Naučno stručni časopis, UDK 43 ISSN 0354-2092 COBISS.SR-ID 47264012

godište XXI godina 2011. broj 1-2

Izdavač: Jugoslovensko naučno društvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel/fax: (021) 475-0468, e-mail: jturan @ polj.uns.ac.rs , Suizdavači: Vojvođansko društvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, Departman za poljoprivrednu tehniku poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu; Glavni i odgovorni urednik: prof. dr Nedeljko Malinović; Urednik: prof. dr Jan Turan; Urednici broja: prof. dr Miladin Brkić, prof. dr Todor Janić; Tehnički urednik broja: prof. dr Todor Janić; Uređivački odbor: prof. dr Nedeljko Malinović, prof. dr Miladin Brkić, akademik dr Miloš Tešić, prof. dr Nikola Đukić, prof. dr Milan Martinov, prof. dr Miroslav Plavšić, prof. dr Mihal Đurovka, dr Ivan Radović, doc., prof. dr Ivan Pešenjanski, prof. dr Žarko Ilin, dr Lidija Perić, dr Miodrag Zoranović, doc, prof. dr Todor Janić; Lektor broja: Radmila Brkić, prof. književnosti, Prevodilac: dr Ognjan Lužanin, UDK: Slađana Beker, Korektor: prof. dr Anđelko Bajkin; Unos teksta: Autori i uredništvo; Rešenjem Ministarstva informacija Republike Srbije broj 651-36/97-03 od 03.02.1997, časopis je upisan u registar sredstava javnog informisanja pod brojem 2303; Prepress: dr Todor Janić jtodor@polj.uns.ac.rs; Štampa: Tampograf, Novi Sad, Tiraž 300

CIP – Katalogizacija u publikaciji. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad - 631.6. REVIJA agronomska saznanja: naučno stručni časopis / glavni i odgovorni urednik Nedeljko Malinović. God. 5, br. 5 (1994) – Novi Sad: Jugoslovensko društvo za poljoprivrednu tehniku, 1994-..llustr; 30 cm. Dvomesečno. Je nastavak: Revija poljoprivredna tehnika = ISSN 0354-2092. ISSN 0354-5865. COBISS.SR-ID 47264012

X NAUČNO-STRUČNI SKUP

"KLIMATIZACIJA, GREJANJE, HLAĐENJE I

VENTILACIJA U POLJOPRIVREDI"

VI NAUČNO-STRUČNI SKUP

„AGROPROCESING“

U ovom broju časopisa štampan je rad koji se odnosi na izgradnju i korišćenja objekata zaštićenog prostora (staklenika, plastenika i visokih tunela). U obimnom materijalu dat je prikaz stanja i smernice koje bi trebale sadašnjim i budućim korisnicima objekata zaštićenog prostora da pomognu da se: orijentišu ka gajenju profitabilnih kultura, pravilno izberu tehnologije rada, daju dobre smernice u projektovanju, kupe odgovarajuće tehničke sisteme, eksploataciju objekata obavljaju na optimalan način, kao i da marketinškim aktivnostima pristupe na adekvatan način. Zajednički imenilac nabrojanog se odnosi na povećanje profitabilnosti proizvodnje biljaka u objektima zaštićenog prostora kroz funkcionalnu, ekonomičnu i efikasnu proizvodnju na ekološki održiv način.

Časopisl će biti dostavljen učesnicima jubilarnog X naučno-stručnog skupa „ENERGIJA i AgroPROCESing 2011“, koji se održava 25.10.2011. god. u Kongresnoj sali Master centra Novosadskog sajma.

Ove godine tema navedenog skupa je: „POVEĆANJE PROFITABILNOSTI PROIZVODNJE U POLJOPRIVREDI I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI KORIŠĆENJEM BIOMASE KAO ENERGENTA“

Kao i u proteklih deset godina ovaj naučno-stručni skup je organizovan sa ciljem da se u Srbiji da doprinos kvantitativnom i kvalitativnom napretku u korišćenju biomase za produkciju energije iz ostataka primarne poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije i komunalnog otpada.

Drugu godinu za redom, skup će se internet konekcijom prenositi u realnom vremenu na šest kontinenata odakle se očekuju uključenja u diskusiju i konkretni rezultati u nauci i privrednoj praksi.

Na kraju, zahvaljujemo se svim sponzorima na materijalnoj podršci za štampanje časopisa i organizaciji navedenih skupova: generalnom sponzoru „ERSTE Bank“ a.d. iz Novog Sada, Gradu Novom Sadu, USAID agrobiznis projekatu, Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnologiju i ostalim sponzorima. Posebno se zahvaljujemo Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine Izvršnog veća Vojvodine na materijalnoj podršci i što je prihvatio da zajedno organizujemo ove skupove u okviru Sajma energetike u Master centru Novosadskog sajma.

Prof. dr Miladin Brkić

Prof. dr Todor Janić

X NAUČNO-STRUČNI SKUP

"KLIMATIZACIJA, GREJANJE, HLAĐENJE I

VENTILACIJA U POLJOPRIVRE

iVI NAUČNO-STRUČNI SKUP

„AGROPROCESING“

PROGRAMSKI ODBOR SKUPADr Miladin Brkić, red. prof., predsednikDr Milan Martinov, red. prof.Dr Miloš Tešić, red. prof.Dr Davor Kralik, red.prof., Osjek, Dr Kiril Lisickov, red.prof., Skoplje, Dr Kornel Kovač, red.prof., SegedinDr Todor Janić, vanr.prof.Zorica Gluvakov, dipl.ing., sekretar

ORGANIZACIONI ODBOR SKUPADr Todor Janić, vanr.prof. predsednikDr Miladin Brkić, red. prof.Dr Nikola Đukić, red. prof.Dr Jan Turan, vanr.prof,Dr Miodrag Zoranović, doc.Mr Đorđe Đatkov, asistent.Zorica Gluvakov, dipl.ing., sekretar

ORGANIZATORI SKUPAVojvođansko društvo za poljoprivrednu tehniku, Novi SadPoljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu tehniku, Novi SadIzvršno veće Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Novi Sad

SUORGANIZATOR SKUPAJugoslovensko naučno društvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad

POKROVITELJI SKUPAIzvršno veće Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehniologiju, Novi SadUSAID, agrobiznis projekatUprava za privredu Grada Novog Sada

GENERALNI DONATOR

"ERSTE Bank" a.d., Novi Sad

DONATORI„KIRKA-SURI“, Beograd„NS KONCEPT“, Novi Sad „WILO", Beograd"EKOPRODUKT", Novi Sad„TERMOPLIN“, Mladenovac„ALEKSANDAR INŽENJERING“, Novi Sad„ITN“, Beograd „AGRITECHNICOM“, Zrenjanin„ZATEKS“, Novi Sad

E N E R G I J A E N E R G I J A ii A g r o P R O C E S i n g A g r o P R O C E S i n g 2 0 1 1 2 0 1 1Naučno – stručni skupovi:Naučno – stručni skupovi:

X NAUČNO-STRUČNI SKUP - KGHvp 2011V NAUČNO-STRUČNI SKUP - AgPRO 2011

O R G A N I Z A T O R I S K U P A :O R G A N I Z A T O R I S K U P A :

VLADA

AP VOJVODINEPPokrajinski sekretarijat zaokrajinski sekretarijat za

energetiku i mineralenergetiku i mineral.. sirovinesirovine

POLjOPRIVREDNIFAKULTET

Departman za poljoprivrednu tehniku

Novi Sad

VOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLjOPRIVREDNU

TEHNIKU

Novi Sad

NACIONALNO NAUČNO

DRUŠTVO ZA POLjOPRIVREDNU

TEHNIKU

P R O G R A M S K U P A S A U Č E S N I C I M AV R E M E I M E S T O O D R Ž A V A N j A S K U P A :

25 (utorak) - oktobar 2011. u 9 satiMesto održavanja: MASTER CENTAR, NOVI SAD

M E D I J A T O R IDr Miladin Brkić,red. prof. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, predsedavajući,Žarko Strugar, ecc, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Novi Sad,Dr Milan Martinov, red.prof., Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Dr Saša Igić, Novosadska toplana, Novog Sada,Predstavnik generalnog sponzora, „ERSTE Bank“ a.d., Novi Sad

8:45 - 9:00 PRIJAVLjIVANjE UČESNIKA9:00 – 9:05 IZBOR RADNOG PREDSEDNIŠTVA9:05 – 9:40 POZDRAVNA REČ I OTVARANjE SKUPA

9:05 - 9:10

1.

Dr Radovan Pejanović, red.prof.Prorektor za finansije Univerziteta u Novom Sadu

9:10 - 9:15Đorđo Prstojević, dipl. eccPomoćnik ministra u sektoru za ekonomska pitanja dijaspore

9:15 - 9:20Jim Herne, direktorUSAID agrobiznis projekat

9:20 - 9:25Dr Mirko Babić, red.prof.Direktor departmana za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

9:25 - 9:30Mr Goran Vasić, Direktor Novosadskog sajma, Novi Sad

9:30 - 9:35Dr Jan Turan, vanr.prof.Predsednik Vojvođanskog društva za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad

9:35 - 9:45OTVARANjE SKUPA

Radoslav Striković, dipl.ecc.Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine

9:45 – 10:00 UVODNO PREDAVANjA

9:45 - 10:00 2. POVEĆANjE PROFITAFILNOSTI PROIZVODNjE U POLjOPRIVREDI I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI KORIŠĆENjEM BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)2

– izvestilac: Prof. dr Todor Janić, Poljoprivredni fakultet - Novi Sad

10:00– 10:15 PREDSTAVLjANjE GENERALNOG SPONZORA

10:00 – 10:15 3. PREDSTAVLjANjE GENERALNOG SPONZORA

10:15 – 11:00 I DEO TEMATSKIH IZLAGANjA

10:15 - 10:30 4.ZAKONSKI OKVIRI U KORIŠĆENjU BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE

– izvestilac: Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

10:30 - 10:45 5.

FINANSIJSKA PODRŠKA DRŽAVE PROJEKTIMA ZA KORIŠĆENjE BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE

– izvestilac: Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

10:45 - 11:00 6.

MOGUĆNOSTI IZGRADNJE POSTROJENJA ZA DOBIJANJEM TOPLOTNE I ELEKTRIČNE ENERGIJE PREMA POTREBAMA INVESTITORA IZ DIJASPORE

– izvestilac: Ministarstvo za vere i dijasporu Republike Srbije

11:00 - 11:10 PAUZA ZA KAFU I OSVEŽENjE

11:10 - 11:30 PREDSTAVLjANjE SPONZORA

11:30 - 13:00 II DEO TEMATSKIH IZLAGANjA

11:30 - 11:45 7.

POVEĆANjE PROFITABILNOSTI PROIZVODNjE NA FARMAMA KORIŠĆENjEM BIOMASE ZA PROIZVODNjU BIOGASA

– izvestilac: Prof. dr Milan Martinov, FTN - Novi Sad

11:45 - 12:00 8.BIOGAS TEHNOLOGIJE U SEKTORU KLANICA I MLEKARA– izvestilac: Goran Janjić, USAID agrobiznis projekat

12:00 – 12:15 9.ENERGIE AUS NACHWACHSENDEN ROHSTOFFEN GMBH / ENERGIJA IZ OBNOVLJIVIH SIROVINA GMBH

– izvestilac: Dr. Christian Hemerka, PPM - Energie - Germany Ltd., Germany

12:15 – 12:30 10.POVEĆANjE PROFITABILNOSTI PROIZVODNjE U PLASTENICIMA I STAKLENICIMA

– izvestilac: Prof. dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet - Novi Sad

12:30 – 12:45 11.RAD APSORPCIONIH MAŠINA KOJE KORISTE BIOMASU ZA KLIMATIZACIJU PROSTORIJA

– izvestilac: Mr Katica Dragutinović, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

12:45 – 13:00 12.

SMANjENjE TROŠKOVA KOD ZAGREVANjA OBJEKATA NA NIVOU LOKALNIH SAMOUPRAVA KORIŠĆENjEM BIOMASE

– izvestilac: Zoran Janjatović, dipl.ing agroekonomije, VDPT

13:00 - 13:20 PREDSTAVLjANjE SPONZORA

13:20 - 13:30 PAUZA ZA KAFU I OSVEŽENjE

13:30 - 14:15 III DEO TEMATSKIH IZLAGANjA

13:30 - 13:45 13.KORIŠĆENjE KOMUNALNOG OTPADA ZA DOBIJANjE TOPLOTNE I ELEKTRIČNE ENERGIJE

– izvestilac: Prof. dr Dragan Škobalj, Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“, Beograd

13:45 – 14:00 14.KOTLOVI ZA SAGOREVANjE POLJOPRIVREDNE BIOMASE I PROIZVODNjU TOPLOTNE ENERGIJE

– zvestilac: dr Branislav Repić, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Beograd

14:00 – 14:15 15.TRŽIŠNA VREDNOST BIOMASE KOJA SE KORISTI U ENERGETSKE SVRHE

– izvestilac: Prof. dr Nedeljko Tica, Poljoprivredni fakultet - Novi Sad

14:15 - 14:45 DISKUSIJA I USVAJANjE ZAKLjUČAKA

15:00 SVEČANI RUČAK

Biblid: 0354-2092 (2006)6; 6. p. 1-78 Stručni rad

UDK: 664.5:620.95:631.563.2 Professional paper

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 3

POVEĆANJE PROFITABILNOSTI PROIZVODNJE U PLASTENICIMA I STAKLENICIMA SA PROIZVODNOG I ENERGETSKOG STANOVIŠTA

(Osnove za izbor plastenika-staklenika)

Dr Milan MARTINOV, Dr Miladin BRKIĆ, dr Todor JANIĆ

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, milanmartinov@uns.ac.rs

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mbrkic@poljuns.ac.rs, jtodor@polj.uns.ac.rs

1. UVOD

U poslednje vreme, od ratarske proizvodnje, jedno porodično gazdinstvo može opstati ako obrađuje preko 100 ha zemljišta (Martinov i sar., 2006). Takvih gazdinstava je malo, u jednom selu, na primer, od 3.000 stanovnika, četiri do pet. Za one koji imaju manje posede, izlaz je u bavljenu ratarsko-stočarskom, povrtarskom – na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru, voćarskom ili vinogradarskom proizvodnjom, uz istovremenu doradu i preradu poljoprivrednih proizvoda, bilo kao samostalna gazdinstva ili udružena, što je realnije i perspektivnije. Vojvodina, pa i Srbija, ima veoma dobre uslove za proizvodnju povrća i drugih biljnih vrsta u zaštićenom prostoru: klimatski uslovi i geografski položaj, posmatrajući ga u odnosu na blizinu evropskog tržišta. Uz to, povećanje broja hipermarketa u nas i očekivanog povišenja potrošnje istog, potrebe za povrćem, preko cele godine, biće sve izraženije. Cela Srbija ozbiljno se usmerava na proizvodnju povrća u zaštičenom prostoru. Sadašnja proizvodnja ne podmiruje potrebe povrća van sezone dospevanja sa otvorenog polja, te se uvozi. Zbog toga je interes za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru sve izraženiji. No, evidentno je da je znanje potencijalnih proizvođača o tehničkim rešenjima zaštićenog prostora, posebno njihove primenjivosti, na niskom nivou.

Izbor plastenika-staklenika za profitabilnu proizvodnju. Cilj ovog rada je da budućem investitoru pokaže i detaljno

obrazloži tehničko-ekonomske parametre i pokazatelje za izbor i podizanje staklenika/plastenika i tako ga učini sposobnijim da donese ispravnu, tehničko-ekonomski zasnovanu odluku (Martinov i sar., 2006). U radu je istaknuto da je osnova za donošenje odluke o ulasku u proizvodnju u zaštićenom prostoru, svestrana spoznaja tržišta, mogućnosti plasmana i očekivanog prihoda. Potom, da bavljenje ovom vrstom proizvodnje podrazumeva: stalno usavršavanje, obrazovanje i da hipermarketi ne kupuju povrće zbog proizvođača, nego zbog kupaca, potrošača povrća. U narednim poglavljima obrađeno je sledeće:

Donošenje odluke o ulasku u proizvodnju u zaštićenom prostoru: preduslovi za uspešnu proizvodnju u zaštićenom prostoru; početno samoocenjivanje; sačinjavanje proizvodno-tehnološkog plana/projekta; dijagram toka sa sadržajem aktivnosti, mesta donošenja odluke i potrebne dokumentacije za formiranje postrojenja; objašnjenje aktivnosti i dokumenata.

- Tehničko-tehnološke podloge za izbor postrojenja kao što su: lokacija, konstrukcija, grejanje, supstrati, ventilacija, navodnjavanje i fertigacija, zaštita bilja, mašine i oprema, kontrola i upravljanje.

- Praktični primeri za biznis - poslovni plan, za proračun isplativosti.

- Ugovori o nabavci opreme, o osiguranju...

Sl. 1.1. Izgled blok staklenika

Ovaj rad je dopunjen iskustvima holandskih autora:

- Adrian van den Bosch: Staklenička proizvodnja u Holandiji i saradnja sa Srbijom. U radu su opisani ključni faktori koji dovode do uspeha i profitabilnosti proizvodnje povrća i cveća u Holandiji.

- Peter Korsten: Inovativna staklenička proizvodnja paradajza u Holandiji. Autor ističe da već decenijama proizvođači u Holandiji proizvode paradajz u staklenicima. Zahvaljujući tehničkim inovacijama, razvoju sortimenta i dugogodišnjem iskustvu u gajenju ove biljne vrste, godišnja proizvodnja paradajza, po kvadratnom metru, raste svake godine. Poboljšanje proizvodnje je uglavnom rezultat efikasnije upotrebe svetlosti u kombinaciji sa postizanjem optimalne temperature u zaštićenom prostoru.

U realizaciji rada značajan doprinos u pisanim prilozima, dala je i firma „AgroConsult“ u Beogradu. Rad “Osnove za izbor plastenika- staklenika“ je u skladu sa usvojenom Strategijom razvoja poljoprivrede u Republici Srbiji. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije daje materijalnu podršku za investicije u poljoprivredu. U toj podršci, sa 30% bespovratnih sredstava, podsticana je nabavka plastenika, staklenika i opreme za proizvodnju u zaštićenom prostoru.

2. STAKLENIČKA PROIZVODNJA U HOLANDIJI

2.1. Proizvodnja u zaštićenom prostoru u Holandiji i saradnja sa SrbijomProizvodnja u zaštićenom prostoru primenjuje se u celom

svetu, kako u urbanim sredinama i u blizini tržnica, tako i u seoskim područjima, gde obezbeđuje radna mesta i dodatne prihode tamošnjem stanovništvu (Adrian van den Bosch, specijalista za obuku u hortikulturi, PTC+, Ede, Holandija). U istočnoj Evropi i na području Balkana, proizvodnja u zaštićenom prostoru bila je zastupljena u vidu velikih objekata, obično u vlasništvu države. Međutim, usled finansijske nemogućnosti praćenja rasta svetskih cena energenata, mnogi od ovih objekata

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)4

su propali. Danas se neki od njih obnavljaju i modernizuju i u njima se ponovo zasniva proizvodnja povrća.

Na raznim lokalitetima širom Srbije u toku je izgradnja novih objekata za proizvodnju u zaštićenom prostoru, na površinama između 0,3 i 4 ha. U osmišljavanju i realizaciji ovih projekata ili njihovih delova, veoma često su prisutni holandski stručnjaci, konsultantske kuće i proizvođači opreme.

Značaj hortikulturne proizvodnje u Holandiji.Hortikultura se u Holandiji razvijala vekovima, a već

decenijama važi za najuspešniju granu poljoprivrede. Pod pojmom hortikultura u Holandiji se podrazumeva proizvodnja povrća, voća, cveća, lukovica i ukrasnog šiblja i drveća. Po prihodima koje donosi poljoprivredna proizvodnja, Holandija sa 20 milijardi evra godišnje, zauzima treće mesto u svetu, posle SAD i Francuske. U ovoj sumi prihodi hortikulture učestvuju sa 40%, pri čemu ova proizvodnja zauzima oko 4% obradive površine Holandije.

Tab. 2.1. Zastupljenost pojedinih delatnosti u poljoprivredi u ukupnom prihodu

Proizvodnja Godišnji prihod u milijadama evra

Hortikultura 8,0

Ratarska proizvodnja 2,5

Proizvodnja mleka 4,5

Svinjarstvo i živinarstvo 4,0

Ostalo 1,0

Podaci koji se odnose na stakleničku proizvodnju su još upečatljiviji: na 0,6% ukupnih obradivih površina, ona učestvuje sa 23% u ukupnim prihodima od poljoprivrede. Izvozna vrednost proizvoda hortikulture je za 50% veća od njene proizvodne vrednosti. Malo neobično, ali to je posledica toga što peduzimači iz Holandije organizuju proizvodnju u inostranstvu, te se ti proizvodi, zbog finalizacije, prvo uvoze u Holandiju, a onda ponovo izvoze. Oko 60% svetske trgovine cvećem odvija se na holandskim berzama cveća, pa su prihodi od izvoza ovog proizvoda preko 12 milijardi evra.

