Alan D. Sokal*Univerzitet Njujork,SAD

UDK 140.8:165Prevod

PREKORACNNTN, GRANICA: POGOVOR* *

Ovaj rad nisam napisao samo sa ciljem popravljanja stanjaagzegeze. Moja Sira meta su oni savremenici koji su - prilikomstalnih dinova ispunjavanja lelja - prilagodili zakljuike filozofijenauke i stavili ih u sluZbu razliditih socijalnih i politidkih ciljevaradi kojih su ti zakljudci naopako adaptirani. Feministkinje, religiozniapologeti (ukljudujuii i,,naudne kreacioniste"), kontrakulturalisti,neokonzervativci i mno5tvo drugih dudnovatih saputnika tvrdilo jeda je prona5lo pravo iito za svoje mlinove u, na primer, Sirokoprihvadenoj tezi o nesamerljivosti ili poddeterminisanosti naudnihteorija. Zanena ideje da su dinjenice i svedodanstvo ono Sto jebitno idejom da se sve svodi na subjektivne interese i perspektivuje- odmah posle ameridkih politidkih kampanja - najistaknutija i naj-razomija manifestacija antiintelektualizma na5eg vremena.

Lari Laudan (Larry Laudan), Nauka i relativiTam (Sci-ence and Relativism) (1990., str. x)

Les grandes personnes sont ddciddment bien bizarres, se dit lepetit prince. (BaS su odrasle osobe iudne, pomisli mali princ.)

Antoan de Sent Egziperi (Antoine de Saint Exup6ry)Mali Princ

*Autorje profcsor fizikc na Univerzitetu Njujork. U toku lcta 1986-1988predavao je matcmatiku na Universidad Auton6ma dc Nicaragua. Sa RobcrtomFernandesom (Roberto Ferndndez) i Jirgom Frelihom (Jiirg Frdhlich) koautor jcknjige Nasumiine ietnje, Krititni fenomeni i trivijalnosti u kvantnoj teoriji polja(Random Walks, Critical Phenomena, and Triviality in Quantum Field Theory)(Springer, 1992) i koautor, sa Zanom Brikmonom (Jean Bricmont),Nauinih obma-na filozofo (post-)modernista (Les impostures scientifiques des philosophes(post-)modernes).

** Ovaj dlanak jc predat dasopisu Social Text radi objavljivanja, ali je,na7:.lost, bio odbijcn. Objavljen je t Dissentlu43,str. 93-9. (esen 1996) i, u ncitodru gad i joj lbrmi, u dasopisu Pft l/os o p hy and Lit e rat ur e 20 (2), str. 338 -346. (oktobar1996).

=X

Fa:)tr

;-4

N

J

L

t 1

=X

Faf

e-L

oN

L

)<oa

ozJ

Avaj, urednici Social Text-a su otkrili da je moj dlanak,,Prekoradenje granica: prema transformativnoj hermeneutici kvant-ne gravitacije" (,,Transgressing the Boundaries: Toward a Trans-formative Hermeneutics of Quantum Gravity") koji se pojavio uS o c ial T e xt-:u I 46 I 47, parodij a. S obzirom na znal ajna intelektualnai politidka pitanja kojaje pokrenula ova epizoda, oni su velikoduSnopristali da objave ovaj (ne-parodijski) Pogovor, u kojem obja5nja-vam svoje motive i svoja prava gledi5ta.' Jedan od mojih ciljevaje da dam mali doprinos dijalogu na levici izmedu humanista iprirodnjaka - izmedu,,dve kulture" koje su, nasuprot nekim opti-mistidkim najavama (uglavnom od strane prve grupe), verovatnojo5 udaljenije po mentalitetu nego Sto su to bile u bilo kom trenutkuu proteklih 50 godina.

Kao i Zanr dijoj je satiri bio namenjen - diji se bezbrojniprimeri mogu pronaii u mojoj listi referenci - moj dlanak je me5a-vina istina, poluistina, detvrtistina, laZnosti, non sequitur-a i sin-taktidki ispravnih redenica koje nemaju nikakvo znadenje.(NaZalost, ovih poslednjih je svega Sadica: veoma sam se trudioda ih proizvedem, ali sam otkrio da, osim prilikom retkih izlivainspiracije, prosto nisam imao smisla zato). Primenio sam i nekedruge strategije koje su dvrsto ustanovljene (mada ponekadnon5alantno) u Zanru: pozivi na autoritet umesto logike; spekula-tivne teorije koje se pruZaju kao ustanovljena nauka; nategnute, padak i apsurdne analogije; retorika koja zvudi dobro ali dije jeznadenje nejasno; i konfuzija izmedu tehnidkog i svakodnevnogsmisla engleskih redi.'(N.B. Svi radovi citirani u mom dlanku sustvarni, i svi citati su rigorozno tadni; nijedan nije izmi5ljen.)

Ali zaSto sam to uradio? Priznajem da sam neprikriveniStari Levidar koji nikada nije u potpunosti razumeo na osnovudega se pretpostavlja da 6e dekonstrukcija pomoii radnidkoj klasi.

I ditaoci se pozivaju na oprez da ne izvlade zakljudke o mojim glcdi$timao bilo kom predmetu ukoliko oni nisu izloZeni u ovom Pogovoru. Narodito, dinjenicada sam parodiraojcdnu ekstremnu i vi5csmisleno izraZcnt vcrziju idcjc ne iskljuJujemogudnost da bih se ja sloZio sa iznijansiranijom ili preciznije izraLcnom verzijomiste ideje.

2 Na primer: ,,linearna", ,,nelinearna", ,,lokalna", ,,globalna", ,,multi-dimenzionalna", ,,relativna", ,,referentni okvir", ,,polje", ,,anomalija", ,,haos",,,katastrofa", ,,logika", ,,iracionalno", ,,imaginarno", ,,kompleksno", ,,realno",,jcdnakost",,,izbor".

A predstavljam i u5togljenog starog naudnika koji naivno verujeda postoji spolja5nji svet, da postoje objektivne istine o svetu i daje moj posao da otkrijem neke od njih. (Ako bi nauka bila pukopregovaranje o druStvenim konvencijama u pogledu toga oko degase slaZemo da je ,,istinito", Sto bih se ja zamlalivao posveiujuiijoj ogroman deo svog isuvi5e kratkog Zivota? Nemam ambiciju dapostanem Emili Post (Emily Post) kvantne teorije polja.3

Medutim, moj glavni zadatak nije da odbranim nauku odvarvarskih hordi knjiZevnih kritidardi6a (opstaiemo mi sasvim le-po, hvala). Pre 6e biti da je moj zadatak eksplicitno potititki: boritise protiv trenutno modernog postmodernistidko/poststrukturalis-tidko/socijal-konstruktivistidkog diskursa - ili, joi uop5tenije,snaZne sklonosti ka subjektivizmu - koja je, verujem, Stetna povrednosti i budu6nost levice." Alan Rajan (Alan Ryan) je leporekao:

'Usput, svako ko vcrujc da su zakoni fizike pukc druitvcnc konvenci.iepozvan .ic da pokula da prevazidc te konvcncijc sa prozora mog stana. Zivim nadvadesct prvom spratu. (P.S. Svestan sam da jc ovaj itos nepolten prcmasofisticiranijim relativistiikim filozofima nauke, koji ie priznati da empirijski iskazimogu biti ob.jektivno istiniti - npr. da ic pad sa mog prozora na plolnik trajati oko2J sekunde - ali i twditi da suteorijska objainjenia tih cmpirijskih iskaza vi5e-manjcarbitrarne socijalne konstrukcije. Mislim da je i ovo glcdi5tc u vclikoj mcri pogresno,ali to je jodna mnogo duZa rasprava.

4 Prirodne nauke ne trcba mnogo <la se plaic, makar na kratke stazc, odpostmodcrnlstidkc budalastosti; istorija i druStvene naukc pre svcga - kao i lcvidarskapolitika - trpe kada verbalna igra zamcni rigoroznu analizu drustvenih realnosti.Meelutim, zbog svojc ogranidene strudnosti, moja analiza ic ovde biti ogranidenana prirodne nauke (i, u stvari, prevashodno na fiziiku nauku). Dok osnovnaepistemologija istraZivanja mora, grubo uzevii, biti ista za prirodnc i drustvenenauke,ja sam, svakako, savrseno svestan toga da se u drultvcnim naukama railajumnoga posebna (i veoma te5ka) mctodoloika pitanja zbog dinjenicc da su objektiistraZivanja ljudska biia (ukljudujuii njihova subjcktivna stanja duha); da ti objcktiistraZivanja imaju namere (ukljudujuii u nekim sludajvima i prikrivanjesvedodanstva ili smi5ljeno prilagotlavanje svedoianstva da sluZi lidnim svrhama);da ie svedodanstvo (obidno) izraleno ljudskim jezikom dije znadcnje moZe bitidvosmisleno; da se znadenje pojmovnih katcgorija (npr. detinjstvo, mu5kost,Zenskost, porodica, ekonomija itd.) vremenom mcnja; da cil.l istorijskog istraZivanjanisu samo dinjenice nego i interpretacija, itd. Dakle, niukom sludaiu nc tvrdim dabi moji komentari o fizici trebalo da neposrcdno vaLe i za istoriiu i za drultvenenauke - to bi bilo apsurdno. Re€i da je ,,fizidka realnost sociialni i lingvistidkikonstrukt" je skroz blesavo, ali reii da jc ,drultvena realnost socijalni i lingvistidkikonstrukt" praktidno je tautologija.

