAD ČLANOVA

VIJEĆA AGENCIJE ZA PRUŽANJE USLUGA U ZRAČNOJ PLOVIDBI BOSNE I HERCEGOVINE


Ovom Odlukom utvrđuje se visina novčane naknade za rad članova Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće Agencije), imenovanih Odlukom o imenovanju Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63/15 i 74/15) i naknada troškova službenog putovanja.

Članak 2. (Visina novčane naknade)

(1) Novčana naknada za rad članova Vijeća Agencije isplaćuje se mjesečno kako slijedi: a) Besim Mehmedić, predsjedatelj 900,00 KM, b) Saša Marić, član 800,00 KM, c) Nenad Živković, član 800,00 KM, d) Ševkija Okerić, član 800,00 KM, e) Boro Milanović, član 800,00 KM, f) Darko Vučić, član 800,00 KM.

(2) Naknada troškova službenog putovanja imenovanih obračunava se sukladno Odluci o visini dnevnica za službena putovanja zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/07, 6/12 i 42/12).

Članak 3. (Osiguranje sredstava)

Naknada iz članka 2. ove Odluke isplaćuje se iz sredstava Proračuna Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine.

Članak 4. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje važiti Odluka o visini novčane naknade za rad članova Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 72/10).


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se na članove Vijeća Agencije, iz članka 2. stavak (1) toč. a), b), c), d) i e) od 23.7. 2015. godine a na člana Vijeća Agencije, iz članka 2. stavak (1) točka f) od 8.9.2015. godine.

VM broj 186/15 5. studenoga 2015. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, v. r.

На основу члана 14. Закона о Агенцији за пружање

услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 43/09), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник

БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 1. тачка а), члана 4. тачка а) и члана 6. став (1) Одлуке о критеријумима за утврђивање новчане накнаде за рад у управним одборима, надзорним и другим радним органима у надлежности институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/09 и 10/12) и члана 4. Одлуке о именовању Савјета Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 63/15 и 74/15), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 30. сједници, одржаној 5. новембра 2015. године, донио је

ОДЛУКУ О ВИСИНИ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ЗА РАД ЧЛАНОВА САВЈЕТА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У

ВАЗДУШНОЈ ПЛОВИДБИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


Овом Одлуком утврђује се висина новчане накнаде за рад чланова Савјега Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине (даље у тексту: Савјет Агенције), именованих Одлуком о именовању Савјета Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 63/15 и 74/15) и накнада трошкова службеног путовања.

Члан 2. (Висина новчане накнаде)

(1) Новчана накнада за рад чланова Савјета Агенције исплаћује се мјесечно како слиједи: а) Бесим Мехмедић, предсједавајући 900,00 КМ, б) Саша Марић, члан 800,00 КМ, ц) Ненад Живковић, члан 800,00 КМ, д) Шевкија Окерић, члан 800,00 КМ, е) Боро Милановић, члан 800,00 КМ, ф) Дарко Вучић, члан 800,00 КМ.

(2) Накнада трошкова службеног путовања именованих обрачунава се у складу са Одлуком о висини дневница за службена путовања запослених у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 32/07, 6/12 и 42/12).

Члан 3. (Осигурање средстава)

Накнада из члана 2. ове Одлуке исплаћује се из средстава Буџета Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Престанак важења)

Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о висини новчане накнаде за рад чланова Савјета Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 72/10).


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се на чланове Савјета агенције, из члана 2. став (1) тач. а), б), ц), д) и е) од 23.7. 2015. године а за члана Савјета Агенције, из члана 2. став (1) тачка ф) од 8.9.2015. године.

СМ број 186/15 5. новембра 2015. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

1045 Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09,


42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (4) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 40/15) i Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava interventne tekuće rezerve broj: 01-02-2-4431-1/15 od 27.5.2015. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donosi


TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu u iznosu od 2.000,00 KM (slovima: dvijehiljade konvertibilnih maraka), Udruzi roditelja i građana za pomoć djeci s poteškoćama u učenju i učešću "Naša djeca", Kiseljak, u svrhu jednokratne finansijske podrške za organizaciju terapeutskog jahanja korisnika Udruge.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplata će se izvršiti na tekući račun Udruge roditelja i građana za pomoć djeci s poteškoćama u učenju i učešću "Naša djeca", Kiseljak, broj: 1610550033450094, kod Raiffeisen Bank d.d.

Član 3. (Izvještaj o namjenskom utrošku sredstava)

Obavezuje se Udruga roditelja i građana za pomoć djeci s poteškoćama u učenju i učešću "Naša djeca", Kiseljak, da dostavi izvještaj o namjenskom utrošku sredstava.



Broj 01-50-2-9259-2/15 24. novembra 2015. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavak (4) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj: 40/15), a u vezi s Odlukom o kriterijima za dodjelu sredstava interventne tekuće pričuve broj: 01-02-2-4431-1/15 od 27.5.2015. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donosi


TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM (slovima: dvijetisuće konvertibilnih maraka), Udruzi roditelja i građana za pomoć djeci s poteškoćama u učenju i učešću "Naša djeca", Kiseljak, u svrhu

jednokratne financijske potpore za organiziranje terapeutskog jahanja korisnika Udruge.

Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje)

Za realiziranje ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine, sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplata će se izvršiti na tekući račun Udruge roditelja i građana za pomoć djeci s poteškoćama u učenju i učešću "Naša djeca", Kiseljak, broj: 1610550033450094 kod Raiffeisen Bank d.d.

Članak 3. (Izviješće o namjenskom utrošku sredstava)

Obvezuje se Udruga roditelja i građana za pomoć djeci s poteškoćama u učenju i učešću "Naša djeca", Kiseljak, da dostavi izviješće o namjenskom utrošku sredstava.



Broj 01-50-2-9259-2/15 24. studenoga 2015. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (4) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину ("Службени гласник БиХ", број 40/15) и Одлуке о критеријима за додјелу средстава интервентне текуће резерве број: 01-02-2-4431-1/15 од 27.5.2015. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине доноси

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину у износу од 2.000,00 КМ (словима: двијехиљаде конвертибилних марака), Удрузи родитеља и грађана за помоћ дјеци с потешкоћама у учењу и учешћу "Наша дјеца", Кисељак, у сврху једнократне финансијске подршке за организацију терапеутског јахања корисника Удруге.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине сходно Закону о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплата ће се извршити на текући рачун Удруге родитеља и грађана за помоћ дјеци с потешкоћама у учењу и учешћу "Наша дјеца", Кисељак, број: 1610550033450094, код Raiffeisen Bank д.д.

Члан 3. (Извјештај о намјенском утрошку средстава)

Обавезује се Удруга родитеља и грађана за помоћ дјеци с потешкоћама у учењу и учешћу "Наша дјеца", Кисељак, да достави извјештај о намјенском утрошку средстава.



Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-9259-2/15 24. новембра 2015. године

Сарајево

Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

MINISTARSTVO VANJSKIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

1046 Na osnovu člana 2. i člana 11. tačka 2. Ugovora o saradnji

između Bosne i Hercegovine i Crne Gore o konzularnoj zaštiti i viznim pitanjima ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 3/15), člana 4. i člana 8. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12) i člana 16. i člana 61. stav (1) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), ministar vanjskih poslova donosi

ODLUKU O PRUŽANJU KONZULARNE ZAŠTITE

DRŽAVLJANIMA CRNE GORE I IZDAVANJU CRNOGORSKIH VIZA STRANIM DRŽAVLJANIMA U

AMBASADI BOSNE I HERCEGOVINE U AMANU (HAŠEMITSKA KRALJEVINA JORDAN)

Član 1. Ambasada Bosne i Hercegovine u Amanu će pružati usluge

konzularne zaštite državljanima Crne Gore koji borave ili su se zatekli na teritoriji Hašemitske Kraljevine Jordan, u skladu sa zaključenim Ugovorom o saradnji između Bosne i Hercegovine i Crne Gore o konzularnoj zaštiti i viznim pitanjima.

Član 2. Postupak izdavanja viza za putovanje u Crnu Goru (viza za

kratkoročni boravak tip "C") državljanima Hašemitske Kraljevine Jordan, kao i stranim državljanima koji legalno borave na teritoriji ove države, će provoditi Ambasada Bosne i Hercegovine u Amanu, uz odgovarajuću primjenu Pravilnika o izdavanju kratkoročne vize (viza "C") i aerodromske tranzitne vize (viza "A") u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine.

Član 3. (1) Zahtjevi stranaca iz člana 2. ove Odluke podnose se na

odgovarajućem obrascu zahtjeva za vizu Bosne i Hercegovine, a odluku će u saradnji sa Službom za poslove sa strancima Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine donositi Ambasada Bosne i Hercegovine u Amanu zajedno sa nadležnim organom Crne Gore - Ministarstvom vanjskih poslova i evropskih integracija Crne Gore - Centar za vize.

(2) Privremeno, do izrade odgovarajućih naljepnica viza Crne Gore, aplikantima kojima je odobrena viza u putnu ispravu će se unositi naljepnica vize Bosne i Hercegovine popunjena rukom, na kojoj će se utisnuti odgovarajući štambilj sa tekstom na engleskom jeziku "Valid for Montenegro Only", te koja će nakon toga biti potpisana i ovjerena pečatom Bosne i Hercegovine.

Član 4. Takse za pružanje konzularne zaštite državljanima Crne

Gore, kao i za izdavanje viza stranim državljanima za putovanje u Crnu Goru, će se naplaćivati u skladu sa tarifom propisanom unutrašnjim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine, u ime prihoda Budžeta Bosne i Hercegovine.

Član 5. Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine će

diplomatskim putem obavijestiti nadležne organe Crne Gore o ovoj Odluci.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Odluka se primjenjuje od 01. januara 2016. godine.

Broj 08/2-42-14-2-36165/15 13. novembra 2015. godine

SarajevoMinistar

Igor Crnadak, s. r.

Na temelju članka 2. i članka 11. točka 2. Ugovora o

suradnji između Bosne i Hercegovine i Crne Gore o konzularnoj zaštiti i viznim pitanjima ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 3/15), članka 4. i članka 8. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12) i članka 16. i članka 61. stavak (1) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), ministar vanjskih poslova donosi

ODLUKU O PRUŽANJU KONZULARNE ZAŠTITE

DRŽAVLJANIMA CRNE GORE I IZDAVANJU CRNOGORSKIH VIZA STRANIM DRŽAVLJANIMA U

VELEPOSLANSTVU BOSNE I HERCEGOVINE U AMANU (HAŠEMITSKA KRALJEVINA JORDAN)

Članak 1. Veleposlanstvo Bosne i Hercegovine u Amanu će pružati

usluge konzularne zaštite državljanima Crne Gore koji borave ili su se zatekli na teritoriji Hašemitske Kraljevine Jordan, sukladno zaključenim Ugovorom o suradnji između Bosne i Hercegovine i Crne Gore o konzularnoj zaštiti i viznim pitanjima.

Članak 2. Postupak izdavanja viza za putovanje u Crnu Goru (viza za

kratkoročni boravak tip "C") državljanima Hašemitske Kraljevine Jordan, kao i stranim državljanima koji zakonito prebivaju na teritoriji ove države, će provoditi Veleposlanstvo Bosne i Hercegovine u Amanu, uz odgovarajuću primjenu Pravilnika o izdavanju kratkoročne vize (viza "C") i aerodromske tranzitne vize (viza "A") u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine.

Članak 3. (1) Zahtjevi stranaca iz članka 2. ove Odluke podnose se na

odgovarajućem obrascu zahtjeva za vizu Bosne i Hercegovine, a odluku će u suradnji sa Službom za poslove sa strancima Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine donositi Veleposlanstvo Bosne i Hercegovine u Amanu zajedno sa nadležnim tijelom Crne Gore - Ministarstvom vanjskih poslova i europskih integracija Crne Gore - Centar za vize.

(2) Privremeno, do izrade odgovarajućih naljepnica viza Crne Gore, aplikantima kojima je odobrena viza u putnu ispravu će se unositi naljepnica vize Bosne i Hercegovine popunjena rukom, na kojoj će se utisnuti odgovarajući štambilj sa tekstom na engleskom jeziku "Valid for Montenegro Only", te koja će nakon toga biti potpisana i ovjerena pečatom Bosne i Hercegovine.

Članak 4. Pristojbe za pružanje konzularne zaštite državljanima Crne

Gore, kao i za izdavanje viza stranim državljanima za putovanje u Crnu Goru, će se naplaćivati u skladu sa tarifom propisanom unutarnjim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine, u ime prihoda Proračuna Bosne i Hercegovine.


Članak 5. Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine će

diplomatskim putem obavijestiti nadležna tijela Crne Gore o ovoj Odluci.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Odluka se primjenjuje od 01. siječnja 2016. godine.

Broj 08/2-42-14-2-36165/15 13. studenoga 2015. godine

Sarajevo Ministar

Igor Crnadak, v. r.

На основу члана 2. и члана 11. тачка 2. Уговора о

сарадњи између Босне и Херцеговине и Црне Горе о конзуларној заштити и визним питањима ("Службени гласник БиХ – Међународни уговори", број 3/15), члана 4. и члана 8. Закона о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12) и члана 16. и члана 61. став (1) Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 i 102/09), министар иностраних послова доноси

ОДЛУКУ О ПРУЖАЊУ КОНЗУЛАРНЕ ЗАШТИТЕ

ДРЖАВЉАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ И ИЗДАВАЊУ ЦРНОГОРСКИХ ВИЗА СТРАНИМ ДРЖАВЉАНИМА У АМБАСАДИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У АМАНУ

(ХАШЕМИТСКА КРАЉЕВИНА ЈОРДАН)

Члан 1. Амбасада Босне и Херцеговине у Аману ће пружати

услуге конзуларне заштите држављанима Црне Горе који бораве или су се затекли на територији Хашемитске Краљевине Јордан, у складу са закљученим Уговором о сарадњи између Босне и Херцеговине и Црне Горе о конзуларној заштити и визним питањима.

Члан 2. Поступак издавања виза за путовање у Црну Гору (виза

за краткорочни боравак тип "Ц") држављанима Хашемитске Краљевине Јордан, као и страним држављанима који легално бораве на територији ове државе, ће проводити Амбасада Босне и Херцеговине у Аману, уз одговарајућу примјену Правилника о издавању краткорочне визе (виза "Ц") и аеродромске транзитне визе (виза "А") у дипломатско-конзуларним представништвима Босне и Херцеговине.

Члан 3. (1) Захтјеви странаца из члана 2. ове Одлуке подносе се на

одговарајућем обрасцу захтјева за визу Босне и Херцеговине, а одлуку ће у сарадњи са Службом за послове са странцима Министарства сигурности Босне и Херцеговине доносити Амбасада Босне и Херцеговине у Аману заједно са надлежним органима Црне Горе - Министарством иностраних послова и европских интеграција Црне Горе - Центар за визе.

(2) Привремено, до израде одговарајућих наљепница виза Црне Горе, апликантима којима је одобрена виза у путну исправу ће се уносити наљепница визе Босне и Херцеговине попуњена руком, на којој ће се утиснути одговарајући штамбиљ са текстом на енглеском језику "Valid for Montenegro Only", те која ће након тога бити потписана и овјерена печатом Босне и Херцеговине.

Члан 4. Таксе за пружање конзуларне заштите држављанима

Црне Горе, као и за издавање виза страним држављанима за путовање у Црну Гору, ће се наплаћивати у складу са

тарифом прописаном унутрашњим законодавством Босне и Херцеговине, у име прихода Буџета Босне и Херцеговине.

Члан 5. Министарство иностраних послова Босне и Херцего-

вине ће дипломатским путем обавијестити надлежне органе Црне Горе о овој Одлуци.

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објавит ће се у "Службеном гласнику БиХ".

Одлука се примјењује од 01. јануара 2016. године.

Број 08/2-42-14-2-36165/15 13. новембра 2015. године

СарајевоМинистар

Игор Црнадак, с. р.

BOSNA I HERCEGOVINA UPRAVA ZA INDIREKTNO OPOREZIVANJE

1047 Na osnovu člana 317. stav 2. Odluke o provedbenim

propisima Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63a/04, 60/06 i 57/08) i člana 14. stav 3. Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13), Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje na 5. sjednici, održanoj 24.11.2014. godine, donio je

ODLUKU O VISINI STOPE KOMPENZATORNE KAMATE ZA

PERIOD OD 01. JANUARA 2016. GODINE DO 30. JUNA 2016. GODINE

Član 1. Ovom odlukom utvrđuje se visina stope kompenzatorne

kamate za period od 01. januara 2016. godine do 30. juna 2016. godine.

Član 2. Visina stope kompenzatorne kamate za period iz člana 1.

ove odluke iznosi 12 %.

Član 3. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 01. januara 2016. godine.

Broj UO 2411/9/15 24. novembra 2015. godine

PredsjednikUpravnog odbora


Temeljem članka 317. stavak 2. Odluke o provedbenim

propisima Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63a/04, 60/06 i 57/08) i članka 14. stavak 3. Zakona o sustavu neizravnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13), Upravni odbor Uprave za neizravno oporezivanje na 5. sjednici, održanoj 24.11.2015. godine, donio je

ODLUKU O VISINI STOPE KOMPENZATORNE KAMATE ZA

RAZDOBLJE OD 01. SIJEČNJA 2016. GODINE DO 30. LIPNJA 2016. GODINE

Članak 1. Ovom odlukom utvrđuje se visina stope kompenzatorne

kamate za razdoblje od 01. siječnja 2016. godine do 30. lipnja 2016. godine.


Članak 2. Visina stope kompenzatorne kamate za razdoblje iz članka

1. ove odluke iznosi 12 %.

Članak 3. Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 01. siječnja 2016. godine.

Broj UO 2411/9/15 24. studenoga 2015. godine

PredsjedateljUpravnog odbora


На основу члана 317. став 2. Одлуке о проведбеним

прописима Закона о царинској политици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 63а/04, 60/06 и 57/08) и члана 14. став 3. Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 и 32/13), Управни одбор Управе за индиректно опорезивање на 5. сједници, одржаној 24.11.2015. године, донио је

ОДЛУКУ О ВИСИНИ СТОПЕ КОМПЕНЗАТОРНЕ КАМАТЕ ЗА ПЕРПОД ОД 01. ЈАНУАРА 2016. ГОДИНЕ ДО 30. ЈУНА

2016. ГОДИНЕ

Члан 1. Овом одлуком утврђује се висина стопе компензаторне

камате за период од 01. јануара 2016. године до 30. јуна 2016. године.

Члан 2. Висина стопе компензаторне камате за период из члана

1. ове одлуке износи 12 %.

Члан 3. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од 01. јануара 2016. године.

Број УО 2411/9/15 24. новембра 2015. године

ПредсједникУправног одбора

Вјекослав Беванда, с. р.

1048 Na osnovu člana 14. stav 1. alineja vii) Zakona o sistemu

indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13), a u vezi sa članom 60. Pravilnika o primjeni Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 50/09, 80/11, 48/12 i 74/14), Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje, po prijedlozima Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, na 5. sjednici održanoj 24.11.2015. godine, donio je

ODLUKU O KOLIČINAMA DIZEL-GORIVA NA KOJE SE NE

PLAĆA PUTARINA ZA 2016. GODINU

I Ovom odlukom utvrđuju se količine dizel-goriva koje se

koristi za potrebe rudnika, termoelektrana i željeznica na koje se ne plaća putarina za 2016. godinu (u daljnjem tekstu: oslobađanje).

II Korisnici oslobađanja iz tačke I ove odluke su slijedeći

subjekti:

a) U Federaciji Bosne i Hercegovine:

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI 29.178.9661.1. ZD Rudnici "Kreka" d.o.o. Tuzla 2.598.9661.2. ZD Rudnik mrkog uglja "Đurđevik" d.o.o. Đurđevik 4. 310.0001.3. ZD Rudnik mrkog uglja "Kakanj" d.o.o. Kakanj 5.500.0001.4. ZD Rudnik mrkog ugljena "Zenica" d.o.o. Zenica 280.0001.5. ZD Rudnik mrkog uglja "Breza" d.o.o. Breza 820.0001.6. ZD Rudnik mrkog uglja "Abid Lolić" d.o.o. Travnik - Bila 150.0001.7. ZD Rudnik uglja "Gračanica" d.o.o. Gornji Vakuf - Uskoplje 625.0001.8. Rudnici mrkog uglja "Banovići" d.d. Banovići 14.400.0001.9. Rudnici boksita d.o.o. Široki Brijeg 120.0001.10. "Rudnici boksita" d.o.o. Posušje 300.0001.11. "Rudnici boksita Jajce" d.o.o. Jajce 75.000

2. Željeznice 3.428.3912.1. Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine 3.428.391

Rudnici i Željeznice Federacije BiH u ukupnoj količini za

2016. godinu od 32.607.357 litara.

b) U Republici Srpskoj

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI I TERMOELEKTRANE 40.613.303

1.1. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Gacko" a.d. Gacko

9.246.000

1.2. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Ugljevik" a.d. Ugljevik

9.777.653

1.3. AD "Boksit" a.d. Milići 3.336.2001.4. "EFT Rudnik i Termoelektrana Stanari" d.o.o. Stanari 7.200.0001.5. "ArcelorMittal Prijedor" d.o.o. Prijedor 7.364.9001.6. "Novi rudnik mrkog uglja Miljevina" 1.200.0001.7. Rudnik boksita "SREBRENICA" a.d. Srebrenica 1.372.0001.8. "TEREX KOP" d.o.o. Ugljevik 1.079.5501.9. "Rudnik boksita" d.o.o. Mrkonjić Grad 37.000

2. Željeznice 1.850.0002.1. Željeznice RS a.d. Doboj 1.850.000

Rudnici, Termoelektrane i Željeznice Republike Srpske u

ukupnoj količini za 2016. godinu od 42.463.303 litara.

III Za realizaciju ove odluke zadužuje se Uprava za indirektno

oporezivanje. Uprava za indirektno oporezivanje jednom u tri mjeseca

podnijet će Upravnom odboru Izvještaj o realizaciji ove odluke.

IV Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od januara 2016. godine.

Odluka će biti objavljena i u službenim glasilima entiteta.


Banja LukaPredsjedavajući UO UIO Vjekoslav Bevanda, s. r.

Temeljem članka 14. stavak 1. alineja vii) Zakona o sustavu neizravnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13), a u svezi sa člankom 60. Pravilnika o primjeni Zakona o trošarinama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" br. 50/09, 80/11, 48/12 i 74/14), Upravni odbor Uprave za neizravno oporezivanje, po prijedlozima Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, na 5. sjednici održanoj 24.11.2015. godine, donio je


ODLUKU O KOLIČINAMA DIZEL-GORIVA NA KOJE SE NE

PLAĆA CESTARINA ZA 2016. GODINU

I Ovom odlukom utvrđuju se količine dizel-goriva koje se

koristi za potrebe rudnika, termoelektrana i željeznica na koje se ne plaća cestarina za 2016. godinu (u daljnjem tekstu: oslobađanje).

II Korisnici oslobađanja iz točke I ove odluke su slijedeći

subjekti:

a) U Federaciji Bosne i Hercegovine:

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI 29.178.9661.1. ZD Rudnici "Kreka" d.o.o. Tuzla 2.598.9661.2. ZD Rudnik mrkog uglja "Đurđevik" d.o.o. Đurđevik 4.310.0001.3. ZD Rudnik mrkog uglja "Kakanj" d.o.o. Kakanj 5.500.0001.4. ZD Rudnik mrkog ugljena "Zenica" d.o.o. Zenica 280.0001.5. Rudnik mrkog uglja "Breza" d.o.o. Breza 820.0001.6. ZD Rudnik mrkog uglja "Abid Lolić" d.o.o. Travnik - Bila 150.0001.7. ZD Rudnik uglja "Gračanica" d.o.o. Gornji Vakuf -

Uskoplje 625.000

1.8. Rudnici mrkog uglja "Banovići" d.d. Banovići 14.400.0001.9. Rudnici boksita d.o.o. Široki Brijeg 120.0001.10. "Rudnici boksita" d.o.o. Posušje 300.0001.11. "Rudnici boksita Jajce" d.o.o. Jajce 75.000

2. Željeznice 3.428.3912.1. Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine 3.428.391

Rudnici i Željeznice Federacije BiH u ukupnoj količini za

2015. godinu od 32.607.357 litara.

b) U Republici Srpskoj

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI I TERMOELEKTRANE 40.613.3031.1. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Gacko" a.d.

Gacko 9.246.000

1.2. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Ugljevik" a.d.Ugljevik

9.777.653

1.3. AD "Boksit" a.d. Milići 3.336.2001.4. "EFT Rudnik i Termoelektrana Stanari" d.o.o. Stanari 7.200.0001.5. "ArcelorMittal Prijedor" d.o.o. Prijedor 7.364.9001.6. "Novi rudnik mrkog uglja Miljevina" 1.200.0001.7. Rudnik boksita "SREBRENICA" a.d. Srebrenica 1.372.0001.8. "TEREX KOP" d.o.o. Ugljevik 1.079.5501.9. "Rudnik boksita" d.o.o. Mrkonjić Grad 37.000

2. Željeznice 1.850.0002.1. Željeznice RS a.d. Doboj 1.850.000

Rudnici, Termoelektrane i Željeznice Republike Srpske u

ukupnoj količini za 2016. godinu od 42.463.303 litara.

III Za realizaciju ove odluke zadužuje se Uprava za neizravno

oporezivanje. Uprava za neizravno oporezivanje jednom u tri mjeseca

podnijet će Upravnom odboru Izvješće o realizaciji ove odluke.

IV Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od siječnja 2016. godine.

Odluka će biti objavljena i u službenim glasilima entiteta.


Banja Luka Predsjedatelj UO UNO


На основу члана 14. став 1. алинеја vii) Закона о

систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 и 32/13), а у вези са чланом 60. Правилника о примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 50/09, 80/11, 48/12 и 74/14), Управни одбор Управе за индиректно опорезивање, по приједлозима Влада Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, на 5. сједници одржаној 24.11.2015. године, донио је

ОДЛУКУ О КОЛИЧИНАМА ДИЗЕЛ - ГОРИВА НА КОЈЕ СЕ НЕ

ПЛАЋА ПУТАРИНА ЗА 2016. ГОДИНУ

I Овом одлуком утврђују се количине дизел-горива које

се користи за потребе рудника, термоелектрана и жељезница на које се не плаћа путарина за 2016. годину (у даљњем тексту: ослобађање).

II Корисници ослобађања из тачке I ове одлуке су

слиједећи субјекти:

а) У Федерацији Босне и Херцеговине:

Количина (Литара/годишње) 1. РУДНИЦИ 29.178.9661.1. ЗД Рудници "Крека" д.о.о. Тузла 2.598.9661.2. ЗД Рудник мрког угља "Ђурђевик" д.о.о. Ћурђевик 4. 310.0001.3. ЗД Рудник мрког угља "Какањ" д.о.о. Какањ 5.500.0001.4. ЗД Рудник мрког угљена "Зеница" д.о.о. Зеница 280.0001.5. ЗД Рудник мрког угља "Бреза" д.о.о. Бреза 820.0001.6. ЗД Рудник мрког угља "Абид Лолић" д.о.о. Травник-

Била 150.000

1.7. ЗД Рудник угља "Грачаница" д.о.о. Горњи Вакуф-Ускопље

625.000

1.8. Рудници мрког угља "Бановићи" д.д. Бановићи 14.400.0001.9. Рудници боксита д.о.о. Широки Бријег 120.0001.10. "Рудници боксита" д.о.о. Посушје 300.0001.11. "Рудници боксита Јајце" д.о.о. Јајце 75.000

2. Жељезнице 3.428.3912.1. Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине 3.428.391

Рудници и Жељезнице Федерације БиХ у укупној

количини за 2016. годину од 32.607.357 литара.

b) У Републици Српскоj Количина (Литара/годишње)

1. РУДНИЦИ И ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ 40.613.303

1.1. МХ "ЕРС" ЗП "Рудник и Термоелектрана Гацко" а.д. Гацко

9.246.000

1.2. МХ "ЕРС" ЗП "Рудник и Термоелектрана Угљевик" а.д. Угљевик

9.777.653

1.3. АД "Боксит" а.д. Милићи 3.336.200

1.4. "ЕФТ Рудник и Термоелектрана Станари" д.о.о. Станари

7.200.000

1.5. "АрцелорМиттал Приједор" д.о.о. Приједор 7.364.9001.6. "Нови рудник мрког угља Миљевина" 1.200.0001.7. Рудник боксита "СРЕБРЕНИЦА" а.д. Сребреница 1.372.0001.8. "ТЕРЕХ КОП" д.о.о. Угљевик 1.079.5501.9. "Рудник боксита" д.о.о. Мркоњић Град 37.000

2. ЖЕЉЕЗНИЦЕ 1.850.0002.1. Жељезнице РС а.д. Добој 1.850.000

Рудници, Термоелектране и Жељезнице Републике

Српске у укупној количини за 2016. годину од 42.463.303 литара.


III За реализацију ове одлуке задужује се Управа за

индиректно опорезивање. Управа за индиректно опорезивање једном у три

мјесеца поднијеће Управном одбору Извјештај о реализацији ове одлуке.

IV Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од јануара 2016. године.

Одлука ће бити објављена и у службеним гласилима ентитета.


Бања Лука Предсједавајући УО УИО Вјекослав Беванда, с. р.

1049 Na osnovu člana 14. Zakona o sistemu indirektnog

oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13) i člana 21a. stav (2), 21h. stav (5) i 21d. stav (2) Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09, 49/14 i 60/14), Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje, na 5. sjednici održanoj 24.11.2015. godine, donio je

ODLUKU O UTVRĐIVANJU POSEBNE I MINIMALNE AKCIZE

NA CIGARETE I IZNOS AKCIZE NA DUHAN ZA PUŠENJE ZA 2016. GODINU

Član 1. Ovom odlukom utvrđuje se iznos posebne i minimalne

akcize na cigarete i iznos akcize na duhan za pušenje, koji će se primjenjivati od 01.01.2016. godine.

Član 2. (1) Od 01.01.2016. godine, na cigarete se plaća akciza i to:

a) proporcionalna akciza po stopi od 42% na osnovicu utvrđenu u skladu sa članom 15. stav (1) tačka b) Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09, 49/14 i 60/14 u daljem tekstu: Zakon) i

b) posebna akciza u iznosu od 60,00 KM za 1000 komada, odnosno 1,20 KM za pakiranje od 20 komada.

(2) Za pakiranja različita od pakiranja navedena u stavu (1) pod b) ovog člana, posebna akciza se plaća srazmjerno broju komada u pakiranju.

Član 3. (1) U skladu sa članom 21h. stav (4) Zakona, prema evidenciji

o izdanim akciznim markicama Uprave za indirektno oporezivanje, prosječno ponderirana maloprodajna cijena cigareta u periodu od 01.07.2014. godine do 30.06.2015. godine iznosi 3,72 KM za pakiranje od 20 komada.

(2) Minimalna akciza se izračunava u visini od 60% na prosječnu ponderiranu maloprodajnu cijenu cigareta iz stava (1) ovog člana.

(3) Primjenjujući metodologiju iz stava (2) ovog člana utvrđuje se minimalna akciza u iznosu od 111,50 KM za 1000 komada, odnosno 2,23 KM za pakiranje cigareta od 20 komada.

(4) Za pakiranja različita od pakiranja cigareta od 20 komada, minimalna akciza plaća se srazmjerno broju komada u pakiranju.

(5) Minimalna akciza utvrđena u stavu (3) ovog člana primjenjuje se od 01.01.2016. godine.

(6) Ukoliko je ukupna akciza na cigarete koja je obračunata u skladu sa članom 2. stav (1) ove odluke, manja od minimalne akcize iz stava (3) ovog člana, plaća se minimalna akciza iz stava (3) ovog člana.

Član 4. (1) Akciza za duhan za pušenje utvrđuje se u visini od 80%

minimalne akcize utvrđene u članu 3. stav (3) ove odluke i iznosi 89,20 KM po kilogramu.

(2) Akciza za duhan za pušenje utvrđena u stavu (1) ovog člana primjenjuje se od 01.01.2016. godine.

Član 5. (1) Porezni obveznici i druga lica koja se bave prometom

cigareta dužni su popisati zalihe cigareta na dan 01.01.2016. godine, obilježene akciznim markicama izdanim od 01.01.2010. godine do 31.12.2015. godine i popisne liste dostaviti nadležnom regionalnom centru do 07.01.2016. godine.

(2) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom duhana za pušenje dužni su popisati zalihe duhana za pušenje na dan 01.01.2016. godine, obilježene akciznim markicama izdanim od 01.01.2010. godine do 31.12.2015. godine i popisne liste dostaviti nadležnom regionalnom centru do 07.01.2016. godine.

(3) Poreski obveznici koji se bave prometom cigareta i/ili duhana za pušenje dužni su popisati količine akciznih markica za cigarete i duhan za pušenje preuzetih do 31.12.2015. godine, a koje nisu iskorištene za obilježavanje cigareta i duhana za pušenje do 31.12.2015. godine i popisne liste dostaviti nadležnom regionalnom centru do 07.01.2016. godine.

(4) Popisne liste iz stava (1) i (3) ovog člana, treba da, pored naziva obveznika ili drugog lica koje se bavi prometom cigareta i ID broja, sadrže sve elemente utvrđene članom 67. stav (1) tačka a) Pravilnika o primjeni Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 50/09, 80/11, 48/12 i 74/14 u daljem tekstu: Pravilnik).

(5) Popisne liste iz stava (2) i (3) ovog člana, treba da, pored naziva obveznika ili drugog lica koje se bavi prometom duhana za pušenje i ID broja, sadrže sve elemente utvrđene članom 67. stav (1) tačka c) Pravilnika.

Član 6. (1) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom

cigareta dužni su na zatečene zalihe cigareta i duhana za pušenje utvrđene u popisnim listama iz člana 5. stav (1); (2) i (3) ove odluke obračunati akcizu shodno članu 2. stav (1) i članu 3. i 4. ove odluke, te do 17.01.2016. godine uplatiti razliku između obračunate i već uplaćene akcize, na Jedinstveni račun UINO.

(2) Poreski obveznici koji uvoze duhanske prerađevine nakon 01.01.2016. godine, a za koje su akcizne markice preuzete u periodu do 31.12.2015. godine ne plaćaju razliku akcize pri uvozu, pod uslovom da nadležnom carinskom organu prilikom carinjenja koje se vrši prilože kopiju dostavljene UINO Popisne liste zaliha neiskorištenih markica na dan 01.01.2016. godine i, poslije 17.01.2016. godine, kopiju izvršene uplate razlike akcize iskazane u navedenoj popisnoj listi.

(3) Kalkulaciju maloprodajne cijene formiranu shodno ovoj odluci, poreski obveznici dužni su dostaviti UINO do 30.11.2015. godine.

(4) Duhanske prerađevine za koje je plaćena razlika akcize shodno stavu (1) ovoga člana, prodavaće se po novim maloprodajnim cijenama, koje moraju biti istaknute na vidnom mjestu maloprodajnog objekta.


Član 7. (1) Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.01.2016. godine.

(2) Danom početka primjene ove odluke, prestaje važiti Odluka o utvrđivanju posebne i minimalne akcize na cigarete i iznos akcize na duhan za pušenje za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 80/14).


Banja Luka

Predsjedavajući Upravnog odbora


Temeljem članka 14. Zakona o sustavu neizravnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13) i članka 21a. stavak (2), 21h. stavak (5) i 21d. stavak (2) Zakona o trošarinama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09, 49/14 i 60/14), Upravni odbor Uprave za neizravno oporezivanje, na 5. sjednici održanoj 24.11.2015. godine, donio je

ODLUKU O UTVRĐIVANJU POSEBNE I MINIMALNE

TROŠARINE NA CIGARETE I IZNOS TROŠARINE NA DUHAN ZA PUŠENJE ZA 2016. GODINU

Članak 1. Ovom odlukom utvrđuje se iznos posebne i minimalne

trošarine na cigarete i iznos trošarine na duhan za pušenje, koji će se primjenjivati od 01.01.2016. godine.

Članak 2. (1) Od 01.01.2016. godine, na cigarete se plaća trošarina i to:

a) proporcionalna trošarina po stopi od 42% na osnovicu utvrđenu sukladno članku 15. stavak (1) točka b) Zakona o trošarinama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09, 49/14 i 60/14 u daljnjem tekstu: Zakon) i

b) posebna trošarina u iznosu od 60,00 KM za 1000 komada, odnosno 1,20 KM za pakiranje od 20 komada.

(2) Za pakiranja različita od pakiranja navedena u stavku (1) pod b) ovog članka, posebna trošarina se plaća srazmjerno broju komada u pakiranju.

Članak 3. (1) Sukladno članku 21h. stavak (4) Zakona, prema evidenciji o

izdanim trošarinskim markicama Uprave za neizravno oporezivanje, prosječno ponderirana maloprodajna cijena cigareta u razdoblju od 01.07.2014. godine do 30.06.2015. godine iznosi 3,72 KM za pakiranje od 20 komada.

(2) Minimalna trošarina se izračunava u visini od 60% na prosječnu ponderiranu maloprodajnu cijenu cigareta iz stavka (1) ovog članka.

(3) Primjenjujući metodologiju iz stavka (2) ovog članka utvrđuje se minimalna trošarina u iznosu od 111,50 KM za 1000 komada, odnosno 2,23 KM za pakiranja cigareta od 20 komada.

(4) Za pakiranja različita od pakiranja cigareta od 20 komada, minimalna trošarina plaća se srazmjerno broju komada u pakiranju.

(5) Minimalna trošarina utvrđena u stavku (3) ovog članka primjenjuje se od 01.01.2016. godine.

(6) Ukoliko je ukupna trošarina na cigarete koja je obračunata sukladno članku 2. stavak (1) ove odluke, manja od minimalne trošarine iz stavka (3) ovog članka, plaća se minimalna trošarina iz stavka (3) ovog članka.

Članak 4. (1) Trošarina za duhan za pušenje utvrđuje se u visini od 80%

minimalne trošarine utvrđene u članku 3. stavak (3) ove odluke i iznosi 89,20 KM po kilogramu.

(2) Trošarina za duhan za pušenje utvrđena u stavku (1) ovog članka primjenjuje se od 01.01.2016. godine.

Članak 5. (1) Porezni obveznici i druge osobe koji se bave prometom

cigareta dužni su popisati zalihe cigareta na dan 01.01.2016. godine, obilježene trošarinskim markicama izdanim od 01.01.2010. do 31.12.2015. godine i popisne liste dostaviti nadležnom regionalnom centru do 07.01.2016. godine.

(2) Porezni obveznici i druge osobe koja se bave prometom duhana za pušenje dužni su popisati zalihe duhana za pušenje na dan 01.01.2016. godine, obilježene trošarinskim markicama izdanim od 01.01.2010. godine do 31.12.2015. godine i popisne liste dostaviti nadležnom regionalnom centru do 07.01.2016. godine.

(3) Porezni obveznici koji se bave prometom cigareta i/ili duhana za pušenje dužni su popisati količine trošarinskih markica za cigarete i duhan za pušenje preuzetih do 31.12.2015. godine, a koje nisu iskorištene za obilježavanje cigareta i duhana za pušenje do 31.12.2015. godine i popisne liste dostaviti nadležnom regionalnom centru do 07.01.2016. godine.

(4) Popisne liste iz stavka (1) i (3) ovog članka, treba da, pored naziva obveznika ili druge osobe koja se bavi prometom cigareta i ID broja, sadrže sve elemente utvrđene člankom 67. stavak (1) točka a) Pravilnika o primjeni Zakona o trošarinama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 50/09, 80/11, 48/12 i 74/14 u daljem tekstu: Pravilnik).

(5) Popisne liste iz stavka (2) i (3) ovog članka, treba da, pored naziva obveznika ili druge osobe koja se bavi prometom duhana za pušenje i ID broja, sadrže sve elemente utvrđene člankom 67. stavkom (1) točka c) Pravilnika.

Članak 6. (1) Porezni obveznici i druge osobe koje se bave prometom

cigareta dužni su na zatečene zalihe cigareta i duhana za pušenje utvrđene u popisnim listama iz članka 5. stavak (1); (2) i (3) ove odluke obračunati trošarinu sukladno članku 2. stavak (1) i članku 3. i 4. ove odluke, te do 17.01.2016. godine uplatiti razliku između obračunate i već uplaćene trošarine, na Jedinstveni račun UNO.

(2) Porezni obveznici koji uvoze duhanske prerađevine nakon 01.01.2016. godine, a za koje su trošarinske markice preuzete u razdoblju do 31.12.2015. godine ne plaćaju razliku trošarine pri uvozu, pod uslovom da nadležnom carinskom organu prilikom carinjenja koje se vrši prilože kopiju dostavljene UNO Popisne liste zaliha neiskorištenih markica na dan 01.01.2016. godine i, poslije 17.01.2016. godine, kopiju izvršene uplate razlike trošarine iskazane u navedenoj popisnoj listi.

(3) Kalkulaciju maloprodajne cijene formiranu sukladno ovoj odluci, porezni obveznici dužni su dostaviti UNO do 30.11.2015. godine.

(4) Duhanske prerađevine za koje je plaćena razlika trošarine sukladno stavku (1) ovoga članka, prodavaće se po novim maloprodajnim cijenama, koje moraju biti istaknute na vidnom mjestu maloprodajnog objekta.

Članak 7. (1) Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.01.2016. godine.

(2) Danom početka primjene ove odluke, prestaje važiti Odluka o utvrđivanju posebne i minimalne trošarine na cigarete i


iznos trošarine na duhan za pušenje za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 80/14).


Banja Luka

Predsjedatelj Upravnog odbora


На основу члана 14. Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 и 32/13) и чл. 21а. став (2), 21х. став (5) и 21д. став (2) Закона о акцизама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 49/09, 49/14 и 60/14), Управни одбор Управе за индиректно опорезивање, на 5. сједници одржаној 24.11.2015. године, донио је

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ СПЕЦИФИЧНЕ И МИНИМАЛНЕ АКЦИЗЕ НА ЦИГАРEТЕ И ИЗНОС АКЦИЗЕ НА

ДУВАН ЗА ПУШЕЊЕ ЗА 2016. ГОДИНУ

Члан 1. Овом одлуком утврђује се износ специфичне и

минималне акцизе на цигарете и износ акцизе на дуван за пушење, који ће се примјењивати од 01.01.2016. године.

Члан 2. (1) Од 01.01.2016. године, на цигарете се плаћа акциза и то:

а) пропорционална акциза по стопи од 42% на основицу утврђену у складу са чланом 15. став (1) тачка б) Закона о акцизама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 49/09, 49/14 и 60/14 у даљем тексту: Закон) и

b) специфична акциза у износу од 60,00 КМ за 1000 комада, односно 1,20 КМ за паковање од 20 комада.

(2) За паковања различита од паковања наведена у ставу (1) под б) овог члана, специфична акциза се плаћа сразмјерно броју комада у паковању.

Члан 3. (1) У складу са чланом 21х. став (4) Закона, према

евиденцији о издатим акцизним маркицама Управе за индиректно опорезивање, просјечно пондерисана малопродајна цијена цигарета у периоду од 01.07.2014. године до 30.06.2015. године износи 3,72 КМ за паковање од 20 комада.

(2) Минимална акциза се израчунава у висини од 60% на просјечну пондерисану малопродајну цијену цигарета из става (1) овог члана.

(3) Примјењујући методологију из става (2) овог члана утврђује се минимална акциза у износу од 111,50 КМ за 1000 комада, односно 2,23 КМ за паковање цигарета од 20 комада.

(4) За паковања различита од паковања цигарета од 20 комада, минимална акциза плаћа се сразмјерно броју комада у паковању.

(5) Минимална акциза утврђена у ставу (3) овог члана примјењује се од 01.01.2016. године.

(6) Уколико је укупна акциза на цигарете која је обрачуната у складу са чланом 2. став (1) ове одлуке мања од минималне акцизе из става (3) овог члана, плаћа се минимална акциза из става (3) овог члана.

Члан 4. (1) Акциза за дуван за пушење утврђује се у висини од

80% минималне акцизе утврђене у члану 3. став (3) ове одлуке и износи 89,20 КМ по килограму.

(2) Акциза за дуван за пушење утврђена у ставу (1) овог члана примјењује се од 01.01.2016. године.

Члан 5. (1) Порески обвезници и друга лица која се баве прометом

цигарета дужни су пописати залихе цигарета на дан 01.01.2016. године, обиљежене акцизним маркицама издатим од 01.01.2010. до 31.12.2015. године и пописне листе доставити надлежном регионалном центру до 07.01.2016. године.

(2) Порески обвезници и друга лица која се баве прометом дувана за пушење дужни су пописати залихе дувана за пушење на дан 01.01.2016. године, обиљежене акцизним маркицама издатим од 01.01.2010. године до 31.12.2015. године и пописне листе доставити надлежном регионалном центру до 07.01.2016. године.

(3) Порески обвезници који се баве прометом цигарета и/или дувана за пушење дужни су пописати количине акцизних маркица за цигарете и дуван за пушење преузетих до 31.12.2015. године, а које нису искориштене за обиљежавање цигарета и дувана за пушење до 31.12.2015. године и пописне листе доставити надлежном регионалном центру до 07.01.2016. године.

(4) Пописне листе из става (1) и (3) овог члана, треба да, поред назива обвезника или другог лица које се бави прометом цигарета и ИД броја, садрже све елементе утврђене чланом 67. став (1) тачка а) Правилника о примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 50/09, 80/11, 48/12 и 74/14 у даљем тексту: Правилник).

(5) Пописне листе из става (2) и (3) овог члана, треба да, поред назива обвезника или другог лица које се бави прометом дувана за пушење и ИД броја, садрже све елементе утврђене чланом 67. став (1) тачка ц) Правилника.

Члан 6. (1) Порески обвезници и друга лица која се баве прометом

цигарета дужни су на затечене залихе цигарета и дувана за пушење утврђене у пописним листама из члана 5. став (1); (2) и (3) ове одлуке обрачунати акцизу сходно члану 2. став (1) и члану 3. и 4. ове одлуке, те до 17.01.2016. године уплатити разлику између обрачунате и већ уплаћене акцизе, на Јединствени рачун УИО.

(2) Порески обвезници који увозе дуванске прерађевине након 01.01.2016. године, а за које су акцизне маркице преузете у периоду до 31.12.2015. године не плаћају разлику акцизе при увозу, под условом да надлежном царинском органу приликом царињења које се врши приложе копију достављене УИО Пописне листе залиха неискоришгених маркица на дан 01.01.2016. године и, послије 17.01.2016. године, копију извршене уплате разлике акцизе исказане у наведеној пописној листи.

(3) Калкулацију малопродајне цијене формирану сходно овој одлуци, порески обвезници дужни су доставити УИО до 30.11.2015. године.

(4) Дуванске прерађевине за које је плаћена разлика акцизе сходно ставу (1) овога члана, продаваће се по новим малопродајним цијенама, које морају бити истакнуте на видном мјесту малопродајног објекта.

Члан 7. (1) Ова одлука ступа на снагу осмога дана од дана објаве у

"Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 01.01.2016. године.


(2) Даном почетка примјене ове одлуке, престаје важити Одлука о утврђивању специфичне и минималне акцизе на цигарете и износ акцизе на дуван за пушење за 2015. годину ("Службени гласник БиХ", број 80/14).


Бања Лука

Предсједавајући Управног одбора

Вјекослав Беванда, с. р.

CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA BOSNE I HERCEGOVINE

1050 Na osnovu člana 3.6 stav (2) tačka e) i člana 14.3 stav (5)

Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14) i člana 2. stav (9) Uputstva o rokovima izbornih aktivnosti za održavanje prijevremenih izbora za načelnika Općine Bosansko Grahovo i Milići ("Službeni glasnik BiH", br. 81/15), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 60. sjednici, održanoj dana 19.11.2015. godine, donijela

ODLUKU O ZAKLJUČIVANJU I POTVRĐIVANJU BROJA

BIRAČA UPISANIH U IZVODE IZ CENTRALNOG BIRAČKOG SPISKA ZA PRIJEVREMENE IZBORE ZA NAČELNIKA OPĆINE MILIĆI KOJI ĆE SE ODRŽATI

06.12.2015. GODINE

Član 1. (1) Ovom Odlukom utvrđuje se broj upisanih birača u izvode iz

Centralnog biračkog spiska za prijevremene izbore za načelnika Općine Milići, zaključno sa podacima na dan 16.11.2015. godine u 24.00 sata, za potrebe provođenja prijevremenih izbora za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine.

(2) U Centralni birački spisak, zaključno sa podacima na dan 16.11.2015. godine u 24.00 sata, upisano je ukupno 8491 birača, od toga: a) u izvod iz Centralnog biračkog spiska za birače koji

glasaju na redovnim biračkim mjestima upisano je 8371 birača

b) u izvod iz Centralnog biračkog spiska za birače koji glasaju izvan BiH upisano je 120 birača.

Član 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se

u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske", "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" i na web-stranici Centralne izborne komisije BiH www.izbori.ba.

Broj 06-1-07-2-672-12/15 19. novembra 2015. godine

Sarajevo Predsjednik

Dr. Ahmet Šantić, s. r.

Na temelju članka 3.6 stavak (2) točka e) i članka 14.3

stavak (5) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14) i članka 2. stavak (9) Naputka o rokovima izbornih aktivnosti za održavanje prijevremenih izbora za načelnikа Općine Bosansko Grahovo i Milići ("Službeni glasnik BiH", br. 81/15), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 60. sjednici, održanoj dana 19.11.2015. godine, donijelo


BIRAČA UPISANIH U IZVATKE IZ SREDIŠNJEG BIRAČKOG POPISA ZA PRIJEVREMENE IZBORE ZA NAČELNIKA OPĆINE MILIĆI KOJI ĆE SE ODRŽATI

06.12.2015. GODINE

Članak 1. (1) Ovom Odlukom utvrđuje se broj upisanih birača u izvatke

iz Središnjeg biračkog popisa za prijevremene izbore za načelnika Općine Milići, zaključno sa podacima na dan 16.11.2015. godine u 24.00 sata, za potrebe provedbe prijevremenih izbora za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine.

(2) U Središnji birački popis, zaključno sa podacima na dan 16.11.2015. godine u 24.00 sata, upisano je ukupno 8491 birača, od toga: a) u izvadak iz Središnjeg biračkog popisa za birače koji

glasuju na redovitim biračkim mjestima upisano je 8371 birača

b) u izvadak iz Središnjeg biračkog popisa za birače koji glasuju izvan BiH upisano je 120 birača.

Članak 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se

u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske", "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" i na web-stranici Središnjeg izbornog povjerenstva BiH www.izbori.ba.

Broj 06-1-07-2-672-12/15 19. studenoga 2015. godine

SarajevoPredsjednik

Dr. Ahmet Šantić, v. r.

На основу члана 3.6 став (2) тачка е) и члана 14.3 став

(5) Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14) и члана 2. став (9) Упутства о роковима изборних активности за одржавање пријевремених избора за начелника Општине Босанско Грахово и Милићи ("Службени гласник БиХ", бр. 81/15), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 60. сједници, одржаној дана 19.11.2015. године, донијела

ОДЛУКУ О ЗАКЉУЧИВАЊУ И ПОТВРЂИВАЊУ БРОЈА

БИРАЧА УПИСАНИХ У ИЗВОДЕ ИЗ ЦЕНТРАЛНОГ БИРАЧКОГ СПИСКА ЗА ПРИЈЕВРЕМЕНЕ ИЗБОРЕ ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ МИЛИЋИ КОЈИ ЋЕ СЕ

ОДРЖАТИ 06.12.2015. ГОДИНЕ

Члан 1. (1) Овом Одлуком утврђује се број уписаних бирача у

изводе из Централног бирачког списка за пријевремене изборе за начелника Општине Милићи, закључно са подацима на дан 16.11.2015. године у 24.00 часа, за потребе провођења пријевремених избора за начелника Општине Милићи који ће се одржати 06.12.2015. године.

(2) У Централни бирачки списак, закључно са подацима на дан 16.11.2015. године у 24.00 часа, уписано је укупно 8491 бирача, од тога: а) у извод из Централног бирачког списка за бираче

који гласају на редовним бирачким мјестима уписано је 8371 бирача

б) у извод из Централног бирачког списка за бираче који гласају ван БиХ уписано је 120 бирача.


Члан 2. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће

се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске", "Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ" и на веб-страници Централне изборне комисије БиХ www.izbori.ba.

Број 06-1-07-2-672-12/15 19. новембра 2015. године

Сарајево Предсједник

Др Ахмет Шантић, с. р.

1051 Na osnovu člana 3.6 stav (2) tačka e) i člana 14.3 stav (5)

Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), člana 13. stav (2) i člana 18. Pravilnika o vođenju Centralnog biračkog spiska ("Službeni glasnik BiH", br. 37/14) i člana 2. stav (9) Uputstva o rokovima izbornih aktivnosti za održavanje prijevremenih izbora za načelnika Općine Bosansko Grahovo i Milići ("Službeni glasnik BiH", br. 81/15), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 61. sjednici, održanoj dana 24.11.2015. godine, donijela

ODLUKU O ZAKLJUČIVANJU I POTVRĐIVANJU BROJA BIRAČA UPISANIH U IZVOD IZ CENTRALNOG BIRAČKOG SPISKA ZA BIRAČE KOJI GLASAJU PUTEM MOBILNOG TIMA ZA PRIJEVREMENE

IZBORE ZA NAČELNIKA OPĆINE MILIĆI KOJI ĆE SE ODRŽATI 06.12.2015. GODINE

Član 1. (1) Ovom Odlukom utvrđuje se broj upisanih birača u izvod iz

Centralnog biračkog spiska za birače koji glasaju putem mobilnog tima, za potrebe provođenja prijevremenih izbora za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine.

(2) U izvod iz Centralnog biračkog spiska, za birače koji glasaju putem mobilnog tima, zaključno sa podacima na dan 23.11.2015. godine, upisano je 29 birača.

Član 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objaviće se u

"Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske", "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" i na web-stranici Centralne izborne komisije BiH www.izbori.ba.


Sarajevo Predsjednik

Dr. Ahmet Šantić, s. r.

Na temelju članka 3.6 stavak (2) točka e) i članka 14.3

stavak (5) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), članka 13. stavak (2) i članka 18. Pravilnika o vođenju Središnjeg biračkog popisa ("Službeni glasnik BiH", br. 37/14) i članka 2. stavak (9) Naputka o rokovima izbornih aktivnosti za održavanje prijevremenih izbora za načelnikа Općine Bosansko Grahovo i Milići ("Službeni glasnik BiH", br. 81/15), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 61. sjednici, održanoj dana 24.11.2015. godine, donijelo


BIRAČA UPISANIH U IZVADAK IZ SREDIŠNJEG BIRAČKOG POPISA ZA BIRAČE KOJI GLASUJU PUTEM MOBILNOG TIMA ZA PRIJEVREMENE

IZBORE ZA NAČELNIKA OPĆINE MILIĆI KOJI ĆE SE ODRŽATI 06.12.2015. GODINE

Članak 1. (1) Ovom Odlukom utvrđuje se broj birača upisanih u izvadak

iz Središnjeg biračkog popisa za birače koji glasuju putem mobilnog tima, za potrebe provedbe prijevremenih izbora za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine.

(2) U izvadak iz Središnjeg biračkog popisa, za birače koji glasuju putem mobilnog tima, zaključno sa podacima na dan 23.11.2015. godine, upisano je 29 birača.

Članak 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se

u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske", "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" i na web-stranici Središnjeg izbornog povjerenstva BiH www.izbori.ba.


SarajevoPredsjednik

Dr. Ahmet Šantić, v. r.

На основу члана 3.6 став (2) тачка е) и члана 14.3 став

(5) Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14), члана 13. став (2) и члана 18. Правилника о вођењу Централног бирачког списка ("Службени гласник БиХ", бр. 37/14) и члана 2. став (9) Упутства о роковима изборних активности за одржавање пријевремених избора за начелника Општине Босанско Грахово и Милићи ("Службени гласник БиХ", бр. 81/15), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 61. сједници, одржаној дана 24.11.2015. године, донијела

ОДЛУКУ О ЗАКЉУЧИВАЊУ И ПОТВРЂИВАЊУ БРОЈА

БИРАЧА УПИСАНИХ У ИЗВОДЕ ИЗ ЦЕНТРАЛНОГ БИРАЧКОГ СПИСКА ЗА БИРАЧЕ КOJИ ГЛAСAJУ ПУТEМ МOБИЛНOГ ТИМA ЗА ПРИЈЕВРЕМЕНЕ ИЗБОРЕ ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ МИЛИЋИ КОЈИ ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ 06.12.2015. ГОДИНЕ

Члан 1. (1) Овом Одлуком утврђује се број бирача уписаних у

извод из Централног бирачког списка за бираче кojи глaсajу путeм мoбилнoг тимa за потребе провођења пријевремених избора за начелника Општине Милићи који ће се одржати 06.12.2015. године.

(2) У извoд из Цeнтрaлнoг бирaчкoг спискa, зa бирaчe кojи глaсajу путeм мoбилнoг тимa, закључно са подацима на дан 23.11.2015. године, уписaно је 29 бирача.


Члан 2. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће

се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске", "Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ" и на веб-страници Централне изборне комисије БиХ www.izbori.ba.

Број 06-1-07-2-774-3/15 24. новембра 2015. године

Сарајево Предсједник

Др Ахмет Шантић, с. р.

AGENCIJA ZA OSIGURANJE U BOSNI I HERCEGOVINI

1052 Shodno odredbama člana 11. stav 1. Zakona o Agenciji za

osiguranje u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 12/04), Agencija za osiguranje u Bosni i Hercegovini objavljuje

STATISTIKU TRŽIŠTA OSIGURANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ZA

2014. GODINU

I. Pregled statističkih pokazatelja za sektor osiguranja u BiH Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH

Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH u 2014. godini

Tabela 1 Vlasništvo Neživot Život Kompozitna Reosiguranje Ukupno Domaće 13 0 1 1 15 Strano 1 0 9 0 10

UKUPNO 14 0 10 1 25

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje

RS-a

Podružnice društava za osiguranje u BiH u drugom entitetu

Društva za osiguranje u Bosni i Hercegovini, registrovana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, usluge osiguranja mogu obavljati u drugom entitetu samo na osnovu registrovanih podružnica. U periodu od 2008. godine do danas, sljedeća društva za osiguranje imaju otvorene podružnice u drugom entitetu:

Društva za osiguranje iz FBiH: ASA OSIGURANJE BOSNA-SUNCE OSIGURANJE D.D. CAMELIJA OSIGURANJE D.D. CROATIA OSIGURANJE D.D. EUROHERC OSIGURANJE D.D. MERKUR BH OSIGURANJE D.D. SARAJEVO OSIGURANJE D.D. TRIGLAV OSIGURANJE D.D. UNIQA OSIGURANJE D.D. VGT OSIGURANJE D.D. ZOVKO OSIGURANJE D.D.

Društva za osiguranje iz RS-a: OSIGURANJE AURA A.D. BOBAR OSIGURANJE A.D. BRČKO-GAS OSIGURANJE A.D. DRINA OSIGURANJE A.D. DUNAV OSIGURANJE A.D. MIKROFIN OSIGURANJE A.D. WIENER OSIGURANJE A.D.

Ukupna premija

Ukupna premija životnog i neživotnog osiguranja u BiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 2

2011. Udio (%) 2012. Udio (%) 2013. Udio (%) 2014. Udio (%) Indeks rasta premije

12/11 13/12 14/13Neživot 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 427.256.461 81.07 447.632.832 79,63 102,67 101,99 104,77Život 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 99.775.089 18,93 114.478.035 20,37 107,62 115,80 114,74UKUPNO 488.111.839 100 505.092.713 100 527.031.550 100 562.110.867 100 103,48 104,34 106,66

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a

Ukupna premija životnog i neživotnog osiguranja u FBiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 3

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

2014. Udio (%)

Indeks rasta premije12/11 13/12 14/13

Neživot 287.003.340 80,44 290.807.365 79,58 300.127.853 77,59 307.085.312 75,57 101,33 103,21 102,32 Život 69.771.011 19,56 74.603.067 20,42 86.704.081 22,41 99.272.708 24,43 106,93 116,22 114,50

UKUPNO 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 406.358.020 100 102,42 105,86 105,05

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH

Ukupna premija životnog i neživotnog osiguranja u RS-u u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 4

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

2014. Udio (%)


Neživot 121.049.122 92,17 128.124.383 91,73 127.128.608 90,68 140.547.520 90,24 105,84 99,22 110,56 Život 10.288.365 7,83 11.557.898 8,27 13.071.008 9,32 15.205.327 9,76 112,34 113,09 116,33

UKUPNO 131.337.487 100 139.682.281 100 140.199.616 100 155.752.847 100 106,35 100,37 111,09

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a

Prijavljene i riješene štete

Prijavljene i riješene štete u društvima za osiguranje u 2013. i 2014. godini


Tabela 5 2013. 2014.

Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih šteta

Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

BiH 121.016 101.363 201.034.032 83,76 127.482 107.517 249.757.897 84.34FBiH 99.449 81.977 154.325.493 82,43 104.017 86.534 176.484.456 83.19RS 21.567 19.386 46.708.539 89,89 23.465 20.983 73.273.441 89.42


Dobit

Zbirno iskazana dobit u BiH, FBiH i RS-u za 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 6

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

2014. Udio (%)

Indeks rasta dobiti12/11 13/12 14/13

BiH 26.865.815 100 35.336.452 100 29.513.186 100 7.664.367 100 131,53 83,52 25,97FBiH 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 14.097.185 44,77 10.821.436 141,19 121,21 96,40 76,76 RS 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 15.416.001 52,23 -3.157.069 -41,19 139,94 74,43 -20,48


II. Pokazatelji poslovanja društava sa sjedištem u FBiH i RS-u Premija po društvima

Premija po društvima sa sjedištem u FBiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 7

Premija i udjeli društava u ukupnoj premiji po godinamaSkraćeni naziv društva za osiguranje

2011. 2012. 2013. 2014. Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Sarajevo 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 64.750.625 16,74 64.518.254 15,88 Uniqa 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 48.172.124 12,45 49.598.452 12,21 Euroherc 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 44.700.286 11,56 48.712.480 11,99 BSO 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03 45.626.559 11,79 45.280.754 11,14 Croatia 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 40.407.808 10,45 43.517.545 10,71 Triglav 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 31.896.686 8,25 33.375.149 8,21 Merkur BH 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 26.260.516 6,79 30.043.726 7,39 Grawe 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 25.607.998 6,62 28.294.716 6,96 VGT 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70 23.086.075 5,97 22.317.209 5,49 Zovko 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 16.610.467 4,29 17.312.318 4,26 ASA 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74 10.800.293 2,79 12.299.341 3,03 Camelija 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 8.912.498 2,30 11.088.076 2,73 Lido 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 - - - - LOK 213.018 0,06 147.410 0,04 - - - - UKUPNO 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 406.358.020 100


Premija po društvima sa sjedištem u RS-u u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 8

Skraćeni naziv društva za osiguranje

2011. 2012. 2013. 2014.Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Wiener* 24.448.520 18,62 30.763.947 22,02 23.253.190 16,59 27.161.395 17,44 Drina 14.066.545 10,71 14.922.084 10,68 16.908.248 12,06 19.076.537 12,25 Dunav 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 17.875.728 12,75 16.700.408 10,72 Bobar 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 15.192.779 10,84 15.356.845 9,86 Nešković 11.508.564 8,76 12.285.731 8,80 13.259.366 9,46 14.017.231 9,00 Brčko-gas 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 14.049.277 10,02 14.004.946 8,99 Grawe 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 11.458.136 8,17 13.019.081 8,36 Krajina 6.261.282 4,77 7.735.934 5,52 9.127.272 6,51 9.710.231 6,23 Triglav 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 8.118.340 5,79 9.300.477 5,97 Aura 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 5.944.065 4,24 7.544.864 4,84 Mikrofin 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 5.013.215 3,58 6.514.275 4,18 Garant - - - - - - 3.346.557 2,15 UKUPNO 131.337.488 100 139.682.281 100 140.199.616 100 155.752.848 100


*Napomena: Od 01.12.2014. Jahorina osiguranje a.d. promijenila je naziv u Wiener osiguranje a.d.

Premija životnog osiguranja

Premija životnog osiguranja u FBiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 9



Merkur BH 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30 25.415.327 29,31 29.373.934 29,59 Uniqa 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 24.009.001 27,69 27.229.999 27,43 Grawe 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 19.749.954 22,78 21.348.772 21,51 Croatia 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 5.868.018 6,77 6.576.508 6,62


Triglav 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 4.644.477 5,36 6.831.343 6,88 BSO 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 3.887.075 4,48 4.615.635 4,65 Sarajevo 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 3.130.228 3,61 3.296.517 3,32 LOK 213.018 0,31 147.410 0,20 - - - - UKUPNO 69.771.011 100 74.603.067 100 86.704.081 100 99.272.708 100


Premija životnog osiguranja u RS-u u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 10



Grawe 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 11.444.276 87,55 13.006.048 85,54 Wiener* 565.615 5,50 777.302 6,73 1.000.313 7,65 1.498.483 9,85 Dunav 293.423 2,85 525.616 4,55 626.419 4,79 700.797 4,61 UKUPNO 10.288.365 100 11.557.899 100 13.071.008 100 15.205.327 100

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS

*Napomena: Od 01.12.2014. Jahorina osiguranje a.d. promjenila je naziv u Wiener osiguranje a.d.


Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u FBiH u 2013. i 2014. godini Tabela 11


2013. 2014. Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost ASA 3.629 3.428 5.292.501 94,46 3.585 3.696 7.200.994 95,80 BSO 15.512 12.244 19.154.180 78,93 16.145 12.675 22.463.415 78,51 Camelija 2.128 1.582 3.014.038 74,34 2.491 1.903 3.901.941 76,40 Croatia 9.244 8.558 19.180.649 92,58 9.205 8.542 20.426.704 92,80 Euroherc 13.883 10.730 18.668.953 77,29 14.613 11.426 20.248.590 78,19 Grawe 3.916 3.228 11.229.474 82,43 4.224 3.367 13.771.511 79,71 Merkur BH 1.213 948 2.741.607 78,15 1.453 1.071 3.555.951 73,71 Sarajevo 19.949 15.815 30.079.590 79,28 20.511 16.099 30.271.246 78,49 Triglav 9.661 8.716 14.340.799 90,22 9.908 8.962 19.562.715 90,45 Uniqa 9.078 7.819 15.797.455 86,13 10.248 9.666 19.696.196 94,32 VGT 7.722 6.096 10.428.606 78,94 7.348 5.891 9.752.397 80,17 Zovko 3.514 2.813 4.397.642 80,05 4.013 3.236 5.632.798 80,64 UKUPNO 99.449 81.977 154.325.493 82,43 104.017 86.534 176.484.456 83,19

Izvor podataka: Agencija za osiguranje FBiH

Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u RS-u u 2013. i 2014. godini Tabela 12


2013. 2014. Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost Aura 528 505 1.611.523 95,64 721 610 1.392.324 84,60 Bobar 2.559 2.607 6.427.271 101,88 2.782 2.660 6.510.768 95,61 Brčko gas 2.254 1.890 5.387.218 83,85 2.248 2.074 5.396.494 92,26 Drina 2.296 2.033 5.866.999 88,55 2.584 2.194 6.016.297 84.91 Dunav 3.717 3.360 6.876.809 90,40 3.796 3.264 6.116.524 85,99 Garant - - - - 74 44 86.226 59,46 Grawe 892 852 2.366.789 95,52 959 930 3.981.375 96,98 Krajina 1.413 1.032 1.894.904 73,04 1.441 1.329 2.609.457 92,23 Mikrofin 604 537 876.958 88,91 821 713 1.385.780 86,85 Nešković 1.208 1.103 2.695.529 91,31 1.297 1.134 3.721.127 87,43 Triglav 1.267 1.237 2.828.117 97,63 1.443 1.399 3.995.047 96,95 Wiener* 4.829 4.230 9.876.422 87,60 5.299 4.632 32.062.021 87,41 UKUPNO 21.567 19.386 46.708.539 89,89 23.465 20.983 73.273.441 89,42



Napomena: Detaljnija statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini

se može vidjeti u publikaciji pod nazivom "Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini", koja je dostupna i na službenoj web-stranici Agencije za osiguranje u BiH (www.azobih.gov.ba).

Broj 03.2-43-380-4/15 23. novembra 2015. godine

Direktor Samir Omerhodžić, s. r.

Sukladno odredbama članka 11. stavak 1. Zakona o Agenciji za osiguranje u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik

BiH", broj 12/04), Agencija za osiguranje u Bosni i Hercegovini objavljuje

STATISTIKU TRŽIŠTA OSIGURANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ZA

2014. GODINU

I. Pregled statističkih pokazatelja za sektor osiguranja u BiH Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH

Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH u 2014. godini


Tabela 1 Vlasništvo Neživot Život Kompozitna Reosiguranje UkupnoDomaće 13 0 1 1 15

Strano 1 0 9 0 10UKUPNO 14 0 10 1 25

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje

RS-a

Podružnice društava za osiguranje u BiH u drugom entitetu

Društva za osiguranje u Bosni i Hercegovini, registrirana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, usluge osiguranja mogu obavljati u drugom entitetu samo na osnovu registriranih podružnica. U razdoblju od 2008. godine do danas, sljedeća društva za osiguranje imaju otvorene podružnice u drugom entitetu:

Društva za osiguranje iz FBiH: ASA OSIGURANJE BOSNA-SUNCE OSIGURANJE D.D.

CAMELIJA OSIGURANJE D.D. CROATIA OSIGURANJE D.D. EUROHERC OSIGURANJE D.D. MERKUR BH OSIGURANJE D.D. SARAJEVO OSIGURANJE D.D. TRIGLAV OSIGURANJE D.D. UNIQA OSIGURANJE D.D. VGT OSIGURANJE D.D. ZOVKO OSIGURANJE D.D.

Društva za osiguranje iz RS-a: OSIGURANJE AURA A.D. BOBAR OSIGURANJE A.D. BRČKO-GAS OSIGURANJE A.D. DRINA OSIGURANJE A.D. DUNAV OSIGURANJE A.D. MIKROFIN OSIGURANJE A.D. WIENER OSIGURANJE A.D.

Ukupna premija

Ukupna premija životnog i neživotnog osiguranja u BiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 2

2011. Udio (%)

2012. Udio (%) 2013. Udio (%)

2014. Udio (%)


Neživot 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 427.256.461 81.07 447.632.832 79,63 102,67 101,99 104,77 Život 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 99.775.089 18,93 114.478.035 20,37 107,62 115,80 114,74 UKUPNO 488.111.839 100 505.092.713 100 527.031.550 100 562.110.867 100 103,48 104,34 106,66


Ukupna premija životnog i neživotnog osiguranja u FBiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 3

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

2014. Udio (%)


Neživot 287.003.340 80,44 290.807.365 79,58 300.127.853 77,59 307.085.312 75,57 101,33 103,21 102,32 Život 69.771.011 19,56 74.603.067 20,42 86.704.081 22,41 99.272.708 24,43 106,93 116,22 114,50

UKUPNO 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 406.358.020 100 102,42 105,86 105,05


Ukupna premija životnog i neživotnog osiguranja u RS-u u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 4

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

2014. Udio (%)


Neživot 121.049.122 92,17 128.124.383 91,73 127.128.608 90,68 140.547.520 90,24 105,84 99,22 110,56 Život 10.288.365 7,83 11.557.898 8,27 13.071.008 9,32 15.205.327 9,76 112,34 113,09 116,33

UKUPNO 131.337.487 100 139.682.281 100 140.199.616 100 155.752.847 100 106,35 100,37 111,09



Prijavljene i riješene štete u društvima za osiguranje u 2013. i 2014. godini Tabela 5

2013. 2014. Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih

šteta Prijavljene štete Riješene štete

% Riješenih šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

BiH 121.016 101.363 201.034.032 83,76 127.482 107.517 249.757.897 84.34FBiH 99.449 81.977 154.325.493 82,43 104.017 86.534 176.484.456 83.19RS 21.567 19.386 46.708.539 89,89 23.465 20.983 73.273.441 89.42


Dobit

Zbirno iskazana dobit u BiH, FBiH i RS-u za 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 6

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

2014. Udio (%)

Indeks rasta dobiti12/11 13/12 14/13

BiH 26.865.815 100 35.336.452 100 29.513.186 100 7.664.367 100 131,53 83,52 25,97FBiH 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 14.097.185 44,77 10.821.436 141,19 121,21 96,40 76,76 RS 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 15.416.001 52,23 -3.157.069 -41,19 139,94 74,43 -20,48


II. Pokazatelji poslovanja društava sa sjedištem u FBiH i RS-u Premija po društvima

Premija po društvima sa sjedištem u FBiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM)


Tabela 7 Premija i udjeli društava u ukupnoj premiji po godinama



Sarajevo 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 64.750.625 16,74 64.518.254 15,88 Uniqa 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 48.172.124 12,45 49.598.452 12,21 Euroherc 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 44.700.286 11,56 48.712.480 11,99 BSO 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03 45.626.559 11,79 45.280.754 11,14 Croatia 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 40.407.808 10,45 43.517.545 10,71 Triglav 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 31.896.686 8,25 33.375.149 8,21 Merkur BH 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 26.260.516 6,79 30.043.726 7,39 Grawe 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 25.607.998 6,62 28.294.716 6,96 VGT 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70 23.086.075 5,97 22.317.209 5,49 Zovko 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 16.610.467 4,29 17.312.318 4,26 ASA 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74 10.800.293 2,79 12.299.341 3,03 Camelija 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 8.912.498 2,30 11.088.076 2,73 Lido 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 - - - - LOK 213.018 0,06 147.410 0,04 - - - - UKUPNO 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 406.358.020 100


Premija po društvima sa sjedištem u RS-u u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 8



Wiener* 24.448.520 18,62 30.763.947 22,02 23.253.190 16,59 27.161.395 17,44 Drina 14.066.545 10,71 14.922.084 10,68 16.908.248 12,06 19.076.537 12,25 Dunav 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 17.875.728 12,75 16.700.408 10,72 Bobar 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 15.192.779 10,84 15.356.845 9,86 Nešković 11.508.564 8,76 12.285.731 8,80 13.259.366 9,46 14.017.231 9,00 Brčko-gas 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 14.049.277 10,02 14.004.946 8,99 Grawe 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 11.458.136 8,17 13.019.081 8,36 Krajina 6.261.282 4,77 7.735.934 5,52 9.127.272 6,51 9.710.231 6,23 Triglav 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 8.118.340 5,79 9.300.477 5,97 Aura 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 5.944.065 4,24 7.544.864 4,84 Mikrofin 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 5.013.215 3,58 6.514.275 4,18 Garant - - - - - - 3.346.557 2,15 UKUPNO 131.337.488 100 139.682.281 100 140.199.616 100 155.752.848 100



Premija životnog osiguranja

Premija životnog osiguranja u FBiH u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 9



Merkur BH 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30 25.415.327 29,31 29.373.934 29,59 Uniqa 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 24.009.001 27,69 27.229.999 27,43 Grawe 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 19.749.954 22,78 21.348.772 21,51 Croatia 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 5.868.018 6,77 6.576.508 6,62 Triglav 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 4.644.477 5,36 6.831.343 6,88 BSO 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 3.887.075 4,48 4.615.635 4,65 Sarajevo 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 3.130.228 3,61 3.296.517 3,32 LOK 213.018 0,31 147.410 0,20 - - - - UKUPNO 69.771.011 100 74.603.067 100 86.704.081 100 99.272.708 100


Premija životnog osiguranja u RS-u u 2011., 2012., 2013. i 2014. godini (u KM) Tabela 10

Skraćeni naziv društva za osiguranje 2011. 2012. 2013. 2014.

Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)Grawe 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 11.444.276 87,55 13.006.048 85,54 Wiener* 565.615 5,50 777.302 6,73 1.000.313 7,65 1.498.483 9,85 Dunav 293.423 2,85 525.616 4,55 626.419 4,79 700.797 4,61 UKUPNO 10.288.365 100 11.557.899 100 13.071.008 100 15.205.327 100

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS



Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u FBiH u 2013. i 2014. godini Tabela 11


2013. 2014. Prijavljene štete Riješene štete

% Riješ. šteta Prijavljene štete Riješene štete

% Riješ. šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

ASA 3.629 3.428 5.292.501 94,46 3.585 3.696 7.200.994 95,80


BSO 15.512 12.244 19.154.180 78,93 16.145 12.675 22.463.415 78,51 Camelija 2.128 1.582 3.014.038 74,34 2.491 1.903 3.901.941 76,40 Croatia 9.244 8.558 19.180.649 92,58 9.205 8.542 20.426.704 92,80 Euroherc 13.883 10.730 18.668.953 77,29 14.613 11.426 20.248.590 78,19 Grawe 3.916 3.228 11.229.474 82,43 4.224 3.367 13.771.511 79,71 Merkur BH 1.213 948 2.741.607 78,15 1.453 1.071 3.555.951 73,71 Sarajevo 19.949 15.815 30.079.590 79,28 20.511 16.099 30.271.246 78,49 Triglav 9.661 8.716 14.340.799 90,22 9.908 8.962 19.562.715 90,45 Uniqa 9.078 7.819 15.797.455 86,13 10.248 9.666 19.696.196 94,32 VGT 7.722 6.096 10.428.606 78,94 7.348 5.891 9.752.397 80,17 Zovko 3.514 2.813 4.397.642 80,05 4.013 3.236 5.632.798 80,64 UKUPNO 99.449 81.977 154.325.493 82,43 104.017 86.534 176.484.456 83,19

Izvor podataka: Agencija za osiguranje FBiH

Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u RS-u u 2013. i 2014. godini Tabela 12


2013. 2014. Prijavljene štete Riješene štete %Riješ.

šteta Prijavljene štete Riješene štete

% Riješ. šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

Aura 528 505 1.611.523 95,64 721 610 1.392.324 84,60 Bobar 2.559 2.607 6.427.271 101,88 2.782 2.660 6.510.768 95,61 Brčko gas 2.254 1.890 5.387.218 83,85 2.248 2.074 5.396.494 92,26 Drina 2.296 2.033 5.866.999 88,55 2.584 2.194 6.016.297 84.91 Dunav 3.717 3.360 6.876.809 90,40 3.796 3.264 6.116.524 85,99 Garant - - - - 74 44 86.226 59,46 Grawe 892 852 2.366.789 95,52 959 930 3.981.375 96,98 Krajina 1.413 1.032 1.894.904 73,04 1.441 1.329 2.609.457 92,23 Mikrofin 604 537 876.958 88,91 821 713 1.385.780 86,85 Nešković 1.208 1.103 2.695.529 91,31 1.297 1.134 3.721.127 87,43 Triglav 1.267 1.237 2.828.117 97,63 1.443 1.399 3.995.047 96,95 Wiener* 4.829 4.230 9.876.422 87,60 5.299 4.632 32.062.021 87,41 UKUPNO 21.567 19.386 46.708.539 89,89 23.465 20.983 73.273.441 89,42


*Napomena: Od 01.12.2014. Jahorina osiguranje a.d. promIjenila je naziv u Wiener osiguranje a.d.

Napomena: Detaljnija statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini

se može vidjeti u publikaciji pod nazivom "Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini", koja je dostupna i na službenoj web-stranici Agencije za osiguranje u BiH (www.azobih.gov.ba).

Broj 03.2-43-380-4/15 23. studenoga 2015. godine

Direktor Samir Omerhodžić, v. r.

Сходно одредбама члана 11. став 1. Закона о Агенцији за осигурање у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 12/04), Агенција за осигурање у Босни и Херцеговини објављује

СТАТИСТИКУ ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА 2014. ГОДИНУ

I - Преглед статистичких показатеља за сектор осигурања у БиХ Власничка структура и врсте осигурања којима се баве друштва у БиХ

Власничка структура и врсте осигурања којима се баве друштва у БиХ у 2014. години

Табела 1 Власништво Неживот Живот Композитна Реосигурање УкупноДомаће 13 0 1 1 15Страно 1 0 9 0 10УКУПНО 14 0 10 1 25

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за

осигурање РС-а

Филијале друштава за осигурање у БиХ у другом ентитету

Друштва за осигурање у Босни и Херцеговини, регистрована за обављање дјелатности осигурања у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, услуге осигурања могу обављати у другом ентитету само на основу регистрованих филијала. У периоду од 2008. године до данас, сљедећа друштва за осигурање имају отворене филијале у другом ентитету:

Друштва за осигурање из ФБиХ: АСА ОСИГУРАЊЕ БОСНА-СУНЦЕ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. CAMELIJA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. CROATIA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ЕУРОХЕРЦ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. МЕРКУР БХ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. САРАЈЕВО ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ТРИГЛАВ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. UNIQA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ВГТ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ЗОВКО ОСИГУРАЊЕ Д.Д.

Друштва за осигурање из РС-а: ОСИГУРАЊЕ АУРА А.Д. БОБАР ОСИГУРАЊЕ А.Д. БРЧКО-ГАС ОСИГУРАЊЕ А.Д. ДРИНА ОСИГУРАЊЕ А.Д. ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ А.Д. МИКРОФИН ОСИГУРАЊЕ А.Д. WIENER ОСИГУРАЊЕ А.Д.


Укупна премија

Укупна премија животног и неживотног осигурања у БиХ у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 2

2011. Учешће (%)

2012. Учешће (%)

2013. Учешће (%)

2014. Учешће (%)

Индекс раста премије12/11 13/12 14/13

Неживот 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 427.256.461 81.07 447.632.832 79,63 102,67 101,99 104,77 Живот 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 99.775.089 18,93 114.478.035 20,37 107,62 115,80 114,74 УКУПНО 488.111.839 100 505.092.713 100 527.031.550 100 562.110.867 100 103,48 104,34 106,66

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а

Укупна премија животног и неживотног осигурања у ФБиХ у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 3

2011. Учешће

(%) 2012.

Учешће (%)

2013. Учешће

(%) 2014.

Учешће (%)


Неживот 287.003.340 80,44 290.807.365 79,58 300.127.853 77,59 307.085.312 75,57 101,33 103,21 102,32 Живот 69.771.011 19,56 74.603.067 20,42 86.704.081 22,41 99.272.708 24,43 106,93 116,22 114,50

УКУПНО 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 406.358.020 100 102,42 105,86 105,05

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ

Укупна премија животног и неживотног осигурања у РС-у у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 4

2011. Учешће (%)

2012. Учешће (%)

2013. Учешће (%)

2014. Учешће (%)


Неживот 121.049.122 92,17 128.124.383 91,73 127.128.608 90,68 140.547.520 90,24 105,84 99,22 110,56 Живот 10.288.365 7,83 11.557.898 8,27 13.071.008 9,32 15.205.327 9,76 112,34 113,09 116,33

УКУПНО 131.337.487 100 139.682.281 100 140.199.616 100 155.752.847 100 106,35 100,37 111,09

Извор података: Агенција за осигурање РС-а

Пријављене и ријешене штете

Пријављене и ријешене штете у друштвима за осигурање у 2013. и 2014. години Табела 5 2013. 2014.

Пријављене штете Ријешене штете % Ријешених штета

Пријављене штете Ријешене штете % Ријешених штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност

БиХ 121.016 101.363 201.034.032 83,76 127.482 107.517 249.757.897 84.34ФБиХ 99.449 81.977 154.325.493 82,43 104.017 86.534 176.484.456 83.19РС 21.567 19.386 46.708.539 89,89 23.465 20.983 73.273.441 89.42


Добит

Збирно исказана добит у БиХ, ФБиХ и РС-у за 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 6

2011. Учешће (%)

2012. Учешће (%)

2013. Учешће (%)

2014. Учешће (%)

Индекс раста добити12/11 13/12 14/13

БиХ 26.865.815 100 35.336.452 100 29.513.186 100 7.664.367 100 131,53 83,52 25,97ФБиХ 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 14.097.185 44,77 10.821.436 141,19 121,21 96,40 76,76 РС 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 15.416.001 52,23 -3.157.069 -41,19 139,94 74,43 -20,48


II - Показатељи пословања друштава са сједиштем у ФБиХ и РС-у Премија по друштвима

Премија по друштвима са сједиштем у ФБиХ у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 7

Премија и удјели друштава у укупној премији по годинамаСкраћени назив друштва за осигурање

2011. 2012. 2013. 2014. Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%)

Сарајево 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 64.750.625 16,74 64.518.254 15,88 Uniqa 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 48.172.124 12,45 49.598.452 12,21 Еурохерц 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 44.700.286 11,56 48.712.480 11,99 БСО 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03 45.626.559 11,79 45.280.754 11,14 Croatia 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 40.407.808 10,45 43.517.545 10,71 Триглав 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 31.896.686 8,25 33.375.149 8,21 Меркур БХ 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 26.260.516 6,79 30.043.726 7,39 Grawe 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 25.607.998 6,62 28.294.716 6,96 ВГТ 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70 23.086.075 5,97 22.317.209 5,49 Зовко 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 16.610.467 4,29 17.312.318 4,26 АСА 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74 10.800.293 2,79 12.299.341 3,03 Camelija 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 8.912.498 2,30 11.088.076 2,73 Лидо 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 - - - - ЛОК 213.018 0,06 147.410 0,04 - - - - УКУПНО 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 406.358.020 100



Премија по друштвима са сједиштем у РС-у у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 8

Скраћени назив друштва за осигурање

2011. 2012. 2013. 2014.Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%)

Wiener* 24.448.520 18,62 30.763.947 22,02 23.253.190 16,59 27.161.395 17,44 Дрина 14.066.545 10,71 14.922.084 10,68 16.908.248 12,06 19.076.537 12,25 Дунав 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 17.875.728 12,75 16.700.408 10,72 Бобар 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 15.192.779 10,84 15.356.845 9,86 Нешковић 11.508.564 8,76 12.285.731 8,80 13.259.366 9,46 14.017.231 9,00 Брчко-гас 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 14.049.277 10,02 14.004.946 8,99 Grawe 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 11.458.136 8,17 13.019.081 8,36 Крајина 6.261.282 4,77 7.735.934 5,52 9.127.272 6,51 9.710.231 6,23 Триглав 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 8.118.340 5,79 9.300.477 5,97 Аура 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 5.944.065 4,24 7.544.864 4,84 Микрофин 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 5.013.215 3,58 6.514.275 4,18 Гарант - - - - - - 3.346.557 2,15 УКУПНО 131.337.488 100 139.682.281 100 140.199.616 100 155.752.848 100


*Напомена: Од 01.12.2014. Јахорина осигурање а.д. промијенила је назив у Wiener осигурање а.д.

Премија животног осигурања

Премија животног осигурања у ФБиХ у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 9


2011. 2012. 2013. 2014.Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%)

Меркур БХ 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30 25.415.327 29,31 29.373.934 29,59 Uniqa 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 24.009.001 27,69 27.229.999 27,43 Grawe 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 19.749.954 22,78 21.348.772 21,51 Croatia 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 5.868.018 6,77 6.576.508 6,62 Триглав 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 4.644.477 5,36 6.831.343 6,88 БСО 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 3.887.075 4,48 4.615.635 4,65 Сарајево 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 3.130.228 3,61 3.296.517 3,32 ЛОК 213.018 0,31 147.410 0,20 - - - - УКУПНО 69.771.011 100 74.603.067 100 86.704.081 100 99.272.708 100


Премија животног осигурања у РС-у у 2011., 2012., 2013. и 2014. години (у КМ) Табела 10


2011. 2012. 2013. 2014. Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%)

Grawe 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 11.444.276 87,55 13.006.048 85,54 Wiener* 565.615 5,50 777.302 6,73 1.000.313 7,65 1.498.483 9,85 Дунав 293.423 2,85 525.616 4,55 626.419 4,79 700.797 4,61 УКУПНО 10.288.365 100 11.557.899 100 13.071.008 100 15.205.327 100

Извор података: Агенција за осигурање РС

*Напомена: Од 01.12.2014. Јахорина осигурање а.д. промјенила је назив у Wiener осигурање а.д.

Пријављене и ријешене штете

Пријављене и ријешене штете по друштвима са сједиштем у ФБиХ у 2013. и 2014. години Табела 11


2013. 2014. Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност

АСА 3.629 3.428 5.292.501 94,46 3.585 3.696 7.200.994 95,80 БСО 15.512 12.244 19.154.180 78,93 16.145 12.675 22.463.415 78,51 Camelija 2.128 1.582 3.014.038 74,34 2.491 1.903 3.901.941 76,40 Croatia 9.244 8.558 19.180.649 92,58 9.205 8.542 20.426.704 92,80 Еурохерц 13.883 10.730 18.668.953 77,29 14.613 11.426 20.248.590 78,19 Grawe 3.916 3.228 11.229.474 82,43 4.224 3.367 13.771.511 79,71 Меркур БХ 1.213 948 2.741.607 78,15 1.453 1.071 3.555.951 73,71 Сарајево 19.949 15.815 30.079.590 79,28 20.511 16.099 30.271.246 78,49 Триглав 9.661 8.716 14.340.799 90,22 9.908 8.962 19.562.715 90,45 Uniqa 9.078 7.819 15.797.455 86,13 10.248 9.666 19.696.196 94,32 ВГТ 7.722 6.096 10.428.606 78,94 7.348 5.891 9.752.397 80,17 Зовко 3.514 2.813 4.397.642 80,05 4.013 3.236 5.632.798 80,64 УКУПНО 99.449 81.977 154.325.493 82,43 104.017 86.534 176.484.456 83,19

Извор података: Агенција за осигурање ФБиХ


Пријављене и ријешене штете по друштвима са сједиштем у РС-у у 2013. и 2014. години Табела 12


2013. 2014. Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност

Аура 528 505 1.611.523 95,64 721 610 1.392.324 84,60 Бобар 2.559 2.607 6.427.271 101,88 2.782 2.660 6.510.768 95,61 Брчко гас 2.254 1.890 5.387.218 83,85 2.248 2.074 5.396.494 92,26 Дрина 2.296 2.033 5.866.999 88,55 2.584 2.194 6.016.297 84.91 Дунав 3.717 3.360 6.876.809 90,40 3.796 3.264 6.116.524 85,99 Гарант - - - - 74 44 86.226 59,46 Grawe 892 852 2.366.789 95,52 959 930 3.981.375 96,98 Крајина 1.413 1.032 1.894.904 73,04 1.441 1.329 2.609.457 92,23 Микрофин 604 537 876.958 88,91 821 713 1.385.780 86,85 Нешковић 1.208 1.103 2.695.529 91,31 1.297 1.134 3.721.127 87,43 Триглав 1.267 1.237 2.828.117 97,63 1.443 1.399 3.995.047 96,95 Wiener* 4.829 4.230 9.876.422 87,60 5.299 4.632 32.062.021 87,41 УКУПНО 21.567 19.386 46.708.539 89,89 23.465 20.983 73.273.441 89,42


*Напомена: Од 01.12.2014. Јахорина осигурање а.д. промијенила је назив у Wiener осигурање а.д.

Напомена: Детаљнија статистика тржишта осигурања у Босни и

Херцеговини се може видјети у публикацији под називом "Статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини", која је доступна и на службеној интернет адреси Агенције за осигурање у БиХ (www.azobih.gov.ba).

Број 03.2-43-380-4/15 23. новембра 2015. године

Директор Самир Омерхоџић, с. р.

AGENCIJA ZA SIGURNOST HRANE BOSNE I HERCEGOVINE

1053 Na osnovu člana 56. Zakona o hrani ("Službeni glasnik

BiH", broj 50/04), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 193. stav (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), člana 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-21-2/15, od 28.8.2015.), po zahtjevu za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekat Agropex d.o.o., ulica Obudovac br. 1, Obudovac, Šamac, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu Agropex d.o.o., ulica Obudovac br. 1,

Obudovac, Šamac, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), a koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.

2. Zabranjuje se namjerno unošenje u okoliš/sjetva genetski modificirane soje iz tačke 1. ovog rješenja.

3. Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz tačke 1. ovog rješenja, a u skladu s odredbama člana 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu

sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15), subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja dužan je osigurati da: a) na oznaci na zapakiranom proizvodu piše: "Ovaj

proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)";

b) se na nezapakiranom proizvodu ponuđenom krajnjem potrošaču oznaka: "Ovaj proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)" stavi na proizvod ili neposredno uz proizvod, kao i na prateću dokumentaciju (fakturu).

4. U skladu s odredbama člana 51. Zakona o genetski modificiranim organizmima, subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja dužan je u daljnjoj distribuciji subjektu u poslovanju s hranom za životinje koji prima proizvod dostaviti prateću dokumentaciju s informacijama da proizvod sadrži ili se sastoji od genetski modificiranih organizama i upoznati ga s obavezom označavanja ovog proizvoda u skladu s odredbama člana 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima.

5. U skladu s odredbama člana 24. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje, podnosilac zahtjeva dužan je osigurati sljedeće oznake na pakiranju: a) za genetski modificirane organizme koji se koriste kao

hrana za životinje i hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od GMO-a natpis "genetski modificirana soja (MON-Ø4Ø32-6)", bit će u zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno te riječi mogu se navesti u bilješci spiska hrane za životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i u spisku hrane za životinje;

b) za hranu za životinje proizvedenu od genetski modificiranih organizama natpis "proizveden od genetski modificirane soje (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno te riječi mogu se navesti u bilješci spiska hrane za životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i u spisku hrane za životinje.

6. U skladu s članom 24. stav (2) Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu


sljedivost i označavanje, zabranjeno je stavljati na tržište proizvode koji su predmet ovog rješenja ako navedeni podaci iz tačke 5. ovog rješenja nisu prikazani jasno, čitljivo i na način da se ne mogu brisati na propratnom dokumentu, ili, ako je to primjenjivo, na pakiranju na spremniku ili na njemu pričvršćenoj naljepnici/deklaraciji.

7. U skladu s odredbama člana 54. Zakona o genetski modificiranim organizmima, podnosilac zahtjeva dužan je prilikom rukovanja, prijevoza i pakiranja genetski modificiranih organizama popratnom dokumentacijom jasno obilježiti genetski modificirani organizam koji je namijenjen direktnom korištenju za hranu za životinje ili za preradu; naznačiti da nisu namijenjeni namjernom unošenju u okoliš/sjetvu, te navesti mjesto za pribavljanje dodatnih informacija.

8. Subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja obavezan je voditi bazu podataka za period od pet godina od dana izvršenja svake transakcije u skladu s odredbama člana 51. stav (5) Zakona o genetski modificiranim organizmima.

9. Odobrava se stavljanje na tržište hrane za životinje iz tačke 1. ovog rješenja na osnovu dostavljenih dokumenata i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme da predmetna hrana za životinje odgovara odredbama Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.

10. Ovo rješenje važi pet godina od dana njegovog donošenja. 11. Subjekat i hrana za životinje iz tačke 1. ovog rješenja

upisuju se u Registar rješenja subjekata u poslovanju s hranom i genetski modificirane hrane za životinje Bosne i Hercegovine.

12. Sve promjene koje nastanu u periodu važenja ovog rješenja, a koje se odnose na tačke 1., 2., 3., 4., 5., 6. i 7. ovog rješenja, subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja obavezan je dostaviti Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.

13. Za obnovu ovog rješenja potrebno je Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine podnijeti zahtjev u skladu s članom 22. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje najkasnije godinu dana prije prestanka važenja rješenja o odobrenju.

14. Donošenje ovog rješenja o odobrenju ne umanjuje opću građansku i krivičnu odgovornost subjekta u poslovanju s hranom po pitanju hrane za životinje koja je predmet ovog rješenja.

15. Ovo rješenje objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Obrazloženje

Podnosilac zahtjeva Agropex d.o.o., ulica Obudovac br. 1, Obudovac, Šamac, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-21/15, od 27.7.2015.

Zahtjev je osnovan. Vijeće za genetski modificirane organizme je na prvoj

sjednici ostvarilo uvid i ocjenu dostavljene dokumentacije te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i

Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).

Podnosilac zahtjeva je uz zahtjev dostavio primjerak uplatnice o uplaćenoj naknadi za podnošenje zahtjeva u skladu s Odlukom o visini posebne naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14).

U skladu s navedenim, Vijeće za genetski modificirane organizme je nakon razmatranja jednoglasno usvojilo Mišljenje da je navedeni zahtjev za odobravanje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije osnovan, te da je u skladu s članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.

Vijeće za genetski modificirane organizme je u Mišljenju predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije, od subjekta Agropex d.o.o., ulica Obudovac br.1, Obudovac, Šamac, Bosna i Hercegovina.

Članom 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine podnosiocu zahtjeva, ako ispunjava uslove, donosi rješenje o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane za životinje uzimajući u obzir mišljenje Vijeća za genetski modificirane organizme, na period od pet godina koje se može obnoviti.

Članom 16. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da se za izdavanje rješenja o odobrenju podnosi zahtjev u pisanoj formi Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.

Članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena je potrebna dokumentacija koja se dostavlja uz zahtjev ako je hrana za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam, odobrena u skladu s važećim propisima Evropske unije.

Članom 24. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena su pravila za označavanje genetski modificiranih organizama koji se koriste kao hrana za životinje, hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od genetski modificiranih organizama i hranu za životinje proizvedenu od genetski modificiranih organizama.

Članom 51., 52. i 54. Zakona o genetski modificiranim organizmima određena je sljedivost, označavanje kao i rukovanje, prijevoz i pakiranje genetski modificiranih organizama kao i proizvoda koji sadrže ili se sastoje od genetski modificiranih organizama.

U skladu s navedenim, riješeno je kao u dispozitivu ovog rješenja.

Naknada za Mišljenje Vijeća za genetski modificirane organizme uplaćena u iznosu od 400,00 KM, naknada za izdavanje Rješenja za odobrenje za stavljanje na tržište uplaćena je u iznosu od 500,00 KM i naknada za upis u jedinstveni Registar GMO-a uplaćena je u iznosu od 30,00 KM u skladu s


odredbama Odluke o visini posebne naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14), u korist budžeta Bosne i Hercegovine.

Uputstvo o pravnom lijeku

Protiv ovog rješenja ne može se izjaviti žalba, već se može pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja.

Broj UP-1-50-4-21-7/15 30. oktobra 2015. godine

Direktor Prof. dr. Sejad Mačkić, s. r.

Na temelju članka 56. Zakona o hrani ("Službeni glasnik

BiH", broj 50/04), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 193. stavak (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), članka 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-21-2/15 od 28.8.2015. godine), povodom zahtjeva za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekt Agropex d.o.o., ulica Obudovac br. 1, Obudovac, Šamac, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu Agropex d.o.o., ulica Obudovac br. 1,

Obudovac, Šamac, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.

2. Zabranjuje se namjerno unošenje u okoliš/sjetva genetski modificirane soje iz točke 1. ovoga Rješenja.

3. Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja, a u skladu s odredbama članka 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15), subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja dužan je osigurati da: a) na oznaci na zapakiranom proizvodu piše: "Ovaj


b) se na nezapakirani proizvod ponuđen krajnjem potrošaču stavi oznaka: "Ovaj proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)" na proizvod ili neposredno uz proizvod, kao i na prateću dokumentaciju (fakturu).

4. U skladu s odredbama članka 51. Zakona o genetski modificiranim organizmima, subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja dužan je u daljnjoj distribuciji subjektu u poslovanju s hranom za životinje koji prima proizvod dostaviti prateću dokumentaciju s informacijama da proizvod sadrži ili se sastoji od genetski modificiranih organizama i upoznati ga s obvezom označavanja ovog proizvoda u skladu s odredbama članka 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima.

5. U skladu s odredbama članka 24. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje, podnositelj zahtjeva dužan je osigurati sljedeće oznake na pakiranju: a) za genetski modificirane organizme koji se koriste kao

hrana za životinje i hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od GMO-a natpis: "genetski modificirana soja (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno se te riječi mogu navesti u bilješci popisa hrane za životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i u popisu hrane za životinje;

b) za hranu za životinje proizvedenu od genetski modificiranih organizama natpis: "proizveden od genetski modificirane soje (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno se te riječi mogu navesti u bilješci popisa hrane za životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i u popisu hrane za životinje.

6. U skladu s člankom 24. stavak (2) Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje, zabranjeno je stavljati na tržište proizvode koji su predmetom ovoga Rješenja ako navedeni podatci iz točke 5. ovoga Rješenja nisu prikazani jasno, čitljivo i tako da se ne mogu brisati na popratnom dokumentu ili, ako je to primjenjivo, na pakiranju na spremniku ili na njemu pričvršćenoj naljepnici/deklaraciji.

7. U skladu s odredbama članka 54. Zakona o genetski modificiranim organizmima, podnositelj zahtjeva dužan je, prilikom rukovanja, prijevoza i pakiranja genetski modificiranih organizama, u popratnoj dokumentaciji jasno obilježiti genetski modificirani organizam koji je namijenjen neposrednom korištenju za hranu za životinje ili za preradu, naznačiti da nisu namijenjeni namjernom unošenju u okoliš/sjetvu, te navesti mjesto za pribavljanje dodatnih informacija.

8. Subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja obvezan je voditi bazu podataka za razdoblje od pet godina od dana izvršenja svake transakcije u skladu s odredbama članka 51. stavak (5) Zakona o genetski modificiranim organizmima.

9. Odobrava se stavljanje na tržište hrane za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja na temelju dostavljenih dokumenata i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme da predmetna hrana za životinje odgovara odredbama Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.

10. Ovo Rješenje vrijedi pet godina od dana njegovog donošenja.

11. Subjekt i hrana za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja upisuju se u Registar rješenja subjekata u poslovanju s hranom i genetski modificirane hrane za životinje Bosne i Hercegovine.

12. Sve promjene koje nastanu u razdoblju važenja ovoga Rješenja, a koje se odnose na točke 1., 2., 3., 4., 5., 6. i 7. ovoga Rješenja, subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja obvezan je dostaviti Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.

13. Za obnovu ovoga Rješenja potrebno je podnijeti zahtjev Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u skladu s


člankom 22. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje, najkasnije godinu dana prije prestanka važenja rješenja o odobrenju.

14. Donošenje ovoga Rješenja o odobrenju ne umanjuje opću građansku i kaznenu odgovornost subjekta u poslovanju s hranom po pitanju hrane za životinje koja je predmetom ovoga Rješenja.

15. Ovo Rješenje objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Obrazloženje

Podnositelj zahtjeva Agropex d.o.o., ulica Obudovac br. 1, Obudovac, Šamac, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-21/15 od 27.7.2015. godine.

Zahtjev je osnovan. Vijeće za genetski modificirane organizme je na 1. sjednici

ostvarilo uvid i ocjenilo dostavljenu dokumentaciju, te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).

Podnositelj zahtjeva uz zahtjev je dostavio primjerak uplatnice o uplaćenoj naknadi za podnošenje zahtjeva, u skladu s Odlukom o visini posebne naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14).

U skladu s navedenim, Vijeće za genetski modificirane organizme je nakon razmatranja jednoglasno usvojilo Mišljenje, prema kojem je navedeni zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren, u skladu s važećim propisima Europske unije osnovan i sukladan s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.

Vijeće za genetski modificirane organizme u Mišljenju je predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije subjektu Agropex d.o.o., ulica Obudovac br.1, Obudovac, Šamac, Bosna i Hercegovina.

Člankom 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, ako podnositelj zahtjeva ispunjava uvjete, donosi rješenje o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane za životinje uzimajući u obzir mišljenje Vijeća za genetski modificirane organizme, i to na razdoblje od pet godina, koje se može obnoviti.

Člankom 16. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da se za izdavanje rješenja o odobravanju podnosi zahtjev u pisanom obliku Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.

Člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena je potrebna dokumentacija koja se dostavlja uz zahtjev ako je hrana za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobrena u skladu s važećim propisima Europske unije.

Člankom 24. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena su pravila označavanja genetski modificiranih organizama koji se koriste kao hrana za životinje, hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od genetski modificiranih organizama i hranu za životinje proizvedenu od genetski modificiranih organizama.

Člancima 51., 52. i 54. Zakona o genetski modificiranim organizmima određeni su sljedivost, označavanje te rukovanje, prijevoz i pakiranje genetski modificiranih organizama, kao i proizvoda koji sadrže ili se sastoje od genetski modificiranih organizama.

U skladu s navedenim, riješeno je kao u izreci ovoga Rješenja.

Naknada za mišljenje Vijeća za genetski modificirane organizme uplaćena u iznosu od 400,00 KM, naknada za izdavanje rješenja za odobrenje za stavljanje na tržište uplaćena je u iznosu od 500,00 KM i naknada za upis u jedinstveni Registar GMO-a uplaćena je u iznosu od 30,00 KM, u skladu s odredbama Odluke o visini posebne naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14), u korist proračuna Bosne i Hercegovine.

Uputa o pravnom lijeku

Protiv ovog Rješenja ne može se uložiti žalba, već se može pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana dostave ovoga Rješenja.

Broj UP-1-50-4-21-7/15 30. listopada 2015. godine

Ravnatelj Prof. dr. Sejad Mačkić, v. r.

На основу члана 56. Закона о храни ("Службени

гласник БиХ", број 50/04), члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 193. став (1) Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 11. Закона о генетички модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), члана 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15) и Мишљења Савјета за генетички модификоване организме (број УП-1-50-4-21-2/15 од 28.08.2015. године), по захтјеву за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која садржи генетички модификоване организме, који је поднио субјекат Aгрoпex д.о.о., улица Обудовац бр. 1, Обудовац, Шамац, Босна и Херцеговина, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ 1. Одобрава се субјекту Aгрoпex д.о.о., улица Обудовац

бр. 1, Обудовац, Шамац, стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване соје MON-Ø4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%), а која ће се користити искључиво као храна за животиње.


2. Забрањује се намјерно уношење у животну средину/сјетва генетички модификоване соје из тачке 1. овог рјешења.

3. Приликом стављања на тржиште хране за животиње из тачке 1. овог рјешења, а у складу са одредбама члана 52. Закона о генетички модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09) и одредбама Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15), субјекат у пословању са храном за животиње из тачке 1. овог рјешења дужан је да обезбиједи да: а) на ознаци на запакованом производу пише: "Овај

производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)";

б) се на незапаковани производ понуђен крајњем потрошачу стави ознака: "Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-(4(32-6)" на производ или непосредно уз производ, као и на пратећу документацију (фактуру).

4. У складу са одредбама члана 51. Закона о генетички модификованим организмима, субјекат у пословању са храном за животиње из тачке 1. овог рјешења дужан је да у даљој дистрибуцији субјекту у пословању са храном за животиње који прима производ достави пратећу документацију са информацијама да производ садржи или се састоји од генетички модификованих организама и упозна га са обавезом означавања овог производа у складу са одредбама члана 52. Закона о генетички модификованим организмима.

5. У складу са одредбама члана 24. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање, подносилац захтјева дужан је да обезбиједи стављање сљедеће ознаке на паковању: а) за генетички модификоване организме који се

користе као храна за животиње и храну за животиње која садржи или се састоји од ГМО-а, натпис "генетички модификована соја (MON-Ø4Ø32-6)" биће у заградама непосредно иза одређеног назива хране за животиње, а алтернативно те ријечи могу се навести у биљешци списка хране за животиње, те слова морају бити барем исте величине као и у списку хране за животиње;

б) за храну за животиње произведену од генетички модификованих организама, натпис "произведен од генетички модификоване соје (MON-Ø4Ø32-6)" биће у заградама непосредно иза одређеног назива хране за животиње, а алтернативно те ријечи могу се навести у биљешци списка хране за животиње, те слова морају бити барем исте величине као и у списку хране за животиње.

6. У складу са чланом 24. став (2) Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање, забрањено је стављати на тржиште производе који су предмет овог рјешења ако наведени подаци из тачке 5. овог рјешења нису приказани јасно, читљиво и на начин да се не могу брисати на пропратном документу, или, ако је то

примјењиво, на паковању на контејнеру или на њему причвршћеној наљепници/декларацији.

7. У складу са одредбама члана 54. Закона о генетички модификованим организмима, подносилац захтјева дужан је да приликом руковања, превоза и паковања генетички модификованих организама у пропратној документацији јасно обиљежи генетички модификовани организам који је намијењен директном коришћењу за храну за животиње или за прераду; назначи да нису намијењени намјерном уношењу у животну средину/сјетву, те наведе мјесто за прибављање додатних информација.

8. Субјекат у пословању са храном за животиње из тачке 1. овог рјешења обавезан је да води базу података за период од пет година од дана извршења сваке трансакције у складу са одредбама члана 51. став (5) Закона о генетички модификованим организмима.

9. Одобрава се стављање на тржиште хране за животиње из тачке 1. овог рјешења на основу достављених докумената и Мишљења Савјета за генетички модификоване организме да предметна храна за животиње одговара одредбама Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање.

10. Ово рјешење важи пет година од дана његовог доношења.

11. Субјекат и храна за животиње из тачке 1. овог рјешења уписују се у Регистар рјешења субјеката у пословању са храном и генетички модификоване хране за животиње Босне и Херцеговине.

12. Све промјене које настану у периоду важења овог рјешења, а које се односе на тачке 1, 2, 3, 4, 5, 6. и 7. овог рјешења, субјекат у пословању са храном за животиње из тачке 1. овог рјешења обавезан је да достави Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине.

13. За обнову овог рјешења потребно је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине поднијети захтјев у складу са чланом 22. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање, најкасније годину дана прије престанка важења рјешења о одобрењу.

14. Доношење овог рјешења о одобрењу не умањује општу грађанску и кривичну одговорност субјекта у пословању са храном по питању хране за животиње која је предмет овог рјешења.

15. Ово рјешење објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Образложење

Подносилац захтјева Aгрoпex д.о.о., улица Обудовац бр. 1, Обудовац, Шамац, Босна и Херцеговина, поднио је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев за одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније, који је запримљен под бројем UP-1-50-4-21/15 од 27.07.2015. године.

Захтјев је основан. Савјет за генетички модификоване организме је на

првој сједници остварио увид и оцијенио достављену


документацију те је разматрао наведени захтјев у складу са чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15).

Подносилац захтјева је уз захтјев доставио примјерак уплатнице о уплаћеној накнади за подношење захтјева у складу са Одлуком о висини посебне накнаде за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште генетички модификоване хране и хране за животиње ("Службени гласник БиХ", број 61/14).

У складу са наведеним, Савјет за генетички модификоване организме је након разматрања једногласно усвојио Мишљење да је наведени захтјев за одобравање за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен, у складу са важећим прописима Европске уније основан, те да је у складу са чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање.

Савјет за генетички модификоване организме је у Мишљењу предложио Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине доношење Рјешења о одобрењу за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовни организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније субјекту Aгрoпex д.о.о., улица Обудовац бр.1, Обудовац, Шамац, Босна и Херцеговина.

Чланом 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређено је да Агенција за безбједост хране Босне и Херцеговине, подносиоцу захтјева, ако испуњава услове, доноси рјешење о одобрењу за стављање на тржиште генетички модификоване хране за животиње узимајући у обзир мишљење Савјета за генетички модификоване организме, на период од пет година које се може обновити.

Чланом 16. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређено је да се за издавање рјешења о одобрењу подноси захтјев у писаној форми Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине.

Чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређена је потребна документација која се доставља уз захтјев ако је храна за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрена у складу са важећим прописима Европске уније.

Чланом 24. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређена су правила за означавање генетички модификованих организама који се користе као храна за животиње, храну за животиње која садржи или се

састоји од генетички модификованих организама и храну за животиње произведену од генетички модификованих организама.

Чланом 51, 52. и 54. Закона о генетички модификованим организмима одређена је сљедивост, означавање као и руковање, превоз и паковање генетички модификованих организама као и производа који садрже или се састоје од генетички модификованих организама.

У складу са наведеним, ријешено је као у диспозитиву овог рјешења.

Накнада за мишљење Савјета за генетички модификоване организме уплаћена је у износу од 400,00 КМ, накнада за издавање рјешења за одобрење за стављање на тржиште уплаћена је у износу од 500,00 КМ и накнада за упис у Јединствени регистар ГМО-а уплаћена је у износу од 30,00 КМ, у складу са одредбама Одлуке о висини посебне накнаде за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште генетички модификоване хране и хране за животиње ("Службени гласник БиХ", број 61/14), у корист буџета Босне и Херцеговине.

Упутство о правном лијеку

Против овог рјешења не може се изјавити жалба, већ се може покренути управни спор код Суда Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана достављања овог рјешења.

Број УП-1-50-4-21-7/15 30. октобра 2015. године

Директор Проф. др Сејад Мачкић, с. р.


BiH", broj 50/04), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 193. stav (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), člana 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-24-4/15 od 16.09.2015. godine), po zahtjevu za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekat KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb, Topčić Polje, Zenica, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb,

Topčić Polje, Zenica, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), a koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.


3. Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz tačke 1. ovog rješenja, a u skladu s odredbama člana 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15), subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja dužan je osigurati da:


a) na zapakiranom proizvodu na oznaci piše: "Ovaj proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)";




hrana za životinje i hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od GMO-a natpis "genetski modificirana soja (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno te riječi mogu se navesti u bilješci spiska hrane za životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i u spisku hrane za životinje;


6. U skladu s članom 24. stav (2) Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje zabranjeno je stavljati na tržište proizvode koji su predmet ovog rješenja ako navedeni podaci iz tačke 5. ovog rješenja nisu prikazani jasno, čitljivo i na način da se ne mogu brisati na propratnom dokumentu, ili, ako je to primjenjivo, na pakiranju na spremniku ili na njemu pričvršćenoj naljepnici/deklaraciji.

7. U skladu s odredbama člana 54. Zakona o genetski modificiranim organizmima, podnosilac zahtjeva dužan je prilikom rukovanja, prijevoza i pakiranja genetski modificiranim organizmima popratnom dokumentacijom jasno obilježiti genetski modificirani organizam koji je namijenjen direktnom korištenju za hranu za životinje ili za preradu; naznačiti da nisu namijenjeni namjernom unošenju u okoliš/sjetvu, te navesti mjesto za pribavljanje dodatnih informacija.


9. Odobrava se stavljanje na tržište hrane za životinje iz tačke 1. ovog rješenja na osnovu dostavljenih dokumenata i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme da

predmetna hrana za životinje odgovara odredbama Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.



12. Sve promjene koje nastanu u periodu važenja ovog rješenja, a koje se odnose na tačke 1.,2.,3.,4.,5.,6. i 7. ovog rješenja, subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja obavezan je dostaviti Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.




Obrazloženje

Podnosilac zahtjeva KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb, Topčić Polje, Zenica, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu sa važećim propisima Evropske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-24/15 od 30.07.2015. godine.


sjednici ostvarilo uvid i ocjenu dostavljene dokumentacije te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).


U skladu s navedenim, Vijeće za genetski modificirane organizme je nakon razmatranja jednoglasno usvojilo Mišljenje da je navedeni zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije, osnovan te da je u skladu s članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).

Vijeće za genetski modificirane organizme je u Mišljenju predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim


propisima Evropske unije, od subjekta KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb, Topčić Polje, Zenica, Bosna i Hercegovina.







Naknada za Mišljenje Vijeća za genetski modificirane organizme uplaćena u iznosu od 400,00 KM, naknada za izdavanje Rješenja za odobrenje za stavljanje na tržište uplaćena je u iznosu od 500,00 KM i naknada za upis u jedinstveni Registar GMO-a uplaćena je u iznosu od 30,00 KM u skladu s odredbama Odluke o visini posebne naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14), u korist budžeta Bosne i Hercegovine.


Protiv ovog Rješenja ne može se izjaviti žalba, već se može pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana dostavljanja ovog Rješenja.




BiH", broj 50/04), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 193. stavak (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), članka 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima

koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-24-4/15 od 16.9.2015. godine), povodom zahtjeva za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekt KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb, Topčić Polje, Zenica, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb,

Topčić Polje, Zenica, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.

















13. Za obnovu ovoga Rješenja potrebno je podnijeti zahtjev Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u skladu s člankom 22. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje, najkasnije godinu dana prije prestanka važenja rješenja o odobrenju.



Obrazloženje

Podnositelj zahtjeva KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb, Topčić Polje, Zenica, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-24/15 od 30.7.2015. godine.

Zahtjev je osnovan.

Vijeće za genetski modificirane organizme je na 1. sjednici ostvarilo uvid i ocjenilo dostavljenu dokumentaciju, te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).



Vijeće za genetski modificirane organizme u Mišljenju je predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije subjektu KALIN-SK d.o.o., Topčić Polje bb, Topčić Polje, Zenica, Bosna i Hercegovina.














гласник БиХ", број 50/04), члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 193. став (1) Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 11. Закона о генетички модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), члана 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15) и Мишљења Савјета за генетички модификоване организме (број УП-1-50-4-24-4/15 од 16.9.2015. године), по захтјеву за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која садржи генетички модификоване организме који је поднио субјекат КAЛИH-СК д.о.о., Тoпчић Пoљe бб, Тoпчић Пoљe, Зeницa, Босна и Херцеговина, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ 1. Одобрава се субјекту КAЛИH-СК д.о.о., Тoпчић Пoљe

бб, Тoпчић Пoљe, Зeницa, стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване соје MON-Ø4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%), која ће се користити искључиво као храна за животиње.




б) се на незапаковани производ понуђен крајњем потрошачу стави ознака: "Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)" на

производ или непосредно уз производ, као и на пратећу документацију (фактуру).





6. У складу са чланом 24. став (2) Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање, забрањено је стављати на тржиште производе који су предмет овог рјешења ако наведени подаци из тачке 5. овог рјешења нису приказани јасно, читљиво и на начин да се не могу брисати на пропратном документу, или, ако је то примјењиво, на паковању на контејнеру или на њему причвршћеној наљепници/декларацији.

7. У складу са одредбама члана 54. Закона о генетички модификованим организмима, подносилац захтјева дужан је да приликом руковања, превоза и паковања генетички модификованих организама у пропратној документацији јасно обиљежи генетички модификова-ни организам који је намијењен директном коришћењу за храну за животиње или за прераду; назначи да нису намијењени намјерном уношењу у животну средину/ сјетву, те наведе мјесто за прибављање додатних информација.


9. Одобрава се стављање на тржиште хране за животиње из тачке 1. овог рјешења на основу достављених докумената и Мишљења Савјета за генетички


модификоване организме да предметна храна за животиње одговара одредбама Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање.








Подносилац захтјева КAЛИH-СК д.о.о., Тoпчић Пoљe бб, Тoпчић Пoљe, Зeницa, Босна и Херцеговина, поднио је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев за одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније који је запримљен под бројем УП-1-50-4-24/15 од 30.7.2015. године.


првој сједници остварио увид и оцијенио достављену документацију те је разматрао наведени захтјев у складу са чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15).


У складу са наведеним, Савјет за генетички модификоване организме је након разматрања једногласно усвојио Мишљење да је наведени захтјев за одобравање за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен, у складу са важећим прописима Европске уније основан, те да је у складу са

чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање.

Савјет за генетички модификоване организме је у Мишљењу предложио Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине доношење Рјешења о одобрењу за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније субјекту КAЛИH-СК д.о.о., Тoпчић Пoљe бб, Тoпчић Пoљe, Зeницa, Босна и Херцеговина.




Чланом 24. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређена су правила за означавање генетички модификованих организама који се користе као храна за животиње, храну за животиње која садржи или се састоји од генетички модификованих организама и храну за животиње произведену од генетички модификованих организама.

Чланом 51, 52. и 54. Закона о генетички модификова-ним организмима одређена је сљедивост, означавање као и руковање, превоз и паковање генетички модификованих организама као и производа који садрже или се састоје од генетички модификованих организама.


Накнада за мишљење Савјета за генетички модифико-ване организме уплаћена је у износу од 400,00 КМ, накнада за издавање рјешења за одобрење за стављање на тржиште уплаћена је у износу од 500,00 КМ и накнада за упис у Јединствени регистар ГМО-а уплаћена је у износу од 30,00 КМ, у складу са одредбама Одлуке о висини посебне накнаде за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште генетички модификоване хране и хране за животиње ("Службени гласник БиХ", број 61/14), у корист буџета Босне и Херцеговине.







BiH", broj 50/04), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 193. stav (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), člana 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj: UP-1-50-4-28-2/15 od 16.9.2015. godine), po zahtjevu za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekat D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb, Nova Topola, Gradiška, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb,

Nova Topola, Gradiška, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), a koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.


3. Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz tačke 1. ovog rješenja, a u skladu s odredbama člana 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15), subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja dužan je osigurati da: a) na zapakiranom proizvodu na oznaci piše: "Ovaj


b) se na nezapakiranom proizvodu ponuđenom krajnjem potrošaču oznaka: "Ovaj proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)" stavi na pro-izvod ili neposredno uz proizvod, kao i na prateću dokumentaciju (fakturu).


5. U skladu s odredbama člana 24. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski

modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje, podnosilac zahtjeva dužan je osigurati sljedeće oznake na pakiranju: a) za genetski modificirane organizme koji se koriste kao










13. Za obnovu ovog rješenja potrebno je Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine podnijeti zahtjev u skladu s članom 22. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i


zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje najkasnije godinu dana prije prestanka važenja rješenja o odobrenju.



Obrazloženje

Podnosilac zahtjeva D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb, Nova Topola, Gradiška, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu sa važećim propisima Evropske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-28/15 od 11.8.2015. godine.





Vijeće za genetski modificirane organizme je u Mišljenju predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije, od subjekta D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb, Nova Topola, Gradiška, Bosna i Hercegovina.



Članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za

životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena je potrebna dokumentacija koja se dostavlja uz zahtjev ako je hrana za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam, odobrena u skladu s važećim propisima Evropske unije.







Broj UP-1-50-4-28-5/15 03. novembra 2015. godine



BiH", broj 50/04), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 193. stavak (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), članka 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj: UP-1-50-4-28-2/15 od 16.9.2015. godine), povodom zahtjeva za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekt D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb, Nova Topola, Gradiška, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb,

Nova Topola, Gradiška, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.











7. U skladu s odredbama članka 54. Zakona o genetski modificiranim organizmima, podnositelj zahtjeva dužan je, prilikom rukovanja, prijevoza i pakiranja genetski modificiranih organizama, u popratnoj dokumentaciji jasno obilježiti genetski modificirani organizam koji je namijenjen neposrednom korištenju za hranu za životinje ili za preradu, naznačiti da nisu namijenjeni namjernom

unošenju u okoliš/sjetvu, te navesti mjesto za pribavljanje dodatnih informacija.









Obrazloženje

Podnositelj zahtjeva D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb, Nova Topola, Gradiška, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, koji je zaprimljen pod brojem: UP-1-50-4-28/15 od 11.8.2015. godine.


ostvarilo uvid i ocjenilo dostavljenu dokumentaciju, te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).


U skladu s navedenim, Vijeće za genetski modificirane organizme je nakon razmatranja jednoglasno usvojilo Mišljenje, prema kojem je navedeni zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za


životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren, u skladu s važećim propisima Europske unije osnovan i sukladan s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.

Vijeće za genetski modificirane organizme u Mišljenju je predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije subjektu D+V AGROS d.o.o., Kočićevo bb, Nova Topola, Gradiška, Bosna i Hercegovina.










Broj UP-1-50-4-28-5/15 03. studenoga 2015. godine



гласник БиХ", број 50/04), члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 193. став (1) Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 11. Закона о генетички модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), члана 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15) и Мишљења Савјета за генетички модификоване организме (број: УП-1-50-4-28-2/15 од 16.9.2015. године), по захтјеву за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која садржи генетички модификоване организме који је поднио субјекат Д+B AГРOС д.о.о., Кoчићeвo бб, Hoвa Toпoлa, Грaдишкa, Босна и Херцеговина, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ 1. Одобрава се субјекту Д+B AГРOС д.о.о., Кoчићeвo бб,

Hoвa Toпoлa, Грaдишкa, стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване соје MON-Ø4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%), која ће се користити искључиво као храна за животиње.




б) се на незапаковани производ понуђен крајњем потрошачу стави ознака: "Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)" на производ или непосредно уз производ, као и на пратећу документацију (фактуру).

















Подносилац захтјева Д+B AГРOС д.о.о., Кoчићeвo бб, Hoвa Toпoлa, Грaдишкa, Босна и Херцеговина, поднио је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев за одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније који је запримљен под бројем УП-1-50-4-28/15 од 11.8.2015. године.





Савјет за генетички модификоване организме је у Мишљењу предложио Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине доношење Рјешења о одобрењу за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске


уније субјекту Д+B AГРOС д.о.о., Кoчићeвo бб, Hoвa Toпoлa, Грaдишкa, Босна и Херцеговина.





Чланом 51, 52. и 54. Закона о генетички модифико-ваним организмима одређена је сљедивост, означавање као и руковање, превоз и паковање генетички модификованих организама као и производа који садрже или се састоје од генетички модификованих организама.





Број УП-1-50-4-28-5 /15 03. новембра 2015. године



BiH", broj 50/04), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 193. stav (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), člana 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-29-2/15 od 16.09.2015. godine), po zahtjevu za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekat AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od Bosne bb - Poslovna zona 1, Zenica, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od

Bosne bb-Poslovna zona 1, Zenica, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), a koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.

2. Zabranjuje se namjerno unošenje u okoliš/sjetva genetski modificirane soje iz tačke 1. ovog Rješenja.






hrana za životinje i hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od GMO-a natpis "genetski modificirana soja (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno te


riječi mogu se navesti u bilješci spiska hrane za životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i u spisku hrane za životinje;












Obrazloženje

Podnosilac zahtjeva AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od Bosne bb - Poslovna zona 1, Zenica, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu sa važećim propisima Evropske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-29/15 od 12.08.2015. godine.





Vijeće za genetski modificirane organizme je u Mišljenju predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije, od subjekta AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od Bosne bb - Poslovna zona 1, Zenica, Bosna i Hercegovina.




Članom 24. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji


se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena su pravila za označavanje genetski modificiranih organizama koji se koriste kao hrana za životinje, hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji od genetski modificiranih organizama i hranu za životinje proizvedenu od genetski modificiranih organizama.









BiH", broj 50/04), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 193. stavak (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), članka 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-29-2/15 od 16.9.2015. godine), povodom zahtjeva za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekt AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od Bosne bb - Poslovna zona 1, Zenica, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od

Bosne bb-Poslovna zona 1, Zenica, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.


3. Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja, a u skladu s odredbama članka 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i

62/15), subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja dužan je osigurati da: a) na oznaci na zapakiranom proizvodu piše: "Ovaj










9. Odobrava se stavljanje na tržište hrane za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja na temelju dostavljenih dokumenata i


Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme da predmetna hrana za životinje odgovara odredbama Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje.







Obrazloženje

Podnositelj zahtjeva AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od Bosne bb-Poslovna zona 1, Zenica, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-29/15 od 12.8.2015. godine.


ostvarilo uvid i ocijenilo dostavljenu dokumentaciju, te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).



Vijeće za genetski modificirane organizme u Mišljenju je predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i

Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije subjektu AGROEKONOMIK d.o.o., Zmaja od Bosne bb - Poslovna zona 1, Zenica, Bosna i Hercegovina.













гласник БиХ", број 50/04), члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 193. став (1) Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 11. Закона


о генетички модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), члана 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15) и Мишљења Савјета за генетички модификоване организме (број УП-1-50-4-29-2/15 од 16.9.2015. године), по захтјеву за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која садржи генетички модификоване организме који је поднио субјекат AГРOEКOHOMИК д.о.о., Змaja oд Босне бб - Пoслoвнa зoнa 1, Зeницa, Босна и Херцеговина, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ 1. Одобрава се субјекту AГРOEКOHOMИК д.о.о., Змaja

oд Босне бб -Пoслoвнa зoнa 1, Зeницa, стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване соје MON-Ø4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%), која ће се користити искључиво као храна за животиње.







користе као храна за животиње и храну за животиње која садржи или се састоји од ГМО-а, натпис "генетички модификована соја (MON-Ø4Ø32-6)" биће у заградама непосредно иза

одређеног назива хране за животиње, а алтернативно те ријечи могу се навести у биљешци списка хране за животиње, те слова морају бити барем исте величине као и у списку хране за животиње;



7. У складу са одредбама члана 54. Закона о генетички модификованим организмима, подносилац захтјева дужан је да приликом руковања, превоза и паковања генетички модификованих организама у пропратној документацији јасно обиљежи генетички модифико-вани организам који је намијењен директном коришћењу за храну за животиње или за прераду; назначи да нису намијењени намјерном уношењу у животну средину/сјетву, те наведе мјесто за прибављање додатних информација.






13. За обнову овог рјешења потребно је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине поднијети захтјев у складу са чланом 22. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се


односе на њихову сљедивост и означавање, најкасније годину дана прије престанка важења рјешења о одобрењу.




Подносилац захтјева AГРOEКOHOMИК д.о.о., Змaja oд Босне бб - Пoслoвнa зoнa 1, Зeницa, Босна и Херцеговина, поднио је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев за одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније који је запримљен под бројем УП-1-50-4-29/15 од 12.8.2015. године.





Савјет за генетички модификоване организме је у Мишљењу предложио Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине доношење Рјешења о одобрењу за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније субјекту AГРOEКOHOMИК д.о.о., Змaja oд Босне бб - Пoслoвнa зoнa 1, Зeницa, Босна и Херцеговина.

Чланом 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређено је да Агенција за безбједост хране Босне и Херцеговине, подносиоцу захтјева, ако испуњава услове, доноси рјешење о одобрењу за стављање на тржиште генетички модификоване хране за животиње узимајући у обзир мишљење Савјета за генетички

модификоване организме, на период од пет година које се може обновити.