Koji su faktori doveli do uspeha?Holandija je locirana na zapadu kontinenta, sa odlično

razvijenom putnom mrežom, vodenom, zemaljskom i vazdušnom. Blizina Severnog mora ima uticaj na uslove gajenja, kao što su temperatura, vlažnost i broj sunčanih sati u toku godine. Zbog toga, većina staklenika u Holandiji locirana je na severu i jugu zapadnog dela zemlje. Oblast između Haga, Hoek van Holanda i Roterdama i Alsmera su najpoznatije po proizvodnji povrća, cveća i saksijskog bilja.

Jedan od najnovijih projekata u hortikulturi je Bergerden projekat, koji se sprovodi u blizini Arnhema u istočnom delu zemlje, gde grupa proizvođača radi na podizanju staklenika površine od oko 250 ha. Ovi staklenici imaće sopstvene izvore energije, dotok vode i kompjuterske sisteme.

Uspeh je u tradiciji udruživanju proizvođača.U poslednjih 125 godina jedan od glavnih faktora koji

dovode do uspeha i profitabilnosti sektora hortikulture jeste saradnja među proizvođačima. Saradnja se ogleda u sledećem:

- postojanje sistema berzi, preko koga se odvija prodaja povrća, voća i cveća,

- udruženo bankarstvo i osnivanje „RABO“ banke u vlasništvu proizvođača, koja je ujedno i najveća banka u Holandiji,

- obezbeđivanje obrtnih sredstava za proizvodnju u hortikulturi (seme, hemijski preparati i mehanizacija),

- učešće proizvođača u organizaciji, teoretskim i praktičnim obukama.

Sl. 2.1. U savremenim staklenicima/plastenicima ostvaruje se vrhunska proizvodnja i dobar poslovni uspeh

Veoma je česta pojava da se proizvođači koji proizvode istu vrstu proizvoda, na primer, paradajz ili papriku, udružuju u veće grupe, razmenjuju iskustva i informacije i međusobno se redovno posećuju.

Visinu investicija diktiraju cene na tržištu.Osnova za svako investiranje u staklenik/plastenik je u

sagledavanju tržišta, mogućnosti plasmana i očekivanog prihoda. Pri izboru biljne vrste koja treba da donese prihod, najbitnije su detaljne informacije sa tržišta koje govore u kom delu sezone su cene najpovoljnije. Ovakvi podaci su od najveće važnosti za otpočinjanje investiranja u proizvodnju u zaštićenom prostoru. Investicije u skuplje staklenike i sisteme kontrole mogu biti isplative samo ako se odnose na biljne vrste koje imaju veliku dodatnu vrednost po jedinici površine, na primer, ruže, neke saksijske biljke i jagode.

Izbor vrste staklenika ili plastenika.Pri izboru plastenika ili staklenika obično su najbitniji uslovi

na tržištu. Ulaganje u plastenik sa jednim tunelom varira od 6-10 €/m². Vredniji plastenik sa krovnom ili bočnom ventilacijom je nešto jeftiniji od polovnog staklenika, i njegova cena se kreće od 15-25 €/m². U ove cene nisu uključeni troškovi sistema za grejanje, navodnjavanje i obogaćivanje atmosfere ugljendi-oksidom.

Važno je u obzir uzeti sledeće činjenice:

- cena kvadratnog metra manjih staklenika je relativno visoka, zbog cene bočnih zidova,

- troškovi grejanja, navodnjavanja i upravljanja klimom su relativno visoki po kvadratnom metru u manjim staklenicima/plastenicima.

Primer: računarski sistem za upravljanje navodnjavanjem je isti za staklenike površine 1.000 – 10.000 m², pa je ulaganje po kvadratnom metru za staklenik od 1.000 m² 10 puta veće nego za staklenik od 10.000 m².

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 5

Neophodnost korišćenja supstrata i hraniva.Na zemljištu kao podlozi danas se u Holandiji proizvodi

manje od 10% useva. U cilju povećanja prinosa i smanjenja šteta od bolesti i štetočina koji dolaze iz zemljišta sve više se primenjuju supstrati ili hidroponijska proizvodnja. Kao supstrati najviše se koriste kamena vuna, ljuska kokosovog oraha, perlit i treset. Često se koriste mešavine ova četiri materijala, kako bi se dobila podloga koja najviše odgovara zahtevima biljke.

Vodu i hranljive materije biljka dobija preko sistema kap po kap, kako bi odnos između hranljivih materija i vode bio optimalan, a negativan uticaj na životnu sredinu sveden na minimum.

Kontrola mikro-klime u staklenicima / plastenicima.Da bi se omogućila optimalna mikro-klima potrebno je da se

poznaje fiziologija biljaka, ali i povoljni uslovi za upravljanje staklenikom/plastenikom. Takođe je bitno da se poznaju uticaji na mikro-klimu sa tehničkog i ekonomskog stanovišta. Što obuhvatnija kontrola i upravljanje parametrima u objektu doprinosi ekonomičnosti proizvodnje. Pri tome pored produkti-vnosti utiče se i na zdravstveno stanje biljaka, odnosno smanjenje uticaja biljnih bolesti i štetočina. Za povoljno zdravstveno stanje, produktivnost biljaka i profitabilnost same proizvodnje, nisu bitni samo temperatura i vlažnost vazduha, već i provetravanje i nivo ugljendioksida. Osnovne informacije o kontroli i upravljanju mikro-klimom u staklenicima/plastenicima nalaze se u knjizi koju je izdala firma PTC+, Ede iz Holandije.

Tendencija smanjenja upotrebe pesticida za 50%. Kao rezultat nacionalnog programa Holandije – višegodišnji

program zaštite bilja (1995–2000), ukupna potrošnja pesticida smanjena je za 50%. Ovako značajan rezultat postignut je na osnovu sledećeg:

- unapređenje postupaka praćenja razvoja useva i primene zaštite bilja ne na osnovu fiksnog plana, već realnih potreba,

- primenom tehničkih unapređenja na mašinama i uređajima za zaštitu bilja,

- sprovođenja obuke proizvođača i postavljanje obaveza da sva lica koja rade sa pesticidima imaju dozvole za to,

- redovne provere i testiranja opreme koja se koristi u zaštiti bilja.

Biološka kontrola biljnih štetočina i bolesti našla je široku primenu, posebno u proizvodnji povrća i voća. U 80-90% programa za zaštitu bilja uključeni su preparati za biološku kontrolu.

Uvođenje zdravstvene bezbednosti hrane i potpune kontrole procesa proizvodnje.Današnji potrošač zahteva zdravstveno ispravne,

sertifikovane prehrambene proizvode, proizvedene prirodno, uz što manji udeo hemijskih sredstava. U izvesnoj meri, tj. dok god im to cene dozvoljavaju, potrošači vode računa i o dobrobiti životinja. Supermarketi i veletrgovci ne žele da snose odgovornost za ekscese koji se mogu desiti kao posledica kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Iz tog razloga je doneta European Retail Platform– EuREP (Evropska platforma distributera – prodavaca), doneta od većine evropskih supermarketa, koja je predstavila Eurep-GAP –code of conduct. Skraćenica GAP se odnosi na Dobru Poljoprivrednu Praksu (Good Agricultural Practice) – sistem standarda kojima se definišu svi postupci i ponašanje u proizvodnji, dokumentuju se i za njih garantuje. Cilj je da se rizik od nastanka uslova zagađenja hrane svede na mogući minimum. U mnogim zemljama

Evropske unije nije moguć plasman proizvoda za koje nije potvrđeno da su proizvedeni uz uvažavanje GAP, odnosno mora se posedovati Eurep-GAP sertifikat. Upravljanje pojedinim procesima u hortikulturi postaje sve važnije, i odnosi se na organizaciju i usaglašavanje svih delova proizvodnog lanca u hortikulturi, počev od prvog koraka pa sve do krajnjeg korisnika.

Mogućnosti za saradnju u oblasti hortikulture između Srbije i Holandije.Poslednjih nekoliko godina, privatne kompanije u Srbiji, ali i

udruženja poljoprivrednih proizvođača, su uspostavile snažne veze sa holandskim organizacijama, institutima i kompanijama koje su aktivne u okviru lanca hortikulturne proizvodnje.

Sl. 2.2. Znanja u proizvodnji u zaštićenom prostoru prenose se iz Holandije u Srbiju

U poslednjih deset godina, u saradnji između partnera iz Holandije i Srbije sprovedeno je ili je u toku više od deset takozvanih PSO (M) projekata. U nekima od ovih projekata ostvaruje se uspešna primena visoke holandske tehnologije u uslovima proizvodnje u Srbiji. Jedan od takvih primera je projekat u kome je učestvovao gospodin Vladimir Obođan, iz Uljme u blizini Vršca. On je aktivan član „Agromreže“. Razvio je vansezonsku proizvodnju paradajza i kvalitetnog rasada. U plasteniku koristi toplovodno grejanje u kombinaciji sa termogenima koji ujedno služe za obogaćivanje ugljendioksidom. Upravo je u toku uvođenje proizvodnje paradajza na supstratu.

2.2. Inovatorska proizvodnja paradajza u stakleniku u HolandijiDecenijama proizvođači u Holandiji proizvode paradajz u

staklenicima. Zahvaljujući tehničkim inovacijama, razvoju sortimenta i dugogodišnjem iskustvu u gajenju ove biljne vrste, godišnja proizvodnja paradajza po kvadratnom metru raste svake godine. Poboljšanje proizvodnje je uglavnom rezultat efikasnije upotrebe svetlosti u kombinaciji sa optimalnom temperaturom (Peter Korsten, Botany B.V, Horst-Meterik, Holandija)

Podaci o utrošku sredstava i zaradi. Skoro 100% proizvodnje paradajza u Holandiji se proizvodi

u staklenicima koji se greju prirodnim gasom. Proizvodnja traje cele godine, sadnja se obavlja u drugoj polovini decembra, a berba traje sve do početka decembra naredne godine. Prinos je između 55 i 65 kg/m2, zavisno od sorte i raspoložive opreme. Uz prosečnu cenu paradajza 0,75 – 0,80 evra po kg, takva proizvodnja donosi prihod oko 45 evra po kvadratnom metru. Trećina ovog prihoda odlazi na troškove radne snage. Otprilike isti iznos troškova je i za materijal i troškove grejanja. Preostalih 33% odlazi na otplatu investicije, bankarsku kamatu i zaradu

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)6

proizvođača. Radi poređenja, proizvođač u istom stakleniku bez grejanja može da proizvede oko 25 kg paradajza po kvadratnom metru.

Kombinovanje svetlosti i temperature.Uspešan proizvođač je u stanju da obezbedi odgovarajuću

temperaturu i osvetljenost potrebnu za optimalan razvoj biljaka. Pored toga on obezbeđuje biljkama da na najefikasniji način koriste svetlost tako što dodaje vodu i hraniva, te obezbeđuje dovoljno CO2.

Značaj zagrevanja proizvodnog prostora prikazan je na sl. 2.3. Isprekidanom linijom prikazan je intenzitet svetlosti, crta-tačka linija prikazuje proizvodnju bez grajanja, a punom sa grejanjem. Površina ispod krivih linija predstavlja ukupnu proizvodnju i očigledno je da je u staklenicima sa grejanjem, zbog proizvodnje i u vansezoni, znatno veća masa.

Sl. 2.3. Proizvodnja paradajza u stakleniku bez i sa dodatnim grejanjem

Razvoj stakleničke proizvodnje.Tokom više godina, proizvodnja paradajza u staklenicima se

razvijala i unapređivala sa više aspekata.

Propusnost zidova staklenika za svetlost. Ukupna količina svetlosti, naročito u proizvodnji paradajza,

ima ogroman uticaj na prinos. Stoga je i konstrukcija staklenika pretrpela promene u cilju obezbeđivanja više sunčeve svetlosti.

Optimalna visina objekta.Staklenici koji služe za proizvodnju paradajza su postali viši.

Osnovni razlog ovakve promene je efekat koji ima na klimu u stakleniku. Viši staklenik ima veću zapreminu vazduha i zbog toga ima stabilniju klimu unutar objekta i manji uticaj visokih spoljnih temperatura.

Razvoj sistema gajenja bilja.Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka sistem

gajenja na zemljištu zamenjen je gajenjem na supstratima. Uglavnom iz dva razloga: smanjenja razvoja i prenošenja biljnih bolesti i porasta prinosa. Porast prinosa pri gajenju na supstratima je do 20%. Kamena vuna se najčešće koristi kao supstrat za gajenje paradajza. Koristi se zapremina od 8 do 12 litara kamene vune po m2, zavisno od broja biljaka i sorte. Prelaskom na supstratnu proizvodnju promenjen je i sistem za navodnjavanje/fertirigaciju. Dominira primena sistema sa kapaljkama.

Dužina sezone gajenja i gustina biljaka.Početkom sezone gajenja (krajem decembra), biljke od 5–7

listova presađuju se u staklenik. Zavisno od sorte i proizvodnog

sistema, biljke se rasađuju u gustini 2 do 2,5 biljke/m2, sa razmakom 50 do 60 cm u redu. Svaka biljka raste na jednom stablu do februara. U tom mesecu dolazi do značajnog povećanja osvetljenosti, te je broj biljaka isuviše mali da bi se optimalno iskoristila dodatna količina svetlosti. Stoga se jedna od 10 ili jedna od 5 biljaka pušta da razvije dodatno stablo. U aprilu/maju još 5 biljaka se pušta da razvije dodatno stablo. U tom slučaju, broj stabala na m2 je tri. Posledica ovih mera je to što se iz biljaka paradajza razvije i do jedna internodija po kvadratnom metru nedeljno. Dodatnim stablom omogućeno je da se razvije do 20% više internodija u letnjem periodu a prosečna veličina ploda ostaje ista tokom sezone. Krajem leta količina stabljika se ponovo redukuje na isti način i iz istog razloga.

Optimalni temperaturni režim.Kao što je prikazano u podacima o proizvodnji u klimatskim

uslovima u Holandiji za ostvarenje optimalne proizvodnje u staklenicima neophodno je grejanje. Na početku proizvodnje potrebno je da temperatura bude 18 do 19°C, kako bi se dobio pravi odnos između plodova i listova biljke. Nakon prvog cvetanja biljke, temperatura potrebna tokom noći može biti niža, s time da se, uz dobre svetlosne uslove, zadrži prosek temperatura u toku dana 18 do 19°C. Od aprila intenzitet osvetljenja raste, pa tako i prosečna temperatura u toku jednog dana. Za dobro cvetanje je poželjno da noćna temperatura bude za jedan do dva stepena niža. U jesen je intenzitet svetlosti prenizak za dobro cvetanje (od 20. oktobra pa nadalje), tako da temperature mogu da se snižavaju. Pri nižim temperaturama produžava se dozrevanje, pa tako „razvlači“ sezona berbe.

Kontrola rasta biljaka.Važna mera u gajenju paradajza je postizanje pravog balansa

između generativnog (formiranja plodova) i vegetativnog rasta (formiranja lisne mase). Za ovo postoje razne mogućnosti, a jedna od njih je podešavanje odnosa dnevnih i noćnih temperatura. Tako može da se ograniči lisna masa na biljkama, koja treba da je dovoljna za podršku razvoju plodova, ali ne prevelika, da ne bi nepotrebno koristila vodu i hraniva. Broj listova reguliše se mehaničkim otkidanjem starijih. Broj listova po biljci treba da bude 15 do 20. Za najveći broj sorti rodna grana se nalazi odmah ispod listova. Sledeća mera koja se može preduzeti je povećanje broja plodova željene veličine. U fazi cvetanja uklanjaju se „lošiji“ cvetovi, kako bi se poboljšala veličina preostalih plodova. Ovu meru treba obaviti u ranoj fazi i pravovremeno, kako bi se sprečilo da biljka ulaže u razvoj nekvalitetnih plodova. Gubitak plodova će tako biti kompenzovan krupnoćom ostalih plodova.

Poteškoće u stakleničkoj proizvodnji.

Visoke temperature sredinom letaTokom toplih letnjih perioda prosečna temperatura u toku 24

sata može da dostigne i 25°C. Ukoliko to duže potraje doći će do usporavanja razvoja plodova, pa i do nepovratnog oštećenja biljaka. U ovakvim situacijama proizvođači uklanjaju poslednje cvetajuće rodne grane te podstiču razvoj biljaka i cvetajućih zaperaka, da bi povećali prinos.

Nedovoljna količina svetlostiU klimatskim uslovima Holandije često tokom prve i druge

sedmice rasta nema dovoljno svetlosti. Tada proizvođači snižavaju temperaturu kako bi sprečili nepovoljne efekte na razvoj biljaka.

Visoka relativna vlažnostDa bi tokom zime i jeseni postigli više temperature većina

proizvođača koristi termalne zavese. Time se postiže i smanjenje

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 7

potrošnje goriva. Nepovoljna strana ove mere je porast relativne vlažnosti vazduha u stakleniku. Visoka vlažnost, 80% i više, podstiče biljku na prebrzi rast, a brzo se razvijaju i gljivice. Kontrolom i smanjenjem relativne vlažnosti utiče se na smanjenje razvoja gljivica, pa tako i razvoja biljnih bolesti.

Sl. 2.4. Vrhunska tehnologija za vrhunski kvalitet paradajza

3. DONOŠENJE ODLUKE ZA PROIZVODNJU U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

3.1. Preduslovi za uspešnu proizvodnju u zaštićenom prostoruStaklenici/plastenici su složeni objekti, a svi oni koji su po

veličini iznad hobi programa, tj. namenjeni za proizvodnju i sticanje dohotka, predstavljaju manje ili više složenu zelenu fabriku (Biljana Bosiljčić, „AgroConsult“, Beograd). Za njeno formiranje potrebna su velika ulaganja, ali se i prihod pri uspešnom poslovanju meri velikim sumama. Obračunava se ne po jutru ili hektaru, već po kvadratnom metru. Pre ulaska u proizvodnju u zaštićenom prostoru treba dobro razmisliti i obaviti samoocenjivanje. U ovom, a posebno u narednim poglavljima, date su opširne podloge za sagledavanje ove proizvodnje, pa i primeri izračunavanja ulaganja i isplativosti. Na samom početku treba sagledati da li vlastito porodično imanje ili udružena porodična imanja ispunavaju preduslove za ostvarenje uspešne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Navedeni preduslovi mogu se još proširivati i menjati njihov značaj, redosled, pre svega sa stanovišta specifičnosti pojedinog regiona, biljne vrste pa i grupe proizvođača.

Preduslovi za ostvarivanje uspešne proizvodnje u zaštićenom prostoru su:

- Izvesnost plasmana-poznavanje tržišta.

- Prethodno poznavanje i iskustvo u proizvodnji istih ili sličnih biljnih vrsta.

- Raspolaganje povoljnom lokacijom i mikrolokacijom ya postavljanje objekta.

- Mogućnost obezbeđenja dovoljne količine vode potrebnog kvaliteta po prihvatljivoj ceni.

- Mogućnost obezbeđenja potrebnih investicioniih sredstava.

- Vrlo dobro znanje i odgovornost, briga o kvalitetu proizvoda i zaštita životne sredine.

- Spremnost za stalnu brigu o osevu.

- Sposobnost dovođenja posla do kraja.

- Spremnost za fizički rad – lično ili angažovanje obučenih radnika.

- Poznavanje tehnike kontrole i upravljanja i stalno unapređivanje primene.

1. Najvažnije je, naravno, tržište. Poznavanje tržišta, ali i osećaj za njegov razvoj i nastanak novih mogućnosti proizvodnje, od najvećeg je značaja. Smatra se da u nekoj državi ili regionu značajne količine povrća mogu da se plasiraju tokom cele godine ukoliko je prihod po domaćinstvu 600 do 800 evra mesečno (ekstrapolirano na bazi ranije postavljne granice prosečne plate od 900 DM). Dakle, tada postoji realno tržište. Naravno da ima onih koji imaju i znatno veća primanja, ali, ukoliko je, kao što je kod nas slučaj, njihov broj mali ne postoji značajno tržište. Treba biti vizionar, predvideti daljni razvoj i povećanje prihoda stanovništva. Ukoliko standard bude nastavio da raste, a približavanjem Evropskoj uniji to će se, kao i u drugim državama dogoditi, brzo će rasti broj kupaca i tržište. Uvek ostaje kao rezerva proizvodnja van glavne sezone, pre svega u predsezoni, pri čemu je tada cena proizvoda niža, a broj potencijalnih kupaca znatno veći. U celom ovom radu će se protezati ideja o zacrtanoj viziji razvoja proizvodnje i rasta korak po korak. Pri takvoj koncepciji već na samom početku treba neke od elemenata i sklopova sagledati pa i pribaviti u skladu sa očekivanim rastom.