t 2I J

=X

Faf

e-L

oN

L

)<oa

ozJ

Avaj, urednici Social Text-a su otkrili da je moj dlanak,,Prekoradenje granica: prema transformativnoj hermeneutici kvant-ne gravitacije" (,,Transgressing the Boundaries: Toward a Trans-formative Hermeneutics of Quantum Gravity") koji se pojavio uS o c ial T e xt-:u I 46 I 47, parodij a. S obzirom na znal ajna intelektualnai politidka pitanja kojaje pokrenula ova epizoda, oni su velikoduSnopristali da objave ovaj (ne-parodijski) Pogovor, u kojem obja5nja-vam svoje motive i svoja prava gledi5ta.' Jedan od mojih ciljevaje da dam mali doprinos dijalogu na levici izmedu humanista iprirodnjaka - izmedu,,dve kulture" koje su, nasuprot nekim opti-mistidkim najavama (uglavnom od strane prve grupe), verovatnojo5 udaljenije po mentalitetu nego Sto su to bile u bilo kom trenutkuu proteklih 50 godina.

Kao i Zanr dijoj je satiri bio namenjen - diji se bezbrojniprimeri mogu pronaii u mojoj listi referenci - moj dlanak je me5a-vina istina, poluistina, detvrtistina, laZnosti, non sequitur-a i sin-taktidki ispravnih redenica koje nemaju nikakvo znadenje.(NaZalost, ovih poslednjih je svega Sadica: veoma sam se trudioda ih proizvedem, ali sam otkrio da, osim prilikom retkih izlivainspiracije, prosto nisam imao smisla zato). Primenio sam i nekedruge strategije koje su dvrsto ustanovljene (mada ponekadnon5alantno) u Zanru: pozivi na autoritet umesto logike; spekula-tivne teorije koje se pruZaju kao ustanovljena nauka; nategnute, padak i apsurdne analogije; retorika koja zvudi dobro ali dije jeznadenje nejasno; i konfuzija izmedu tehnidkog i svakodnevnogsmisla engleskih redi.'(N.B. Svi radovi citirani u mom dlanku sustvarni, i svi citati su rigorozno tadni; nijedan nije izmi5ljen.)

Ali zaSto sam to uradio? Priznajem da sam neprikriveniStari Levidar koji nikada nije u potpunosti razumeo na osnovudega se pretpostavlja da 6e dekonstrukcija pomoii radnidkoj klasi.

I ditaoci se pozivaju na oprez da ne izvlade zakljudke o mojim glcdi$timao bilo kom predmetu ukoliko oni nisu izloZeni u ovom Pogovoru. Narodito, dinjenicada sam parodiraojcdnu ekstremnu i vi5csmisleno izraZcnt vcrziju idcjc ne iskljuJujemogudnost da bih se ja sloZio sa iznijansiranijom ili preciznije izraLcnom verzijomiste ideje.

2 Na primer: ,,linearna", ,,nelinearna", ,,lokalna", ,,globalna", ,,multi-dimenzionalna", ,,relativna", ,,referentni okvir", ,,polje", ,,anomalija", ,,haos",,,katastrofa", ,,logika", ,,iracionalno", ,,imaginarno", ,,kompleksno", ,,realno",,jcdnakost",,,izbor".

A predstavljam i u5togljenog starog naudnika koji naivno verujeda postoji spolja5nji svet, da postoje objektivne istine o svetu i daje moj posao da otkrijem neke od njih. (Ako bi nauka bila pukopregovaranje o druStvenim konvencijama u pogledu toga oko degase slaZemo da je ,,istinito", Sto bih se ja zamlalivao posveiujuiijoj ogroman deo svog isuvi5e kratkog Zivota? Nemam ambiciju dapostanem Emili Post (Emily Post) kvantne teorije polja.3

Medutim, moj glavni zadatak nije da odbranim nauku odvarvarskih hordi knjiZevnih kritidardi6a (opstaiemo mi sasvim le-po, hvala). Pre 6e biti da je moj zadatak eksplicitno potititki: boritise protiv trenutno modernog postmodernistidko/poststrukturalis-tidko/socijal-konstruktivistidkog diskursa - ili, joi uop5tenije,snaZne sklonosti ka subjektivizmu - koja je, verujem, Stetna povrednosti i budu6nost levice." Alan Rajan (Alan Ryan) je leporekao:

'Usput, svako ko vcrujc da su zakoni fizike pukc druitvcnc konvenci.iepozvan .ic da pokula da prevazidc te konvcncijc sa prozora mog stana. Zivim nadvadesct prvom spratu. (P.S. Svestan sam da jc ovaj itos nepolten prcmasofisticiranijim relativistiikim filozofima nauke, koji ie priznati da empirijski iskazimogu biti ob.jektivno istiniti - npr. da ic pad sa mog prozora na plolnik trajati oko2J sekunde - ali i twditi da suteorijska objainjenia tih cmpirijskih iskaza vi5e-manjcarbitrarne socijalne konstrukcije. Mislim da je i ovo glcdi5tc u vclikoj mcri pogresno,ali to je jodna mnogo duZa rasprava.

4 Prirodne nauke ne trcba mnogo <la se plaic, makar na kratke stazc, odpostmodcrnlstidkc budalastosti; istorija i druStvene naukc pre svcga - kao i lcvidarskapolitika - trpe kada verbalna igra zamcni rigoroznu analizu drustvenih realnosti.Meelutim, zbog svojc ogranidene strudnosti, moja analiza ic ovde biti ogranidenana prirodne nauke (i, u stvari, prevashodno na fiziiku nauku). Dok osnovnaepistemologija istraZivanja mora, grubo uzevii, biti ista za prirodnc i drustvenenauke,ja sam, svakako, savrseno svestan toga da se u drultvcnim naukama railajumnoga posebna (i veoma te5ka) mctodoloika pitanja zbog dinjenicc da su objektiistraZivanja ljudska biia (ukljudujuii njihova subjcktivna stanja duha); da ti objcktiistraZivanja imaju namere (ukljudujuii u nekim sludajvima i prikrivanjesvedodanstva ili smi5ljeno prilagotlavanje svedoianstva da sluZi lidnim svrhama);da ie svedodanstvo (obidno) izraleno ljudskim jezikom dije znadcnje moZe bitidvosmisleno; da se znadenje pojmovnih katcgorija (npr. detinjstvo, mu5kost,Zenskost, porodica, ekonomija itd.) vremenom mcnja; da cil.l istorijskog istraZivanjanisu samo dinjenice nego i interpretacija, itd. Dakle, niukom sludaiu nc tvrdim dabi moji komentari o fizici trebalo da neposrcdno vaLe i za istoriiu i za drultvenenauke - to bi bilo apsurdno. Re€i da je ,,fizidka realnost sociialni i lingvistidkikonstrukt" je skroz blesavo, ali reii da jc ,drultvena realnost socijalni i lingvistidkikonstrukt" praktidno je tautologija.

t 2I J

=X

oFa

9-L

N

=t!

J

)<o

ctz

Na primer, za ugroLene manjine je prilidno samoubiladki dap{hvate udenje Mi5ela Fukoa (Michel Foucault), a da ne govorimoo Zaku Deridi (Jacques Derrida). Gledi5te manjina je oduvek biloda istina moZe potkopati silu... Kada proditate Fukoa kako kaZe daje istina prosto proizvod sile, progutali ste jadac. ...Meclutim,ameridka odeljenja za knjiZevnost, istoriju i sociologiju sadrZe ve-liki broj ljudi koji sebe smatraju za levl(are i koji su pobrkaliradikalne sumnje o objektivnosti sa politidkim radikalizmom i upotpunoj su zbrci.5

Na slidan nadin, Erik Hobsbaum (Eric Hobsbowm) je ocrnio

uspon,,postmodemistidkih" intelektualnih pomodnosti na univer_zitetima Zapada, narodito na odeljenjima za knjiZevnost i antro-pologiju, koje nas ubeduju da su sve ,,dinjenice.. kojima se tvrdiobjektivno postojanje prosto intelektualne konstrukcije. Ukratko,da ne postoji jasna razlika izmedu dinjenica i fikcije. Medutim,ona postoji, a za istoridare, pa iak i za najmilitantnije antipozitivi-stidki nastrojene medu nama, sposobnost da se pravi razlika izmedute dve stvari je od apsolutno temeljnog znaEaja.o

(Hobsbaum nastavlja pokazivanjem kako strog istoridarski radmoZe opovrgnuti fikcije koje zastupaju reakcionarni nacionalisti uIndiji, u Izraelu, na Balkanu i drugde). I na kraju, Stanislav Andreski:

Sve dok autoritet izaziva strahopoitovanje, pometpja i apsurdnostipojadavaju konzervativne tendencije u druStvu."prvo, zbog togaSto jasno i logidno miSljenje vodi ka akumulaciji znanja (zaita jenapredak u prirodnim naukama najbolji primer), a napredovanje uznanju pre ili kasnije podriva tradicionalni poredak. Zbrkanomi5ljenje, s druge strane, ne vodi nikuda i njemu se moZemo bes-konadno odavati bez proizvodenja bilo kakvog uticaja na svet.7

Kao primer ,,zbrkanog mi5ljenja", Zeleo bih da razmotrimjedno poglavlje iz knjige Sandre Harding (1991) naslovljeno ,,Zaitoje 'fizika' lo5 model za frziku".lzabrao sam ovaj primer zbogprestiZa Hardingove u izvesnim (ali ni u kom sludaju u svim)feministidkim krugovima, kao i zbog toga Sto je njen esej (za

5 Ryan (1992)6 Hobsbaw- (1993,63)7 Andreski (1912,m).

razliku od najvedeg dela ovog Lanra) veoma jasno napisan. Hardin-gova Zeli da odgovori na pitanje ,,Da li su feministidke kritikezapadne misli relevantne za prirodne nauke?" Ona to dini iznoseii,azatim i odbacuju6i, Sest,,laZnih verovanja" o prirodi nauke. Nekaod njenih opovrgavanja su vredna razmal.ranja, ali ne dokazujuni5ta slidno onome Sto ona tvrdi da dokazuju. To je zbog toga Stoona poride pet prilidno razliditih problema:

l) Ontologija. Koji objekti postoje u svetu? Koji iskazi otim objektima sv istiniti?

2) Epistemologija. Kako ljudska bi6a mogu steii znanje oistinama o svetu? Kako ona mogu procenitipouzdanost tog sazna-nja?

3) Sociologija saznanja. Do kojeg stepena su istine poznate(ili se mogu saznat) ljudima u bilo kojem datom drudtvu poduticajem (ili u kojoj meri su determinisane) socijalnim, ekonom-skim, politidkim, kulturnim i ideolo5kim faktorima? Isto pitanjese postavlja za laLne iskaze za koje se pogre5no veruje da suistiniti.

4)Individualna etika. Koje vrste istraZivanja naudnik (ili teh-nolog) treba da preduzme (ili odbije da preduzme)?

5) Socijalna etika. Koje vrste istraZivanja dru5tvo treba daohrabruje, potpomaZe ili finansira iz javnih fondova (ili, kao alter-nativa tome, da obeshrabruje, oporezuje ili zabranjuje)?

Ta pitanja odigledno stoje u vezi jedna sa drugim - na primer,ako ne postoje objektivne istine o svetu, onda nema puno smislapitati kako neko moZe znati te (nepostoje6e) istine - ali ona sekonceptualno razlikujl.

Na primer, Hardingova (citiraju6i Formana, 1987) istide dasu ameridka istraZivanja u 40-im i 50-im godinama o kvantnojelektronici bila velikim delom motivisana potencijalnim vojnimprimenama. Sasvim tadno. E, a sad, kvantna mehanika je omoguiilafiziku dvrstog stanja, koja je zatim udinila moguiom kvantnu elek-troniku (npr. tranzistor), koja je omogu6ila skoro sve u modernojtehnologiji (na primer, kompjuter).6 A kompjuter je imao primene

6 Kompjuteri su postojali i pre fizike dvrstog stanja, ali su bili teski zarukovanje i spori. 486 koji danas stoji na stolu knjilevnog teoretidara je otprilike1000 puta mocniji nego kompjuter IBM 704 iz 1954 . velidine sobe i napravljen odlampi (videti npr. Williams 1985).

l . + l 5

=X

oFa

9-L

N

=t!

J

)<o

ctz

Na primer, za ugroLene manjine je prilidno samoubiladki dap{hvate udenje Mi5ela Fukoa (Michel Foucault), a da ne govorimoo Zaku Deridi (Jacques Derrida). Gledi5te manjina je oduvek biloda istina moZe potkopati silu... Kada proditate Fukoa kako kaZe daje istina prosto proizvod sile, progutali ste jadac. ...Meclutim,ameridka odeljenja za knjiZevnost, istoriju i sociologiju sadrZe ve-liki broj ljudi koji sebe smatraju za levl(are i koji su pobrkaliradikalne sumnje o objektivnosti sa politidkim radikalizmom i upotpunoj su zbrci.5

Na slidan nadin, Erik Hobsbaum (Eric Hobsbowm) je ocrnio

uspon,,postmodemistidkih" intelektualnih pomodnosti na univer_zitetima Zapada, narodito na odeljenjima za knjiZevnost i antro-pologiju, koje nas ubeduju da su sve ,,dinjenice.. kojima se tvrdiobjektivno postojanje prosto intelektualne konstrukcije. Ukratko,da ne postoji jasna razlika izmedu dinjenica i fikcije. Medutim,ona postoji, a za istoridare, pa iak i za najmilitantnije antipozitivi-stidki nastrojene medu nama, sposobnost da se pravi razlika izmedute dve stvari je od apsolutno temeljnog znaEaja.o

(Hobsbaum nastavlja pokazivanjem kako strog istoridarski radmoZe opovrgnuti fikcije koje zastupaju reakcionarni nacionalisti uIndiji, u Izraelu, na Balkanu i drugde). I na kraju, Stanislav Andreski:

Sve dok autoritet izaziva strahopoitovanje, pometpja i apsurdnostipojadavaju konzervativne tendencije u druStvu."prvo, zbog togaSto jasno i logidno miSljenje vodi ka akumulaciji znanja (zaita jenapredak u prirodnim naukama najbolji primer), a napredovanje uznanju pre ili kasnije podriva tradicionalni poredak. Zbrkanomi5ljenje, s druge strane, ne vodi nikuda i njemu se moZemo bes-konadno odavati bez proizvodenja bilo kakvog uticaja na svet.7

Kao primer ,,zbrkanog mi5ljenja", Zeleo bih da razmotrimjedno poglavlje iz knjige Sandre Harding (1991) naslovljeno ,,Zaitoje 'fizika' lo5 model za frziku".lzabrao sam ovaj primer zbogprestiZa Hardingove u izvesnim (ali ni u kom sludaju u svim)feministidkim krugovima, kao i zbog toga Sto je njen esej (za

5 Ryan (1992)6 Hobsbaw- (1993,63)7 Andreski (1912,m).

razliku od najvedeg dela ovog Lanra) veoma jasno napisan. Hardin-gova Zeli da odgovori na pitanje ,,Da li su feministidke kritikezapadne misli relevantne za prirodne nauke?" Ona to dini iznoseii,azatim i odbacuju6i, Sest,,laZnih verovanja" o prirodi nauke. Nekaod njenih opovrgavanja su vredna razmal.ranja, ali ne dokazujuni5ta slidno onome Sto ona tvrdi da dokazuju. To je zbog toga Stoona poride pet prilidno razliditih problema:

l) Ontologija. Koji objekti postoje u svetu? Koji iskazi otim objektima sv istiniti?

2) Epistemologija. Kako ljudska bi6a mogu steii znanje oistinama o svetu? Kako ona mogu procenitipouzdanost tog sazna-nja?

3) Sociologija saznanja. Do kojeg stepena su istine poznate(ili se mogu saznat) ljudima u bilo kojem datom drudtvu poduticajem (ili u kojoj meri su determinisane) socijalnim, ekonom-skim, politidkim, kulturnim i ideolo5kim faktorima? Isto pitanjese postavlja za laLne iskaze za koje se pogre5no veruje da suistiniti.

4)Individualna etika. Koje vrste istraZivanja naudnik (ili teh-nolog) treba da preduzme (ili odbije da preduzme)?

5) Socijalna etika. Koje vrste istraZivanja dru5tvo treba daohrabruje, potpomaZe ili finansira iz javnih fondova (ili, kao alter-nativa tome, da obeshrabruje, oporezuje ili zabranjuje)?

Ta pitanja odigledno stoje u vezi jedna sa drugim - na primer,ako ne postoje objektivne istine o svetu, onda nema puno smislapitati kako neko moZe znati te (nepostoje6e) istine - ali ona sekonceptualno razlikujl.