BiH", broj 50/04), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 193. stav (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), člana 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-


50-4-31-2/15 od 16.9.2015. godine), po zahtjevu za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekat MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb, Visoko, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb,

Visoko, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), a koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.









6. U skladu s članom 24. stav (2) Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski

modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje zabranjeno je stavljati na tržište proizvode koji su predmet ovog rješenja ako navedeni podaci iz tačke 5. ovog rješenja nisu prikazani jasno, čitljivo i na način da se ne mogu brisati na propratnom dokumentu, ili, ako je to primjenjivo, na pakiranju na spremniku ili na njemu pričvršćenoj naljepnici/deklaraciji.






12. Sve promjene koje nastanu u periodu važenja ovog rješenja, a koje se odnose na tačke 1.,2.,3.,4.,5.,6. i 7. ovog rješenja, subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja obavezan je dostaviti Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.




Obrazloženje

Podnosilac zahtjeva MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb, Visoko, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu sa važećim propisima Evropske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-31/15 od 18.8.2015. godine.


sjednici ostvarilo uvid i ocjenu dostavljene dokumentacije te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s članom 17a. Pravilnika o


uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).



Vijeće za genetski modificirane organizme je u Mišljenju predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Evropske unije, od subjekta MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb, Visoko, Bosna i Hercegovina.







Naknada za Mišljenje Vijeća za genetski modificirane organizme uplaćena u iznosu od 400,00 KM, naknada za

izdavanje Rješenja za odobrenje za stavljanje na tržište uplaćena je u iznosu od 500,00 KM i naknada za upis u jedinstveni Registar GMO-a uplaćena je u iznosu od 30,00 KM u skladu s odredbama Odluke o visini posebne naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14), u korist budžeta Bosne i Hercegovine.






BiH", broj 50/04), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 193. stavak (1) Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), članka 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-1-50-4-31-2/15 od 16.9.2015. godine), povodom zahtjeva za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio subjekt MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb, Visoko, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE 1. Odobrava se subjektu MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb,

Visoko, stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6 (kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se koristiti isključivo kao hrana za životinje.





4. U skladu s odredbama članka 51. Zakona o genetski modificiranim organizmima, subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja dužan je u daljnjoj distribuciji subjektu u poslovanju s hranom za životinje koji prima proizvod dostaviti prateću dokumentaciju s informacijama da proizvod sadrži ili se sastoji od genetski


modificiranih organizama i upoznati ga s obvezom označavanja ovog proizvoda u skladu s odredbama članka 52. Zakona o genetski modificiranim organizmima.










12. Sve promjene koje nastanu u razdoblju važenja ovoga Rješenja, a koje se odnose na točke 1., 2., 3., 4., 5., 6. i 7. ovoga Rješenja, subjekt u poslovanju s hranom za životinje

iz točke 1. ovoga Rješenja obvezan je dostaviti Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.




Obrazloženje

Podnositelj zahtjeva MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb, Visoko, Bosna i Hercegovina, podnio je zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-31/15 od 18.8.2015. godine.


ostvarilo uvid i ocijenilo dostavljenu dokumentaciju, te je razmatralo navedeni zahtjev u skladu s člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).



Vijeće za genetski modificirane organizme u Mišljenju je predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima Europske unije subjektu MUZURI d.o.o., Muhašinovići bb, Visoko, Bosna i Hercegovina.


Člankom 16. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za


životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da se za izdavanje rješenja o odobravanju podnosi zahtjev u pisanom obliku Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.











гласник БиХ", број 50/04), члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 193. став (1) Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 11. Закона о генетички модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), члана 19. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и 62/15) и Мишљења Савјета за генетички модификоване организме (број УП-1-50-4-31-2/15 од 16.9.2015. године), по захтјеву за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која садржи генетички модификоване организме који је поднио субјекат MУЗУРИ д.о.о, Mухaшинoвићи бб, Bисoкo, Босна и Херцеговина, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ 1. Одобрава се субјекту MУЗУРИ д.о.о, Mухaшинoвићи

бб, Bисoкo, стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване соје MON-Ø4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%), која ће се користити искључиво као храна за животиње.





















Подносилац захтјева MУЗУРИ д.о.о, Mухaшинoвићи бб, Bисoкo, Босна и Херцеговина, поднио је Агенцији за

безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев за одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније који је запримљен под бројем УП-1-50-4-31/15 од 18.8.2015. године.





Савјет за генетички модификоване организме је у Мишљењу предложио Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине доношење Рјешења о одобрењу за стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване хране за животиње која садржи генетички модификовани организам одобрен у складу са важећим прописима Европске уније субјекту MУЗУРИ д.о.о, Mухaшинoвићи бб, Bисoкo, Босна и Херцеговина.



Чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову сљедивост и означавање одређена је потребна документација која се доставља уз захтјев ако је храна за животиње која


садржи генетички модификовани организам одобрена у складу са важећим прописима Европске уније.









REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

1058 Na osnovu Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik

BiH", br. 31/03 i 75/06, 32/10 i 98/12), Zakona o Javnom radio-televizijskom sistemu BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 78/05, 35/09 i 32/10), Odluke o ratifikaciji Završnih akata regionalne konferencije o radiovezama za planiranje digitalnog zemaljskog radiodifuznog servisa u dijelovima regija 1 i 3, u frekvencijskom opsegu 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06) ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 9/08), a u skladu sa Odlukom o usvajanju Strategije prelaska sa analogne na digitalnu zemaljsku radiodifuziju u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 59/09), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, dana 30.11.2015. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O NAČINU KORIŠTENJA

MULTIPLEKSA A ZA POTREBE ZEMALJSKOG DIGITALNOG TELEVIZIJSKOG EMITOVANJA U

BOSNI I HERCEGOVINI

Član 1. U Odluci o načinu korištenja Multipleksa A za potrebe

zemaljskog digitalnog televizijskog emitovanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 53/15) u tački VIII.

iza riječi "važi do" tekst: "1.12.2015. godine" zamjenjuje se tekstom: "1.12.2016. godine".

Član 2. U Prilogu 1. TEHNIČKI USLOVI ZA KORIŠTENJE

MULTIPLEKSA A, u tački 2 SFN televizijski kanali, u koloni "TV kanal" broj: "26" zamjenjuje se brojem: "36".


MULTIPLEKSA A, u tački 6. Tehnički standardi, briše se skraćenica: "DVB-T" i zamjenjuje tekstom: "a određeni Strategijom prelaska sa analognog na digitalno emitovanje u BiH".


MULTIPLEKSA A, u tački 7. Emisijske lokacije sa predajnicima velike snage:

- u koloni "Assignment ID" broj: "106521604" zamjenjuje se brojem: "106533907";

- u koloni "Emisijska lokacija" briše se fusnota pod brojem 7 iznad riječi VELEŽ koja glasi: "7 potrebno izvršiti preštimavanje predajnika na lokaciji Fortica - Mostar (BHT1) sa K 26 na K 36, s tim što treba imati u vidu da se sa Fortice napajaju Mikuljača, Planinica i Potoci na K 26, pa je potrebno izvršiti preštimavanje prijemnika na ovim lokacijama.";

- u koloni "TV kanal" broj: "26" zamjenjuje se brojem: "36";

- u koloni "ERP dBW" broj: "45" zamjenjuje se brojem "46";

- u Tabelarnom prikazu horizontalnih dijagrama zračenja (slabljenje zračenja energije u azimutu po 10°) broj: "26" iza riječi "VELEŽ" zamjenjuje se brojem: "36".

Član 5. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 05-02-2-1536-2/15 01. decembra 2015. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća Agencije

Plamenko Čustović, s. r.

Temeljem Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik

BiH", br. 31/03 i 75/06, 32/10 i 98/12), Zakona o Javnom radio-televizijskom sustavu BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 78/05, 35/09 i 32/10), Odluke o ratifikaciji Završnih akata regionalne konferencije o radiovezama za planiranje digitalnog zemaljskog radiodifuznog servisa u dijelovima regija 1 i 3, u frekvencijskom opsegu 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06) ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 9/08), a sukladno Odluci o usvajanju Strategije prelaska sa analogne na digitalnu zemaljsku radiodifuziju u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 59/09), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, dana 30.11.2015. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O NAČINU KORIŠTENJA

MULTIPLEKSA A ZA POTREBE ZEMALJSKOG DIGITALNOG TELEVIZIJSKOG EMITIRANJA U BOSNI

I HERCEGOVINI

Članak 1. U Odluci o načinu korištenja Multipleksa A za potrebe

zemaljskog digitalnog televizijskog emitiranja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 53/15) u točki VIII.


iza riječi "važi do" tekst: "1.12.2015. godine" zamjenjuje se tekstom: "1.12.2016. godine".

Članak 2. U Prilogu 1. TEHNIČKI UVJETI ZA KORIŠTENJE

MULTIPLEKSA A, u točki 2 SFN televizijski kanali, u koloni "TV kanal" broj: "26" zamjenjuje se brojem: "36".


MULTIPLEKSA A, u točki 6. Tehnički standardi, briše se skraćenica: "DVB-T" i zamjenjuje tekstom: "a određeni Strategijom prelaska sa analognog na digitalno emitiranje u BiH".


MULTIPLEKSA A, u točki 7. Emisijske lokacije s predajnicima velike snage:

- u koloni "Assignment ID" broj: "106521604" zamjenjuje se brojem: "106533907";

- u koloni "Emisijska lokacija" briše se fusnota pod brojem 7 iznad riječi VELEŽ koja glasi: "7 potrebno izvršiti preštimavanje predajnika na lokaciji Fortica - Mostar (BHT1) sa K 26 na K 36, s tim što treba imati u vidu da se sa Fortice napajaju Mikuljača, Planinica i Potoci na K 26, pa je potrebno izvršiti podešavanje prijamnika na ovim lokacijama.";

- u koloni "TV kanal" broj: "26" zamjenjuje se brojem: "36";

- u koloni "ERP dBW" broj: "45" zamjenjuje se brojem "46";

- u Tabličnom prikazu horizontalnih dijagrama zračenja (slabljenje zračenja energije u azimutu po 10°) broj: "26" iza riječi "VELEŽ" zamjenjuje se brojem: "36".

Članak 5. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 05-02-2-1536-2/15 01. prosinca 2015. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća Agencije

Plamenko Čustović, v. r.

На основу Закона о комуникацијама ("Службени

гласник БиХ", бр. 31/03 и 75/06, 32/10 и 98/12), Закона о Јавном радио-телевизијском систему БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 78/05, 35/09 и 32/10), Одлуке о ратификацији Завршних аката регионалне конференције о радиовезама за планирање дигиталног земаљског радиодифузног сервиса у дијеловима регија 1 и 3, у фреквенцијском опсегу 174-230 MHz и 470-862 MHz (RRC-06) ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 9/08), а у складу са Одлуком о усвајању Стратегије преласка са аналогне на дигиталну земаљску радиодифузију у фреквенцијским опсезима 174-230 MHz и 470-862 MHz у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 59/09), Савјет Регулаторне агенције за комуникације, дана 30.11.2015. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА ОДЛУКЕ О НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА

МУЛТИПЛЕКСА А ЗА ПОТРЕБЕ ЗЕМАЉСКОГ ДИГИТАЛНОГ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ЕМИТОВАЊА У

БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Члан 1. У Одлуци о начину коришћења Мултиплекса А за

потребе земаљског дигиталног телевизијског емитовања у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 53/15)

у тачки VIII иза ријечи "важи до" текст: "1.12.2015. године" замјењује се текстом: "1.12.2016. године".

Члан 2. У Прилогу 1. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА

КОРИШЋЕЊЕ МУЛТИПЛЕКСА А, у тачки 2 SFN телевизијски канали, у колони "ТВ канал" број: "26" замјењује се бројем: "36".


КОРИШЋЕЊЕ МУЛТИПЛЕКСА А, у тачки 6. Технички стандарди, брише се скраћеница: "DVB-T" и замјењује текстом: "а одређени Стратегијом преласка са аналогног на дигитално емитовање у БиХ".


КОРИШЋЕЊЕ МУЛТИПЛЕКСА А, у тачки 7. Емисионе локације са предајницима велике снаге:

- у колони "Assignment ID" број: "106521604" замјењује се бројем: "106533907";

- у колони "Емисиона локација" брише се фуснота под бројем 7 изнад ријечи ВЕЛЕЖ која гласи: "7 потребно извршити прештимавање предајника на локацији Фортица - Мостар (БХТ1) са К 26 на К 36, с тим што треба имати у виду да се са Фортице напајају Микуљача, Планиница и Потоци на К 26, па је потребно извршити прештимавање пријемника на овим локацијама.";

- у колони "ТВ канал" број: "26" замјењује се бројем: "36";

- у колони "ERP dBW" број: "45" замјењује се бројем "46";

- у Табеларном приказу хоризонталних дијаграма зрачења (слабљење зрачења енергије у азимуту по 10°) број: "26" иза ријечи "ВЕЛЕЖ" замјењује се бројем: "36".

Члан 5. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 05-02-2-1536-2/15 01. децембра 2015. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета Агенције

Пламенко Чустовић, с. р.

1059 Na osnovu člana 39. stav 1. i člana 37. stav 1. tačka (f),

Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", broj 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, na 17. sjednici održanoj 04.11.2015. godine, usvaja

PRAVILO O DOPUNI PRAVILA 59/2011 NAKNADE ZA DOZVOLE

U RADIOKOMUNIKACIJAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Član 1. U Pravilu 59/2011 Naknade za dozvole u

radiokomunikacijama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 103/11), u članu 11. iza tačke k) dodaje se tačka l) koja glasi:

"l) TV stanice koje koriste radio frekvencije za analogno zemaljsko emitovanje televizijskog programa u BiH počevši od 17.6.2015."


Član 2. Ovo Pravilo stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 05-02-2-2959-1/15 01. decembra 2015. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća Agencije


Temeljem članka 39. stavak 1. i članka 37. stavak 1. točka

(f), Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", broj 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, na 17. sjednici održanoj 04.11.2015. godine, usvaja

PRAVILO O DOPUNI PRAVILA 59/2011 NAKNADE ZA DOZVOLE

U RADIOKOMUNIKACIJAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Članak 1. U Pravilu 59/2011 Naknade za dozvole u

radiokomunikacijama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 103/11) u članku 11. iza točke k) dodaje se točka l) koja glasi:

"l) TV postaje koje koriste radio frekvencije za analogno zemaljsko emitiranje televizijskog programa u BiH počevši od 17.6.2015."

Članak 2. Ovo Pravilo stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 05-02-2-2959-1/15 01. prosinca 2015. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća Agencije


На основу члана 39. став 1. и члана 37. став 1. тачка (ф),

Закона о комуникацијама ("Службени гласник БиХ", број 31/03, 75/06, 32/10 и 98/12), Савјет Регулаторне агенције за комуникације, на 17. сједници одржаној 04.11.2015. године, усваја

ПРАВИЛО О ДОПУНИ ПРАВИЛА 59/2011 НАКНАДЕ ЗА ДОЗВОЛЕ У РАДИОКОМУНИКАЦИЈАМА

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Члан 1. У Правилу 59/2011 Накнаде за дозволе у

радиокомуникацијама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 103/11) у члану 11. иза тачке к) додаје се тачка л) која гласи:

"л) ТВ станице које користе радиофреквенције за аналогно земаљско емитовање телевизијског програма у БиХ почевши од 17.6.2015."

Члан 2. Ово Правило ступа на снагу осмог дана од дана


Број 05-02-2-2959-1/15 01. децембра 2015. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета Агенције

Пламенко Чустовић, с. р.

1060 Na osnovu člana 39. stav 1. i člana 27. stav 4. Zakona o

komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 32/10, 98/12), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije na 17. sjednici održanoj 04.11.2015. godine, donosi

PRAVILO O IZMJENAMA I DOPUNI PRAVILA 62/2012 O

PRENOSIVOSTI TELEFONSKIH BROJEVA

Član 1. U Pravilu 62/2012 o prenosivosti telefonskih brojeva

("Službeni glasnik BiH", br. 47/12 i 39/13) u članu 3. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) U svrhu registracije korisnika operator davalac broja je

obavezan na zahtjev korisnika besplatno izdati potvrdu o PUK broju u roku ne dužem od tri radna dana od dana zaprimanja tog zahtjeva."

Član 2. U članu 18. stav (3) mijenja se i glasi:

"(3) Operator primalac broja provjerava da li je broj prenosiv, kao i validnost podataka navedenih u zahtjevu u dijelu koji se odnosi na broj za koji se zahtijeva prenos. Ovo uključuje i provjeru da li je korisnik sa statusom pretplatnika priložio potvrdu o izmirenju dugovanja prema operatoru davaocu broja. Operator davalac broja dužan je na zahtjev pretplatnika besplatno izdati potvrdu o izmirenju dugovanja u roku ne dužem od tri radna dana od dana zaprimanja takvog zahtjeva."

Član 3. U članu 21. riječ "šest" zamjenjuje se riječju "tri".

Član 4. Ovo Pravilo stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 02-29-1-2820/15 04. novembra 2015. godine

SarajevoPredsjedavajući Vijeća


Na osnovu članka 39. stavak 1. i članka 27. stavak 4.

Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 32/10, 98/12), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije na 17. sjednici održanoj 04.11.2015. godine, donosi

PRAVILO O IZMJENAMA I DOPUNI PRAVILA 62/2012 O

PRENOSIVOSTI TELEFONSKIH BROJEVA

Članak 1. U Pravilu 62/2012 o prenosivosti telefonskih brojeva

("Službeni glasnik BiH", br. 47/12 i 39/13) u članku 3. iza stavka (3) dodaje se novi stavak (4) koji glasi: "(4) U svrhu registracije korisnika operator davatelj broja

obvezan je na zahtjev korisnika besplatno izdati potvrdu o PUK broju u roku ne dužem od tri radna dana od dana zaprimanja tog zahtjeva."

Članak 2. U članku 18. stavak (3) mijenja se i glasi:

"(3) Operator primatelj broja provjerava da li je broj prenosiv, kao i validnost podataka navedenih u zahtjevu u dijelu koji se odnosi na broj za koji se zahtijeva prijenos. Ovo uključuje i provjeru da li je korisnik sa statusom pretplatnika priložio potvrdu o izmirenju dugovanja prema operatoru davatelju broja. Operator davatelj broja dužan je na zahtjev pretplatnika besplatno izdati potvrdu o izmirenju dugovanja u roku ne dužem od tri radna dana od dana zaprimanja takvog zahtjeva."

Članak 3. U članku 21. riječ "šest" zamjenjuje se riječju "tri".


Članak 4. Ovo Pravilo stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 02-29-1-2820/15 04. studenoga 2015. godine

Sarajevo Predsjedatelj Vijeća


На основу члана 39. став 1. и члана 27. став 4. Закона о

комуникацијама ("Службени гласник БиХ" бр. 31/03, 75/06, 32/10, 98/12), Савјет Регулаторне агенције за комуникације на 17. сједници одржаној 4.11.2015. године, доноси

ПРАВИЛО О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНИ ПРАВИЛА 62/2012 О ПРЕНОСИВОСТИ ТЕЛЕФОНСКИХ БРОЈЕВА

Члан 1. У Правилу 62/2012 о преносивости телефонских

бројева ("Службени гласник БиХ", бр. 47/12 и 39/13) у члану 3. иза става (3) додаје се нови став (4) који гласи: "(4) У сврху регистрације корисника оператор давалац броја

је обавезан на захтјев корисника бесплатно издати потврду о ПУК броју у року не дужем од три радна дана од дана запримања тог захтјева."

Члан 2. У члану 18. став (3) мијења се и гласи:

"(3) Оператор прималац броја провјерава да ли је број преносив, као и валидност података наведених у захтјеву у дијелу који се односи на број за који се захтијева пренос. Ово укључује и провјеру да ли је корисник са статусом претплатника приложио потврду о измирењу дуговања према оператору даваоцу броја. Оператор давалац броја дужан је на захтјев претплатника бесплатно издати потврду о измирењу дуговања у року не дужем од три радна дана од дана запримања таквог захтјева."

Члан 3. У члану 21. ријеч "шест" замјењује се ријечју "три".

Члан 4. Ово Правило ступа на снагу осмог дана од дана


Број 02-29-1-2820/15 04. новембра 2015. године

Сарајево Предсједавајући Савјета Пламенко Чустовић, с. р.

DIREKCIJA ZA CIVILNO ZRAKOPLOVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1061 Na osnovu člana 16. i 61. stav (2) Zakona o upravi

("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09) i člana 14. stav (1) Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/09), generalni direktor Direkcije za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O

KONTINUIRANOJ PLOVIDBENOSTI ZRAKOPLOVA I ZRAKOPLOVNIH PROIZVODA, DIJELOVA I UREĐAJA I O ODOBRAVANJU ORGANIZACIJA I OSOBLJA KOJE

SE BAVE OVIM POSLOVIMA

Član 1. U članu 2. nakon tačke k) dodaje se tačka ka) koja glasi:

ka) "zrakoplov ELA2 znači sljedeći evropski laki zrakoplov s posadom":

1) zrakoplov čija je najveća dopuštena masa pri uzlijetanju (MTOM) 2.000 kg ili manje koji nije razvrstan kao kompleksni zrakoplov na motorni pogon;

2) jedrilica ili jedrilica s pomoćnim motorom čiji je MTOM 2 000 kg ili manje;

3) balon; 4) zračni brod uzgonjen vrućim zrakom; 5) zračni brod uzgonjen plinom koji je u skladu sa

sljedećim karakteristikama: - 3% maksimalne statičke težine, - nevektorski potisak (osim povratnog potiska), - konvencionalan i jednostavan projekt

konstrukcije, kontrolnog sistema i sistema baloneta, te

- komande bez serva; 6) vrlo laki rotokopter."

Član 2. U članu 3. dodaje se stav (4) koji glasi:

(4) "Programi održavanja odobreni u skladu sa zahtjevima koji su se primjenjivali prije stupanja na snagu ovog Pravilnika smatraju se odobrenima u skladu sa zahtjevima utvrđenima u ovom Pravilniku."

Član 3. U članu 6. dodaje se stav (5) koji glasi:

(5) "U kurseve osposobljavanja za tip, odobrene prije nego što je u podacima o operativnoj prikladnosti za odgovarajući tip odobren minimalni nastavni plan osposobljavanja za ovlaštenje za tip osoblja koje izdaje potvrde, odgovarajući će se elementi određeni u obaveznom dijelu tih podataka o operativnoj prikladnosti uvrstiti najkasnije do 18. decembra 2017. ili u roku od dvije godine od odobrenja podataka o operativnoj prikladnosti, što god bilo kasnije."

Član 4. (1) U članu 8. u stavu 2. tački (b) datum "28. septembar 2017."

zamjenjuje se datumom "28. septembar 2018."; (2) U članu 8. dodaje se sljedeći stav (4) koji glasi: (4) "Odstupajući od stava (1)"

a) "BHDCA ili, prema potrebi, organizacije mogu nastaviti izdavati potvrde, prethodno izdanje, kako je utvrđeno u Dodatku III Prilogu I (Dio M) ili Dodatku II i Dodatku III Prilogu IV (Dio 147) do 31. decembra 2015.;"

b) "potvrde izdane prije 1. januara 2016. ostaju valjane dok se ne promijene, privremeno ili trajno oduzmu."

Član 5. (1) Prilog I (Dio M) mijenja se u skladu s Prilogom I ovog

Pravilnika. (2) Prilog II (Dio 145) mijenja se u skladu s Prilogom II ovog

Pravilnika. (3) Prilog III (Dio 66) mijenja se u skladu s Prilogom III ovog

Pravilnika. (4) Prilog IV (Dio 147) mijenja se u skladu s Prilogom IV ovog

Pravilnika.

Član 6. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osam dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH".


Banja LukaGeneralni direktor

Đorđe Ratkovica, s. r.


PRILOG I Prilog I (Dio M) mijenja se kako slijedi:

1. Sadržaj se mijenja kako slijedi: i. tačka M.A.607. zamjenjuje se sljedećim:

"M.A.607. Ovlašteno osoblje i osoblje za provjeru plovidbenosti";

ii. tačka M.A.614. zamjenjuje se sljedećim: "M.A.614. Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti". 2. Tačka M.A.201. mijenja se kako slijedi:

i. U podtački (a), stav 4. zamjenjuje se sljedećim: "4. se održavanje zrakoplova ne obavlja u skladu s programom

održavanja kako je utvrđeno u tački M.A.302."; ii. tačka (e) zamjenjuje se sljedećim:

"(e) Kako bi se ispunile odgovornosti iz tačke (a), i. vlasnik zrakoplova može ugovoriti poslove povezane

s kontinuiranom plovidbenošću s organizacijom za vođenje kontinuirane plovidbenosti odobrenom u skladu s Odjeljkom A, Poddijelom G ovog Priloga (Dio M). U tom slučaju organizacija za vođenje kontinuirane plovidbenosti preuzima odgovornost za ispravno obavljanje tih poslova. Ugovor opisan u Dodatku I upotrebljava se u tom slučaju;

ii. vlasnik koji odluči voditi kontinuiranu plovidbenost zrakoplova pod vlastitom odgovornošću, bez ugovora u skladu s Dodatkom I, može ipak sklopiti ograničeni ugovor za razvoj programa održavanja i obradu njegova odobrenja u skladu s tačkom M.A.302, sa: - organizacijom za vođenje kontinuirane

plovidbenosti, odobrenom u skladu s Odjeljkom A, Poddijelom G ovog Priloga (Dio M), ili

- u slučaju zrakoplova ELA2 koji nisu uključeni u komercijalne operacije, organizacijom za održavanje iz Dijela 145 ili M.A. Poddijela F.

U tom slučaju, ograničenim ugovorom prenosi se odgovornost za razvoj i, osim u slučaju kada vlasnik daje izjavu u skladu s M.A.302.(h), obradu odobrenja programa održavanja na organizaciju s kojom je ugovor sklopljen."

3. U tački M.A.301. tačka 3. zamjenjuje se sljedećim: "3. izvođenjem cjelokupnog održavanja, u skladu s programom

održavanja zrakoplova prema Dijelu M.A.302.;" 4. Tačka M.A.302. mijenja se kako slijedi:

i. u tački (c) prva rečenica zamjenjuje se sljedećim: "Kada kontinuiranu plovidbenost zrakoplova vodi

organizacija za vođenje kontinuirane plovidbenosti odobrena u skladu s Odjeljkom A, Poddijelom G ovog Priloga (Dio M) ili kada postoji ograničeni ugovor između vlasnika i te organizacije u skladu s tačkom M.A.201.(e) podtačkom ii, program održavanja zrakoplova i njegove izmjene mogu se odobriti u okviru postupka indirektnog odobrenja."; ii. dodaju se tačke (h) i (i) kako slijedi:

"(h) U slučaju zrakoplova ELA1 koji nisu uključeni u komercijalne operacije, usklađenost s tačkama (b), (c), (d), (e) i (g) može se zamijeniti usklađenošću sa svim sljedećim uvjetima:

1. U programu održavanja zrakoplova jasno se određuje vlasnik i konkretni zrakoplov na koji se program odnosi, uključujući svaki ugrađeni motor i elisu.

2. Program održavanja zrakoplova je: - usklađen s "programom minimalnog pregleda" iz

tačke (i) koji odgovara određenom zrakoplovu, ili - usklađen s tačkama (d) i (e).

Program za održavanje nije manje ograničavajući od "programa minimalnog pregleda".

3. Program održavanja zrakoplova uključuje sve obavezne zahtjeve za kontinuiranu plovidbenost kao što su naredbe o plovidbenosti koje se ponavljaju, odjeljak o ograničenjima plovidbenosti u uputstvima za kontinuiranu plovidbenost ili posebni zahtjevi za održavanje iz liste podataka certifikata tipa.

Osim toga, u programu održavanja zrakoplova određuju se svi dodatni poslovi održavanja koje treba obaviti zbog posebnog tipa zrakoplova, konfiguracije zrakoplova te vrste i specifičnosti operacije. Moraju se uzeti u obzir najmanje sljedeći elementi: - posebna ugrađena oprema i modifikacije zrakoplova, - popravci ugrađeni u zrakoplov, - komponente s ograničenim vijekom trajanja i ključne

komponente za sigurnost letenja, - preporuke za održavanje, kao što je vrijeme između

remonta (TBO), preporučeno u servisnim biltenima, servisnim dopisima i ostalim neobaveznim servisnim informacijama,

- primjenjive operativne naredbe/zahtjevi povezani s periodičnim pregledom određene opreme,

- posebna operativna odobrenja, - upotreba zrakoplova i operativno okruženje, - održavanje koje obavlja pilot-vlasnik (ako je moguće

primijeniti). 4. Ako program održavanja nije odobrila BHDCA (direktno ili

ako ga nije odobrila organizacija iz Dijela M.A. Poddijela G u okviru indirektnog postupka odobrenja), program održavanja zrakoplova sadržava potpisanu izjavu u kojoj vlasnik izjavljuje da je to program održavanja zrakoplova za određenu registraciju zrakoplova, te on izjavljuje da je u potpunosti odgovoran za njegov sadržaj i posebno, za sva odstupanja u odnosu na preporuke nosioca odobrenja projekta.

5. Program održavanja zrakoplova provjerava se najmanje jednom godišnje. Tu provjeru programa održavanja provodi: - osoba koja provodi provjeru plovidbenosti zrakoplova

u skladu s tačkom M.A.710.(ga), ili - organizacija iz Dijela M.A. Poddijela G koja vodi

kontinuiranu plovidbenost zrakoplova u onim slučajevima kada provjera programa održavanja nije provedena zajedno s provjerom plovidbenosti.

Ako se u okviru provjere otkriju odstupanja na zrakoplovu povezana s manjkavostima u sadržaju programa održavanja, osoba koja provodi provjeru obavještava BHDCA, a vlasnik je u obavezi izmijeniti program održavanja prema dogovoru sa BHDCA.

(i) U slučaju zrakoplova ELA1, osim zračnih brodova koji nisu uključeni u komercijalne operacije, "minimalni program pregleda" na koji se upućuje u tački (h) ispunjuje sljedeće uvjete: 1. Njime su obuhvaćeni sljedeći intervali pregleda:

- za zrakoplove ELA1 i motorne jedrilice (TMG) ELA1 svaki godišnji interval ili interval svakih 100 sati, ovisno o tome što nastupi prije. U pogledu tog intervala može se dopustiti odstupanje od jednog mjeseca ili 10 sati pod uvjetom da se sljedeći interval računa počevši od datuma ili sati prema izvornom rasporedu,

- za jedrilice ELA1, jedrilice s pomoćnim motorom ELA1 osim motorne jedrilice (TMG) i balone ELA1, svaki godišnji interval. U pogledu tog intervala može se dopustiti odstupanje od jednog mjeseca pod uvjetom da se sljedeći


interval računa počevši od datuma prema izvornom rasporedu.

2. Njime je obuhvaćeno sljedeće: - poslovi servisiranja prema zahtjevima nosioca

odobrenja projekta; - pregled oznaka; - provjera evidencije o vaganju i vaganje u skladu

sa relevantnim pravilima; - ispitivanje funkcionalnosti transpondera (ako

postoji); - ispitivanje funkcionalnosti pitot statičkog

sistema. - U slučaju zrakoplova ELA1: - operativna provjera za snagu i okretaje u minuti,

magnete, pritisak goriva i ulja, temperature motora;

- za motore opremljene automatskom kontrolom motora, objavljeni postupak probe motora;

- za motore sa sistemom podmazivanja sa suhim karterom s turbo-punjačima i motore hlađene tekućinom, operativna provjera znakova koji upućuju na poremećaje u cirkulaciji tekućine.

- Pregled stanja i spojeva strukturalnih elemenata, sistema i komponenata koje se odnose na sljedeća područja:

- Za zrakoplove ELA1: - konstrukcija zrakoplova; - putnička i pilotska kabina; - stajni trap; - krila i središnji dio; - komande leta; - repna površina; - avionika i električni sistem; - pogonski sistem; - spojke i mjenjačke kutije; - elisa; - razni sistemi kao što je BRS padobranski sistem. - Za ELA1 jedrilice i ELA1 motorne jedrilice: - konstrukcija zrakoplova; - putnička i pilotska kabina; - stajni trap; - krila i središnji dio; - repna površina; - avionika i električni sistem; - pogonski sistem (ako je moguće primijeniti), - razni sistemi kao što je odvojivi balast, padobran

za kočenje i kontrole te sistem vodenog balasta. - Za balone ELA1 uzgonjene vrućim zrakom: - kupola; - plamenik; - košara; - spremnici goriva; - oprema i instrumenti. - Za balone ELA1 uzgonjene plinom: - kupola; - košara; - oprema i instrumenti.

Dok se adekvatnim pravilnikom posebno ne odredi "minimalni program pregleda" za zračne brodove, program održavanja mora biti usklađen s tačkama (d) i (e).

5. U tački M.A.604. tački (a), tačke 5. i 6. zamjenjuju se sljedećim:

"5. popis ovlaštenog osoblja i, ako je moguće primijeniti, osoblja za provjeru plovidbenosti i osoblja odgovornog za razvoj i obradu programa održavanja, s njihovim opsegom odobrenja, i;

6. popis lokacija na kojima se obavlja održavanje, zajedno s općenitim opisom objekata, i;".

6. Tačka M.A.606. mijenja se kako slijedi: i. tačka (e) zamjenjuje se sljedećim:

"(e) Potrebno je dokazati i zabilježiti osposobljenost cjelokupnog osoblja uključenog u održavanje, provjere plovidbenosti i razvoj programa održavanja.";

ii. dodaju se tačke (i) i (j) kako slijedi: "(i) Ako organizacija provodi provjere plovidbenosti

i izdaje odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s tačkom M.A.901(l), mora imati osoblje za provjeru plovidbenosti koje je osposobljeno i ovlašteno u skladu s tačkom M.A.901(l)1.

(j) Ako je organizacija uključena u razvoj i obradu odobrenja programa održavanja za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s M.A.201(e) podtačkom ii, mora imati osposobljeno osoblje koje mora biti u stanju pokazati potrebno znanje i iskustvo."

7. Tačka M.A.607. mijenja se kako slijedi: i. naslov se zamjenjuje sljedećim:


ii. u tački (b) prva rečenica drugog podstava zamjenjuje se sljedećim:

"O svim takvim slučajevima mora se obavijestiti BHDCA u roku od sedam dana nakon izdavanja takvog ovlaštenja za izdavanje potvrde."; iii. tačka (c) zamjenjuje se sljedećim:

"(c) Odobrena organizacija za održavanje bilježi sve podatke o ovlaštenom osoblju i osoblju za provjeru plovidbenosti, te vodi važeći popis cjelokupnog ovlaštenog osoblja i osoblja za provjeru plovidbenosti zajedno s njihovim opsegom odobrenja, i to kao dio priručnika organizacije u skladu s tačkom M.A.604.(a)5."

8. Tačka M.A.614 mijenja se kako slijedi: i. naslov se zamjenjuje sljedećim:

"M.A.614 Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti"; ii. tačka (e) zamjenjuje se sljedećim: "(a) Odobrena organizacija za održavanje bilježi sve

podatke o provedenim radovima. Potrebno je čuvati evidenciju za dokazivanje da su ispunjeni svi zahtjevi za izdavanje potvrde o puštanju u upotrebu, uključujući dokumente za puštanje u upotrebu od podizvođača, i za izdavanje svih potvrda o provjeri plovidbenosti i preporuka.";

iii. tačka (c) zamjenjuje se sljedećim: "(c) Odobrena organizacija za održavanje čuva

primjerak cjelokupne dokumentacije o održavanju i svih pratećih podataka o održavanju tri godine od datuma kad su zrakoplov ili komponenta zrakoplova na koju se radovi odnose pušteni u upotrebu iz odobrene organizacije za održavanje. Osim toga, čuva primjerak cjelokupne dokumentacije povezane s izdavanjem preporuka i potvrda o provjeri plovidbenosti tri godine od datuma izdavanja te osigurava njihov primjerak vlasniku zrakoplova.

1. Dokumentacija iz ove tačke pohranjuje se na način koji jamči zaštitu od oštećenja, izmjene i krađe.

2. Sva računarska oprema koja se upotrebljava za osiguravanje sigurnosne kopije pohranjuje se na nekoj


lokaciji različitoj od one koja sadržava radne podatke i to u okruženju koje jamči da će ostati u dobrom stanju.

3. Kad odobrena organizacija za održavanje prestane s radom, sva dokumentacija o održavanju, koja obuhvata posljednje tri godine, šalje se posljednjem vlasniku ili korisniku dotičnog zrakoplova ili komponente ili se čuva na način kako je utvrdila BHDCA."

9. U tački M.A.615 dodaju se tačke (e) i (f) kako slijedi: "(e) ako ima posebno odobrenje za to, za ELA1

zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije,

1. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti pod uvjetima navedenima u tački M.A.901(l); i

2. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuće preporuke pod uvjetima navedenima u tački M.A.901(l) i M.A.904(a)2 i (b). (f) razviti program održavanja i provesti njegovo

odobrenje u skladu s tačkom M.A.302. za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije, pod uvjetima navedenima u tački M.A.201(e) podtački ii., ograničeno na tipove/grupu zrakoplova navedene u potvrdi o odobrenju.

Organizacija održava zrakoplove ili komponente za koje je odobrena samo kad su raspoloživi svi potrebni objekti, oprema, alati, materijal, podaci za održavanje i osoblje koje izdaje potvrde."

10. U tački M.A.617 tačka 6. zamjenjuje se sljedećim: "6. objekti, oprema, alati, materijal, postupci, opseg radova,

osoblje koje izdaje potvrde i osoblje za provjeru plovidbenosti koji bi mogli uticati na odobrenje."

11. U tački M.A.707 tačka (b) zamjenjuje se sljedećim: "(b) Osoblju za provjeru plovidbenosti, koje je imenovala

organizacija odobrena za kontinuiranu plovidbenost, organizacija odobrena za kontinuiranu plovidbenost može izdati ovlaštenje samo kada BHDCA to službeno prihvati nakon zadovoljavajućeg okončanja provjere plovidbenosti pod nadzorom BHDCA ili pod nadzorom osoblja za provjeru plovidbenosti organizacije u skladu s postupkom kojeg je odobrila BHDCA."

12. Tačka M.A.710 mijenja se kako slijedi: i. iza tačke (g) ubacuje se sljedeća tačka (ga):

"(ga) Za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije za koje je program održavanja zrakoplova uspostavljen u skladu s M.A.302(h), program održavanja zrakoplova pregleda se zajedno s provjerom plovidbenosti. Taj će pregled obaviti osoba koja je izvršila provjeru plovidbenosti.";

ii. tačka (h) zamjenjuje se sljedećim: "(h) Ako je ishod provjere plovidbenosti nejasan ili

ako se pregledom iz tačke M.A.710(ga) otkriju odstupanja na zrakoplovu povezana s manjkavostima u sadržaju programa održavanja, o tome organizacija mora obavijestiti BHDCA u najkraćem mogućem roku, ali u svakom slučaju u roku od 72 sata od trenutka kad organizacija utvrdi stanje na koje se pregled odnosi. Potvrda o provjeri plovidbenosti ne izdaje se dok nisu zaključeni svi nalazi."

13. Tačka M.A.901 mijenja se kako slijedi: i. tačka (a) zamjenjuje se sljedećim:

"(a) Potvrda o provjeri plovidbenosti izdaje se u skladu s Dodatkom III (obrazac EASA 15a, 15b ili 15c) nakon

dovršenja zadovoljavajuće provjere plovidbenosti. Potvrda o provjeri plovidbenosti vrijedi jednu godinu;"

ii. dodaje se tačka (l) kako slijedi: "(l) Za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u

komercijalne operacije, organizacija za održavanje iz dijela 145. ili M.A. Poddijela F koja provodi godišnji pregled iz programa održavanja može, ako je odobreno na odgovarajući način, provesti provjeru plovidbenosti i izdati odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti pod sljedećim uvjetima:

1. Organizacija imenuje osoblje za provjeru plovidbenosti koje zadovoljava sve sljedeće uvjete: (a) osoblje za provjeru plovidbenosti posjeduje ovlaštenje

za osoblje za provjeru plovidbenosti za odgovarajući zrakoplov;

(b) osoblje za provjeru plovidbenosti ima najmanje tri godine iskustva kao osoblje koje izdaje potvrde;

(c) osoblje za provjeru plovidbenosti neovisno je o procesu vođenja kontinuirane plovidbenosti zrakoplova koji se provjerava ili ima sveukupnu ovlast nad procesom vođenja kontinuirane plovidbenosti čitavog zrakoplova koji se provjerava;

(d) osoblje za provjeru plovidbenosti steklo je odgovarajuće znanje o dijelovima ovog Priloga (Dio M) o vođenju kontinuirane plovidbenosti;

(e) osoblje za provjeru plovidbenosti steklo je dokazano znanje o postupcima organizacije za održavanje potrebno za provjeru plovidbenosti i izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti;

(f) osoblje za provjeru plovidbenosti je prihvatila BHDCA nakon provođenja provjere plovidbenosti pod nadzorom BHDCA ili pod nadzorom osoblja za provjeru plovidbenosti organizacije u skladu s postupkom kojeg je odobrila BHDCA;

(g) osoblje za provjeru plovidbenosti provelo je barem jednu provjeru plovidbenosti u posljednjih dvanaest mjeseci.

2. Provjera plovidbenosti provodi se u isto vrijeme kao i godišnji pregled iz programa održavanja, a provodi ga ista osoba koja potpisuje potvrdu o vraćanju zrakoplova u upotrebu nakon tog godišnjeg pregleda, uz mogućnost primjene odredbe M.A.710(d) o anticipaciji provjere u roku od najviše 90 dana.

3. Provjera plovidbenosti uključuje i potpunu dokumentovanu provjeru u skladu s tačkom M.A.710(a).

4. Provjera plovidbenosti uključuje fizički pregled zrakoplova u skladu s tačkama M.A.710.(b) i (c).

5. Potvrdu o provjeri plovidbenosti, obrazac EASA 15c, u ime organizacije za održavanje izdaje osoba koja je provela provjeru plovidbenosti kad se uvjeri da: (a) provjera plovidbenosti izvedena je u potpunosti i na

zadovoljavajući način; i (b) program održavanja pregledan je u skladu s tačkom

M.A.710(ga); i (c) nema neusklađenosti za koju se zna da ugrožava

sigurnost leta. 6. Kopija svake potvrde o provjeri plovidbenosti, koja je

izdana, šalje se BHDCA u roku od 10 dana od dana izdavanja.

7. BHDCA mora biti obaviještena u roku od 72 sata ako je organizacija zaključila da je provjera plovidbenosti nejasna ili ako pregled iz tačke M.A.901.(l)5.(b) otkrije odstupanja na zrakoplovu povezana s manjkavostima u sadržaju programa održavanja.


8. U priručniku organizacije za održavanje mora biti opisano sljedeće: (a) postupci za provođenje provjera plovidbenosti i

izdavanje odgovarajuće potvrde o provjeri plovidbenosti;

(b) imena osoblja koje izdaje potvrde, ovlaštenog za provođenje provjera plovidbenosti i izdavanje odgovarajuće potvrde o provjeri plovidbenosti;

(c) postupke za pregled programa održavanja." 14. U tački M.A.904 tačka (b) zamjenjuje se sljedećim:

"(b) Kada se uvjeri da je zrakoplov u skladu s odgovarajućim zahtjevima, organizacija za vođenje kontinuirane plovidbenosti ili organizacija za održavanje, ako je primjereno, šalje dokumentovanu preporuku za izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti u BHDCA."

15. Tačka M.B.301. zamjenjuje se sljedećim: "M.B.301. Program održavanja

(a) Osim u onim slučajevima kad je vlasnik dao izjavu za program održavanja u skladu s tačkom M.A.302(h), BHDCA provjerava je li program održavanja usklađen s tačkom M.A.302.

(b) Osim ako je navedeno drukčije u tačkama M.A.302(c) i M.A.302(h), program održavanja i njegove izmjene direktno odobrava BHDCA.

(c) U slučaju indirektnog odobrenja, postupke programa održavanja odobrava BHDCA priručnikom o vođenju kontinuirane plovidbenosti.

(d) Radi odobravanja programa održavanja prema tački (b) ove tačke, BHDCA mora imati pristup svim podacima koji se zahtijevaju u tačkama M.A.302(d), (e), (f) i (h)."

16. U Dodatku II, tačka 5. mijenja se kako slijedi: i. tačka (x) polja 12 "Napomene" zamjenjuje se

sljedećim: "(x) za organizacije za održavanje odobrene u skladu

s Poddijelom F Priloga I (Dio M), izjava o potvrdi o puštanju komponente u upotrebu iz tačke M.A.613:

"Potvrđuje se da je, ako u ovom polju nije drukčije navedeno, rad naveden u polju 11. i opisan u ovom polju obavljen u skladu sa zahtjevima iz Odjeljka A, Pododjeljka F Priloga I (Dio M) Pravilnika o kontinuiranoj

plovidbenosti, te da se u vezi s tim radom element smatra spremnim za puštanje u upotrebu. OVO NIJE PUŠTANJE U UPOTREBU NA TEMELJU PRILOGA II (DIO 145) PRAVILNIKA O KONTINUIRANOJ PLOVIDBE-NOSTI."; ii. polje 14a zamjenjuje se sljedećim:

"Označite odgovarajući kvadratić ili kvadratiće koji označavaju propise koji se primjenjuju na obavljeni rad. Ako se označi kvadratić‚ "ostali propisi navedeni su u polju 12", tada u polju 12. moraju biti navedeni propisi drugih nadležnih tijela za plovidbenost. Mora se označiti najmanje jedan kvadratić, a mogu se označiti i oba, kako je primjereno.

Za sva održavanja koja obavljaju organizacije za održavanje odobrene u skladu s Odjeljkom A, Pododjeljkom F Priloga I (Dio M) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti, mora se označiti kvadratić "ostali propisi navedeni su u polju 12" i izjava o potvrdi o puštanju u upotrebu u polju 12. U tom slučaju je izjava‚ osim ako u ovom polju nije drukčije navedeno namijenjena za rješavanje sljedećih slučajeva: (a) ako održavanje nije moglo biti završeno; (b) ako je održavanje odstupilo od standarda koji se

zahtijeva Prilogom I (Dio M); (c) ako je održavanje obavljeno u skladu s nekim drugim

zahtjevom, a ne onim koji je naveden u Prilogu I (Dio M). U tom slučaju u polju 12. navodi se određeni nacionalni propis.

Za sva održavanja koja obavljaju organizacije za održavanje odobrene u skladu s Odjeljkom A Priloga II (Dio 145) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti, izjava "osim ako nije drukčije navedeno u polju 12" namijenjena je za rješavanje sljedećih slučajeva: (a) ako održavanje nije moglo biti završeno; (b) ako je održavanje odstupilo od standarda koji se

zahtijeva Prilogom II (Dio 145); (c) ako je održavanje obavljeno u skladu s nekim drugim

zahtjevom, a ne onim koji je naveden u Prilogu II (Dio 145). U tom slučaju u polju 12. navodi se određeni nacionalni propis."

17. Dodatak III mijenja se kako slijedi: i. obrazac EASA 15b i obrazac EASA 15a zamjenjuju

se sljedećim:





18. U Dodatku IV, tabela u tački 13. mijenja se kako slijedi: i. kvadratići koji pripadaju pod klasu "zrakoplov"

zamjenjuju se sljedećim:

"KLASA OVLAŠTENJE OGRANIČENJ

E BAZNO LINIJSKO

ZRAKOPLOV

A1 Avioni iznad 5 700 kg

[Ovlaštenje rezervirano za organizacije za odr žavanje odobrene u skladu s Prilogom II (Dio 145)] [Navodi se proizvođač ili grupa ili serija ili tip aviona i/ili poslovi održavanja] Primjer: Airbus serije A320

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)

A2 Avioni s 5 700 kg ili manje

[Navodi se proizvođač ili grupa ili serija ili tip aviona i/ili poslovi održavanja] Primjer: DHC-6 Twin Otter serija Navedite je li izdavanje preporuka i potvrda o provjeri plovidbenosti odobreno ili ne (moguće samo za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije)

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)

A3 Helikopteri

[Navodi se proizvođač ili grupa ili serija ili tip helikoptera i/ili posao

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)

(poslovi) održavanja] Primjer: Robinson R44

A4 Zrakoplovi osim A1, A2 i A3

[Navodi se kategorija zrakoplova (jedrilica, balon, zračni brod itd.), proizvođač ili grupa ili serija ili tip i/ili posao (poslovi) održavanja] Navedite je li izdavanje preporuka i potvrda o provjeri plovidbenosti odobreno ili ne (moguće samo za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije)

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)"

ii. na dnu tabele dodaje se sljedeća bilješka: "(*) Prekrižiti nepotrebno".

19. Dodatak V zamjenjuje se sljedećim:




20. U Dodatku VIII, tačka (b) mijenja se kako slijedi: i. dodaje se sljedeća tačka 9:

"9. dio godišnje provjere ili provjere nakon 100 sati iz programa minimalnog pregleda opisanog u M.A.302. podtački (i)";

ii. treća rečenica zamjenjuje se sljedećim: "Kriterijumi navedeni u tačkama od 1. do 9. ne mogu se

zamijeniti manje ograničavajućim uputstvima izdanima u skladu s tačkom M.A.302.(d) Program održavanja’."

PRILOG II

Prilog II (Dio 145) Uredbi (EU) br. 1321/2014 mijenja se kako slijedi: 1. Sadržaj Dijela 145. mijenja se kako slijedi:

i. dodaje se tačka 145.A.36 kako slijedi: "145.A.36 Evidencija osoblja za provjeru plovidbenosti";

ii. tačka 145.A.55 zamjenjuje se sljedećim: "145.A.55. Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti". 2. Tačka 145.A.30 mijenja se kako slijedi:

i. u tački (e) prva rečenica zamjenjuje se sljedećom: "Organizacija utvrđuje i kontroliše stručnost osoblja

uključenog u bilo kakvo održavanje, razvoj programa održavanja, provjere plovidbenosti, upravljanje i/ili provjeru kvaliteta u skladu s postupkom i prema standardu koje je donijela BHDCA."; ii. u tački (j)5 prva rečenica drugog podstava zamjenjuje

se sljedećim: "O svim takvim slučajevima kako su navedeni u ovoj tački

mora se obavijestiti BHDCA u roku od sedam dana nakon izdavanja takvog ovlaštenja za izdavanje potvrde."; iii. dodaju se sljedeće tačke (k) i (l):

"(k) Ako organizacija provodi provjere plovidbenosti i izdaje odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s tačkom M.A.901(l), mora imati osoblje za provjeru plovidbenosti koje je osposobljeno i ovlašteno u skladu s tačkom M.A.901(l)1;

(l) Ako je organizacija uključena u razvoj i dobijanje odobrenja programa održavanja za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s M.A.201(e) podtačkom ii, mora imati osposobljeno osoblje koje mora biti u stanju pokazati potrebno znanje i iskustvo."

3. Ubacuje se sljedeća tačka 145.A.36: "145.A.36 Evidencija osoblja za provjeru plovidbenosti Organizacija mora zabilježiti sve podatke o osoblju za

provjeru plovidbenosti te voditi važeći popis cjelokupnog osoblja za provjeru plovidbenosti zajedno s njihovim opsegom odobrenja, i to kao dio priručnika organizacije u skladu s tačkom 145.A.70(a)6.

Organizacija čuva evidenciju najmanje tri godine nakon što osoblje iz ove tačke prestane biti zaposleno (ili angažovano na ugovor ili kao volonteri) u organizaciji ili nakon što se ovlaštenje povuče. Osim toga, organizacija za održavanje na zahtjev osigurava osoblju iz ove tačke kopiju njihove osobne evidencije pri odlasku iz organizacije.

Osoblju iz ove tačke se na zahtjev omogućuje pristup njihovoj osobnoj dokumentaciji."

4. Tačka 145.A.55. mijenja se kako slijedi: i. naslov se zamjenjuje sljedećim:

"145.A.55. Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti";

ii. tačka (a) zamjenjuje se sljedećim: "(a) Organizacija bilježi sve podatke o provedenim

radovima održavanja. Organizacija u najmanju ruku čuva evidenciju potrebnu za dokazivanje da su ispunjeni svi zahtjevi za izdavanje potvrde za puštanje u upotrebu, uključujući dokumente za puštanje u upotrebu od podizvođača, i za izdavanje svih potvrda o provjeri plovidbenosti i preporuka.";

iii. u tački (c) prva rečenica zamjenjuje se sljedećom: "Organizacija čuva primjerak svih detaljnih dokumentacija

o održavanju i svih pratećih podataka o održavanju tri godine od datuma kad je organizacija otpustila u upotrebu zrakoplov ili komponentu na koju se radovi odnose. Osim toga, čuva primjerak cjelokupne dokumentacije povezane s izdavanjem potvrda o provjeri plovidbenosti i preporuka tri godine od datuma izdavanja te dostavlja njihov primjerak vlasniku zrakoplova."; iv. u podtački (c), tačka 3. zamjenjuje se sljedećim:

"3. Kad organizacija odobrena u skladu s ovim Prilogom (Dio 145) prekine s radom, sva pohranjena dokumentacija o održavanju koja obuhvata posljednje tri godine šalje se posljednjem vlasniku ili korisniku dotičnog zrakoplova ili komponente ili se čuva na način koji je utvrdila BHDCA."

5. Tačka (a) tačke 145.A.70. mijenja se kako slijedi: i. tačka 6. zamjenjuje se sljedećim:

"6. popis osoblja koje izdaje potvrde, pomoćnog osoblja i, ako je moguće primijeniti, osoblja za provjeru plovidbenosti i osoblja odgovornog za razvoj i obradu programa održavanja, s njihovim opsegom odobrenja"; ii. tačka 12. zamjenjuje se sljedećim:

"12. postupke i sistem kvaliteta koje je organizacija utvrdila prema tačkama od 145.A.25. do 145.A.90. i bilo koji dodatni postupak koji se primjenjuje u skladu s Prilogom I (Dio M)".

6. U tački 145.A.75. dodaju se sljedeće tačke (f) i (g): "(f) ako ima posebno odobrenje za to, za ELA1


1. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti pod uvjetima navedenima u tački M.A.901(l); i

2. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuću preporuku pod uvjetima navedenima u tački M.A.901(l) i M.A.904(a)2 i (b). (g) razviti program održavanja i obraditi njegovo

odobrenje u skladu s tačkom M.A.302 za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije, pod uvjetima navedenim u tački M.A.201(e) podtački ii, ograničeno na tipove/grupu zrakoplova navedene u potvrdi o odobrenju."

7. U tački 145.A.85, tačka 6. zamjenjuje se sljedećim: "6. objekti, oprema, alati, materijal, postupci, opseg radova,

osoblje koje izdaje potvrde i osoblje za provjeru plovidbenosti koji bi mogli uticati na odobrenje."

8. Dodatak III zamjenjuje se sljedećim:




PRILOG III

Prilog III (Dio 66) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti mijenja se kako slijedi: 1. Dodatak III: "Osposobljavanje za tip zrakoplova i standard

ispita" mijenja se kako slijedi: i. Tačka (a) (ii) mijenja se sljedećim:

"ii. Udovoljavaju, osim u slučajevima kako je dopušteno za kurs razlika opisanih u tački (c):

relevantnim elementima određenima u obaveznom dijelu podataka o operativnoj prikladnosti ili, ako takvi elementi nisu dostupni, standardu opisanom u tački 3.1. ovog Dodatka, i

standardu ispita za osposobljavanje za tip opisanom u tački 4.1. ovog Dodatka.

ii. Tačka (b) (ii) mijenja se sljedećim: "ii. Udovoljavaju, osim u slučajevima kako je

dopušteno za kurs razlika opisanih u tački (c): relevantnim elementima određenima u obaveznom dijelu podataka o operativnoj prikladnosti ili ako takvi elementi nisu dostupni, standardu opisanom u tački 3.2. ovog Dodatka, i standardu ispita za osposobljavanje za tip opisanom u tački 4.2. ovog Dodatka."





Na osnovu članka 16. i 61. stavak (2) Zakona o upravi

("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09) i članka 14. stavak (1) Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/09), generalni direktor Direkcije za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O

KONTINUIRANOJ PLOVIDBENOSTI ZRAKOPLOVA I ZRAKOPLOVNIH PROIZVODA, DIJELOVA I UREĐAJA I O ODOBRAVANJU ORGANIZACIJA I OSOBLJA KOJE

SE BAVE OVIM POSLOVIMA

Članak 1. U članku 2. nakon točke k) dodaje se točka ka) koja glasi: ka) "zrakoplov ELA2 znači sljedeći europski laki zrako-

plov s posadom": 1) zrakoplov čija je najveća dopuštena masa pri uzlije-

tanju (MTOM) 2.000 kg ili manje koji nije razvrstan kao kompleksni zrakoplov na motorni pogon;

2) jedrilica ili jedrilica s pomoćnim motorom čiji je MTOM 2 000 kg ili manje;

3) balon; 4) zračni brod uzgonjen vrućim zrakom; 5) zračni brod uzgonjen plinom koji je u skladu sa

sljedećim karakteristikama: - 3% maksimalne statičke težine, - nevektorski potisak (osim povratnog potiska), - konvencionalan i jednostavan projekt

konstrukcije, kontrolnog sustava i sustava baloneta, te

- komande bez serva; 6) vrlo laki rotokopter."

Članak 2. U članku 3. dodaje se stavak (4) koji glasi:

(4) "Programi održavanja odobreni u skladu sa zahtjevima koji su se primjenjivali prije stupanja na snagu ovog Pravilnika smatraju se odobrenima u skladu sa zahtjevima utvrđenima u ovom Pravilniku."

Članak 3. U članku 6. dodaje se stavak (5) koji glasi:

(5) "U tečajeve osposobljavanja za tip, odobrene prije nego što je u podacima o operativnoj prikladnosti za odgovarajući tip odobren minimalni nastavni plan osposobljavanja za ovlaštenje za tip osoblja koje izdaje potvrde, odgovarajući će se elementi određeni u obveznom dijelu tih podataka o operativnoj prikladnosti uvrstiti najkasnije do 18. prosinca 2017. ili u roku od dvije godine od odobrenja podataka o operativnoj prikladnosti, što god bilo kasnije."

Članak 4. (1) U članku 8. u stavku 2. točki (b) nadnevak "28. rujna 2017."

zamjenjuje se nadnevkom "28. rujna 2018."; (2) U članku 8. dodaje se sljedeći stavak (4) koji glasi: (4) "Odstupajući od stavka (1)"

a) "BHDCA ili, prema potrebi, organizacije mogu nastaviti izdavati potvrde, prethodno izdanje, kako je utvrđeno u Dodatku III Prilogu I (Dio M) ili Dodatku II i Dodatku III Prilogu IV (Dio 147) do 31. prosinca 2015.;"

b) "potvrde izdane prije 1. siječnja 2016. ostaju valjane dok se ne promijene, privremeno ili trajno oduzmu."

Članak 5. (1) Prilog I (Dio M) mijenja se u skladu s Prilogom I ovog

Pravilnika.

(2) Prilog II (Dio 145) mijenja se u skladu s Prilogom II ovog Pravilnika.

(3) Prilog III (Dio 66) mijenja se u skladu s Prilogom III ovog Pravilnika.

(4) Prilog IV (Dio 147) mijenja se u skladu s Prilogom IV ovog Pravilnika.

Članak 6. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osam dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH".


Banja LukaGeneralni direktor

Đorđe Ratkovica, v. r.

PRILOG I Prilog I (Dio M) mijenja se kako slijedi:

1. Sadržaj se mijenja kako slijedi: i. točka M.A.607. zamjenjuje se sljedećim:


ii. točka M.A.614. zamjenjuje se sljedećim: "M.A.614. Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti". 2. Točka M.A.201. mijenja se kako slijedi:

i. U podtočki (a), stavak 4. zamjenjuje se sljedećim: "4. se održavanje zrakoplova ne obavlja u skladu s programom

održavanja kako je utvrđeno u točki M.A.302."; ii. točka (e) zamjenjuje se sljedećim:

"(e) Kako bi se ispunile odgovornosti iz točke (a), i. vlasnik zrakoplova može ugovoriti poslove povezane

s kontinuiranom plovidbenošću s organizacijom za vođenje kontinuirane plovidbenosti odobrenom u skladu s Odjeljkom A, Poddijelom G ovog Priloga (Dio M). U tom slučaju organizacija za vođenje kontinuirane plovidbenosti preuzima odgovornost za ispravno obavljanje tih poslova. Ugovor opisan u Dodatku I upotrebljava se u tom slučaju;

ii. vlasnik koji odluči voditi kontinuiranu plovidbenost zrakoplova pod vlastitom odgovornošću, bez ugovora u skladu s Dodatkom I, može ipak sklopiti ograničeni ugovor za razvoj programa održavanja i obradu njegova odobrenja u skladu s točkom M.A.302, sa: - organizacijom za vođenje kontinuirane

plovidbenosti, odobrenom u skladu s Odjeljkom A, Poddijelom G ovog Priloga (Dio M), ili

- u slučaju zrakoplova ELA2 koji nisu uključeni u komercijalne operacije, organizacijom za održavanje iz Dijela 145 ili M.A. Poddijela F.

U tom slučaju, ograničenim ugovorom prenosi se odgovornost za razvoj i, osim u slučaju kada vlasnik daje izjavu u skladu s M.A.302.(h), obradu odobrenja programa održavanja na organizaciju s kojom je ugovor sklopljen."

3. U točki M.A.301. točka 3. zamjenjuje se sljedećim: "3. izvođenjem cjelokupnog održavanja, u skladu s programom

održavanja zrakoplova prema Dijelu M.A.302.;" 4. Točka M.A.302. mijenja se kako slijedi:

i. u točki (c) prva rečenica zamjenjuje se sljedećim: "Kada kontinuiranu plovidbenost zrakoplova vodi

organizacija za vođenje kontinuirane plovidbenosti odobrena u skladu s Odjeljkom A, Poddijelom G ovog Priloga (Dio M) ili kada postoji ograničeni ugovor između vlasnika i te organizacije u skladu s točkom M.A.201.(e) podtočkom ii, program održavanja zrakoplova i njegove izmjene mogu se odobriti u okviru postupka neizravnog odobrenja."; ii. dodaju se točke (h) i (i) kako slijedi:


"(h) U slučaju zrakoplova ELA1 koji nisu uključeni u komercijalne operacije, usklađenost s točkama (b), (c), (d), (e) i (g) može se zamijeniti usklađenošću sa svim sljedećim uvjetima: 1. U programu održavanja zrakoplova jasno

se određuje vlasnik i konkretni zrakoplov na koji se program odnosi, uključujući svaki ugrađeni motor i elisu.

2. Program održavanja zrakoplova je: - usklađen s "programom minimalnog

pregleda" iz točke (i) koji odgovara određenom zrakoplovu, ili

- usklađen s točkama (d) i (e). Program za održavanje nije manje ograničavajući od

"programa minimalnog pregleda". 3. Program održavanja zrakoplova uključuje sve obvezne

zahtjeve za kontinuiranu plovidbenost kao što su naredbe o plovidbenosti koje se ponavljaju, odjeljak o ograničenjima plovidbenosti u uputama za kontinuiranu plovidbenost ili posebni zahtjevi za održavanje iz liste podataka certifikata tipa.

Osim toga, u programu održavanja zrakoplova određuju se svi dodatni poslovi održavanja koje treba obaviti zbog posebnog tipa zrakoplova, konfiguracije zrakoplova te vrste i specifičnosti operacije. Moraju se uzeti u obzir najmanje sljedeći elementi: - posebna ugrađena oprema i preinake zrakoplova, - popravci ugrađeni u zrakoplov, - komponente s ograničenim vijekom trajanja i ključne

komponente za sigurnost letenja, - preporuke za održavanje, kao što je vrijeme između

remonta (TBO), preporučeno u servisnim biltenima, servisnim dopisima i ostalim neobveznim servisnim informacijama,

- primjenjive operativne naredbe/zahtjevi povezani s periodičnim pregledom određene opreme,

- posebna operativna odobrenja, - uporaba zrakoplova i operativno okruženje, - održavanje koje obavlja pilot-vlasnik (ako je moguće

primjeniti). 4. Ako program održavanja nije odobrila BHDCA (izravno ili

ako ga nije odobrila organizacija iz Dijela M.A. Poddijela G u okviru neizravnog postupka odobrenja), program održavanja zrakoplova sadržava potpisanu izjavu u kojoj vlasnik izjavljuje da je to program održavanja zrakoplova za određenu registraciju zrakoplova, te on izjavljuje da je u potpunosti odgovoran za njegov sadržaj i posebno, za sva odstupanja u odnosu na preporuke nositelja odobrenja projekta.