Šta treba da se proizvodi posebno je pitanje. Tu treba biti fleksibilan i otvoren za ponekad i značajne zaokrete. Tako, na primer, može u budućnosti da se očekuje proizvodnja novih vrsta povrća i voća, ali će se sigurno povećavati proizvodnja bilja iz oblasti hortikulture, za uređenje prostora. Proizvodnja može da bude namenjena za posebne prigode, na primer jelke za Božić i Novu godinu, ili cveće za 8. mart. Kako prodavati? Idealno bi bilo da postoji proizvodnja po ugovoru, ali to je gotovo neostvarivo. Potencijalni kupci bili bi lanci supermarketa i/ili hotela. Izvoz je neizvestan, konkurencija velika, pa se na to može računati tek kada se „stasa“ i „pohvataju konci“. Šta je realnost? Proizvodnja za veletrgovce i za male distributere. Ukoliko postoje uslovi, a lokacija staklenika/plastenika je povoljna, može da se prodaje direktno iz njega. Moguće je i kombinovanje više načina prodaje. Dobra mogućnost bilo bi povezivanje sa drugim proizvođačima u interesno udruženje sa ciljem da se reguliše – usaglasi ponuda i potražnja i stabiliziraju cene. Stoga dobar proizvođač mora da bude kooperativan i spreman na fer saradnju. Na žalost, ne postoji univerzalna „šema“ osvajanja tržišta, koja bi svakom proizvođaču pomogla da definiše mogućnost plasmana.

2. Imanje koje se opredeli za ulazak ili proširenje proizvodnje u zaštićenom prostoru treba da ima prethodnih iskustava. Ukoliko nema, bar u proizvodnji na otvorenom, bolje da ne započinje investiranje. Staklenik / plastenik je sam po sebi složen da bi se istovremeno savladavala i znanja o biljnoj proizvodnji. Ovo može da se prevaziđe angažovanjem potvrđenog stručnjaka u oblasti biljne proizvodnje, pa i proizvodnje u zaštićenoj sredini, ali tada treba računati i na izdatke za njegov rad.

Ukoliko je neko iskusan u proizvodnji povrća teško da može odmah da bude uspešan u proizvodnji cveća i ukrasnog bilja. To ne znači da početnik ne treba odmah da krene sa proizvodnjom u zaštićenom prostoru, ali bi trebalo da to bude na manjoj površini i sa jednostavnijim postrojenjem. Na primer, predsezonska proizvodnja u tunelu bez grejanja.

3. Povoljna lokacija je bitna iz više razloga. Šta znači povoljna lokacija zavisi i od vrste proizvodnje. Blizina velikih potrošačkih centara može da olakša plasman kvarljive robe, svežeg povrća, voća i cveća. Povoljna lokacija može da znači da je blizu frekventnog puta, ali opet na dovoljnoj udaljenosti da nema efekata zagađenja bilja izduvnim gasovima od vozila.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)8

Prihvatljiva investicija za ostvarenje prilaznih puteva, mala udaljenost od javnih puteva, ne prevelika udaljenost od transformatora, kao i mogućnost povezivanja na gasovod, mogu da budu od presudnog značaja za sniženje troškova ulaganja u infrastrukturu. Mikrolokacija je takođe važna. Dobro je da objekat nije značajno udaljen od mesta stanovanja, da proizvođač brzo dolazi do njega i obavlja kontrolu. Staklenik/plastenik treba da se ispravno orijentiše u odnosu na strane sveta, a to nije moguće na svakoj parceli. Ne bi smelo da bude visokih objekata i stabala koja bi na objekat pružali senku. Dobro bi bilo da sa objektima ili šumarkom bude zaštićen od vetra, jer to utiče na smanjenje gubitaka toplote. Pri izboru lokacije treba takođe voditi računa o mogućnosti proširenja postrojenja u budućnosti.

4. Voda za navodnjavanje, zaštitu i folijarno đubrenje, kako po količini tako i po kvalitetu, može da predstavlja ozbiljan ograničavajući faktor za uspešnu proizvodnju u zaštićenom prostoru. Ukoliko treba da se dovede sa velikog rastojanja, velike dubine (skupo bušenje bunara), koristi se iz vodovoda ili su potrebne skupe hemijsko – mehaničke prerade, cena kubnog metra može da bude toliko visoka da je primena ekonomski neopravdana. Zbog toga je ekonomska analiza snabdevanja vodom jedna od prvih koja treba da se sprovede.

5. Sposobnost proizvođača za investiciono ulaganje je jedan od najznačajnijih uticajnih faktora. Ipak, danas ne zauzima prvo mesto po značaju. Poslovni plan (biznis plan), koji pokazuje isplativost ulaganja, predočen na odgovarajući način, uz sposobnost garantovanja otplate, podloga je za dobijanje kredita. Podrška Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Republike Srbije, kao i ostali fondovi, na primer Pokrajinski, značajno olakšavaju obezbeđenje sredstava. Poslovne banke rado će, uz odgovarajuće garancije, dodeliti kredit, to je za njih posao, ulaganje novca. Najznačajnije ostaje pitanje visine kamata, pa i ostalih, često skrivenih, dodatnih troškova.

6. Rad sa staklenikom/plastenikom ne ide „lako ćemo“. Visoka ulaganja i visoki prihodi zahtevaju visok nivo znanja. Takođe, jednom stečeno znanje nikada nije dovoljno. Stalno unapređivanje, praćenje zahteva tržišta, pa čak i prognoziranje, unapređenje tehnike proizvodnje i postrojenja treba da je konstantno. Ukoliko konkurentska firma ostvaruje bolji kvalitet, prinos, manju potrošnju goriva i drugo, može da obori cenu, ili da pri istoj ceni više zarađuje. Proizvodnja u zaštićenom prostoru nije za one koji se prema radu ponašaju neodgovorno, a sprovode ga „po osećaju“. Visoka posvećenost i stalno usavršavanje preduslov su za opstanak i uspeh. Bitna je i sposobnost potencijalnog proizvođača za strateško razmišljanje, ne od danas do sutra. Treba imati viziju, ali ne i neostvariv san, zacrtati razvoj, ali i imati sposobnost prilagođavanja nastalim uslovima. Tržište i država propisuju zahteve u pogledu zdravstvene bezbednosti i kvaliteta hrane. Proizvođač treba da je osposobljen da zateve prati i ispunjava ih. U protivnom bi proizvod bio bezvredan – ukoliko ne ispunjava zahteve zdravstvene bezbednosti, ili niže vredan – ukoliko mu je niži kvalitet. Dokumentovanje proizvodnje doprinosi unapređenju zdravstvene bezbednosi i kvaliteta. Zapisivanje svih bitnih podataka i njihova analiza, doprinose unapređenju proizvodnje, količine i kvaliteta, i smanjenju troškova. To je i deo dobre poljoprivredne prakse –GAP, čije je sprovođenje već obavezno u zemljama Evropske unije, a biće i kod nas. Proizvođač, takođe, treba da ima razumevanje za svetske i lokalne zahteve u pogledu zaštite životne sredine i da je spreman da ih sprovodi.

7. Organizacija proizvodnje u zaštićenom prostoru nije za one koji žele da proizvode uz pomoć daljinskog upravljača. O ovoj proizvodnji, u zavisnosti od tipa, brine se 24 sata na dan, 365/366 dana godišnje. Može da se ide na godišnji odmor, može

na poslovna i privatna putovanja, ali da se obezbedi odgovarajuća zamena, kvalifikovano obučeno lice.

8. Deviza „dobro sam razmislio, sve procenio i izračunao, sada idem do kraja! Ako bude problema, uložiću sve napore da ih prebrodim, a neću odustajati“. Samo ovakvim stavovima može se postići uspeh u ovoj složenoj proizvodnji. Oni koji često menjaju mišljenje, viđenja svoje delatnosti i opredeljenja bolje da se ne upuštaju u proizvodnju u zaštićenom prostoru. Ulaganja su prevelika da bi to prošlo bez neželjenih posledica, pa i finansijskog kraha.

9. U prostoru staklenika/plastenika uvek ima posla. Mnogo fizičkog rada. Onaj ko nije spreman na njega ne treba da ovaj posao započinje. Dobro organizovano porodično domaćinstvo može da deli poslove. Oni nisu preteški, a uz odgovarajuće mašine i pomagala, čak i laki. Ipak, stalno se nešto premešta, podiže, sklanja... Za veće pogone vlasnik je obično menadžer koji koordinira rad. Ali tada mora pažljivo da odabere radnike, da ih obuči i kontroliše. Iako lično ne obavlja mnoge operacije treba da tačno zna kada, šta i kako se radi.

10. Vrlo dobro znanje je već navedeno. Ipak, pored opštih znanja vezanih za poljoprivrednu proizvodnju i posebnih u vezi funkcionisanja staklenika/plastenika naglašava se potreba poznavanja postupaka i sredstava za kontrolu i upravljanje parametara i postupaka u datom postrojenju. Razvoj je u ovoj oblasti buran. Na svu sreću sredstva za sprovođenje kontrole i upravljanja, senzori, kontroleri, izvršni organi –aktuatori, sve su jevtiniji, pa se isplate već nakon nekoliko meseci rada. Upravljanje, a posebno automatsko upravljanje, ne samo da omogućava ostvarenje boljih parametara rada, već značajno smanjuje lično angažovanje. Stoga je ovo posebno zanimljiva oblast i stoga naglašena.

3.1.1. SamovrednovanjeTreba dobro razmotriti svih deset preduslova, kao deset

božijih zapovesti, i sebe i svoje gazdinstvo oceniti. U svetu, pa i kod nas, priznata je takozvana SWOT analiza. Skraćenica potiče od Strengths – moje dobre strane, snaga, Weaknesses – slabosti, šta mi nedostaje, Opportunities, moje dobre prilike, izgledi, šanse, pogodnosti, Threats – pretnje, moguće nepovoljnosti. Na srpskom jeziku tada je skraćenica SSPP. Ukoliko su svi preduslovi ispunjeni, ili ih je moguće ispuniti, treba sprovesti brzu SSPP analizu i doneti odgovarajuće zaključke, kao iz primera u tabeli ispod.

Pri sastavljanju SSPP treba biti što realniji, ne sprovoditi spisak želja. Treba razmotriti kako unaprediti snage i prilike, a kako prevazići slabosti i pretnje. Na primer:

1. Ako se sin odluči za posao u gradu, gradiću manje postrojenje, a on će mi svojim inoformacijama i znanjem pomagati da proizvodnju unapredim.

2. Ukoliko sagledam da gasna instalacija neće biti sprovedena narednih pet godina odabraću postrojenje koje nije predviđeno za nadogradnju grejanja, ili ću razmotriti izvesnost primene biomase kao goriva. Imam dosta slame i oklasaka, ostataka ratarske proizvodnje, a mogao bih da po povoljnoj ceni pribavim drvo za ogrev.

Da li ući u proizvodnju u zaštićenom prostoru?

Šta su preduslovi za uspeh u proizvodnji u zaštićenom prostoru? Investicija je velika, potencijalni dohodak takođe, ali ova proizvodnja nije jednostavna. Pažljivo treba proći sve preduslove koje treba ispuniti i vrednovati sopstvenu spremnost za to. Ukoliko je ispunjeno svih deset preduslova treba sprovesti SSPP analizu i obaviti prethodno samovrednovanje.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 9

Predhodno samovrednovanje podloga je za nastavak čitanja teksta i razmatranja mogućnosti ulaska u proizvodnju u zaštićenom prostoru. Poželjno je da se sprovede još jednom, nakon sačinjavanja poslovnog plana, a pre ulaska u veće troškove, što može da bude i izrada glavnog projekta.

SNAGA

- Prodavao sam povrće, imam osećaj šta znači plasman u predsezoni.

- Imam iskustva u proizvodnji povrća na otvorenom, probao sam i sa malim tunelima.

- Imam lokaciju koja je na dovoljnoj udaljenosti (nema uticaja zagađenja izduvnim gasovima) od frekventnog puta između velikog grada i gradića, a na samom putu je prodavnica u kojoj je moguća prodaja mojih proizvoda.

- Dobro poznajem planiranje proizvodnje i spreman sam da osvojim novu.

SLABOSTI

- Za sada je količina akumuliranog novca mala, naredni konkurs Ministarstva je tek sledeće godine. Ne znam ništa o kvalitetu vode i upravljanju plastenikom

- Za sada nemam u blizini gasovod odgovarajućeg protoka, te proizvodnju treba da započnem bez grejanja.

PRILIKE

- U gradu nastaje nova fabrika i mnogi iz gradića će u njoj raditi, imaću dovoljno kupaca, kojima je moj objekat na putu pri povratku kući.

- Sin završava studije i zainteresovan je da mi se pridruži u proizvodnji.

PRETNJE

- Sa druge strane gradića već se gradi jedan plastenik, ne znam šta će da proizvodi, ali to je konkurencija.

- Sin ima dobar prosek na studijama, ukoliko reši da se zaposli u gradu neće moći da se dovoljno angažuje u proizvodnji.

- Ukoliko se ostvari mogućnost jevtinog transporta iz južnih država ne mogu da budem konkurentan sa predsezonskom proizvodnjom.

3.1.2. Značaj savetodavnih usluga za uspešnu proizvodnju u zaštićenom prostoruPoslednjih godina, poljoprivredni proizvođači u Srbiji

suočavaju se sa raznim novinama:

- sve oštriji zahtevi tržišta, koji se odnose na kvalitet, sortiment, prinos i način pakovanja proizvoda,

- potreba za prilagođavanjem proizvoda strogim standardima Evropske unije o bezbednosti hrane, brizi za očuvanje životne sredine, i konstantne inovacije u poljoprivrednoj tehnici, sredstvima za zaštitu bilja, sortimentu i tehnologiji gajenja.

U situaciji koju odlikuje visoka tržišna konkurencija i potreba za proizvodnjom prema standardima, proizvođaču je veoma teško da pronađe usmerenje i prilagodi se promenama.

Jedna od mogućnosti za lakše uključivanje u ove nove i promenljive tokove, a koju koriste proizvođači u svetu, jeste obraćanje savetodavnoj stručnoj službi.

Šta se postiže angažovanjem stručnog lica?

Rešavanje problema u proizvodnji.Proizvođač je svakodnevno u kontaktu sa usevom koji gaji.

Vrlo često ne vidi ono sto je stručnom licu očigledno. Na taj način se, interakcijom i stalnim obilaskom proizvodnje vrlo uspešno rešavaju razni problemi koji se mogu pojaviti, te se i rizik od gubitka smanjuje.

Podizanje prinosa-finansijski efekat.Raznim tehnikama i metodama, stručni saveti mogu značajno

da podignu prinose u proizvodnji, te tako obezbede bolje finansijske efekte. Stručni saveti kod različitih proizvođača mogu imati sledeći efekat:

- kod iskusnog proizvođača: 3-5% više od ukupnog prihoda,

- kod srednje iskusnog proizvođača: 5-15% više od ukupnog prihoda,

- kod početnika: 20-30% više od ukupnog prihoda..

Stručna podrška u planiranju proširivanja proizvodnje.Stalnim obilaskom proizvođača stručni konsultant aktivno

učestvuje u unapređenju proizvodnje njegovog klijenta. Stoga je u mogućnosti da mu savetuje načine kako je može proširiti i unaprediti, i to na najoptimalniji način. Bilo da se radi o novom sortimentu, o dogradnji kapaciteta ili o uvođenju novih mašina ili nove prateće tehnologije.

Kako to funkcioniše?Kroz individualne posete i obilaske.

Kroz grupnu edukaciju proizvođača, organizovanjem predavanja i seminara, koji se odnose na širenje svesti o potrebi za dobijanjem proizvoda visokog kvaliteta i udruživanjem radi plasmana robe.

Stručni konsultanti, zajedno sa proizvođačem, učestvuju u proizvodnji, sa ciljem da zahteve savremene poljoprivrede zajednički pretvore u odlične prilike.

3.2. Osnove tehničko-tehnološkog projekta za podizanje staklenika / plastenika

Projektni zadatak.Nakon sagledavanja tržišta, ocene ispunjavanja preduslova za

uspešnu proizvodnju u zaštićenom prostoru i sprovođenju samovrednovanja, donosi se vlastita odluka o tome da li postoje uslovi ulaska u ovu proizvodnju. Sledeći korak je definisanje okvira vlastite proizvodnje, koja može da se da i po razvojnim fazama. On treba da sadrži:

- Biljnu vrstu ili biljne vrste, eventualno i sortu ili sorte. Period proizvodnje, predsezona, sezona, postsezona ili celogodišnja.

- Obim proizvodnje, površinu.

- Okvirni nivo objekta u pogledu opremanja i ostvarenja kontrole i upravljanja.

- Plan realizacije, odmah sve ili korak po korak, kako po veličini tako i po nivou opremljenosti.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)10

Primeri po tačkama1. Proizvodi se, u negrejanom prostoru, visoki tunel, pola

površine je namenjeno za proizvodnju spanaća, a druga polovina za salatu. Celogodišnja proizvodnja paradajza i paprike u grejanom objektu. Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja, celogodišnja. Specijalizovana proizvodnja rasada.

2. Površina je oko 2.500 m2 u više visokih tunela.

Površina je oko jednog hektara, predviđena za višebrodne plastenike, proizvodnja na supstratu.

3. Objekat bez grejanja sa nivoom kontrole i regulacije koji omogućava ostvarenje osnovnih funkcija.

Objekat sa visokim nivoom kontrole mikroklime, navodnjavanja/fertirigacije i ugljendioksida.

4. Odmah se gradi višebrodni plastenik površine 5.000 m2, a nakon 3-5 godina se proširuje gradnjom još jednog objekta iste površine. Odmah se nabavlja računarska kontrola i upravljanje za navodnjavanje/fertirigaciju; kontrola mikroklime je u prvoj fazi poluautomatska, a nakon 3–5 godina automatska.

Tek kada se sagledaju i definišu pojedine tačke moguće je da se razmotri izrada proizvodno tehnološkog projekta. Navedeni zahtevi, želje, planovi predstavljaju zadatak za izradu proizvodno – tehnološkog projekta. Za manje objekte, bez grejanja, za jednostavniju proizvodnju, izrađuje se plan proizvodnje, dok je za veće objekte i celogodišnju proizvodnju sa naprednim sistemom za kontrolu i upravljanje potrebno da se izradi projekat.

Izrada tehničko-tehnološkog projekta.Izradu tehničko-tehnološkog projekta poveriti

kvalifikovanom stručnom licu ili instituciji, sa proverenim referencama. To mogu da budu:

Stručnjaci sa iskustvom i reputacijom proverenom i potvrđenom u praksi.

Preduzeća specijalizovana za projektovanje sa referencama u ovoj oblasti, uključujući fakultete i institute.

Preduzeća isporučioci opreme, setveno/sadnog materijala i drugih inputa, koja su, kao podsticaj prodaji, razvila i delatanost projektovanja.

Savetodavne službe specijalizovane za ovu delatnost, koje pored svojih stručnjaka mogu da angažuju i druge, po ugovoru.

Ponudu za izradu tehničko-tehnološkog projekta zatražiti od više ponuđača. Osnova za ocenu kvaliteta je pre svega lista referenci, ali vrlo korisno je i da se kontaktiraju prethodni kori-snici usluga. Preduzeća isporučioci opreme i drugog materijala često nude nižu cenu, ali u tom slučaju predviđaju tehnologiju i opremu koja je u sastavu njihovog proizvodnog programa. U slučaju „velikih“ projekata neophodno je da se sprovede revizija. Obično se revizija prepušta onome ko je na listi ponuđača bio na drugom mestu. Savetodavne službe, ukoliko su proverene i afirmisane, imaju više prednosti. Ređe su vezane za nekog od proizvođača, te su u pogledu izbora tehnologije i potrebnih rešenja neutralne. Pored toga, u uređenim društvima, rad tih službi delimično je finansiran od nacionalnih ili internacionalnih fondova, te mogu da ponude nižu cenu.