Na primer, Hardingova (citiraju6i Formana, 1987) istide dasu ameridka istraZivanja u 40-im i 50-im godinama o kvantnojelektronici bila velikim delom motivisana potencijalnim vojnimprimenama. Sasvim tadno. E, a sad, kvantna mehanika je omoguiilafiziku dvrstog stanja, koja je zatim udinila moguiom kvantnu elek-troniku (npr. tranzistor), koja je omogu6ila skoro sve u modernojtehnologiji (na primer, kompjuter).6 A kompjuter je imao primene

6 Kompjuteri su postojali i pre fizike dvrstog stanja, ali su bili teski zarukovanje i spori. 486 koji danas stoji na stolu knjilevnog teoretidara je otprilike1000 puta mocniji nego kompjuter IBM 704 iz 1954 . velidine sobe i napravljen odlampi (videti npr. Williams 1985).

l . + l 5

J

YaozJ

koje su koristile dru5tvu (na primer, omogudavaju6i postmodernimkritidarima kulture da efikasnije prave svoje dlanke), ba5 kao iprimene koje su Stetne (na primer, omogudavaju6i ameridkoj vojscida efikasnije ubija ljudska biia). Ovo postavlja gomilu socijalno iindividualno etidkih pitanja: Da li dru5tvo treba da zabranjuje (iliobeshrabruje) izvesne primene kompjutera? Da zabranjuje (ili obe-shrabruje) istraZivanje o kompjuterima per se? Da zabranjuje (iliobeshrabruje) istraZivanja o kvantnoj elektronici? O fizici dvrstogstanja? O kvantnoj mehanici? I sve to u odnosu na pojedinadnenaudnike i tehnologe. (Jasno, potvrdan odgovor na ova pitanjapostaje sve teZi za opravdavanje Sto se dalje kreiemo niz listu, alija ne Zelim da ijedno od ovih pitanja proglasim a priori nelegitim-nim). Na slidan nadin, javljaju se sociolo5ka pitanja, na primer: Ukojoj meri je naSe (istinito) znanje kompjuterske nauke, kvantneelektronike, fizike dvrstog stanja i kvantne mehanike - i naS ne-dostatak znanja o drugim naudnim predmetima, kao Sto je globalnaklima - rezultat javno-politidkih izbon koji favorizuju militarizam?U kojoj meri su pogre5ne teorije (ako ih ima) u kompjuterskojnauci, kvantnoj elektronici,frzici dvrstog stanja i kvantnoj mehanicibile rezultat (u celini ili delimidno) dru5wenih, ekonomskih, poli-tidkih, kulturnih i ideolo5kih faktora, a narodito kulture milita-nzma?e Sve su to ozbiljna pitanja koja zasluZuju oprezno is-traZivanje koje se drZi najvi5ih standarda naudnog i istorijskogsvedodanstva. Ali ona nemuju bai nikakve posledice po nautnapitanja koja stoje u njihovoj osnovi: da li se atomi (i silikonskikristali, tranzistori i kompjuteri) zaista pona5aju prema zakonimakvantne mehanike (i fizike dvrstog stanja, kvantne elektronike ikompjuterske nauke). Militaristidka orijentacija ameridke naukeprosto nema ba5 nikakvu teZinu kada je red o ontolo5kim pitanjimai samo bi u okviru nekog krajnje neplauzibilnog scenarija moglaimati bilo kakav znalaj za epistemolo5ka pitanja, na primer, akobi svetska zajednica fizilara dvrstog stanja, sledeii ono za Sta

e Svakako, nc iskljudyjem mogudnost da sadalnje teorije u u bilo kojojod ovih disciplina mogu biti pogre5ne. Metlutim, kritidari koji }.elc da brane takvutezu morali bi da pruZe ne samo istorijsko svcdoeanstvo o navodnom kulturnomuticaju, ve( i nautno svedoianstvo da je teorija o kojoj jc red u stvari pogrelna.(Isti standardi za svcdodanstvo svakako vale i za proile pogrc(ne tcorije; ali uovom sludaju naudnici su moZda vei izvr5ili drugi zadatak, oslobadajudi kritiearekulture potrebe da to urade krenuvli od samog podetka).

veruje da predstavlja konvencionalne standarde naudnog svedodan-stva, ishitreno prihvatila pogre5nu teoriju pona5anja poluprovod-nika zbog svojeg enttzijazma u pogledu prodora na planu vojnetehnologije koji bi ova teorija omogudila.

Endrju Ros (Andrew Ross) je povukao analogiju izmeduhijerarhijskih kultura ukusa (visokih, osrednjih i popularnih) sakojima su kulturni kritidari dobro upoznati i demarkacije izmeclunauke i pseudonauke.to Na sociolodkom nivou ovo je prodornaopservacija; ali na ontolo5kom i epistemolo5kom nivou, to je prostosuludo. Izgleda da Ros ovo uvida jer odmah zatimkaie:

Ne Zelim da insistiram na bukvalnoj interpretaciji ove analogije...JoS iscrpnija analiza bi vodila raduna o lokalnim, kvalitativnimrazlikama izmedu sfere kulturnog ukusa i sfere nauke [!], ali bi, nakraju, znaiajno smanjila distancu izme(lu tvrdnje empiriste da pos-toje verovanja koja su nezavisna od konteksta i koja mogu bitiistinita i tvrdnje kulturaliste da su verovanja samo socijalno pri-hvaiena kao istinita. I I

Ali takav epistemolo5ki agnosticizam naprosto nije dovoljan,makar ne za ljude koji teZe da naprave dru5tvenu promenu. Poriditeda tvrdnje koje su nezavisne od konteksta mogu biti istinite i neietesamo izbaciti kvantnu mehaniku i molekularnu biologiju: izbaci(etei postojanje nacistidkih gasnih komora, ameridkog porobljavanjaAfrikanaca i dinjenicu da danas u Njujorku pada kiSa. Hobsbaumje u pravu: dinjenice su zaista bitne, a neke dinjenice (kao prvedve od ovih koje su ovde citirane) su itekako bitne.

Ipak, Ros je u pravu da, na soiolo5kom nivou, odrZavanjedemarkacione linije izmedu nauke i pseudonauke sluZi - izmedu

r0 Ross (1991,25-26); takotle u Ross (1992,535-536)l l Ross (1991,26); takode u Ross (1992,535). U raspravi kojajc usledi la

posle ovog rada, Ross (1992,549) je izrazio dodatne (i to sasvim opravdane)sumnje:

Prilidno sam skeptidan prema duhu ,,svc ide" koji desto predstavljaprovlatlujuiu klimu rclativizma koja vlada oko postmodernizma... Velikideo postmodernistidkc debate je bio posvcien rvanju sa filozofskim ikulturnim granicama za velike naracijc Prosvetiteljstva. Ipak, ako oekolo5kim pitanjima razmi5ljate u ovom svctlu, onda govorite o,,realnim"fizidkim ili materijalnim granicama za nale rcsurse za ohrabrivanjcdrustvenog rasta. A postomdernizam se, kao Sto znamo, opirao tome da seobraia ,,realnom", osim u sludaju najavljivanja njegovog proterivanja.

=xoral

<f

u-N

TL

l 6 t ' 7

J

YaozJ

koje su koristile dru5tvu (na primer, omogudavaju6i postmodernimkritidarima kulture da efikasnije prave svoje dlanke), ba5 kao iprimene koje su Stetne (na primer, omogudavaju6i ameridkoj vojscida efikasnije ubija ljudska biia). Ovo postavlja gomilu socijalno iindividualno etidkih pitanja: Da li dru5tvo treba da zabranjuje (iliobeshrabruje) izvesne primene kompjutera? Da zabranjuje (ili obe-shrabruje) istraZivanje o kompjuterima per se? Da zabranjuje (iliobeshrabruje) istraZivanja o kvantnoj elektronici? O fizici dvrstogstanja? O kvantnoj mehanici? I sve to u odnosu na pojedinadnenaudnike i tehnologe. (Jasno, potvrdan odgovor na ova pitanjapostaje sve teZi za opravdavanje Sto se dalje kreiemo niz listu, alija ne Zelim da ijedno od ovih pitanja proglasim a priori nelegitim-nim). Na slidan nadin, javljaju se sociolo5ka pitanja, na primer: Ukojoj meri je naSe (istinito) znanje kompjuterske nauke, kvantneelektronike, fizike dvrstog stanja i kvantne mehanike - i naS ne-dostatak znanja o drugim naudnim predmetima, kao Sto je globalnaklima - rezultat javno-politidkih izbon koji favorizuju militarizam?U kojoj meri su pogre5ne teorije (ako ih ima) u kompjuterskojnauci, kvantnoj elektronici,frzici dvrstog stanja i kvantnoj mehanicibile rezultat (u celini ili delimidno) dru5wenih, ekonomskih, poli-tidkih, kulturnih i ideolo5kih faktora, a narodito kulture milita-nzma?e Sve su to ozbiljna pitanja koja zasluZuju oprezno is-traZivanje koje se drZi najvi5ih standarda naudnog i istorijskogsvedodanstva. Ali ona nemuju bai nikakve posledice po nautnapitanja koja stoje u njihovoj osnovi: da li se atomi (i silikonskikristali, tranzistori i kompjuteri) zaista pona5aju prema zakonimakvantne mehanike (i fizike dvrstog stanja, kvantne elektronike ikompjuterske nauke). Militaristidka orijentacija ameridke naukeprosto nema ba5 nikakvu teZinu kada je red o ontolo5kim pitanjimai samo bi u okviru nekog krajnje neplauzibilnog scenarija moglaimati bilo kakav znalaj za epistemolo5ka pitanja, na primer, akobi svetska zajednica fizilara dvrstog stanja, sledeii ono za Sta

e Svakako, nc iskljudyjem mogudnost da sadalnje teorije u u bilo kojojod ovih disciplina mogu biti pogre5ne. Metlutim, kritidari koji }.elc da brane takvutezu morali bi da pruZe ne samo istorijsko svcdoeanstvo o navodnom kulturnomuticaju, ve( i nautno svedoianstvo da je teorija o kojoj jc red u stvari pogrelna.(Isti standardi za svcdodanstvo svakako vale i za proile pogrc(ne tcorije; ali uovom sludaju naudnici su moZda vei izvr5ili drugi zadatak, oslobadajudi kritiearekulture potrebe da to urade krenuvli od samog podetka).

veruje da predstavlja konvencionalne standarde naudnog svedodan-stva, ishitreno prihvatila pogre5nu teoriju pona5anja poluprovod-nika zbog svojeg enttzijazma u pogledu prodora na planu vojnetehnologije koji bi ova teorija omogudila.