5. Program održavanja zrakoplova provjerava se najmanje jednom godišnje. Tu provjeru programa održavanja provodi: - osoba koja provodi provjeru plovidbenosti zrakoplova

u skladu s točkom M.A.710.(ga), ili - organizacija iz Dijela M.A. Poddijela G koja vodi

kontinuiranu plovidbenost zrakoplova u onim slučajevima kada provjera programa održavanja nije provedena zajedno s provjerom plovidbenosti.

Ako se u okviru provjere otkriju odstupanja na zrakoplovu povezana s manjkavostima u sadržaju programa održavanja, osoba koja provodi provjeru obavješćuje BHDCA, a vlasnik je u obvezi izmijeniti program održavanja prema dogovoru sa BHDCA. (i) U slučaju zrakoplova ELA1, osim zračnih brodova

koji nisu uključeni u komercijalne operacije,

"minimalni program pregleda" na koji se upućuje u točki (h) ispunjuje sljedeće uvjete: 1. Njime su obuhvaćeni sljedeći intervali pregleda:

- za zrakoplove ELA1 i motorne jedrilice (TMG) ELA1 svaki godišnji interval ili interval svakih 100 sati, ovisno o tome što nastupi prije. U pogledu tog intervala može se dopustiti odstupanje od jednog mjeseca ili 10 sati pod uvjetom da se sljedeći interval računa počevši od datuma ili sati prema izvornom rasporedu,

- za jedrilice ELA1, jedrilice s pomoćnim motorom ELA1 osim motorne jedrilice (TMG) i balone ELA1, svaki godišnji interval. U pogledu tog intervala može se dopustiti odstupanje od jednog mjeseca pod uvjetom da se sljedeći interval računa počevši od datuma prema izvornom rasporedu.

2. Njime je obuhvaćeno sljedeće: - poslovi servisiranja prema zahtjevima nositelja

odobrenja projekta; - pregled oznaka; - provjera evidencije o vaganju i vaganje u skladu

sa relevantnim pravilima; - ispitivanje funkcionalnosti transpondera (ako

postoji); - ispitivanje funkcionalnosti pitot statičkog

sustava. - U slučaju zrakoplova ELA1: - operativna provjera za snagu i okretaje u minuti,

magnete, tlak goriva i ulja, temperature motora; - za motore opremljene automatskom kontrolom

motora, objavljeni postupak probe motora; - za motore sa sustavom podmazivanja sa suhim

karterom s turbopuhalima i motore s tekućim hlađenjem, operativna provjera znakova koji upućuju na poremećaje u cirkulaciji tekućine.

- Pregled stanja i spojeva strukturalnih elemenata, sustava i komponenata koje se odnose na sljedeća područja:

- Za zrakoplove ELA1: - konstrukcija zrakoplova; - putnička i pilotska kabina; - podvozje; - krila i središnji dio; - komande leta; - repna površina; - avionika i električni sustav; - pogonski sustav; - spojke i mjenjačke kutije; - elisa; - razni sustavi kao što je BRS padobranski sustav. - Za ELA1 jedrilice i ELA1 motorne jedrilice: - konstrukcija zrakoplova; - putnička i pilotska kabina; - podvozje; - krila i središnji dio; - repna površina; - avionika i električni sustav; - pogonski sustav (ako je moguće primijeniti), - razni sustavi kao što je odvojivi balast, padobran

za kočenje i kontrole te sustav vodenog balasta. - Za balone ELA1 uzgonjene vrućim zrakom: - kupola; - plamenik;


- košara; - spremnici goriva; - oprema i instrumenti. - Za balone ELA1 uzgonjene plinom: - kupola; - košara; - oprema i instrumenti.

Dok se adekvatnim pravilnikom posebno ne odredi "minimalni program pregleda" za zračne brodove, program održavanja mora biti usklađen s točkama (d) i (e).

5. U točki M.A.604. točki (a), točke 5. i 6. zamjenjuju se sljedećim:

"5. popis ovlaštenog osoblja i, ako je moguće primijeniti, osoblja za provjeru plovidbenosti i osoblja odgovornog za razvoj i obradu programa održavanja, s njihovim opsegom odobrenja; i

6. popis lokacija na kojima se obavlja održavanje, zajedno s općenitim opisom objekata, i;".

6. Točka M.A.606. mijenja se kako slijedi: i. točka (e) zamjenjuje se sljedećim:

"(e) Potrebno je dokazati i zabilježiti osposobljenost cjelokupnog osoblja uključenog u održavanje, provjere plovidbenosti i razvoj programa održavanja.";

ii. dodaju se točke (i) i (j) kako slijedi: "(i) Ako organizacija provodi provjere plovidbenosti

i izdaje odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s točkom M.A.901(l), mora imati osoblje za provjeru plovidbenosti koje je osposobljeno i ovlašteno u skladu s točkom M.A.901(l)1.

(j) Ako je organizacija uključena u razvoj i obradu odobrenja programa održavanja za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s M.A.201(e) podtočkom ii, mora imati osposobljeno osoblje koje mora biti u stanju pokazati potrebno znanje i iskustvo."

7. Točka M.A.607. mijenja se kako slijedi: i. naslov se zamjenjuje sljedećim:


ii. u točki (b) prva rečenica drugog podstavka zamjenjuje se sljedećim:

"O svim takvim slučajevima mora se izvijestiti BHDCA u roku od sedam dana nakon izdavanja takvog ovlaštenja za izdavanje potvrde."; iii. točka (c) zamjenjuje se sljedećim:

"(c) Odobrena organizacija za održavanje bilježi sve podatke o ovlaštenom osoblju i osoblju za provjeru plovidbenosti, te vodi važeći popis cjelokupnog ovlaštenog osoblja i osoblja za provjeru plovidbenosti zajedno s njihovim opsegom odobrenja, i to kao dio priručnika organizacije u skladu s točkom M.A.604.(a)5."

8. Točka M.A.614 mijenja se kako slijedi: i. naslov se zamjenjuje sljedećim:

"M.A.614 Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti";

ii. točka (e) zamjenjuje se sljedećim: "(a) Odobrena organizacija za održavanje bilježi sve

podatke o provedenim radovima. Potrebno je čuvati evidenciju za dokazivanje da su ispunjeni svi zahtjevi za izdavanje potvrde o otpuštanju u uporabu, uključujući dokumente za otpuštanje u

uporabu od podizvođača, i za izdavanje svih potvrda o provjeri plovidbenosti i preporuka.";

iii. točka (c) zamjenjuje se sljedećim: "(c) Odobrena organizacija za održavanje čuva

primjerak cjelokupne dokumentacije o održavanju i svih pratećih podataka o održavanju tri godine od datuma kad su zrakoplov ili komponenta zrakoplova na koju se radovi odnose otpušteni u uporabu iz odobrene organizacije za održavanje. Osim toga, čuva primjerak cjelokupne dokumentacije povezane s izdavanjem preporuka i potvrda o provjeri plovidbenosti tri godine od datuma izdavanja te osigurava njihov primjerak vlasniku zrakoplova.

1. Dokumentacija iz ove točke pohranjuje se na način koji jamči zaštitu od oštećenja, izmjene i krađe.

2. Sva računalna oprema koja se upotrebljava za osiguravanje sigurnosne kopije pohranjuje se na nekoj lokaciji različitoj od one koja sadržava radne podatke i to u okruženju koje jamči da će ostati u dobrom stanju.

3. Kad odobrena organizacija za održavanje prestane s radom, sva dokumentacija o održavanju, koja obuhvaća posljednje tri godine, šalje se posljednjem vlasniku ili korisniku dotičnog zrakoplova ili komponente ili se čuva na način kako je utvrdila BHDCA."

9. U točki M.A.615 dodaju se točke (e) i (f) kako slijedi: "(e) ako ima posebno odobrenje za to, za ELA1


1. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti pod uvjetima navedenima u točki M.A.901(l); i

2. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuće preporuke pod uvjetima navedenima u točki M.A.901(l) i M.A.904(a)2 i (b). (f) razviti program održavanja i ishoditi njegovo

odobrenje u skladu s točkom M.A.302. za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije, pod uvjetima navedenima u točki M.A.201(e) podtočki ii., ograničeno na tipove/grupu zrakoplova navedene u potvrdi o odobrenju.

Organizacija održava zrakoplove ili komponente za koje je odobrena samo kad su raspoloživi svi potrebni objekti, oprema, alati, materijal, podaci za održavanje i osoblje koje izdaje potvrde."

10. U točki M.A.617 točka 6. zamjenjuje se sljedećim: "6. objekti, oprema, alati, materijal, postupci, opseg radova,

osoblje koje izdaje potvrde i osoblje za provjeru plovidbenosti koji bi mogli utjecati na odobrenje."

11. U točki M.A.707 točka (b) zamjenjuje se sljedećim: "(b) Osoblju za provjeru plovidbenosti, koje je imenovala

organizacija odobrena za kontinuiranu plovidbenost, organizacija odobrena za kontinuiranu plovidbenost može izdati ovlaštenje samo kada BHDCA to službeno prihvati nakon zadovoljavajućeg okončanja provjere plovidbenosti pod nadzorom BHDCA ili pod nadzorom osoblja za provjeru plovidbenosti organizacije u skladu s postupkom kojeg je odobrila BHDCA."

12. Točka M.A.710 mijenja se kako slijedi: i. iza točke (g) umeće se sljedeća točka (ga):

"(ga) Za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije za koje je program održavanja zrakoplova uspostavljen u skladu s M.A.302(h), program održavanja zrakoplova pregledava se zajedno s provjerom


plovidbenosti. Taj će pregled obaviti osoba koja je izvršila provjeru plovidbenosti.";

ii. točka (h) zamjenjuje se sljedećim: "(h) Ako je ishod provjere plovidbenosti nejasan ili

ako se pregledom iz točke M.A.710(ga) otkriju odstupanja na zrakoplovu povezana s manjkavostima u sadržaju programa održavanja, o tome organizacija mora obavijestiti BHDCA u najkraćem mogućem roku, ali u svakom slučaju u roku od 72 sata od trenutka kad organizacija utvrdi stanje na koje se pregled odnosi. Potvrda o provjeri plovidbenosti ne izdaje se dok nisu zaključeni svi nalazi."

13. Točka M.A.901 mijenja se kako slijedi: i. točka (a) zamjenjuje se sljedećim:

"(a) Potvrda o provjeri plovidbenosti izdaje se u skladu s Dodatkom III (obrazac EASA 15a, 15b ili 15c) nakon dovršenja zadovoljavajuće provjere plovidbenosti. Potvrda o provjeri plovidbenosti vrijedi jednu godinu;"

ii. dodaje se točka (l) kako slijedi: "(l) Za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u

komercijalne operacije, organizacija za održavanje iz dijela 145. ili M.A. Poddijela F koja provodi godišnji pregled iz programa održavanja može, ako je odobreno na odgovarajući način, provesti provjeru plovidbenosti i izdati odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti pod sljedećim uvjetima:

1. Organizacija imenuje osoblje za provjeru plovidbenosti koje zadovoljava sve sljedeće uvjete: (a) osoblje za provjeru plovidbenosti posjeduje ovlaštenje

za osoblje za provjeru plovidbenosti za odgovarajući zrakoplov;

(b) osoblje za provjeru plovidbenosti ima najmanje tri godine iskustva kao osoblje koje izdaje potvrde;

(c) osoblje za provjeru plovidbenosti neovisno je o procesu vođenja kontinuirane plovidbenosti zrakoplova koje se provjerava ili ima sveukupnu ovlast nad procesom vođenja kontinuirane plovidbenosti čitavog zrakoplova koji se provjerava;

(d) osoblje za provjeru plovidbenosti steklo je odgovarajuće znanje o dijelovima ovog Priloga (Dio M) o vođenju kontinuirane plovidbenosti;

(e) osoblje za provjeru plovidbenosti steklo je dokazano znanje o postupcima organizacije za održavanje potrebno za provjeru plovidbenosti i izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti;

(f) osoblje za provjeru plovidbenosti je prihvatila BHDCA nakon provođenja provjere plovidbenosti pod nadzorom BHDCA ili pod nadzorom osoblja za provjeru plovidbenosti organizacije u skladu s postupkom kojeg je odobrila BHDCA;

(g) osoblje za provjeru plovidbenosti provelo je barem jednu provjeru plovidbenosti u posljednjih dvanaest mjeseci.

2. Provjera plovidbenosti provodi se u isto vrijeme kao i godišnji pregled iz programa održavanja, a provodi ga ista osoba koja potpisuje potvrdu o vraćanju zrakoplova u upotrebu nakon tog godišnjeg pregleda, uz mogućnost primjene odredbe M.A.710(d) o anticipaciji provjere u roku od najviše 90 dana.

3. Provjera plovidbenosti uključuje i potpunu dokumentiranu provjeru u skladu s točkom M.A.710(a).

4. Provjera plovidbenosti uključuje fizički pregled zrakoplova u skladu s točkama M.A.710.(b) i (c).

5. Potvrdu o provjeri plovidbenosti, obrazac EASA 15c, u ime organizacije za održavanje izdaje osoba koja je provela provjeru plovidbenosti kad se uvjeri da: (a) provjera plovidbenosti izvedena je u potpunosti i na

zadovoljavajući način; i (b) program održavanja pregledan je u skladu s točkom

M.A.710(ga); i (c) nema nesukladnosti za koju se zna da ugrožava

sigurnost leta. 6. Kopija svake potvrde o provjeri plovidbenosti, koja je

izdana, šalje se BHDCA u roku od 10 dana od dana izdavanja.

7. BHDCA mora biti obaviještena u roku od 72 sata ako je organizacija zaključila da je provjera plovidbenosti nejasna ili ako pregled iz točke M.A.901.(l)5.(b) otkrije odstupanja na zrakoplovu povezana s manjkavostima u sadržaju programa održavanja.

8. U priručniku organizacije za održavanja mora biti opisano sljedeće: (a) postupci za provođenje provjera plovidbenosti i

izdavanje odgovarajuće potvrde o provjeri plovidbenosti;

(b) imena osoblja koje izdaje potvrde, ovlaštenog za provođenje provjera plovidbenosti i izdavanje odgovarajuće potvrde o provjeri plovidbenosti;

(c) postupke za pregled programa održavanja." 14. U točki M.A.904 točka (b) zamjenjuje se sljedećim:

"(b) Kada se uvjeri da je zrakoplov u skladu s odgovarajućim zahtjevima, organizacija za vođenje kontinuirane plovidbenosti ili organizacija za održavanje, ako je primjereno, šalje dokumentiranu preporuku za izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti u BHDCA."

15. Točka M.B.301. zamjenjuje se sljedećim: "M.B.301. Program održavanja

(a) Osim u onim slučajevima kad je vlasnik dao izjavu za program održavanja u skladu s točkom M.A.302(h), BHDCA provjerava je li program održavanja usklađen s točkom M.A.302.

(b) Osim ako je navedeno drukčije u točkama M.A.302(c) i M.A.302(h), program održavanja i njegove izmjene izravno odobrava BHDCA.

(c) U slučaju neizravnog odobrenja, postupke programa održavanja odobrava BHDCA priručnikom o vođenju kontinuirane plovidbenosti.

(d) Radi odobravanja programa održavanja prema točki (b) ove točke, BHDCA mora imati pristup svim podacima koji se zahtijevaju u točkama M.A.302(d), (e), (f) i (h)."

16. U Dodatku II, točka 5. mijenja se kako slijedi: i. točka (x) polja 12 "Napomene" zamjenjuje se

sljedećim: "(x) za organizacije za održavanje odobrene u skladu

s Poddijelom F Priloga I (Dio M), izjava o potvrdi o otpuštanju komponente u uporabu iz točke M.A.613:

"Potvrđuje se da je, ako u ovom polju nije drukčije navedeno, rad naveden u polju 11. i opisan u ovom polju obavljen u skladu sa zahtjevima iz Odjeljka A, Pododjeljka F Priloga I (Dio M) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti, te da se u vezi s tim radom element smatra spremnim za otpuštanje u uporabu. OVO NIJE OTPUŠTANJE U UPORABU NA TEMELJU PRILOGA II (DIO 145) PRAVILNIKA O KONTINUIRANOJ PLOVIDBENOSTI."; ii. polje 14a zamjenjuje se sljedećim:


"Označite odgovarajući kvadratić ili kvadratiće koji označa-vaju propise koji se primjenjuju na obavljeni rad. Ako se označi kvadratić‚ "ostali propisi navedeni su u polju 12", tada u polju 12 moraju biti navedeni propisi drugih nadlež-nih tijela za plovidbenost. Mora se označiti najmanje jedan kvadratić, a mogu se označiti i oba, kako je primjereno.

Za sva održavanja koja obavljaju organizacije za održavanje odobrene u skladu s Odjeljkom A, Pododjeljkom F Priloga I (Dio M) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti, mora se označiti kvadratić "ostali propisi navedeni su u polju 12" i izjava o potvrdi o otpuštanju u uporabu u polju 12. U tom slučaju je izjava‚ osim ako u ovom polju nije drukčije navedeno namijenjena za rješavanje sljedećih slučajeva: (a) ako održavanje nije moglo biti završeno; (b) ako je održavanje odstupilo od standarda koji se

zahtijeva Prilogom I (Dio M); (c) ako je održavanje obavljeno u skladu s nekim drugim

zahtjevom, a ne onim koji je naveden u Prilogu I (Dio

M). U tom slučaju u polju 12 navodi se određeni nacionalni propis.

Za sva održavanja koja obavljaju organizacije za održavanje odobrene u skladu s Odjeljkom A Priloga II (Dio 145) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti, izjava "osim ako nije drukčije navedeno u polju 12" namijenjena je za rješavanje sljedećih slučajeva: (a) ako održavanje nije moglo biti završeno; (b) ako je održavanje odstupilo od standarda koji se

zahtijeva Prilogom II (Dio 145); (c) ako je održavanje obavljeno u skladu s nekim drugim

zahtjevom, a ne onim koji je naveden u Prilogu II (Dio 145). U tom slučaju u polju 12 navodi se određeni nacionalni propis."

17. Dodatak III mijenja se kako slijedi: i. obrazac EASA 15b i obrazac EASA 15a zamjenjuju

se sljedećim:




18. U Dodatku IV, tablica u točki 13. mijenja se kako slijedi: i. kvadratići koji pripadaju pod klasu "zrakoplov"

zamjenjuju se sljedećim: "KLASA OVLAŠTENJE OGRANIČENJE BAZNO LINIJSKO

ZRAKOPLOV

A1 Avioni iznad 5 700 kg

[Ovlaštenje rezervirano za organizacije za održavanje odobrene u skladu s Prilogom II (Dio 145)] [Navodi se proizvođač ili grupa ili serija ili tip aviona i/ili poslovi održavanja] Primjer: Airbus serije A320

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)

A2 Avioni s 5 700 kg ili manje

[Navodi se proizvođač ili grupa ili serija ili tip aviona i/ili poslovi održavanja] Primjer: DHC-6 Twin Otter serija Navedite je li izdavanje preporuka i potvrda o provjeri plovidbenosti ovlašteno ili ne (moguće samo za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije)

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)

A3 Helikopteri

[Navodi se proizvođač ili grupa ili serija ili tip helikoptera

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)

i/ili posao (poslovi) održavanja] Primjer: Robinson R44

A4 Zrakoplovi osim A1, A2 i A3

[Navodi se kategorija zrakoplova (jedrilica, balon, zračni brod itd.), proizvođač ili grupa ili serija ili tip i/ili posao (poslovi) održavanja] Navedite je li izdavanje preporuka i potvrda o provjeri plovidbenosti odobreno ili ne (moguće samo za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije)

[DA/NE] (*) [DA/NE] (*)"

ii. na dnu tablice dodaje se sljedeća bilješka: "(*) Prekrižiti nepotrebno".

19. Dodatak V zamjenjuje se sljedećim:




20. U Dodatku VIII, točka (b) mijenja se kako slijedi: i. dodaje se sljedeća točka 9:

"9. dio godišnje provjere ili provjere nakon 100 sati iz programa minimalnog pregleda opisanog u M.A.302. podtočki (i)"; ii. treća rečenica zamjenjuje se sljedećim:

"Kriterijumi navedeni u točkama od 1. do 9. ne mogu se zamijeniti manje ograničavajućim uputama izdanima u skladu s točkom M.A.302.(d) Program održavanja’."

PRILOG II Prilog II (Dio 145) Uredbi (EU) br. 1321/2014 mijenja se

kako slijedi: 1. Sadržaj Dijela 145 mijenja se kako slijedi:

i. dodaje se točka 145.A.36 kako slijedi: "145.A.36 Evidencija osoblja za provjeru plovidbenosti";

ii. točka 145.A.55 zamjenjuje se sljedećim: "145.A.55. Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti". 2. Točka 145.A.30 mijenja se kako slijedi:

i. u točki (e) prva rečenica zamjenjuje se sljedećom: "Organizacija utvrđuje i kontrolira stručnost osoblja

uključenog u bilo kakvo održavanje, razvoj programa održavanja, provjere plovidbenosti, upravljanje i/ili provjeru kakvoće u skladu s postupkom i prema standardu koje je donijela BHDCA."; ii. u točki (j)5 prva rečenica drugog podstavka

zamjenjuje se sljedećim: "O svim takvim slučajevima kako su navedeni u ovoj točki

mora se izvijestiti BHDCA u roku od sedam dana nakon izdavanja takvog ovlaštenja za izdavanje potvrde."; iii. dodaju se sljedeće točke (k) i (l): "(k) Ako organizacija provodi provjere plovidbenosti i

izdaje odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti za ELA1 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s točkom M.A.901(l), mora imati osoblje za provjeru plovidbenosti koje je osposobljeno i ovlašteno u skladu s točkom M.A.901(l)1;

(l) Ako je organizacija uključena u razvoj i dobijanje odobrenja programa održavanja za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije u skladu s M.A.201(e) podtočkom ii, mora imati osposobljeno osoblje koje mora biti u stanju pokazati potrebno znanje i iskustvo."

3. Umeće se sljedeća točka 145.A.36: "145.A.36 Evidencija osoblja za provjeru plovidbenosti

Organizacija mora zabilježiti sve podatke o osoblju za provjeru plovidbenosti te voditi važeći popis cjelokupnog osoblja za provjeru plovidbenosti zajedno s njihovim opsegom odobrenja, i to kao dio priručnika organizacije u skladu s točkom 145.A.70(a)6.

Organizacija čuva evidenciju najmanje tri godine nakon što osoblje iz ove točke prestane biti zaposleno (ili angažirano na ugovor ili kao volonteri) u organizaciji ili nakon što se ovlaštenje povuče. Osim toga, organizacija za održavanje na zahtjev osigurava osoblju iz ove točke kopiju njihove osobne evidencije pri odlasku iz organizacije.

Osoblju iz ove točke se na zahtjev omogućuje pristup njihovoj osobnoj dokumentaciji."

4. Točka 145.A.55. mijenja se kako slijedi: i. naslov se zamjenjuje sljedećim:

"145.A.55. Evidencija o održavanju i provjeri plovidbenosti";

ii. točka (a) zamjenjuje se sljedećim: "(a) Organizacija bilježi sve podatke o provedenim

radovima održavanja. Organizacija u najmanju ruku čuva evidenciju potrebnu za dokazivanje da su ispunjeni svi zahtjevi za izdavanje potvrde za otpuštanje u uporabu, uključujući dokumente za otpuštanje u uporabu od podizvođača, i za izdavanje svih potvrda o provjeri plovidbenosti i preporuka.";

iii. u točki (c) prva rečenica zamjenjuje se sljedećom: "Organizacija čuva presliku svih detaljnih dokumentacija o

održavanju i svih pratećih podataka o održavanju tri godine od datuma kad je organizacija otpustila u uporabu zrakoplov ili komponentu na koju se radovi odnose. Osim toga, čuva primjerak cjelokupne dokumentacije povezane s izdavanjem potvrda o provjeri plovidbenosti i preporuka tri godine od datuma izdavanja te dostavlja njihov primjerak vlasniku zrakoplova."; iv. u podtočki (c), točka 3. zamjenjuje se sljedećim:

"3. Kad organizacija odobrena u skladu s ovim Prilogom (Dio 145) prekine s radom, sva pohranjena dokumentacija o održavanju koja obuhvaća posljednje tri godine šalje se posljednjem vlasniku ili korisniku dotičnog zrakoplova ili komponente ili se čuva na način koji je utvrdila BHDCA."

5. Točka (a) točke 145.A.70. mijenja se kako slijedi: i. točka 6. zamjenjuje se sljedećim:

"6. popis osoblja koje izdaje potvrde, pomoćnog osoblja i, ako je moguće primijeniti, osoblja za provjeru plovidbenosti i osoblja odgovornog za razvoj i obradu programa održavanja, s njihovim opsegom odobrenja;"; ii. točka 12. zamjenjuje se sljedećim:

"12. postupke i sustav kakvoće koje je organizacija utvrdila prema točkama od 145.A.25. do 145.A.90. i bilo koji dodatni postupak koji se primjenjuje u skladu s Prilogom I (Dio M)".

6. U točki 145.A.75. dodaju se sljedeće točke (f) i (g): "(f) ako ima posebno odobrenje za to, za ELA1

zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije, 1. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati

odgovarajuću potvrdu o provjeri plovidbenosti pod uvjetima navedenima u točki M.A.901(l); i

2. provoditi provjere plovidbenosti i izdavati odgovarajuću preporuku pod uvjetima navedenima u točki M.A.901(l) i M.A.904(a)2 i (b).

(g) razviti program održavanja i obraditi njegovo odobrenje u skladu s točkom M.A.302 za ELA2 zrakoplove koji nisu uključeni u komercijalne operacije, pod uvjetima navedenima u točki M.A.201(e) podtočki ii, ograničeno na tipove/grupu zrakoplova navedene u potvrdi o odobrenju."

7. U točki 145.A.85, točka 6. zamjenjuje se sljedećim: "6. objekti, oprema, alati, materijal, postupci, opseg radova,

osoblje koje izdaje potvrde i osoblje za provjeru plovidbenosti koji bi mogli utjecati na odobrenje."

8. Dodatak III zamjenjuje se sljedećim:




PRILOG III Prilog III (Dio 66) Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti

mijenja se kako slijedi: 1. Dodatak III: "Osposobljavanje za tip zrakoplova i standard

ispita" mijenja se kako slijedi: i. Točka (a) (ii) mijenja se sljedećim:

"ii. Udovoljavaju, osim u slučajevima kako je dopušteno za tečaj razlika opisanih u točki (c): relevantnim elementima određenima u obvez-nom dijelu podataka o operativnoj prikladnosti ili, ako takvi elementi nisu dostupni, standardu opisanom u točki 3.1. ovog Dodatka, i standardu

ispita za osposobljavanje za tip opisanom u točki 4.1. ovog Dodatka.

ii. Točka (b) (ii) mijenja se sljedećim: "ii. Udovoljavaju, osim u slučajevima kako je dopu-

šteno za tečaj razlika opisanih u točki (c): rele-vantnim elementima određenima u obveznom dijelu podataka o operativnoj prikladnosti ili, ako takvi elementi nisu dostupni, standardu opisanom u točki 3.2. ovog Dodatka, i standardu ispita za osposobljavanje za tip opisanom u točki 4.2. ovog Dodatka."





На основу члана 16. и 61. став (2) Закона о управи

("Службени гласник БиХ", број 32/02 и 102/09) и члана 14. став (1) Закона о ваздухопловству Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 39/09), генерални директор Дирекције за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О

КОНТИНУИРАНОЈ ПЛОВИДБЕНОСТИ ВАЗДУХОПЛОВА И ВАЗДУХОПЛОВНИХ ПРОИЗВОДА, ДИЈЕЛОВА И УРЕЂАЈА И О

ОДОБРАВАЊУ ОРГАНИЗАЦИЈА И ОСОБЉА КОЈЕ СЕ БАВЕ ОВИМ ПОСЛОВИМА

Члан 1. У члану 2. након тачке к) додаје се тачка ка) која гласи: ка) "ваздухоплов ELA2 значи сљедећи европски лаки

ваздухоплов с посадом": 1. ваздухоплов чија је највећа допуштена маса при

узлијетању (MTOM) 2.000 кг или мање који није разврстан као комплексни ваздухоплов на моторни погон;

2. једрилица или једрилица с помоћним мотором чији је MTOM 2.000 кг или мање;

3. балон; 4. ваздушни брод узгоњен врућим ваздухом; 5. ваздушни брод узгоњен гасом који је у складу са

сљедећим карактеристикама: - 3% максималне статичке тежине, - невекторски потисак (осим повратног

потиска), - конвенционалан и једноставан пројекат

конструкције, контролног система и система балонета, те

- команде без серва; 6) врло лаки ротокоптер."

Члан 2. У члану 3. додаје се став (4) који гласи:

(4) "Програми одржавања одобрени у складу са захтјевима који су се примјењивали прије ступања на снагу овог Правилника сматрају се одобренима у складу са захтјевима утврђеним у овом Правилнику."

Члан 3. У члану 6. додаје се став (5) који гласи:

(5) "У курсеве оспособљавања за тип, одобрене прије него што је у подацима о оперативној прикладности за одговарајући тип одобрен минимални наставни план оспособљавања за овлашћење за тип особља које издаје потврде, одговарајући ће се елементи одређени у обавезном дијелу тих података о оперативној прикладности уврстити најкасније до 18. децембра 2017. или у року од двије године од одобрења података о оперативној прикладности, што год било касније."

Члан 4. (1) У члану 8. у ставу 2. тачки (б) датум "28. септембар

2017." замјењује се датумом "28. септембар 2018."; (2) У члану 8. додаје се сљедећи став (4) који гласи: (4) "Одступајући од става (1)"

a) "BHDCA или, према потреби, организације могу наставити издавати потврде, претходно издање, како је утврђено у Додатку III Прилогу I (Дио М) или Додатку II и Додатку III Прилогу IV (Дио 147) до 31. децемра 2015.;"

b) "потврде издане прије 1. јануара 2016. остају ваљане док се не промијене, привремено или трајно одузму."

Члан 5. (1) Прилог I (Дио М) мијења се у складу с Прилогом I овог

Правилника. (2) Прилог II (Дио 145) мијења се у складу с Прилогом II

овог Правилника. (3) Прилог III (Дио 66) мијења се у складу с Прилогом III

овог Правилника. (4) Прилог IV (Дио 147) мијења се у складу с Прилогом IV

овог Правилника.

Члан 6. Овај Правилник ступа на снагу осам дана од дана


Број 1-3-02-2-1040-1/15 23. новембрa 2015. године

Бања ЛукаГенерални директор

Ђорђе Ратковица, с. р.

ПРИЛОГ I Прилог I (Дио М) мијења се како слиједи:

1. Садржај се мијења како слиједи: i. тачка М.А.607. замјењује се сљедећим:

"М.А.607. Овлашћено особље и особље за провјеру пловидбености";

ii. тачка М.А.614. замјењује се сљедећим: "М.А.614. Евиденција о одржавању и провјери пловидбености". 2. Тачка М.А.201. мијења се како слиједи:

i. У подтачки (а), став 4. замјењује се сљедећим: "4. се одржавање ваздухоплова не обавља у складу с

програмом одржавања како је утврђено у тачки М.А.302."; ii. тачка (е) замјењује се сљедећим:

"(е) Како би се испуниле одговорности из тачке (а),

i. власник ваздухоплова може уговорити послове повезане с континуираном пловидбеношћу с организацијом за вођење континуиране пловидбености одобреном у складу с Одјељком А, Поддијелом Г овог Прилога (Дио М). У том случају организација за вођење континуиране пловидбености преузима одговорност за исправно обављање тих послова. Уговор описан у Додатку I употребљава се у том случају;

ii. власник који одлучи да води континуирану пловидбеност ваздухоплова под властитом одговорношћу, без уговора у складу с Додатком I, може ипак склопити ограничени уговор за развој програма одржавања и обраду његовог одобрења у складу с тачком М.А.302, са: - организацијом за вођење континуиране

пловидбености, одобреном у складу с Одјељком А, Поддијелом Г овог Прилога (Дио М), или

- у случају ваздухоплова ELA2 који нису укључени у комерцијалне операције, организацијом за одржавање из Дијела 145. или М.А. Поддијела Ф.

У том случају, ограниченим уговором преноси се одговорност за развој и, осим у случају када власник даје изјаву у складу с М.А.302.(х), обраду одобрења програма одржавања на организацију с којом је уговор склопљен."

3. У тачки М.А.301. тачка 3. замјењује се сљедећим:


"3. извођењем цјелокупног одржавања, у складу с програмом одржавања ваздухоплова према Дијелу М.А.302.;"

4. Тачка М.А.302. мијења се како слиједи: i. у тачки (ц) прва реченица замјењује се сљедећим:

"Када континуирану пловидбеност ваздухоплова води организација за вођење континуиране пловидбености одобрена у складу с Одјељком А, Поддијелом Г овог Прилога (Дио М) или када постоји ограничени уговор између власника и те организације у складу с тачком М.А.201.(е) подтачком ii, програм одржавања ваздухоплова и његове измјене могу се одобрити у оквиру поступка индиректног одобрења."; ii. додају се тачке (х) и (и) како слиједи:

"(х) У случају ваздухоплова ELA1 који нису укључени у комерцијалне операције, усклађеност с тачкама (б), (ц), (д), (е) и (г) може се замијенити усклађеношћу са свим сљедећим условима:

1. У програму одржавања ваздухоплова јасно се одређује власник и конкретни ваздухоплов на који се програм односи, укључујући сваки уграђени мотор и елису.

2. Програм одржавања ваздухоплова је: - усклађен с "програмом минималног прегледа" из

тачке (и) који одговара одређеном ваздухоплову, или

- усклађен с тачкама (д) и (е). Програм за одржавање није мање ограничавајући од

"програма минималног прегледа". 3. Програм одржавања ваздухоплова укључује све

обавезне захтјеве за континуирану пловидбеност као што су наредбе о пловидбености које се понављају, одјељак о ограничењима пловидбености у упутствима за континуирану пловидбеност или посебни захтјеви за одржавање из листе података сертификата типа.

Осим тога, у програму одржавања ваздухоплова одређују се сви додатни послови одржавања које треба обавити због посебног типа ваздухоплова, конфигурације ваздухоплова те врсте и специфичности операције. Морају се узети у обзир најмање сљедећи елементи: - посебна уграђена опрема и модификације

ваздухоплова, - поправци уграђени у ваздухоплов, - компоненте с ограниченим вијеком трајања и

кључне компоненте за безбједност летења, - препоруке за одржавање, као што је вријеме

између ремонта (TBO), препоручено у сервисним билтенима, сервисним дописима и осталим необавезним сервисним информацијама,

- примјењиве оперативне наредбе/захтјеви повезани с периодичним прегледом одређене опреме,

- посебна оперативна одобрења, - употреба ваздухоплова и оперативно окружење, - одржавање које обавља пилот-власник (ако је

могуће примијенити). 4. Ако програм одржавања није одобрила BHDCA

(директно или ако га није одобрила организација из Дијела М.А. Поддијела Г у оквиру индиректног поступка одобрења), програм одржавања ваздухоплова садржи потписану изјаву у којој власник изјављује да је то програм одржавања ваздухоплова за одређену регистрацију ваздухоплова, те он изјављује да је у потпуности одговоран за његов садржај и посебно, за сва одступања у односу на препоруке носиоца одобрења пројекта.

5. Програм одржавања ваздухоплова провјерава се најмање једном годишње. Ту провјеру програма одржавања проводи: - особа која проводи провјеру пловидбености

ваздухоплова у складу с тачком М.А.710.(га), или - организација из Дијела М.А. Поддијела Г која

води континуирану пловидбеност ваздухоплова у оним случајевима када провјера програма одржавања није проведена заједно с провјером пловидбености.

Ако се у оквиру провјере открију одступања на ваздухоплову повезана с мањкавостима у садржају програма одржавања, особа која проводи провјеру обавјештава BHDCA, а власник је у обавези измијенити програм одржавања према договору са BHDCA. (i) У случају ваздухоплова ELA1, осим ваздушних

бродова који нису укључени у комерцијалне операције, "минимални програм прегледа" на који се упућује у тачки (х) испуњава сљедеће услове:

1. Њиме су обухваћени сљедећи интервали прегледа: - за ваздухоплове ELA1 и моторне једрилице (ТМГ)

ELA1 сваки годишњи интервал или интервал сваких 100 сати, зависно од тога шта наступи прије. У погледу тог интервала може се допустити одступање од једног мјесеца или 10 сати под условом да се сљедећи интервал рачуна почевши од датума или сати према изворном распореду,

- за једрилице ELA1, једрилице с помоћним мотором ELA1 осим моторне једрилице (ТМГ) и балоне ELA1, сваки годишњи интервал. У погледу тог интервала може се допустити одступање од једног мјесеца под условом да се сљедећи интервал рачуна почевши од датума према изворном распореду.

2. Њиме је обухваћено сљедеће: - послови сервисирања према захтјевима носиоца

одобрења пројекта; - преглед ознака; - провјера евиденције о вагању и вагање у складу са

релевантним правилима; - испитивање функционалности транспондера (ако

постоји); - испитивање функционалности питот статичког

система. - У случају ваздухоплова ELA1: - оперативна провјера за снагу и окретаје у минути,

магнете, притисак горива и уља, температуре мотора;

- за моторе опремљене аутоматском контролом мотора, објављени поступак пробе мотора;

- за моторе са системом подмазивања са сухим картером с турбо-пуњачима и моторе хлађене течношћу, оперативна провјера знакова који упућују на поремећаје у циркулацији течности.

- Преглед стања и спојева структурних елемената, система и компонената које се односе на сљедећа подручја:

- За ваздухоплове ELA1: - конструкција ваздухоплова; - путничка и пилотска кабина; - стајни трап; - крила и средишњи дио; - команде лета; - репна површина; - авионика и електрични систем; - погонски систем;


- спојке и мјењачке кутије; - елиса; - разни системи као што је BRS падобрански

систем. - За ELA1 једрилице и ELA1 моторне једрилице: - конструкција ваздухоплова; - путничка и пилотска кабина; - стајни трап; - крила и средишњи дио; - репна површина; - авионика и електрични систем; - погонски систем (ако је могуће примијенити), - разни системи као што је одвојиви баласт,

падобран за кочење и контроле те систем воденог баласта.

- За балоне ELA1 узгоњене врућим ваздухом: - купола; - горионик; - корпа; - спремници горива; - опрема и инструменти. - За балоне ELA1 узгоњене гасом: - купола; - корпа; - опрема и инструменти.

Док се адекватним правилником посебно не одреди "минимални програм прегледа" за ваздушне бродове, програм одржавања мора бити усклађен с тачкама (д) и (е).

5. У тачки М.А.604. тачки (а), тачке 5. и 6. замјењују се сљедећим:

"5. попис овлашћеног особља и, ако је могуће примијенити, особља за провјеру пловидбености и особља одговорног за развој и обраду програма одржавања, с њиховим обимом одобрења, и;

6. попис локација на којима се обавља одржавање, заједно с општим описом објеката, и;".

6. Тачка М.А.606. мијења се како слиједи: i. тачка (е) замјењује се сљедећим:

"(е) Потребно је доказати и забиљежити оспособљеност цјелокупног особља укљученог у одржавање, провјере пловидбености и развој програма одржавања.";

ii. додају се тачке (и) и (ј) како слиједи: "(и) Ако организација проводи провјере

пловидбености и издаје одговарајућу потврду о провјери пловидбености за ELA1 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције у складу с тачком М.А.901(л), мора имати особље за провјеру пловидбености које је оспособљено и овлашћено у складу с тачком М.А.901(л)1.

(ј) Ако је организација укључена у развој и обраду одобрења програма одржавања за ELA2 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције у складу с М.А.201(е) подтачком ii, мора имати оспособљено особље које мора бити у стању показати потребно знање и искуство."

7. Тачка М.А.607. мијења се како слиједи: i. наслов се замјењује сљедећим:

"М.А.607. Овлашћено особље и особље за провјеру пловидбености";

ii. у тачки (б) прва реченица другог подстава замјењује се сљедећим:

"О свим таквим случајевима мора се обавијестити BHDCA у року од седам дана након издавања таквог овлашћења за издавање потврде."; iii. тачка (ц) замјењује се сљедећим:

"(ц) Одобрена организација за одржавање биљежи све податке о овлашћеном особљу и особљу за провјеру пловидбености, те води важећи попис цјелокупног овлашћеног особља и особља за провјеру пловидбености заједно с њиховим обимом одобрења, и то као дио приручника организације у складу с тачком М.А.604.(а)5."

8. Тачка М.А.614 мијења се како слиједи: i. наслов се замјењује сљедећим:

"М.А.614 Евиденција о одржавању и провјери пловидбености";

ii. тачка (е) замјењује се сљедећим: "(а) Одобрена организација за одржавање

биљежи све податке о проведеним радовима. Потребно је чувати евиденцију за доказивање да су испуњени сви захтјеви за издавање потврде о пуштању у употребу, укључујући документе за пуштање у употребу од подизвођача, и за издавање свих потврда о провјери пловидбености и препорука.";

iii. тачка (ц) замјењује се сљедећим: "(ц) Одобрена организација за одржавање чува

примјерак цјелокупне документације о одржавању и свих пратећих података о одржавању три године од датума кад су ваздухоплов или компонента ваздухоплова на коју се радови односе пуштени у употребу из одобрене организације за одржавање. Осим тога, чува примјерак цјелокупне документације повезане с издавањем препорука и потврда о провјери пловидбености три године од датума издавања те осигурава њихов примјерак власнику ваздухоплова.

1. Документација из ове тачке похрањује се на начин који гарантује заштиту од оштећења, измјене и крађе.

2. Сва рачунарска опрема која се употребљава за осигуравање безбједоносне копије похрањује се на некој локацији различитој од оне која садржи радне податке и то у окружењу које гарантује да ће остати у добром стању.

3. Кад одобрена организација за одржавање престане с радом, сва документација о одржавању, која обухвата посљедње три године, шаље се посљедњем власнику или кориснику датог ваздухоплова или компоненте или се чува на начин како је утврдила BHDCA."

9. У тачки М.А.615 додају се тачке (е) и (ф) како слиједи: "(е) ако има посебно одобрење за то, за ELA1

ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције,

1. проводити провјере пловидбености и издавати одговарајућу потврду о провјери пловидбености под условима наведеним у тачки М.А.901(л); и

2. проводити провјере пловидбености и издавати одговарајуће препоруке под условима наведеним у тачки М.А.901(л) и М.А.904(а)2 и (б). (ф) развити програм одржавања и провести његово

одобравање у складу с тачком М.А.302. за ELA2 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције, под условима наведеним у тачки


М.А.201(е) подтачки ii, ограничено на типове/групу ваздухоплова наведене у потврди о одобрењу.

Организација одржава ваздухоплове или компоненте за које је одобрена само кад су на располагању сви потребни објекти, опрема, алати, материјал, подаци за одржавање и особље које издаје потврде."

10. У тачки М.А.617 тачка 6. замјењује се сљедећим: "6. објекти, опрема, алати, материјал, поступци, обим

радова, особље које издаје потврде и особље за провјеру пловидбености који би могли утицати на одобрење."

11. У тачки М.А.707 тачка (б) замјењује се сљедећим: "(б) Особљу за провјеру пловидбености, које је

именовала организација одобрена за континуирану пловидбеност, организација одобрена за континуирану пловидбеност може издати овлашћење само када BHDCA то службено прихвати након задовољавајућег окончања провјере пловидбености под надзором BHDCA или под надзором особља за провјеру пловидбености организације у складу с поступком који је одобрила BHDCA."

12. Тачка М.А.710 мијења се како слиједи: i. иза тачке (г) убацује се сљедећа тачка (га):

"(га) За ELA1 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције за које је програм одржавања ваздухоплова успостављен у складу с М.А.302(х), програм одржавања ваздухоплова прегледа се заједно с провјером пловидбености. Тај ће преглед обавити особа која је извршила провјеру пловидбености.";

ii. тачка (х) замјењује се сљедећим: "(х) Ако је исход провјере пловидбености нејасан

или ако се прегледом из тачке М.А.710(га) открију одступања на ваздухоплову повезана с мањкавостима у садржају програма одржавања, о томе организација мора обавијестити BHDCA у најкраћем могућем року, али у сваком случају у року од 72 сата од тренутка кад организација утврди стање на које се преглед односи. Потврда о провјери пловидбености не издаје се док нису закључени сви налази."

13. Тачка М.А.901 мијења се како слиједи: i. тачка (а) замјењује се сљедећим:

"(а) Потврда о провјери пловидбености издаје се у складу с Додатком III (образац EASA 15а, 15б или 15ц) након довршења задовољавајуће провјере пловидбености. Потврда о провјери пловидбености вриједи једну годину;"

ii. додаје се тачка (л) како слиједи: "(л) За ELA1 ваздухоплове који нису укључени у

комерцијалне операције, организација за одржавање из дијела 145. или М.А. Поддијела Ф која проводи годишњи преглед из програма одржавања може, ако је одобрено на одговарајући начин, провести провјеру пловидбености и издати одговарајућу потврду о провјери пловидбености под сљедећим условима:

1. Организација именује особље за провјеру пловидбености које задовољава све сљедеће услове:

(a) особље за провјеру пловидбености посједује овлашћење за особље за провјеру пловидбености за одговарајући ваздухоплов;

(b) особље за провјеру пловидбености има најмање три године искуства као особље које издаје потврде;

(c) особље за провјеру пловидбености независно је о процесу вођења континуиране пловидбености ваздухоплова који се провјерава или има свеукупно овлашћење над процесом вођења континуиране пловидбености читавог ваздухоплова који се провјерава;

(d) особље за провјеру пловидбености стекло је одговарајуће знање о дијеловима овог Прилога (Дио М) о вођењу континуиране пловидбености;

(e) особље за провјеру пловидбености стекло је доказано знање о поступцима организације за одржавање потребно за провјеру пловидбености и издавање потврде о провјери пловидбености;

(f) особље за провјеру пловидбености је прихватила BHDCA након провођења провјере пловидбености под надзором BHDCA или под надзором особља за провјеру пловидбености организације у складу с поступком који је одобрила BHDCA;

(g) особље за провјеру пловидбености провело је барем једну провјеру пловидбености у посљедњих дванаест мјесеци.

2. Провјера пловидбености проводи се у исто вријеме као и годишњи преглед из програма одржавања, а проводи га иста особа која потписује потврду о враћању ваздухоплова у употребу након тог годишњег прегледа, уз могућност примјене одредбе М.А.710(д) о антиципацији провјере у року од највише 90 дана.

3. Провјера пловидбености укључује и потпуну документовану провјеру у складу с тачком М.А.710(а).

4. Провјера пловидбености укључује физички преглед ваздухоплова у складу с тачкама М.А.710.(б) и (ц).

5. Потврду о провјери пловидбености, образац EASA 15ц, у име организације за одржавање издаје особа која је провела провјеру пловидбености кад се увјери да: (а) провјера пловидбености изведена је у потпуности

и на задовољавајући начин; и (b) програм одржавања прегледан је у складу с

тачком М.А.710(га); и (c) нема неусклађености за коју се зна да угрожава

безбједност лета. 6. Копија сваке потврде о провјери пловидбености, која је

издана, шаље се у BHDCA у року од 10 дана од дана издавања.

7. BHDCA мора бити обавијештена у року од 72 сата ако је организација закључила да је провјера пловидбености нејасна или ако преглед из тачке М.А.901.(л)5.(б) открије одступања на ваздухоплову повезана с мањкавостима у садржају програма одржавања.

8. У приручнику организације за одржавање мора бити описано сљедеће: (a) поступци за провођење провјера пловидбености и

издавање одговарајуће потврде о провјери пловидбености;

(b) имена особља које издаје потврде, овлашћеног за провођење провјера пловидбености и издавање одговарајуће потврде о провјери пловидбености;

(c) поступке за преглед програма одржавања." 14. У тачки М.А.904 тачка (б) замјењује се сљедећим:


"(б) Када се увјери да је ваздухоплов у складу с одговарајућим захтјевима, организација за вођење континуиране пловидбености или организација за одржавање, ако је примјерено, шаље документовану препоруку за издавање потврде о провјери пловидбености у BHDCA."

15. Тачка М.Б.301. замјењује се сљедећим: "М.Б.301. Програм одржавања

(a) Осим у оним случајевима кад је власник дао изјаву за програм одржавања у складу с тачком М.А.302(х), BHDCA провјерава је ли програм одржавања усклађен с тачком М.А.302.

(b) Осим ако је наведено другачије у тачкама М.А.302(ц) и М.А.302(х), програм одржавања и његове измјене директно одобрава BHDCA.

(c) У случају индиректног одобрења, поступке програма одржавања одобрава BHDCA приручником о вођењу континуиране пловидбености.

(d) Ради одобравања програма одржавања према тачки (б) ове тачке, BHDCA мора имати приступ свим подацима који се захтијевају у тачкама М.А.302(д), (е), (ф) и (х)."

16. У Додатку II, тачка 5. мијења се како слиједи: i. тачка (x) поља 12 "Напомене" замјењује се

сљедећим: "(x) за организације за одржавање одобрене у

складу с Поддијелом Ф Прилога I (Дио М), изјава о потврди о пуштању компоненте у употребу из тачке М.А.613:

"Потврђује се да је, ако у овом пољу није другачије наведено, рад наведен у пољу 11. и описан у овом пољу обављен у складу са захтјевима из Одјељка А, Пододјељка Ф Прилога I (Дио М) Правилника о континуираној пловидбености, те да се у вези с тим радом елеменат сматра спремним за пуштање у употребу. ОВО НИЈЕ ПУШТАЊЕ У УПОТРЕБУ НА ТЕМЕЉУ ПРИЛОГА II (ДИО 145) ПРАВИЛНИКА О КОНТИНУИРАНОЈ ПЛОВИДБЕНОСТИ."; ii. поље 14а замјењује се сљедећим:

"Означите одговарајући квадратић или квадратиће који означавају прописе који се примјењују на обављени рад. Ако се означи квадратић‚ "остали прописи наведени су у пољу 12", тада у пољу 12. морају бити наведени прописи других надлежних тијела за пловидбеност. Мора се означити најмање један квадратић, а могу се означити и оба, како је примјерено.

За сва одржавања која обављају организације за одржавање одобрене у складу с Одјељком А, Пододјељком Ф Прилога I (Дио М) Правилника о континуираној пловидбености, мора се означити квадратић "остали прописи наведени су у пољу 12" и изјава о потврди о пуштању у употребу у пољу 12. У том случају је изјава‚ осим ако у овом пољу није другачије наведено намијењена за рјешавање сљедећих случајева: (a) ако одржавање није могло бити завршено; (b) ако је одржавање одступило од стандарда који се

захтијева Прилогом I (Дио М); (c) ако је одржавање обављено у складу с неким

другим захтјевом, а не оним који је наведен у Прилогу I (Дио М). У том случају у пољу 12. наводи се одређени национални пропис.

За сва одржавања која обављају организације за одржавање одобрене у складу с Одјељком А Прилога II (Дио 145) Правилника о континуираној пловидбености, изјава "осим ако није другачије наведено у пољу 12" намијењена је за рјешавање сљедећих случајева: (a) ако одржавање није могло бити завршено; (b) ако је одржавање одступило од стандарда који се

захтијева Прилогом II (Дио 145); (c) ако је одржавање обављено у складу с неким

другим захтјевом, а не оним који је наведен у Прилогу II (Дио 145). У том случају у пољу 12. наводи се одређени национални пропис."

17. Додатак III мијења се како слиједи: i. образац EASA 15б и образац EASA 15а замјењују

се сљедећим:





18. У Додатку IV, табела у тачки 13. мијења се како слиједи: i. квадратићи који припадају под класу

"ваздухоплов" замјењују се сљедећим:

"КЛАСА ОВЛАШЋЕ-ЊЕ

ОГРАНИЧЕЊЕ БАЗНО ЛИНИЈСКО

ВАЗДУХО-ПЛОВ

А1 Авиони изнад 5 700 кг

[Овлашћење резервисано за организације за одржавање одобрене у складу с Прилогом II (Дио 145)] [Наводи се произвођач или група или серија или тип авиона и/или послови одржавања] Примјер: Airbus серије А320

[ДА/НЕ] (*) [ДА/НЕ] (*)

А2 Авиони с 5 700 кг или мање

[Наводи се произвођач или група или серија или тип авиона и/или послови одржавања] Примјер: DHC -6 Twin Otter серија Наведите је ли издавање препорука и потврда о провјери пловидбености одобрено или не (могуће само за ELA1 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције)

[ДА/НЕ] (*) [ДА/НЕ] (*)

А3 Хеликоптери

[Наводи се произвођач или група или серија

[ДА/НЕ] (*) [ДА/НЕ] (*)

или тип хеликоптера и/или посао (послови) одржавања] Примјер: Robinson R44

А4 Ваздухоплови осим А1, А2 и А3

[Наводи се категорија ваздухоплова (једрилица, балон, ваздушни брод итд.), произвођач или група или серија или тип и/или посао (послови) одржавања] Наведите је ли издавање препорука и потврда о провјери пловидбености одобрено или не (могуће само за ELA1 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције)

[ДА/НЕ] (*) [ДА/НЕ] (*)"

ii. на дну табеле додаје се сљедећа биљешка: "(*) Прекрижити непотребно".

19. Додатак V замјењује се сљедећим:




20. У Додатку VIII, тачка (б) мијења се како слиједи: i. додаје се сљедећа тачка 9:

"9. дио годишње провјере или провјере након 100 сати из програма минималног прегледа описаног у М.А.302. подтачки (i)"; ii. трећа реченица замјењује се сљедећим:

"Критерији наведени у тачкама од 1. до 9. не могу се замијенити мање ограничавајућим упутствима изданим у складу с тачком М.А.302.(д) Програм одржавања’."

ПРИЛОГ II Прилог II (Дио 145) Уредби (ЕУ) бр. 1321/2014 мијења

се како слиједи: 1. Садржај Дијела 145. мијења се како слиједи:

i. додаје се тачка 145.А.36 како слиједи: "145.А.36 Евиденција особља за провјеру пловидбености";

ii. тачка 145.А.55 замјењује се сљедећим: "145.А.55. Евиденција о одржавању и провјери пловидбености". 2. Тачка 145.А.30 мијења се како слиједи:

i. у тачки (е) прва реченица замјењује се сљедећом: "Организација утврђује и контролише стручност особља

укљученог у било какво одржавање, развој програма одржавања, провјере пловидбености, управљање и/или провјеру квалитета у складу с поступком и према стандарду које је донијела BHDCA."; ii. у тачки (ј) 5 прва реченица другог подстава

замјењује се сљедећим: "О свим таквим случајевима како су наведени у овој

тачки мора се обавијестити BHDCA у року од седам дана након издавања таквог овлашћења за издавање потврде."; iii. додају се сљедеће тачке (к) и (л):

"(к) Ако организација проводи провјере пловидбености и издаје одговарајућу потврду о провјери пловидбености за ELA1 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције у складу с тачком М.А.901(л), мора имати особље за провјеру пловидбености које је оспособљено и овлашћено у складу с тачком М.А.901(л)1;

(л) Ако је организација укључена у развој и добијање одобрења програма одржавања за ELA2 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције у складу с М.А.201(е) подтачком ii, мора имати оспособљено особље које мора бити у стању показати потребно знање и искуство."

3. Убацује се сљедећа тачка 145.А.36: "145.А.36 Евиденција особља за провјеру пловидбености Организација мора забиљежити све податке о особљу за

провјеру пловидбености те водити важећи попис цјелокупног особља за провјеру пловидбености заједно с њиховим обимом одобрења, и то као дио приручника организације у складу с тачком 145.А.70(а)6.

Организација чува евиденцију најмање три године након што особље из ове тачке престане бити запослено (или ангажовано на уговор или као волонтери) у организацији или након што се овлашћење повуче. Осим тога, организација за одржавање на захтјев осигурава особљу из ове тачке копију њихове личне евиденције при одласку из организације.

Особљу из ове тачке се на захтјев омогућује приступ њиховој личној документацији."

4. Тачка 145.А.55. мијења се како слиједи: i. наслов се замјењује сљедећим:

"145.А.55. Евиденција о одржавању и провјери пловидбености";

ii. тачка (а) замјењује се сљедећим: "(а) Организација биљежи све податке о проведе-

ним радовима одржавања. Организација у најмању руку чува евиденцију потребну за доказивање да су испуњени сви захтјеви за издавање потврде за пуштање у употребу, укључујући документе за пуштање у упо-требу од подизвођача, и за издавање свих потврда о провјери пловидбености и препорука.";

iii. у тачки (ц) прва реченица замјењује се сљедећом: "Организација чува примјерак свих детаљних

документација о одржавању и свих пратећих података о одржавању три године од датума кад је организација пустила у употребу ваздухоплов или компоненту на коју се радови односе. Осим тога, чува примјерак цјелокупне документације повезане с издавањем потврда о провјери пловидбености и препорука три године од датума издавања те доставља њихов примјерак власнику ваздухоплова."; iv. у подтачки (ц), тачка 3. замјењује се сљедећим:

"3. Кад организација одобрена у складу с овим Прилогом (Дио 145) престане с радом, сва похрањена документација о одржавању која обухвата посљедње три године шаље се посљедњем власнику или кориснику датог ваздухоплова или компоненте или се чува на начин који је утврдила BHDCA."

5. Тачка (а) тачке 145.А.70. мијења се како слиједи: i. тачка 6. замјењује се сљедећим:

"6. попис особља које издаје потврде, помоћног особља и, ако је могуће примијенити, особља за провјеру пловидбености и особља одговорног за развој и обраду програма одржавања, с њиховим обимом одобрења"; ii. тачка 12. замјењује се сљедећим:

"12. поступке и систем квалитета које је организација утврдила према тачкама од 145.А.25. до 145.А.90. и било који додатни поступак који се примјењује у складу с Прилогом I (Дио М)".

6. У тачки 145.А.75. додају се сљедеће тачке (ф) и (г): "(ф) ако има посебно одобрење за то, за ELA1

ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције,

1. проводити провјере пловидбености и издавати одговарајућу потврду о провјери пловидбености под условима наведеним у тачки М.А.901(л); и

2. проводити провјере пловидбености и издавати одговарајућу препоруку под условима наведеним у тачки М.А.901(л) и М.А.904(а)2 и (б). (г) развити програм одржавања и обрадити његово

одобрење у складу с тачком М.А.302 за ELA2 ваздухоплове који нису укључени у комерцијалне операције, под условима наведеним у тачки М.А.201(е) подтачки ii, ограничено на типове/групу ваздухоплова наведене у потврди о одобрењу."

7. У тачки 145.А.85, тачка 6. замјењује се сљедећим: "6. објекти, опрема, алати, материјал, поступци, обим

радова, особље које издаје потврде и особље за провјеру пловидбености који би могли утицати на одобрење."




ПРИЛОГ III Прилог III (Дио 66) Правилника о континуираној

пловидбености мијења се како слиједи: 1. Додатак III: "Оспособљавање за тип ваздухоплова и

стандард испита" мијења се како слиједи: i. Тачка (а) (ii) мијења се сљедећим:

"ii. Удовољавају, осим у случајевима како је допуштено за курс разлика описаних у тачки (ц): релевантним елементима одређеним у обавезном дијелу података о оперативној прикладности или, ако такви елементи нису доступни, стандарду описаном у тачки 3.1. овог Додатка, и стандарду испита за

оспособљавање за тип описан у тачки 4.1. овог Додатка.

ii. Тачка (б) (ii) мијења се сљедећим: "ii. Удовољавају, осим у случајевима како је

допуштено за курс разлика описаних у тачки (ц): релевантним елементима одређеним у обавезном дијелу података о оперативној прикладности или, ако такви елементи нису доступни, стандарду описаном у тачки 3.2. овог Додатка, и стандарду испита за оспособљавање за тип описаном у тачки 4.2. овог Додатка."





USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1062 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 3113/12, rješavajući apelaciju Radomira Vukovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 27. oktobra 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelomično se usvaja apelacija Radomira Vukovića. Utvrđuje se povreda člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine

i člana 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Suda Bosne i Hercegovine broj S1 1 K 006124 11 Kžk od 25. januara 2012. godine u dijelu koji se odnosi na primjenu blažeg krivičnog zakona.

Ukidanje Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 1 K 006124 11 Kžk od 25. januara 2012. godine u dijelu iz prethodnog stava ove odluke ni na koji način ne utječe na apelantovo lišavanje slobode, zadržavanje i pritvor, što je u isključivoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine.

Predmet se vraća Sudu Bosne i Hercegovine koji je dužan po hitnom postupku donijeti novu odluku u odnosu na izricanje kazne u skladu s članom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 7. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Sudu Bosne i Hercegovine da, u skladu s članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbija se kao neosnovana apelacija Radomira Vukovića podnesena protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 1 K 006124 11 Kžk od 25. januara 2012. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. st. 1, 2. i 3. tačka d) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Radomir Vuković (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Radivoje Lazarević, advokat iz Zvornika, podnio je 17. augusta 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj S1 1K 006124 11 Kžk od 25. januara 2012. godine. Apelant je 18. jula 2013. godine dopunio apelaciju.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužilaštva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo BiH) zatraženo je 19. februara 2015. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH i Tužilaštvo BiH dostavili su odgovore na apelaciju 25. i 27. februara 2015. godine.

III. Činjenično stanje

4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

5. Sud BiH je Presudom broj X-KR-06/180-2 od 22. aprila 2010. godine apelanta proglasio krivim da je radnjama, bliže opisanim u izreci presude, počinio krivično djelo genocid iz člana 171. tačka a) Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZBiH) u vezi s članom 31. istog zakona, pa je uz primjenu odredbi iz čl. 39, 42. i 48. KZBiH i člana 285. Zakona o krivičnom postupku BiH (u daljnjem tekstu: ZKPBiH) apelanta osudio na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu.

6. Protiv navedene presude apelantov branilac i Tužilaštvo BiH su izjavili žalbe. Na sjednici Apelacionog vijeća od 11. maja 2011. godine je doneseno rješenje kojim je žalba apelantovog branioca uvažena, Presuda Suda BiH broj X-KR-06/180-2 od 22. aprila 2010. godine ukinuta i određeno održavanje pretresa pred vijećem Apelacionog odjeljenja Odjela I za ratne zločine Suda BiH. Odluka kojom je ukinuta prvostepena presuda donesena je na osnovu člana 297. stav 1. tačka k) ZKPBiH zbog postojanja bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

7. Apelaciono vijeće je u toku pretresa prihvatilo sve dokaze iz prvostepenog postupka, u skladu s članom 317. stav 2. ZKPBiH reproducirana su svjedočenja svjedoka D5 iz prvostepenog postupka i na prijedlog odbrane izvedeni su novi dokazi.

8. Nakon provedenog postupka, ocjenom svih dokaza pojedinačno, međusobno i u njihovoj ukupnosti, Sud BiH je donio Presudu broj S1 1K 006124 11 Kžk od 25. januara 2012. godine kojom je apelant proglašen krivim što je u svojstvu specijalca – policajca, na način pobliže opisan u izreci presude, počinio krivično djelo genocid iz člana 171. tačka a) KZBiH u vezi s članom 31. istog zakona, pa je uz primjenu odredbi iz čl. 39, 42. i 48. KZBiH i člana 285. ZKPBiH osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu.

9. U obrazloženju presude je navedeno da je Apelaciono vijeće u toku pretresa donijelo odluku kojom su prihvaćeni svi dokazi iz prvostepenog postupka, uključujući i dokaze o utvrđenim činjenicama u skladu sa Zakonom o ustupanju predmeta od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ), zatim su reproducirana svjedočenja svjedoka D5 iz prvostepenog postupka, a po prijedlogu odbrane saslušani su svjedoci T.D., N.J. i F.K. i izvršen uvid u tri materijalna dokaza (dvije slike i jedan transkript svjedočenja svjedoka M.O.). Na osnovu odredbe člana 317. ZKPBiH kojom je reguliran pretres pred drugostepenim vijećem, imajući pri tome u vidu pravnu prirodu pretresa pred drugostepenim vijećem i činjenicu da se ne radi o suđenju de novo, Apelaciono vijeće nije prihvatilo prijedlog odbrane da se tokom postupka reproduciraju svi dokazi koji su izvedeni u prvostepenom postupku, već je odlučilo da se reproducira samo iskaz svjedoka D5 budući da je samo u odnosu na tog svjedoka ustanovljeno da direktno inkriminira počinioce krivičnog djela, među kojima i apelanta. Zatim je djelomično usvojen prijedlog apelantove odbrane da se iz presude MKSJ u predmetu Tužilac protiv Vujadina Popovića i dr. prihvate činjenice na način što su prihvaćene one činjenice koje ispunjavaju kriterije o prihvatljivosti prema ZKPBiH i Zakonu o ustupanju predmeta od strane MKSJ.