Svrha tehničko-tehnološkog projekta.Tehničko-tehnološki projekat predstavlja uputstvo za

sprovođenje proizvodnje, kompletnu agro-tehnologiju, ali i dodatne informacije bitne za ostvarenje cilja. Cilj je uvek da se proizvode zdravstveno bezbedni kvalitetni proizvodi, sa što boljim ekonomskim efektima. Ekonomičnost zavisi od ostvarenih prihoda, količina i cena, i uloženih sredstava, kako u objekat i opremu, tako i tekućih troškova za gorivo, energiju, rad i inpute: semensko rasadni materijal, vodu, hraniva hemijska

sredstva, potrošni materijal i drugo. Pored toga, tehničko-tehnološki projekat predstavlja osnovu za izbor objekta, uključujući svu potrebnu opremu. Na osnovu njega može da se zaključi kakav staklenik/plastenik odabrati, sa svim funkcijama navedenim u narednim poglavljima. On je osnova za izradu idejnog rešenja i glavnog projekta. Takođe, na osnovu podataka o potrebnim ulaganjima u proizvodnju i očekivanoj dobiti na bazi projektovanog prinosa u pojedinim periodima (cena se tokom godine menja), predstavlja osnovu za sprovođenje prethodne ocene ekonomske isplativosti. Tehničko-tehnološki projekat, još pre nabavke staklenika/plastenika, može da se menja, ukoliko se za to ukaže potreba nakon izrade idejnog rešenja, prikupljanja orijentacionih cena svih komponenti, usluga i drugih ulaganja, te izrade prethodne ekonomske isplativosti ulaganja. Na primer: planiran je plastenik površine 2.500 m2, ali je razmatranjem ponuda dobijena informacija o povoljnim cenama repariranih stakelnika površine 4.000 m2 sa računarskim upravljanjem navodnjavanjem / fertirigacijom.

Sadržaj proizvodno-tehnološkog projekta.Sadržaj i obim projekta zavisi od vrste, obima i nivoa

proizvodnje. Tačke koje moraju da budu sadržane su:

- Kompletna proizvodna tehnologija po biljnim vrstama i željenom periodu prispevanja.

- Zahtevi u pogledu intenziteta svetlosti sa naglašenim postupcima za prevazilaženje ekstremnih vrednosti.

- Minimalne temperature, područja podnošljivih i optimalne temperature po biljnim vrstama i fazama razvoja. Procena potrebne količine goriva.

- Potrebe za vodom i hranivima po biljnim vrstama i fazama razvoja.

- Postupci zaštite bilja.

- Posebni zahtevi za pojedine biljne vrste i faze razvoja.

- Količine i cene inputa: sadno setveni materijal, supstrati, zaštitna sredstva, voda, hraniva, ugljendioksid, ostalo.

- Očekivani prinosi i cene.

Opis sadržaja:1. Proizvodna tehnologija po biljnim vrstama i željenom

periodu prispevanja obuhvata izbor sorte/hibrida, vreme setve, vreme pikiranja, vreme sadnje, razmak u redu i između redova, ako to biljna vrsta zahteva, obezbeđenje vođenja biljaka po visini i drugo. Definišu se postupci za ostvarenje željenog vremena prispevanja. Sadrži i druga potrebna uputstva za uspešnu proizvodnju.

2. Definiše se način proizvodnje, gustina sklopa, vreme sadnje i drugo u cilju iskorišćenja svetlosnih uslova. Propisuju se mere u slučaju prevelikog intenziteta osvetljenja, kao i dopunsko osvetljenje, ukoliko je potrebno.

3. Sadrži za svaku gajenu biljnu vrstu minimalne dnevne i noćne temperature koje biljka može da izdrži u pojedinim fazama razvoja. Takođe se definišu dijapazoni temperatura potrebni za ostvarenje optimalnog razvoja. Pored minimalnih definišu se i maksimalne temperature, koje ne smeju da se dostignu i premaše. Projektant, na osnovu podataka o klimatskim uslovima, planirane proizvodnje i orijentacionih karakteristika objekta definiše potrebe u gorivu za ostvarenje planirane proizvodnje.

4. Postavljaju se zahtevi u pogledu kvaliteta vode, a ukoliko ona nije odgovarajuća, mere za „popravljanje“. Određuje količinu vode po periodima proizvodnje, a posebno definiše maksimalnu, koja je podloga za dimenzionisanje rezervoara, dotoka sa izvora vode i sistema za navodnjavanje. Definiše se

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 11

granična temperatura vode za navodnjavanje. Na osnovu potreba biljaka po pojedinim fazama razvoja definiše se količina hraniva, mikro i makroelemenata.

5. Definišu se mere kojima se smanjuju uslovi nastanka bolesti i biljnih štetočina. Određuje se način identifikovanja biljnih bolesti i štetočina, određuje postupak sprovođenja preventivne zaštite i indikacije za početak sprovođenja interve-ntne zaštite. Daje se spisak preparata, količina, način primene i karenca – krajnje vreme primene pre berbe. Tačno se opisuju zahtevi u pogledu opreme i mašina za sprovođenje zaštite i mere zaštite rukovaoca. Definiše se način skladištenja sredstava za zaštitu, opštih mera rukovanja, odlaganja prazne ambalaže i drugo. Po potrebi se definišu i druge mere od značaja za sprovođenje zaštite bilja i zaštite životne sredine.

6. Definišu se potrebne posebne mere i način za njihovo sprovođenje. Na primer, zamračivanje kod terminskog gajenja cveća, postavljanje posebnih vrsta mreža za pojedine vrste rezanog cveća i drugo.

7. Na osnovu proizvodnog plana i tehnologije definišu se svi inputi po količinama i vremenu nabavke i njihove cene.

8. Navode se očekivani prinosi po biljnim vrstama i vremenu prispeća. Daju se procene veleprodajnih cena koje mogu da se ostvare. Ovo su značajni podaci za sačinjavanje prethodne ekonomske ocene isplativosti ulaganja i izradu poslovnog–biznis plana.

4. TEHNOLOŠKO - TEHNIČKI PODACI ZA IZBOR STAKLENIKA / PLASTENIKA

4.1. Tehnologija rada staklenika/plastenika

Svetlost i fotosinteza.Da bi se biljka razvijala – rasla, potrebna joj je energija–

svetlost, vazduh –ugljendioksid CO2, odnosno kiseonik O2, voda i hraniva (Martinov i sar, 2006). U prirodi se većina biljaka fiksira za tlo, zemljište, te iz njega crpi veći deo vode i hraniva, svetlosnu energiju dobija od sunca, a iz vazduha CO2 i O2, sl. 4.1.

Sl. 4.1. Šta je potrebno za rast biljke?

Biljke su sposobne da korišćenjem energije elektromagnetskih talasa, sunčevog zračenja, obavljaju fotosintezu, stvarajući od ugljedioksida i vode ugljovodonike. Vrlo uprošćena formula fotosinteze je:

6 CO2 + 6 H2O + 2.810 kJ C2H12O6 + 6O2

Ovaj proces načelno je obrnut procesu sagorevanja, koji se koristi za mnoge potrebe. Gas, nafta i ugalj predstavljaju milionima godina transformisanu hemijsku energiju biljaka. Biljke, dakle, predstavljaju prirodne akumultore sunčeve energije. Dodatnim hemijskim procesima u biljkama nastaju mnoga složena jedinjenja, korisna ili štetna za ljude i životinje, ali to nije predmet ovog razmatranja. Energiju potrebnu za obavljanje fotosinteze biljka ne može da koristi u svakom obliku, već samo energiju koja joj se predaje u obliku zračenja–radijacije, elektromagnetnih talasa. To je oblik energije koji na zemaljsku kuglu dolazi od sunca. Spektar sunčevog zračenja je širok i različitog je intenziteta, sl. 4.2.

Sl. 4.2. Spektar sunčevog zračenja

Biljka za fotosintezu koristi samo deo tog spektra, a unutar njega različite talasne dužine različitim intenzitetom, sl. 4.3. Ta oblast obuhvata talasne dužine elektromagnetnih talasa 0,4 do 0,7 m, (mikrometar je hiljaditi deo milimetra), odnosno, kako je na sl. 4.3 prikazano, 400 do 700 nm (nanometar je milioniti deo milimetra). Maksimalni efekat na fotosintezu ima zračenje talasne dužine 675 nm. Područje talasnih dužina koje biljka koristi za fotosintezu naziva se i fotosintetički aktivna oblasta. Na engleskom je to Photosyntetically Active Radiation, pa se koristi skraćenica –PAR. PAR predstavlja gotovo 43% energije zračenja sunca na nivou zemlje.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)12

Sl. 4.3. Talasne dužine sunčevo zračenja koje biljke koriste za fotosintezu –PAR i oblast vidljive svetlosti

Ova oblast talasnih dužina gotovo se u potpunosti poklapa sa područjem vidljivog spektra zračenja, onih elektromagnetnih talasa koje vidi ljudsko oko. Jasno je da je intenzitet zračenja koje omogućava fotosintetičku aktivnost veći što je svetlost intenzivnija. Najveći je, dakle, po sunčanom danu.

Ukoliko nema dovoljno svetlosti, nema fotosinteze, pa ni razvoja biljaka. Svetlost, energija elektromagnetnih talasa, neophodna je za razvoj biljaka. Pored direktnog zračenja sunca biljka može da koristi i takozvano difuzno zračenje, nastalo odbijanjem od prepreka, ali je tada intenzitet zračenja niži. Dakle, i kada je oblačno do biljaka dolazi energija potrebna za fotosintezu, ali umanjena.

Pitanje: da li veštačko osvetljenje može da biljci obezbedi energiju potrebnu za fotosintezu? Može, ali izvor svetlosti, lampa, mora da proizvodi spektar svetlosti koji odgovara biljkama, nalazi se u oblasti prikazanoj na sl. 4.3. U tom slučaju potrebno je ulaganje energije, pre svega električne, da bi se svetlost obezbedila. To se primenjuje u nekim zemljama, posebno za skupe biljne vrste, jer su ulaganja u proizvodnju velika. Široko se primenjuje i pri eksperimentalnom radu u okviru različitih istraživačko razvojnih poduhvata.

Kada se biljke gaje u staklenicima/plastenicima one se nalaze ispod pokrivke. Sunčevo zračenje mora kroz tu pokrivku da prođe. Pri nailasku elektromagnetnih talasa, pa tako i sunčevog zračenja, na bilo koju prepreku, dešavaju se tri slučaja: reflekcija –odbijanje, apsorpcija –prihvatanje i pretvaranje u toplotnu energiju i transparencija –prolazak kroz prepreku. Prozračna, propusna prepreka, kao što su staklo i plastična folija, uglavnom sunčevo zračenje propuštaju, pa tako najveći deo energije prolazi, što je i cilj kod staklenika/plastenika. Refleksija, odbijanje, pored osobina elektromagnetnih talasa i prekrivke, zavisi od upadnog ugla , sl. 4. Što je upadni ugao manji manje je odbijanje. Poželjno je da se što manji deo energije apsorbuje, –3 na sl. 4.4.

Sl. 4.4. Prodiranje sunčevog zračenja kroz providnu prepreku

1– elektromagnetni talas koji nailazi na prepreku, pokrivku staklenika/plastenika, 2– deo energije izgubljen odbijanjem –refleksijom, 3– deo energije koji absorbuje materijal i koji se pretvara u toplotnu energiju koja utiče na povišenje njegove temperature, 4– deo energije elektromagnetnih talasa koji

prolazi kroz pokrivku i koji biljke koriste

Dakle, pokrivka treba da je takva da što veći deo sunčevog zračenja kroz nju prolazi, a da se što manji odbija ili apsorbuje. Ugao nagiba prekrivke treba da je takav da se u vreme kada je energija za biljke najpotrebnija i najveća količina sunčevog zračenja može da se iskoristi, ugao bude što manji. Vrednost tog položaja zavisi od geografske širine područja, doba godine i dana.

Svetlost je najvažnijaDa bi biljke mogle da sprovode fotosintezu potrebna je

svetlost. Najznačajniji izvor je sunčeva svetlost. Biljka za proces fotosinteze koristi deo spektra sunčeve svetlosti –PAR. Pokrivka, staklo ili folija, treba da bude propusna za taj dijapazon talasnih dužina u što većoj meri, da ih što manje odbija – reflektuje, ili apsorbuje. Smanjenje odbijanja postiže se i postavljanjem pokrivke pod povoljan nagib.

Teperatura vazduha u stakleniku/plasteniku.Pored energije za ostvarenje fotosinteze biljkama je potrebno

da vazduh oko njih ima povoljnu temperaturu. Razlikuje se minimalna potrebna temperatura za „preživljavanje“ i područje temperatura vazduha pogodno za brzi rast. Dakle, u stakleniku/plasteniku treba da se ostvari temperatura pri kojoj se biljka brzo razvija, a da ona, i u slučaju izuzetnih hladnoća, ne padne dugotrajno ispod donjeg dozvoljenog nivoa. To se ostvaruje na razne načine, pre svega sunčevom energijom i grejanjem

Deo energije sunčevog zračenja koristi se za fotosintezu. Ostalo, osim gubitaka, za zagrevanje prostora staklenika / plastenika. Sunčevo zračenje pogađa podlogu, inventar pa i delove biljke koji ne obavljaju fotosintezu. Ovi materijali su po pravilnu nepropusni i imaju malu refleksiju, pa se celokupna energija sunčevih zraka apsorbuje i pretvara u toplotu, povećavajući temperaturu unutar objekta. U pojedinim rešenjima, pre svega plastenika, za predsezonsku proizvodnju, direktno i difuzno sunčevo zračenje jedini su izvor toplote za zagrevanje prostora i stvaranje temperature povoljne za razvoj biljaka. Plastična folija sprečava odvođenje toplote koja nastaje absorpcijom sunčevog zračenja, pa se temperatura u plasteniku povećava. Usled razlike temperature u plasteniku i okolini dolazi do prelaska toplote, gubitaka. Najpre je to provođenje kroz samu foliju –1 na sl. 4.5. Takozvanom konvekcijom, usled strujanja okolnog vazduha, odvodi se toplota od folije –2. Obrnut proces odvija se u unutrašnjosti plastenika –3. Sva tela u plasteniku zrače energiju –4. Ovi elektromagnetni talasi su u takozvanoj infracrvenoj oblasti, veće talasne dužine. Njih većina prekrivki ne propušta, odnosno one za njih nisu transparentne. Veći deo ovog zračenja se odbija –5, a samo manji prolazi kroz nju –6.

Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte, koji označava propuštanje sunčeve

energije u jednom smeru, a sprečava odvođenje infracrvenog zračenja u drugom, nepovoljan je za klimu na Zemlji. Nepropusan sloj, koji ima efekat kao prekrivka staklenika/plastenika formiran je od gasova, od kojih je najprisutniji ugljendioksid –CO2. To dovodi do postepenog globalnog zagrevanja sa negativnim posledicama po životnu sredinu. Sa predmetom ovog projekta nema direktne veze, ali se naglašava kao značajan problem o kojem svaki savestan pojedinac treba da vodi računa

Cilj je da folija pruži što bolju izolaciju, tako da gubici –1 i –2 budu što manji. Poželjno je da je folija nepropusna za infracrveno zračenja tako da je deo gubitaka –6 što manji.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 13

Sl. 4.5. Prenos toplote i gubici u plasteniku bez dodatnog grejanja

1– provođenje toplote kroz foliju, 2– odvođenje toplote konvekcijom 3– obrnut proces, hlađenje vazduha u plasteniku, 4– infraceveno zračenje predmeda i podloge plastenika, 5– odbijeno

zračenje, 6– zračenje koje prolazi kroz foliju

Slično je i za staklenike/plastenike koji imaju dodatno grejanje. Na primeru takvog staklenika/plastenika mogu da se sagledaju gotovo svi tokovi energije. Kao što je navedeno, najznačajnije je direktno i difuzno sunčevo zračenje. Sunčevi zraci koji dopiru do biljaka i tla predaju energiju i zagrevaju ih, te oni zagrevaju vazduh. Vazduh zagrevaju i grejna tela, odnosno sistem za grejanje. Toplotna energija gubi se predavanjem okolini kombinacijom provođenja i konvekcije. Deo toplote odvodi se zračenjem u okolinu, deo pri ventilisanju, odnosno odvođenju toplog vazduha van staklenika/plastenika. Deo toplote se provođenjem odvodi u zemljište. Tok energije, primenljiv u gotovo svim slučajevima, prikazan je na sl. 4.6.

Sl. 4.6. Tok energije u staklenicima/plastenicima

U vreme visokih temperatura okoline i intenzivnog sunčevog zračenja temperatura u stakleniku/plasteniku poraste toliko da dostigne nivo viši od onog koji je pogodan za rast biljaka. Da bi se to izbeglo preduzima se intenzivna venilacija i senčenje.

Temperatura povoljna za rast.Da bi biljke preživele temepratura treba da je iznad granične

vrednosti, a da bi brzo rasle u za njih najpovoljnijem području. Sunčevo zračenje doprinosi zagrevanju staklenika/plastenika, ali, za gajenje u svim uslovima stanja okoline potrebno je dodatno zagrevanje. Pored zagrevanja okolina deluje i na hlađenje staklenika/plastenika. Toplotna energija odvodi se kombinacijom

provođenja i konvekcije, zračenjem i pri ventilaciji. Odvođenje energije zračenjem je malo, jer je većina pokrivki nepropusna za dugotalasne infracrvene zrake. Poželjno je da prekrivka ima izolaciona svojstva, ali je to u suprotnosti sa željom da se ostvari što bolja propusnost za sunčevo zračenje –svetlost.

4.2. Tip, noseća konstrukcija, lokacija

4.2.1. Izbor tipa staklenika/plastenikaŠirom sveta primenjuju se brojni tipovi staklenika/plastenika,

različitih formi, materijala, noseće konstrukcije, pokrivki i drugog (Stevens et al, 1994). Na sl. 4.7 prikazani su tipovi koji su najviše zastupljeni u našoj zemlji. Načelno se za konstrukcije-tipove sa kružnim krovom primenjuju elastični pokrivni materijali, folije. Kao prekrivka za tipove sa ravnim krovovima primenjuju se kruti materijali kao što su paneli polikarbonata ili staklo, ali i folije. Uočava se da postoje konstrukcije sa jednim krovom, jednobrodne ili kako se engleski naziva single span i sa više povezanih krovova, višebrodni, multi span. Višebrodni se nazivaju i blok staklenici/plastenici. Pri povezivanju više brodova izvode se sa pregradom među njima ili bez nje.

Tip A. Niski tunel, predstavlja rešenje koje je najčešće izvodi u samogradnji, ne primenjuje se zagrevanje, a koristi se za proizvodnju rasada i gajenje u predsezoni. Jednostavne je konstrukcije i bez dodatnih uređaja. U daljem tekstu ovaj tip neće biti posebno obrađivan.

Sl. 4.7. Najzastupljaniji tipovi staklenika/plastenika kod nas

A– niski tunel, B– visoki tunel, C– plastenik, D– jednobrodni staklenik (plastenik), E– višebrodni plastenik, F– višebrodni

staklenik (plastenik), G–Venlo staklenik

Tip. B. Visoki tunel, plastenik. Često se, kao jednostavno rešenje, zbog niže cene, koristi za proizvodnju na manjim površinama. Najčešće je to za predsezonsku proizvodnju, bez zagrevanja, ili sa sistemom za zagrevanje koji je predviđen za prevazilaženje netipičnih zahlađenja. Ventilacija se obično izvodi samo kao pasivna, otvraranjem bočnih stranica. U principu, to je rešenje sa manje drugih instalacija, regulacija CO2, navodnjavanje/fertigacija itd.

Tip C. Tipičan jednobrodni plastenik sa kružnim krovom. Kao pokrivka se najčešće koristi PE folija (polietilenska). Nekada se za vertikalne stranice koriste paneli polikarbonata. Izvodi se i sa takozvanim gotskim krovom, koji ima lučni profil sa vrhom na sredini. Ovakva konstrukcija primenjuje se u područjima sa mnogo snega, niz takav krov sneg lakše klizi. Ventilacija može da se ostvari kroz otvore na vertikalnim stranicama, a primenjuje se i prinudna, ventilatorom. Predviđen je i za ugradnju sistema za grejanje, pa i za proizvodnju tokom cele ili skoro cele godine.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)14

Sl. 4.8. Primer visokog tunela, tip B, pogled iznutra

Tip D. Ovo je tipična konstrukcija kod koje se za pokrivku primenjuje staklo ili drugi nesavitljivi pokrivni materijali, ali može da se koristi i folija. Može da se koristi za konstatnu proizvodnju tokom cele godine. Ventilacija može da bude prirodna, prinudna i kombinovana. Pogodan je za ugradnju svih instalacija.

Tip E. Sličan je tipu C, s tim što je međusobno povezano više jednobrodnih u jednu celinu. Dakle, primenjuje se za veće površine.