Endrju Ros (Andrew Ross) je povukao analogiju izmeduhijerarhijskih kultura ukusa (visokih, osrednjih i popularnih) sakojima su kulturni kritidari dobro upoznati i demarkacije izmeclunauke i pseudonauke.to Na sociolodkom nivou ovo je prodornaopservacija; ali na ontolo5kom i epistemolo5kom nivou, to je prostosuludo. Izgleda da Ros ovo uvida jer odmah zatimkaie:

Ne Zelim da insistiram na bukvalnoj interpretaciji ove analogije...JoS iscrpnija analiza bi vodila raduna o lokalnim, kvalitativnimrazlikama izmedu sfere kulturnog ukusa i sfere nauke [!], ali bi, nakraju, znaiajno smanjila distancu izme(lu tvrdnje empiriste da pos-toje verovanja koja su nezavisna od konteksta i koja mogu bitiistinita i tvrdnje kulturaliste da su verovanja samo socijalno pri-hvaiena kao istinita. I I

Ali takav epistemolo5ki agnosticizam naprosto nije dovoljan,makar ne za ljude koji teZe da naprave dru5tvenu promenu. Poriditeda tvrdnje koje su nezavisne od konteksta mogu biti istinite i neietesamo izbaciti kvantnu mehaniku i molekularnu biologiju: izbaci(etei postojanje nacistidkih gasnih komora, ameridkog porobljavanjaAfrikanaca i dinjenicu da danas u Njujorku pada kiSa. Hobsbaumje u pravu: dinjenice su zaista bitne, a neke dinjenice (kao prvedve od ovih koje su ovde citirane) su itekako bitne.

Ipak, Ros je u pravu da, na soiolo5kom nivou, odrZavanjedemarkacione linije izmedu nauke i pseudonauke sluZi - izmedu

r0 Ross (1991,25-26); takotle u Ross (1992,535-536)l l Ross (1991,26); takode u Ross (1992,535). U raspravi kojajc usledi la

posle ovog rada, Ross (1992,549) je izrazio dodatne (i to sasvim opravdane)sumnje:

Prilidno sam skeptidan prema duhu ,,svc ide" koji desto predstavljaprovlatlujuiu klimu rclativizma koja vlada oko postmodernizma... Velikideo postmodernistidkc debate je bio posvcien rvanju sa filozofskim ikulturnim granicama za velike naracijc Prosvetiteljstva. Ipak, ako oekolo5kim pitanjima razmi5ljate u ovom svctlu, onda govorite o,,realnim"fizidkim ili materijalnim granicama za nale rcsurse za ohrabrivanjcdrustvenog rasta. A postomdernizam se, kao Sto znamo, opirao tome da seobraia ,,realnom", osim u sludaju najavljivanja njegovog proterivanja.

=xoral

<f

u-N

TL

l 6 t ' 7

J

)<acizJ

ostalog - i odrZanju dru5tvene moii onih koji, bilo da imaju ilinemaju formalne naudne diplome, stoje na strani podele koja pripadanauci. (Ona je takode posluZila povedanju prosedne duZine Zivotau Americi sa 47 na 76 godina u roku od manje od jednog vekar2).Ros zapaZa da su

kulturni kdtidari vei neko vreme suodeni sa zadatkom razotkrivanjafiksiranih institucionalnih interesa u raspravama o klasi, rodu, rasii seksualnim preferencijama koje se dotidu demarkacija izmetlukultura ukusa, aja ne vidim nikakav konadan razlogda odbacimona5 tesko stedeni skepticizam kada se sudeljavamo sa naukom.13

Po5teno govoredi: naudnici su u stvari prvl koji su savetovaliskepticizam nasuprot polaganju prava na istinu od strane drugihljudih (pa i njih samih). Medutim, sofomoridki skepticizam, blagi(ili slepi) agnosticizam, ne6e vas nikuda odvesti. Kulturnim kri-tidarima, kao i istoridarima ili naudnicima, potreban je informisaniskepticizam: onaj koji procenjuje svedodanstvo i logiku i dolazido promi5ljenih (mada privremenih) sudova koji su utemeljeni natom svedoianstvu i logici.

Na ovom mestu Ros moZe prigovoriti da ja manipuli5emigrom moii u sopstvenu korist: kako 6e on, profesor ameridkihstudija, da se takmidi sa mnom, fizidarem, u diskusiji o kvantnoj

t2 Biro ,u popis Sjedinjenih DrZava (1975, 47 , 55: 1994,87). 1900-tc jeoCekivani Zivotni vek u trenutku rodenja bio 47,3 godine (47,6 godina za belce iSokantne 33 godine za ,,cntce i druge"). 1995 on je 76,3 godina (77 ,O gdina zabelce i 70,3 za crnce). Svestan sam toga da Cc se ovaj iskaz verovatno pogrelnointerpretirati, pa mi dopustite da se upustim u neka preventivna razja5njenja. Netvrdim da je povedanje proselnog Zivotnog veka u potpunosti posledica napretkanauEne medicine. Veliki deo (moZda i dominantni deo) poveianja - narodito u prvetri decenije dvadesetog veka - posledica je op5teg pobolj5anja standarda stanovanja,ishrane i javne higijene (poito su ishrana i higijena poboljiane uvedanim naudnimrazumevanjem etiologije infektivnih bolcsti i bolesti koje su posledica neadekvatneishrane). [Zaprikaze svedodanstva vidcti npr. Holland i drugi (1991)] Ali - bezumanjivanja uloge dru5tvenih borbi u ovim poboljlanjima, naroCito Sto se tidesuZavanja rasnog jaza - osnovni i preovlaclujudi uzrok ovih pobolj5anja je, sasvimodigledno, veliki rast materijalnog standarda Zivota u toku proteklog veka, pofaktoru veiem od pet. (Biro za popis Sjedinjenih DrLava 1975,224-225.; 1994,451). A ovaj rast je sasvim odigledno neposredan rezultat nauke, otelotvorene utehnologiji.

13 Ross 11991,26); rakode u Ross (1992, 536).

mehanici?ta (Iti dak o nuklearnoj energiji - o predmetu za koji ja

uop5te nisam strudan.) Ali podjednako je tadno da nije verovatnoda bih ja pobedio u raspravi sa profesionalnim istoridarem o uzro-cima Prvog svetskog rata. Ipak, kao inteligentan laik sa skromnimpoznavanjem istorije, sposoban sam za procenjivanje svedodanstvai logike koju nude sukobljeni istoridari i za dolalenje do nekevrste promi5ljenog (mada privremenog) suda. (Bez te sposobnosti,kako bi bilo koja misaona osoba mogla da opravda svoju politidkuaktivnost?)

Nevolja je u tome Sto malo ne-naudnika u na5em dru5tvuose6a ovo samopouzdanje kada se bavi naudnim stvarima. KaoSto je K.P. Snou (C.P. Snow) primetio u svom duvenom predavanju

,,Dve kulture" pre 35 godina:

Veliki broj puta sam bio prisutan na skupu ljudi koji su, premastandardima tradicionalne kulture, smatrani visoko obrazovanimai koji su sa velikim uZitkom izraLavali svoju nepoverljivost premanepismenosti naudnika. Jednom ili dvaput sam bio isprovociran izapitao sam druStvance koliko njih bi moglo da mi opi5e drugizakon termodinamike. Reakcija je bila hladna: takode, odgovor jebio je negativan. Ipak, zapitao sam ne5to Sto je otprilike naudniekvivalent za'. Da Ii ste iitali neko Sekspirovo delo?

Sada verujem da, u sludaju da sam postavio joS prostije pitanje -

kao 5to je Sta podrazumevate pod masom ili ubrzanjem, Sto jenaudni ekvivalent pitanja Umete li da titate? - ne vi5e od jednog

u deset visoko obrazovanih imao bi oseiaj da sam govorio istimjezikom. I tako, velika zgrada modeme fizike ide navi5e, a ve6inanajpametnijih ljudi zapadnog sveta u nju ima isto onoliki uvid kaoSto bi ga imali njihovi neolitski preci.rs

la Usput, inteligentnim ne-naudnicima ozbiljno zainteresovanim zakonceptualne probleme koje je postavila kvantna mehanika vi5e nije potrebno dase oslanjaju na vulgarizacije (u oba smisla) koje su objavljivali Hajzenberg(Heisenberg), Bor (Bohr) iraznorazni fizidari i autori New Age-a. Albertova(1992)mala knjiga pruZa impresivno ozbiljan i intelektualno poiten prikaz kvantnemehanike i filozofskih pitanja koja ona postavlja - pa ipak, ona ne zahteva vi5ematematidkog iananja od malo srednjo3kolske algebre i ne zahteva nikakvo prethodno

z,nanje fizike. Glavni zahtev je spremnost da se razmilljapolako i jasno.