10. Prijedlog odbrane da se pregleda film "Srebrenica – izdani grad" odbijen je kao neosnovan iz razloga što u prijedlogu nije navedeno koji se dokazi njim osporavaju niti je navedeno ime autora filma, zbog čega je odbrani do okončanja pretresa


ostavljena mogućnost izvođenja ovog dokaza ukoliko bi osigurala svjedočenje autora filma kao svjedoka.

11. Ocjenom svih provedenih dokaza pojedinačno, međusobno i u njihovoj ukupnosti Apelaciono vijeće je, isključujući svaku razumnu sumnju, utvrdilo da je apelant u svojstvu specijalca – policajca, sa drugim pripadnicima Drugog odreda Specijalne policije Šekovići MUP-a Republike Srpske, na način opisan u izreci presude, učestvovao u ubistvima zarobljenih pripadnika grupe Bošnjaka – muškaraca, bacajući na njih ručne bombe, pomažući da se ta grupa djelomično istrijebi kao nacionalna, etnička i vjerska. Nakon utvrđenja da je apelant učestvovao u ubistvima zarobljenih Bošnjaka u skladištu Kravica, uslijedila je analiza apelantovih radnji u odnosu na zakonske elemente krivičnog djela koje mu je optužnicom stavljeno na teret, koje su utvrđene na osnovu analize i ocjene svih provedenih dokaza. S tim u vezi istaknuto je da je apelantu stavljeno na teret da je počinio genocid s ciljem djelomičnog uništenja pripadnika grupe Bošnjaka iz srebreničke enklave, da je za utvrđenje krivičnog djela genocid u smislu elemenata "potpuno ili djelomično" dovoljno da postoji namjera da se potpuno ili djelomično uništi zaštićena grupa i da iz provedenih dokaza, između ostalog, činjenica koje su utvrđene pred MKSJ i prihvaćene kao dokaz u postupku pred Sudom BiH, izjava svjedoka koji su neposredno saslušani i reproduciranog iskaza svjedoka D5, kao i forenzičkih dokaza u skladištu, proizlazi da je apelant u odnosu na ubistva zarobljenih postupao s direktnim umišljajem ubacujući na njih (skladište Kravica) ručne bombe.

12. U vezi s kredibilitetom svjedoka D5, kojeg je apelantova odbrana tokom pretresa osporavala zbog nepouzdanosti zato što je zaključio sporazum s Tužilaštvom BiH, Apelaciono vijeće je navelo da je svjedok D5 bio pripadnik Specijalne brigade policije od 1993. do 1995. godine, bez ikakve kvalifikacije, da nisu izvedeni nikakvi dokazi o njegovom eventualnom zdravstvenom problemu, da ga je Tužilaštvo BiH ispitalo u svojstvu osumnjičenog u aprilu 2008. godine, a u maju iste godine je dao izjavu u svojstvu svjedoka koja je inkriminirala i identificirala počinioce masakra u skladištu Kravica, među kojima i apelanta. Navedeno je također da je povodom dešavanja u skladištu Kravica svjedok D5 s Tužilaštvom BiH zaključio sporazum o priznanju krivice i presudom Suda BiH proglašen krivim za pomaganje u ubistvima, deportaciji i prisilnom preseljenju, dakle za krivično djelo zločin protiv čovječnosti koje je počinjeno u Srebrenici 1995. godine, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina.

13. Apelaciono vijeće je, imajući u vidu prigovor odbrane u pogledu kredibiliteta svjedoka D5, naglasilo da analiza tog dokaza mora uključiti osvrt na njegov položaj u odnosu na optužene osobe, dakle i apelanta, kao i njegove motive svjedočenja. S tim u vezi, u obrazloženju presude je ukazano na stav Ustavnog suda BiH u Odluci broj AP 661/04 prilikom razmatranja dokazne snage svjedočenja svjedoka koji je zaključio sporazum o krivici, prema kojem svjedočenje takvih svjedoka, koji često mogu biti nepouzdani, nije samo po sebi razlog da se iskazu takvog svjedoka ne pokloni vjera. Naime, iz citirane odluke, po mišljenju Apelacionog vijeća, proizlazi obaveza suda da takav iskaz razmatra u svakom konkretnom predmetu, da se optuženom u postupku omogući osporiti iskaz svjedoka koji je zaključio sporazum o krivici, da ga sud savjesno i brižljivo ocijeni uz obrazloženje koje je jasno i uvjerljivo. Imajući u vidu naprijed navedeni stav, te činjenicu da je u konkretnom postupku ispitan veliki broj svjedoka od kojih su mnogi pripadnici Drugog odreda Šekovići, čija su svjedočenja po svim pitanjima dosljedna svjedočenju svjedoka D5, osim u dijelu inkriminacije i odgovornosti apelanta, Apelaciono vijeće je zaključilo da je iskaz svjedoka D5 uvjerljiv i logičan, saglasan ostalim izvedenim dokazima i da činjenica zaključenja sporazuma o krivici, sama po

sebi, nije prepreka da se na takvom dokazu, cijenjenom u ukupnosti sa svim ostalim dokazima, ne zasnuje osuđujuća presuda. Istovremeno, dokazi odbrane nisu doveli u pitanje validnost svjedočenja svjedoka D5.

14. Dalje, analizom velikog broja svih izvedenih dokaza, Apelaciono vijeće je zaključilo da je apelant u izvršenju krivičnog djela učestvovao kao pomagač, svjestan genocidne namjere glavnih izvršilaca i svjestan da je masakr u Kravici dio tog genocida, dozvolivši da bude iskorišten kao sredstvo koje je, zajedno sa drugim sredstvima, pomoglo istrijebiti zaštićenu grupu. Postupajući s umišljajem da liši života zatvorene u skladištu Kravica, prethodno spoznavši razmjere djelovanja VRS na realizaciji genocidnog cilja na terenu, u konačnici je, po mišljenju Apelacionog vijeća, pomogao u realizaciji namjere VRS da uništi grupu bošnjačkog naroda iz srebreničke enklave.

15. U pogledu primjene materijalnog prava na konkretni predmet, Apelaciono vijeće je istaklo dva principa - princip zakonitosti (član 3. KZBiH) i princip vremenskog važenja krivičnog zakona (član 4. KZBiH), koji odgovaraju principu sadržanom u članu 7. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Zatim je istaknuta pravna kvalifikacija krivičnog djela genocid prema odredbi člana 171. KZBiH i prema odredbi člana 141. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljnjem tekstu: KZSFRJ), te Konvenciji o genocidu i konstatirano da genocid predstavlja krivično djelo kako prema domaćem tako i prema međunarodnom običajnom pravu, čime je zadovoljen princip legaliteta. Međutim, prilikom procjene koji je zakon blaži za apelanta, imajući pri tom u vidu i prigovor apelantove odbrane koja je insistirala na primjeni KZSFRJ, Apelaciono vijeće je navelo da je u konkretnom slučaju bilo nužno uporediti propisane kazne za predmetno krivično djelo prema odredbama KZBiH i KZSFRJ.

16. S tim u vezi je najprije ukazano da KZBiH iz 2003. godine za krivično djelo genocid propisuje kaznu zatvora od najmanje deset godina ili kaznu dugotrajnog zatvora, a KZSFRJ iz 1976. godine kaznu zatvora od najmanje pet godina ili smrtnu kaznu.

17. Apelaciono vijeće je neosnovanim ocijenilo stav odbrane da je u konkretnom slučaju za apelanta blaži KZSFRJ zbog ukidanja smrtne kazne stupanjem na snagu Ustava BiH i mogućnosti izricanja maksimalne kazne zatvora u trajanju od 20 godina, kao zamjene za smrtnu kaznu. S tim u vezi, Sud BiH je istakao da pravni osnov za suđenje ili kažnjavanje krivičnih djela prema općim principima međunarodnog prava daje član 4.a) KZBiH, koji propisuje da čl. 3. i 4. KZBiH ne sprečavaju suđenje i kažnjavanje bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je učinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu s općim principima međunarodnog prava. Ovim članom u cijelosti je preuzeta odredba člana 7. stav 2. Evropske konvencije kojim je omogućeno izuzetno odstupanje od principa iz člana 4. KZBiH, kao i odstupanje od obavezne primjene blažeg zakona u postupcima koji predstavljaju krivična djela prema međunarodnom pravu, kakav jeste i postupak protiv apelanta. Zapravo, kako je dalje istakao Sud BiH, član 4.a) KZBiH se primjenjuje kod svih krivičnih djela iz oblasti krivičnih djela protiv čovječnosti i vrijednosti zaštićenih međunarodnim pravom jer su upravo ova krivična djela, u koja spada i genocid, smještena u Glavi XVII KZBiH, a odredbe o genocidu prihvaćene su kao dio međunarodnog običajnog prava i predstavljaju nederogirajuću odredbu međunarodnog prava. Princip obavezne primjene blažeg zakona, prema mišljenju Suda BiH, je isključen u procesuiranju onih krivičnih djela koja su u vrijeme njihovog izvršenja bila potpuno predvidiva i općepoznata kao suprotna "općim pravilima međunarodnog prava". Stav 2.


člana 7. Evropske konvencije sadrži izuzetak od stava 1. iste odredbe i dozvoljava suđenje i kažnjavanje bilo koje osobe za djelo, odnosno propust koji je u vrijeme činjenja ili nečinjena predstavljao krivično djelo prema općim principima priznatim kod civiliziranih naroda. Ovaj izuzetak, kako je dalje navedeno, inkorporiran je sa specifičnim ciljem da omogući primjenu domaćeg i međunarodnog zakonodavstva koje je stupilo na snagu tokom i nakon Drugog svjetskog rata u pogledu ratnih zločina.

18. Osim navedenog, Sud BiH je zaključio da je u konkretnoj situaciji KZBiH blaži za apelanta jer propisuje zatvorsku kaznu, koja je u svakom slučaju blaža od smrtne kazne kao maksimalne kazne propisane KZSFRJ za krivično djelo genocid. Stoga je, po mišljenju Apelacionog vijeća, neprihvatljiv stav odbrane koja zanemaruje činjenicu da je u vrijeme izvršenja djela za isto djelo bila propisana smrtna kazna, implicirajući da se pomenuta sankcija bez izričite zakonske odredbe može jednostavno ukloniti iz odredbe člana 141. KZSFRJ, pozivajući se pri tome, između ostalog, i na praksu Ustavnog suda BiH u predmetu AP 1785/06 (Maktouf i Damjanović).

19. Prilikom odlučivanja o kazni, Sud BiH je naglasio da je svrha kažnjavanja propisana u općim i posebnim dijelovima KZBiH i da je u članu 2. KZBiH utvrđen opći princip prema kojem vrsta i raspon krivičnopravne sankcije moraju biti neophodni i srazmjerni prirodi i jačini opasnosti za zaštićena dobra, lične slobode i prava čovjeka, te druge osnovne vrijednosti. Apelaciono vijeće je, prilikom odmjeravanja vrste i visine kazne apelantu, cijenilo sve okolnosti koje su od utjecaja da kazna bude veća ili manja. S tim u vezi, konstatirano je da je apelant bio pripadnik specijalne policije, obučen za borbu i rad u policiji, formacijski pripadnik specijalne policije u vrijeme izvršenja krivičnog djela, znao da je dužan pridržavati se zakona i štititi civile koji su bili u njegovoj nadležnosti. Posebno je pri tome naglašena okrutnost pri počinjenju djela (bacanje bombi) čime su apelantove radnje, ako ih je uopće moguće porediti po karakteru, uzrokovale posljedice i patnje koje se žrtvama nanose naprimjer ubijanjem iz automatske puške. Takva apelantova uloga u ubijanju morala se, po ocjeni suda, razmatrati kao otežavajuća okolnost. Osim toga, Apelaciono vijeće je kao otežavajuću okolnost ocijenilo i apelantovo skrivanje u Srbiji do 2008. godine iako je imao saznanje da se protiv njega vodi krivični postupak u BiH, nastojeći tako izbjeći krivično gonjenje, nakon čega je uhapšen po potjernici u Republici Srbiji i izručen BiH.

20. S druge strane, cijenjene su i olakšavajuće okolnosti na strani apelanta, i to korektno ponašanje tokom suđenja, nečinjenje radnji koje bi otežale položaj svjedoka, da ima porodicu i ranija neosuđivanost.

21. Prilikom izricanja kazne Apelaciono vijeće je uzelo u obzir pravomoćne zatvorske kazne, izrečene u drugom predmetu (predmet "Kravica") koji je činjenično vezan za isti događaj, a koje su bile u rasponu od 28 do 33 godine. U nastojanju da kazne zatvora koje se izriču za krivično djelo genocid i druga slična djela budu uravnotežene, ocijenjeno je da kazna dugotrajnog zatvora od 31 godinu, koju je identično odmjerilo i prvostepeno vijeće u ovom predmetu, adekvatna i primjerena za počinjeni zločin, ali i neophodna i srazmjerna patnjama neposrednih ili posrednih oštećenih, te jačini ugrožavanja zaštićenog dobra. Apelaciono vijeće smatra da će se izrečenom kaznom dugotrajnog zatvora od 31 godinu ostvariti lična i generalna prevencija.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

22. Apelant smatra da mu je osporenom presudom povrijeđeno pravo iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i

člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d) Evropske konvencije i pravo iz člana 7. Evropske konvencije.

23. Opširni navodi apelacije o povredi prava na pravično suđenje u suštini se svode na tvrdnje da je u postupku povrijeđen: princip nepristranosti suda, princip jednakosti stranaka u postupku i s tim u vezi garancije akuzatornog postupka; da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno jer je sud pogrešno cijenio dokaze, prije svega iskaz svjedoka D5 čiji je kredibilitet upitan; da obrazloženje osporene presude ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje; da je pogrešno primijenjeno materijalno pravo i s tim u vezi načelo in dubio pro reo; te najzad, da je povrijeđeno pravo na odbranu.

24. Obrazlažući kršenje prava na pravično suđenje pred nepristranim sudom, u apelaciji je navedeno da je odbrana u skladu s odredbama ZKPBiH tražila izuzeće sudije Apelacionog odjeljenja Hilme Vučinića, sumnjajući u okolnosti koje su utjecale na njegovu nepristranost. Naime, u zahtjevu je navedeno da je imenovani sudija, u drugom predmetu koji se vodio pred istim sudom (X-KR-05/24) za isti događaj, učestvovao kao predsjednik prvostepenog vijeća u kom su prihvaćeni dokazi, između ostalog, dokaz saslušanjem svjedoka D5, zbog čega je u apelantovom predmetu imao unaprijed formiran stav o načinu na koji se odvijao događaj i bio ubijeđen u vjerodostojnost dokaza koji su upućivali na apelantovu krivicu. Budući da je u predmetu koji se vodio protiv apelanta isti sudija učestvovao kao predsjednik Apelacionog vijeća, a prethodno učestvovao u donošenju odluka o svim pitanjima bitnim za predmet koji se vodio povodom istog događaja, između ostalog, i prihvatanjem svjedočenja svjedoka D5, smatra da je u konkretnom slučaju dovedena u pitanje objektivna nepristranost.

25. Ostala kršenja prava na pravično suđenje apelant obrazlaže različitim tretmanom dokaza Tužilaštva u odnosu na dokaze odbrane, i s tim u vezi načinom ocjene tih dokaza, smatrajući da su dokazi odbrane koji su ukazivali na drugačije činjenično stanje, naročito ono koje je izložio svjedok D5, ocijenjeni irelevantnim za razliku od dokaza Tužilaštva, koji su u konkretnom slučaju za sud bili relevantni.

26. Zatim, apelacijom se ukazuje na proizvoljno utvrđene činjenice. S tim u vezi, u opširnim navodima je izloženo svjedočenje svjedoka D5 i ponovo izražena sumnja u njegov kredibilitet, kako je prethodno izloženo u vezi sa zahtjevom za izuzeće sudije.

27. Proizvoljnu primjenu prava obrazlaže kršenjem člana 6. stav 2. Evropske konvencije, dakle presumpcije nevinosti i in dubio pro reo jer je za krivično djelo za koje je osuđen bilo neophodno dokazati namjeru, a to je, kako tvrdi, potpuno izostalo.

28. U odnosu na povredu prava iz člana 7. Evropske konvencije, apelant je istakao da iz odredbi čl. 3, 4. i 4.a) KZBiH proizlazi načelo tempus regit actum, odnosno da je pravilo da se na učinioca krivičnog djela prvenstveno primjenjuje zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja djela. S tim u vezi istakao je da je Sud BiH u šest predmeta donio odluke u kojima je primijenjen KZSFRJ, koji propisuje blažu krivičnu sankciju i da je stoga kazna morala biti razmotrena u okviru njezinih zapriječenih granica od pet do 20 godina, a ne od deset do 45 godina, kako je postupljeno u konkretnom slučaju.

29. U dopuni apelacije koju je uložio uslijed donošenja presude Evropskog suda u predmetu Damjanović i Maktouf protiv BiH 18. jula 2013. godine, apelant je ukazao da je potvrđen njegov stav u pogledu primjene blažeg zakona KZSFRJ na koji je odbrana ukazivala tokom glavnog pretresa i u apelaciji.

b) Odgovor na apelaciju

30. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju istakao da su svi apelantovi navodi o povredi njegovih prava iz Evropske


konvencije neosnovani. U vezi s nepristranošću suda navedeno je da je apelant u postupku zahtijevao izuzeće predsjednika sudskog vijeća Hilme Vučinića, koji je zasnovao na činjenici da je isti sudija prethodno predsjedavao vijećem u predmetu Milenko Trifunović i dr. (predmet "Kravica"), koji je zasnovan na istim dokazima kao i postupak protiv apelanta. Apelantov zahtjev za izuzeće navedenog sudije odbijen je kao neosnovan jer je u predmetu protiv apelanta sudija na kojeg je apelant ukazao postupao kao predsjednik Apelacionog vijeća za razliku od predmeta na koji je odbrana ukazala u zahtjevu za izuzeće u kojem je isti sudija postupao kao sudija prvostepenog vijeća, zbog čega ni procesni položaj sudije u odnosu na komparirani predmet nije isti. Osim toga, u predmetu protiv apelanta, navedeni sudija je učestvovao kao jedan od tri člana vijeća, pa samim tim nije mogao samostalno donositi odluke. Naglašeno je da je, uvažavanjem žalbi odbrane, prvostepena presuda ukinuta i određeno održavanje pretresa pred Apelacionim vijećem sve iz razloga očuvanja procesnih garancija krivičnog postupka koje uživa optužena osoba. Presuda protiv koje je podnesena apelacija donesena je nakon ponovljenog pretresa kojom je apelant oglašen krivim, dok je suoptuženi (Zoran Tomić) oslobođen od optužbe, iako se presuda zasnivala na istim dokazima u odnosu na obojicu, uključujući i svjedočenje svjedoka D5. Također je napomenuto da je presuda donesena na osnovu sveukupnog dokaznog materijala, ocjenom dokaza pojedinačno i u njihovoj ukupnosti, pa je Apelaciono vijeće na takvom činjeničnom osnovu donijelo odluku o krivici. Iskaz svjedoka D5 je ocijenjen u kontekstu svih izvedenih dokaza u tom postupku, a ne u kontekstu dokaza izvedenih u predmetu "Kravica", pa se ne može osnovano ni tvrditi da o ovom dokazu može postojati neki već predodređen stav, te stoga ne postoji ni subjektivan ni objektivan razlog koji bi ukazivao da je postupak pred Sudom BiH bio nepravičan zbog povrede principa nepristranosti suda.

31. Što se tiče neosnovanosti ostalih navoda apelacije vezanih za povredu prava na jednakost u postupanju, proizvoljne primjene materijalnog prava i činjeničnog stanja u kontekstu svjedočenja svjedoka D5, Sud BiH je istakao da su i ovi navodi neosnovani i da su razlozi prihvatljivosti dokaza iscrpno argumentirani u presudi na str. 107-114. Osim ocjene kredibiliteta svjedoka D5 presuda sadrži ocjenu svih ostalih dokaza optužbe i odbrane, koja je sadržajna i temeljita, te je u presudi navedena njihova iscrpna analiza.

32. Što se tiče navoda apelacije kojima je ukazano na član 7. Evropske konvencije, Sud BiH je ukazao da je apelacija podnesena prije nego što je Ustavni sud BiH promijenio pravnu praksu po apelacijama protiv odluka Suda BiH koje su apelanti podnosili po osnovu člana 7. stav 1. Evropske konvencije, pozivajući se na odluku Evropskog suda u predmetu Maktouf i Damjanović. Sud BiH je stava da se u konkretnom predmetu ne mogu primijeniti kriteriji koje je Evropski sud primijenio u predmetu Maktouf i Damjanović jer je u tom predmetu intencija Suda BiH bila izricanje minimalne kazne, pri čemu se vodilo računa da to konkretno djelo nije ostavilo trajne posljedice po oštećene (nema smrtne posljedice). U apelantovom predmetu, u kojem je utvrđeno da je učestvovao u ubistvu (preko 1000) ljudi u skladištu Kravica, primjenom pravila o odmjeravanju kazne ona je usmjerena ka maksimumu, pa je za utvrđivanje povoljnijeg zakona u obzir uzeta maksimalna kazna koja je propisana za krivično djelo genocid. Dalje, ukazano je da smrtna kazna nije definitivno ukinuta potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kada je stupio na snagu Protokol broj 6 koji, pored ostalog, državama dozvoljava da u svom zakonodavstvu mogu predvidjeti smrtnu kaznu za djela izvršena u toku rata ili neposredne ratne opasnosti, kao što su okolnosti konkretnog slučaja, te najzad da je smrtna kazna definitivno bila ukinuta Protokolom broj 13 koji je u BiH stupio na snagu 28. maja 2003.

godine, tj. u vrijeme kada je već bio na snazi KZBiH iz 2003. godine, koji je kao kazneni okvir za najteža krivična djela, uključujući i genocid, propisivao kaznu zatvora od deset godina ili kaznu dugotrajnog zatvora. Shodno navedenom, ukazano je da nije mogla biti zanemarena smrtna kazna koja je, kao propisana kazna, egzistirala u vrijeme izvršenja krivičnog djela, zbog čega je, uz uvažavanje principa blažeg zakona, u apelantovom slučaju primijenjen KZBiH iz 2003. godine.

33. Tužilaštvo BiH je u vezi s neosnovanošću navoda apelacije kojima je ukazano na nepristranost suda istaklo da je zahtjev odbrane za izuzeće predsjednika sudskog vijeća odbijen i da apelantova tvrdnja u tom smislu nije potkrijepljena niti jednim dokazom. Takav stav opovrgava činjenica da je drugooptuženi u istom predmetu (Zoran Tomić) oslobođen optužbi dok je prvostepenom presudom bio oglašen krivim. Navedeno upućuje na zaključak da je drugostepeno vijeće savjesno i brižljivo cijenilo sve izvedene dokaze i da su za sve odluke navedena argumentirana obrazloženja.

34. Zatim je ukazano da se navodi apelacije najvećim dijelom odnose na zaključke o činjenicama i ocjeni dokaza iz ugla odbrane, a da su nasuprot tome u osporenoj presudi detaljno analizirani svi relevantni dokazi i izveden zaključak o apelantovoj krivici.

35. Mišljenja je da je Sud BiH pravilno primijenio KZBiH i u potpunosti odgovorio na pitanje primjene "blažeg zakona". Osim toga, kaznena politika po KZSFRJ opravdavala je izricanje smrtne kazne za krivično djelo genocid. Iako je smrtna kazna u međuvremenu ukinuta ne može se zanemariti njezino postojanje i intencija zakonodavca u pogledu krivičnih djela na koja se ona primjenjivala. Za razliku od KZSFRJ koji je kao najtežu propisivao smrtnu kaznu, KZBiH kao maksimalnu kaznu za krivično djelo genocid propisuje kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 45 godina, koja je nesumnjivo blaža od kazne zapriječene po KZSFRJ. Osim toga, stavovi Evropskog suda iz predmeta Maktouf i Damjanović su, po mišljenju Tužilaštva BiH, neprimjenjivi na konkretan slučaj jer u toj odluci nije razmatrana primjena blažeg zakona u predmetima sa težom (smrtnom) posljedicom, kao što je apelantov slučaj.

V. Relevantni propisi

36. Krivični zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06 i 32/07) u tekstu koji se primjenjivao u vrijeme suđenja, u relevantnom dijelu glasi:

Načelo zakonitosti Član 3.

(1) Krivična djela i krivičnopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivičnopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao krivično djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Vremensko važenje krivičnog zakona Član 4.

(1) Na učinioca krivičnog djela primjenjuje se zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja krivičnog djela.

(2) Ako se poslije učinjenja krivičnog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za učinioca.

Suđenje ili kažnjavanje za krivična djela prema općim načelima međunarodnog prava.

Član 4.a) Članovi 3. i 4. ovog zakona ne sprečavaju suđenje ili

kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje


je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu sa općim načelima međunarodnog prava.

Saizvršilaštvo Član 29.

Ako više osoba, učestvovanjem u učinjenju krivičnog djela ili preduzimajući što drugo čime se na odlučujući način doprinosi učinjenju krivičnog djela, zajednički učine krivično djelo, svaka od njih kaznit će se kaznom propisanom za to krivično djelo.

Pomaganje Član 31.

(1) Ko drugom s umišljajem pomogne u učinjenju krivičnog djela, kaznit će se kao da ga je sam učinio, a može se i blaže kazniti.

(2) Kao pomaganje u učinjenju krivičnog djela smatra se osobito: davanje savjeta ili uputa kako da se učini krivično djelo, stavljanje na raspolaganje učiniocu sredstava za učinjenje krivičnog djela, uklanjanje prepreka za učinjenje krivičnog djela te unaprijed obećano prikrivanje krivičnog djela, učinioca, sredstava kojima je krivično djelo učinjeno, tragova krivičnog djela ili predmeta pribavljenih krivičnim djelom.

Kazna zatvora Član 42. st. 1, 2. i 3.

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana ni duža od dvadeset godina.

(2) Za najteže oblike teških krivičnih djela učinjenih s umišljajem, može se propisati kazna zatvora u trajanju od dvadeset do četrdesetpet godina (dugotrajni zatvor).

(3) Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino krivično djelo.

Genocid Član 171.

Ko u cilju da potpuno ili djelimično istrijebi nacionalnu, etničku, rasnu ili vjersku skupinu ljudi naredi učinjenje ili učini koje od ovih djela:

a) ubijanje pripadnika skupine ljudi; [ ] kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili

kaznom dugotrajnog zatvora. 37. Krivični zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76,

36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Smrtna kazna Član 37. st. 1. i 2.

(1) Smrtna kazna ne može se propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo.

(2) Smrtna kazna može se izreći samo za najteže slučajeve teških krivičnih djela za koje je zakonom propisana.

Zatvor Član 38. st. 1, 2. i 3.

(1) Zatvor ne može biti kraći od petnaest dana ni duži od petnaest godina.

(2) Za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od dvadeset godina.

(3) Ako je za krivično djelo učinjeno sa umišljajem propisan zatvor u trajanju od petnaest godina, može se za teške oblike tog djela propisati i zatvor od dvadeset godina.

Genocid Član 141.


a) ubijanje pripadnika skupine ljudi; [... ]

kaznit će se kaznom zatvora najmanje pet godina ili smrtnom kaznom.

38. Zakon o krivičnom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) u relevantnom dijelu glasi:

Član 3. Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo

(1) Svako se smatra nevinim za krivično djelo dok se pravomoćnom presudom ne utvrdi njegova krivnja.

(2) Sumnju u pogledu postojanja činjenica koje čine obilježja krivičnog djela ili o kojima ovisi primjena neke odredbe krivičnog zakonodavstva, Sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog.

Član 7. Pravo na odbranu

(1) Osumnjičeni, odnosno optuženi ima pravo braniti se sam ili uz stručnu pomoć branitelja koga sam izabere.

(...) (3) Osumnjičenom, odnosno optuženom se mora osigurati

dovoljno vremena za pripremanje odbrane.

Član 14. Jednakost u postupanju

(1) Sud je dužan da stranke i branioca tretira na jednak način i da svakoj od strana pruži jednake mogućnosti u pogledu pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnom pretresu.

(2) Sud, Tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u koristi.

Član 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Član 29. stav 1. tač. d), e) i f) Razlozi za izuzeće

Sudija ne može vršiti sudijsku dužnost: d) ako je u istom krivičnom predmetu učestvovao kao sudija

za prethodni postupak, sudija za prethodno saslušanje ili je postupao kao tužitelj, branitelj, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog ili je saslušan kao svjedok ili kao vještak.

e) ako je u istom predmetu učestvovao u donošenju odluke koja se pobija pravnim lijekom, i

f) ako postoje okolnosti koje izazivaju razumnu sumnju u njegovu nepristrasnost.

Član 30. Izuzeće po zahtjevu stranke ili branioca

[...] (4) Stranke ili branitelj mogu tražiti izuzeće samo

poimenično određenog sudije koji postupa u predmetu.

VI. Dopustivost

39. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

40. U skladu s članom 18. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.


41. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj S1 1K 006124 11 Kžk od 25. januara 2012. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant i njegov branilac su primili 25. juna 2012. godine, a apelacija je podnesena 17. augusta 2012. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. 3. i 4. Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva niti je očigledno (prima facie) neosnovana.

42. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. 1, 3. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

43. Apelant osporava navedene presude tvrdeći da su mu tim presudama povrijeđena prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. Evropske konvencije i člana 7. Evropske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

44. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

45. Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. [...]

2. Svako ko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaže.

3. Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava:

d. da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka odbrane odobri pod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe; [...]

46. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na utvrđivanje osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta, pa su član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. Evropske konvencije primjenjivi. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati je li postupak pred redovnim sudovima bio pravičan onako kako to zahtijevaju navedene odredbe.

47. Ustavni sud podsjeća da opća garancija "pravičnog suđenja" iz stava 1. člana 6. Evropske konvencije ima elemente koji dopunjuju garancije utvrđene stavom 3. člana 6. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Artico protiv Italije, A 37 (1980)). Kada se radi o slučaju koji potpada pod neku od specifičnih garancija ustanovljenih stavom 3. člana 6. Evropske konvencije, on može biti razmatran ili samo u okviru tih garancija (vidi Evropski sud, Luedicke protiv FRG, A 29 (1978); 2 EHRR 149) ili u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Benham protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1996-III; 22 EHRR 293 GC). Međutim, ukoliko se aplikacija suštinski odnosi na tvrdnju da je postupak u cjelini, uključujući i žalbeni, bio nepravičan, kao što je u konkretnom slučaju, navodi se ispituju u smislu stava 1. člana 6. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, A 247-B (1992); 15 EHRR 417, st. 33-34). S obzirom na to, Ustavni sud će navode apelanata koji pokreću pitanje specifičnih garancija iz stava 3. tačka d) razmotriti u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije.

48. U vezi s apelantovim navodima da mu je povrijeđeno pravo na nepristran sud, Ustavni sud naglašava da nepristranost podrazumijeva da sud ne smije biti opterećen predrasudama u vezi s odlukom koju donosi. Sud ne smije biti pod utjecajem vanjskih informacija ili pod bilo kojim drugim pritiskom, već svoje mišljenje mora zasnivati isključivo na onom što je iznijeto na suđenju. Prilikom odlučivanja je li neki sud bio pristran mora se napraviti distinkcija između subjektivnog i objektivnog pristupa pristranosti. Subjektivni pristup se odnosi na ličnu nepristranost članova vijeća i ona se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno (vidi Evropski sud za ljudska prava, Hauschildt protiv Danske, stav 47). S druge strane, u okviru objektivnog testa mora se odrediti je li, potpuno odvojeno od ličnog ponašanja sudije, bilo dokazivih činjenica koje mogu dovesti do sumnje u njegovu nepristranost. Ovo podrazumijeva da pri odlučivanju postoji li u nekom konkretnom predmetu opravdan razlog za strah da određeni sudija nije nepristran, stav okrivljenog je važan, ali ne i odlučujući. Ono što je odlučujuće je može li se takav strah smatrati objektivno opravdanim (vidi Evropski sud za ljudska prava, Fey protiv Austrije, presuda od 24. februara 1993. godine, stav 30).

49. Ono što je ovdje važno jeste povjerenje koje sudovi u demokratskom društvu moraju ulijevati javnosti i, najviše od svega, kada su u pitanju krivični postupci, povjerenje koje moraju ulijevati samom okrivljenom. To podrazumijeva da pri odlučivanju o tome da li u nekom konkretnom predmetu postoji opravdan razlog za strah da određeni sudija nije nepristran, stav okrivljenog je važan, ali ne i odlučujući. Ono što je odlučujuće jeste može li se takav strah smatrati objektivno opravdanim (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Fey protiv Austrije, presuda od 24. februara 1993. godine i Ustavni sud, Odluka broj AP 2247/07 od 17. decembra 2009. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 23/10).

50. U vezi s konkretnim prigovorom prema kojem je apelant osporio objektivnu nepristranost predsjednika sudskog Apelacionog vijeća zbog njegovog učešća u prvostepenom vijeću u drugom postupku koji se vodio pred istim sudom povodom istog događaja, ali protiv drugog okrivljenog (predmet "Kravica"), naglašavajući da je prihvatanjem dokaza u tom predmetu sudija koji je donio odluku o njegovoj krivici imao već formiran stav o vjerodostojnosti dokaza koji su izvedeni u njegovom slučaju, Ustavni sud podsjeća na vlastiti stav izražen u odluci broj AP 900/08 (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 900/08 od 17. februara 2011. godine, tač. 24-32) u kojoj je razmatrano pitanje nepristranosti suda u sličnom kontekstu. Naime, Ustavni sud je u toj odluci naveo, između ostalog, da "činjenica da je isti sudija odlučio u predmetu… u postupku u kojem je donio odluku o sporazumu o priznanju krivice i u postupku protiv apelanta, a zatim učestvovao u vijeću u kojem je donesena presuda protiv apelanta kao saoptuženog nakon provedenog obimnog dokaznog postupka, ne utječe na njegovu objektivnu nepristranost". Ustavni sud je u navedenoj odluci podsjetio na stav Evropskog suda u predmetu Schwarzenberger (vidi Evropski sud za ljudska prava, presuda Schwarzenberger protiv Njemačke, aplikacija broj 75737/01 od 10. augusta 2006. godine) u kojoj je jasno navedeno da sama činjenica da je isti sudija već ranije donio odluku za suoptuženog u odvojenom postupku nije dovoljna da se zaključi da je sudija pristran. S tim u vezi, Evropski sud je naveo da je svaki predmet slučaj za sebe, da treba dobro ispitati sadržaj ranije donesene presude (u predmetu koji se ne odnosi na apelanta već na drugog suoptuženog) jer od toga zavisi i ocjena o realnoj sumnji u objektivnu nepristranost sudije.

51. Podržavajući navedeni stav, u okolnostima konkretnog slučaja, činjenica da je isti sudija učestvovao kao član prvostepenog vijeća u drugom postupku (odvojenom od


apelantovog) protiv drugog okrivljenog, a povodom istog događaja, a zatim kao predsjednik tročlanog sudskog Apelacionog vijeća donio odluku o apelantovoj krivici (predmet "Kravica") nije dovoljna za zaključak da je narušen princip nepristranosti suda. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da ni procesnim zakonom nije postavljeno ograničenje da isti sudija učestvuje u donošenju odluke u odvojenom postupku u odnosu na ostale suoptužene, koji čak mogu zaključiti i sporazum o priznanju krivice. Osim toga, apelant je tokom postupka tražio izuzeće predsjednika sudskog vijeća, koji je odbijen kao neosnovan budući da sud za takvo što nije našao uporište u odredbama procesnog prava niti je apelant pružio dokaze da opravda svoje tvrdnje. Budući da apelant ni u apelaciji, osim okolnosti da je sudija Hilmo Vučinić, kao član prvostepenog vijeća učestvovao u donošenju presude protiv drugog okrivljenog povodom istog događaja (predmet "Kravica"), nije naveo niti jedan relevantan razlog za njegovu eventualnu pristranost, Ustavni sud ove navode, koji nisu ničim potkrijepljeni, ne može prihvatiti kao osnovane. Stoga, Ustavni sud zaključuje da su neosnovani navodi iz apelacije u pogledu povrede principa o nepristranosti suda i u vezi s tim kršenju prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

52. Što se tiče navoda apelacije kojima je ukazano na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primjenu materijalnog prava u vezi s proizvoljnom ocjenom dokaza, Ustavni sud podsjeća da, prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivati zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminaciona.

53. U vezi s navodima apelacije kojima je ukazano na proizvoljnu ocjenu dokaza, Ustavni sud prije svega, podsjeća da je van njegove nadležnosti procjenjivati kvalitet zaključaka sudova u pogledu ocjene dokaza ukoliko se ova ocjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati u način na koji su redovni sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. Ustavni sud se neće miješati u situaciju kada redovni sudovi povjeruju dokazima jedne strane u postupku na osnovu slobodne sudijske ocjene. To je isključivo uloga redovnih sudova čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom suprotne jedna drugoj (vidi Evropski sud za ljudska prava, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. marta 1996. godine, objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stav 78).

54. Dalje, Ustavni sud ukazuje da, prema ustaljenoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, član 6. stav 1. Evropske konvencije obavezuje sudove, između ostalog, obrazložiti svoje presude. Međutim, ova obaveza ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. aprila 2002. godine i AP 352/04 od 23. marta 2005. godine). Mjera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke (vidi Evropski sud za ljudska prava, Ruiz Torija protiv Španije, presuda od 9. decembra 1994. godine, serija A, broj 303-A, stav 29). Evropski i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecionu

ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istovremeno imaju obavezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Evropski sud za ljudska prava, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stav 36. i, mutatis mutandis, Ustavni sud, odluka broj AP 5/05 od 14. marta 2006. godine).

55. Razmatrajući apelantove navode u vezi s prihvatanjem i ocjenom dokaza, naročito iskazom svjedoka D5 na kojeg je osim u apelaciji ukazivao i tokom pretresa, Ustavni sud prije svega zapaža da je Apelaciono vijeće zaključak o apelantovoj krivici izvelo nakon veoma opsežnog dokaznog postupka, između ostalog, prihvatanjem svih dokaza iz prvostepenog postupka, prihvatanjem utvrđenih činjenica pred MKSJ koje zadovoljavaju kriterije prema Zakonu o ustupanju, reproduciranjem svjedočenja svjedoka D5, izvođenjem novih dokaza po prijedlogu odbrane i to saslušanjem svjedoka i izvođenjem materijalnih dokaza koji u svojoj ukupnosti čine jedinstvenu dokaznu građu. Apelaciono vijeće je zatim nakon detaljne analize i ocjene svakog dokaza, kako dokaza Tužilaštva tako i dokaza odbrane, pojedinačno, međusobno i u njihovoj ukupnosti, jasno naglasilo na osnovu kojih dokaza je utvrdilo postojanje općih elemenata krivičnog djela koje je apelantu stavljeno na teret, zatim na osnovu kojih dokaza je utvrdilo apelantov status i ulogu u izvršenju djela i najzad način izvršenja djela.

56. Osim toga, u presudi je posebno i veoma opširno obrazloženo pitanje kredibiliteta svjedoka D5 (str. 107-115. presude) i izvršena analiza položaja tog svjedoka u odnosu na apelanta (i druge optužene osobe), kao i motivi svjedočenja u vezi sa stavom Ustavnog suda BiH izraženog u Odluci broj AP 661/04. Imajući u vidu da iskaz svjedoka, koji je sa Tužilaštvom zaključio sporazum o priznanju krivice, nije sam po sebi neprihvatljiv apelantu je, prihvatanjem novih dokaza odbrane, omogućeno da takav iskaz eventualno ospori. Iskaz svjedoka D5 je doveden u kontekst sa svim ostalim provedenim dokazima koji čine jedinstvenu dokaznu građu, prije svega sa iskazima svjedoka, od kojih su mnogi pripadnici Drugog odreda Šekovići, čija su svjedočenja po svim pitanjima dosljedna svjedočenju svjedoka D5, osim u dijelu inkriminacije i odgovornosti apelanta, nakon čega je izveden zaključak da je iskaz svjedoka D5 uvjerljiv i logičan, saglasan ostalim izvedenim dokazima i da činjenica zaključenja sporazuma o krivici sama po sebi nije prepreka da se na takvom dokazu, cijenjenom u ukupnosti sa svim ostalim dokazima, ne zasnuje osuđujuća presuda. Istovremeno, dokazi odbrane nisu doveli u pitanje validnost svjedočenja svjedoka D5.

57. Za ovakvo utvrđenje Sud BiH je dao detaljno i jasno obrazloženje koje ni u jednom dijelu ne izgleda proizvoljno ili neprihvatljivo samo po sebi niti dovodi u sumnju zaključke o izvršenom krivičnom djelu koje je apelantu stavljeno na teret. U tom kontekstu, budući da apelant osobito problematizira da mu je povrijeđeno pravo na odbranu jer nije imao ravnopravan status sa Tužilaštvom BiH, te jednakopravnost strana u postupku, a sve navedeno dovodi u kontekst proizvoljne ocjene dokaza i nedostatka obrazloženja, Ustavni sud, nasuprot apelantovim tvrdnjama, smatra da u konkretnom slučaju nije izostala sveobuhvatna analiza svih izvedenih dokaza i da je dato jasno i argumentirano obrazloženje. Naime, u presudi kojom je apelant oglašen krivim je u potpunosti i veoma detaljno opisan proces pojedinačne ocjene dokaza, te njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant, kao pomagač, učestvovao u izvršenju krivičnog djela koje mu je stavljeno na teret i za koje mu je izrečena kazna. Pri tome su saslušani kako svjedoci optužbe tako i svjedoci apelantove odbrane i odbrane suoptuženog (koji je oslobođen krivnje), analiziran je i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza, te je za svaki dokaz koji je prihvaćen, kao i za onaj koji nije prihvaćen, dato detaljno


obrazloženje, a zaključak o apelantovoj krivičnoj odgovornosti je uslijedio kao rezultat ocjene svih dokaza izvedenih pred sudom. Iz naprijed navedenog se ne može zaključiti da je u predmetnom postupku data prednost optužbi u odnosu na odbranu u pogledu mogućnosti iznošenja dokaza kao i osporavanja izvedenih dokaza.

58. U vezi s navodima o kršenju principa presumpcije nevinosti i in dubio pro reo iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije, Ustavni sud zapaža da apelant i ove navode dovodi u vezu s ocjenom dokaza. Imajući to u vidu, Ustavni sud naglašava da pozivanje na ove principe može biti dovedeno u pitanje ukoliko izostane cjelovita analiza svih provedenih dokaza u obrazloženju sudske odluke koja takvu eventualnu sumnju otklanja. U prethodnom dijelu ove odluke Ustavni sud je već zaključio da analiza provedenih dokaza niti u jednom segmentu nije izostala, tj. obrazloženje osporene presude ne ostavlja nikakvu sumnju u zaključak Suda BiH da je apelant, na način opisan u izreci presude, počinio predmetno krivično djelo. Ustavni sud ponavlja da je Apelaciono vijeće Suda BiH na osnovu provedenih dokaza utvrdilo da je apelant počinio krivično djelo za koje je osuđen, a razlozi koje je naveo ne dovode u sumnju odluku suda o apelantovoj krivičnoj odgovornosti niti sumnju da je sud postupao s preduvjerenjem o apelantovoj krivici, odnosno da je u bilo kojoj fazi postupka apelant tretiran na način koji bi vodio kršenju principa presumpcije nevinosti, ili da je neka činjenica ostala nerazjašnjena u smislu principa in dubio pro reo. S obzirom na navedeno, Ustavni sud zaključuje da su apelantovi navodi o kršenju prava iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije također neosnovani.

59. Prema tome, na osnovu svega navedenog, Ustavni sud smatra da u osporenim odlukama nema ništa što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju i ocjeni činjenica, te su data obrazloženja koja u cijelosti zadovoljavaju zahtjeve prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije. Ustavni sud smatra da su, postupajući na navedeni način, redovni sudovi poštovali pravila o ravnopravnosti stranaka pred sudom i da nisu na bilo koji način u postupku doveli apelanta u neravnopravan položaj s Tužilaštvom. Također, u konkretnom slučaju nije povrijeđeno apelantovo pravo na proceduralne garancije iz člana 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije.

60. Stoga, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije prekršeno apelantovo pravo iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d) Evropske konvencije.

Kažnjavanje samo na osnovu zakona

61. Član 7. Evropske konvencije glasi: 1. Niko se ne može smatrati krivim za krivično djelo nastalo

činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela.

2. Ovaj član ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koje je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo krivično djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda.

62. Iz navoda apelacije proizlazi apelantova tvrdnja da je u konkretnom krivičnom postupku koji se protiv njega vodio kažnjen na osnovu odredbi KZBiH, koji je za njega nepovoljniji i stroži, umjesto prema odredbama KZSFRJ koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela, koji je za njega blaži i povoljniji. U dopuni apelacije ukazao je na odluku Evropskog suda u predmetu Damjanović i Maktouf u kojoj je utvrđena povreda člana 7. Evropske konvencije.

63. U vezi s tim, Ustavni sud prije svega ukazuje da se radi o krivičnom djelu koje je u odredbama KZBiH propisano u članu 171. u dijelu Glave XVII - krivična djela protiv čovječnosti i

vrijednosti zaštićenih međunarodnim pravom, odnosno koje je u odredbama KZSFRJ propisano u članu 141. u dijelu Glave XVI - krivična djela protiv čovječnosti i međunarodnog prava. Dakle, radi se o krivičnom djelu iz grupe, tzv. ratnih zločina. Stoga će Ustavni sud osporene odluke ispitati s aspekta njihove usklađenosti s članom 7. Evropske konvencije.

64. S tim u vezi Ustavni sud podsjeća da je pitanje primjene blažeg zakona, u kontekstu odluke Evropskog suda u predmetu Abduladhima Maktoufa i Gorana Damjanovića (vidi Evropski sud, Maktouf i Damjanović protiv Bosne i Hercegovine, aplikacije br. 2312/08 i 34179/08, presuda od 18. jula 2013. godine; u daljnjem tekstu: Maktouf i Damjanović), razmatrao u čitavom nizu svojih odluka koje je donio nakon navedene odluke Evropskog suda, te se s obzirom na navedeno u tom kontekstu, u pogledu uopćenih razmatranja o primjeni blažeg zakona, u cijelosti poziva na obrazloženje tih odluka (vidi, npr. Odluka o dopustivosti i meritumu br. AP 325/07 od 27. septembra 2013. godine, tač. 35-45, i AP 556/12 od 4. jula 2014. godine, tač. 44-50, dostupna na www.ustavnisud.ba), s obzirom da se navedena obrazloženja u tom dijelu u cijelosti odnose i na ovu odluku.

65. Dovodeći prethodne stavove u vezu s konkretnim predmetom, rukovodeći se principom Evropskog suda prema kojem njegov zadatak nije razmotriti in abstracto je li retroaktivna primjena KZBiH iz 2003. godine u predmetima ratnih zločina sama po sebi inkompatibilna s članom 7. Evropske konvencije, Ustavni sud nalazi da odgovor na ovo pitanje zavisi od okolnosti svakog predmeta pojedinačno. Te okolnosti zavise od visine izrečene kazne i zapriječene kazne, odnosno zavisi od raspona propisanih kazni prema zakonu koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela i zakonu na osnovu kojeg je izrečena kazna (KZSFRJ odnosno KZBiH). U tom kontekstu Ustavni sud konstatira da je krivično djelo genocid bilo definirano u oba zakona (KZSFRJ i KZBiH) na identičan način, ali je raspon zapriječene kazne različit. S tim u vezi Ustavni sud nalazi da je, s obzirom na visinu izrečene kazne, od posebnog značaja bilo ustanoviti koji je zakon (KZSFRJ ili KZBiH) "blaži", odnosno povoljniji u pogledu propisane maksimalne kazne.

66. Naime, Ustavni sud ukazuje da je osporenom presudom apelant proglašen krivim i osuđen da je počinio krivično djelo genocid iz člana 171. KZBiH, te mu je izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu. Ustavni sud zapaža da je definicija genocida ista u članu 141. KZSFRJ koji se primjenjivao u vrijeme izvršenja predmetnog krivičnog djela (dakle 1995. godine) i u članu 171. KZBiH koji je, u konkretnom predmetu, primijenjen retroaktivno. S tim u vezi, Ustavni sud primjećuje da je Sud BiH ispitao i u osporenim presudama dao obrazloženje zbog čega smatra da je KZBiH povoljniji za apelanta. Naime, Sud BiH je s aspekta propisane kazne zaključio da je KZBiH blaži za apelanta jer KZSFRJ za isto djelo propisuje kaznu zatvora u trajanju od najmanje pet godina ili smrtnu kaznu, dok je prema KZBiH najmanja zapriječena kazna deset godina ili kazna dugotrajnog zatvora. Nakon kompariranja kazni, Sud BiH je zaključio da je zapriječena kazna po KZBiH u svakom slučaju povoljnija jer ne propisuje smrtnu kaznu koja je po međunarodnom običajnom pravu svakako stroža od kazne dugotrajnog zatvora.

67. Ustavni sud smatra da se ne može zauzeti općenit (apstraktan) stav koji od dva krivična zakona (misli se na KZSFRJ i KZBiH) predviđa "blažu" ili "težu" kaznu za ovo krivično djelo, te s tim u vezi, dalje, apstraktno zaključiti koji bi se od navedena dva zakona trebao primjenjivati (u slučajevima kada oba zakona propisuju konkretna krivična djela iz oblasti ratnih zločina koja se optužnicom stavljaju na teret) zbog toga što taj zakon propisuje "blažu kaznu". Takvi zaključci moći će se izvoditi samo u konkretnim slučajevima, te je sasvim moguće da


će dolaziti i do različite primjene navedenih zakona (KZSFRJ i KZBiH) jer se, kako je već rečeno, jedan te isti zakon može pokazati, u zavisnosti od konkretnih okolnosti svakog pojedinog slučaja, u jednoj situaciji kao blaži, a u drugoj kao teži u odnosu na kaznu koja će se izreći. Ustavni sud je mišljenja da se može zaključiti da u slučaju kada je krivično djelo bilo inkriminirano u oba zakona (u zakonu koji je važio u vrijeme izvršenja kao i u zakonu koji je naknadno donesen) da tada, u skladu s drugom rečenicom stava 1. člana 7. Evropske konvencije, obavezno treba ispitati koji od dva ili više sukcesivno donesenih zakona predviđa blažu kaznu, te primijeniti taj zakon, tj. zakon koji predviđa blažu kaznu (princip favor rei).

68. Ustavni sud zapaža da je u konkretnom slučaju Sud BiH apelanta osudio na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu. U vezi s tim, a u kontekstu najviše zapriječene (najteže) kazne koja se može izreći za predmetno krivično djelo, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 37. stav 1. KZSFRJ propisano da se "smrtna kazna ne može propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo", te da je odredbama člana 38. stav 2. također propisano da "za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor u trajanju od dvadeset godina". Pri tome, Ustavni sud ističe da iz ovih odredbi proizlazi da, dakle, za krivično djelo koje je apelant počinio nije bila jedina propisana maksimalna kazna smrtna kazna nego da je, kao njezina alternativa, u određenim slučajevima mogla biti izrečena i kazna zatvora u trajanju od 20 godina. Prema tome, Ustavni sud ukazuje da se za krivično djelo genocid u KZSFRJ mogla izreći kazna zatvora u trajanju od pet do 15 godina ili kazna zatvora u trajanju od 20 godina ili smrtna kazna.

69. U tom kontekstu, Ustavni sud ukazuje da je nesporno da je smrtna kazna, koja je kao maksimalna kazna za to krivično djelo propisana KZSFRJ, stroža od kazne dugotrajnog zatvora, koja je kao maksimalna kazna propisana u KZBiH. Međutim, Ustavni sud podsjeća da je članom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da se prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji i u njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini, te da ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je stupanjem na snagu Ustava Bosne i Hercegovine (14. decembar 1995. godine) stupio na snagu i Protokol broj 6 uz Evropsku konvenciju kojim je propisano da se smrtna kazna ukida (član 1), te da država može u svom zakonodavstvu predvidjeti smrtnu kaznu za djela izvršena u doba rata ili neposredne ratne opasnosti (član 2). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je nakon toga 3. maja 2002. godine, na nivou Vijeća Evrope, usvojen Protokol broj 13 uz Evropsku konvenciju o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, koji je Bosna i Hercegovina ratificirala 28. maja 2003. godine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da iz navedenog jasno proizlazi da u vrijeme donošenja osporene presude, u januaru 2012. godine, nije postojala mogućnost da apelantu bude izrečena smrtna kazna za ovo krivično djelo.

70. S obzirom da nije bilo moguće apelantu izreći smrtnu kaznu, postavlja se pitanje koja je to onda maksimalna kazna mogla biti izrečena apelantu prema KZSFRJ. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 38. stav 2. KZSFRJ propisano da "za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od dvadeset godina". Po mišljenju Ustavnog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da maksimalna kazna za predmetno krivično djelo, u situaciji kada više nije moguće izreći smrtnu kaznu, jeste kazna zatvora od 20 godina. Poredeći kaznu zatvora od 20 godina (kao maksimalnu kaznu za predmetno krivično djelo prema KZSFRJ) s kaznom dugotrajnog zatvora od 45 godina (kao maksimalnom kaznom za predmetno krivično djelo prema KZBiH), Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da KZSFRJ predstavlja blaži

zakon za apelanta. Imajući u vidu da je, dakle, prema KZSFRJ apelantu bilo moguće izreći maksimalnu kaznu od 20 godina, a da mu je u konkretnom slučaju, primjenom KZBiH, izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu, Ustavni sud smatra da je retroaktivna primjena KZBiH bila na štetu apelanta u pogledu izricanju kazne, a što je suprotno članu 7. stav 1. Evropske konvencije.

71. Ustavni sud ukazuje da ni u ovom slučaju, kao ni u nizu predmeta iz novije prakse u kojim je utvrdio povredu člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. stav 1. Evropske konvencije, ukinuo presude Suda BiH s nalogom da se donese nova odluka kojom će biti otklonjena utvrđena povreda, nije odlučivao o prekidu izdržavanja kazne zatvora i puštanju na slobodu apelanta niti o proceduri po kojoj će Sud BiH donijeti novu odluku. S obzirom da je u konkretnom slučaju apelant lišen slobode i upućen na izdržavanje kazne zatvora na osnovu osporene presude koja je ukinuta ovom odlukom Ustavnog suda samo u odnosu na primjenu člana 7. Evropske konvencije, o lišavanju slobode apelanta odlučivat će Tužilaštvo BiH i Sud BiH u skladu sa svojim nadležnostima.

VIII. Zaključak

72. Ustavni sud zaključuje da je osporenom presudom prekršeno apelantovo ustavno pravo iz člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. stav 1. Evropske konvencije jer je Sud BiH u konkretnom slučaju, prilikom odlučivanja o krivičnoj optužbi protiv apelanta, retroaktivno primijenio odredbe KZBiH iako nedvosmisleno proizlazi da je, imajući u vidu zapriječeni raspon kazni, blaži KZSFRJ koji je važio u vrijeme izvršenja krivičnog djela za koje je apelant proglašen krivim.

73. S druge strane, ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d) Evropske konvencije u situaciji kada u konkretnom slučaju nije došlo do povrede principa nepristranosti suda i kada iz obrazloženja osporene odluke jasno proizlazi da apelantova krivica za krivično djelo za koje je osuđen nije utvrđena proizvoljnom ocjenom dokaza i kada su neosnovani navodi da je povrijeđen princip jednakosti i ravnopravnosti strana u postupku. Naime, osuđujuća presuda je zasnovana na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu i uz istu mogućnost koja je data apelantu, da ospori dokaze Tužilaštva, uz jasne i potpune razloge u obrazloženju presude iz kojih je vidljivo da su ocijenjeni svi izvedeni dokazi obiju strana u postupku, kao i da je odluka rezultat cjelokupnog postupka. Pri tome niti jedno značajno pitanje nije ostalo nerazjašnjeno u smislu principa presumpcije nevinosti i in dubio pro reo.

74. Na osnovu člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

75. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Mirsad Ćeman, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 3113/12, rješavajući apelaciju Radomira Vukovića, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik


Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 27. listopada 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelomično se usvaja apelacija Radomira Vukovića. Utvrđuje se povreda članka II/2. Ustava Bosne i

Hercegovine i članka 7. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Suda Bosne i Hercegovine broj S1 1 K 006124 11 Kžk od 25. siječnja 2012. godine u dijelu koji se odnosi na primjenu blažeg kaznenog zakona.

Ukidanje Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 1 K 006124 11 Kžk od 25. siječnja 2012. godine u dijelu iz prethodnog stavka ove odluke ni na koji način ne utječe na apelantovo lišavanje slobode, zadržavanje i pritvor, što je u isključivoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine.

Predmet se vraća Sudu Bosne i Hercegovine koji je dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku u odnosu na izricanje kazne sukladno članku II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 7. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Sudu Bosne i Hercegovine da, sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbija se kao neutemeljena apelacija Radomira Vukovića podnesena protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 1 K 006124 11 Kžk od 25. siječnja 2012. godine u odnosu na članak II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. st. 1., 2. i 3. točka d) Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".


1. Radomir Vuković (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Radivoje Lazarević, odvjetnik iz Zvornika, podnio je 17. kolovoza 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj S1 1K 006124 11 Kžk od 25. siječnja 2012. godine. Apelant je 18. srpnja 2013. godine dopunio apelaciju.


2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo BiH) zatraženo je 19. veljače 2015. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH i Tužiteljstvo BiH dostavili su odgovore na apelaciju 25. i 27. veljače 2015. godine.


4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

5. Sud BiH je Presudom broj X-KR-06/180-2 od 22. travnja 2010. godine apelanta proglasio krivim da je radnjama, bliže opisanim u izreci presude, počinio kazneno djelo genocid iz članka 171. točka a) Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZBiH) u svezi s člankom 31. istog zakona, pa je uz primjenu odredbi iz čl. 39., 42. i 48. KZBiH i članka 285. Zakona o kaznenom postupku BiH (u daljnjem tekstu: ZKPBiH)

apelanta osudio na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu.

6. Protiv navedene presude apelantov branitelj i Tužiteljstvo BiH su izjavili prizive. Na sjednici Apelacijskog vijeća od 11. svibnja 2011. godine je doneseno rješenje kojim je priziv apelantovog branitelja uvažen, Presuda Suda BiH broj X-KR-06/180-2 od 22. travnja 2010. godine ukinuta i određeno održavanje pretresa pred vijećem Apelacijskog odjeljenja Odjela I za ratne zločine Suda BiH. Odluka kojom je ukinuta prvostupanjska presuda donesena je na temelju članka 297. stavak 1. točka k) ZKPBiH zbog postojanja bitnih povreda odredaba kaznenog postupka.

7. Apelacijsko vijeće je tijekom pretresa prihvatilo sve dokaze iz prvostupanjskog postupka, sukladno članku 317. stavak 2. ZKPBiH reproducirana su svjedočenja svjedoka D5 iz prvostupanjskog postupka i na prijedlog obrane izvedeni su novi dokazi.

8. Nakon provedenog postupka, ocjenom svih dokaza pojedinačno, međusobno i u njihovoj ukupnosti, Sud BiH je donio Presudu broj S1 1K 006124 11 Kžk od 25. siječnja 2012. godine kojom je apelant proglašen krivim što je u svojstvu specijalca – policajca, na način pobliže opisan u izreci presude, počinio kazneno djelo genocid iz članka 171. točka a) KZBiH u svezi s člankom 31. istog zakona, pa je uz primjenu odredbi iz čl. 39., 42. i 48. KZBiH i članka 285. ZKPBiH osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu.

9. U obrazloženju presude je navedeno da je Apelacijsko vijeće tijekom pretresa donijelo odluku kojom su prihvaćeni svi dokazi iz prvostupanjskog postupka, uključujući i dokaze o utvrđenim činjenicama sukladno Zakonu o ustupanju predmeta od strane Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ), potom su reproducirana svjedočenja svjedoka D5 iz prvostupanjskog postupka, a po prijedlogu obrane saslušani su svjedoci T.D., N.J. i F.K. i izvršen uvid u tri materijalna dokaza (dvije slike i jedan transkript svjedočenja svjedoka M.O.). Na temelju odredbe članka 317. ZKPBiH kojom je reguliran pretres pred drugostupanjskim vijećem, imajući pri tome u vidu pravnu prirodu pretresa pred drugostupanjskim vijećem i činjenicu da se ne radi o suđenju de novo, Apelacijsko vijeće nije prihvatilo prijedlog obrane da se tijekom postupka reproduciraju svi dokazi koji su izvedeni u prvostupanjskom postupku, već je odlučilo da se reproducira samo iskaz svjedoka D5 budući da je samo u odnosu na tog svjedoka ustanovljeno da izravno inkriminira počinitelje kaznenog djela, među kojima i apelanta. Potom je djelomično usvojen prijedlog apelantove obrane da se iz presude MKSJ u predmetu Tužitelj protiv Vujadina Popovića i dr. prihvate činjenice na način što su prihvaćene one činjenice koje ispunjavaju kriterije o prihvatljivosti prema ZKPBiH i Zakonu o ustupanju predmeta od strane MKSJ.

10. Prijedlog obrane da se pregleda film "Srebrenica – izdani grad" odbijen je kao neutemeljen iz razloga što u prijedlogu nije navedeno koji se dokazi njim osporavaju niti je navedeno ime autora filma, zbog čega je obrani do okončanja pretresa ostavljena mogućnost izvođenja ovog dokaza ukoliko bi osigurala svjedočenje autora filma kao svjedoka.

11. Ocjenom svih provedenih dokaza pojedinačno, međusobno i u njihovoj ukupnosti Apelacijsko vijeće je, isključujući svaku razumnu sumnju, utvrdilo da je apelant u svojstvu specijalca – policajca, sa drugim pripadnicima Drugog odreda Specijalne policije Šekovići MUP-a Republike Srpske, na način opisan u izreci presude, sudjelovao u ubistvima zarobljenih pripadnika skupine Bošnjaka – muškaraca, bacajući na njih ručne bombe, pomažući da se ta skupina djelomično istrijebi kao nacionalna, etnička i vjerska. Nakon utvrđenja da je apelant sudjelovao u ubistvima zarobljenih Bošnjaka u skladištu Kravica,


uslijedila je analiza apelantovih radnji u odnosu na zakonske elemente kaznenog djela koje mu je optužnicom stavljeno na teret, koje su utvrđene na temelju analize i ocjene svih provedenih dokaza. U svezi s tim istaknuto je da je apelantu stavljeno na teret da je počinio genocid s ciljem djelomičnog uništenja pripadnika skupine Bošnjaka iz srebreničke enklave, da je za utvrđenje kaznenog djela genocid u smislu elemenata "potpuno ili djelomično" dovoljno da postoji namjera da se potpuno ili djelomično uništi zaštićena skupina i da iz provedenih dokaza, između ostalog, činjenica koje su utvrđene pred MKSJ i prihvaćene kao dokaz u postupku pred Sudom BiH, izjava svjedoka koji su izravno saslušani i reproduciranog iskaza svjedoka D5, kao i forenzičnih dokaza u skladištu, proizlazi da je apelant u odnosu na ubistva zarobljenih postupao s direktnim umišljajem ubacujući na njih (skladište Kravica) ručne bombe.

12. U svezi s kredibilitetom svjedoka D5, kojeg je apelantova obrana tijekom pretresa osporavala zbog nepouzdanosti zato što je zaključio sporazum s Tužiteljstvom BiH, Apelacijsko vijeće je navelo da je svjedok D5 bio pripadnik Specijalne brigade policije od 1993. do 1995. godine, bez ikakve kvalifikacije, da nisu izvedeni nikakvi dokazi o njegovom eventualnom zdravstvenom problemu, da ga je Tužiteljstvo BiH ispitalo u svojstvu osumnjičenog u travnju 2008. godine, a u svibnju iste godine je dao izjavu u svojstvu svjedoka koja je inkriminirala i identificirala počinitelje masakra u skladištu Kravica, među kojima i apelanta. Navedeno je također da je povodom dešavanja u skladištu Kravica svjedok D5 s Tužiteljstvom BiH zaključio sporazum o priznanju krivnje i presudom Suda BiH proglašen krivim za pomaganje u ubistvima, deportaciji i prisilnom preseljenju, dakle za kazneno djelo zločin protiv čovječnosti koje je počinjeno u Srebrenici 1995. godine, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina.