Tip F. Kao u prethodnom slučaju ovo je konstrukcija kod koje je povezano više staklenika (plastenika) tipa D. Kao i u prethodnom slučaju brodovi mogu da stvaraju zajedničku celinu, ili da budu odvojeni zidom koji se izrađuje od materijala za pokrivku. Ako su brodovi odvojeni moguće je različito opremanje i sprovođenje proizvodnje u različitim sezonama. Tako, na primer, u jednom delu može da se sprovodi celogodišnja proizvodnja, pa ima odgovarajuće grejanje, dok se u drugom delu ostvaruje predsezonska. Ali se mora uzeti u obzir i činjenica da je sa takvim rešenjem potrebna posebna kontrola za svaki deo. Pored krovova sa centralno postavljenim slemenom i simetričnim stranicama primenjuju se i oni sa smo jednim nagibom po brodu (druga strana je vertikalna).

Sl. 4.9. Staklenik tip F

Tip G. Ovaj tip staklenika/plastenika dobio je naziv po gradu u Holandiji VENLO. Za razliku od prethodnog tipa po jednoj lađi mođe da ima i dva slemena. Stranice krovnog dela mogu da se otvaraju zakretanjem oko osovine na dnu međureda, pa čak da zauzmu i veritkalni položaj, čime se znatno poboljšava prirodna ventilacija. Jednobrodni staklenici/plastenici namenjeni su za manje površine, do 400 m2 (8x50 m), ređe do 500 m2. Ukoliko bi dimenzije bile veće javili bi se problemi sa ramskom konstrukcijom, postavljanjem pokrivke, ostvarenjem ventilacije, navodnjavanja i drugo. Za veće površine koriste višebrodni staklenici/plastenici, a ne više jednobrodnih. To je zbog toga što

se na taj način smanjuju gubici, štedi na prostoru, na konstrukciji i pokrivci. Takođe je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.

Na odluku o izboru tipa staklenika/plastenika ima mnogo uticaja. Oni su:

- predviđena veličina površine za gajenje bilja,

- biljne vrste koje će se proizvoditi (utiče na visinu staklenika/plastenika),

- investicionu sposobnost,

- tip podloge,

- trajanje proizvodne sezone, bez ili sa grejanjem,

- planirani dalji razvoj odnosno proširenje objekta i drugo.

Visina staklenika/plastenika odabire se prema načinu proizvodnje. Na primer, za proizodnju cveća u saksijama visina treba da je takva da omogućava lak ulazak i obavljanje radova, oko 2,2 metra do nivoa krova. Ukoliko se proizvode biljke na nivoima, ili se „penju“ uz nosače, visina je veća.

Primer 1: predviđena je proizvodnja paradajza i krastavaca kao puzavica, u predsezoni, na površini oko 300 m2, samo sa grejanjem za slučaj netipičnih zahlađenja. Odabire se tip C. Visina do nivoa krova je 2,5 m.

Primer 2: predviđa se ukupno oko 0,5 ha staklenika, a u prvoj fazi 2.500 m2 za proizvodnju cele godine biljaka lončarica i rezanog cveća. Odabire se tip F sa visinom do krova 2,2 m.

Pravilan izbor tipa staklenika/plastenika.Izbor tipa staklenika/plastenika zavisi od mnogo uticaja. Za

proizvodne površine do oko 400 m2 odabiru se jednobrodne konstrukcije, a za veće višebrodne. Konstrukcije sa ravnim konturama krova namenjene su za korišćenje stakla i drugih nesavitljivih pokrivki, ali može da se koristi i folija. Tipovi sa zaobljenim krovovima prekrivaju se isključivo folijama ili savitljivim panelima.

Visina staklenika/plastenika do nivoa krova odabire se na osnovu visine gajenih biljaka, uzimajći u obzir i smeštaj potrebnih instalacija.

4.2.2. Noseća konstrukcija staklenika / plastenikaZadatak ramske konstrukcije staklenika/plastenika je da nosi

sve sklopove i elemente koji nisu oslonjeni na podlogu. To su:

- težina ramske konstrukcije,

- pokrivka,

- zavese za uštedu energije i senčenje i mehanizmi za njihovo pokretanje,

- instalacije i uređaji za grejanje, ventilaciju, navodnjavanje, snabdevanje sa CO2 i drugo,

- biljke koje rastu na potpori, biljke u koritu, biljke puzavice, vešane lončarice itd,

- dodatne uređaje za servisiranje staklenika/plastenika (primer perača stakla na sl. 3),

- osobe koje postavljaju, kontrolišu ili zamenjuju pokrivku i drugo.

U tab. 4.1. data su opterećenja biljkama koje rastu na potpori ili u kofama.

Tab. 4.1. Opterećenje biljkama koje rastu na potpori ili u kofama pri punoj zrelosti (Anonim, 2004)

Biljna vrsta Opterećenje, kg/m2

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 15

Paradajz, krastavac 15

Jagode u saksijama 30

Lončarice na stolovima 100

Konstrukcija treba da ima dovoljnu otpornost na atmosferske uticaje, pre svega vetar i sneg. Na sl. 4.10. prikazane su mere ukrućivanja polja plastenika ugradnjom trouglova čeličnih užadi koji ukrućuju konstrukciju, suprotstavljanje dejstvu vetra.

Sl. 4.10. Ukrućenje polja staklenika/plastenika kosim nosačima – povećanje otpornosti na bočna opterećenja, pre svega od dejstva

vetra

Pored zahteva u pogledu nosivosti, čvstoće, ima i dodatnih:

- da senka ramske konstrukcije bude što manja i da se u toku dana „šeta“ (konstrukcija ne sme da bude tako izvedena da jedan deo proizvodnog prostora bude stalno ili pretežno osenčen),

- da ne oštećuje pokrivku i druge instalacije,

- da je otporna na koroziju i „starenje“,

- da je otporna na hemijska sredstva koja se pri proizvodnji u zaštićenom prostoru koriste,

- da omogućava što lakše postavljanje/zamenu pokrivke,

- da je lako sprovođenje prirodne ventilacije (otvaranje prozora),

- da ne ometa kretanje unutar objekta pri obavljanju radova i/ili kontrole i upravljanja,

- da pruža visok nivo bezbednosti na radu,

- da nije lako goriva i zapaljiva,

- da je što lakše postavljanje,

- da je što jevtinija.

Za izvođenje ramskih konstrukcija najčešće se koriste galvanizovane (presvlačenje metala nerđajućim materijalom, najčešće cinkom), čelične kružne ili profilisane cevi. Ramska konstrukcija može da bude izvedena i od čelika koji je zaštićen bojenjem, ali je zbog cene i manje trajnosti, kao i uticaja na biljnju proizvodnju ovakav postupak gotovo odbačen.

Pored čelika, koji ima i najveću nosivost, koriste se legure aluminijuma, plastični materijali i drvo.

Jasno je da je projektovanje noseće konstrukcije složeno, da zahteva mnogo znanja i profesionalni rad. Stoga proračun i konstruisanje treba prepustiti stručnim kućama sa iskustvom.

Površinska zaštita čeličnih materijala mora da sprečava rđanje pod dejstvom vode i vazduha visoke vlažnosti, ali i pod dejstvom hemijskih sredstava za zaštitu bilja, dezinfekciju zemljišta i drugih koji se koriste pri proizvodnji. Pri spajanju

zavarivanjem, bušenju otvora za vezivanje vijcima, skraćivanju elemenata moraju da se preduzmu mere zaštite tih mesta od korozije. U suprotnom će doći do procesa razgradnje sa unutrašnje strane. Aluminijumske legure su lakše od čelika, nerđajuće su, otporne na hemikalije, te nije potrebna dodatna površinska zaštita. U odnosu na čelik imaju manju nosivost te su elementi iste funkcije deblji i stvaraju veću senku. Pored toga, spajanje elemenata zavarivanjem zahteva poseban skuplji postupak. Konstrukcije koje su izvedene od metala moraju da imaju ugrađenu zaštitu od udara groma, što za posledicu, pored požara, može da ima i ozleđivanje radnika i useva. Drvo, kao materijal za plastenike, koristi se samo za plastenike raspona do oko pet metara i to u područjima gde je njegova cena niža. Drvo ima manju nosivost te veće dimenzije nosača, pa stvara veću senku. Neophodno je da se zaštiti od uticaja vlage i hemikalija, i to sredstvom koje nije otrovno i štetno za biljnu proizvodnju. Prednost drveta je u tome što se folija za njega lako vezuje, ekserima ili „klamericama“.

U tab. 4.2. dat je primer mase materijala koji se koristi pri gradnji jednog staklenika.

Plastični materijali za noseću konstrukciju koriste se samo za manje jedinice, koje se izvode u samogradnji, kopiranjem proverenih postojećih rešenje, ili na osnovu nacrta proizvođača elemenata. Ukoliko je upotrebljen odgovarajući materijal, koji je otporan na dejstvo vode i hemikalija, potrebno je da se vodi računa o kompatibilnosti materijala noseće konstrukcije i pokrivke. Jedan od primera je da se PE folija u dodiru ramskom konstrukcijom od PVC (polivinil hlorid), razgrađuje.

U Evropskoj uniji je donet standard za gradnju stalnog zaštićenog prostora EN13031-1. Njime se definišu opšti i posebni zahtevi koje noseća konstrukcija treba da ispuni. Prema standardu obavljena je podela konstrukcija u pogledu trajnosti na 5, 10 i 50 godina. Jedan od zahteva u kupoprodajnom ugovoru mogao bi da bude da noseća konstrukcija ispunjava zahteve definisane u ovom standardu.

Tab. 4.2. Ukupna masa konstrukcije, temelja i pokrivke Venlo staklenika raspona 8 m, (Anonim, 2004).

Opis Masa, kg/m2

Osnovni čelični ram 2,7

Beton za temelj 13,4

Čelični elementi krova 1,4

Staklo 10,5

Aluminijumski delovi krovne konstrukcije

1,0

UKUPNO 29,0

Period eksploatacije do 5 godina odnosi se na male i velike tunele pri čemu je podloga zemlja. Zbog akumulacije biljnih štetočina i bolesti smatra se da nakon pet godina lokacija mora da se menja, jer više ne postoje ekonomski i ekološki prihvatljive mere za njihovo suzbijanje. Kod ovih konstrukcija dopunski je zahtev da se ramska konstrukcija lako demontira i premešta na novu lokaciju.

Ramska konstrukcija vezuje se za temelje, koje po pravilu izgrađuje drugo preduzeće ili sam poručilac. Proizvođač noseće konstrukcije kupcu isporučuje plan izgradnje temelja, pri čemu posebna pažnja treba da se posveti priključnim mestima. Pored toga, treba voditi računa od drugim instalacijama koje se ugrađuju. Ukoliko se betonira pod i/ili traka oko staklenika/plastenika treba voditi računa o nagibima koji omogućavaju da se odvodi voda ili spreči ulazak vode od padavina u unutrašnjost. Bitna mesta su i ona kojima se objekat

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)16

povezuje na infrastrukturu, pre svega grejanje, vodu i izvor električne energije.

Pri ugovaranju kupovine staklenika/plastenika sa stanovišta noseće konstrukcije treba ugovorom ili aneksom ugovora definisati sledeće:

- garantovanu trajnost materijala noseće konstrukcije,

- nosivost instalacija i biljaka,

- otpornost materijala na dejstvo vode i hemijskih sredstava koja se pri proizvodnji koriste,

- izdržljivost na vetar, navesti graničnu brzinu,

- izdržljivost na opterećenje snega, navesti debljinu sloja koju može da izdrži,

- zaštita od udara groma,

- ispunjenje ostalih opštih i specifičnih zateva, na primer da su primenjene mere navedene u EN12031-1, ili da je ramska konstrukcija prilagođena lakom obavljanju radova u unutrašnjosti objekta.

Ukoliko se, na primer, definiše otpornost na dejstvo vetra brzine do 80 km/h pri sklapanju polise osiguranja to se navodi, odnosno šteta se nadoknađuje ukoliko je brzina vetra bila veća. Što je granična vrednost veća manja je cena osiguranja, jer je i manja verovatnoća da će doći do tog slučaja. Isto se odnosi i na sloj snega, pri čemu vlasnik može da na to utiče tako što sneg čisti ili tako što povisi temperaturu u objektu i sneg potpuno ili delimično otopi.

Sl. 4.11 Primer štete koja je nastala dejstvom orkanskog vetra

Na osnovu navedenog jasno je da noseća ramska konstrukcija predstavlja složen sistem koji treba da zadovolji mnoge zahteve. Stoga se, osim za male objekte tipa B i C, ne preporučuje izvođenje „na svoju ruku“ i „prema osećaju“. Čak se ne preporučuje direktno kopiranje izvedenih objekata, jer postoje mnoge „male tajne“ koje je teško u celosti proniknuti.

Nosivost i trajnost.Ramska –noseća konstrukcija treba da nosi sve što nije

oslonjeno na podlogu, ali i da izdrži opterećenje vetra, snega, radnika koji postavljaju pokrivku i drugog. Pored toga treba da je otporna na dejstvo vode i hemijskih sredstava koja se koriste pri proizvodnji.

Najčešće se za ramske konstrukcije koristi galvanizirani, nerđajućom presvlakom zaštićen, čelik. Pored toga koriste se legure aluminijuma, a za manje objekte drvo i plastični materijali. Pored ostalog bitno je da ramska konstrukcija stvara što manju senku.

Samo manji objekti grade se u samoizvedbi, na osnovu proverenih i pouzdanih nacrta ili kao kopija proverenih rešenja. Pri tome treba dobro razmotriti sve detalje da ne bi nastupile greške. Gradnju ramske konstrukcije većih objekata treba poveriti proverenim proizvođačima, s time da se gradnja temelja

i montaža, uz korektna uputstva i eventualnu instruktažu, sprovode u samogradnji ili uslugom lokalnog preduzeća.

U ugovoru treba tačno navesti dogovorene karakteristike u pogledu nosivosti, otpornosti na vetar, sneg i drugo. Poželjno je da konstrukcija bude usaglašena sa evropskim standardom EN13031-1. Treba zahtevati garanciju trajnosti u pogledu dejstva vode i hemijskih sredstava.

4.2.3. Izbor lokacije, mikrolokacije i orijentacija objektaPrilikom izbora lokacije potrebno je da se vodi računa o

uticajnim faktorima koji su navedeni u poglavlju 2.1. Lokacija podrazumeva skup faktora koji utiču na ekonomičnost poslovanja gazdinstava u velikoj meri. Ukoliko je proizvođač usmeren na to da sam prodaje svoje proizvode neophodno je da lokacija bude u blizini tržišta –pijace, naselja, prometnog puta... Ukoliko se roba plasira preko veletrgovaca, to su obično veće jedinice, treba voditi računa o tome da se odabere lokacija koja omogućava širenje, povećanje postrojenja i dobar pristup transportnim sredstvima.

Sa tehničkog stanovišta bitno je da je obezbeđena infrastruktura, pre svega:

- snabdevanje energijom, na primer gasovod dovoljnog protoka,

- povezivanje na električnu mrežu dovoljne snage,

- izvor vode dovoljne količine i kvaliteta i

- pristup mreži javnih puteva.

Ukoliko na nekoj lokaciji samo jedno od navedenog nije u potpunosti ispunjeno to može da prouzrokuje visoke dodatne troškove, na primer gradnju transformatora ili postrojenja za prečišćavanje vode.

Bitan uticaj ima i cena zemljišta na nekom lokalitetu, postojeći objekti – postrojenja, fabrike i planirana gradnja u budućnosti. Cena je u blizini većih gradova uvek veća. Ukoliko je u blizini postrojenje koje izbacuje prašinu može da dođe do problema zaprljanja pa i oštećenja pokrivke. Takođe treba saznati da li je planirana izgradnja takvog postrojenja u budućnosti. Kupci zaziru od robe koja je proizvedena u blizini fabrika koje su stvarni ili potencijalni zagađivači. Lokacija u blizini takvih fabrika ima nižu vrednost za ovu delatnost, čak i onda kada je strah od zagađenja neopravdan.

Za postavljanje tunela, pa i plastenika za proizvodnju na zemljištu smatra se da objekat nije trajan, kao što je navedeno mora da se najkasnije nakon pet godina premesti, te nije potrebna građevinska dozvola. Ukoliko je predviđen staklenik/plastenik koji treba da bude stalno na nekoj lokaciji potrebno je da se dobije dozvola za izgradnju. Postupak i politika dobijanja dozvole različita je od opštine do opštine, te se treba dobro raspitati da li za odabranu lokaciju može da se dobije dozvola. To isto važi i za dobijanje dozvola za priključivanje na infrastrukturu: gas, električna mreža, vodovod, put... Sve ovo treba da se razjasni pre nego što se plac kupi ili započne sa planiranjem i gradnjom staklenika/plastenika.

Mikrolokacija.Dobro mesto za postavljanje staklenika/plastenika trebalo bi

da bude ravno, bez objekata koji stvaraju senku, posebno sa jugoistoka i juga, zaštićeno od vetrova. Objekat može uspešno da se postavi i na zakošen teren, ali tada se primenjuje posebna konstrukcija.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 17

Objekat ne sme da bude u senci. Pri tome je bitno u kojojem se dobu godine proizvodnja obavlja, jer sunce ima drugačiju putanju zimi i leti, sl. 4.12.

Ugao sunčevih zraka u odnosu na tlo je zimi manji, a leti veći. Leti je i duže trajanje dana, a intenzitet sunčevog zračenja veći. Veći je i broj sunčanih dana. Dobre konstrukcije staklenika/plastenika prilagođavaju se ovome, odnosno dobu godine u kojem dominira proizvodnja.

Da bi se sprečilo da bude u senci staklenik/plastenik treba da bude dovoljno udaljen od objekata, kao što su kuće. Opšte prihvaćeno je pravilo da se staklenik/plastenik odmiče od objekta sa njegove južne strane za rastojanje koje je minimalno 1,5 puta veće od visine objekta. I u tom slučaju će staklenik/plastenik biti u senci, ali u jutarnjim časovima kada je intenzitet sunčevog zračenja manji, sl. 4.13.

Pri opredeljenju za mikrolokaciju treba posebno voditi računa i o ruži vetrova. Što je veća brzina vetra to su veći gubici, sl. 6 u poglavlju 4.1. Za zagrevanje staklenika/plastenika koji je zaštićen od direktnog udara vetra potrebno je manje energije za zagrevanje, a ukoliko je bez zagrevanja, temepertura u njemu biće viša. Vetar, s druge strane, pomaže ventilaciji i hlađenju u toku toplih dana. Postavljanje staklenika/plastenika na vrhu uzvišenja je nepovoljno.

Pri izboru mikrolokacije vodi se računa i o udaljenosi od priključaka na infrastrukturu, gas, električnu mrežu, vodu i puteve.

Pored osnovnog proizvodnog objekta potrebne su i druge prostorije za:

- skladištenje materijala za proizvodnju,

- skladištenje alata, mašina i pomoćnih uređaja,

- pripremu za proizvodnju, na primer, oblaganje kamene vune folijom,

- obradu, pakovanje i skladištenje gotovih proizvoda,

- sanitarno higijenski prostori i trpezarija radnika,

- poslovne prostorije, kancelarija i drugo.

Posebna briga mora da se vodi o skladištenju hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja se klasifikuju po otrovnosti i moraju da su odvojena od drugih sredstava, na primer supstrata.

Sl. 4.12. Putanja sunca zimi i leti

Sl. 4.13. Senka objekta zimi i leti, minimalna udaljenost staklenika/plastenika

Ukoliko je staklenik/plastenik u blizini kuće ili drugog privrednog objekta tada se obično sve pomoćne prostorije smeštaju van staklenika/plastenika. Ukoliko se ovi objekti nadograđuju na staklenik/plastenik obavezno se dodaju sa njegove severne strane, ili se smeštaju između dve celine staklenika/plastenika (primer sl. 15), kako bi što manje uticali na ometanje sunčevog zračenja.

Ukoliko je planiran objekat koji kao podlogu koristi zemljište, traba proveriti kvalitet zemljišta na planiranoj mikrolokaciji, detaljno obrađeno u poglavlju 4.5.

Pri izboru mirkolokacije, posebno za veće objekte, treba u obzir uzeti eventualna povećanja postrojenja planirana u budućnosti. Treba rezervisati prostor, ali i odgovarajuće dimenzionisati kapacitete priključaka gasa, vode i električne energije.

Pri proizvodnji u zaštićenom prostoru odvija se značajan tok materijala: supstrata, mineralnih hraniva, propagacionog materijala (semena i rasada), plodova itd. To zahteva angažovanje radnika i sredstava. Da bi smanjilo angažovanje, pa time i troškovi, još pri izboru mikrolokacije i rasporeda prostorija one se razmeštaju tako da udaljenosti i transportni putevi budu što kraći. Dostava materijala i utovar gotovih proizvoda trebalo bi da se odvija sa što lakšim istovarom ili utovarom.