15 Snow (1963,20-21). Jedna znadajna promena se odigrala od vremenaK.P. Snoua: dok je neznanje humanistidkih intelektualaca o (na primer) masi iubrzanju ostalo su5tinski nepromenjeno, danas se jedna znadajna manjinahumanistidkih intelektualaca oseia pozvanom da popuje.o ovim predmetima uprkos

=x

a

o

e?L

N

=IL

t 8 l 9

J

)<acizJ

ostalog - i odrZanju dru5tvene moii onih koji, bilo da imaju ilinemaju formalne naudne diplome, stoje na strani podele koja pripadanauci. (Ona je takode posluZila povedanju prosedne duZine Zivotau Americi sa 47 na 76 godina u roku od manje od jednog vekar2).Ros zapaZa da su

kulturni kdtidari vei neko vreme suodeni sa zadatkom razotkrivanjafiksiranih institucionalnih interesa u raspravama o klasi, rodu, rasii seksualnim preferencijama koje se dotidu demarkacija izmetlukultura ukusa, aja ne vidim nikakav konadan razlogda odbacimona5 tesko stedeni skepticizam kada se sudeljavamo sa naukom.13

Po5teno govoredi: naudnici su u stvari prvl koji su savetovaliskepticizam nasuprot polaganju prava na istinu od strane drugihljudih (pa i njih samih). Medutim, sofomoridki skepticizam, blagi(ili slepi) agnosticizam, ne6e vas nikuda odvesti. Kulturnim kri-tidarima, kao i istoridarima ili naudnicima, potreban je informisaniskepticizam: onaj koji procenjuje svedodanstvo i logiku i dolazido promi5ljenih (mada privremenih) sudova koji su utemeljeni natom svedoianstvu i logici.

Na ovom mestu Ros moZe prigovoriti da ja manipuli5emigrom moii u sopstvenu korist: kako 6e on, profesor ameridkihstudija, da se takmidi sa mnom, fizidarem, u diskusiji o kvantnoj

t2 Biro ,u popis Sjedinjenih DrZava (1975, 47 , 55: 1994,87). 1900-tc jeoCekivani Zivotni vek u trenutku rodenja bio 47,3 godine (47,6 godina za belce iSokantne 33 godine za ,,cntce i druge"). 1995 on je 76,3 godina (77 ,O gdina zabelce i 70,3 za crnce). Svestan sam toga da Cc se ovaj iskaz verovatno pogrelnointerpretirati, pa mi dopustite da se upustim u neka preventivna razja5njenja. Netvrdim da je povedanje proselnog Zivotnog veka u potpunosti posledica napretkanauEne medicine. Veliki deo (moZda i dominantni deo) poveianja - narodito u prvetri decenije dvadesetog veka - posledica je op5teg pobolj5anja standarda stanovanja,ishrane i javne higijene (poito su ishrana i higijena poboljiane uvedanim naudnimrazumevanjem etiologije infektivnih bolcsti i bolesti koje su posledica neadekvatneishrane). [Zaprikaze svedodanstva vidcti npr. Holland i drugi (1991)] Ali - bezumanjivanja uloge dru5tvenih borbi u ovim poboljlanjima, naroCito Sto se tidesuZavanja rasnog jaza - osnovni i preovlaclujudi uzrok ovih pobolj5anja je, sasvimodigledno, veliki rast materijalnog standarda Zivota u toku proteklog veka, pofaktoru veiem od pet. (Biro za popis Sjedinjenih DrLava 1975,224-225.; 1994,451). A ovaj rast je sasvim odigledno neposredan rezultat nauke, otelotvorene utehnologiji.

13 Ross 11991,26); rakode u Ross (1992, 536).

mehanici?ta (Iti dak o nuklearnoj energiji - o predmetu za koji ja

uop5te nisam strudan.) Ali podjednako je tadno da nije verovatnoda bih ja pobedio u raspravi sa profesionalnim istoridarem o uzro-cima Prvog svetskog rata. Ipak, kao inteligentan laik sa skromnimpoznavanjem istorije, sposoban sam za procenjivanje svedodanstvai logike koju nude sukobljeni istoridari i za dolalenje do nekevrste promi5ljenog (mada privremenog) suda. (Bez te sposobnosti,kako bi bilo koja misaona osoba mogla da opravda svoju politidkuaktivnost?)

Nevolja je u tome Sto malo ne-naudnika u na5em dru5tvuose6a ovo samopouzdanje kada se bavi naudnim stvarima. KaoSto je K.P. Snou (C.P. Snow) primetio u svom duvenom predavanju

,,Dve kulture" pre 35 godina:

Veliki broj puta sam bio prisutan na skupu ljudi koji su, premastandardima tradicionalne kulture, smatrani visoko obrazovanimai koji su sa velikim uZitkom izraLavali svoju nepoverljivost premanepismenosti naudnika. Jednom ili dvaput sam bio isprovociran izapitao sam druStvance koliko njih bi moglo da mi opi5e drugizakon termodinamike. Reakcija je bila hladna: takode, odgovor jebio je negativan. Ipak, zapitao sam ne5to Sto je otprilike naudniekvivalent za'. Da Ii ste iitali neko Sekspirovo delo?

Sada verujem da, u sludaju da sam postavio joS prostije pitanje -

kao 5to je Sta podrazumevate pod masom ili ubrzanjem, Sto jenaudni ekvivalent pitanja Umete li da titate? - ne vi5e od jednog

u deset visoko obrazovanih imao bi oseiaj da sam govorio istimjezikom. I tako, velika zgrada modeme fizike ide navi5e, a ve6inanajpametnijih ljudi zapadnog sveta u nju ima isto onoliki uvid kaoSto bi ga imali njihovi neolitski preci.rs

la Usput, inteligentnim ne-naudnicima ozbiljno zainteresovanim zakonceptualne probleme koje je postavila kvantna mehanika vi5e nije potrebno dase oslanjaju na vulgarizacije (u oba smisla) koje su objavljivali Hajzenberg(Heisenberg), Bor (Bohr) iraznorazni fizidari i autori New Age-a. Albertova(1992)mala knjiga pruZa impresivno ozbiljan i intelektualno poiten prikaz kvantnemehanike i filozofskih pitanja koja ona postavlja - pa ipak, ona ne zahteva vi5ematematidkog iananja od malo srednjo3kolske algebre i ne zahteva nikakvo prethodno

z,nanje fizike. Glavni zahtev je spremnost da se razmilljapolako i jasno.

15 Snow (1963,20-21). Jedna znadajna promena se odigrala od vremenaK.P. Snoua: dok je neznanje humanistidkih intelektualaca o (na primer) masi iubrzanju ostalo su5tinski nepromenjeno, danas se jedna znadajna manjinahumanistidkih intelektualaca oseia pozvanom da popuje.o ovim predmetima uprkos

=x

a

o

e?L

N

=IL

t 8 l 9

=xoFaEo

<=L

N

JII

J

:<o

cizJ

Veliki deo krivice za ovo stanje stvari podiva, mislim, nanaudnicima. Nastava matematike i prirodne nauke jeste Eesto auto-ritarnatu; a to protivredi ne samo principima radikalno/demokratskepedagogije, ve6 i principima nauke same. Nije ni dudo da ve6inaAmerikanaca ne moZe da razlikuje nauku od pseudonauke: njihovinastavnici prirodne nauke im nikada nisu pruZili racionalnu osnovuda to dine. (Pitajte prosednog studenta: Da li se materija sastoji odatoma? Da.Zaito to mislite? eitalac moZe sam da popuni odgovor,)Da li onda predstavlja iznenadenje to ito 36Eo Amerikanaca verujeu telepatiju i (to 47Vo veruje u kreacionistidko shvatanje KnjigePostanja?"

svojoj ignoranciii (moZda sc pouzdajuii u to da 6c i njihovi ditaoci biti podjcdnakcncznalice. Razmotritc, na primcr, slcdcii txlkrmak iz jednc novijc knjigc RethinkingTechnologies ko.lu.jc urcdio Miami Thcory Collcctive i koju.ic ob.javio Univcrsityof Minnesota Prcss: ,,dini se da sada valia iznova razmotriti pojmovc ubrzanja iusporenja (Sto llziiari zovu pozitivna i ncgativna brzina)" (Virilio 1993,5) eitalackoji nc nalazi da ovo zasluZujc grohotan smch (kao i padanic u depresiju) pozivase da pohada prvc dvc ncdelje Fizikc I.