13. Apelacijsko vijeće je, imajući u vidu prigovor obrane u pogledu kredibiliteta svjedoka D5, naglasilo da analiza tog dokaza mora uključiti osvrt na njegov položaj u odnosu na optužene osobe, dakle i apelanta, kao i njegove motive svjedočenja. U svezi s tim, u obrazloženju presude je ukazano na stajalište Ustavnog suda BiH u Odluci broj AP 661/04 prilikom razmatranja dokazne snage svjedočenja svjedoka koji je zaključio sporazum o krivnji, prema kojem svjedočenje takvih svjedoka, koji često mogu biti nepouzdani, nije samo po sebi razlog da se iskazu takvog svjedoka ne pokloni vjera. Naime, iz citirane odluke, po mišljenju Apelacijskog vijeća, proizlazi obveza suda da takav iskaz razmatra u svakom konkretnom predmetu, da se optuženom u postupku omogući osporiti iskaz svjedoka koji je zaključio sporazum o krivnji, da ga sud savjesno i brižljivo ocijeni uz obrazloženje koje je jasno i uvjerljivo. Imajući u vidu naprijed navedeno stajalište, te činjenicu da je u konkretnom postupku ispitan veliki broj svjedoka od kojih su mnogi pripadnici Drugog odreda Šekovići, čija su svjedočenja po svim pitanjima dosljedna svjedočenju svjedoka D5, osim u dijelu inkriminacije i odgovornosti apelanta, Apelacijsko vijeće je zaključilo da je iskaz svjedoka D5 uvjerljiv i logičan, suglasan ostalim izvedenim dokazima i da činjenica zaključenja sporazuma o krivnji, sama po sebi, nije prepreka da se na takvom dokazu, cijenjenom u ukupnosti sa svim ostalim dokazima, ne zasnuje osuđujuća presuda. Istodobno, dokazi obrane nisu doveli u pitanje validnost svjedočenja svjedoka D5.

14. Dalje, analizom velikog broja svih izvedenih dokaza, Apelacijsko vijeće je zaključilo da je apelant u izvršenju kaznenog djela sudjelovao kao pomagač, svjestan genocidne namjere glavnih izvršitelja i svjestan da je masakr u Kravici dio tog genocida, dozvolivši da bude iskorišten kao sredstvo koje je, zajedno sa drugim sredstvima, pomoglo istrijebiti zaštićenu skupinu. Postupajući s umišljajem da liši života zatvorene u skladištu Kravica, prethodno spoznavši razmjere djelovanja VRS

na realizaciji genocidnog cilja na terenu, u konačnici je, po mišljenju Apelacijskog vijeća, pomogao u realizaciji namjere VRS da uništi skupinu bošnjačkog naroda iz srebreničke enklave.

15. U pogledu primjene materijalnog prava na konkretni predmet, Apelacijsko vijeće je istaknulo dva načela - načelo zakonitosti (članak 3. KZBiH) i načelo vremenskog važenja kaznenog zakona (članak 4. KZBiH), koji odgovaraju načelu sadržanom u članku 7. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). Potom je istaknuta pravna kvalifikacija kaznenog djela genocid prema odredbi članka 171. KZBiH i prema odredbi članka 141. Kaznenog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljnjem tekstu: KZSFRJ), te Konvenciji o genocidu i konstatirano da genocid predstavlja kazneno djelo kako prema domaćem tako i prema međunarodnom običajnom pravu, čime je zadovoljeno načelo legaliteta. Međutim, prilikom procjene koji je zakon blaži za apelanta, imajući pri tom u vidu i prigovor apelantove obrane koja je inzistirala na primjeni KZSFRJ, Apelacijsko vijeće je navelo da je u konkretnom slučaju bilo nužno uporediti propisane kazne za predmetno kazneno djelo prema odredbama KZBiH i KZSFRJ.

16. U svezi s tim je najprije ukazano da KZBiH iz 2003. godine za kazneno djelo genocid propisuje kaznu zatvora od najmanje deset godina ili kaznu dugotrajnog zatvora, a KZSFRJ iz 1976. godine kaznu zatvora od najmanje pet godina ili smrtnu kaznu.

17. Apelacijsko vijeće je neutemeljenim ocijenilo stajalište obrane da je u konkretnom slučaju za apelanta blaži KZSFRJ zbog ukidanja smrtne kazne stupanjem na snagu Ustava BiH i mogućnosti izricanja maksimalne kazne zatvora u trajanju od 20 godina, kao zamjene za smrtnu kaznu. U svezi s tim, Sud BiH je istaknuo da pravnu osnovu za suđenje ili kažnjavanje kaznenih djela prema općim načelima međunarodnog prava daje članak 4.a) KZBiH, koji propisuje da čl. 3. i 4. KZBiH ne sprječavaju suđenje i kažnjavanje bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je učinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno općim načelima međunarodnog prava. Ovim člankom u cijelosti je preuzeta odredba članka 7. stavak 2. Europske konvencije kojim je omogućeno iznimno odstupanje od načela iz članka 4. KZBiH, kao i odstupanje od obvezne primjene blažeg zakona u postupcima koji predstavljaju kaznena djela prema međunarodnom pravu, kakav jeste i postupak protiv apelanta. Zapravo, kako je dalje istaknuo Sud BiH, članak 4.a) KZBiH se primjenjuje kod svih kaznenih djela iz oblasti kaznenih djela protiv čovječnosti i vrijednosti zaštićenih međunarodnim pravom jer su upravo ova kaznena djela, u koja spada i genocid, smještena u Glavi XVII KZBiH, a odredbe o genocidu prihvaćene su kao dio međunarodnog običajnog prava i predstavljaju nederogirajuću odredbu međunarodnog prava. Načelo obvezne primjene blažeg zakona, prema mišljenju Suda BiH, je isključeno u procesuiranju onih kaznenih djela koja su u vrijeme njihova izvršenja bila potpuno predvidiva i općepoznata kao protivna "općim pravilima međunarodnog prava". Stavak 2. članka 7. Europske konvencije sadrži iznimku od stavka 1. iste odredbe i dozvoljava suđenje i kažnjavanje bilo koje osobe za djelo, odnosno propust koji je u vrijeme činjenja ili nečinjena predstavljao kazneno djelo prema općim načelima priznatim kod civiliziranih naroda. Ova iznimka, kako je dalje navedeno, inkorporirana je sa specifičnim ciljem da omogući primjenu domaćeg i međunarodnog zakonodavstva koje je stupilo na snagu tijekom i nakon Drugog svjetskog rata u pogledu ratnih zločina.

18. Osim navedenog, Sud BiH je zaključio da je u konkretnoj situaciji KZBiH blaži za apelanta jer propisuje zatvorsku kaznu, koja je u svakom slučaju blaža od smrtne kazne kao maksimalne kazne propisane KZSFRJ za kazneno djelo


genocid. Stoga je, po mišljenju Apelacijskog vijeća, neprihvatljivo stajalište obrane koja zanemaruje činjenicu da je u vrijeme izvršenja djela za isto djelo bila propisana smrtna kazna, implicirajući da se pomenuta sankcija bez izričite zakonske odredbe može jednostavno ukloniti iz odredbe članka 141. KZSFRJ, pozivajući se pri tome, između ostalog, i na praksu Ustavnog suda BiH u predmetu AP 1785/06 (Maktouf i Damjanović).

19. Prilikom odlučivanja o kazni, Sud BiH je naglasio da je svrha kažnjavanja propisana u općim i posebnim dijelovima KZBiH i da je u članku 2. KZBiH utvrđeno opće načelo prema kojem vrsta i raspon kaznenopravne sankcije moraju biti neophodni i razmjerni prirodi i jačini opasnosti za zaštićena dobra, osobne slobode i prava čovjeka, te druge temeljne vrijednosti. Apelacijsko vijeće je, prilikom odmjeravanja vrste i visine kazne apelantu, cijenilo sve okolnosti koje su od utjecaja da kazna bude veća ili manja. U svezi s tim, konstatirano je da je apelant bio pripadnik specijalne policije, obučen za borbu i rad u policiji, formacijski pripadnik specijalne policije u vrijeme izvršenja kaznenog djela, znao da je dužan pridržavati se zakona i štititi civile koji su bili u njegovoj nadležnosti. Posebice je pri tome naglašena okrutnost pri počinjenju djela (bacanje bombi) čime su apelantove radnje, ako ih je uopće moguće porediti po karakteru, uzrokovale posljedice i patnje koje se žrtvama nanose primjerice ubijanjem iz automatske puške. Takva apelantova uloga u ubijanju morala se, po ocjeni suda, razmatrati kao otežavajuća okolnost. Osim toga, Apelacijsko vijeće je kao otežavajuću okolnost ocijenilo i apelantovo skrivanje u Srbiji do 2008. godine iako je imao saznanje da se protiv njega vodi kazneni postupak u BiH, nastojeći tako izbjeći kazneno gonjenje, nakon čega je uhićen po tjeralici u Republici Srbiji i izručen BiH.

20. S druge strane, cijenjene su i olakotne okolnosti na strani apelanta, i to korektno ponašanje tijekom suđenja, nečinjenje radnji koje bi otežale položaj svjedoka, da ima obitelj i ranija neosuđivanost.

21. Prilikom izricanja kazne Apelacijsko vijeće je uzelo u obzir pravomoćne zatvorske kazne, izrečene u drugom predmetu (predmet "Kravica") koji je činjenično vezan za isti događaj, a koje su bile u rasponu od 28 do 33 godine. U nastojanju da kazne zatvora koje se izriču za kazneno djelo genocid i druga slična djela budu uravnotežene, ocijenjeno je da kazna dugotrajnog zatvora od 31 godinu, koju je identično odmjerilo i prvostupanjsko vijeće u ovom predmetu, adekvatna i primjerena za počinjeni zločin, ali i neophodna i razmjerna patnjama neposrednih ili posrednih oštećenih, te jačini ugrožavanja zaštićenog dobra. Apelacijsko vijeće smatra da će se izrečenom kaznom dugotrajnog zatvora od 31 godinu ostvariti osobna i opća prevencija.


22. Apelant smatra da mu je osporenom presudom povrijeđeno pravo iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1., 2. i 3. točka d) Europske konvencije i pravo iz članka 7. Europske konvencije.

23. Opširni navodi apelacije o povredi prava na pravično suđenje u biti se svode na tvrdnje da je u postupku povrijeđeno: načelo nepristranosti suda, načelo jednakosti stranaka u postupku i s tim u svezi garancije akuzatornog postupka; da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno jer je sud pogrešno cijenio dokaze, prije svega iskaz svjedoka D5 čiji je kredibilitet upitan; da obrazloženje osporene presude ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje; da je pogrešno primijenjeno materijalno pravo i s tim u svezi načelo in dubio pro reo; te najzad, da je povrijeđeno pravo na obranu.

24. Obrazlažući kršenje prava na pravično suđenje pred nepristranim sudom, u apelaciji je navedeno da je obrana sukladno odredbama ZKPBiH tražila izuzeće suca Apelacijskog odjeljenja Hilme Vučinića, sumnjajući u okolnosti koje su utjecale na njegovu nepristranost. Naime, u zahtjevu je navedeno da je imenovani sudac, u drugom predmetu koji se vodio pred istim sudom (X-KR-05/24) za isti događaj, sudjelovao kao predsjednik prvostupanjskog vijeća u kom su prihvaćeni dokazi, između ostalog, dokaz saslušanjem svjedoka D5, zbog čega je u apelantovom predmetu imao unaprijed formirano stajalište o načinu na koji se odvijao događaj i bio ubijeđen u vjerodostojnost dokaza koji su upućivali na apelantovu krivnju. Budući da je u predmetu koji se vodio protiv apelanta isti sudac sudjelovao kao predsjednik Apelacijskog vijeća, a prethodno sudjelovao u donošenju odluka o svim pitanjima bitnim za predmet koji se vodio povodom istog događaja, između ostalog, i prihvatanjem svjedočenja svjedoka D5, smatra da je u konkretnom slučaju dovedena u pitanje objektivna nepristranost.

25. Ostala kršenja prava na pravično suđenje apelant obrazlaže različitim tretmanom dokaza Tužiteljstva u odnosu na dokaze obrane, i s tim u svezi načinom ocjene tih dokaza, smatrajući da su dokazi obrane koji su ukazivali na drugačije činjenično stanje, naročito ono koje je izložio svjedok D5, ocijenjeni irelevantnim za razliku od dokaza Tužiteljstva, koji su u konkretnom slučaju za sud bili relevantni.

26. Potom, apelacijom se ukazuje na proizvoljno utvrđene činjenice. U svezi s tim, u opširnim navodima je izloženo svjedočenje svjedoka D5 i ponovo izražena sumnja u njegov kredibilitet, kako je prethodno izloženo u svezi sa zahtjevom za izuzeće suca.

27. Proizvoljnu primjenu prava obrazlaže kršenjem članka 6. stavak 2. Europske konvencije, dakle presumpcije nevinosti i in dubio pro reo jer je za kazneno djelo za koje je osuđen bilo neophodno dokazati namjeru, a to je, kako tvrdi, potpuno izostalo.

28. U odnosu na povredu prava iz članka 7. Europske konvencije, apelant je istaknuo da iz odredbi čl. 3., 4. i 4.a) KZBiH proizlazi načelo tempus regit actum, odnosno da je pravilo da se na učinitelja kaznenog djela prvenstveno primjenjuje zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja djela. U svezi s tim istaknuo je da je Sud BiH u šest predmeta donio odluke u kojima je primijenjen KZSFRJ, koji propisuje blažu kaznenu sankciju i da je stoga kazna morala biti razmotrena u okviru njezinih zapriječenih granica od pet do 20 godina, a ne od deset do 45 godina, kako je postupljeno u konkretnom slučaju.

29. U dopuni apelacije koju je uložio uslijed donošenja presude Europskog suda u predmetu Damjanović i Maktouf protiv BiH 18. srpnja 2013. godine, apelant je ukazao da je potvrđeno njegovo stajalište u pogledu primjene blažeg zakona KZSFRJ na koji je obrana ukazivala tijekom glavnog pretresa i u apelaciji.


30. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju istaknuo da su svi apelantovi navodi o povredi njegovih prava iz Europske konvencije neutemeljeni. U svezi sa nepristranošću suda navedeno je da je apelant u postupku zahtijevao izuzeće predsjednika sudbenog vijeća Hilme Vučinića, koji je temeljio na činjenici da je isti sudac prethodno predsjedavao vijećem u predmetu Milenko Trifunović i dr. (predmet "Kravica"), koji je zasnovan na istim dokazima kao i postupak protiv apelanta. Apelantov zahtjev za izuzeće navedenog suca odbijen je kao neutemeljen jer je u predmetu protiv apelanta sudac na kojeg je apelant ukazao postupao kao predsjednik Apelacijskog vijeća za razliku od predmeta na koji je obrana ukazala u zahtjevu za izuzeće u kojem je isti sudac postupao kao sudac


prvostupanjskog vijeća, zbog čega ni procesni položaj suca u odnosu na komparirani predmet nije isti. Osim toga, u predmetu protiv apelanta, navedeni sudac je sudjelovao kao jedan od tri člana vijeća, pa samim tim nije mogao samostalno donositi odluke. Naglašeno je da je, uvažavanjem priziva obrane, prvostupanjska presuda ukinuta i određeno održavanje pretresa pred Apelacijskim vijećem sve iz razloga očuvanja procesnih garancija kaznenog postupka koje uživa optužena osoba. Presuda protiv koje je podnesena apelacija donesena je nakon ponovljenog pretresa kojom je apelant oglašen krivim, dok je suoptuženi (Zoran Tomić) oslobođen od optužbe, iako se presuda temeljila na istim dokazima u odnosu na obojicu, uključujući i svjedočenje svjedoka D5. Također je napomenuto da je presuda donesena na temelju sveukupnog dokaznog materijala, ocjenom dokaza pojedinačno i u njihovoj ukupnosti, pa je Apelacijsko vijeće na takvoj činjeničnoj osnovi donijelo odluku o krivnji. Iskaz svjedoka D5 je ocijenjen u kontekstu svih izvedenih dokaza u tom postupku, a ne u kontekstu dokaza izvedenih u predmetu "Kravica", pa se ne može osnovano ni tvrditi da o ovom dokazu može postojati neko već predodređeno stajalište, te stoga ne postoji ni subjektivan ni objektivan razlog koji bi ukazivao da je postupak pred Sudom BiH bio nepravičan zbog povrede načela nepristranosti suda.

31. Što se tiče neutemeljenosti ostalih navoda apelacije vezanih za povredu prava na jednakost u postupanju, proizvoljne primjene materijalnog prava i činjeničnog stanja u kontekstu svjedočenja svjedoka D5, Sud BiH je istaknuo da su i ovi navodi neutemeljeni i da su razlozi prihvatljivosti dokaza iscrpno argumentirani u presudi na str. 107.-114. Osim ocjene kredibiliteta svjedoka D5 presuda sadrži ocjenu svih ostalih dokaza optužbe i obrane, koja je sadržajna i temeljita, te je u presudi navedena njihova iscrpna analiza.

32. Što se tiče navoda apelacije kojima je ukazano na članak 7. Europske konvencije, Sud BiH je ukazao da je apelacija podnesena prije nego što je Ustavni sud BiH promijenio pravnu praksu po apelacijama protiv odluka Suda BiH koje su apelanti podnosili po osnovi članka 7. stavak 1. Europske konvencije, pozivajući se na odluku Europskog suda u predmetu Maktouf i Damjanović. Sud BiH je stajališta da se u konkretnom predmetu ne mogu primijeniti kriteriji koje je Europski sud primijenio u predmetu Maktouf i Damjanović jer je u tom predmetu intencija Suda BiH bila izricanje minimalne kazne, pri čemu se vodilo računa da to konkretno djelo nije ostavilo trajne posljedice po oštećene (nema smrtne posljedice). U apelantovom predmetu, u kojem je utvrđeno da je sudjelovao u ubistvu (preko 1000) ljudi u skladištu Kravica, primjenom pravila o odmjeravanju kazne ona je usmjerena ka maksimumu, pa je za utvrđivanje povoljnijeg zakona u obzir uzeta maksimalna kazna koja je propisana za kazneno djelo genocid. Dalje, ukazano je da smrtna kazna nije definitivno ukinuta potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kada je stupio na snagu Protokol broj 6 koji, pored ostalog, državama dozvoljava da u svom zakonodavstvu mogu predvidjeti smrtnu kaznu za djela izvršena tijekom rata ili neposredne ratne opasnosti, kao što su okolnosti konkretnog slučaja, te najzad da je smrtna kazna definitivno bila ukinuta Protokolom broj 13 koji je u BiH stupio na snagu 28. svibnja 2003. godine, tj. u vrijeme kada je već bio na snazi KZBiH iz 2003. godine, koji je kao kazneni okvir za najteža kaznena djela, uključujući i genocid, propisivao kaznu zatvora od deset godina ili kaznu dugotrajnog zatvora. Sukladno navedenom, ukazano je da nije mogla biti zanemarena smrtna kazna koja je, kao propisana kazna, egzistirala u vrijeme izvršenja kaznenog djela, zbog čega je, uz uvažavanje načela blažeg zakona, u apelantovom slučaju primijenjen KZBiH iz 2003. godine.

33. Tužiteljstvo BiH je u svezi sa neutemeljenošću navoda apelacije kojima je ukazano na nepristranost suda istaknulo da je

zahtjev obrane za izuzeće predsjednika sudbenog vijeća odbijen i da apelantova tvrdnja u tom smislu nije potkrijepljena niti jednim dokazom. Takvo stajalište opovrgava činjenica da je drugooptuženi u istom predmetu (Zoran Tomić) oslobođen optužbi dok je prvostupanjskom presudom bio oglašen krivim. Navedeno upućuje na zaključak da je drugostupanjsko vijeće savjesno i brižljivo cijenilo sve izvedene dokaze i da su za sve odluke navedena argumentirana obrazloženja.

34. Potom je ukazano da se navodi apelacije najvećim dijelom odnose na zaključke o činjenicama i ocjeni dokaza iz kuta obrane, a da su nasuprot tome u osporenoj presudi detaljno analizirani svi relevantni dokazi i izveden zaključak o apelantovoj krivnji.

35. Mišljenja je da je Sud BiH pravilno primijenio KZBiH i u potpunosti odgovorio na pitanje primjene "blažeg zakona". Osim toga, kaznena politika po KZSFRJ opravdavala je izricanje smrtne kazne za kazneno djelo genocid. Iako je smrtna kazna u međuvremenu ukinuta ne može se zanemariti njezino postojanje i intencija zakonodavca u pogledu kaznenih djela na koja se ona primjenjivala. Za razliku od KZSFRJ koji je kao najtežu propisivao smrtnu kaznu, KZBiH kao maksimalnu kaznu za kazneno djelo genocid propisuje kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 45 godina, koja je nesumnjivo blaža od kazne zapriječene po KZSFRJ. Osim toga, stajališta Europskog suda iz predmeta Maktouf i Damjanović su, po mišljenju Tužiteljstva BiH, neprimjenjiva na konkretan slučaj jer u toj odluci nije razmatrana primjena blažeg zakona u predmetima sa težom (smrtnom) posljedicom, kao što je apelantov slučaj.


36. Kazneni zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06 i 32/07) u tekstu koji se primjenjivao u vrijeme suđenja, u relevantnom dijelu glasi:

Načelo zakonitosti Članak 3.

(1) Kaznena djela i kaznenopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga kaznenopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je počinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Vremensko važenje kaznenog zakona Članak 4.

(1) Na počinitelja kaznenog djela primjenjuje se zakon koji je bio na snazi u vrijeme počinjenja kaznenog djela.

(2) Ako se poslije počinjenja kaznenog djela zakon jednom ili više puta izmijeni, primijenit će se zakon koji je blaži za počinitelja.

Suđenje ili kažnjavanje za kaznena djela prema općim načelima međunarodnog prava.

Članak 4.a) Članci 3. i 4. ovog zakona ne priječe suđenje ili kažnjavanje

bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno općim načelima međunarodnog prava.

Supočinitelji Članak 29.

Ako više osoba zajednički počini kazneno djelo, sudjelovanjem u počinjenju kaznenog djela ili poduzimajući što drugo čime se na odlučujući način doprinosi počinjenju kaznenog djela, svaka će se od njih kazniti kaznom propisanom za to kazneno djelo.


Pomaganje Članak 31.

(1) Tko drugome s namjerom pomogne u počinjenju kaznenog djela, kaznit će se kao da ga je sam počinio, a može se i blaže kazniti.

(2) Kao pomaganje u počinjenju kaznenog djela smatra se osobito: davanje savjeta ili uputa kako da se počini kazneno djelo, stavljanje na raspolaganje počinitelju sredstava za počinjenje kaznenog djela, uklanjanje prepreka za počinjenje kaznenog djela te unaprijed obećano prikrivanje kaznenog djela, počinitelja, sredstava kojima je kazneno djelo počinjeno, tragova kaznenog djela ili predmeta pribavljenih kaznenim djelom.

Kazna zatvora Članak 42. st. 1., 2. i 3.

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti dulja od dvadeset godina.

(2) Za najteže oblike teških kaznenih djela počinjenih s namjerom, može se propisati kazna zatvora u trajanju od dvadeset do četrdeset i pet godina (dugotrajni zatvor).

(3) Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino kazneno djelo.

Genocid Članak 171.

Tko s ciljem potpunog ili djelomičnog istrijebljenja nacionalne, etničke, rasne ili vjerske skupine ljudi naredi počinjenje ili poučini koje od ovih djela:

a) usmrćivanje pripadnika skupine ljudi; [ ] kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili

kaznom dugotrajnog zatvora. 37. Krivični zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76,

36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Smrtna kazna Član 37. st. 1. i 2.

(1) Smrtna kazna ne može se propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo.

(2) Smrtna kazna može se izreći samo za najteže slučajeve teških krivičnih djela za koje je zakonom propisana.

Zatvor Član 38. st. 1., 2. i 3.

(1) Zatvor ne može biti kraći od petnaest dana ni duži od petnaest godina.

(2) Za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od dvadeset godina.

(3) Ako je za krivično djelo učinjeno sa umišljajem propisan zatvor u trajanju od petnaest godina, može se za teške oblike tog djela propisati i zatvor od dvadeset godina.

Genocid Član 141.


a) ubijanje pripadnika skupine ljudi; [... ] kaznit će se kaznom zatvora najmanje pet godina ili

smrtnom kaznom. 38. Zakon o kaznenom postupku BiH ("Službeni glasnik

BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 3. Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo

(1) Svatko se smatra nedužnim za kazneno djelo dok se pravomoćnom presudom ne utvrdi njegova krivnja.

(2) Sumnju o postojanju činjenica koje čine obilježja kaznenog djela ili o kojima ovisi primjena neke odredbe kaznenog zakonodavstva, Sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženika.

Članak 7. Pravo na obranu

(1) Osumnjičenik, odnosno optuženik ima pravo braniti se sam ili uz stručnu pomoć branitelja kojega sam izabere.

(...) (3) Osumnjičeniku, odnosno optuženiku mora se osigurati

dovoljno vremena za pripremu obrane.

Članak 14. Jednakost u postupanju

(1) Sud je dužan stranke i branitelja tretirati na istovjetan način i svakoj stranci pružiti istovjetne mogućnosti glede pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnoj raspravi.

(2) Sud, Tužitelj i druga tijela koja sudjeluju u postupku dužni su s jednakom pažnjom ispitivati i utvrđivati kako činjenice koje osumnjičenika, odnosno optuženika terete, tako i one koje mu idu u koristi.

Članak 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih tijela koja sudjeluju u kaznenom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Članak 29. stavak 1. toč. d), e) i f) Razlozi za izuzeće

Sudac ne može obavljati sudačku dužnost: d) ako je u istom kaznenom predmetu sudjelovao kao sudac

za prethodni postupak, sudac za prethodno saslušanje ili je postupao kao tužitelj, branitelj, zakonski zastupnik ili opunomoćenik oštećenika ili je ispitan kao svjedok ili kao vještak.

e) ako je u istom predmetu sudjelovao u donošenju odluke koja se pobija pravnim lijekom, i

f) ako postoje okolnosti koje izazivaju osnovanu sumnju u njegovu nepristranost.

Članak 30. Izuzeće po zahtjevu stranke ili branitelja

[...] (4) Stranka ili branitelj mogu tražiti izuzeće samo

poimenice određenog suca koji postupa u predmetu.

VI. Dopustivost

39. Sukladno članku VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

40. Sukladno članku 18. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je koristio.

41. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj S1 1K 006124 11 Kžk od 25. siječnja 2012. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu apelant i njegov branitelj su primili 25. lipnja 2012. godine, a apelacija je podnesena 17. kolovoza 2012. godine, tj. u roku od


60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. 3. i 4. Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neutemeljena.

42. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. 1., 3. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

43. Apelant osporava navedene presude tvrdeći da su mu tim presudama povrijeđena prava iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1., 2. i 3. Europske konvencije i članka 7. Europske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

44. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.

45. Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...]

2. Svako tko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaže.

3. Svako tko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava:

d. da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka obrane odobri pod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe; [...]

46. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na utvrđivanje utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta, pa su članak II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. Europske konvencije primjenjivi. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati je li postupak pred redovnim sudovima bio pravičan onako kako to zahtijevaju navedene odredbe.

47. Ustavni sud podsjeća da opća garancija "pravičnog suđenja" iz stavka 1. članka 6. Europske konvencije ima elemente koji dopunjuju garancije utvrđene stavkom 3. članka 6. Europske konvencije (vidi Europski sud, Artico protiv Italije, A 37 (1980)). Kada se radi o slučaju koji potpada pod neku od specifičnih garancija ustanovljenih stavkom 3. članka 6. Europske konvencije, on može biti razmatran ili samo u okviru tih garancija (vidi Europski sud, Luedicke protiv FRG, A 29 (1978); 2 EHRR 149) ili u svezi sa stavkom 1. članka 6. Europske konvencije (vidi Europski sud, Benham protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1996-III; 22 EHRR 293 GC). Međutim, ukoliko se aplikacija suštinski odnosi na tvrdnju da je postupak u cjelini, uključujući i prizivni, bio nepravičan, kao što je u konkretnom slučaju, navodi se ispituju u smislu stavka 1. članka 6. Europske konvencije (vidi Europski sud, Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, A 247-B (1992); 15 EHRR 417, st. 33.-34.). S obzirom na to, Ustavni sud će navode apelanata koji pokreću pitanje specifičnih garancija iz stavka 3. točka d) razmotriti u svezi sa stavkom 1. članka 6. Europske konvencije.

48. U svezi s apelantovim navodima da mu je povrijeđeno pravo na nepristran sud, Ustavni sud naglašava da nepristranost podrazumijeva da sud ne smije biti opterećen predrasudama u svezi s odlukom koju donosi. Sud ne smije biti pod utjecajem vanjskih informacija ili pod bilo kojim drugim pritiskom, već svoje mišljenje mora temeljiti isključivo na onom što je iznijeto

na suđenju. Prilikom odlučivanja je li neki sud bio pristran mora se napraviti distinkcija između subjektivnog i objektivnog pristupa pristranosti. Subjektivni pristup se odnosi na osobnu nepristranost članova vijeća i ona se pretpostavlja dok se ne dokaže protivno (vidi Europski sud za ljudska prava, Hauschildt protiv Danske, stavak 47.). S druge strane, u okviru objektivnog testa mora se odrediti je li, potpuno odvojeno od osobnog ponašanja suca, bilo dokazivih činjenica koje mogu dovesti do sumnje u njegovu nepristranost. Ovo podrazumijeva da pri odlučivanju postoji li u nekom konkretnom predmetu opravdan razlog za strah da određeni sudac nije nepristran, stajalište okrivljenog je važno, ali ne i odlučujuće. Ono što je odlučujuće je može li se takav strah smatrati objektivno opravdanim (vidi Europski sud za ljudska prava, Fey protiv Austrije, presuda od 24. veljače 1993. godine, stavak 30.).

49. Ono što je ovdje važno jeste povjerenje koje sudovi u demokratskom društvu moraju ulijevati javnosti i, najviše od svega, kada su u pitanju kazneni postupci, povjerenje koje moraju ulijevati samom okrivljenom. To podrazumijeva da pri odlučivanju o tome postoji li u nekom konkretnom predmetu opravdan razlog za strah da određeni sudac nije nepristran, stajalište okrivljenog je važno, ali ne i odlučujuće. Ono što je odlučujuće jeste može li se takav strah smatrati objektivno opravdanim (vidi, Europski sud za ljudska prava, Fey protiv Austrije, presuda od 24. veljače 1993. godine i Ustavni sud, Odluka broj AP 2247/07 od 17. prosinca 2009. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 23/10).

50. U svezi s konkretnim prigovorom prema kojem je apelant osporio objektivnu nepristranost predsjednika sudbenog Apelacijskog vijeća zbog njegova sudjelovanja u prvostupanjskom vijeću u drugom postupku koji se vodio pred istim sudom povodom istog događaja, ali protiv drugog okrivljenog (predmet "Kravica"), naglašavajući da je prihvatanjem dokaza u tom predmetu sudac koji je donio odluku o njegovoj krivnji imao već formirano stajalište o vjerodostojnosti dokaza koji su izvedeni u njegovom slučaju, Ustavni sud podsjeća na vlastito stajalište izraženo u odluci broj AP 900/08 (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 900/08 od 17. veljače 2011. godine, toč. 24.-32.) u kojoj je razmatrano pitanje nepristranosti suda u sličnom kontekstu. Naime, Ustavni sud je u toj odluci naveo, između ostalog, da "činjenica da je isti sudija odlučio u predmetu… u postupku u kojem je donio odluku o sporazumu o priznanju krivice i u postupku protiv apelanta, a zatim učestvovao u vijeću u kojem je donesena presuda protiv apelanta kao saoptuženog nakon provedenog obimnog dokaznog postupka, ne utječe na njegovu objektivnu nepristranost." Ustavni sud je u navedenoj odluci podsjetio na stajalište Europskog suda u predmetu Schwarzenberger (vidi Europski sud za ljudska prava, presuda Schwarzenberger protiv Njemačke, aplikacija broj 75737/01 od 10. kolovoza 2006. godine) u kojoj je jasno navedeno da sama činjenica da je isti sudac već ranije donio odluku za suoptuženog u odvojenom postupku nije dovoljna da se zaključi da je sudac pristran. U svezi s tim, Europski sud je naveo da je svaki predmet slučaj za sebe, da treba dobro ispitati sadržaj ranije donesene presude (u predmetu koji se ne odnosi na apelanta već na drugog suoptuženog) jer o tome ovisi i ocjena o realnoj sumnji u objektivnu nepristranost suca.

51. Podržavajući navedeno stajalište, u okolnostima konkretnog slučaja, činjenica da je isti sudac sudjelovao kao član prvostupanjskog vijeća u drugom postupku (odvojenom od apelantovog) protiv drugog okrivljenog, a povodom istog događaja, a potom kao predsjednik tročlanog sudbenog Apelacijskog vijeća donio odluku o apelantovoj krivnji (predmet "Kravica") nije dovoljna za zaključak da je narušeno načelo nepristranosti suda. U svezi s tim, Ustavni sud napominje da ni


procesnim zakonom nije postavljeno ograničenje da isti sudac sudjeluje u donošenju odluke u odvojenom postupku u odnosu na ostale suoptužene, koji čak mogu zaključiti i sporazum o priznanju krivnje. Osim toga, apelant je tijekom postupka tražio izuzeće predsjednika sudbenog vijeća, koji je odbijen kao neutemeljen budući da sud za takvo što nije našao uporište u odredbama procesnog prava niti je apelant pružio dokaze da opravda svoje tvrdnje. Budući da apelant ni u apelaciji, osim okolnosti da je sudac Hilmo Vučinić, kao član prvostupanjskog vijeća sudjelovao u donošenju presude protiv drugog okrivljenog povodom istog događaja (predmet "Kravica"), nije naveo niti jedan relevantan razlog za njegovu eventualnu pristranost, Ustavni sud ove navode, koji nisu ničim potkrijepljeni, ne može prihvatiti kao utemeljene. Stoga, Ustavni sud zaključuje da su neutemeljeni navodi iz apelacije u pogledu povrede načela o nepristranosti suda i u svezi s tim kršenju prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

52. Što se tiče navoda apelacije kojima je ukazano na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primjenu materijalnog prava u svezi s proizvoljnom ocjenom dokaza, Ustavni sud podsjeća da, prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivati zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovitih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.

53. U svezi s navodima apelacije kojima je ukazano na proizvoljnu ocjenu dokaza, Ustavni sud prije svega, podsjeća da je van njegove nadležnosti procjenjivati kvalitet zaključaka sudova u pogledu ocjene dokaza, ukoliko se ova ocjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati u način na koji su redoviti sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. Ustavni sud se neće miješati u situaciju kada redoviti sudovi povjeruju dokazima jedne strane u postupku na temelju slobodne sudijske ocjene. To je isključivo uloga redovitih sudova čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom protivne jedna drugoj (vidi Europski sud za ljudska prava, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. ožujka 1996. godine, objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stavak 78.).

54. Dalje, Ustavni sud ukazuje da, prema ustaljenoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, članak 6. stavak 1. Europske konvencije obvezuje sudove, između ostalog, obrazložiti svoje presude. Međutim, ova obveza ne može biti shvaćena kao obveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. travnja 2002. godine i AP 352/04 od 23. ožujka 2005. godine). Mjera u kojoj ova obveza postoji ovisi o prirodi odluke (vidi Europski sud za ljudska prava, Ruiz Torija protiv Španjolske, presuda od 9. prosinca 1994. godine, serija A, broj 303-A, stavak 29.). Europski i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecijsku ocjenu u svezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istodobno imaju obvezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Europski sud za ljudska prava, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja 2003.

godine, aplikacija broj 37801/97, stavak 36. i, mutatis mutandis, Ustavni sud, odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka 2006. godine).

55. Razmatrajući apelantove navode u svezi s prihvatanjem i ocjenom dokaza, osobito iskazom svjedoka D5 na kojeg je osim u apelaciji ukazivao i tijekom pretresa, Ustavni sud prije svega zapaža da je Apelacijsko vijeće zaključak o apelantovoj krivnji izvelo nakon veoma opsežnog dokaznog postupka, između ostalog, prihvatanjem svih dokaza iz prvostupanjskog postupka, prihvatanjem utvrđenih činjenica pred MKSJ koje zadovoljavaju kriterije prema Zakonu o ustupanju, reproduciranjem svjedočenja svjedoka D5, izvođenjem novih dokaza po prijedlogu obrane i to saslušanjem svjedoka i izvođenjem materijalnih dokaza koji u svojoj ukupnosti čine jedinstvenu dokaznu građu. Apelacijsko vijeće je potom nakon detaljne analize i ocjene svakog dokaza, kako dokaza Tužiteljstva tako i dokaza obrane, pojedinačno, međusobno i u njihovoj ukupnosti, jasno naglasilo na temelju kojih dokaza je utvrdilo postojanje općih elemenata kaznenog djela koje je apelantu stavljeno na teret, potom na temelju kojih dokaza je utvrdilo apelantov status i ulogu u izvršenju djela i najzad način izvršenja djela.

56. Osim toga, u presudi je posebno i veoma opširno obrazloženo pitanje kredibiliteta svjedoka D5 (str. 107.-115. presude) i izvršena analiza položaja tog svjedoka u odnosu na apelanta (i druge optužene osobe), kao i motivi svjedočenja u svezi sa stajalištem Ustavnog suda BiH izraženog u Odluci broj AP 661/04. Imajući u vidu da iskaz svjedoka, koji je sa Tužiteljstvom zaključio sporazum o priznanju krivnje, nije sam po sebi neprihvatljiv apelantu je, prihvatanjem novih dokaza obrane, omogućeno da takav iskaz eventualno ospori. Iskaz svjedoka D5 je doveden u kontekst sa svim ostalim provedenim dokazima koji čine jedinstvenu dokaznu građu, prije svega sa iskazima svjedoka, od kojih su mnogi pripadnici Drugog odreda Šekovići, čija su svjedočenja po svim pitanjima dosljedna svjedočenju svjedoka D5, osim u dijelu inkriminacije i odgovornosti apelanta, nakon čega je izveden zaključak da je iskaz svjedoka D5 uvjerljiv i logičan, suglasan ostalim izvedenim dokazima i da činjenica zaključenja sporazuma o krivnji sama po sebi nije prepreka da se na takvom dokazu, cijenjenom u ukupnosti sa svim ostalim dokazima, ne temelji osuđujuća presuda. Istodobno, dokazi obrane nisu doveli u pitanje validnost svjedočenja svjedoka D5.

57. Za ovakvo utvrđenje Sud BiH je dao detaljno i jasno obrazloženje koje ni u jednom dijelu ne izgleda proizvoljno ili neprihvatljivo samo po sebi niti dovodi u sumnju zaključke o izvršenom kaznenom djelu koje je apelantu stavljeno na teret. U tom kontekstu, budući da apelant osobito problematizira da mu je povrijeđeno pravo na obranu jer nije imao jednakopravan status sa Tužiteljstvom BiH, te jednakopravnost strana u postupku, a sve navedeno dovodi u kontekst proizvoljne ocjene dokaza i nedostatka obrazloženja, Ustavni sud, protivno apelantovim tvrdnjama, smatra da u konkretnom slučaju nije izostala sveobuhvatna analiza svih izvedenih dokaza i da je dano jasno i argumentirano obrazloženje. Naime, u presudi kojom je apelant oglašen krivim je u potpunosti i veoma detaljno opisan proces pojedinačne ocjene dokaza, te njihovog dovođenja u međusobnu svezu i izvođenje zaključka da je apelant, kao pomagač, sudjelovao u izvršenju kaznenog djela koje mu je stavljeno na teret i za koje mu je izrečena kazna. Pri tome su saslušani kako svjedoci optužbe tako i svjedoci apelantove obrane i obrane suoptuženog (koji je oslobođen krivnje), analiziran je i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza, te je za svaki dokaz koji je prihvaćen, kao i za onaj koji nije prihvaćen, dano detaljno obrazloženje, a zaključak o apelantovoj kaznenoj odgovornosti je uslijedio kao rezultat ocjene svih dokaza izvedenih pred sudom. Iz naprijed navedenog se ne može zaključiti da je u predmetnom postupku data prednost optužbi u odnosu na obranu u pogledu


mogućnosti iznošenja dokaza kao i osporavanja izvedenih dokaza.

58. U svezi s navodima o kršenju načela presumpcije nevinosti i in dubio pro reo iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije, Ustavni sud zapaža da apelant i ove navode dovodi u svezu s ocjenom dokaza. Imajući to u vidu, Ustavni sud naglašava da pozivanje na ova načela može biti dovedeno u pitanje ukoliko izostane cjelovita analiza svih provedenih dokaza u obrazloženju sudske odluke koja takvu eventualnu sumnju otklanja. U prethodnom dijelu ove odluke Ustavni sud je već zaključio da analiza provedenih dokaza niti u jednom segmentu nije izostala, tj. obrazloženje osporene presude ne ostavlja nikakvu sumnju u zaključak Suda BiH da je apelant, na način opisan u izreci presude, počinio predmetno kazneno djelo. Ustavni sud ponavlja da je Apelacijsko vijeće Suda BiH na temelju provedenih dokaza utvrdilo da je apelant počinio kazneno djelo za koje je osuđen, a razlozi koje je naveo ne dovode u sumnju odluku suda o apelantovoj kaznenoj odgovornosti niti sumnju da je sud postupao s preduvjerenjem o apelantovoj krivnji, odnosno da je u bilo kojoj fazi postupka apelant tretiran na način koji bi vodio kršenju načela presumpcije nevinosti, ili da je neka činjenica ostala nerazjašnjena u smislu načela in dubio pro reo. S obzirom na navedeno, Ustavni sud zaključuje da su apelantovi navodi o kršenju prava iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije također neutemeljeni.

59. Prema tome, na temelju svega navedenog, Ustavni sud smatra da u osporenim odlukama nema ništa što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju i ocjeni činjenica, te su dana obrazloženja koja u cijelosti zadovoljavaju zahtjeve prava na pravično suđenje iz članka 6. Europske konvencije. Ustavni sud smatra da su, postupajući na navedeni način, redoviti sudovi poštovali pravila o jednakopravnosti stranaka pred sudom i da nisu na bilo koji način u postupku doveli apelanta u neravnopravan položaj s Tužiteljstvom. Također, u konkretnom slučaju nije povrijeđeno apelantovo pravo na proceduralne garancije iz članka 6. stavak 3. točka d) Europske konvencije.

60. Stoga, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije prekršeno apelantovo pravo iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1., 2. i 3. točka d) Europske konvencije.

Kažnjavanje samo na temelju zakona

61. Članak 7. Europske konvencije glasi: 1. Nitko se ne može smatrati krivim za krivično djelo

nastalo činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela.

2. Ovaj članak ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koje je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo krivično djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda.

62. Iz navoda apelacije proizlazi apelantova tvrdnja da je u konkretnom kaznenom postupku koji se protiv njega vodio kažnjen na temelju odredbi KZBiH, koji je za njega nepovoljniji i stroži, umjesto prema odredbama KZSFRJ koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela, koji je za njega blaži i povoljniji. U dopuni apelacije ukazao je na odluku Europskog suda u predmetu Damjanović i Maktouf u kojoj je utvrđena povreda članka 7. Europske konvencije.

63. U svezi s tim, Ustavni sud prije svega ukazuje da se radi o kaznenom djelu koje je u odredbama KZBiH propisano u članku 171. u dijelu Glave XVII - kaznena djela protiv čovječnosti i vrijednosti zaštićenih međunarodnim pravom, odnosno koje je u odredbama KZSFRJ propisano u članu 141. u dijelu Glave XVI - kaznena djela protiv čovječnosti i

međunarodnog prava. Dakle, radi se o kaznenom djelu iz skupine, tzv. ratnih zločina. Stoga će Ustavni sud osporene odluke ispitati s aspekta njihove usklađenosti s člankom 7. Europske konvencije.

64. U svezi s tim Ustavni sud podsjeća da je pitanje primjene blažeg zakona, u kontekstu odluke Europskog suda u predmetu Abduladhima Maktoufa i Gorana Damjanovića (vidi Europski sud, Maktouf i Damjanović protiv Bosne i Hercegovine, aplikacije br. 2312/08 i 34179/08, presuda od 18. srpnja 2013. godine; u daljnjem tekstu: Maktouf i Damjanović), razmatrao u čitavom nizu svojih odluka koje je donio nakon navedene odluke Europskog suda, te se s obzirom na navedeno u tom kontekstu, u pogledu uopćenih razmatranja o primjeni blažeg zakona, u cijelosti poziva na obrazloženje tih odluka (vidi, npr. Odluka o dopustivosti i meritumu br. AP 325/07 od 27. rujna 2013. godine, toč. 35.-45., i AP 556/12 od 4. srpnja 2014. godine, toč. 44.-50., dostupna na www.ustavnisud.ba), s obzirom da se navedena obrazloženja u tom dijelu u cijelosti odnose i na ovu odluku.

65. Dovodeći prethodne stavove u svezu s konkretnim predmetom, rukovodeći se načelom Europskog suda prema kojem njegov zadatak nije razmotriti in abstracto je li retroaktivna primjena KZBiH iz 2003. godine u predmetima ratnih zločina sama po sebi inkompatibilna s člankom 7. Europske konvencije, Ustavni sud nalazi da odgovor na ovo pitanje ovisi o okolnostima svakog predmeta pojedinačno. Te okolnosti ovise o visini izrečene kazne i zapriječene kazne, odnosno ovisi o rasponu propisanih kazni prema zakonu koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela i zakonu na temelju kojeg je izrečena kazna (KZSFRJ odnosno KZBiH). U tom kontekstu Ustavni sud konstatira da je kazneno djelo genocid bilo definirano u oba zakona (KZSFRJ i KZBiH) na identičan način, ali je raspon zapriječene kazne različit. U svezi s tim Ustavni sud nalazi da je, s obzirom na visinu izrečene kazne, od posebnog značaja bilo ustanoviti koji je zakon (KZSFRJ ili KZBiH) "blaži", odnosno povoljniji u pogledu propisane maksimalne kazne.

66. Naime, Ustavni sud ukazuje da je osporenom presudom apelant proglašen krivim i osuđen da je počinio kazneno djelo genocid iz članka 171. KZBiH, te mu je izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu. Ustavni sud zapaža da je definicija genocida ista u članu 141. KZSFRJ koji se primjenjivao u vrijeme izvršenja predmetnog kaznenog djela (dakle 1995. godine) i u članku 171. KZBiH koji je, u konkretnom predmetu, primijenjen retroaktivno. U svezi s tim, Ustavni sud primjećuje da je Sud BiH ispitao i u osporenim presudama dao obrazloženje zbog čega smatra da je KZBiH povoljniji za apelanta. Naime, Sud BiH je s aspekta propisane kazne zaključio da je KZBiH blaži za apelanta jer KZSFRJ za isto djelo propisuje kaznu zatvora u trajanju od najmanje pet godina ili smrtnu kaznu, dok je prema KZBiH najmanja zapriječena kazna deset godina ili kazna dugotrajnog zatvora. Nakon kompariranja kazni, Sud BiH je zaključio da je zapriječena kazna po KZBiH u svakom slučaju povoljnija jer ne propisuje smrtnu kaznu koja je po međunarodnom običajnom pravu svakako stroža od kazne dugotrajnog zatvora.

67. Ustavni sud smatra da se ne može zauzeti općenito (apstraktno) stajalište koji od dva kaznena zakona (misli se na KZSFRJ i KZBiH) predviđa "blažu" ili "težu" kaznu za ovo kazneno djelo, te u svezi s tim, dalje, apstraktno zaključiti koji bi se od navedena dva zakona trebao primjenjivati (u slučajevima kada oba zakona propisuju konkretna kaznena djela iz oblasti ratnih zločina koja se optužnicom stavljaju na teret) zbog toga što taj zakon propisuje "blažu kaznu". Takvi zaključci moći će se izvoditi samo u konkretnim slučajevima, te je sasvim moguće da će dolaziti i do različite primjene navedenih zakona (KZSFRJ i KZBiH) jer se, kako je već rečeno, jedan te isti zakon može


pokazati, ovisno o konkretnim okolnostima svakog pojedinog slučaja, u jednoj situaciji kao blaži, a u drugoj kao teži u odnosu na kaznu koja će se izreći. Ustavni sud je mišljenja da se može zaključiti da u slučaju kada je kazneno djelo bilo inkriminirano u oba zakona (u zakonu koji je važio u vrijeme izvršenja kao i u zakonu koji je naknadno donesen) da tada, sukladno drugoj rečenici stavka 1. članka 7. Europske konvencije, obvezno treba ispitati koji od dva ili više sukcesivno donesenih zakona predviđa blažu kaznu, te primijeniti taj zakon, tj. zakon koji predviđa blažu kaznu (načelo favor rei).

68. Ustavni sud zapaža da je u konkretnom slučaju Sud BiH apelanta osudio na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu. U svezi s tim, a u kontekstu najviše zapriječene (najteže) kazne koja se može izreći za predmetno kazneno djelo, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 37. stav 1. KZSFRJ propisano da se "smrtna kazna ne može propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo", te da je odredbama člana 38. stav 2. također propisano da "za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor u trajanju od dvadeset godina". Pri tome, Ustavni sud ističe da iz ovih odredbi proizlazi da, dakle, za kazneno djelo koje je apelant počinio nije bila jedina propisana maksimalna kazna smrtna kazna nego da je, kao njezina alternativa, u određenim slučajevima mogla biti izrečena i kazna zatvora u trajanju od 20 godina. Prema tome, Ustavni sud ukazuje da se za kazneno djelo genocid u KZSFRJ mogla izreći kazna zatvora u trajanju od pet do 15 godina ili kazna zatvora u trajanju od 20 godina ili smrtna kazna.

69. U tom kontekstu, Ustavni sud ukazuje da je nesporno da je smrtna kazna, koja je kao maksimalna kazna za to kazneno djelo propisana KZSFRJ, stroža od kazne dugotrajnog zatvora, koja je kao maksimalna kazna propisana u KZBiH. Međutim, Ustavni sud podsjeća da je člankom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da se prava i slobode predviđeni u Europskoj konvenciji i u njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini, te da ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je stupanjem na snagu Ustava Bosne i Hercegovine (14. prosinac 1995. godine) stupio na snagu i Protokol broj 6 uz Europsku konvenciju kojim je propisano da se smrtna kazna ukida (članak 1.), te da država može u svom zakonodavstvu predvidjeti smrtnu kaznu za djela izvršena u doba rata ili neposredne ratne opasnosti (članak 2.). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je nakon toga 3. svibnja 2002. godine, na razini Vijeća Europe, usvojen Protokol broj 13 uz Europsku konvenciju o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, koji je Bosna i Hercegovina ratificirala 28. svibnja 2003. godine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da iz navedenog jasno proizlazi da u vrijeme donošenja osporene presude, u siječnju 2012. godine, nije postojala mogućnost da apelantu bude izrečena smrtna kazna za ovo kazneno djelo.

70. S obzirom da nije bilo moguće apelantu izreći smrtnu kaznu, postavlja se pitanje koja je to onda maksimalna kazna mogla biti izrečena apelantu prema KZSFRJ. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 38. stav 2. KZSFRJ propisano da "za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od dvadeset godina". Po mišljenju Ustavnog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da maksimalna kazna za predmetno kazneno djelo, u situaciji kada više nije moguće izreći smrtnu kaznu, jeste kazna zatvora od 20 godina. Poredeći kaznu zatvora od 20 godina (kao maksimalnu kaznu za predmetno kazneno djelo prema KZSFRJ) s kaznom dugotrajnog zatvora od 45 godina (kao maksimalnom kaznom za predmetno kazneno djelo prema KZBiH), Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da KZSFRJ predstavlja blaži zakon za apelanta. Imajući u vidu da je, dakle, prema KZSFRJ apelantu bilo moguće izreći maksimalnu kaznu od 20 godina, a

da mu je u konkretnom slučaju, primjenom KZBiH, izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 31 godinu, Ustavni sud smatra da je retroaktivna primjena KZBiH bila na štetu apelanta u pogledu izricanju kazne, a što je protivno članku 7. stavak 1. Europske konvencije.

71. Ustavni sud ukazuje da ni u ovom slučaju, kao ni u nizu predmeta iz novije prakse u kojim je utvrdio povredu članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. stavak 1. Europske konvencije, ukinuo presude Suda BiH s nalogom da se donese nova odluka kojom će biti otklonjena utvrđena povreda, nije odlučivao o prekidu izdržavanja kazne zatvora i puštanju na slobodu apelanta niti o proceduri po kojoj će Sud BiH donijeti novu odluku. S obzirom da je u konkretnom slučaju apelant lišen slobode i upućen na izdržavanje kazne zatvora na temelju osporene presude koja je ukinuta ovom odlukom Ustavnog suda samo u odnosu na primjenu članka 7. Europske konvencije, o lišavanju slobode apelanta odlučivat će Tužiteljstvo BiH i Sud BiH sukladno svojim nadležnostima.

VIII. Zaključak

72. Ustavni sud zaključuje da je osporenom presudom prekršeno apelantovo ustavno pravo iz članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. stavak 1. Europske konvencije jer je Sud BiH u konkretnom slučaju, prilikom odlučivanja o kaznenoj optužbi protiv apelanta, retroaktivno primijenio odredbe KZBiH iako nedvojbeno proizlazi da je, imajući u vidu zapriječeni raspon kazni, blaži KZSFRJ koji je važio u vrijeme izvršenja kaznenog djela za koje je apelant proglašen krivim.

73. S druge strane, ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1., 2. i 3. točka d) Europske konvencije u situaciji kada u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela nepristranosti suda i kada iz obrazloženja osporene odluke jasno proizlazi da apelantova krivnja za kazneno djelo za koje je osuđen nije utvrđena proizvoljnom ocjenom dokaza i kada su neutemeljeni navodi da je povrijeđeno načelo jednakosti i jednakopravnosti strana u postupku. Naime, osuđujuća presuda je utemeljena na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu i uz istu mogućnost koja je data apelantu, da ospori dokaze Tužiteljstva, uz jasne i potpune razloge u obrazloženju presude iz kojih je vidljivo da su ocijenjeni svi izvedeni dokazi obiju strana u postupku, kao i da je odluka rezultat cjelokupnog postupka. Pri tome niti jedno značajno pitanje nije ostalo nerazjašnjeno u smislu načela presumpcije nevinosti i in dubio pro reo.

74. Na temelju članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

75. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Mirsad Ćeman, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 3113/12, рјешавајући апелацију Радомира Вуковића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија


Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 27. октобра 2015. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја апелација Радомира Вуковића. Утврђује се повреда члана II/2 Устава Босне и

Херцеговине и члана 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Суда Босне и Херцеговине број С1 1 К 006124 11 Кжк од 25. јануара 2012. године у дијелу који се односи на примјену блажег кривичног закона.

Укидање Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С1 1 К 006124 11 Кжк од 25. јануара 2012. године у дијелу из претходног става ове одлуке ни на који начин не утиче на апелантово лишавање слободе, задржавање и притвор, што је у искључивој надлежности Суда Босне и Херцеговине.

Предмет се враћа Суду Босне и Херцеговине који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у односу на изрицање казне у складу с чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Суду Босне и Херцеговине да, у складу с чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Одбија се као неоснована апелација Радомира Вуковића поднесена против Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С1 1 К 006124 11 Кжк од 25. јануара 2012. године у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Радомир Вуковић (у даљњем тексту: апелант), којег заступа Радивоје Лазаревић, адвокат из Зворника, поднио је 17. августа 2012. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) број С1 1К 006124 11 Кжк од 25. јануара 2012. године. Апелант је 18. јула 2013. године допунио апелацију.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Суда БиХ и Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Тужилаштво БиХ) затражено је 19. фебруара 2015. године да доставе одговор на апелацију.

3. Суд БиХ и Тужилаштво БиХ доставили су одговоре на апелацију 25. и 27. фебруара 2015. године.

III. Чињенично стање

4. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

5. Суд БиХ је Пресудом број X-КР-06/180-2 од 22. априла 2010. године апеланта прогласио кривим да је радњама, ближе описаним у изреци пресуде, починио кривично дјело геноцид из члана 171 тачка а) Кривичног закона Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: КЗБиХ) у вези с чланом 31 истог закона, па је уз примјену одредби из чл. 39, 42 и 48 КЗБиХ и члана 285 Закона о кривичном

поступку БиХ (у даљњем тексту: ЗКПБиХ) апеланта осудио на казну дуготрајног затвора у трајању од 31 годину.

6. Против наведене пресуде апелантов бранилац и Тужилаштво БиХ су изјавили жалбе. На сједници Апелационог вијећа од 11. маја 2011. године је донесено рјешење којим је жалба апелантовог браниоца уважена, Пресуда Суда БиХ број X-КР-06/180-2 од 22. априла 2010. године укинута и одређено одржавање претреса пред вијећем Апелационог одјељења Одсјека I за ратне злочине Суда БиХ. Одлука којом је укинута првостепена пресуда донесена је на основу члана 297 став 1 тачка к) ЗКПБиХ због постојања битних повреда одредаба кривичног поступка.

7. Апелационо вијеће је у току претреса прихватило све доказе из првостепеног поступка, у складу с чланом 317 став 2 ЗКПБиХ репродукована су свједочења свједока Д5 из првостепеног поступка и на приједлог одбране су изведени нови докази.

8. Након спроведеног поступка, оцјеном свих доказа појединачно, међусобно и у њиховој укупности, Суд БиХ је донио Пресуду број С1 1К 006124 11 Кжк од 25. јануара 2012. године којом је апелант проглашен кривим што је у својству специјалца – полицајца, на начин поближе описан у изреци пресуде, починио кривично дјело геноцид из члана 171 тачка а) КЗБиХ у вези с чланом 31 истог закона, па је уз примјену одредби из чл. 39, 42 и 48 КЗБиХ и члана 285 ЗКПБиХ осуђен на казну дуготрајног затвора у трајању од 31 годину.

9. У образложењу пресуде је наведено да је Апелационо вијеће у току претреса донијело одлуку којом су прихваћени сви докази из првостепеног поступка, укључујући и доказе о утврђеним чињеницама у складу са Законом о уступању предмета од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (у даљњем тексту: МКСЈ), затим су репродукована свједочења свједока Д5 из првостепеног поступка, а по приједлогу одбране саслушани су свједоци Т.Д., Н.Ј. и Ф.К. и извршен увид у три материјална доказа (двије слике и један транскрипт свједочења свједока М.О.). На основу одредбе члана 317 ЗКПБиХ којом је регулисан претрес пред другостепеним вијећем, имајући при томе у виду правну природу претреса пред другостепеним вијећем и чињеницу да се не ради о суђењу de novo, Апелационо вијеће није прихватило приједлог одбране да се током поступка репродукују сви докази који су изведени у првостепеном поступку, већ је одлучило да се репродукује само исказ свједока Д5 будући да је само у односу на тог свједока установљено да директно инкриминира починиоце кривичног дјела, међу којима и апеланта. Затим је дјелимично усвојен приједлог апелантове одбране да се из пресуде МКСЈ у предмету Тужилац против Вујадина Поповића и др. прихвате чињенице на начин што су прихваћене оне чињенице које испуњавају критеријуме о прихватљивости према ЗКПБиХ и Закону о уступању предмета од стране МКСЈ.

10. Приједлог одбране да се прегледа филм "Сребреница – издани град" одбијен је као неоснован из разлога што у приједлогу није наведено који се докази њим оспоравају нити је наведено име аутора филма, због чега је одбрани до окончања претреса остављена могућност извођења овог доказа уколико би обезбиједила свједочење аутора филма као свједока.

11. Оцјеном свих проведених доказа појединачно, међусобно и у њиховој укупности Апелационо вијеће је, искључујући сваку разумну сумњу, утврдило да је апелант у својству специјалца – полицајца, са другим припадницима Другог одреда Специјалне полиције Шековићи МУП-а Републике Српске, на начин описан у изреци пресуде,


учествовао у убиствима заробљених припадника групе Бошњака – мушкараца, бацајући на њих ручне бомбе, помажући да се та група дјелимично истријеби као национална, етничка и вјерска. Након утврђења да је апелант учествовао у убиствима заробљених Бошњака у складишту Кравица, услиједила је анализа апелантових радњи у односу на законске елементе кривичног дјела које му је оптужницом стављено на терет, које су утврђене на основу анализе и оцјене свих проведених доказа. С тим у вези истакнуто је да је апеланту стављено на терет да је починио геноцид с циљем дјелимичног уништења припадника групе Бошњака из сребреничке енклаве, да је за утврђење кривичног дјела геноцид у смислу елемената "потпуно или дјеломично" довољно да постоји намјера да се потпуно или дјелимично уништи заштићена група и да из проведених доказа, између осталог, чињеница које су утврђене пред МКСЈ и прихваћене као доказ у поступку пред Судом БиХ, изјава свједока који су непосредно саслушани и репродукованог исказа свједока Д5, као и форензичких доказа у складишту, произлази да је апелант у односу на убиства заробљених поступао с директним умишљајем убацујући на њих (складиште Кравица) ручне бомбе.

12. У вези с кредибилитетом свједока Д5, којег је апелантова одбрана током претреса оспоравала због непоузданости зато што је закључио споразум с Тужилаштвом БиХ, Апелационо вијеће је навело да је свједок Д5 био припадник Специјалне бригаде полиције од 1993. до 1995. године, без икакве квалификације, да нису изведени никакви докази о његовом евентуалном здравственом проблему, да га је Тужилаштво БиХ испитало у својству осумњиченог у априлу 2008. године, а у мају исте године је дао изјаву у својству свједока која је инкриминирала и идентификовала починиоце масакра у складишту Кравица, међу којима и апеланта. Наведено је такође да је поводом дешавања у складишту Кравица свједок Д5 с Тужилаштвом БиХ закључио споразум о признању кривице и пресудом Суда БиХ проглашен кривим за помагање у убиствима, депортацији и присилном пресељењу, дакле за кривично дјело злочин против човјечности које је почињено у Сребреници 1995. године, те је осуђен на казну затвора у трајању од шест година.

13. Апелационо вијеће је, имајући у виду приговор одбране у погледу кредибилитета свједока Д5, нагласило да анализа тог доказа мора да укључи осврт на његов положај у односу на оптужене особе, дакле и апеланта, као и његове мотиве свједочења. С тим у вези, у образложењу пресуде је указано на становиште Уставног суда БиХ у Одлуци број АП 661/04 приликом разматрања доказне снаге свједочења свједока који је закључио споразум о кривици, према којем свједочење таквих свједока, који често могу да буду непоуздани, није само по себи разлог да се исказу таквог свједока не поклони вјера. Наиме, из цитиране одлуке, по мишљењу Апелационог вијећа, произлази обавеза суда да такав исказ разматра у сваком конкретном предмету, да се оптуженом у поступку омогући да оспори исказ свједока који је закључио споразум о кривици, да га суд савјесно и брижљиво оцијени уз образложење које је јасно и увјерљиво. Имајући у виду напријед наведено становиште, те чињеницу да је у конкретном поступку испитан велики број свједока од којих су многи припадници Другог одреда Шековићи, чија су свједочења по свим питањима досљедна свједочењу свједока Д5, осим у дијелу инкриминације и одговорности апеланта, Апелационо вијеће је закључило да је исказ свједока Д5 увјерљив и логичан, сагласан осталим изведеним доказима и да чињеница закључења споразума о кривици, сама по себи, није препрека да се на таквом доказу,

цијењеном у укупности са свим осталим доказима, не заснује осуђујућа пресуда. Истовремено, докази одбране нису довели у питање валидност свједочења свједока Д5.

14. Даље, анализом великог броја свих изведених доказа, Апелационо вијеће је закључило да је апелант у извршењу кривичног дјела учествовао као помагач, свјестан геноцидне намјере главних извршилаца и свјестан да је масакр у Кравици дио тог геноцида, дозволивши да буде искоришћен као средство које је, заједно са другим средствима, помогло истријебити заштићену групу. Поступајући с умишљајем да лиши живота затворене у складишту Кравица, претходно спознавши размјере дјеловања ВРС на реализацији геноцидног циља на терену, у коначници је, по мишљењу Апелационог вијећа, помогао у реализацији намјере ВРС да уништи групу бошњачког народа из сребреничке енклаве.

15. У погледу примјене материјалног права на конкретни предмет, Апелационо вијеће је истакло два принципа - принцип законитости (члан 3 КЗБиХ) и принцип временског важења кривичног закона (члан 4 КЗБиХ), који одговарају принципу садржаном у члану 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Затим је истакнута правна квалификација кривичног дјела геноцид према одредби члана 171 КЗБиХ и према одредби члана 141 Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (у даљњем тексту: КЗСФРЈ), те Конвенцији о геноциду и констатовано да геноцид представља кривично дјело како према домаћем тако и према међународном обичајном праву, чиме је задовољен принцип легалитета. Међутим, приликом процјене који је закон блажи за апеланта, имајући при томе у виду и приговор апелантове одбране која је инсистирала на примјени КЗСФРЈ, Апелационо вијеће је навело да је у конкретном случају било нужно упоредити прописане казне за предметно кривично дјело према одредбама КЗБиХ и КЗСФРЈ.