Orijentacija. Kada je mikrolokacija odabrana treba voditi računa o

postavljanju objekta, orijentaciji. Ona treba da bude takva da usevi primaju što više sunčevog zračenja, te da se senke ramske konstrukcije ne zadržavaju na jednom mestu, sprečavajući ujednačen razvoj biljaka. Jednobrodni stakelnik/plastenik treba postaviti tako da njegova podužna osa, vrh krova, bude orijentisan priblično u pravcu istok–zapad, a višebrodni sever–jug, sl. 4.14.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)18

Sl. 4.14. Pravilna orijentacija jednobrodnog i višebrodnog staklenika/plastenika

Nacrt – situacioni plan.Kada cu odabrani tip, veličina, lokacija i mikrolokacija i

definisana orijentacija pristupa se planiranju raporeda staklenika/plastenika, pomoćnih objekata, lokalnih puteva, priključaka na infrastrukturu i drugog. Sačinjava se nacrt postrojenja koji ujedno može da bude situacioni plan. Situacioni plan je podloga za daljnju razradu projekta, ali i za dobijanje građevinske dozvole, ukoliko se radi o objektu za koji je potrebna. Primer rasporeda, uprošćenog situacionog plana, prikazan je na sl. 15. Na njemu nedostaju postojeći objekti, mreža postojećih puteva i pozicija priključaka na infrastrukturu.

Pravilan izbor tipa.Brojni faktori utiču na izbor lokacije, a pre svega

sagledavanje povoljnosti sa stanovišta mogućnosti plasmana planirane proizvodnje i obezbeđenje infrastrukture. Obavezno se vodi računa i o legalizaciji objekta, odnosno mogućnosti dobijanja građevinske dozvole, ukoliko je objekat takvog tipa da je potrebna. Izbor mikrolokacije i orijentacije objekta treba da se sprovede tako da staklenik/plastenik ne bude u senci, da je što više zaštićen od vetrova i da je uticaj senke noseće konstrukcije što manji. Staklenik/plastenik mora da bude dovoljno odmaknut od postojećih objekata da bi se sprečilo da bude u njihovoj senci.

U obzir treba uzeti kretanje sunca u toku zime i leta, odnosno u periodu godine kada se proizvodnja obavlja. Pomoćne prostorije, ukoliko su vezane za staklenik/plastenik (lokacija je udaljena od zgrada gazdinstva), treba postaviti sa severne strane staklenika/plastenika. Pri definisanju lokacije i mikrolokacije vodi se računa i o budućem proširenju postrojenja. Ukoliko se kao podloga koristi zemljište obavezno proveriti njegov kvalitet, pogodnost za primenu. Pri planiranju mikrolokacije brine se o tome da se omoguće što niži troškovi gradnje i rada u stakleniku/plasteniku. Tokovi materijala treba da su što kraći. Nakon izbora lokacije i mikrolokacije, te određivanje orijentacije, tipa, veličine i sadržaja, sačinjava se nacrt postrojenja –situacioni plan.

Sl. 4.15. Primer dve mogućnosti postavljanja plasteničkog objekta sa radnim prostorom i planiranim proširenjem, nacrt kao

podloga za situacioni plan (Stevens et al. 1994)

4.3. Izbor pokrivkePokrivke imaju zadatak da gajenim biljkama omoguće

optimalne uslove za rast i u onim periodima godine kada im to klimatski uslovi ne dozvoljavaju (Bajkin i sar. 2005, Đurovka i sar. 2006, Stevens, et al, 1994). Za tipove objekata sa kružnim krovom primenjuju se elastični pokrivni materijali, folije, dok se za tipove sa ravnim konturama krovova primenjuju kruti materijali kao što su paneli stakla, akrila ili polikarbonata, ali i folije. Obično se za veće objekte planirane za dugotrajniju proizvodnju kao pokrivka koristi staklo, a za manje, i one koji su namenjeni za kraći period proizvodnje, polietilenska –PE folija.

4.3.1. Osobine pokrivkiPokrivni materijal se ocenjuje na osnovu:

- transparentnosti – propustljivosti korisnog spektra sunčevog zračenja –PAR,

- trajnosti, otpornosti na UV zračenje,

- energetskih – izolacionih osobina,

- mehaničke otpornosti,

- otpornosti na pesticide i druga hemijska sredstva koja se primenjuju pri proizvodnji u zaštićenom prostoru,

- gustine,

- jednostavnosti postavljanja,

- gorivosti i zapaljivosti,

- cene itd.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 19

Propustljivost PAR.Najznačajnija osobina pokrivnog materijala je sposobnost

transmisije–propuštanja korisnog dela sunčevog zračenja –PAR, koja je različita za razne pokrivne materijale, sl. 4.16.

Sl. 4.16. Propustljivost PAR pokrivnih materijala, (Anonim, 2004)

Idealno bi bilo da pokrivni materijal propušta 100% za biljke korisnog dela sunčevog zračenja. Pokrivni materijal ne bi trebalo da propušta toplotno, infracrveno –IR zračenje. To je zračenje koje emituje svako toplo telo, a talasna dužina i intenzitet zavise od vrste materijala i temperature tela. Ukoliko to nije slučaj, dolazi do gubitaka usled zračenja dela energije u okolinu.

Tab. 4.3. Propustljivost pokrivki za svetlo i dugotalasne toplotne zrake, (Đurovka et al. 2006)

Vrsta pokrivnogmaterijal

PropustljivostPAR, %

Propustljivosttoplotnog

zračenja –IR, %

Staklo – jednoslojno

89 - 93 0

Staklo – dvoslojno

84 - 85 0

PE folija – 0,2 mm

91 - 92 72–75

Polikarbonat – dupli

81 - 83 0

Kako se u tab. 3 vidi svi materijali, osim PE folije, nepropusni su za infracrveno zračenje. PE folija propušta IR zračenje u jednoj oblasti talasnih dužina, pa se ova osobina naziva „IR prozor“. Ova negativna osobina PE folija otklanja se dodavanjem aditiva.

Trajnost i UV zračenje.Pokrivke su u toku eksploatacije izložene brojnim uticajima,

pa se njihove osobine menjaju. Najtrajnije je staklo, i preko dvadeset godina, a najkraći vek imaju polietilenske folije, koje traju jednu do pet godina. Folije kraćega veka su jevtinije, ali se češće menjaju i potreban je ljudski rad za njihovu zamenu. UV zračenje je van PAR oblasti, mada ga neke biljke koriste u pojedinim fazama razvoja. UV zračenje ima talasne dužine u području 100-400 nm i nije vidljivo. Deli se u tri oblasti:

- UV-A 315-400 nm,

- UV-B 280-315 nm i

- UV-C 100-280 nm.

UV-C, sa najmanjim talasnim dužinama, gotovo u potpunosti dopire do zemljine površine, dok se UV-B i UV-A delimično prigušuju prolaskom kroz atmosferu i druge prepreke, pre svega oblake. UV-A i UV-B zračenje koriste saksijske cvetajuće heliofilne biljke dok jednokratno rezano cveće (hrizanteme) zahteva više sunčevog zračenja iz područja UV-A zračenja. Dakle, pokrivka ne bi trebalo, posebno pri proizvodnji navedenih biljnih vrsta, da bude u potpunosti nepropusna za UV zračenje. UV zračenje deluje razgrađujuće na polietilen. Da bi se to sprečilo dodaju se aditivi, stabilizatori. Kao pokrivka koriste se isključivo PE folije sa takozvanim UV aditivima ili stabilizatorima. U zavisnosti od vrste i količine aditiva definiše se trajnost, vek folije.

Energetske osobine.Pod ovim pojmom podrazumevaju se izolacione osobine

pokrivke. Naziv energetske osobine upotrebljava se stoga što od njih zavise toplotni –energetski gubici. Sve pokrivke imaju loše izolacione osobine, visoku konduktivnost – provodnost toplote, osim onih koje su već formirane kao slojevi materijala sa vazdušnim međuprostorima, akrilni i polikarbonatni paneli, vakuum staklo i dvostruka PE folija. Izolaciona svojstva popravljaju se ugradnjom dva pa i više slojeva sa vazdušnim međuprostorima, tab. 4.4.

Tab. 4.4. Energetski gubici u objektima zaštićenog prostora, kao osnova za poređenje uzeto staklo debljine 4 mm = 100%, (Momirović, 2004)

Vrsta pokrivke Relativni gubici, %

Staklo 100

PE folija 110

PE folija, dvostruka 73

Staklo + termalna zavesa 64

PC, 6 mm 57

Smanjenje gubitaka ostvaruje se i kombinacijom više materijala za pokrivku. Tako se, na primer, donji delovi plastenika oblažu skupljim, ali energetski boljim panelima od akrila i polikarbonata, dok se drugi delovi prekrivaju dvostrukom PE folijom.

Mehanička otpornost.Pokrivka treba da izdrži razna mehanička opterećenja, da

podnese dejstvo obilnih kiša, sloja snega, vetra pa i grada. Najznačajnije merilo mehaničke otpornosti pokrivke je otpornost na oštećenje od grada. U tab. 4.5 date su brzine pri kojima dolazi do oštećenja pokrivke staklenika/plastenika gradom – ledom u zavisnosti od prečnika komada leda. Brzine leda su utoliko više ukoliko su viši gradonosni oblaci. Ovim podacima služe se i osiguravajuća društva pri sklapanju ugovora, pri čemu se u obzir uzima i cena pokrivke. Što je materijal manje otporan na grad, manje su brzine koje dovode do oštećenja, te je premija viša.

Tvrde plastične PC ploče najotpronije su na grad, ali su njihove druge osobine lošije, a cena viša. Relativno dobra otpornost PE folija na dejstvo leda objašnjava se njenom elastičnošću, pri čemu je otpornost na dejstvo leda više izražena kod dvostrukih folija između kojih vlada nadpritisak.

U područjima koja su često pogođena gradom postavljaju se iznad objekat zaštine mreže, iste ili slične onima koje se primenjuju u voćnjacima i vinogradima.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)20

Tab. 4.5. Brzina udara grada o pokrivku pri kojoj dolazi do oštećenja pokrivnog materijala u zavisnosti od prečnika (Stevens et al, 1994)

Vrsta pokrivnog materijala

Prečnik grada, mm

10 20 30 40

Staklo 30* 10 8

Polietilen, PE 40 25 20 22

Akril, PMMA 18 10 7 11

Polikarbonat, PC 50 35 30 22

Napomena : brzine padanja leda date su u m/s.

Otpornost na hemijska sredstva.Otpornost pokrivki na pesticide i druga hemijska sredstva

koja se primenjuju u zaštićenom prostoru zavisi od njihovog sastava, učestalosti i načina primene. Hemijska sredstva na bazi sumpora, hlora i ostalih halogena degradiraju pokrivke, pre svega folije. Neka od hemijskih sredstava deluju i na hemijski otprone pokrivke, kao što je staklo, tako što stvaraju film koji smanjuje propustljivost svetlosti.

Gustina.Najveću gustinu ima staklo, a najmanju PE folija. PC ploče,

zbog toga što su izvedene sa vazdušnim međuprostorima takođe imaju malu gustinu izraženu u kg/m2. Za dvozidne ploče debljine 6 mm gustina iznosi svega 1,3 kg/m2, dok za petozidne strukturne ploče, debljine 32 mm, 3,8 kg/m2. Što je veća gustina, odnosno masa po kvadratnom metru površine, potrebna je jača noseća konstrukcija. Najveće opterećenje po površini ima staklo, a najmanje folije.

Postavljanje.Sa stanovišta lakoće i troškova postavljanja, posebno

uzimajući u obzir i trajnost, najpovoljnije je staklo, pa ploče akrila i PC, a najmanje povoljne su PE folije.

Gorivost i zapaljivost.Pri izboru pokrivke razmatra se i gorivost materijala. Svi

ostali materijali osim stakla su manje ili više zapaljivi i gorivi. O ovome vode računa osiguravajuća društva pri ustanovljavanju visine premija. Pri gradnji objekta treba predvideti mere zaštite od požara, ali i mere zaštite od udara groma.

Cena.Cena pokrivnih materijala značajno utiče na visinu ukupne

investicije. Pri ocenjivanju cene u obzir treba uzeti i trajnost pokrivke i troškove postavljanja. Odnos cena ukazuje na jasnu alternativu, staklo ili PE folija. Folija je pet do deset puta jevtinija, ali je kraći vek i mnogo više rada potrebno za postavljanje.

Tab. 4.6. Relativne cene pokrivnih materijala u odnosu na staklo

Pokrivni materijal Relativna cena u odnosu na staklo, %

Staklo 100

Akril, PMMA 400-500

Polikarbon, PC 260-640

Polietilen, PE 10–18

4.3.2. Krute pokrivke

Staklo.Staklo je inertan materijal, može da se koristi i do trideset

godina. Nezapaljivo je i otporno na razna zagađenja, ali osetljivo je na mehanička oštećenja (npr. udar grada – leda).

Za pokrivanje staklenika najčešće se koristi staklo debljine oko 4 mm. Primenom dvostrukog stakla, pa i blokova sa vakuumom, smanjuju se gubici toplote. Staklo se lako montira na noseću konstrukciju, koja zbog njegove težine mora da bude ojačana. Staklo se lako premazuje bojom koja smanjuje propuštanje svetlosti u letnjem periodu, pa i zagrevanje staklenika.

Akrili i polikarbonati.Akrilni materijal PMMA (PolyMethyl MethAcrylate) je

svetao, UV otporan, sintetički materijal. Čvrstoća mu je 25 puta veća od stakla iste debljine, pri čemu mehanička čvrstoća može još da se poveća dodavanjem aditiva. Lomljiv je ukoliko je u obliku velikih ploča. Otporan je na poliranje i sečenje i lak za rad. Pre savijanja mora da se zagreje.

Polikarbonati, PC, (Poly Carbonate) su otporni na udar i teško lomljivi. Ograničeno je deformabilan pri niskim temperaturama. Od stakla je čvršći i do 250 puta. Otporan je na grad.

Od ovih materijala izrađuju se krute ili slabo savitljive ploče standardnih dimenzija. Izrađuju se češće kao višeslojane sa vazdušnim međuprostorom, sl. 17. Ovakav materijal ima nižu propustljivost svetlosti, ali vrlo dobre energetske –izolacione osobine. Čvrstoća i otpornost na grad su visoki. Od ploča se izrađuju polja plastenika koja treba da budu ojačana. Od njih se izrađuju prozori i vrata, sl. 4.18.

Sl. 4.17 Ploča od polikarbonata sa međuprostorom za vazduh

Sl. 4.18 Plastenik pokriven folijom i tvrdim plastičnim pločama sa čeone strane

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 21

Brojne dobre osobine ovih pokrivnih materijala poništavaju se visokom cenom. Takođe, ovi materijali su lako zapaljivi i gorivi. Zbog tog je premija osiguranja za njih viša, a u nekim zemljama zabranjena je njihova primena u objektima koji su namenjeni za obuku i demonstraciju.

Pored akrila i polikarbonata u grupu tvrdih plastičnih ploča spadaju: poliester FRP (Fiberglass Reinforced Polyester) i PVC ploče (PolyViny Chloride), koji su se ranijih godina koristili kao pokrivke dok se danas praktično i ne koriste.

4.3.3. PE folijeObična PE folija (PE je skraćenica od engleske reči

polyethilene, ali i od srpskog polietilen) je mutne mlečnobele boje, propušta 80-90% vidljivog dela sunčevog zračenja. Njen vek je, usled osetljivosti na UV zračenje godinu dana, a ima i druge nepovoljne osobine. Proizvođači ih otklanjaju primenom raznih aditiva.

UV stabilizacija.UV zračenje razgrađuje polietilensku foliju. To se sprečava

dodavanjem aditiva – UV stabilizatora, na bazi nikla ili raznih drugih jedinjenja. Jedan od najskupljih UV stabilizatora je titanijum-dioksid. U zavisnoti od vrste i količine aditiva produžava se vek folije. Na primer, oznaka na foliji PE – UV 4, označava UV stabilizovanu PE foliju trajnosti 4 godine.

Termička –IR folija.Obična PE folija propustljiva je za IR zračenje, tab. 4.3. To je

pozitivno sa stanovišta propuštanja i tog dela sunčevog zračenja, jer se iskoristi više energije. Negativno je jer prouzrokuje gubitke zračenjem u okolinu, sl. 4.19. Ovaj nedostatak PE folije otklanja se dodavanjem raznih aditiva, na primer opala.

Sl. 4.19. PE folija bez i sa aditivom za uklanjanje “IR prozora” PE folija

Jedan od tipova PE folije je i PE - EVA (Ethylene-VinylAcetate). Dodavanjem 1–18% vinil acetata smanjuje se propustljivost IR zračenja i povećava mehanička otpornost i elestičnost folije.

Aditivi protiv prašine i magle–kapanja.Na površini plastenika se tokom korišćenja taloži prašina

koja smanjuje transparentnost, propustljivost. Ona se uklanja čišćenjem ili pranjem nisko abrazivnim deterdžentima. Da bi se smanjilo taloženje prašine i potreba za čišćenjem osnovnom materijalu dodaju se aditivi. Takva folija označava se sa PE–AD. Dodatak AD je skraćenica od engleskog anti-dust – protiv prašine.

U plasteniku je visoka relativna vlažnost vazduha. Kada vazduh dođe u dodir sa hladnom folijom dolazi do kondenzacije. Usled kapanja kondenzovane vode dolazi do oštećenja biljaka i napada bolesti. Da bi se to sprečilo ili umanjilo folijama se dodaju aditivi kojima se sprečava zadržavanje kondenzata na foliji, on se sliva niz nju, ne stvarajući krupne kapljice, sl. 4.20. Takve folije imaju ozanaku PE–AC. AC je skraćenica od engleskog anti-condensate, protiv kondenzata.

Sl. 4.20. Efekat primene aditiva protiv kapanja na foliji

AD i AC aditivi mogu da se kombinuju, pa folija ima obe osobine, sprečavanje taloženja prašine sa spoljnje strane i formiranje kapljica vode sa unutrašnje strane, oznaka je PE–AC–AD.

Za klimatska područja, gde se u toku leta javljaju visoke temperature okolnog vazduha, treba koristiti termoosetljivu foliju "mulchopaque", koja na temperaturi od 28 C postaje bela, smanjuje se njena transparentnost i sprečava preveliko zagrevanje unutar objekta.

Ugradnjom filtera određene boje u folije, dolazi do promene sastava sunčevog spektra svetlosti, te na taj način može da se upravlja rastom i razvojem biljaka. Sa plavim filterom (povećan udeo crvene svetlosti), biljke sporije rastu i imaju kraće internodije. Ovo je značajno pri proizvodnji biljaka u saksijama, radi formiranja kompaktnije biljke sa mnogo izdanaka. Korišćenje plavog filtera izaziva kasnije cvetanje, dok kod zelenog i žutog dolazi do izduženja biljaka u odnosu na primenu bezbojne folije.Ugradnjom zelenog ili žutog filtera dobijaju se biljke veće visine u odnosu na bezbojnu foliju. Fluorescentnim aditivom utiče se na promenu svetlosnog spektra, koji izaziva deorijentaciju insekata. Folije plave boje, tzv. "AD IR Blue" koriste se za gajenje krastavca i drugog vrežastog povrća, jer smanjuju efekat plamenjače.

Brojna poboljšanja PE folije.PE folija je najzastupljenija pokrivka. Polietilen bez dodataka

ima mnoge nedostatke koji se otklanjaju primenom raznih aditiva. Dodavanjem aditiva poboljšava se disperzija svetlosti, produžava im se vreme trajanja, uklanjaju se „IR prozori“ povećava se mehanička otpornost i elastičnost PE folije. Nadalje se aditivima sprečava se taloženje prašine na spoljnjem delu folije kao i formiranja kondenzata i kapljica vode sa unutrašnje strane. Ugradnjom filtera određene boje u folije, dolazi do promene sastava sunčevog spektra svetlosti, te na taj način može da se upravlja rastom i razvojem biljaka.

Poređenje PE folije sa drugim pokrivkama. Polazeći od činjenice da se kod nas najviše koristi PE folija

kao pokrivka za objekte zaštićenog prostora, navode se osnovne karakteristike folije u poređenju sa drugim pokrivkama.

Prednosti PE folije:- višestruko niža cena,

tab. 6,- jednostavno

postavljanje,- laka i jenostavna

noseća konstrukcija,- niska cena noseće

konstrukcije, naročito kod visokih tunela,

- dobra propustljivost korisnog dela sunčevog zračenja –PAR, sl. 16,

- mogućnost izbora PE folija sa različitim

Nedostaci PE folije:- kraće trajanje, - smanjenje

propustljivosti sunčeve svetlosti tokom vremena,

- osetljiva na pesticide, boje i lakove na bazi sumpora, hlora i ostalih halogena,

- osetljiva na visoke temperature, preko 60° C,

- osetljiva na oštre ivice noseće konstrukcije.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)22

aditivima, AC, AD, AD IR Blue itd.