16 Nisam sc Zalio u vczi toga. Svakome ko jc zaintcrcsovan za mojaglcdi5ta, volco bih da obczbedim primcrak Sokala (1 987). Za.jo5 jcdnu o5tru kritikuI :\cg prcdavanja matematike i nauke vidcti (ironiju ironija) Grosa (Gross) i lrvita(r "ev itt) (l 99 4, 23 -28\ .

l7 Telcpatila: Hastings i Hastings (1992,518), istraZivanjcjavnog mnenjaAmcridkog instituta za javno mncnjc iz juna 1990. Sto se tiic ,,tclcpatijc ilikomunikacijc izmcdu umova bcz kori5icnja pct tradicionalnih lula", 3670 ,,verujet niu",25o/o,,nijc sigurno", a39Vo ,,nc vcruic u n|u". Za,,ljudc na ovoi zcmlji kojisu ponekad poscdnuti davolom" rezultat jc 49-16-35 (!). Za ,,astrologiju ili to dapoloiaj zvezlai plancta moZc imati poslcdicc po I judskc Zivotc" rczultat 1e25-22-53.Za utehu, samo I l7o verujc u medijumc (22Va nijc sigurno), a 7olo u isceliteljskumod piramida (260/o nije sigurno).

Krcacionizam: Gallup (1993, 157-159), Galupovo istraZivanje javnogmnenja iz juna 1993. Tadno pitanje jc glasilo: ,,Koji od slcdciih iskaza je najbliZiva5im gledi5tima o razvitku ljudskih biia: l) ljudska biia su sc razvijala u tokumiliona godina iz manje razvijenih oblika Zivota, ali ovim proccsom jc rukovodioBog;2) ljudska bi6a su sc razvijala milionima godina iz manjc razvijenih oblikaZivota, ali Bog nije imao nikakvu ulogu u ovom procesu; 3) Bog jc stvorio ljudskabiia u ogromnoj mcri u dana5njem obliku ujcdnom trenutku u poslednjih 10000godina ili tu negdc?" Rezultati su bili 35olo razvijala su sc sa Bogom, ll%o ravlialasu se bez Boga,41Vo Bog ih je stvorio u sada5njem obliku i 7o/o nema nikakvomi5ljenie. Istralivanje iz, jila 1982. (Gallup 1982,208-214) jc ustanovilo skoroidentidne cifrc, ali.jc dakr raspodelu prema polu, rasi, obrazovanju, regionu, uzrastu,prihodu, religiii i vclidini zajednice. Razlikc prcma polu, rasi, rcgionu, prihodu i(izncnatlujuie) religiii bilc su prilidno malc. Ubcdljivo najveia razlikaie bila prcma

Kao Sto je Ros zapaziotY, mnoga od srediSnjih politidkihpitanja decenija koje dolaze - od zdravstvene zadtite preko global-nog zagrevanja do razvoja Treieg sveta - delimidno zavise odsuptilnih (i Zestoko raspravljanih) pitanja naudnih dinjenica. Aliona ne zavise samo od naudnih dinjenica: ona zavise i od etidkihvrednosti i - teSko da je u ovom dasopisu to potrebno dodati - odgolog ekonomskog interesa. Nikakva levica ne moZe biti efikasnasve dok ne uzme za ozbiljno pitanja i o naudnoj dinjenici i oetidkoj vrednosti i o ekonomskim interesima. Ta pitanja koja sustavljena na dnevni red su previ5e vaZna da bi bila prepu5tenakapitalistima ili naudnicima - ili postmodernistima.

Pre detvrt veka, na vrhuncu ameridke invazije u Vijetnamu,Noam iomski (Chomsky) je primetio da je:

DLordL Orvel jednom zapazio da je politidka misao, narodito nalevici, jedna vrsta masturbacione fantazije koja te5ko da se tidesveta dinjenica. To je, na nesreiu, istina i predstavlja jedan deonzlogazato Sto naSem druStvu nedostaje prava, odgovoma, ozbiljnalevidarska vlada. "

MoZda je ovo preo5tro, ali postoji, naZalost, jedno znadajnojezgro istine u tome. Danas erotski tekstovi imaju tendenciju dabudu pisani pre na (loSem) francuskom nego na kineskom, alikonsekvence na stvarni Zivot ostaju iste. Sledi zakljudak ironidneanal\ze ameridkih intelektualnih pomodnosti od strane Alana Ra-jana (Ryan) iz 1992. sa lamentiranjem nad time Sto je

veliki broj ljudi, koji kombinuju intelektualnu ivrstinu dak i saskromnim politidkim radikalizmom, Zalosno mali. To, u zemljikoja ima DiordZa BuSa (George Bush) za predsednika i DenfortaKvejla (Danforth Quayle) spremnog za 1996.-u, nije preteranozabavno.2o

obrazovanju: samo 24o/o ljudi koji su zavrSili lakultet podrZava kreacionizam, uporeilenju sa 49o/o ljudi koji su zavriili srcdnju Skolu i 52o/o onih sa diplomomosnovne Skole. Dakle, moZda je najgora nastava nauke na nivou osnovne i srednje5kole.

l8 videti belelku I I gore.le Chomsky ( 1984, 200), predavanje odrZano I 969.20Ryan

11992).

2 0 2 l

=xoFaEo

<=L

N

JII

J

:<o

cizJ

Veliki deo krivice za ovo stanje stvari podiva, mislim, nanaudnicima. Nastava matematike i prirodne nauke jeste Eesto auto-ritarnatu; a to protivredi ne samo principima radikalno/demokratskepedagogije, ve6 i principima nauke same. Nije ni dudo da ve6inaAmerikanaca ne moZe da razlikuje nauku od pseudonauke: njihovinastavnici prirodne nauke im nikada nisu pruZili racionalnu osnovuda to dine. (Pitajte prosednog studenta: Da li se materija sastoji odatoma? Da.Zaito to mislite? eitalac moZe sam da popuni odgovor,)Da li onda predstavlja iznenadenje to ito 36Eo Amerikanaca verujeu telepatiju i (to 47Vo veruje u kreacionistidko shvatanje KnjigePostanja?"

svojoj ignoranciii (moZda sc pouzdajuii u to da 6c i njihovi ditaoci biti podjcdnakcncznalice. Razmotritc, na primcr, slcdcii txlkrmak iz jednc novijc knjigc RethinkingTechnologies ko.lu.jc urcdio Miami Thcory Collcctive i koju.ic ob.javio Univcrsityof Minnesota Prcss: ,,dini se da sada valia iznova razmotriti pojmovc ubrzanja iusporenja (Sto llziiari zovu pozitivna i ncgativna brzina)" (Virilio 1993,5) eitalackoji nc nalazi da ovo zasluZujc grohotan smch (kao i padanic u depresiju) pozivase da pohada prvc dvc ncdelje Fizikc I.

16 Nisam sc Zalio u vczi toga. Svakome ko jc zaintcrcsovan za mojaglcdi5ta, volco bih da obczbedim primcrak Sokala (1 987). Za.jo5 jcdnu o5tru kritikuI :\cg prcdavanja matematike i nauke vidcti (ironiju ironija) Grosa (Gross) i lrvita(r "ev itt) (l 99 4, 23 -28\ .

l7 Telcpatila: Hastings i Hastings (1992,518), istraZivanjcjavnog mnenjaAmcridkog instituta za javno mncnjc iz juna 1990. Sto se tiic ,,tclcpatijc ilikomunikacijc izmcdu umova bcz kori5icnja pct tradicionalnih lula", 3670 ,,verujet niu",25o/o,,nijc sigurno", a39Vo ,,nc vcruic u n|u". Za,,ljudc na ovoi zcmlji kojisu ponekad poscdnuti davolom" rezultat jc 49-16-35 (!). Za ,,astrologiju ili to dapoloiaj zvezlai plancta moZc imati poslcdicc po I judskc Zivotc" rczultat 1e25-22-53.Za utehu, samo I l7o verujc u medijumc (22Va nijc sigurno), a 7olo u isceliteljskumod piramida (260/o nije sigurno).

Krcacionizam: Gallup (1993, 157-159), Galupovo istraZivanje javnogmnenja iz juna 1993. Tadno pitanje jc glasilo: ,,Koji od slcdciih iskaza je najbliZiva5im gledi5tima o razvitku ljudskih biia: l) ljudska biia su sc razvijala u tokumiliona godina iz manje razvijenih oblika Zivota, ali ovim proccsom jc rukovodioBog;2) ljudska bi6a su sc razvijala milionima godina iz manjc razvijenih oblikaZivota, ali Bog nije imao nikakvu ulogu u ovom procesu; 3) Bog jc stvorio ljudskabiia u ogromnoj mcri u dana5njem obliku ujcdnom trenutku u poslednjih 10000godina ili tu negdc?" Rezultati su bili 35olo razvijala su sc sa Bogom, ll%o ravlialasu se bez Boga,41Vo Bog ih je stvorio u sada5njem obliku i 7o/o nema nikakvomi5ljenie. Istralivanje iz, jila 1982. (Gallup 1982,208-214) jc ustanovilo skoroidentidne cifrc, ali.jc dakr raspodelu prema polu, rasi, obrazovanju, regionu, uzrastu,prihodu, religiii i vclidini zajednice. Razlikc prcma polu, rasi, rcgionu, prihodu i(izncnatlujuie) religiii bilc su prilidno malc. Ubcdljivo najveia razlikaie bila prcma

Kao Sto je Ros zapaziotY, mnoga od srediSnjih politidkihpitanja decenija koje dolaze - od zdravstvene zadtite preko global-nog zagrevanja do razvoja Treieg sveta - delimidno zavise odsuptilnih (i Zestoko raspravljanih) pitanja naudnih dinjenica. Aliona ne zavise samo od naudnih dinjenica: ona zavise i od etidkihvrednosti i - teSko da je u ovom dasopisu to potrebno dodati - odgolog ekonomskog interesa. Nikakva levica ne moZe biti efikasnasve dok ne uzme za ozbiljno pitanja i o naudnoj dinjenici i oetidkoj vrednosti i o ekonomskim interesima. Ta pitanja koja sustavljena na dnevni red su previ5e vaZna da bi bila prepu5tenakapitalistima ili naudnicima - ili postmodernistima.