16. С тим у вези је најприје указано да КЗБиХ из 2003. године за кривично дјело геноцид прописује казну затвора од најмање десет година или казну дуготрајног затвора, а КЗСФРЈ из 1976. године казну затвора од најмање пет година или смртну казну.

17. Апелационо вијеће је неоснованим оцијенило становиште одбране да је у конкретном случају за апеланта блажи КЗСФРЈ због укидања смртне казне ступањем на снагу Устава БиХ и могућности изрицања максималне казне затвора у трајању од 20 година, као замјене за смртну казну. С тим у вези, Суд БиХ је истакао да правни основ за суђење или кажњавање кривичних дјела према општим принципима међународног права даје члан 4а) КЗБиХ, који прописује да чл. 3 и 4 КЗБиХ не спречавају суђење и кажњавање било ког лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је учињено представљало кривично дјело у складу с општим принципима међународног права. Овим чланом у цијелости је преузета одредба члана 7 став 2 Европске конвенције којим је омогућено изузетно одступање од принципа из члана 4 КЗБиХ, као и одступање од обавезне примјене блажег закона у поступцима који представљају кривична дјела према међународном праву, какав јесте и поступак против апеланта. Заправо, како је даље истакао Суд БиХ, члан 4а) КЗБиХ се примјењује код свих кривичних дјела из области кривичних дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом јер су управо ова кривична дјела, у која спада и геноцид, смјештена у Глави XVII КЗБиХ, а одредбе о геноциду прихваћене су као дио међународног обичајног права и представљају недерогирајућу одредбу међународног права. Принцип


обавезне примјене блажег закона, према мишљењу Суда БиХ, је искључен у процесуирању оних кривичних дјела која су у вријеме њиховог извршења била потпуно предвидива и општепозната као супротна "опћим правилима међународног права". Став 2 члана 7 Европске конвенције садржи изузетак од става 1 исте одредбе и дозвољава суђење и кажњавање било ког лица за дјело, односно пропуст који је у вријеме чињења или нечињена представљао кривично дјело према општим принципима признатим код цивилизованих народа. Овај изузетак, како је даље наведено, инкорпориран је са специфичним циљем да омогући примјену домаћег и међународног законодавства које је ступило на снагу током и након Другог свјетског рата у погледу ратних злочина.

18. Осим наведеног, Суд БиХ је закључио да је у конкретној ситуацији КЗБиХ блажи за апеланта јер прописује затворску казну, која је у сваком случају блажа од смртне казне као максималне казне прописане КЗСФРЈ за кривично дјело геноцид. Стога је, по мишљењу Апелационог вијећа, неприхватљиво становиште одбране која занемарује чињеницу да је у вријеме извршења дјела за исто дјело била прописана смртна казна, имплицирајући да се поменута санкција без изричите законске одредбе може једноставно уклонити из одредбе члана 141 КЗСФРЈ, позивајући се при томе, између осталог, и на праксу Уставног суда БиХ у предмету АП 1785/06 (Maktouf и Дамјановић).

19. Приликом одлучивања о казни, Суд БиХ је нагласио да је сврха кажњавања прописана у општим и посебним дијеловима КЗБиХ и да је у члану 2 КЗБиХ утврђен општи принцип према којем врста и распон кривичноправне санкције морају бити неопходни и сразмјерни природи и јачини опасности за заштићена добра, личне слободе и права човјека, те друге основне вриједности. Апелационо вијеће је, приликом одмјеравања врсте и висине казне апеланту, цијенило све околности које су од утицаја да казна буде већа или мања. С тим у вези, констатовано је да је апелант био припадник специјалне полиције, обучен за борбу и рад у полицији, формацијски припадник специјалне полиције у вријеме извршења кривичног дјела, знао да је дужан да се придржава закона и штити цивиле који су били у његовој надлежности. Посебно је при томе наглашена окрутност при почињењу дјела (бацање бомби) чиме су апелантове радње, ако их је уопште могуће поредити по карактеру, узроковале посљедице и патње које се жртвама наносе на примјер убијањем из аутоматске пушке. Таква апелантова улога у убијању морала се, по оцјени суда, разматрати као отежавајућа околност. Осим тога, Апелационо вијеће је као отежавајућу околност оцијенило и апелантово скривање у Србији до 2008. године иако је имао сазнање да се против њега води кривични поступак у БиХ, настојећи тако избјећи кривично гоњење, након чега је ухапшен по потјерници у Републици Србији и изручен БиХ.

20. С друге стране, цијењене су и олакшавајуће околности на страни апеланта, и то коректно понашање током суђења, нечињење радњи које би отежале положај свједока, да има породицу и ранија неосуђиваност.

21. Приликом изрицања казне Апелационо вијеће је узело у обзир правоснажне затворске казне, изречене у другом предмету (предмет "Кравица") који је чињенично везан за исти догађај, а које су биле у распону од 28 до 33 године. У настојању да казне затвора које се изричу за кривично дјело геноцид и друга слична дјела буду уравнотежене, оцијењено је да казна дуготрајног затвора од 31 годину, коју је идентично одмјерило и првостепено вијеће у овом предмету, адекватна и примјерена за почињени злочин, али и неопходна и сразмјерна патњама непосредних или посредних оштећених, те јачини угрожавања заштићеног

добра. Апелационо вијеће сматра да ће се изреченом казном дуготрајног затвора од 31 годину остварити лична и генерална превенција.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

22. Апелант сматра да му је оспореном пресудом повријеђено право из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д) Европске конвенције и право из члана 7 Европске конвенције.

23. Опширни наводи апелације о повреди права на правично суђење у суштини се своде на тврдње да је у поступку повријеђен: принцип непристрасности суда, принцип једнакости странака у поступку и с тим у вези гаранције акузаторног поступка; да је чињенично стање погрешно утврђено јер је суд погрешно цијенио доказе, прије свега исказ свједока Д5 чији је кредибилитет упитан; да образложење оспорене пресуде не задовољава стандарде права на правично суђење; да је погрешно примијењено материјално право и с тим у вези начело in dubio pro reo; те најзад да је повријеђено право на одбрану.

24. Образлажући кршење права на правично суђење пред непристрасним судом, у апелацији је наведено да је одбрана у складу с одредбама ЗКПБиХ тражила изузеће судије Апелационог одјељења Хилме Вучинића, сумњајући у околности које су утицале на његову непристрасност. Наиме, у захтјеву је наведено да је именовани судија, у другом предмету који се водио пред истим судом (X-КР-05/24) за исти догађај, учествовао као предсједник првостепеног вијећа у ком су прихваћени докази, између осталог, доказ саслушањем свједока Д5, због чега је у апелантовом предмету имао унапријед формиран став о начину на који се одвијао догађај и био убијеђен у вјеродостојност доказа који су упућивали на апелантову кривицу. Будући да је у предмету који се водио против апеланта исти судија учествовао као предсједник Апелационог вијећа, а претходно учествовао у доношењу одлука о свим питањима битним за предмет који се водио поводом истог догађаја, између осталог, и прихватањем свједочења свједока Д5, сматра да је у конкретном случају доведена у питање објективна непристрасност.

25. Остала кршења права на правично суђење апелант образлаже различитим третманом доказа Тужилаштва у односу на доказе одбране, и с тим у вези начином оцјене тих доказа, сматрајући да су докази одбране који су указивали на друкчије чињенично стање, нарочито оно које је изложио свједок Д5, оцијењени ирелевантним за разлику од доказа Тужилаштва, који су у конкретном случају за суд били релевантни.

26. Затим, апелацијом се указује на произвољно утврђене чињенице. С тим у вези, у опширним наводима је изложено свједочење свједока Д5 и поново изражена сумња у његов кредибилитет, како је претходно изложено у вези са захтјевом за изузеће судије.

27. Произвољну примјену права образлаже кршењем члана 6 став 2 Европске конвенције, дакле пресумпције невиности и in dubio pro reo јер је за кривично дјело за које је осуђен било неопходно доказати намјеру, а то је, како тврди, потпуно изостало.

28. У односу на повреду права из члана 7 Европске конвенције, апелант је истакао да из одредби чл. 3, 4 и 4а) КЗБиХ произлази начело tempus regit actum, односно да је правило да се на учиниоца кривичног дјела првенствено примјењује закон који је био на снази у вријеме учињења дјела. С тим у вези истакао је да је Суд БиХ у шест предмета донио одлуке у којима је примијењен КЗСФРЈ, који


прописује блажу кривичну санкцију и да је стога казна морала да буде размотрена у оквиру њених запријечених граница од пет до 20 година, а не од десет до 45 година, како је поступљено у конкретном случају.

29. У допуни апелације коју је уложио усљед доношења пресуде Европског суда у предмету Дамјановић и Maktouf против БиХ 18. јула 2013. године, апелант је указао да је потврђено његово становиште у погледу примјене блажег закона КЗСФРЈ на који је одбрана указивала током главног претреса и у апелацији.

б) Одговор на апелацију

30. Суд БиХ је у одговору на апелацију истакао да су сви апелантови наводи о повреди његових права из Европске конвенције неосновани. У вези с непристрасношћу суда наведено је да је апелант у поступку захтијевао изузеће предсједника судског вијећа Хилме Вучинића, који је засновао на чињеници да је исти судија претходно предсједавао вијећем у предмету Миленко Трифуновић и др. (предмет "Кравица"), који је заснован на истим доказима као и поступак против апеланта. Апелантов захтјев за изузеће наведеног судије одбијен је као неоснован јер је у предмету против апеланта судија на којег је апелант указао поступао као предсједник Апелационог вијећа за разлику од предмета на који је одбрана указала у захтјеву за изузеће у којем је исти судија поступао као судија првостепеног вијећа, због чега ни процесни положај судије у односу на компарирани предмет није исти. Осим тога, у предмету против апеланта, наведени судија је учествовао као један од три члана вијећа, па самим тим није могао да самостално доноси одлуке. Наглашено је да је, уважавањем жалби одбране, првостепена пресуда укинута и одређено одржавање претреса пред Апелационим вијећем све из разлога очувања процесних гаранција кривичног поступка које ужива оптужено лице. Пресуда против које је поднесена апелација донесена је након поновљеног претреса којом је апелант оглашен кривим, док је саоптужени (Зоран Томић) ослобођен од оптужбе, иако се пресуда заснивала на истим доказима у односу на обојицу, укључујући и свједочење свједока Д5. Такође је напоменуто да је пресуда донесена на основу свеукупног доказног материјала, оцјеном доказа појединачно и у њиховој укупности, па је Апелационо вијеће на таквом чињеничном основу донијело одлуку о кривици. Исказ свједока Д5 је оцијењен у контексту свих изведених доказа у том поступку, а не у контексту доказа изведених у предмету "Кравица", па се не може основано ни тврдити да о овом доказу може постојати неки већ предодређен став, те стога не постоји ни субјективан ни објективан разлог који би указивао да је поступак пред Судом БиХ био неправичан због повреде принципа непристрасности суда.

31. Што се тиче неоснованости осталих навода апелације везаних за повреду права на једнакост у поступању, произвољне примјене материјалног права и чињеничног стања у контексту свједочења свједока Д5, Суд БиХ је истакао да су и ови наводи неосновани и да су разлози прихватљивости доказа исцрпно аргументовани у пресуди на стр. 107-114. Осим оцјене кредибилитета свједока Д5 пресуда садржи оцјену свих осталих доказа оптужбе и одбране, која је садржајна и темељита, те је у пресуди наведена њихова исцрпна анализа.

32. Што се тиче навода апелације којима је указано на члан 7 Европске конвенције, Суд БиХ је указао да је апелација поднесена прије него што је Уставни суд БиХ промијенио правну праксу по апелацијама против одлука Суда БиХ које су апеланти подносили по основу члана 7 став 1 Европске конвенције, позивајући се на одлуку Европског

суда у предмету Maktouf и Дамјановић. Суд БиХ је становишта да се у конкретном предмету не могу примијенити критеријуми које је Европски суд примијенио у предмету Maktouf и Дамјановић јер је у том предмету интенција Суда БиХ била изрицање минималне казне, при чему се водило рачуна да то конкретно дјело није оставило трајне посљедице по оштећене (нема смртне посљедице). У апелантовом предмету, у којем је утврђено да је учествовао у убиству (преко 1000) људи у складишту Кравица, примјеном правила о одмјеравању казне она је усмјерена ка максимуму, па је за утврђивање повољнијег закона у обзир узета максимална казна која је прописана за кривично дјело геноцид. Даље, указано је да смртна казна није дефинитивно укинута потписивањем Дејтонског мировног споразума када је ступио на снагу Протокол број 6 који, поред осталог, државама дозвољава да у свом законодавству могу да предвиде смртну казну за дјела извршена у току рата или непосредне ратне опасности, као што су околности конкретног случаја, те најзад да је смртна казна дефинитивно била укинута Протоколом број 13 који је у БиХ ступио на снагу 28. маја 2003. године, тј. у вријеме када је већ био на снази КЗБиХ из 2003. године, који је као казнени оквир за најтежа кривична дјела, укључујући и геноцид, прописивао казну затвора од десет година или казну дуготрајног затвора. Сходно наведеном, указано је да није могла да буде занемарена смртна казна која је, као прописана казна, егзистирала у вријеме извршења кривичног дјела, због чега је, уз уважавање принципа блажег закона, у апелантовом случају примијењен КЗБиХ из 2003. године.

33. Тужилаштво БиХ је у вези с неоснованошћу навода апелације којима је указано на непристрасност суда истакло да је захтјев одбране за изузеће предсједника судског вијећа одбијен и да апелантова тврдња у том смислу није поткријепљена нити једним доказом. Такво становиште оповргава чињеница да је другооптужени у истом предмету (Зоран Томић) ослобођен оптужби док је првостепеном пресудом био оглашен кривим. Наведено упућује на закључак да је другостепено вијеће савјесно и брижљиво цијенило све изведене доказе и да су за све одлуке наведена аргументована образложења.

34. Затим је указано да се наводи апелације највећим дијелом односе на закључке о чињеницама и оцјени доказа из угла одбране, а да су насупрот томе у оспореној пресуди детаљно анализирани сви релевантни докази и изведен закључак о апелантовој кривици.

35. Мишљења је да је Суд БиХ правилно примијенио КЗБиХ и у потпуности одговорио на питање примјене "блажег закона". Осим тога, казнена политика по КЗСФРЈ оправдавала је изрицање смртне казне за кривично дјело геноцид. Иако је смртна казна у међувремену укинута не може се занемарити њено постојање и интенција законодавца у погледу кривичних дјела на која се она примјењивала. За разлику од КЗСФРЈ који је као најтежу прописивао смртну казну, КЗБиХ као максималну казну за кривично дјело геноцид прописује казну дуготрајног затвора у трајању од 45 година, која је несумњиво блажа од казне запријечене по КЗСФРЈ. Осим тога, становишта Европског суда из предмета Maktouf и Дамјановић су, по мишљењу Тужилаштва БиХ, непримјењива на конкретан случај јер у тој одлуци није разматрана примјена блажег закона у предметима са тежом (смртном) посљедицом, као што је апелантов случај.

V. Релевантни прописи

36. Кривични закон Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 37/03, 54/04, 61/04, 30/05,


53/06, 55/06 и 32/07) у тексту који се примјењивао у вријеме суђења, у релевантном дијелу гласи:

Начело законитости Члан 3.

(1) Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују се само законом.

(2) Никоме не може бити изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.

Временско важење кривичног закона Члан 4.

(1) На починиоца кривичног дјела примјењује се закон који је био на снази у вријеме учињења кривичног дјела.

(2) Ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за починиоца.

Суђење или кажњавање за кривична дјела према општим начелима међународног права

Члан 4.а) Чланови 3. и 4. овог закона не спречавају суђење или

кажњавање било којег лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је почињено представљало кривично дјело у складу са општим начелима међународног права.

Сапочиниоци Члан 29.

Ако више лица, учествовањем у учињењу кривичног дјела или предузимајући што друго чиме се на одлучујући начин доприноси учињењу кривичног дјела, заједнички учине кривично дјело, свако од њих казниће се казном прописаном за то кривично дјело.

Помагање Члан 31.

(1) Ко другом с умишљајем помогне у учињењу кривичног дјела, казниће се као да га је сам учинио, а може се и блаже казнити.

(2) Као помагање у учињењу кривичног дјела сматра се нарочито: давање савјета или упута како да се учини кривично дјело, стављање на располагање починиоцу средстава за учињење кривичног дјела, уклањање препрека за учињење кривичног дјела те унапријед обећано прикривање кривичног дјела, починилаца, средстава којима је кривично дјело учињено, трагова кривичног дјела или предмета прибављених кривичним дјелом.

Казна затвора Члан 42. ст. 1., 2. и 3.

(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана ни дужа од двадесет година.

(2) За најтеже облике тешких кривичних дјела учињених с умишљајем, може се прописати казна затвора у трајању од двадесет до четрдесетпет година (дуготрајни затвор).

(3) Казна дуготрајног затвора никада се не може прописати као једина главна казна за поједино кривично дјело.

Геноцид Члан 171.

Ко у циљу да потпуно или дјелимично истријеби националну, етничку, расну или вјерску скупину људи нареди учињење или учини које од ових дјела:

а) убијање припадника скупине људи; [ ]

казниће се казном затвора најмање десет година или казном дуготрајног затвора.

37. Кривични закон СФРЈ ("Службени лист СФРЈ" бр. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 и 45/90) у релевантном дијелу гласи:

Смртна казна Члан 37. ст. 1. и 2.

(1) Смртна казна не може се прописати као једина главна казна за одређено кривично дјело.

(2) Смртна казна може се изрећи само за најтеже случајеве тешких кривичних дјела за које је законом прописана.

Затвор Члан 38. ст. 1., 2. и 3.

(1) Затвор не може бити краћи од петнаест дана ни дужи од петнаест година.

(2) За кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од двадесет година.

(3) Ако је за кривично дјело учињено са умишљајем прописан затвор у трајању од петнаест година, може се за тешке облике тог дјела прописати и затвор од двадесет година.

Геноцид Члан 141.

Ко у циљу да потпуно или дјелимично истријеби националну, етничку, расну или вјерску скупину људи нареди учињење или учини које од ових дјела:

а) убијање припадника скупине људи; [... ] казнит ће се казном затвора најмање пет година или

смртном казном. 38. Закон о кривичном поступку БиХ ("Службени

гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13) у релевантном дијелу гласи:

Члан 3. Претпоставка невиности и in dubio pro reo

(1) Свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривња.

(2) Сумњу у погледу постојања чињеница које чине обиљежја кривичног дјела или о којима зависи примјена неке одредбе кривичног законодавства, Суд рјешава пресудом на начин који је повољнији за оптуженог.

Члан 7. Право на одбрану

(1) Осумњичени, односно оптужени има право бранити се сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере.

(...) (3) Осумњиченом, односно оптуженом се мора

обезбиједити довољно времена за припремање одбране.

Члан 14. Једнакост у поступању

(1) Суд је дужан да странке и браниоца третира на једнак начин и да свакој од страна пружи једнаке могућности у погледу приступа доказима и њиховом извођењу на главном претресу.

(2) Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у користи.


Члан 15. Слободна оцјена доказа

Право Суда, Тужиоца и других органа који учествују у кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.

Члан 29. став 1. тач. д), е) и ф) Разлози за изузеће Судија не може вршити судијску дужност: д) ако је у истом кривичном предмету учествовао као

судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање или је поступао као Тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног или је саслушан као свједок или као вјештак.

е) ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке која се побија правним лијеком, и

ф) ако постоје околности које изазивају разумну сумњу у његову непристрасност.

Члан 30. Изузеће по захтјеву странке или браниоца

[...] (4) Странке или бранилац могу тражити изузеће само

поименично одређеног судије који поступа у предмету.

VI. Допустивост

39. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

40. У складу с чланом 18 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

41. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Суда БиХ број С1 1К 006124 11 Кжк од 25. јануара 2012. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант и његов бранилац су примили 25. јуна 2012. године, а апелација је поднесена 17. августа 2012. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. 3 и 4 Правила Уставног суда јер не постоји неки формални разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.

42. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. 1, 3 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

43. Апелант оспорава наведене пресуде тврдећи да су му тим пресудама повријеђена права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 Европске конвенције и члана 7 Европске конвенције.

Право на правично суђење

44. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком.

45. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. [...]

2. Свако ко је оптужен за кривично дјело сматра се невиним док се његова кривица по закону не докаже.

3. Свако ко је оптужен за кривично дјело има сљедећа минимална права:

д. да сам испитује или захтијева испитивање свједока оптужбе и да се присуство и саслушање свједока одбране одобри под условима који важе и за свједока оптужбе; [...]

46. У конкретном случају поступак се односи на утврђивање основаности кривичне оптужбе против апеланта, па су члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 Европске конвенције примјењиви. Према томе, Уставни суд мора да преиспита да ли је поступак пред редовним судовима био правичан онако како то захтијевају наведене одредбе.

47. Уставни суд подсјећа да општа гаранција "правичног суђења" из става 1 члана 6 Европске конвенције има елементе који допуњују гаранције утврђене ставом 3 члана 6 Европске конвенције (види Европски суд, Artico против Италије, А 37 (1980)). Када се ради о случају који потпада под неку од специфичних гаранција установљених ставом 3 члана 6 Европске конвенције, он може да буде разматран или само у оквиру тих гаранција (види Европски суд, Luedicke против ФРГ, А 29 (1978); 2 ЕХРР 149) или у вези са ставом 1 члана 6 Европске конвенције (види Европски суд, Benham против Уједињеног Краљевства, 1996-III; 22 ЕХРР 293 ГЦ). Међутим, уколико се апликација суштински односи на тврдњу да је поступак у цјелини, укључујући и жалбени, био неправичан, као што је у конкретном случају, наводи се испитују у смислу става 1 члана 6 Европске конвенције (види Европски суд, Edwards против Уједињеног Краљевства, А 247-Б (1992); 15 ЕХРР 417, ст. 33-34). С обзиром на то, Уставни суд ће наводе апеланата који покрећу питање специфичних гаранција из става 3 тачка д) размотрити у вези са ставом 1 члана 6 Европске конвенције.

48. У вези с апелантовим наводима да му је повријеђено право на непристрасан суд, Уставни суд наглашава да непристрасност подразумијева да суд не смије да буде оптерећен предрасудама у вези с одлуком коју доноси. Суд не смије да буде под утицајем вањских информација или под било којим другим притиском, већ своје мишљење мора да заснива искључиво на оном што је изнијето на суђењу. Приликом одлучивања да ли је неки суд био пристрасан мора се направити дистинкција између субјективног и објективног приступа пристрасности. Субјективни приступ се односи на личну непристрасност чланова вијећа и она се претпоставља док се не докаже супротно (види Европски суд за људска права, Hauschildt против Данске, став 47). С друге стране, у оквиру објективног теста мора се одредити да ли је, потпуно одвојено од личног понашања судије, било доказивих чињеница које могу довести до сумње у његову непристрасност. Ово подразумијева да при одлучивању да ли у неком конкретном предмету постоји оправдан разлог за страх да одређени судија није непристрасан, став окривљеног је важан, али не и одлучујући. Оно што је


одлучујуће је да ли се такав страх може сматрати објективно оправданим (види Европски суд за људска права, Fey против Аустрије, пресуда од 24. фебруара 1993. године, став 30).

49. Оно што је овдје важно јесте повјерење које судови у демократском друштву морају да улијевају јавности и, највише од свега, када су у питању кривични поступци, повјерење које морају да улијевају самом окривљеном. То подразумијева да при одлучивању о томе да ли у неком конкретном предмету постоји оправдан разлог за страх да одређени судија није непристрасан, став окривљеног је важан, али не и одлучујући. Оно што је одлучујуће је да ли се такав страх може сматрати објективно оправданим (види Европски суд за људска права, Fey против Аустрије, пресуда од 24. фебруара 1993. године и Уставни суд, Одлука број АП 2247/07 од 17. децембра 2009. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 23/10).

50. У вези с конкретним приговором према којем је апелант оспорио објективну непристрасност предсједника судског Апелационог вијећа због његовог учешћа у првостепеном вијећу у другом поступку који се водио пред истим судом поводом истог догађаја, али против другог окривљеног (предмет "Кравица"), наглашавајући да је прихватањем доказа у том предмету судија који је донио одлуку о његовој кривици имао већ формиран став о вјеродостојности доказа који су изведени у његовом случају, Уставни суд подсјећа на сопствено становиште изражено у одлуци број АП 900/08 (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 900/08 од 17. фебруара 2011. године, тач. 24-32) у којој је разматрано питање непристрасности суда у сличном контексту. Наиме, Уставни суд је у тој одлуци навео, између осталог, да "чињеница да је исти судија одлучио у предмету… у поступку у којем је донио одлуку о споразуму о признању кривице и у поступку против апеланта, а затим учествовао у вијећу у којем је донесена пресуда против апеланта као саоптуженог након спроведеног обимног доказног поступка, не утиче на његову објективну непристраност". Уставни суд је у наведеној одлуци подсјетио на становиште Европског суда у предмету Schwarzenberger (види Европски суд за људска права, пресуда Schwarzenberger против Њемачке, апликација број 75737/01 од 10. августа 2006. године) у којој је јасно наведено да сама чињеница да је исти судија већ раније донио одлуку за саоптуженог у одвојеном поступку није довољна да се закључи да је судија пристрасан. С тим у вези, Европски суд је навео да је сваки предмет случај за себе, да треба добро испитати садржај раније донесене пресуде (у предмету који се не односи на апеланта већ на другог саоптуженог), јер од тога зависи и оцјена о реалној сумњи у објективну непристрасност судије.

51. Подржавајући наведено становиште, у околностима конкретног случаја, чињеница да је исти судија учествовао као члан првостепеног вијећа у другом поступку (одвојеном од апелантовог) против другог окривљеног, а поводом истог догађаја, а затим као предсједник трочланог судског Апелационог вијећа донио одлуку о апелантовој кривици (предмет "Кравица") није довољна за закључак да је нарушен принцип непристрасности суда. С тим у вези, Уставни суд напомиње да ни процесним законом није постављено ограничење да исти судија учествује у доношењу одлуке у одвојеном поступку у односу на остале саоптужене, који чак могу да закључе и споразум о признању кривице. Осим тога, апелант је током поступка тражио изузеће предсједника судског вијећа, који је одбијен као неоснован будући да суд за такво што није нашао упориште у одредбама процесног права нити је апелант пружио доказе да оправда своје тврдње. Будући да апелант ни у апелацији, осим околности

да је судија Хилмо Вучинић, као члан првостепеног вијећа учествовао у доношењу пресуде против другог окривљеног поводом истог догађаја (предмет "Кравица"), није навео нити један релевантан разлог за његову евентуалну пристрасност, Уставни суд ове наводе, који нису ничим поткријепљени, не може прихватити као основане. Стога, Уставни суд закључује да су неосновани наводи из апелације у погледу повреде принципа о непристрасности суда и у вези с тим кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

52. Што се тиче навода апелације којима је указано на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну примјену материјалног права у вези с произвољном оцјеном доказа, Уставни суд подсјећа да, према пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијени чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона.

53. У вези с наводима апелације којима је указано на произвољну оцјену доказа, Уставни суд прије свега, подсјећа да је ван његове надлежности да процјењује квалитет закључака судова у погледу оцјене доказа, уколико се ова оцјена не доима очигледно произвољном. Исто тако, Уставни суд се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. Уставни суд се неће мијешати у ситуацију када редовни судови повјерују доказима једне стране у поступку на основу слободне судијске оцјене. То је искључиво улога редовних судова чак и када су изјаве свједока на јавној расправи и под заклетвом супротне једна другој (види Европски суд за људска права, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта 1996. године, објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78).

54. Даље, Уставни суд указује да, према устаљеној пракси Европског суда и Уставног суда, члан 6 став 1 Европске конвенције обавезује судове да, између осталог, образложе своје пресуде. Међутим, ова обавеза не може да буде схваћена као обавеза да се у пресуди изнесу сви детаљи и дају одговори на сва постављена питања и изнесене аргументе (види Уставни суд, одлуке бр. У 62/01 од 5. априла 2002. године и АП 352/04 од 23. марта 2005. године). Мјера у којој ова обавеза постоји зависи од природе одлуке (види Европски суд за људска права, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. године, серија А, број 303-А, став 29). Европски и Уставни суд су у бројним одлукама указали да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али истовремено имају обавезу да образложе своју одлуку тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види Европски суд за људска права, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97, став 36 и, mutatis mutandis, Уставни суд, одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. године).


55. Разматрајући апелантове наводе у вези с прихватањем и оцјеном доказа, нарочито исказом свједока Д5 на којег је осим у апелацији указивао и током претреса, Уставни суд прије свега запажа да је Апелационо вијеће закључак о апелантовој кривици извело након веома обимног доказног поступка, између осталог, прихватањем свих доказа из првостепеног поступка, прихватањем утврђених чињеница пред МКСЈ које задовољавају критеријуме према Закону о уступању, репродуковањем свједочења свједока Д5, извођењем нових доказа по приједлогу одбране и то саслушањем свједока и извођењем материјалних доказа који у својој укупности чине јединствену доказну грађу. Апелационо вијеће је затим након детаљне анализе и оцјене сваког доказа, како доказа Тужилаштва тако и доказа одбране, појединачно, међусобно и у њиховој укупности, јасно нагласило на основу којих доказа је утврдило постојање општих елемената кривичног дјела које је апеланту стављено на терет, затим на основу којих доказа је утврдило апелантов статус и улогу у извршењу дјела и најзад начин извршења дјела.

56. Осим тога, у пресуди је посебно и веома опширно образложено питање кредибилитета свједока Д5 (стр. 107-115 пресуде) и извршена анализа положаја тог свједока у односу на апеланта (и друге оптужене особе), као и мотиви свједочења у вези са становиштем Уставног суда БиХ израженим у Одлуци број АП 661/04. Имајући у виду да исказ свједока, који је са Тужилаштвом закључио споразум о признању кривице, није сам по себи неприхватљив апеланту је, прихватањем нових доказа одбране, омогућено да такав исказ евентуално оспори. Исказ свједока Д5 је доведен у контекст са свим осталим проведеним доказима који чине јединствену доказну грађу, прије свега са исказима свједока од којих су многи припадници Другог одреда Шековићи, чија су свједочења по свим питањима досљедна свједочењу свједока Д5, осим у дијелу инкриминације и одговорности апеланта, након чега је изведен закључак да је исказ свједока Д5 увјерљив и логичан, сагласан осталим изведеним доказима и да чињеница закључења споразума о кривици сама по себи није препрека да се на таквом доказу, цијењеном у укупности са свим осталим доказима, не заснује осуђујућа пресуда. Истовремено, докази одбране нису довели у питање валидност свједочења свједока Д5.

57. За овакво утврђење Суд БиХ је дао детаљно и јасно образложење које ни у једном дијелу не изгледа произвољно или неприхватљиво само по себи нити доводи у сумњу закључке о извршеном кривичном дјелу које је апеланту стављено на терет. У том контексту, будући да апелант нарочито проблематизује да му је повријеђено право на одбрану јер није имао равноправан статус са Тужилаштвом БиХ, те равноправност страна у поступку, а све наведено доводи у контекст произвољне оцјене доказа и недостатка образложења, Уставни суд, насупрот апелантовим тврдњама, сматра да у конкретном случају није изостала свеобухватна анализа свих изведених доказа и да је дато јасно и аргументирано образложење. Наиме, у пресуди којом је апелант оглашен кривим је у потпуности и веома детаљно описан процес појединачне оцјене доказа, те њиховог довођења у међусобну везу и извођење закључка да је апелант, као помагач, учествовао у извршењу кривичног дјела које му је стављено на терет и за које му је изречена казна. При томе су саслушани како свједоци оптужбе тако и свједоци апелантове одбране и одбране саоптуженог (који је ослобођен кривице), анализиран је и оцијењен велики број материјалних доказа, те је за сваки доказ који је прихваћен, као и за онај који није прихваћен, дато детаљно образложење, а закључак апелантовој о кривичној

одговорности је услиједио као резултат оцјене свих доказа изведених пред судом. Из напријед наведеног се не може закључити да је у предметном поступку дата предност оптужби у односу на одбрану у погледу могућности изношења доказа као и оспоравања изведених доказа.

58. У вези с наводима о кршењу принципа пресумпције невиности и in dubio pro reo из члана 6 став 2 Европске конвенције, Уставни суд запажа да апелант и ове наводе доводи у везу с оцјеном доказа. Имајући то у виду, Уставни суд наглашава да позивање на ове принципе може да буде доведено у питање уколико изостане цјеловита анализа свих проведених доказа у образложењу судске одлуке која такву евентуалну сумњу отклања. У претходном дијелу ове одлуке Уставни суд је већ закључио да анализа проведених доказа нити у једном сегменту није изостала, тј. образложење оспорене пресуде не оставља никакву сумњу у закључак Суда БиХ да је апелант, на начин описан у изреци пресуде, починио предметно кривично дјело. Уставни суд понавља да је Апелационо вијеће Суда БиХ на основу проведених доказа утврдило да је апелант починио кривично дјело за које је осуђен, а разлози које је навео не доводе у сумњу одлуку суда о апелантовој кривичној одговорности нити сумњу да је суд поступао с предувјерењем о апелантовој кривици, односно да је у било којој фази поступка апелант третиран на начин који би водио кршењу принципа пресумпције невиности, или да је нека чињеница остала неразјашњена у смислу принципа in dubio pro reo. С обзиром на наведено, Уставни суд закључује да су апелантови наводи о кршењу права из члана 6 став 2 Европске конвенције такође неосновани.

59. Према томе, на основу свега наведеног, Уставни суд сматра да у оспореним одлукама нема ништа што би указивало на произвољност при утврђивању и оцјени чињеница, те су дата образложења која у цијелости задовољавају захтјеве права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције. Уставни суд сматра да су, поступајући на наведени начин, редовни судови поштовали правила о равноправности странака пред судом и да нису на било који начин у поступку довели апеланта у неравноправан положај с Тужилаштвом. Такође, у конкретном случају није повријеђено апелантово право на процедуралне гаранције из члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције.

60. Стога, Уставни суд закључује да у конкретном случају није прекршено апелантово право из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д) Европске конвенције.

Кажњавање само на основу закона

61. Члан 7. Европске конвенције гласи: 1. Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело

настало чињењем или нечињењем које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву. Исто тако, изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењивала у вријеме извршења кривичног дјела.

2. Овај члан не утјече на суђење или кажњавање било које особе које је крива за чињење или нечињење, ако је то дјело у вријеме извршења представљало кривично дјело према опћим правним начелима признатим код цивилизованих народа.

62. Из навода апелације произлази апелантова тврдња да је у конкретном кривичном поступку који се против њега водио кажњен на основу одредби КЗБиХ, који је за њега неповољнији и строжи, умјесто према одредбама КЗСФРЈ који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела, који је за њега блажи и повољнији. У допуни апелације


указао је на одлуку Европског суда у предмету Дамјановић и Мактоуф у којој је утврђена повреда члана 7 Европске конвенције.

63. У вези с тим, Уставни суд прије свега указује да се ради о кривичном дјелу које је у одредбама КЗБиХ прописано у члану 171 у дијелу Главе XVII - кривична дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, односно које је у одредбама КЗСФРЈ прописано у члану 141 у дијелу Главе XVI - кривична дјела против човјечности и међународног права. Дакле, ради се о кривичном дјелу из групе, тзв. ратних злочина. Стога ће Уставни суд оспорене одлуке испитати с аспекта њихове усклађености с чланом 7 Европске конвенције.

64. С тим у вези Уставни суд подсјећа да је питање примјене блажег закона, у контексту одлуке Европског суда у предмету Abduladhima Maktouf-а и Горана Дамјановића (види Европски суд, Maktouf и Дамјановић против Босне и Херцеговине, апликације бр. 2312/08 и 34179/08, пресуда од 18. јула 2013. године; у даљњем тексту: Maktouf и Дамјановић), разматрао у читавом низу својих одлука које је донио након наведене одлуке Европског суда, те се с обзиром на наведено у том контексту, у погледу уопштених разматрања о примјени блажег закона, у цијелости позива на образложење тих одлука (види, нпр. Одлука о допустивости и меритуму бр. АП 325/07 од 27. септембра 2013. године, тач. 35-45, и АП 556/12 од 4. јула 2014. године, тач. 44-50, доступна на www.ustavnisud.ba), с обзиром да се наведена образложења у том дијелу у цијелости односе и на ову одлуку.

65. Доводећи претходне ставове у везу с конкретним предметом, руководећи се принципом Европског суда према којем његов задатак није размотрити in abstracto да ли је ретроактивна примјена КЗБиХ из 2003. године у предметима ратних злочина сама по себи инкомпатибилна с чланом 7 Европске конвенције, Уставни суд налази да одговор на ово питање зависи од околности сваког предмета појединачно. Те околности зависе од висине изречене казне и запријечене казне, односно зависи од распона прописаних казни према закону који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела и закону на основу којег је изречена казна (КЗСФРЈ односно КЗБиХ). У том контексту Уставни суд констатује да је кривично дјело геноцид било дефинисано у оба закона (КЗСФРЈ и КЗБиХ) на идентичан начин, али је распон запријечене казне различит. С тим у вези Уставни суд налази да је, с обзиром на висину изречене казне, од посебног значаја било да се установи који је закон (КЗСФРЈ или КЗБиХ) "блажи", односно повољнији у погледу прописане максималне казне.

66. Наиме, Уставни суд указује да је оспореном пресудом апелант проглашен кривим и осуђен да је починио кривично дјело геноцид из члана 171 КЗБиХ, те му је изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 31 годину. Уставни суд запажа да је дефиниција геноцида иста у члану 141 КЗСФРЈ који се примјењивао у вријеме извршења предметног кривичног дјела (дакле 1995. године) и у члану 171 КЗБиХ који је, у конкретном предмету, примијењен ретроактивно. С тим у вези, Уставни суд примјећује да је Суд БиХ испитао и у оспореним пресудама дао образложење због чега сматра да је КЗБиХ повољнији за апеланта. Наиме, Суд БиХ је с аспекта прописане казне закључио да је КЗБиХ блажи за апеланта јер КЗСФРЈ за исто дјело прописује казну затвора у трајању од најмање пет година или смртну казну, док је према КЗБиХ најмања запријечена казна десет година или казна дуготрајног затвора. Након поређења казни, Суд БиХ је закључио да је запријечена казна по КЗБиХ у сваком случају повољнија јер не прописује смртну казну која је по

међународном обичајном праву свакако строжа од казне дуготрајног затвора.

67. Уставни суд сматра да се не може заузети генерално (апстрактно) становиште који од два кривична закона (мисли се на КЗСФРЈ и КЗБиХ) предвиђа "блажу" или "тежу" казну за ово кривично дјело, те с тим у вези, даље, апстрактно закључити који би се од наведена два закона требао примјењивати (у случајевима када оба закона прописују конкретна кривична дјела из области ратних злочина која се оптужницом стављају на терет) због тога што тај закон прописује "блажу казну". Такви закључци моћи ће се изводити само у конкретним случајевима, те је сасвим могуће да ће долазити и до различите примјене наведених закона (КЗСФРЈ и КЗБиХ) јер се, како је већ речено, један те исти закон може показати, у зависности од конкретних околности сваког појединог случаја, у једној ситуацији као блажи, а у другој као тежи у односу на казну која ће се изрећи. Уставни суд је мишљења да се може закључити да у случају када је кривично дјело било инкриминирано у оба закона (у закону који је важио у вријеме извршења као и у закону који је накнадно донесен) да тада, у складу с другом реченицом става 1 члана 7 Европске конвенције, обавезно треба испитати који од два или више сукцесивно донесених закона предвиђа блажу казну, те примијенити тај закон, тј. закон који предвиђа блажу казну (принцип favor rei).

68. Уставни суд запажа да је у конкретном случају Суд БиХ апеланта осудио на казну дуготрајног затвора у трајању од 31 годину. У вези с тим, а у контексту највише запријечене (најтеже) казне која се може изрећи за предметно кривично дјело, Уставни суд указује да је одредбама члана 37 став 1 КЗСФРЈ прописано да се "смртна казна не може прописати као једина главна казна за одређено кривично дјело", те да је одредбама члана 38 став 2 такође прописано да "за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор у трајању од двадесет година." При томе, Уставни суд истиче да из ових одредби произлази да, дакле, за кривично дјело које је апелант починио није била једина прописана максимална казна смртна казна него да је, као њезина алтернатива, у одређеним случајевима могла да буде изречена и казна затвора у трајању од 20 година. Према томе, Уставни суд указује да се за кривично дјело геноцид у КЗСФРЈ могла изрећи казна затвора у трајању од пет до 15 година или казна затвора у трајању од 20 година или смртна казна.

69. У том контексту, Уставни суд указује да је неспорно да је смртна казна, која је као максимална казна за то кривично дјело прописана КЗСФРЈ, строжа од казне дуготрајног затвора, која је као максимална казна прописана у КЗБиХ. Међутим, Уставни суд подсјећа да је чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине прописано да се права и слободе предвиђени у Европској конвенцији и у њеним протоколима директно примјењују у Босни и Херцеговини, те да ови акти имају приоритет над свим осталим законима. У вези с тим, Уставни суд указује да је ступањем на снагу Устава Босне и Херцеговине (14. децембар 1995. године) ступио на снагу и Протокол број 6 уз Европску конвенцију којим је прописано да се смртна казна укида (члан 1), те да држава може у свом законодавству да предвиди смртну казну за дјела извршена у вријеме рата или непосредне ратне опасности (члан 2). При томе, Уставни суд указује да је након тога 3. маја 2002. године, на нивоу Савјета Европе, усвојен Протокол број 13 уз Европску конвенцију о укидању смртне казне у свим околностима, који је Босна и Херцеговина ратификовала 28. маја 2003. године. Имајући у виду наведено, Уставни суд указује да из наведеног јасно произлази да у вријеме доношења оспорене пресуде, у


јануару 2012. године, није постојала могућност да апеланту буде изречена смртна казна за ово кривично дјело.

70. С обзиром да није било могуће апеланту изрећи смртну казну, поставља се питање која је то онда максимална казна могла да буде изречена апеланту према КЗСФРЈ. У вези с тим, Уставни суд указује да је одредбама члана 38 став 2 КЗСФРЈ прописано да "за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од двадесет година". По мишљењу Уставног суда, из цитиране законске одредбе јасно произлази да максимална казна за предметно кривично дјело, у ситуацији када више није могуће изрећи смртну казну, јесте казна затвора од 20 година. Поредећи казну затвора од 20 година (као максималну казну за предметно кривично дјело према КЗСФРЈ) с казном дуготрајног затвора од 45 година (као максималном казном за предметно кривично дјело према КЗБиХ), Уставни суд сматра да је у конкретном случају несумњиво да КЗСФРЈ представља блажи закон за апеланта. Имајући у виду да је, дакле, према КЗСФРЈ апеланту било могуће изрећи максималну казну од 20 година, а да му је у конкретном случају, примјеном КЗБиХ, изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 31 годину, Уставни суд сматра да је ретроактивна примјена КЗБиХ била на штету апеланта у погледу изрицању казне, а што је супротно члану 7 став 1 Европске конвенције.

71. Уставни суд указује да ни у овом случају, као ни у низу предмета из новије праксе у којим је утврдио повреду члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције, укинуо пресуде Суда БиХ с налогом да се донесе нова одлука којом ће бити отклоњена утврђена повреда, није одлучивао о прекиду издржавања казне затвора и пуштању на слободу апеланта, нити о процедури по којој ће Суд БиХ донијети нову одлуку. С обзиром да је у конкретном случају апелант лишен слободе и упућен на издржавање казне затвора на основу оспорене пресуде која је укинута овом одлуком Уставног суда само у односу на примјену члана 7 Европске конвенције, о лишавању слободе апеланта одлучиваће Тужилаштво БиХ и Суд БиХ у складу са својим надлежностима.

VIII. Закључак

72. Уставни суд закључује да је оспореном пресудом прекршено апелантово уставно право из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције јер је Суд БиХ у конкретном случају, приликом одлучивања о кривичној оптужби против апеланта, ретроактивно примијенио одредбе КЗБиХ иако недвосмислено произлази да је, имајући у виду запријечени распон казни, блажи КЗСФРЈ који је важио у вријеме извршења кривичног дјела за које је апелант проглашен кривим.

73. С друге стране, не постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д) Европске конвенције у ситуацији када у конкретном случају није дошло до повреде принципа непристрасности суда и када из образложења оспорене одлуке јасно произлази да апелантова кривица за кривично дјело за које је осуђен није утврђена произвољном оцјеном доказа и када су неосновани наводи да је повријеђен принцип једнакости и равноправности страна у поступку. Наиме, осуђујућа пресуда је заснована на доказима који су изведени на главном претресу и уз исту могућност која је дата апеланту, да оспори доказе Тужилаштва, уз јасне и потпуне разлоге у образложењу пресуде из којих је видљиво да су оцијењени сви изведени докази обију страна у поступку, као и да је одлука резултат цјелокупног поступка. При томе нити једно значајно питање није остало

неразјашњено у смислу принципа пресумпције невиности и in dubio pro reo.

74. На основу члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

75. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Мирсад Ћеман, с. р.

1063 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 4053/12, rješavajući apelaciju Vitomira Vujovića i KTK "Visoko" Visoko, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćen tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 14. oktobra 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvajaju se apelacije Vitomira Vujovića i KTK "Visoko"

Visoko. Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz člana II/3.k)

Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Višeg privrednog suda u Banjaluci broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. maja 2011. godine.

Predmet se vraća Višem privrednom sudu u Banjaluci koji je dužan po hitnom postupku donijeti novu odluku u skladu s članom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Višem privrednom sudu u Banjaluci da, u skladu s članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".


1. Vitomir Vujović iz Trebinja (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Zahid Hadžić, advokat iz Visokog, podnio je, 22. novembra 2012. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Višeg privrednog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Viši privredni sud) broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. maja 2011. godine. Apelacija je registrirana pod brojem AP 4053/12.

2. KTK "Visoko" d.d. (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Zahid Hadžić, advokat iz Visokog, podnio je 8. decembra 2012. godine apelaciju protiv Presude Višeg privrednog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Viši privredni sud) broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. maja 2011. godine. Apelacija je registrirana pod brojem AP 4335/12.


3. Apelanti su dopunili apelacije 24. marta i 7. jula 2014. godine, te 24. marta 2015. godine.


4. S obzirom na to se apelacije registrirane pod br. AP 4053/12 i AP 4335/12 tiču istog činjeničnog i pravnog osnova, Ustavni sud je u skladu s članom 31. stav 1. Pravila Ustavnog suda odlučio spojiti pobrojane predmete u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 4053/12.

5. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda od Višeg privrednog suda, Osnovnog suda u Trebinju (u daljnjem tekstu: Osnovni sud), KTK "Alhos" a.d. Sokolac (u daljnjem tekstu: tužilac) i "MANco" d.o.o. Bijeljina (u daljnjem tekstu: tužilac) zatraženo je 11. marta 2015. godine da dostave odgovor na apelacije.

6. Viši privredni sud je odgovor dostavio 19. marta 2015. godine, tužilac KTK "Alhos" 26. marta 2015. godine. Osnovni sud, kome je apelacija dostavljena na odgovor 16. marta 2015. godine, do trenutka donošenja ove odluke nije dostavio odgovor na apelaciju.

7. S obzirom na to da se pismeno kojim je zatražen odgovor na apelaciju od tužioca "MANco" d.o.o. Bijeljina vratilo sa naznakom da je "nepoznat", dostava tog pismena imenovanom je, u skladu s članom 75. Pravila Ustavnog suda, izvršena 8. jula 2015. godine po proteku roka od osam od dana stavljanja predmetnog pismena na oglasnu ploču Ustavnog suda.


8. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

9. Osnovni sud je Presudom broj 95 0 PS 000741 07 PS od 9. februara 2008. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtjev tužilaca kojim su tražili da se oglasi ništavim bliže označeni ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora zaključen između apelanata i ovjeren kod Općinskog suda u Visokom, pa da se Zemljišno-knjižnom uredu naloži da u označenom z.k. ulošku izvrši brisanje upisa prava vlasništva u korist apelanta Vujovića.

10. Iz obrazloženja presude, pored ostalog, proizlazi da je na osnovu provedenih dokaza utvrđeno da su apelanti 10. juna 2004. godine zaključili ugovor o kupoprodaji, koji je ovjeren u Općinskom sudu u Visokom, da je na osnovu rješenja ZK ureda od 9. augusta 2004. godine izvršen otpis predmetnih nekretnina upisanih u označenom z.k. ulošku, vlasništvo apelanta KTK "Visoko" sa 1/1 dijela, te prijepis istih u označeni z.k. uložak i uknjižba prava vlasništva u korist apelanta Vujovića.

11. Viši privredni sud je Presudom broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. maja 2011. godine žalbu tužilaca djelomično uvažio i prvostepenu presudu preinačio. Viši privredni sud je utvrdio da je kupoprodajni ugovor zaključen između apelanata i ovjeren kod Općinskog suda u Visokom ništav, te naložio ZK uredu Osnovnog suda da izvrši brisanje upisa prava vlasništva u korist apelanta Vujovića. Također, apelant Vujović je obavezan tužiocu KTK "Alhos" predati u posjed poslovni prostor slobodan od osoba i stvari.

12. Viši privredni sud je, ukazujući na član 3. Zakona o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima, čl. 3. i 18. stav 1. Zakona o prijenosu sredstava iz društvenog u državno vlasništvo (u daljnjem tekstu: Zakon o prijenosu sredstava), čl. 2, 3, 4, 11, 31. i 32. Okvirnog zakona o privatizaciji preduzeća i banaka u BiH (u daljnjem tekstu: Okvirni zakon), zaključio da je predmetni poslovni prostor privatizirao tužilac KTK "Alhos" jer se nalazio na teritoriji RS, pa da apelanti u pogledu dijela državnog kapitala u predmetnom poslovnom prostoru ne mogu polagati bilo koje pravo jer je jedini ovlašteni prodavac državnog kapitala Direkcija za privatizaciju RS, a ne apelant KTK "Visoko". Slijedom navedenog, zaključeno je da je ugovor o kupoprodaji zaključen

između apelanta u suprotnosti s članom 103. Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) jer je tim ugovorom apelant KTK "Visoko" prenio pravo raspolaganja, odnosno korištenja na spornom poslovnom prostoru na apelanta Vujovića suprotno Zakonu o privatizaciji i Okvirnom zakonu.

13. Po ocjeni Višeg privrednog suda ugovor o kupoprodaji između apelanata protivan je i članu 16a. stav 1. Zakona o prometu nekretnina kojim je, pored ostalog, propisano da se poslovne prostorije kao posebni dijelovi zgrade u društvenom vlasništvu ne mogu prenositi, otuđivati, zamjenjivati i s njima se, na drugi način, ne može raspolagati.

14. S obzirom da je ugovor o kupoprodaji između apelanata ništav, Viši privredni sud je shodno članu 104. ZOO obavezao apelante da poslovni prostor predaju tužiocu KTK "Alhos".

15. Najzad, pozivajući se na član 41. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima (u daljnjem tekstu: ZVPO), Viši privredni sud je zaključio da je jače pravo na posjed poslovnog prostora na strani tužioca KTK "Alhos". U prilog navedenog, ukazano je da tužilac KTK "Alhos" osnovan na imovini koja se nalazi na teritoriji RS u koju ulazi predmetni poslovni prostor, da je kao takav upisan u registar nadležnog suda, te da je pravomoćnim rješenjem Direkcije za privatizaciju odobren program privatizacije kojim je obuhvaćen i ovaj poslovni prostor.

16. Ustavni sud je Odlukom o dopustivosti broj AP 3518/11 od 12. oktobra 2011. godine odbacio apelaciju apelanta Vujovića kao nedopuštenu, a Odlukom o dopustivosti broj AP 3229/11 od 15. septembra 2011. godine apelaciju apelanta KTK "Visoko". U oba slučaja apelacije su odbačene jer su apelanti protiv presude Višeg privrednog suda izjavili reviziju Vrhovnom sudu Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) o kojoj još nije bilo odlučeno.

17. Vrhovni sud je Rješenjem broj 62 0 Ps 000741 11 Rev od 13. septembra 2012. godine odbacio revizije oba apelanta. Iz obrazloženja rješenja proizlazi da su revizije odbačene iz razloga utvrđenih članom 237. stav 2. ZPP, kao i da je revizija apelanta KTK "Visoko" neblagovremena jer je podnijeta nakon proteka roka od 15 dana.


18. Apelanti tvrde da su im osporenom presudom Višeg privrednog suda, te rješenjem Vrhovnog suda, povrijeđena prava iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Suštinski, navodi apelanata svode se na tvrdnju da je Viši privredni sud proizvoljno tumačio i primijenio materijalno pravo, konkretno član 2. Okvirnog zakona, da se ova odredba ne može primjenjivati kao lex specialis u odnosu na ZVPO, odnosno da je proizvoljno tumačio i primijenio član 3. Zakona o prijenosu sredstava koji se, po njihovom mišljenju, nije mogao primijeniti u konkretnom slučaju, te da su zanemarene relevantne odredbe ZVPO, konkretno član 20. i s tim u vezi odredbe Zakona o zemljišnim knjigama. Apelanti su, u prilog svojih tvrdnji, ukazali na odluke Ustavnog suda br. AP 2157/08, AP 1274/08 i AP 1772/08. Apelant KTK "Visoko" ističe da je u trenutku zaključenja ugovora bio uknjižen kao vlasnik poslovnog prostora, te da ovaj upis, iako je izvršen nakon privatizacije tužioca KTK "Alhos" nikad nije osporen, kao i da je, shodno članu 19. Zakona o početnom bilansu stanja FBiH ovaj poslovni prostor bio upisan u njegov pasivni podbilans. Apelant Vujović je istakao da se na osnovu ugovora o kupoprodaji, koji je u cjelini ispunio, uknjižio kao vlasnik poslovnog prostora.

19. U dopunama apelacija od 24. marta 2014. godine oba apelanta su se u prilog svojih tvrdnji pozvala na Odluku


Ustavnog suda broj AP 1781/12 od 23. januara 2014. godine, te Odluku Ustavnog suda broj AP 1308/12 od 27. januara 2014. godine, u kojim je, po njihovom mišljenju, odlučeno o istom činjeničnom i pravnom pitanju.

20. U dopunama apelacija od 7. jula 2014. godine apelanti su dostavili presude Vrhovnog suda od 14. maja 2014. godine i 5. juna 2014. godine, ukazujući da je, povodom, kako su naveli, istog činjeničnog i pravnog pitanja kao i u njihovom slučaju, Vrhovni sud donio drugačiju odluku. Apelanti su se pozvali i na Odluku Ustavnog suda broj AP 1056/10 od 12. marta 2014. godine, kojom je, kako tvrde, potvrđena osnovanost njihovih navoda.

21. U dopunama apelacija od 24. marta 2015. godine apelanti su dostavili presudu Vrhovnog suda od 27. marta 2014. godine kao dokaz da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji ovaj sud donio drugačiju odluku, a što, kako smatraju, ukazuje na nezakonito postupanje ovog suda.


22. Viši privredni sud je u odgovoru na navode iz apelacije, ukazao na relevantne zakonske odredbe na kojima je zasnovao svoju odluku, da je postupao u skladu sa zakonom, pa da su neosnovane tvrdnje o povredi prava na koje se u apelacijama ukazuje.

23. Tužilac KTK "Alhos" je u odgovoru na navode iz apelacija istakao da poslovni prostor, u vrijeme stupanja na snagu Okvirnog zakona i Zakona o privatizaciji, nije bio vlasništvo apelanta KTK "Visoko", već je bio u statusu državne imovine. U prilog ove tvrdnje ukazano je na član 3. Zakona o prijenosu sredstava, te na član 9. istog zakona. Dalje, ukazano je da članom 9. Odluke o organiziranju preduzeća, ustanova i drugih pravnih osoba, te Odluke Vlade RS od 28. juna 1994. godine o uvođenju mjera za otklanjanje vanrednih okolnosti u KTK Visoko, prema kojoj KTK "Visoko" sa sjedištem u Sokocu, obuhvaća sve dijelove preduzeća KTK "Visoko" iz Visokog koji se nalaze na teritoriji RS, te da je ono pravni sljednik KTK "Visoko" iz Visokog. Tužilac je ukazao da se radi o aktima legitimnih organa koji nikad nisu poništeni ili stavljeni van snage. Dalje je ukazano da upisom u sudski registar nije vršen prijenos prava vlasništva već je izvršen upis novog pravnog subjekta u državnom vlasništvu, a nakon vlasničke transformacije izvršen je prijenos vlasništva u korist KTK "Alhos". Po njegovom mišljenju, a na osnovu navedenog, u momentu prodaje poslovni prostor je bio državno vlasništvo, a ne vlasništvo apelanta KTK "Visoko". Također, ukazano je da od 1992. godine ovaj prostor nije bio u posjedu KTK "Visoko", da je u skladu sa Zakonom o prijenosu sredstava, te Okvirnim zakonom i Zakonom o privatizaciji postao državno vlasništvo u RS i kao takav privatiziran 2001. godine, o čemu je odluku donijela Direkcija za privatizaciju. Dalje, uz pozivanje na čl. 1, 2. i 3. Okvirnog zakona ukazano je da je jasno da je imovina koja je bila na teritoriji RS mogla biti privatizirana samo po zakonima ovog entiteta. U prilog ovih tvrdnji ukazano je i da je shodno članu 2. stav 1. i članu 8. Zakona o početnom bilansu stanja u Federaciji BiH propisano da pasivni podbilans sadrži vrijednost stvari i prava sa pripadajućim kapitalom i obavezama koje nisu u posjedu, odnosno pod kontrolom subjekta, da je poslovni prostor bio upisan u pasivni podbilans apelanta KTK "Visoko", a zbog čega je bilo onemogućeno bilo kakvo zakonito raspolaganje ovim poslovnim prostorom od KTK "Visoko". Pri tome, poslovni prostor je bio iskazan u njegovom bilansu i kao takav i privatiziran. Dalje, s obzirom na to da je pravo vlasništva stečeno shodno članu 20. ZVPO, tj. na osnovu zakona, to nije postojala potreba i da se izvrši upis u skladu s članom 33. istog zakona. Najzad, ukazano je da pravo raspolaganja ne može biti izjednačeno s pravom vlasništva,

odnosno da bi prihvaćanje ovog stava proces privatizacije učinilo besmislenim i bespotrebnim.


24. Okvirni zakon o privatizaciji preduzeća i banaka u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 14/98) u relevantnom dijelu glasi:

Član 2. Oblast djelovanja zakona

1. Sukladno Općem okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: GFAP) ovaj zakon izričito priznaje pravo entitetā da privatiziraju preduzeća i banke smještene na njihovom teritoriju koji nisu u privatnom vlasništvu.

Odluka da li je preduzeće ili banka u privatnom vlasništvu bit će donesena prema propisima entitetā. Ti propisi će osigurati transparentan pregled bilo kakvih promjena u strukturi kapitala ili vlasničkoj transformaciji imovine koja nije u privatnom vlasništvu ukoliko su te promjene sporne i desile se nakon 31. decembra 1991. godine.

2. Ostvarivanje prava entitetā da privatiziraju one javne ustanove koje potpadaju pod Aneks 9 GFAP bit će konzistentno ma kojoj neophodnoj reorganizaciji u cilju usklađivanja s novom unutrašnjom strukturom države u skladu sa odredbama GFAP, konkretno Aneksom 9.

3. U ma kojem procesu restitucije privatizacija preduzeća i banaka neće prejudicirati restituciona potraživanja koja mogu biti donesena sukladno važećim zakonima o restituciji.

Član 3. Zakoni o privatizaciji koje donose entiteti

Skupštine entitetā će usvojiti zakonodavstvo koje nije diskriminatornog karaktera, osigurava maksimalnu transparentnost i javnu odgovornost u procesu privatizacije i u skladu je sa GFAP.

Zakonima koje donose entiteti koji provode privatizaciju obuhvatit će se samo ona imovina i potraživanja u vezi te imovine koja se nalazi na teritoriju tog entiteta.

(…)

Član 4. 1. Sredstvima ostvarenim privatizacijom preduzeća i

banaka koji se nalaze na teritoriju jednog entiteta raspolagat će taj entitet ili pravne osobe ovlaštene da ih prikupe sukladno zakonima tog entiteta.

25. Zakon o početnom bilansu stanja preduzeća i banaka ("Službene novine FBiH" broj 12/98) u relevantnom dijelu glasi:

Član 2. Početni bilans stanja predstavlja pregled stvari, prava,

obaveza i kapitala preduzeća i banaka (u daljnjem tekstu: subjekti) sa kojim ulaze u proces privatizacije. Početni bilans stanja se sastoji od:

1) Pasivnog podbilansa koji sadrži vrijednost stvari i prava sa pripadajućim kapitalom i obavezama koje nisu u posjedu, odnosno pod kontrolom subjekta, kao i vrijednost prava i obaveze za koje se ovim zakonom utvrdi obaveza odgovarajućeg tretmana u pripremi početnog bilansa iz stava 1. ovog člana.

(…)

Član 19. Preduzeće može u procesu privatizacije prodavati stvari i

prava sadržana u Pasivnom podbilansu.

Član 20. Preostale stvari i prava u Pasivnom podbilansu, po

izvršavanju odobrenog programa privatizacije, prenose se na nadležne agencije za privatizaciju.


26. Zakon o početnom bilansu stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u preduzećima ("Službeni glasnik RS" broj 24/98) u relevantnom dijelu glasi:

Član 15. Imovina preduzeća koja se nalazi na teritoriji drugih

republika bivše SFRJ i Federacije BiH i, kojom zbog toga preduzeće ne može upravljati i raspolagati, prenosi se na Republiku Srpsku na osnovu akta Vlade.

Član 18. U pasivnom podbilansu, preduzeće iskazuje vrednost

imovine, prava obaveza i kapitala, iz članova 9. do 15. ovog zakona.

Stvari i prava iz pasivnog podbilansa mogu se prodavati u skladu sa propisima Vlade.

27. Zakon o osnovnim vlasničkopravnim odnosima ("Službeni list SFRJ" broj 6/80, koji se primjenjuje na osnovu člana 12. Ustavnog zakona za provođenje Ustava Republike Srpske) u relevantnom dijelu glasi:

Član 20. Pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu

pravnog posla i naslijeđivanjem.

Član 33. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nekretninu stiče

se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

28. Zakon o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85 i 57/89, te "Službeni glasnik RS" br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 103. Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom

poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

VI. Dopustivost

29. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. U skladu s članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

31. Ispitujući dopustivost apelacije u smislu člana 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud zapaža da je osporenim Rješenjem Vrhovnog suda broj 62 0 Ps 000741 11 Rev od 13. septembra 2012. godine revizija oba apelanta odbačena kao nedopuštena zbog formalnih razloga, te da konačnu odluku u ovom predmetu predstavlja Presuda Višeg privrednog suda broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. maja 2011. godine. Stoga Ustavni sud, u skladu sa svojom praksom (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 2884/06 od 10. januara 2008. godine, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba), kao relevantan datum podnošenja apelacije uzima u obzir datum kada su podnesene apelacije u predmetima br. AP 3518/11 i AP 3229/11, koje su odbačene kao preuranjene. S obzirom na to da je osporena presuda apelantu Vujoviću uručena 4. jula 2011. godine, a apelacija u tom predmetu (AP 3518/11) podnesena 31. augusta 2011. godine, odnosno da je apelantu KTK "Visoko" osporena presuda uručena 4. jula 2011. godine, a apelacija u tom predmetu (AP 3229/11) podnesena 13. augusta 2011. godine, proizlazi da su apelacije podnesene u roku od 60 dana kako je

propisano članom 18. stav 1. Pravila Ustavnog suda, čime je ispunjen ovaj uvjet dopustivosti apelacije.

32. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelanti tvrde da su im osporenom presudom Višeg privrednog suda povrijeđena prava iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, te iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na imovinu

34. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: (…) k) Pravo na imovinu. 35. Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi: Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na mirno i

neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općim interesima, ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

36. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju predmet spora bilo utvrđivanje ništavosti ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora koja se nalazi u Trebinju, a koji su zaključili apelant KTK "Visoko" u svojstvu prodavca i apelant Vujović u svojstvu kupca. Dalje, Ustavni sud primjećuje da iz presude Osnovnog suda proizlazi da je na osnovu provedenih dokaza utvrđeno da su apelanti zaključili ugovor o kupoprodaji 10. juna 2004. godine, da je ovjeren u Općinskom sudu u Visokom, da je na osnovu rješenja ZK ureda Osnovnog suda od 9. augusta 2004. godine izvršen otpis predmetnih nekretnina, upisanih u označenom z.k. ulošku, vlasništvo apelanta KTK "Visoko" sa 1/1 dijela, te prijepis istih u označeni z.k. uložak i uknjižba prava vlasništva u korist apelanta Vujovića u dijelu 1/1.