Postavljanje PE folije.Proračun dimenzija folije bitan je pri postavljanju folije.

Širina folije za visoke tunele izračunava se na osnovu krovnog raspona. Tako na primer, ako je krovni raspon manji od 8 m, na dužinu luka dodaje se 1,0 m, dok se na krovni raspon veći od 8 m, dodaje 1,5 m. Dužina folije izračunava se tako što se na dužinu krova dodaje 5,0 m. Dužina preklapajućih "zavesa", koje se formiraju prilikom spajanja vertikalnih, kosih ili lučnih elemenata objekta kao i postavljanja dvostruke folije, iznosi 60 cm i po širini i dužini folije. Jedan od preduslova ostvarenja punog trajanja folije kao pokrivke, je pravilno skladištenje. Folija mora da bude upakovana u crno/belu foliju, pri čemu je bela strana spolja. Skladišti se u hladnom prostoru, bez sunčevog zračenja, u horizontalnom položaju. Folija se skladišti najduže dve godine od dana proizvodnje. Foliju ne otpakivati pre vremena postavljanja. Njena trajnost računa se od trenutka otpakivanja.

Pre postavljanja folije treba pripremiti noseću konstrukciju, koja podrazumeva zamenu svih oštećenih i slomljenih elemenata. Obaviti šmirglanje kontaktnih površina, bojenje svih metalnih i drvenih delova belom akrilnom bojom i čišćenje oluka. Obavezno obložiti isturene delove noseće konstrukcije sa UV stabilizovanom PE trakom. Na mestima oslanjanja ne sme biti delova koji su izrađeni od PVC. Ne koristiti uljane boje i lakove za zaštitu noseće konstrukcije, jer mogu da sadrže jedinjenja na bazi sumpora, hlora i ostalih halogena. PE folija postavlja se samo pri povoljnim vremenskim uslovima. Postavlja se pri tihom vremenu i temperaturi okoline 15–20° C. Folija se ne postavlja ukoliko duva vetar. U slučaju duvanja povetarca, polaganje folije izvoditi u smeru suprotnom smeru duvanja.

Na svakoj rolni sa folijom postoji uputstvo, koje mora da se sledi. Kada se postavi folija, naziv, karakteristike folije i datum proizvodnje moraju biti čitljive sa spoljnje strane objekta. To znači da je folija pravilo postavljena, odnosno da je AC sa unutrašnje strane, jer samo tada funkcioniše zaštita od stvaranja sloja kondenzata i kapljica.

PE foliju traba otpakovati neposredno pre postavljanja, sl. 4.21. Rolnu folije razmotati direktno na sleme objekta. Nikako ne vući razmotani deo folije po nosećoj konstrukciji. Prilikom daljeg razmotavanja folije paziti da ne dođe do mehaničkih oštećenja.

Sl. 4.21. Postupak pri postavljanju dvostruko presavijene a) i višestruko presavijene folije b)

Spajanje folije između vertikalnih lučnih delova višebrodnog objekta izvodi se pomoću nosača sa žljebom, plastičnog profila i

utiskivača. Primer iksiranja jednostruke i dvostruke folije za noseću konstrukciju višebrodnog plastenika prikazano je na sl. 4.22.

Sl. 4.22. Fiksiranje jednostruke a) i dvostruke folije b) za noseću konstrukciju

1– aluminijski žljeb, 2– folija, 3– plastični profil, 4– utiskivač, 5– dodatna unutrašnja folija

Ugradnjom dvostruke folije smanjuju se energetski gubici, tab. 4. Postavljanje dvostruke folije, što je čest slučaj kod nas, može da se izvede improvizovano, bez dodatne noseće konstrukcije. Vezivanjem unutrašnje folije obavlja se žicom ili PE vezivom za noseću konstrukciju, pri čemu unutrašnja folija mora da se buši. Na izbušenim otvorima folije nagomilava se kondenzovana voda pri čemu dolazi do kapljanja vode na biljke. Pored navedenog, dolazi do lošeg zatezanja unutrašnje folije i zadržavanja kondenzovane vode na površini unutrašnje folije što utiče na smanjeno propuštanje svetlosti. Ovaj, iako široko rasprostranjen način postavljanja unutrašnje folije, naročito kod visokih tunela, ne treba koristiti. Pri postavljanju dvostruke folije treba koristiti dodatnu noseću konstrukciju preko koje se postavlja unutrašnja folija, sl. 4.23 a). Na ovaj način se postiže dobra zategnutost unutrašnje folije i omogućava nesmetano slivanje kondenzovane vode i bolja propusnost za svetlost. Energetski najbolje rešenje je postavljanje dvostruke folije na stalnom rastojanju među njima, koji se održava uduvavanjem vazduha, sl. 4.23 b). U zimskom periodu nadpritisak vazduha treba da je 0,6 bar a u letnjem 0,4 bar.

Postupci za postavljanje folije.Voditi računa o izboru dimenzije folije. Pre postavljanja

folije proveriti, način skladištenja i datum proizvodnje, jer vreme skladištenja ne sme biti duže od dve godine. Prethodno je potrebno pripremiti noseću konstrukciju, pri čemu folija ne sme da se oslanja na PVC. Ne koristiti uljane boje i lakove jer mogu da sadrže hemikalije na bazi sumpora, hlora i ostalih halogena koji razaraju PE foliju. Foliju postavljati tokom tihog vremena na temperaturi 15–20°C. Folija se postavlja tako da je natpis – naziv i karakteristike – čitljiv sa spoljašnje strane objekta. Tada je AC sloj na unutrašnjoj strani, te deluje protiv stvaranja filma

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 23

kondenzata i kapljica. Paziti da ne dođe do mehaničkog oštećenja folije. Pri postavljanju dvostruke folije primenjivati dvostruki ram, a još bolje rešenje je uduvavanje vazduha pod pritiskom između unutrašnje i spoljašnje folije.

Sl. 4.23. Načini postavljanja dvostruke folije

a) ostvarenje rastojanja ramskom konstrukcijom, b) uduvavanjem vazduha u međuprostor

Izbor i kupovina PE folije.Pri kupovini PE folije, pored opštih zahteva i karakteristika,

voditi računa i o sledećem:

- dimenzije folije,

- cena folije i

- garancija.

Prilikom izbora dimenzija folije bitne su širina, dužina i debljina folije.

U zavisnosti od veličine i oblika objekta zaštićenog prostora, veoma su bitne tačne i raspoložive dimenzije folija u ponudi, kako bi korisnik sa što manje „reslova“ iskoristio kupljenu foliju.

Širine folija su standardne i iznose: 6,5 m, 8,0 m, 10,0 m, 12,0 m i 14,0 m ili nestandardne širine, na poseban zahtev kupca. Dužina folije može biti maksimalno 500 m, dok se debljina kreće u standardnim granicama od 50 – 250 µm.

Cena folije, istih karakteristika, razlikuje se u zavisnosti od proizvođača i prodavaca, te se treba detaljno informisati o ponudi na tržištu.

Pri izboru folije veoma je bitna garancija koju proizvođač daje uz foliju.

Proizvođač je dužan da isporuči foliju ujednačene širine i debljine, garantovanog trajanja, kao i tražene dužine.

Primer za garanciju folije Hytilux 4 Hypolast (Anonim, 2004)Garancija za foliju obuhvata generalni opis i karakteristike

folije.

Generalni opis:

- Transparentna koekstrudirana troslojna folija, stabilizovana za 4 sezone.

- Jaka i fleksibilna folija, sa dobrom dimenzionom stabilnošću. 11% EVA. Obeležena sa logom i datumom proizvodnje.

- Dimenzije: debljina 0,18 mm, širina: 14,0 m, dužina: 100 m.

Tab. 4.7. Primer karakteristike PE folije koje prodavac navodi i garantuje

Gustina 0,945 g/cm3

Transmisija svetla 87%

Propustljivost za dugotalasne IR zrake ispod folije

84%

Sadržaj EVA 11%

Naprezanje do pucanja po dužini 24 N/mm2

Naprezanje do pucanja po širini 25 N/mm2

Izduženje do momenta pucanja po dužini

590%

Izduženje do momenta pucanja po širini

600%

Nagli udar sa visine od 150 cm 1.200 g

UV otporna iznad 42o geografske širine

HALS - 4 sezone

Boja transparentna

Izbor, kupovina, garancija.Cena folija zavisi od garantovane trajnosti i primenjenih

aditiva, odnosno unapređenja osobina. Pošto je postavljanje folije zamorno i dugotrajno preporučuje se izbor folije što duže trajnosti, do maksimalnih pet godina. Voditi računa o dimenzijama folije, da bi pri krojenju i postavljanju bilo što manje ostataka, koji su takođe plaćeni. Razmotriti cene raznih fabrikata i ponuda prodavaca. Mogu da se pojave značajne razlike. Prethodna lična ili tuđa iskustva mogu da budu jedan od opredeljujućih elemenata za izbor i kupovinu određene vrste folije. Garancija proizvođača i prodavca za vrstu i karakteristike folije moraju biti važan elemenat pri izboru folije. Ukoliko prodavac sam ne nudi, obavezno tražiti pismenu garanciju. Ona je osnova u slučaju eventualnog spora.

Savet korisnicima nakon postavljanja folije.Kada je folija postavljena sprovesti sledeće:

- sve kontaktne površine između folije i noseće konstrukcije dofarbati akrilik belom bojom,

- dotegnuti na dole pokrivku sa PE trakama,

- proveriti da li može da dođe do oštećenja folije mrežom za senčenje, te ga otkloniti,

- zakrpiti sve rupe i pukotine na pokrivci sa athezionom trakom namenjenom za PE foliju,

- po potrebi, dotegnuti foliju u međusezonama i nakon jakih vetrova.

- izbegavati direktno izlaganje folije mlazu pesticida (sumpor, hlor i halogena jedinjenja),

- izbegavati sve kontakte sa fitosanitarnim proizvodima.

4.4. Grejanje staklenika/plastenikaPored svetlosti temperatura vazduha unutar objekta značajna

je za razvoj biljaka pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. Grejanje sunčevom energijom značajno je u svakom stakleniku/plasteniku. Pored obezbeđenja svetlosti potrebne za odvijanje fotosinteze solarno zračenje transformiše se u toplotnu

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)24

energiju, podižući temperaturu vazduha, podloge, ostalih sadržaja i biljaka. Sunčevo zračenje smanjeno je ukoliko je oblačno, a u toku zime, kasne jeseni i ranog proleća nedovoljno je za postizanje temperature potrebne za razvoj biljaka (Konstantinović, 2006).

4.4.1. Tipovi sistema za grejanje i smernice za njihov izborSa stanovišta grejanja staklenici/plastenici mogu se svrstati u

četiri tipa, tab. 4.8.

Tab. 4.8. Prednosti i nedostaci staklenika/plastenika sa stanovišta grejanja

Tip Period primene

Prednosti Nedostaci

Bez grejanja

Kratka predsezona i postsezona

Niža cena, nema investiranja u sistem za grejanje i troška goriva

Proizvodnja pokriva kratku predsezonu i postsezonu kada su cene proizvoda niže, kratak period korišćenja objekta

Zaštitno grejanje

Duža predsezona i postsezona

Ulaganja nisu prevelika, a gorivo potrebno samo u slučaju niskih temperatura

Nedovoljno dugačko korišćenje objekta, te je cena po jedinici proizvoda viša

Delimično grejanje

Skoro cele godine izuzimajući dva do tri najhladnija meseca

Moguća gotovo neprekinuta proizvodnja, te i veća po obimu; niži trošak objekta po jedin. proizvoda

Viša ulaganja u objekat, sistem za grejanje i gorivo

Potpuno grejanje

Cele godine

Snabdevanje tržišta i u periodu kada su cene najviše, viša proizvodnja i dobra iskorišćenost objekta

Visoka ugalanja u objekat, pokrivku i sistem za grejanje; visoki troškovi za gorivo

Objekti bez grejanja primenjuju se u predelima sa blagom klimom, bez niskih temperatura i mrazeva u dužem periodu godine. U našim uslovima objekti bez grejanja su uglavnom plastenici – tuneli, jednostavnije konstrukcije i niže cene, da bi bili isplativi za kratak period upotrebe. Koriste se za predsezonsku i postsezonsku proizvodnju biljnih vrsta manje osteljivih na niske teperature, na primer, zelena salata. Gajenje u zaštičenom prostoru bez grejanja omogućava ranije sazrevanje plodova, te se na tržište izlazi i do mesec dana ranije u odnosu na gajenje na otvorenom polju. Ovakva vrsta proizvodnje, međutim, ne garantuje veću zaradu u odnosu na gajenje na slobodnom polju, te je potrebno dobro proučiti tržišna kretanja pre odlučivanja o ulasku u investiciju.

Pojam zaštitno grejanje odnosi se na tip postrojenja za grejanje koje se uključuje po potrebi, da bi se sprečio negativan uticaj niskih temperatura, pre svega u toku noći. Ovakav sistem naziva se i zaštita od mraza. Primenjuje se na jednostavnijim staklenicima/plastenicima, niže cene. Period proizvodnje je tada

produžen, pa i prihod može da bude veći. Time se pokrivaju dodatna ulaganja u sistem za grejanje i trošak za gorivo. Granične vrednosti temperatura pri kojima ne dolazi do odumiranja biljke različite su za razne biljne vrste i sorte. Kreću se od 0°C do oko 18°C. Pored minimalne temperature važan je podatak i o oblasti temperatura povoljnih za razvoj biljaka. Podaci o ovim vrednostima za proizvodnju rasada prikazani su u tab. 4.9.

Tab. 4.9. Temperature za proizvodnju rasada najčešćih povrtarskih biljnih vrsta

Biljna vrstaTemperatura vazduha, °C

Minimum Optimum Maksimum

Paradajz 11 25 34

Paparika 16 – 18 25 30

Krastavac 12 – 18 25 35

Zaštitnim grejanjem moguće je da se održi temperatura iznad minimalne, ali ne može da se održava u oblasti optimalne. Delimično grejanje je podgrupa potpunog grejanja. Termička snaga sistema za grejanje pokriva potrebe grejanja objekta u većem delu godine, izuzimajući najhladnija dva, tri ili četiri meseca. Omogućava da se objekat koristi gotovo kontinualno. Investicija u izvor toplotne energije je niža, a posebno u grejna tela, jer je potrebna termička snaga niža u odnosu na maksimalnu i do 40%. Primenjuje se i na skupim konstrukcijama, a po potrebi se u zimskim mesecima aktivira za topljenje snega na pokrivci. Omogućava proširenje perioda gajenja, ali su i ulaganja u gorivo značajno povećana. Puno grejanje primenjuje se na objektima najvišeg nivoa, sa pokrivkama koje imaju dobre izolacione osobine. Ulaganja u sistem za grejanje su visoka, a isto tako i trošak za gorivo. U našim klimatskim uslovima za ovakve objekte obično je potrebno da se obezbedi i dodatno osvetljenje, jer u toku zimskih meseci nema dovoljno prirodnog, posebno pri proizvodnji rasada. Na svim višebrodnim objektima grejanje se primenjuje i za topljenje sloja snega, koji može da dovede do optećenja pokrivke, pa i urušavanja celog objekta.

Izbor tipa grejanja.Već pri izradi proizvodno–tehnološkog projekta u obzir se

uzima potreba grejanja objekta. Nadalje potreba za grejanjem ima uticaja na ceo tok planiranja i projektovanja objekta. Na osnovu toga bira se konstrukcija, pokrivka i drugo. Posebno je važno da se odabere tip grejanja i sistem za grejanje, što će definisati i termičku snagu, odnosno količinu goriva. Na primer, veličinu priključka za prirodni gas. Primer izbora odgovarajućeg tipa grejanja prema periodu proizvodnje paradajza dat u proizvodno-tehnološkom projektu dat je u tab. 4.10.

Tab. 4.10. Primer izbora sistema grejanja i vremenskih perioda i opreme za proizvodnju paradajza

Tip grejanja Naziv proizv.

Okvirno vreme setve

Okvirno vreme

rasađiv.

Očekivani početak berbe

Potpuno grejanje

Rana zimska

Prvih 10 dana avgusta

Prva polovina septembra

Oko 1. decembra

Potpuno grejanje

ZimskaDruga polovina septembra

Prva polovina novembra

Kraj januara

Potpuno grejanje

Rana prolećna

Novembar Januar Mart

Delimično grejanje1

Prolećna Druga polovina

Druga polovina

Kraj aprila

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 25

decembra februara

Zaštitno grejanje

Kasna jesenja

Druga polovina juna

Druga polovina jula

Početak septembra

1 Unutar objekta održava se minimalna temperatura za preživljavanje biljaka, osim u toku sunčanih dana.

Na osnovu prikazanih primera, a u zavisnosti od namene objekta moguće je okvirno proceniti snagu potrebnog sistema za grejanje. Za tačan proračun neophodno je konsultovati firme specijalizovane za grejanje u zaštićenom prostoru.

Izbor tipa grejanja.Proizvodnja bez grejanja često je neisplativa, jer joj

konkuriše gajenje na otvorenom. Primenjuje se u predelima sa blagom klimom. Tipovi grejanja su: zaštitno, za prevazilaženje niskih temperatura u pred– i postsezoni, delimično, za grejanje u toku većeg dela godine i potpuno, za proizvodnju u toku cele godine. Tip grejanja bira se na osnovu željenog perioda grejanja, odnosno proizvodnje u stakleniku/plasteniku. Pre odlučivanja o tipu grejanja treba razmotriti kolika su dodatna ulaganja u sistem za grejanje i gorivo. Tip grejanja utiče i na konstrukciju staklenika/plastenika. Na primer, za celogodišnju proizvodnju i potpuno grejanje primeniće se pokrivka sa boljim izolacionim osobinama i druge mere za štednju energije.

4.4.2. Karakteristike sistema za grejanje

Definisanje termičke snage.Potrebna termička snaga sistema za grejanje zavisi od

mnogih uticajnih faktora. Najznačajniji su minimalna temperatura okoline i minimalna dopuštena temperatura vazduha u objektu. Od velikog uticaja je konstrukcija objekta, izolacione osobine pokrivke, podloge i drugih površina, kao i vetrovitost. Za puno grejanje u našim područjima za 1 ha zaštićenog prostora termička snaga sistema za grejanje je od 1,6 MW do 2,2 MW. Ukoliko se proizvode biljne vrste koje zahtevaju posebno visoku temperaturu, na primer, afričke ljubičice, termička snaga postrojenja za grejanje jednog hektara može dostići i 3 MW. Okvirno, za ostvarenje razlike temperature spolja–unutra od 10° C potrebno je za jedan hektar 0,6 do 1 MW termičke snage. Ukoliko se sprovodi delimično grejanje uslovi moraju da budu tačno definisani da bi se odredila prava vrednost termičke snage.

Temperatura okoline menja se ne samo tokom godine, već značajno i u toku jednog dana. Tako, na primer, prosečna temperatura u toku januarskog dana može da bude – 12°C, ali je u podne oko – 5°C, a pred zoru – 22°C. Ukoliko bi se za proračun termičkog učinka u obzir uzela ova najniža temperatura, te se zacrtalo da pri njoj u unutrašnjosti bude +18°C, dobila bi se ogromna snaga. To ne znači samo znatno veći kotao, već i znatno veći sistem grejanja. Ovo se prevazilazi time da se proračun sprovede za temperaturu unutrašnjosti oko + 5°C, koja je dovoljna da se spreči kolaps biljaka. Postavljanjem u toku noći, pa i danju pri izuzetno niskim temperaturama, termalnih zavesa, kojima se smanjuje grejni prostor, takođe se smanjuje potrebna termička snaga. To je mera koja se obavezno primenjuje u slučaju celogodišnje proizvodnje, odnostno primene punog grejanja. Primer dijagrama na sl.4.24 opisuje mere koje se primenjuju da bi sistem za grejanje bio manji, a dovoljno efikasan.

Pri proračunu termičke snage uvažava se više vrednost srednje temperature –1, nego minimalne –2. Na taj način dobija se približno dvostruko manja termička snaga. Tok grejanja za ostvarenje minimalne temperature u toku najhladnijeg dela dana–noći, predstavljen je poljem –4. Ukoliko bi se u svakom trenutku ostvarivala temperatura potrebna za optimalan razvoj biljaka,

grejanje bi bilo ono prikazano poljem –3. Površina ovih polja predstavlja potrošnju goriva, pa bi za polje –3 bila dvostruko veća. Polja –5 predstavljaju dodatno grejanje za jutarnje isparavanje kondenzata na pokrivci, odmagljivanje.