Pre detvrt veka, na vrhuncu ameridke invazije u Vijetnamu,Noam iomski (Chomsky) je primetio da je:

DLordL Orvel jednom zapazio da je politidka misao, narodito nalevici, jedna vrsta masturbacione fantazije koja te5ko da se tidesveta dinjenica. To je, na nesreiu, istina i predstavlja jedan deonzlogazato Sto naSem druStvu nedostaje prava, odgovoma, ozbiljnalevidarska vlada. "

MoZda je ovo preo5tro, ali postoji, naZalost, jedno znadajnojezgro istine u tome. Danas erotski tekstovi imaju tendenciju dabudu pisani pre na (loSem) francuskom nego na kineskom, alikonsekvence na stvarni Zivot ostaju iste. Sledi zakljudak ironidneanal\ze ameridkih intelektualnih pomodnosti od strane Alana Ra-jana (Ryan) iz 1992. sa lamentiranjem nad time Sto je

veliki broj ljudi, koji kombinuju intelektualnu ivrstinu dak i saskromnim politidkim radikalizmom, Zalosno mali. To, u zemljikoja ima DiordZa BuSa (George Bush) za predsednika i DenfortaKvejla (Danforth Quayle) spremnog za 1996.-u, nije preteranozabavno.2o

obrazovanju: samo 24o/o ljudi koji su zavrSili lakultet podrZava kreacionizam, uporeilenju sa 49o/o ljudi koji su zavriili srcdnju Skolu i 52o/o onih sa diplomomosnovne Skole. Dakle, moZda je najgora nastava nauke na nivou osnovne i srednje5kole.

l8 videti belelku I I gore.le Chomsky ( 1984, 200), predavanje odrZano I 969.20Ryan

11992).

2 0 2 l

Y

U'

ciz

eetiri godine kasnije, sa Bilom Klintonom (Bill Clinton)koji je instaliran kao na5 navodno ,,progresivan" predsednik i Nju-tom Gingridom (Newt Gingrich) koji se vei sprema za slededimilenijum i dalje nije zabavno.

Citirani radovi

Albert, David Z.1992. Quantum Mechanics and Experience.Cam-bridge: Harvard University Press.

Andreski, Stanislav. 1972. Social Sciences as Sorcery. London:Andr6 Deutsch.

Chomsky, Noam. 1984. The politicization of the university' InRadical Priorities,2nd ed, pp. 189-206, edited by Carlos P.Otero. Montreal: Black Rose Books.

Forman, Paul. 1987. Behind quantum electronics: National securityas basis for physical research in the United States, 1940- 1960.Historical Studies in the Physical and Biological Sciences18:149-229.

Gallup, George H. 1982. The Gallup Poll: Public Opinion 1982.Wilmington, Del.: Scholarly Resources.

Gallup, George Jr.1993. The Gallup Poll: Public Opinion 1993.Wilmington,Del.: ScholarlyResources. .;;,",

Gross, Paul R. and Norman Levitt. 1994. The natural sciences:Trouble ahead? Yes. Academic Questions 7 (2): 13-29.

Harding, Sandra. 1991. Wose Science? Whose Knowledge? Think-in g fro m W o me n' s Liv e s . Ithaca: Cornell Univers ity Press.

Hastings, Elizabeth Hann and Philip K. Hastings, eds.1992. Indexto International Public Opinion, 1990-1991. New York:Greenwood Press.

Hobsbawm, Eric. 1993. The new threat to history. New York Reviewof Books (16 December):62-64.

Holland, Walter W. et al., eds. 1991. Oxford Textbook of PublicHealth,3 vols. Oxford: Oxford University Press.

Laudan, Lany.1990. Science and Relativlsm. Chicago: Universityof Chicago Press.

Ross, Andrew. 199 1. Strange Weather : Culture, Scienc e, and Tech-nology in the Age of Limits. London: Verso.

Ross, Andrew. 1992. New Age technocultures.InCultural Studies,pp. 531-555, edited by Lawrence Grossberg , Cary Nelsonand Paula A. Treichler. New York: Routledge.

Ryan, Alan. 1992.Pinceton diary. London Review of Books (26March) :21 .

Snow. C.P. 1963. The Two Cultures: And A Second Looft. NewYork: Cambridge University Press.

Sokal, Alan. 1987. Informe sobre el plan de estudios de las carrerasde Matemdtica, Estadfstica y Computaci6n. Report to theUniversidad Nacional Aut6noma de Nicaragua, Managua,unpublished.

U.S. Bureau of the Census. 1975. Historical Statistics of the UnitedStates: Colonial Times to I9T0.Washington: GovernmentPrinting Office.

U.S. Bureau of the Census. 1994. Statistical Abstact of the UnitedState s : I 994 . W ashington: Government Printing Office.

Virilio, Paul. 1993. The third interval: A critical transition. InRethinking Technolo gies, pp. 3-l2,edited by Verena Ander-matt Conley on behalf of the Miami Theory Collective.Minneapolis: University of Minnesota Press.

Williams, Michael R. 1985. A History of Computing Technology.Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.

Preveo s engleskogMa5an Bogdanovski

=x

Fal(r

<troN

J

tr

22 2 3

Y

U'

ciz

eetiri godine kasnije, sa Bilom Klintonom (Bill Clinton)koji je instaliran kao na5 navodno ,,progresivan" predsednik i Nju-tom Gingridom (Newt Gingrich) koji se vei sprema za slededimilenijum i dalje nije zabavno.

Citirani radovi

Albert, David Z.1992. Quantum Mechanics and Experience.Cam-bridge: Harvard University Press.

Andreski, Stanislav. 1972. Social Sciences as Sorcery. London:Andr6 Deutsch.

Chomsky, Noam. 1984. The politicization of the university' InRadical Priorities,2nd ed, pp. 189-206, edited by Carlos P.Otero. Montreal: Black Rose Books.

Forman, Paul. 1987. Behind quantum electronics: National securityas basis for physical research in the United States, 1940- 1960.Historical Studies in the Physical and Biological Sciences18:149-229.

Gallup, George H. 1982. The Gallup Poll: Public Opinion 1982.Wilmington, Del.: Scholarly Resources.

Gallup, George Jr.1993. The Gallup Poll: Public Opinion 1993.Wilmington,Del.: ScholarlyResources. .;;,",

Gross, Paul R. and Norman Levitt. 1994. The natural sciences:Trouble ahead? Yes. Academic Questions 7 (2): 13-29.

Harding, Sandra. 1991. Wose Science? Whose Knowledge? Think-in g fro m W o me n' s Liv e s . Ithaca: Cornell Univers ity Press.

Hastings, Elizabeth Hann and Philip K. Hastings, eds.1992. Indexto International Public Opinion, 1990-1991. New York:Greenwood Press.

Hobsbawm, Eric. 1993. The new threat to history. New York Reviewof Books (16 December):62-64.

Holland, Walter W. et al., eds. 1991. Oxford Textbook of PublicHealth,3 vols. Oxford: Oxford University Press.

Laudan, Lany.1990. Science and Relativlsm. Chicago: Universityof Chicago Press.

Ross, Andrew. 199 1. Strange Weather : Culture, Scienc e, and Tech-nology in the Age of Limits. London: Verso.

Ross, Andrew. 1992. New Age technocultures.InCultural Studies,pp. 531-555, edited by Lawrence Grossberg , Cary Nelsonand Paula A. Treichler. New York: Routledge.

Ryan, Alan. 1992.Pinceton diary. London Review of Books (26March) :21 .

Snow. C.P. 1963. The Two Cultures: And A Second Looft. NewYork: Cambridge University Press.

Sokal, Alan. 1987. Informe sobre el plan de estudios de las carrerasde Matemdtica, Estadfstica y Computaci6n. Report to theUniversidad Nacional Aut6noma de Nicaragua, Managua,unpublished.

U.S. Bureau of the Census. 1975. Historical Statistics of the UnitedStates: Colonial Times to I9T0.Washington: GovernmentPrinting Office.

U.S. Bureau of the Census. 1994. Statistical Abstact of the UnitedState s : I 994 . W ashington: Government Printing Office.

Virilio, Paul. 1993. The third interval: A critical transition. InRethinking Technolo gies, pp. 3-l2,edited by Verena Ander-matt Conley on behalf of the Miami Theory Collective.Minneapolis: University of Minnesota Press.

Williams, Michael R. 1985. A History of Computing Technology.Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.

Preveo s engleskogMa5an Bogdanovski

=x

Fal(r

<troN

J

tr

22 2 3