37. Ustavni sud podsjeća da je u svojoj praksi već rješavao slično činjenično i pravno pitanje u više odluka. Tako je, npr. u Odluci broj AP 2157/08 (vidi Odluku Ustavnog suda broj AP 2157/08 od 30. maja 2009. godine, objavljenu u "Službenom glasniku BiH" broj 82/09 i na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) rješavajući apelaciju podnesenu protiv presude Vrhovnog suda kojom su preinačene nižestepene presude i proglašen ništavim kupoprodajni ugovor čiji je predmet bio poslovni prostor na teritoriji Republike Srpske, Ustavni sud utvrdio kršenje prava na imovinu jer je zaključio da je: "Vrhovni sud arbitrarno protumačio relevantne zakonske odredbe i da je propustio da uzme u obzir relevantne odredbe Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima. Članom 20. ovog zakona reguliran je pravni osnov stjecanja prava vlasništva, a kada je u pitanju stjecanje prava vlasništva na osnovu pravnog posla, kao što je to slučaj sa apelantima, onda je vlasništvo stečeno upisom u zemljišne knjige, kako je to i propisano članom 33. navedenog zakona."

38. U citiranoj odluci Ustavni sud je naveo i da je "Drugoapelant prije zaključenja kupoprodajnog ugovora sa apelantima bio upisan u zemljišne knjige kao vlasnik spornog poslovnog prostora, što znači da je u tom njegovom pravu bila koncentrirana sva pravna vlast koja može postojati na jednoj stvari i koja mu je dala ovlaštenja da raspolaže tom stvari. To je i učinjeno zaključenjem kupoprodajnog ugovora sa apelantima 20. januara 2001. godine. Na osnovu navedenog kupoprodajnog


ugovora, koji je ovjeren u Osnovnom sudu pod brojem Ov-111/2001 od 22. februara 2002. godine, u zemljišnim knjigama je upisano pravo vlasništva na poslovnom prostoru u korist apelanata. Upis u zemljišne knjige, kojim se stječu stvarna prava na nekretninama i koji stvara fikciju apsolutne tačnosti, znači dokaz o vlasništvu i pravni značaj gruntovnog upisa nije ograničen ni eliminiran ni Okvirnim zakonom o privatizaciji, kao ni entitetskim zakonima (Zakonom o početnom bilansu stanja preduzeća i banaka i Zakonom o početnom bilansu stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u preduzećima)." U navedenoj odluci Ustavni sud je ukazao i na to da uknjižba prava vlasništva u apelantovu korist, koja ima konstitutivni karakter, znači da uknjižena prava dobivaju značaj apsolutnog djelovanja (erga omnes), a ne relativnog (inter partes) koji bi postojao samo između ugovornih strana, a što je Vrhovni sud u osporenoj odluci u tom predmetu zanemario isto kao i druga djelovanja zemljišnoknjižnog upisa, kao što su fikcija apsolutne tačnosti i pouzdanja, te drugi principi zemljišnog prava. U odluci broj AP 2157/08 Ustavni sud je zaključio da su postupanjem Vrhovnog suda, odnosno "zanemarivanjem jasnih i izričitih odredaba Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima i Zakona o zemljišnim knjigama apelanti, koji su upisom u zemljišne knjige postali vlasnici sporne nekretnine i titulari jednog apsolutnog prava u kojem je koncentrirana najviša pravna vlast, podvrgnuti arbitrarnom tretmanu. Zbog toga, miješanje u njihovo pravo na imovinu nije bilo u skladu sa zakonom kako to zahtijeva član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju." Gotovo identičan stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci broj AP 351/10 od 28. maja 2010. godine (objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 103/10 i na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

39. Ustavni sud smatra da se navedeni stav izražen u odluci broj AP 2157/08 može primijeniti i na konkretan slučaj, pa se Ustavni sud u potpunosti poziva na obrazloženje iz citirane odluke. Naime, i u konkretnom slučaju predmet kupoprodajnog ugovora koji je zaključen između prvoapelanta i drugoapelanta bile su sporne nekretnine koje se nalaze u Bileći, dakle na teritoriji Republike Srpske. Sporne nekretnine su u vrijeme zaključenja kupoprodajnog ugovora bile upisane u zemljišne knjige kao vlasništvo prvoapelanta, koji status u sebi, u smislu relevantnih odredaba Zakona i stava izraženog u odluci broj AP 2157/08 (tačka 50), znači da je u tom njegovom pravu bila koncentrirana sva pravna vlast koja može postojati na jednoj stvari i koja mu je dala ovlaštenja da raspolaže tom stvari. Dalje, drugoapelant je zaključenjem ugovora, a nakon upisa u zemljišnu knjigu stekao pravo vlasništva na spornim nekretninama.

40. S tim u vezi, Ustavni sud smatra da je i u konkretnom slučaju, kao i u slučaju iz predmeta broj AP 2157/08, Viši privredni sud zanemario relevantne odredbe zakona budući da je nesporno da je apelant Vujović, shodno odredbama čl. 20. i 33. Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, postao vlasnik spornih nekretnina. Zbog navedenog, Ustavni sud smatra da se Viši privredni sud osporenom presudom na arbitraran i nezakonit način, dakle, suprotno standardima člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, umiješao u imovinu apelanata.

41. Ustavni sud zaključuje da je u konkretnom slučaju došlo do kršenja prava apelanata na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Ostali navodi

42. S obzirom na zaključak u vezi s kršenjem prava iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud smatra da nije neophodno ispitati navode apelacijā u vezi s kršenjem prava na pravično

suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

43. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju u slučaju kada miješanje u pravo apelanata na imovinu nije bilo u skladu sa zakonom, odnosno kada je sud arbitrarno primijenio materijalno pravo i zanemario činjenicu da je apelant, kao prodavac, bio upisan u zemljišnim knjigama kao vlasnik spornih nekretnina, te da je apelant, u svojstvu kupca, u smislu čl. 20. i 33. Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, stekao pravo vlasništva upisom u zemljišne knjige na osnovu pravnog posla, odnosno zaključenjem kupoprodajnog ugovora sa apelantom prodavcem.

44. Na osnovu člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

45. Aneks ove odluke, u smislu člana 43. stav 1. Pravila Ustavnog suda, čini izdvojeno mišljenje sudije Miodraga Simovića suprotno odluci.

46. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

PredsjednikUstavnog suda Bosne i

Hercegovine Mirsad Ćeman, s. r.

IZDVOJENO MIŠLJENJE O NESLAGANJU SUDIJE MIODRAGA SIMOVIĆA

Ne mogu se složiti s obrazloženjem ili sa zaključcima većine sudija u Ustavnom sudu BiH u pogledu navodne povrede prava na imovinu iz člana II/3.k Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u predmetu broj AP 4053/12/12. Moji razlozi za neslaganje izloženi su u Izdvojenom mišljenju o neslaganju u predmetu broj AP 1392/12.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 4053/12, rješavajući apelaciju Vitomira Vujovića i KTK "Visoko" Visoko, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćen tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 14. listopada 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvajaju se apelacije Vitomira Vujovića i KTK "Visoko"

Visoko. Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz članka II/3.k)

Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Višeg privrednog suda u Banjaluci broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. svibnja 2011. godine.

Predmet se vraća Višem privrednom sudu u Banjaluci koji je dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku sukladno članku II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1. Protokola


broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Višem privrednom sudu u Banjaluci da, sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".


1. Vitomir Vujović iz Trebinja (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Zahid Hadžić, odvjetnik iz Visokog, podnio je, 22. studenog 2012. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Višeg privrednog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Viši privredni sud) broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. svibnja 2011. godine. Apelacija je registrirana pod brojem AP 4053/12.

2. KTK "Visoko" d.d. (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Zahid Hadžić, odvjetnik iz Visokog, podnio je 8. prosinca 2012. godine apelaciju protiv Presude Višeg privrednog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Viši privredni sud) broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. svibnja 2011. godine. Apelacija je registrirana pod brojem AP 4335/12.

3. Apelanti su dopunili apelacije 24. ožujka i 7. srpnja 2014. godine, te 24. ožujka 2015. godine.


4. S obzirom na to se apelacije registrirane pod br. AP 4053/12 i AP 4335/12 tiču iste činjenične i pravne osnove, Ustavni sud je sukladno članku 31. stavak 1. Pravila Ustavnog suda odlučio spojiti pobrojane predmete u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 4053/12.

5. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda od Višeg privrednog suda, Osnovnog suda u Trebinju (u daljnjem tekstu: Osnovni sud), KTK "Alhos" a.d. Sokolac (u daljnjem tekstu: tužitelj) i "MANco" d.o.o. Bijeljina (u daljnjem tekstu: tužitelj) zatraženo je 11. ožujka 2015. godine da dostave odgovor na apelacije.

6. Viši privredni sud je odgovor dostavio 19. ožujka 2015. godine, tužitelj KTK "Alhos" 26. ožujka 2015. godine. Osnovni sud, kome je apelacija dostavljena na odgovor 16. ožujka 2015. godine, do trenutka donošenja ove odluke nije dostavio odgovor na apelaciju.

7. S obzirom na to da se pismeno kojim je zatražen odgovor na apelaciju od tužitelja "MANco" d.o.o. Bijeljina vratilo sa naznakom da je "nepoznat", dostava tog pismena imenovanom je, sukladno članku 75. Pravila Ustavnog suda, izvršena 8. srpnja 2015. godine po proteku roka od osam od dana stavljanja predmetnog pismena na oglasnu ploču Ustavnog suda.


8. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

9. Osnovni sud je Presudom broj 95 0 PS 000741 07 PS od 9. veljače 2008. godine odbio kao neutemeljen tužbeni zahtjev tužitelja kojim su tražili da se oglasi ništavim bliže označeni ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora zaključen između apelanata i ovjeren kod Općinskog suda u Visokom, pa da se Zemljišno-knjižnom uredu naloži da u označenom z. k. ulošku izvrši brisanje upisa prava vlasništva u korist apelanta Vujovića.

10. Iz obrazloženja presude, pored ostalog, proizlazi da je na temelju provedenih dokaza utvrđeno da su apelanti 10. lipnja

2004. godine zaključili ugovor o kupoprodaji, koji je ovjeren u Općinskom sudu u Visokom, da je na temelju rješenja ZK ureda od 9. kolovoza 2004. godine izvršen otpis predmetnih nekretnina upisanih u označenom z. k. ulošku, vlasništvo apelanta KTK "Visoko" sa 1/1 dijela, te prijepis istih u označeni z. k. uložak i uknjižba prava vlasništva u korist apelanta Vujovića.

11. Viši privredni sud je Presudom broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. svibnja 2011. godine priziv tužitelja djelomično uvažio i prvostupanjsku presudu preinačio. Viši privredni sud je utvrdio da je kupoprodajni ugovor zaključen između apelanata i ovjeren kod Općinskog suda u Visokom ništav, te naložio ZK uredu Osnovnog suda da izvrši brisanje upisa prava vlasništva u korist apelanta Vujovića. Također, apelant Vujović je obvezan tužiocu KTK "Alhos" predati u posjed poslovni prostor slobodan od osoba i stvari.

12. Viši privredni sud je, ukazujući na članak 3. Zakona o privatizaciji državnog kapitala u poduzećima, čl. 3. i 18. stavak 1. Zakona o prijenosu sredstava iz društvenog u državno vlasništvo (u daljnjem tekstu: Zakon o prijenosu sredstava), čl. 2., 3., 4., 11., 31. i 32. Okvirnog zakona o privatizaciji poduzeća i banaka u BiH (u daljnjem tekstu: Okvirni zakon), zaključio da je predmetni poslovni prostor privatizirao tužitelj KTK "Alhos" jer se nalazio na teritoriju RS, pa da apelanti u pogledu dijela državnog kapitala u predmetnom poslovnom prostoru ne mogu polagati bilo koje pravo jer je jedini ovlašteni prodavač državnog kapitala Direkcija za privatizaciju RS, a ne apelant KTK "Visoko". Slijedom navedenog, zaključeno je da je ugovor o kupoprodaji zaključen između apelanta u suprotnosti s člankom 103. Zakona o obligacijskim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) jer je tim ugovorom apelant KTK "Visoko" prenio pravo raspolaganja, odnosno korištenja na spornom poslovnom prostoru na apelanta Vujovića suprotno Zakonu o privatizaciji i Okvirnom zakonu.

13. Po ocjeni Višeg privrednog suda ugovor o kupoprodaji između apelanata protivan je i članku 16a. stavak 1. Zakona o prometu nekretnina kojim je, pored ostalog, propisano da se poslovne prostorije kao posebni dijelovi zgrade u društvenom vlasništvu ne mogu prenositi, otuđivati, zamjenjivati i s njima se, na drugi način, ne može raspolagati.

14. S obzirom da je ugovor o kupoprodaji između apelanata ništav, Viši privredni sud je sukladno članku 104. ZOO obvezao apelante da poslovni prostor predaju tužitelju KTK "Alhos".

15. Najzad, pozivajući se na članak 41. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima (u daljnjem tekstu: ZVPO), Viši privredni sud je zaključio da je jače pravo na posjed poslovnog prostora na strani tužitelja KTK "Alhos". U prilog navedenog, ukazano je da tužitelj KTK "Alhos" osnovan na imovini koja se nalazi na teritoriju RS u koju ulazi predmetni poslovni prostor, da je kao takav upisan u registar nadležnog suda, te da je pravomoćnim rješenjem Direkcije za privatizaciju odobren program privatizacije kojim je obuhvaćen i ovaj poslovni prostor.

16. Ustavni sud je Odlukom o dopustivosti broj AP 3518/11 od 12. listopada 2011. godine odbacio apelaciju apelanta Vujovića kao nedopuštenu, a Odlukom o dopustivosti broj AP 3229/11 od 15. rujna 2011. godine apelaciju apelanta KTK "Visoko". U oba slučaja apelacije su odbačene jer su apelanti protiv presude Višeg privrednog suda izjavili reviziju Vrhovnom sudu Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) o kojoj još nije bilo odlučeno.

17. Vrhovni sud je Rješenjem broj 62 0 Ps 000741 11 Rev od 13. rujna 2012. godine odbacio revizije oba apelanta. Iz obrazloženja rješenja proizlazi da su revizije odbačene iz razloga utvrđenih člankom 237. stavak 2. ZPP, kao i da je revizija apelanta KTK "Visoko" nepravodobna jer je podnijeta nakon proteka roka od 15 dana.



18. Apelanti tvrde da su im osporenom presudom Višeg privrednog suda, te rješenjem Vrhovnog suda, povrijeđena prava iz članka II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, te članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Suštinski, navodi apelanata svode se na tvrdnju da je Viši privredni sud proizvoljno tumačio i primijenio materijalno pravo, konkretno članak 2. Okvirnog zakona, da se ova odredba ne može primjenjivati kao lex specialis u odnosu na ZVPO, odnosno da je proizvoljno tumačio i primijenio članak 3. Zakona o prijenosu sredstava koji se, po njihovom mišljenju, nije mogao primijeniti u konkretnom slučaju, te da su zanemarene relevantne odredbe ZVPO, konkretno članak 20. i s tim u svezi odredbe Zakona o zemljišnim knjigama. Apelanti su, u prilog svojih tvrdnji, ukazali na odluke Ustavnog suda br. AP 2157/08, AP 1274/08 i AP 1772/08. Apelant KTK "Visoko" ističe da je u trenutku zaključenja ugovora bio uknjižen kao vlasnik poslovnog prostora, te da ovaj upis, iako je izvršen nakon privatizacije tužitelja KTK "Alhos" nikad nije osporen, kao i da je, sukladno članku 19. Zakona o početnoj bilanci stanja FBiH ovaj poslovni prostor bio upisan u njegovu pasivnu podbilancu. Apelant Vujović je istaknuo da se na temelju ugovora o kupoprodaji, koji je u cjelini ispunio, uknjižio kao vlasnik poslovnog prostora.

19. U dopunama apelacija od 24. ožujka 2014. godine oba apelanta su se u prilog svojih tvrdnji pozvala na Odluku Ustavnog suda broj AP 1781/12 od 23. siječnja 2014. godine, te Odluku Ustavnog suda broj AP 1308/12 od 27. siječnja 2014. godine, u kojim je, po njihovom mišljenju, odlučeno o istom činjeničnom i pravnom pitanju.

20. U dopunama apelacija od 7. srpnja 2014. godine apelanti su dostavili presude Vrhovnog suda od 14. svibnja 2014. godine i 5. lipnja 2014. godine, ukazujući da je, u povodu, kako su naveli, istog činjeničnog i pravnog pitanja kao i u njihovom slučaju, Vrhovni sud donio drugačiju odluku. Apelanti su se pozvali i na Odluku Ustavnog suda broj AP 1056/10 od 12. ožujka 2014. godine, kojom je, kako tvrde, potvrđena utemeljenost njihovih navoda.

21. U dopunama apelacija od 24. ožujka 2015. godine apelanti su dostavili presudu Vrhovnog suda od 27. ožujka 2014. godine kao dokaz da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji ovaj sud donio drugačiju odluku, a što, kako smatraju, ukazuje na nezakonito postupanje ovog suda.


22. Viši privredni sud je u odgovoru na navode iz apelacije, ukazao na relevantne zakonske odredbe na kojima je utemeljio svoju odluku, da je postupao sukladno zakonu, pa da su neutemeljene tvrdnje o povredi prava na koje se u apelacijama ukazuje.

23. Tužitelj KTK "Alhos" je u odgovoru na navode iz apelacija istaknuo da poslovni prostor, u vrijeme stupanja na snagu Okvirnog zakona i Zakona o privatizaciji, nije bio vlasništvo apelanta KTK "Visoko", već je bio u statusu državne imovine. U prilog ove tvrdnje ukazano je na članak 3. Zakona o prijenosu sredstava, te na članak 9. istog zakona. Dalje, ukazano je da člankom 9. Odluke o organiziranju poduzeća, ustanova i drugih pravnih osoba, te Odluke Vlade RS od 28. lipnja 1994. godine o uvođenju mjera za otklanjanje izvanrednih okolnosti u KTK Visoko, prema kojoj KTK "Visoko" sa sjedištem u Sokocu, obuhvaća sve dijelove poduzeća KTK "Visoko" iz Visokog koji se nalaze na teritoriju RS, te da je ono pravni sljednik KTK "Visoko" iz Visokog. Tužitelj je ukazao da se radi o aktima legitimnih tijela koji nikad nisu poništeni ili stavljeni van snage.

Dalje je ukazano da upisom u sudski registar nije vršen prijenos prava vlasništva već je izvršen upis novog pravnog subjekta u državnom vlasništvu, a nakon vlasničke transformacije izvršen je prijenos vlasništva u korist KTK "Alhos". Po njegovu mišljenju, a na temelju navedenog, u trenutku prodaje poslovni prostor je bio državno vlasništvo, a ne vlasništvo apelanta KTK "Visoko". Također, ukazano je da od 1992. godine ovaj prostor nije bio u posjedu KTK "Visoko", da je sukladno Zakonu o prijenosu sredstava, te Okvirnom zakonom i Zakonu o privatizaciji postao državno vlasništvo u RS i kao takav privatiziran 2001. godine, o čemu je odluku donijela Direkcija za privatizaciju. Dalje, uz pozivanje na čl. 1., 2. i 3. Okvirnog zakona ukazano je da je jasno da je imovina koja je bila na teritoriju RS mogla biti privatizirana samo po zakonima ovog entiteta. U prilog ovih tvrdnji ukazano je i da je sukladno članku 2. stavak 1. i članku 8. Zakona o početnoj bilanci stanja u Federaciji BiH propisano da pasivna podbilanca sadrži vrijednost stvari i prava sa pripadajućim kapitalom i obvezama koje nisu u posjedu, odnosno pod kontrolom subjekta, da je poslovni prostor bio upisan u pasivnu podbilancu apelanta KTK "Visoko", a zbog čega je bilo onemogućeno bilo kakvo zakonito raspolaganje ovim poslovnim prostorom od KTK "Visoko". Pri tome, poslovni prostor je bio iskazan u njegovoj bilanci i kao takav i privatiziran. Dalje, s obzirom na to da je pravo vlasništva stečeno sukladno članku 20. ZVPO, tj. na temelju zakona, to nije postojala potreba i da se izvrši upis sukladno članku 33. istog zakona. Najzad, ukazano je da pravo raspolaganja ne može biti izjednačeno s pravom vlasništva, odnosno da bi prihvaćanje ovog stava proces privatizacije učinilo besmislenim i bespotrebnim.


24. Okvirni zakon o privatizaciji poduzeća i banaka u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 14/98) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 2. Oblast djelovanja zakona

1. Sukladno Općem okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: GFAP) ovaj zakon izričito priznaje pravo entitetā da privatiziraju poduzeća i banke smještene na njihovom teritoriju koji nisu u privatnom vlasništvu.

Odluka da li je poduzeće ili banka u privatnom vlasništvu bit će donesena prema propisima entitetā. Ti propisi će osigurati transparentan pregled bilo kakvih promjena u strukturi kapitala ili vlasničkoj transformaciji imovine koja nije u privatnom vlasništvu ukoliko su te promjene sporne i desile se nakon 31. prosinca 1991. godine.

2. Ostvarivanje prava entitetā da privatiziraju one javne ustanove koje potpadaju pod Aneks 9 GFAP bit će konzistentno ma kojoj neophodnoj reorganizaciji u cilju usklađivanja s novom unutarnjom strukturom države sukladno odredbama GFAP, konkretno Aneksu 9.

3. U ma kojem procesu restitucije privatizacija poduzeća i banaka neće prejudicirati restituciona potraživanja koja mogu biti donesena sukladno važećim zakonima o restituciji.

Članak 3. Zakoni o privatizaciji koje donose entiteti

Skupštine entitetā će usvojiti zakonodavstvo koje nije diskriminatornog karaktera, osigurava maksimalnu transparentnost i javnu odgovornost u procesu privatizacije i sukladno je GFAP.

Zakonima koje donose entiteti koji provode privatizaciju obuhvatit će se samo ona imovina i potraživanja u vezi te imovine koja se nalazi na teritoriju tog entiteta.

(…)


Članak 4. 1. Sredstvima ostvarenim privatizacijom poduzeća i banaka

koji se nalaze na teritoriju jednog entiteta raspolagat će taj entitet ili pravne osobe ovlaštene da ih prikupe sukladno zakonima tog entiteta.

25. Zakon o početnoj bilanci stanja poduzeća i banaka ("Službene novine FBiH" broj 12/98) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 2. Početna bilanca stanja predstavlja pregled stvari, prava,

obveza i kapitala poduzeća i banaka (u daljnjem tekstu: subjekti) s kojima ulaze u proces privatizacije. Početna se bilanca stanja sastoji od:

1) Pasivnog podbilanca koji sadrži vrijednost stvari i prava s pripadajućim kapitalom i obvezama koje nisu u posjedu, odnosno pod kontrolom subjekta, kao i vrijednost prava i obveze za koje se ovim zakonom utvrdi obveza odgovarajućeg tretmana u pripremi početne bilance iz stavka 1. ovoga članka.

(…)

Članak 19. Poduzeće može u procesu privatizacije prodavati stvari i

prava sadržana u pasivnoj podbilanci.

Članak 20. Preostale stvari i prava u pasivnoj podbilanci, po

izvršavanju odobrenog programa privatizacije, prenose se na ovlaštene agencije za privatizaciju.

26. Zakon o početnoj bilanci stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u poduzećima ("Službeni glasnik RS" broj 24/98) u relevantnom dijelu glasi:

Član 15. Imovina preduzeća koja se nalazi na teritoriji drugih

republika bivše SFRJ i Federacije BiH, i kojom zbog toga preduzeće ne može upravljati i raspolagati, prenosi se na Republiku Srpsku na osnovu akta Vlade.

Član 18. U pasivnom podbilansu, preduzeće iskazuje vrednost

imovine, prava obaveza i kapitala, iz članova 9. do 15. ovog zakona.

Stvari i prava iz pasivnog podbilansa mogu se prodavati u skladu sa propisima Vlade.

27. Zakon o osnovnim vlasničkopravnim odnosima ("Službeni list SFRJ" broj 6/80, koji se primjenjuje na temelju člana 12. Ustavnog zakona za provođenje Ustava Republike Srpske) u relevantnom dijelu glasi:

Član 20. Pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu

pravnog posla i naslijeđivanjem.

Član 33. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nekretninu stiče

se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

28. Zakon o obligacijskim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85 i 57/89, te "Službeni glasnik RS" br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 103. Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom

poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

VI. Dopustivost

29. Sukladno članku VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja

su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je koristio.

31. Ispitujući dopustivost apelacije u smislu članka 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud zapaža da je osporenim Rješenjem Vrhovnog suda broj 62 0 Ps 000741 11 Rev od 13. rujna 2012. godine revizija oba apelanta odbačena kao nedopuštena zbog formalnih razloga, te da konačnu odluku u ovom predmetu predstavlja Presuda Višeg privrednog suda broj 62 0 Ps 000741 09 Pž od 31. svibnja 2011. godine. Stoga Ustavni sud, sukladno svojoj praksi (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 2884/06 od 10. siječnja 2008. godine, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba), kao relevantan datum podnošenja apelacije uzima u obzir datum kada su podnesene apelacije u predmetima br. AP 3518/11 i AP 3229/11, koje su odbačene kao preuranjene. S obzirom na to da je osporena presuda apelantu Vujoviću uručena 4. srpnja 2011. godine, a apelacija u tom predmetu (AP 3518/11) podnesena 31. kolovoza 2011. godine, odnosno da je apelantu KTK "Visoko" osporena presuda uručena 4. srpnja 2011. godine, a apelacija u tom predmetu (AP 3229/11) podnesena 13. kolovoza 2011. godine, proizlazi da su apelacije podnesene u roku od 60 dana kako je propisano člankom 18. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, čime je ispunjen ovaj uvjet dopustivosti apelacije.

32. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelanti tvrde da su im osporenom presudom Višeg privrednog suda povrijeđena prava iz članka II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, te iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na imovinu

34. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: (…) k) Pravo na imovinu. 35. Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju

glasi: Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

36. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju predmet spora bilo utvrđivanje ništavosti ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora koja se nalazi u Trebinju, a koji su zaključili apelant KTK "Visoko" u svojstvu prodavača i apelant Vujović u svojstvu kupca. Dalje, Ustavni sud primjećuje da iz presude Osnovnog suda proizlazi da je na temelju provedenih dokaza utvrđeno da su apelanti zaključili ugovor o kupoprodaji 10. lipnja 2004. godine, da je ovjeren u Općinskom sudu u Visokom, da je na temelju rješenja ZK ureda Osnovnog suda od 9. kolovoza 2004. godine izvršen otpis predmetnih nekretnina, upisanih u


označenom z. k. ulošku, vlasništvo apelanta KTK "Visoko" sa 1/1 dijela, te prijepis istih u označeni z. k. uložak i uknjižba prava vlasništva u korist apelanta Vujovića u dijelu 1/1.

37. Ustavni sud podsjeća da je u svojoj praksi već rješavao slično činjenično i pravno pitanje u više odluka. Tako je, npr. u Odluci broj AP 2157/08 (vidi Odluku Ustavnog suda broj AP 2157/08 od 30. svibnja 2009. godine, objavljenu u "Službenom glasniku BiH" broj 82/09 i na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) rješavajući apelaciju podnesenu protiv presude Vrhovnog suda kojom su preinačene nižestupanjske presude i proglašen ništavim kupoprodajni ugovor čiji je predmet bio poslovni prostor na teritoriju Republike Srpske, Ustavni sud utvrdio kršenje prava na imovinu jer je zaključio da je: "Vrhovni sud arbitrarno protumačio relevantne zakonske odredbe i da je propustio da uzme u obzir relevantne odredbe Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima. Članom 20. ovog zakona reguliran je pravni osnov stjecanja prava vlasništva, a kada je u pitanju stjecanje prava vlasništva na osnovu pravnog posla, kao što je to slučaj sa apelantima, onda je vlasništvo stečeno upisom u zemljišne knjige, kako je to i propisano članom 33. navedenog zakona."

38. U citiranoj odluci Ustavni sud je naveo i da je "Drugoapelant prije zaključenja kupoprodajnog ugovora sa apelantima bio upisan u zemljišne knjige kao vlasnik spornog poslovnog prostora, što znači da je u tom njegovom pravu bila koncentrirana sva pravna vlast koja može postojati na jednoj stvari i koja mu je dala ovlaštenja da raspolaže tom stvari. To je i učinjeno zaključenjem kupoprodajnog ugovora sa apelantima 20. januara 2001. godine. Na osnovu navedenog kupoprodajnog ugovora, koji je ovjeren u Osnovnom sudu pod brojem Ov-111/2001 od 22. februara 2002. godine, u zemljišnim knjigama je upisano pravo vlasništva na poslovnom prostoru u korist apelanata. Upis u zemljišne knjige, kojim se stječu stvarna prava na nekretninama i koji stvara fikciju apsolutne tačnosti, znači dokaz o vlasništvu i pravni značaj gruntovnog upisa nije ograničen ni eliminiran ni Okvirnim zakonom o privatizaciji, kao ni entitetskim zakonima (Zakonom o početnom bilansu stanja preduzeća i banaka i Zakonom o početnom bilansu stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u preduzećima)." U navedenoj odluci Ustavni sud je ukazao i na to da uknjižba prava vlasništva u korist apelanata, koja ima konstitutivni karakter, znači da uknjižena prava dobivaju značaj apsolutnog djelovanja (erga omnes), a ne relativnog (inter partes) koji bi postojao samo između ugovornih strana, a što je Vrhovni sud u osporenoj odluci u tom predmetu zanemario isto kao i druga djelovanja zemljišnoknjižnog upisa, kao što su fikcija apsolutne točnosti i pouzdanja, te druga načela zemljišnog prava. U odluci broj AP 2157/08 Ustavni sud je zaključio da su postupanjem Vrhovnog suda, odnosno "zanemarivanjem jasnih i izričitih odredaba Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima i Zakona o zemljišnim knjigama apelanti, koji su upisom u zemljišne knjige postali vlasnici sporne nekretnine i titulari jednog apsolutnog prava u kojem je koncentrirana najviša pravna vlast, podvrgnuti arbitrarnom tretmanu. Zbog toga, miješanje u njihovo pravo na imovinu nije bilo u skladu sa zakonom kako to zahtijeva član 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju." Gotovo istovjetno stajalište Ustavni sud je zauzeo i u Odluci broj AP 351/10 od 28. svibnja 2010. godine (objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 103/10 i na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

39. Ustavni sud smatra da se navedeno stajalište izraženo u odluci broj AP 2157/08 može primijeniti i na konkretan slučaj, pa se Ustavni sud u potpunosti poziva na obrazloženje iz citirane odluke. Naime, i u konkretnom slučaju predmet kupoprodajnog ugovora koji je zaključen između prvoapelanta i drugoapelanta bile su sporne nekretnine koje se nalaze u Bileći, dakle na

teritoriju Republike Srpske. Sporne nekretnine su u vrijeme zaključenja kupoprodajnog ugovora bile upisane u zemljišne knjige kao vlasništvo prvoapelanta, koji status u sebi, u smislu relevantnih odredaba Zakona i stajališta izraženog u odluci broj AP 2157/08 (točka 50.), znači da je u tom njegovom pravu bila koncentrirana sva pravna vlast koja može postojati na jednoj stvari i koja mu je dala ovlaštenja da raspolaže tom stvari. Dalje, drugoapelant je zaključenjem ugovora, a nakon upisa u zemljišnu knjigu stekao pravo vlasništva na spornim nekretninama.

40. U svezi s tim, Ustavni sud smatra da je i u konkretnom slučaju, kao i u slučaju iz predmeta broj AP 2157/08, Viši privredni sud zanemario relevantne odredbe zakona budući da je nesporno da je apelant Vujović, sukladno odredbama čl. 20. i 33. Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, postao vlasnik spornih nekretnina. Zbog navedenog, Ustavni sud smatra da se Viši privredni sud osporenom presudom na arbitraran i nezakonit način, dakle, suprotno standardima članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, umiješao u imovinu apelanata.

41. Ustavni sud zaključuje da je u konkretnom slučaju došlo do kršenja prava apelanata na imovinu iz članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Ostali navodi

42. S obzirom na zaključak u svezi s kršenjem prava iz članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud smatra da nije neophodno ispitati navode apelacijā u svezi s kršenjem prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

43. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na imovinu iz članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju u slučaju kada miješanje u pravo apelanata na imovinu nije bilo sukladno zakonu, odnosno kada je sud arbitrarno primijenio materijalno pravo i zanemario činjenicu da je apelant, kao prodavač, bio upisan u zemljišnim knjigama kao vlasnik spornih nekretnina, te da je apelant, u svojstvu kupca, u smislu čl. 20. i 33. Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, stekao pravo vlasništva upisom u zemljišne knjige na temelju pravnog posla, odnosno zaključenjem kupoprodajnog ugovora sa apelantom prodavačem.

44. Na temelju članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

45. Aneks ove odluke, u smislu članka 43. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, čini izdvojeno mišljenje suca Miodraga Simovića suprotno odluci.

46. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Mirsad Ćeman, v. r.

IZDVOJENO MIŠLJENJE O NESLAGANJU SUCA MIODRAGA SIMOVIĆA

Ne mogu se složiti s obrazloženjem ili sa zaključcima većine sudaca u Ustavnom sudu BiH u pogledu navodne povrede prava na imovinu iz članka II/3.k Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u predmetu broj AP 4053/12/12. Moji razlozi za neslaganje izloženi su u Izdvojenom mišljenju o neslaganju u predmetu broj AP 1392/12.


Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 4053/12, рјешавајући апелацију Витомира Вујовића и КТК "Високо" Високо, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћен текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 14. октобра 2015. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усвајају се апелације Витомира Вујовића и КТК

"Високо" Високо. Утврђује се повреда права на имовину из члана II/3к)

Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Вишег привредног суда у Бањалуци број 62 0 Пс 000741 09 Пж од 31. маја 2011. године.

Предмет се враћа Вишем привредном суду у Бањалуци који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу с чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Вишем привредном суду у Бањалуци да, у складу с чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Витомир Вујовић из Требиња (у даљњем тексту: апелант), којег заступа Захид Хаџић, адвокат из Високог, поднио је, 22. новембра 2012. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Вишег привредног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Виши привредни суд) број 62 0 Пс 000741 09 Пж од 31. маја 2011. године. Апелација је регистрована под бројем АП 4053/12.

2. КТК "Високо" д.д. (у даљњем тексту: апелант), којег заступа Захид Хаџић, адвокат из Високог, поднио је 8. децембра 2012. године апелацију против Пресуде Вишег привредног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Виши привредни суд) број 62 0 Пс 000741 09 Пж од 31. маја 2011. године. Апелација је регистрована под бројем АП 4335/12.

3. Апеланти су допунили апелације 24. марта и 7. јула 2014. године, те 24. марта 2015. године.

II. Поступак пред Уставним судом

4. С обзиром на то се апелације регистроване под бр. АП 4053/12 и АП 4335/12 тичу истог чињеничног и правног основа, Уставни суд је у складу с чланом 31 став 1 Правила Уставног суда одлучио да споји побројане предмете у којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку под бројем АП 4053/12.

5. На основу члана 23 Правила Уставног суда од Вишег привредног суда, Основног суда у Требињу (у даљњем тексту: Основни суд), КТК "Алхос" а.д. Соколац (у даљњем тексту: тужилац) и "МАНцо" д.о.о. Бијељина (у даљњем тексту: тужилац) затражено је 11. марта 2015. године да доставе одговор на апелације.

6. Виши привредни суд је одговор доставио 19. марта 2015. године, тужилац КТК "Алхос" 26. марта 2015. године. Основни суд, коме је апелација достављена на одговор 16. марта 2015. године, до тренутка доношења ове одлуке није доставио одговор на апелацију.

7. С обзиром на то да се писмено којим је затражен одговор на апелацију од тужиоца "МАНцо" д.о.о. Бијељина вратило са назнаком да је "непознат", достава тог писмена именованом је, у складу с чланом 75 Правила Уставног суда, извршена 8. јула 2015. године по протеку рока од осам од дана стављања предметног писмена на огласну плочу Уставног суда.

III. Чињенично стање

8. Чињенице предмета које произлазе из навода апеланата и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

9. Основни суд је Пресудом број 95 0 ПС 000741 07 ПС од 9. фебруара 2008. године одбио као неоснован тужбени захтјев тужилаца којим су тражили да се огласи ништавим ближе означени уговор о купопродаји пословног простора закључен између апеланата и овјерен код Општинског суда у Високом, па да се Земљишно-књижном уреду наложи да у означеном з.к. улошку изврши брисање уписа права својине у корист апеланта Вујовића.

10. Из образложења пресуде, поред осталог, произлази да је на основу проведених доказа утврђено да су апеланти 10. јуна 2004. године закључили уговор о купопродаји, који је овјерен у Општинском суду у Високом, да је на основу рјешења ЗК уреда од 9. августа 2004. године извршен отпис предметних непокретности уписаних у означеном з.к. улошку, својина апеланта КТК "Високо" са 1/1 дијела, те препис истих у означени з.к. уложак и укњижба права својине у корист апеланта Вујовића.

11. Виши привредни суд је Пресудом број 62 0 Пс 000741 09 Пж од 31. маја 2011. године жалбу тужилаца дјелимично уважио и првостепену пресуду преиначио. Виши привредни суд је утврдио да је купопродајни уговор закључен између апеланата и овјерен код Општинског суда у Високом ништав, те наложио ЗК уреду Основног суда да изврши брисање уписа права својине у корист апеланта Вујовића. Такође, апелант Вујовић је обавезан тужиоцу КТК "Алхос" предати у посјед пословни простор слободан од лица и ствари.

12. Виши привредни суд је, указујући на члан 3 Закона о приватизацији државног капитала у предузећима, чл. 3. и 18. став 1. Закона о преносу средстава из друштвене у државну својину (у даљњем тексту: Закон о преносу средстава), чл. 2, 3, 4, 11, 31 и 32 Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у БиХ (у даљњем тексту: Оквирни закон), закључио да је предметни пословни простор приватизовао тужилац КТК "Алхос" јер се налазио на територији РС, па да апеланти у погледу дијела државног капитала у предметном пословном простору не могу да полажу било које право јер је једини овлашћени продавац државног капитала Дирекција за приватизацију РС, а не апелант КТК "Високо". Слиједом наведеног, закључено је да је уговор о купопродаји закључен између апеланата у супротности с чланом 103 Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО) јер је тим уговором апелант КТК


"Високо" пренио право располагања, односно коришћења на спорном пословном простору на апеланта Вујовића супротно Закону о приватизацији и Оквирном закону.

13. По оцјени Вишег привредног суда уговор о купопродаји између апеланата противан је и члану 16а став 1 Закона о промету непокретности којим је, поред осталог, прописано да се пословне просторије као посебни дијелови зграде у друштвеној својини не могу преносити, отуђивати, замјењивати и с њима се, на други начин, не може располагати.

14. С обзиром да је уговор о купопродаји између апеланата ништав, Виши привредни суд је сходно члану 104 ЗОО обавезао апеланте да пословни простор предају тужиоцу КТК "Алхос".

15. Најзад, позивајући се на члан 41 Закона о основним својинско-правним односима (у даљњем тексту: ЗСПО), Виши привредни суд је закључио да је јаче право на посјед пословног простора на страни тужиоца КТК "Алхос". У прилог наведеног, указано је да тужилац КТК "Алхос" основан на имовини која се налази на територији РС у коју улази предметни пословни простор, да је као такав уписан у регистар надлежног суда, те да је правоснажним рјешењем Дирекције за приватизацију одобрен програм приватизације којим је обухваћен и овај пословни простор.

16. Уставни суд је Одлуком о допустивости број АП 3518/11 од 12. октобра 2011. године одбацио апелацију апеланта Вујовића као недопуштену, а Одлуком о допустивости број АП 3229/11 од 15. септембра 2011. године апелацију апеланта КТК "Високо". У оба случаја апелације су одбачене јер су апеланти против пресуде Вишег привредног суда изјавили ревизију Врховном суду Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) о којој још није било одлучено.

17. Врховни суд је Рјешењем број 62 0 Пс 000741 11 Рев од 13. септембра 2012. године одбацио ревизије оба апеланта. Из образложења рјешења произлази да су ревизије одбачене из разлога утврђених чланом 237 став 2 ЗПП, као и да је ревизија апеланта КТК "Високо" неблаговремена јер је поднијета након протека рока од 15 дана.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

18. Апеланти тврде да су им оспореном пресудом Вишег привредног суда, те рјешењем Врховног суда, повријеђена права из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, те члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Суштински, наводи апеланата своде се на тврдњу да је Виши привредни суд произвољно тумачио и примијенио материјално право, конкретно члан 2 Оквирног закона, да се ова одредба не може да примјењује као lex specialis у односу на ЗСПО, односно да је произвољно тумачио и примијенио члан 3 Закона о преносу средстава који се, по њиховом мишљењу, није могао примијенити у конкретном случају, те да су занемарене релевантне одредбе ЗСПО, конкретно члан 20 и с тим у вези одредбе Закона о земљишним књигама. Апеланти су, у прилог својих тврдњи, указали на одлуке Уставног суда бр. АП 2157/08, АП 1274/08 и АП 1772/08. Апелант КТК "Високо" истиче да је у тренутку закључења уговора био укњижен као власник пословног простора, те да овај упис, иако је извршен након приватизације тужиоца КТК "Алхос" никад није оспорен, као и да је, сходно члану 19 Закона о почетном билансу стања ФБиХ овај пословни простор био уписан у његов пасивни подбиланс. Апелант Вујовић је истакао да се на

основу уговора о купопродаји, који је у цјелини испунио, укњижио као власник пословног простора.

19. У допунама апелација од 24. марта 2014. године оба апеланта су се у прилог својих тврдњи позвала на Одлуку Уставног суда број АП 1781/12 од 23. јануара 2014. године, те Одлуку Уставног суда број АП 1308/12 од 27. јануара 2014. године, у којим је, по њиховом мишљењу, одлучено о истом чињеничном и правном питању.

20. У допунама апелација од 7. јула 2014. године апеланти су доставили пресуде Врховног суда од 14. маја 2014. године и 5. јуна 2014. године, указујући да је, поводом, како су навели, истог чињеничног и правног питања као и у њиховом случају, Врховни суд донио друкчију одлуку. Апеланти су се позвали и на Одлуку Уставног суда број АП 1056/10 од 12. марта 2014. године, којом је, како тврде, потврђена основаност њихових навода.

21. У допунама апелација од 24. марта 2015. године апеланти су доставили пресуду Врховног суда од 27. марта 2014. године као доказ да је у истој чињеничној и правној ситуацији овај суд донио друкчију одлуку, а што, како сматрају, указује на незаконито поступање овог суда.

б) Одговор на апелацију

22. Виши привредни суд је у одговору на наводе из апелације, указао на релевантне законске одредбе на којима је засновао своју одлуку, да је поступао у складу са законом, па да су неосноване тврдње о повреди права на које се у апелацијама указује.

23. Тужилац КТК "Алхос" је у одговору на наводе из апелација истакао да пословни простор, у вријеме ступања на снагу Оквирног закона и Закона о приватизацији, није био својина апеланта КТК "Високо", већ је био у статусу државне имовине. У прилог ове тврдње указано је на члан 3 Закона о преносу средстава, те на члан 9 истог закона. Даље, указано је да чланом 9 Одлуке о организовању предузећа, установа и других правних лица, те Одлуке Владе РС од 28. јуна 1994. године о увођењу мјера за отклањање ванредних околности у КТК Високо, према којој КТК "Високо" са сједиштем у Сокоцу, обухвата све дијелове предузећа КТК "Високо" из Високог који се налазе на територији РС, те да је оно правни сљедник КТК "Високо" из Високог. Тужилац је указао да се ради о актима легитимних органа који никад нису поништени или стављени ван снаге. Даље је указано да уписом у судски регистар није вршен пренос права својине већ је извршен упис новог правног субјекта у државној својини, а након својинске трансформације извршен је пренос својине у корист КТК "Алхос". По његовом мишљењу, а на основу наведеног, у моменту продаје пословни простор је био државна својина, а не својина апеланта КТК "Високо". Такође, указано је да од 1992. године овај простор није био у посједу КТК "Високо", да је у складу са Законом о преносу средстава, те Оквирним законом и Законом о приватизацији постао државна својина у РС и као такав приватизован 2001. године, о чему је одлуку донијела Дирекција за приватизацију. Даље, уз позивање на чл. 1, 2 и 3 Оквирног закона указано је да је јасно да је имовина која је била на територији РС могла да буде приватизована само по законима овог ентитета. У прилог ових тврдњи указано је и да је сходно члану 2 став 1 и члану 8 Закона о почетном билансу стања у Федерацији БиХ прописано да пасивни подбиланс садржи вриједност ствари и права са припадајућим капиталом и обавезама које нису у посједу, односно под контролом субјекта, да је пословни простор био уписан у пасивни подбиланс апеланта КТК "Високо", а због чега је било онемогућено било какво законито располагање овим пословним простором од КТК


"Високо". При томе, пословни простор је био исказан у његовом билансу и као такав и приватизован. Даље, с обзиром на то да је право својине стечено сходно члану 20 ЗСПО, тј. на основу закона, то није постојала потреба и да се изврши упис у складу с чланом 33 истог закона. Најзад, указано је да право располагања не може да буде изједначено с правом својине, односно да би прихватање овог става процес приватизације учинило бесмисленим и беспотребним.

V. Релевантни прописи

24. Оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ" број 14/98) у релевантном дијелу гласи:

Члан 2. Област дјеловања закона

1. У складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини (у даљњем тексту: ГФАП) овај закон изричито признаје право ентитетā да приватизују предузећа и банке смештене на њиховој територији који нису у приватном власништву.

Одлука да ли је предузеће или банка у приватном власништву бит ће донесена према прописима ентитетā. Ти прописи ће осигурати транспарентан преглед било каквих промена у структури капитала или власничкој трансформацији имовине која није у приватном власништву уколико су те промене спорне и десиле се након 31. децембра 1991. године.

2. Остваривање права ентитетā да приватизирају оне јавне установе које потпадају под Анекс 9 ГФАП биће конзистентно ма којој неопходној реорганизацији у циљу усклађивања с новом унутрашњом структуром државе у складу са одредбама ГФАП, конкретно Анексом 9.

3. У ма којем процесу реституције приватизација предузећа и банака неће прејудицирати реституциона потраживања која могу бити донесена у складу са важећим законима о реституцији.

Члан 3. Закони о приватизацији које доносе ентитети

Скупштине ентитетā ће усвојити законодавство које није дискриминаторног карактера, осигурава максималну транспарентност и јавну одговорност у процесу приватизације и у складу је са ГФАП.

Законима које доносе ентитети који проводе приватизацију обухватиће се само она имовина и потраживања у вези те имовине која се налази на територији тог ентитета.

(…)

Члан 4. 1. Средствима оствареним приватизацијом предузећа

и банака који се налазе на територији једног ентитета располагат ће тај ентитет или правне особе овлаштене да их прикупе у складу са законима тог ентитета.

25. Закон о почетном билансу стања предузећа и банака ("Службене новине ФБиХ" број 12/98) у релевантном дијелу гласи:

Члан 2. Почетни биланс стања представља преглед ствари,

права, обавеза и капитала предузећа и банака (у даљњем тексту: субјекти) са којим улазе у процес приватизације. Почетни биланс стања се састоји од:

1) Пасивног подбиланса који садржи вриједност ствари и права са припадајућим капиталом и обавезама које нису у посједу, односно под контролом субјекта, као и вриједност права и обавезе за које се овим законом утврди

обавеза одговарајућег третмана у припреми почетног биланса из става 1. овог члана.

(…)

Члан 19. Предузеће може у процесу приватизације продавати

ствари и права садржана у Пасивном подбилансу.

Члан 20. Преостале ствари и права у Пасивном подбилансу, по

извршавању одобреног програма приватизације, преносе се на надлежне агенције за приватизацију.

26. Закон о почетном билансу стања у поступку приватизације државног капитала у предузећима ("Службени гласник РС" број 24/98) у релевантном дијелу гласи:

Члан 15. Имовина предузећа која се налази на територији

других република бивше СФРЈ и Федерације БиХ, и којом због тога предузеће не може управљати и располагати, преноси се на Републику Српску на основу акта Владе.

Члан 18. У пасивном подбилансу, предузеће исказује вредност

имовине, права обавеза и капитала, из чланова 9. до 15. овог закона.

Ствари и права из пасивног подбиланса могу се продавати у складу са прописима Владе.

27. Закон о основним својинскоправним односима ("Службени лист СФРЈ" број 6/80, који се примјењује на основу члана 12. Уставног закона за провођење Устава Републике Српске) у релевантном дијелу гласи:

Члан 20. Право својине стиче се по самом закону, на основу

правног посла и наслијеђивањем.

Члан 33. На основу правног посла право својине на некретнину

стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.

28. Закон о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85 и 57/89, те "Службени гласник РС" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) у релевантном дијелу гласи:

Члан 103. Уговор који је противан принудним прописима, јавном

поретку или добрим обичајима ништав је ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује шта друго.

VI. Допустивост

29. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

30. У складу с чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

31. Испитујући допустивост апелације у смислу члана 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд запажа да је оспореним Рјешењем Врховног суда број 62 0 Пс 000741 11 Рев од 13. септембра 2012. године ревизија оба апеланта одбачена као недопуштена због формалних разлога, те да коначну одлуку у овом предмету представља Пресуда Вишег


привредног суда број 62 0 Пс 000741 09 Пж од 31. маја 2011. године. Стога Уставни суд, у складу са својом праксом (види Уставни суд, Одлука број АП 2884/06 од 10. јануара 2008. године, доступна на интернет-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba), као релевантан датум подношења апелације узима у обзир датум када су поднесене апелације у предметима бр. АП 3518/11 и АП 3229/11, које су одбачене као преурањене. С обзиром на то да је оспорена пресуда апеланту Вујовићу уручена 4. јула 2011. године, а апелација у том предмету (АП 3518/11) поднесена 31. августа 2011. године, односно да је апеланту КТК "Високо" оспорена пресуда уручена 4. јула 2011. године, а апелација у том предмету (АП 3229/11) поднесена 13. августа 2011. године, произлази да су апелације поднесене у року од 60 дана како је прописано чланом 18 став 1 Правила Уставног суда, чиме је испуњен овај услов допустивости апелације.

32. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

33. Апеланти тврде да су им оспореном пресудом Вишег привредног суда повријеђена права из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, те из члана 6 став 1 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на имовину

34. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

(…) к) Право на имовину. 35. Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију

гласи: Свако физичко или правно лице има право на

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.

36. Уставни суд примјећује да је у конкретном случају предмет спора било утврђивање ништавости уговора о купопродаји пословног простора која се налази у Требињу, а који су закључили апелант КТК "Високо" у својству продавца и апелант Вујовић у својству купца. Даље, Уставни суд примјећује да из пресуде Основног суда произлази да је на основу проведених доказа утврђено да су апеланти закључили уговор о купопродаји 10. јуна 2004. године, да је овјерен у Општинском суду у Високом, да је на основу рјешења ЗК уреда Основног суда од 9. августа 2004. године извршен отпис предметних непокретности, уписаних у означеном з.к. улошку, својина апеланта КТК "Високо" са 1/1 дијела, те препис истих у означени з.к. уложак и укњижба права својине у корист апеланта Вујовића у дијелу 1/1.

37. Уставни суд подсјећа да је у својој пракси већ рјешавао слично чињенично и правно питање у више одлука. Тако је, нпр. у Одлуци број АП 2157/08 (види Одлуку Уставног суда број АП 2157/08 од 30. маја 2009. године, објављену у "Службеном гласнику БиХ" број 82/09 и на

интернет-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) рјешавајући апелацију поднесену против пресуде Врховног суда којом су преиначене нижестепене пресуде и проглашен ништавим купопродајни уговор чији је предмет био пословни простор на територији Републике Српске, Уставни суд утврдио кршење права на имовину јер је закључио да је: "Врховни суд арбитрарно протумачио релевантне законске одредбе и да је пропустио да узме у обзир релевантне одредбе Закона о основним својинскоправним односима. Чланом 20 овог закона регулисан је правни основ стицања права својине, а када је у питању стицање права својине на основу правног посла, као што је то случај са апелантима, онда је својина стечена уписом у земљишне књиге, како је то и прописано чланом 33 наведеног закона."

38. У цитираној одлуци Уставни суд је навео и да је: "Другоапелант прије закључења купопродајног уговора са апелантима био уписан у земљишне књиге као власник спорног пословног простора, што значи да је у том његовом праву била концентрирана сва правна власт која може постојати на једној ствари и која му је дала овлаштења да располаже том ствари. То је и учињено закључењем купопродајног уговора са апелантима 20. јануара 2001. године. На основу наведеног купопродајног уговора, који је овјерен у Основном суду под бројем Ов-111/2001 од 22. фебруара 2002. године, у земљишним књигама је уписано право власништва на пословном простору у корист апеланата. Упис у земљишне књиге, којим се стјечу стварна права на некретнинама и који ствара фикцију апсолутне тачности, значи доказ о власништву и правни значај грунтовног уписа није ограничен ни елиминиран ни Оквирним законом о приватизацији, као ни ентитетским законима (Законом о почетном билансу стања предузећа и банака и Законом о почетном билансу стања у поступку приватизације државног капитала у предузећима)." У наведеној одлуци Уставни суд је указао и на то да укњижба права својине у корист апеланата, која има конститутивни карактер, значи да укњижена права добијају значај апсолутног дјеловања (erga omnes), а не релативног (inter partes) који би постојао само између уговорних страна, а што је Врховни суд у оспореној одлуци у том предмету занемарио исто као и друга дјеловања земљишнокњижног уписа, као што су фикција апсолутне тачности и поуздања, те други принципи земљишног права. У одлуци број АП 2157/08 Уставни суд је закључио да су поступањем Врховног суда, односно "занемаривањем јасних и изричитих одредаба Закона о основним власничкоправним односима и Закона о земљишним књигама апеланти, који су уписом у земљишне књиге постали власници спорне некретнине и титулари једног апсолутног права у којем је концентрирана највиша правна власт, подвргнути арбитрарном третману. Због тога, мијешање у њихово право на имовину није било у складу са законом како то захтијева члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију." Готово идентично становиште Уставни суд је заузео и у Одлуци број АП 351/10 од 28. маја 2010. године (објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 103/10 и на интернет-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).

39. Уставни суд сматра да се наведено становиште изражено у одлуци број АП 2157/08 може примијенити и на конкретан случај, па се Уставни суд у потпуности позива на образложење из цитиране одлуке. Наиме, и у конкретном случају предмет купопродајног уговора који је закључен између првоапеланта и другоапеланта биле су спорне непокретности које се налазе у Билећи, дакле на територији Републике Српске. Спорне непокретности су у вријеме закључења купопродајног уговора биле уписане у земљишне


књиге као својина првоапеланта, који статус у себи, у смислу релевантних одредаба Закона и становишта израженог у одлуци број АП 2157/08 (тачка 50), значи да је у том његовом праву била концентрисана сва правна власт која може постојати на једној ствари и која му је дала овлашћења да располаже том ствари. Даље, другоапелант је закључењем уговора, а након уписа у земљишну књигу стекао право својине на спорним непокретностима.

40. С тим у вези, Уставни суд сматра да је и у конкретном случају, као и у случају из предмета број АП 2157/08, Виши привредни суд занемарио релевантне одредбе закона будући да је неспорно да је апелант Вујовић, сходно одредбама чл. 20 и 33 Закона о основним својинскоправним односима, постао власник спорних непокретности. Због наведеног, Уставни суд сматра да се Виши привредни суд оспореном пресудом на арбитраран и незаконит начин, дакле, супротно стандардима члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, умијешао у имовину апеланата.

41. Уставни суд закључује да је у конкретном случају дошло до кршења права апеланата на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Остали наводи

42. С обзиром на закључак у вези с кршењем права из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, Уставни суд сматра да није неопходно испитати наводе апелацијā у вези с кршењем права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

VIII. Закључак

43. Уставни суд закључује да постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана

1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у случају када мијешање у право апеланата на имовину није било у складу са законом, односно када је суд арбитрарно примијенио материјално право и занемарио чињеницу да је апелант, као продавац, био уписан у земљишним књигама као власник спорних непокретности, те да је апелант, у својству купца, у смислу чл. 20 и 33 Закона о основним својинскоправним односима, стекао право својине уписом у земљишне књиге на основу правног посла, односно закључењем купопродајног уговора са апелантом продавцем.

44. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

45. Анекс ове одлуке, у смислу члана 43 став 1 Правила Уставног суда, чини издвојено мишљење судије Миодрага Симовића супротно одлуци.

46. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Мирсад Ћеман, с. р.

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ О НЕСЛАГАЊУ СУДИЈЕ МИОДРАГА СИМОВИЋА

Не могу се сложити с образложењем или са закључцима већине судија у Уставном суду БиХ у погледу наводне повреде права на имовину из члана II/3к Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода у предмету број АП 4053/12/12. Моји разлози за неслагање изложени су у Издвојеном мишљењу о неслагању у предмету број АП 1392/12.


S A D R Ž A J

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1043 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće rezerve (bosanski jezik) 1

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće pričuve (hrvatski jezik) 1

Одлукa о интервентном кориштењу средстава текуће резерве (српски језик) 2

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1044 Odluka o visini novčane naknade za rad članova Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 2

Odluka o visini novčane naknade za rad članova Vijeća Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 2

Одлука о висини новчане накнаде за рад чланова Савјета Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине (српски језик) 3

1045 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 3

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 4

Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 4

MINISTARSTVO VANJSKIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

1046 Odluka o pružanju konzularne zaštite državljanima Crne Gore i izdavanju crnogorskih viza stranim državljanima u Ambasadi Bosne i Hercegovine u Amanu (Hašemitska Kraljevina Jordan) (bosanski jezik) 5

Odluka o pružanju konzularne zaštite državljanima Crne Gore i izdavanju crnogorskih viza stranim državljanima u Veleposlanstvu Bosne i Hercegovine u Amanu (Hašemitska Kraljevina Jordan) (hrvatski jezik) 5

Одлука о пружању конзуларне заштите држављанима Црне Горе и издавању црногорских виза страним држављанима у Амбасади Босне и Херцеговине у Аману (Хашемитска Краљевина Јордан) (српски језик) 6

BOSNA I HERCEGOVINA UPRAVA ZA INDIREKTNO OPOREZIVANJE

1047 Odluka o visini stope kompenzatorne kamate za period od 01. januara 2016. godine do 30. juna 2016. godine (bosanski jezik) 6

Odluka o visini stope kompenzatorne kamate za razdoblje od 01. siječnja 2016. godine do 30. lipnja 2016. godine (hrvatski jezik) 6

Одлукa о висини стопе компензаторне камате за перпод од 01. јануара 2016. године до 30. јуна 2016. године (српски језик) 7

1048 Odluka o količinama dizel - goriva na koje se ne plaća putarina za 2016. godinu (bosanski jezik) 7

Odluka o količinama dizel-goriva na koje se ne plaća cestarina za 2016. godinu (hrvatski jezik) 7

Одлука о количинама дизел-горива на које се не плаћа путарина за 2016. годину (српски језик) 8

1049 Odluka o utvrđivanju posebne i minimalne akcize na cigarete i iznos akcize na duhan za pušenje za 2016. godinu (bosanski jezik) 9Odluka o utvrđivanju posebne i minimalne trošarine na cigarete i iznos trošarine na duhan za pušenje za 2016. godinu (hrvatski jezik) 10Одлука о утврђивању специфичне и минималне акцизе на цигарете и износ акцизе на дуван за пушење за 2016. годину (српски језик) 11

CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA BOSNE I HERCEGOVINE

1050 Odluka o zaključivanju i potvrđivanju broja birača upisanih u izvode iz Centralnog biračkog spiska za prijevremene izbore za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine (bosanski jezik) 12Odluka o zaključivanju i potvrđivanju broja birača upisanih u izvatke iz Središnjeg biračkog popisa za prijevremene izbore za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine (hrvatski jezik) 12Одлука о закључивању и потврђивању броја бирача уписаних у изводе из Централног бирачког списка за пријевремене изборе за начелника Општине Милићи који ће се одржати 06.12.2015. године (српски језик) 12

1051 Odluka o zaključivanju i potvrđivanju broja birača upisanih u izvod iz Centralnog biračkog spiska za birače koji glasaju putem mobilnog tima za prijevremene izbore za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine (bosanski jezik) 13Odluka o zaključivanju i potvrđivanju broja birača upisanih u izvadak iz Središnjeg biračkog popisa za birače koji glasuju putem mobilnog tima za prijevremene izbore za načelnika Općine Milići koji će se održati 06.12.2015. godine (hrvatski jezik) 13Одлука о закључивању и потврђивању броја бирача уписаних у изводе из Централног бирачког списка за бираче кojи глaсajу путeм мoбилнoг тимa за пријевремене изборе за начелника Општине Милићи који ће се одржати 06.12.2015. године (српски језик) 14

AGENCIJA ZA OSIGURANJE U BOSNI I HERCEGOVINI

1052 Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini za 2014. godinu (bosanski jezik) 14Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini za 2014. godinu (hrvatski jezik) 16Статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини за 2014. годину (српски језик) 19

AGENCIJA ZA SIGURNOST HRANE BOSNE I HERCEGOVINE

1053 Rješenje broj UP-1-50-4-21-7/15 (bosanski jezik) 22Rješenje broj UP-1-50-4-21-7/15 (hrvatski jezik) 24


Рјешење број УП-1-50-4-21-7/15 (српски језик) 251054 Rješenje broj UP-1-50-4-24-7/15 (bosanski jezik) 27 Rješenje broj UP-1-50-4-24-7/15 (hrvatski jezik) 29 Рјешење број УП-1-50-4-24-7/15 (српски језик) 311055 Rješenje broj UP-1-50-4-28-5/15 (bosanski jezik) 33 Rješenje broj UP-1-50-4-28-5/15 (hrvatski jezik) 34 Рјешење број УП-1-50-4-28-5 /15 (српски језик) 361056 Rješenje broj UP-1-50-4-29-6/15 (bosanski jezik) 38 Rješenje broj UP-1-50-4-29-6/15 (hrvatski jezik) 40 Рјешење број УП-1-50-4-29-6/15 (српски језик) 411057 Rješenje broj UP-1-50-4-31-6/15 (bosanski jezik) 43 Rješenje broj UP-1-50-4-31-6/15 (hrvatski jezik) 45 Рјешење број УП-1-50-4-31-6/15 (српски језик) 47

REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

1058 Odluka o izmjenama Odluke o načinu korištenja Multipleksa A za potrebe zemaljskog digitalnog televizijskog emitovanja u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 49

Odluka o izmjenama Odluke o načinu korištenja Multipleksa A za potrebe zemaljskog digitalnog televizijskog emitiranja u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 49

Одлука о измјенама Одлуке о начину кориш-ћења Мултиплекса А за потребе земаљског дигиталног телевизијског емитовања у Босни и Херцеговини (српски језик) 50

1059 Pravilo o dopuni Pravila 59/2011 Naknade za dozvole u radiokomunikacijama u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 50

Pravilo o dopuni Pravila 59/2011 Naknade za dozvole u radiokomunikacijama u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 51

Правило о допуни Правила 59/2011 Накнаде за дозволе у радиокомуникацијама у Босни и Херцеговини (српски језик) 51

1060 Pravilo o izmjenama i dopuni Pravila 62/2012 o prenosivosti telefonskih brojeva (bosanski jezik) 51Pravilo o izmjenama i dopuni Pravila 62/2012 o prenosivosti telefonskih brojeva (hrvatski jezik) 51Правило о измјенама и допуни Правила 62/2012 о преносивости телефонских бројева (српски језик) 52

DIREKCIJA ZA CIVILNO ZRAKOPLOVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1061 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti zrakoplova i zrako-plovnih proizvoda, dijelova i uređaja i o odobra-vanju organizacija i osoblja koje se bave ovim poslovima (bosanski jezik) 52Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o kontinuiranoj plovidbenosti zrakoplova i zrako-plovnih proizvoda, dijelova i uređaja i o odobra-vanju organizacija i osoblja koje se bave ovim poslovima (hrvatski jezik) 70Правилник о измјенама и допунама Правил-ника о континуираној пловидбености ваздухо-плова и ваздухопловних производа, дијелова и уређаја и о одобравању организација и особља које се баве овим пословима (српски језик) 87

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1062 Odluka broj AP 3113/12 (bosanski jezik) 105Odluka broj AP 3113/12 (hrvatski jezik) 113Одлука број АП 3112/12 (српски језик) 122

1063 Odluka broj AP 4053/12 (bosanski jezik) 132Odluka broj AP 4053/12 (hrvatski jezik) 136Одлука број АП 4053/12 (српски језик) 141


Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Bojan Ninković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2015. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE 1043 ODLUKU