Iz navedenog je jasno da je proračun termičke snage složen. Pri planiranju i gradnji novih objekata NEOPHODNO je da se konsultuju i/ili angažuju kompetentni stručnjaci ili firme. NE PREPORUČUJE SE planiranje i izgradnja sistema za grejanje u stakleniku/plasteniku „od oka“ ili „po osećaju“, jer je verovatnoća da se dobiju netačni podaci velika. Pogrešno dimenzionisanje sistema za grejanje za posledicu ima velike gubitke u energiji i novcu.

Sl. 4.24. Primer korišćenja sistema za grejanje u toku godine

1– vrednosti srednje dnevne temperature, 2– vrednosti minimalnih temperatura, 3– termička snaga obračunata na bazi minimalnih temperatura, 4– instalisana, –realna termička snaga

sistema za grejanje, 5– energija utrošena za eliminisanje kondenzata na pokrivci

Rešenja sistema za grejanje.Sistem za grejanje je vazdušni, toplovodni – preko grejnih

tela ili kombinovani. Grejanje produktima sagorevanja, dimnim gasovima, primenjuje se samo u kombinaciji sa obogaćivanjem ugljendioksidom, ili izuzetno u manjim jedinicama kao zaštitno grejanje. Tada se kao gorivo koristi tečni naftni gas, jer nema primesa koje bi stvarale štetna jedinjenja.

Sistem za grejanje treba da obezbedi dobar raspored temperature unutar objekta, tako da ne postoje hladna ili pretopla područja. Pored osnovne funkcije sistem za grejanje koristi se za topljenje snega i odmagljivanje pokrivke – isparavanje kondenza, u jutarnjim satima.

Za vazdušno grejanje koriste se generatori toplog vazduha – termogeni. Vazduh se uduvava u staklenik/plastenik i pravilno raspoređuje. Na sl. 4.25 prikazan je preporučen raspored termogena.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)26

Sl. 4.25. Preporučeni raspored izvora toplog vazduha (termogena) za različite tipove i veličine staklenika/plastenika

Grejanje vazduhom primenjuje se za zaštitno grejanje, delimično grejanje ili kao dodatak, za najhladnije dane, za potpuno grejanje. Struja vazduha je intenzivnija, te utiče na isušivanje biljaka. Usled veće brzine strujanja vazduha u unutrašnjosti objekta intenzivnije je prenošenje toplotne konvekcijom, te su povećani gubici energije kroz pokrivku.

Za toplovodni sistem voda se greje u kotlovima smeštenim van objekta. Unutar objekta instaliran je cevni sistem koji predstavlja izmenjivač toplote. Cevni sistem postavlja se tako da obezbeđuje što povoljniji raspored temperature. Ređe se, i za posebne proizvodnje, cevi postavljaju ispod zemlje. Najpovoljniji raspored cevnih grejača prikazan je na sl. 4.26.

Sl. 4.26. Preporučeni izgled sistema za grejanje grejnim telima

I mreža grejnih tela ima najveću površinu te obezbeđuje najviše toplotne energije. Ove cevi mogu da se koriste i kao šine za kolica koja su pomoć pri raznim operacijama. II mreža grejnih tela je manje površine i ima zadatak da zračenjem i konvekciom zagreva vrh biljke. Često se izvodi tako da je pomerljiva po visini, tj. da se prilagođava visini biljaka, sl. 4.27. III mreža, najmanje površine, koristi se isključivo za topljenje snega i leda. Dobro izveden cevni sistem je skup, predstavlja 30 – 50% celokupnih ulaganja u ceo objekat. Uložena sredstva vraćaju se kroz viši prinos, zbog ostvarenja dobre raspodele temperature, i manjeg utroška goriva.

Sl. 4.27. Primer cevi II grejne mreže sa mogućnošću pomeranja po visini, prilagođavanju visini biljke

Grejanje pomoću peći postavljene u objekat je neefikasno, ne ostvaruje se ujednačeno temperaturno polje, a gubici su visoki. Može da se koristi samo u malim objektima, za hobi proizvodnju.

Pored navedenih sistema grejanja u praksi se sreću mnogi alternativni, prilagođeni specifičnim uslovima.

Izbor, dimenzionisanje i projektovanje sistema za grejanje, posebno za veće objekte, obavezno prepustiti stručnoj instituciji.

Termička snaga i sistem za grejanje.Termička snaga sistema za grejanje proračunava se na

osnovu gubitaka koji nastaju pri određenim temperaturnim razlikama unutar i van objekta, uzimajući u obzir sve uticaje, od kojih je od posebnog značaja vetar. Proračun se sprovodi tako da se u toku najhladnijih delova dana u objektu ostvari temperatura dovoljna za preživljavanje biljaka. Tako se sprovodi i grejanje. Ukoliko bi se rukovodilo postizanjem optimalne temperature pri minimalnim temperaturama okoline termička snaga i potrošnja goriva bili bi dvostruki pa i veći.

Sistem za grejanje je vazdušni, toplovodni – sa grejnim telima, i kombinovani. Vazdušni se primenjuje za zaštitno i delimično grejanje. Toplovodno grejanje je najefikasnije, ali je i investicija najveća. Primenjuje se za delimično ili potpuno grejanje. Njime se, ukoliko je dobro projektovan i izveden, ostvaruje ujednačena temperatura unutar objekta, a potrošnja goriva je najniža. Na višebrodne objekte postavlja se i cevna mreža za otapanje snega.

Proračun i projektovanje sistema za grejanje treba prepustiti kvalifikovanim firmama sa iskustvom. Svaka greška u proračunu, projektovanju i izvođenju ima velike negativne posledice pri proizvodnji.

Izbor goriva.Vrsta goriva koja će se koristiti zavisi od rasploživosti na

lokaciji staklenika/plastenika, sistema za grejanje koji je primenjen i cene goriva. Tako je, na primer, prirodni gas moguće koristiti samo ukoliko postoji mreža za distribuciju, a njen protok je toliki da je moguće priključivanje kotla potrebne termičke snage. Za generatore toplog vazduha gotovo je nemoguće korišćenje čvrstog goriva.

Pri izboru goriva, koje se razmatra još pri forimiranju idejnog rešenja sistema za grejanje, vodi se računa o raspoloživosti, toplotnoj moći, stepenu iskorišćenja i naravno ceni. Pri tome je posebno bitna cena energetske jedinice koja se odaje sistemu za grejanje.

Pored cene goriva na ukupnu cenu ima uticaj cena transporta, skladištenja, pripreme za sagorevanje, pa i odstranjivanje pepela i održavanje – čišćenje kotla odnosno termogena. Od zanačaja za

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 27

izračunavanje ekonomičnosti je i način nabavke goriva i mogućnost ostvarenja delimičnog ili potpunog automatskog upravljanja.

U tab. 4.11 date su karakteristike i cene najčešće primenjivanih goriva.

Električna energija je plemenit vid energije i nije pogodna za grejanje. Pri energetskom ocenjivanju 1 kWh električne enerije obračunava se ne 3,6 MJ, već 12 MJ. Time se u obzir uzima stepen iskorišćenja pri njenoj proizvodnji, koji je oko 33% i gubici u distributivnoj mreži. Pri upotrebi za grejanje ulazi se u crvenu zonu sa najvišom cenom. Instalisana snaga po domaćinstvu je ograničena, te je i to ograničavajući faktor. Može da se primenjuje samo za male hobi jedinice, a izuzetno i za kratkotrajno grejanje pri niskim temperaturama koje se pojavljuju samo kratkotrajno.

4.4.3. Preporuke za uštedu energijeRacionalan, minimalni moguć utrošak energije u

stakleniku/plasteniku ima veliki uticaj na ekonomičnost proizvodnje, a i pozitivan uticaj za celo društvo. Prva mera je dobar projekat i dobra izvedba. Primena odgovarajućeg upravljanja, kao što je snižavanje temperature u unutrašnjosti objekta na dozvoljeni minimum u toku najhladnijih dana, je od velike pomoći. Primena termičkih zavesa u toku noći, a po potrebi i danju, za sve objekte sa celogodišnjom proizvodnjom brzo se isplati, i pored toga što su ulaganja visoka. Zavese smanjuju grejani prostor i formiraju izolacioni sloj između vrha biljaka i krovne pokrivke, te treba da budu obavezan sastavni deo staklenika/plastenika.

Tab. 4.11. Najčešći izvori energije za sistem za grejanje sa osnovnim karakteristikama i cenama (septembra 2006)

Energent KarakteristikaCena, cena energetske jedinice

Prirodan gas

Relativno jevtin, čisto sagoreva, plaća se po utrošku, nije potrebno skladištenje, toplotna moć oko 33 MJ/Nm3 (varira). 1= 90%

Pravna lica oko 25 din/Nm3A Građani oko 20 din/Nm3. C2=0,67–0,84 din/MJ

Tečni naftni gas

Slično prirodnom gasu ali skuplji i potrebno je skladištenje, boce od 30 l, toplotna moć oko 45 MJ/kg. =90%

Oko 58,5 din/kg.

C=1,3 din/MJ

Lako ulje za loženje

Potreban transport i skladištenje, toplotna moć oko 42 MJ/kg, odnosno oko 38 MJ/l. =85%

Oko 68 din/l.

C=2,11 din/MJ

Mazut

Potreban transport i skladištenje, toplotna moć oko 41 MJ/kg ili oko 37 MJ/l. Obavezno koristiti mazut sa manje sumpora. Potreban specijalan gorionik sa predgrevanjem. =80%

Oko 28 din/l

Prevoz za cisternu sa 23 t

40-50 km oko 17.000 din 90-100 km oko 22.000 din.

C=1,01 din/MJ

Ugalj

Jevtiniji, ali potrebno skladištenje, loženje i čišćenje pepela. Toplotna moć domaćih ugljeva je oko 15 MJ/kg, udeo pepela je i do 30%. Uvozni ruski ugalj i domaći mrki ima toplotnu moć oko 22 MJ/kg, a udeo pepela ispod 10%. Upravljanje kotlom je složenije. =65%

Cena 4.200 do 7.900 din/t

prevoz u lokalu 160 do 200 din po toni

C=0,46 do 0,64 din/MJ

Drvo

U oblicama ili iveru, potrebno skladištenje, posebna oprema za sagorevanje, toplotna moć oko 15 MJ/kg, stepen iskorišćenja dobrog postrojenja do 65%. Manje pepela nego ugalj, čistije sagorevanje, potrebno loženje, osim u slučaju ivera. Viša cena kotla nego za tečna i gasovita goriva. =65%

Cena kubnog metra zavisi od toga da li je meko ili tvrdo drvo. Za tvrdo drvo je oko 3.200 din/m3.

Prevoz je 160 do 200 din/m3 u lokalu.

Masa metra kubnog je za tvrdo drvo oko 500 kg.

C=0,66 do 0,69 din/MJ

- je stepen iskorišćenja za dobra postrojenja.

- C– cena energetske jedinice obračunata je na osnovu cene goriva, toplotne moći i stepena iskor. za dobra postrojenja

- Nm3 je oznaka za normalni metar kubni, pri pritisku oko 1 bar i temperaturi 10°C.

Pored ovih konstrukciono upravljačkih mera postoje mnoge druge, koje se tiču redovnog održavanja, a mogu, uz simbolična ulaganja sredstava i rada da doprinesu uštedi energije. Nadalje je lista najznačajnijih:

- Zameniti napukla stakla/pocepanu foliju.

- Zatvoriti rupe, na staklu silikonom, a na foliji pomoći odgovarajuće trake.

- Ukloniti sve nepotrebne delove koji stvaraju senku, da bi se u što većoj meri iskoristila energija sunčevog zračenja.

- Oprati staklo/foliju, iznutra i spolja.

- Vratiti staklo koje je ispalo iz ležišta.

- Ofarbati sve šipke, cevi i metalne delove u belo i/ili ih oprati.

- Postaviti foliju na bočne zidove spolja ili iznutra.

- Postaviti anti–kondenz foliju iznad biljaka.

- Kod duple folije proveriti funkcionalnost ventilatora za uduvavanje vazduha.

- Sprečiti kondenzaciju između dva sloja folije uduvavanjem delimično zagrejanog vazduha.

- Podesiti prozore i mesta preklopa tako da zaptivaju.

- Zatvoriti sve rupe oko vrata trakom za zaptivanje.

- Proveriti da li termalna zavesa (u slučaju da postoji) potpuno zatvara, podmazati pokretne delove, zakrpiti rupe i iscepane delove, ukloniti prljavštinu, proveriti dužinu trajanja zatvaranja i otvaranja zavese i prekontrolisati sinhronizovanost motora.

- Proveriti rad kotlova i obaviti podešavanje u skladu sa uputstvom proizvođača.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)28

- Kontrolisati stanje izolacije toplovoda, te po potrebi popraviti.

- Cevi toplovoda unutar objekta podići iznad zemlje radi smanjenja gubitaka.

- Kod gorionika proveriti funkcionalnost sistema za dovod goriva, otkloniti eventualne nedostatke.

- Poveriti funkcionalnost ventila i pumpi za grejanje, kao i termostata i kontrolnih uređaja.

Izbor goriva i uštede.Izbor goriva zavisi pre svega od raspoloživosti i cene. Pri

izboru treba voditi računa o toplotnoj moći, ceni, stepenu iskorišćenja i dodatnim troškovima, za transport, skladištenje, loženje, čišćenje, odstranjivanje pepela. Dobar pokazatelj je cena efektivne energetske jedince, kada se u obzir uzme i stepen iskorišćenja termogena ili kotla. Uzimajući sve u obzir trenutno je najpovoljnije korišćenje prirodnog gasa. Štednja goriva ostvaruje se sistemskim merama: pokrivka sa boljim izolacionim osobinama, stavljanje objekta u zavetrinu, ugradnja termalnih zavesa, pravilno sprovođenje procesa grejanja i redovnim održavanjem objekta i sistema za grejanje. Za objekte sa potpunim grejanjem termalnim zavesama može da se ostvari ušteda goriva i do 40%, ali su za njih potrebna dodatna ulaganja. Redovnim održavanjem staklenika/plastnika i sistema za grejanje uštede u gorivu mogu da budu i do 15%.

4.4.4. Obnovljivi izvori energijeObnovljivi, alternativni ili nekonvencionalni izvori energije

su pojmovi koji se odnose na goriva koja nisu fosilna, nafta, gas i ugalj. Sa strateškog i ekonomskog stanovišta, pa i zaštite životne sredine primena ovih izvora energije je pozitivna i podsticana od strane svetske zajednice i države. Korišćenje obnovljivih izvora energije je široko podsticano u Evropskoj uniji, a Srbija, kao kandidat za prijem, potpisala je sporazume kojima se obavezuje da sledi taj put. Ukoliko se kao gorivo primenjuju obnovljivi izvori energije koriste se lokalni resursi, te se tako doprinosi pozitivnom bilasu uvoz–izvoz i unapređuje lokalna sredina. U najvećem broju slučajeva je korišćenje ovih energenata sa stanovišta investicije skuplje od korišćenja fosilnih goriva. Da bi se to premostilo i podstakli pozitivni efekti društvo, odnosno država, treba korisnike da podstiču finansijski, da im pomognu pri investiranju. Podsticajnih sredstava za ove namene ima već sada, a očekuje se da će ih u budućnosti, i to skoroj, biti znatno više. Pri opredeljivanju za korišćenje obnovljivih izvora energije treba se odlučivati za ispitana i dokazana rešenja, a ne za improvizacije koje nude pojedini zanesenjaci. Zaključaci su:

Dobro razmotriti potencijale obnovljivih izvora i oceniti da li zadovoljavaju, po količini i ceni potebe za grejanje staklenika/plastenika.

Poveriti stručnom pojedincu ili instituciji da obradi mogućnost primene obnovljivih izvora energije.

Odabrati provereno rešenje dokazano na drugim objektima, čak i ukoliko je cena značajno veća od drugih ponuđenih, ali neproverenih.

Razmotriti ponude programa pomoći za izgradnju postrojenja koje koristi obnovljive izvore energije i sagledati da li finansijski odgovara sa stanovišta dovršenja investicije.

Za primenu grejanja staklenika/plastenika, pored sunčeve energije koja se podrazumeva, primenjuje se čvrsta biomasa, tečna i gasovita biomasa i termalne vode. Nadalje će biti date napomene, o čemu treba voditi računa pri razmatranju primene ovih goriva.

Čvrsta biomasa.U ovu grupu ubrajaju se žetveni ostaci, slama raznih biljaka,

ostaci rezidbe i oklasak kukuruza, te drvo u raznim formama, dugačke ili kratke cepanice, granjevina, iver, pa i piljevina. Treba dobro razmotriti raspoložive količine u blizini objekta. Osim drveta u obliku cepanica ostala biljna masa ima malu gustinu energije, voluminozna je, te nepovoljna za transport. Neke od formi nepovoljne su i za skladištenje, a gradnja namenskog skladišta je neisplativa. Toplotna moć manje zavisi od biljne vrste i biljne mase, već od vlažnosti. Za vlažnost 15% kreće se u granicama 13 do 16 MJ/kg. Primenjuje se gotovo isključivo za toplovodne sistema, jer je teško sprovođenje regulacije pri zagrevanju vazduha. Kotlovi treba da su namenski, a ne univerzalni. Tada može da se ostvari stepen iskorišćenja, pri nazivnom termičkom učinku, 60%, pa i više. Pri radu na delimičnom opterećenju stepen iskorišćenja pada i ispod 40%. Stoga je poželjno da se u okviru sistema nalazi akumulator toplote, dobro izolovani rezervoar, koji omogućava da kotao u vreme viših temperatura radi punim učinkom kraće vreme, a da se proizvedena toplotna energija akumulira. Svi biljni ostaci imaju 4-5% pepela, a ukoliko su zaprljani i više. Pepeo treba izneti iz kotla i deponovati. Sadržaj pepela u drvetu gotovo je deset puta niži. U produktima sagorevanja ima letećeg pepela, koji sadrži teške metale, te je poželjno da se u što većem udelu spreči da napusti postrojenje. Cikloni i drugi prečistači koji se u tu svrhu koriste mogu da dostignu cenu samog kotla. Pravilno dimenzionisan, izveden i izolovan dimnjak ima uticaja na kvalitet sagorevanja. U našoj zemlji postoje prihvatljiva i za praksu zrela rešenja kotlova termičke snage do oko 500 kW.

VAŽNO: U zavisnosti od konstrukcije, a posebno primenjenih mera za smanjenje emisije čvrstih čestica i automatizacije, kotlovi na čvrstu biomasu skuplji su od kotlova koji koriste gas za tri do pet puta. Biomasa se kupuje pre sezone, transportuje i skladišti, deo pri skladištenju propadne usled dejstva vremena i mikroorganizama, te sve to treba uzeti u obzir pri izračunavanju ekonomičnosti primene. Pokrivanje značajnog dela investicije treba obezbediti iz podsticajnih fondova.

Tečna i gasovita biomasa.Tečnu biomasu predstavljaju biljna ulja, pre svega uljane

repice. Ona su sirova, ceđena i filtrirana, ili hemijski prerađena, takozvanom transesterifikacijom. Prerađena ulja, biodizel, mogu da se primenjuju u kotlovima namenjenim za lako ulje za loženje. Za sagorevanje sirovih ulja potrebni su specijalni gorionici, sa predgrevanjem i ubrizgavanjem pod povišenim pritiskom, slični onima za mazut. Sirova ulja su jevtinija, po ceni uporedljiva sa lakim uljem za loženje, ali ne i sa mazutom. Njihova primena pitanje je cene goriva i dodatnih ulaganja za gorionik namenjen za sirova ulja. U slučaju da se za to obezbede podsticaji mogla bi da bude primenljiva takozvana kogeneracija. To je proizvodnja električne energije pri čemu se otpadna toplota sa hladnjaka motora sa unutrašnjim sagorevanjem koristi kao izvor toplotne energije. Količina toplotne energije je za manja postrojenja veća od količine električne energije, a za veća približno ista. Tako bi gazdinstvo moglo da bude, u toku perioda grejanja stambenih objekata, pa i staklenika/plastenika proizvođač električne energije, a da isto toliku količinu energije koristi kao toplotnu. Postrojenja za kogeneraciju još nisu po pouzdanosti, za primenu sirovog ulja, pa i ceni, dostigla nivo primenljiv u praksi, ali se to očekuje u bliskoj budućnosti. Pored ulja proizvode se i druga goriva, na primer, etanol, ali kod nas ta proizvodnja još nije zaživela. Problem bi takođe predstavljala cena.

Najznačajnije gasovito gorivo, koje može da se proizvede od najrazličitijih oblika biomase, je biogas. On može da se koristi u kotlovima namenjenim za prirodni gas ili tečni naftni gas –butan. Postrojenje za proizvodnju biogasa je složeno i skupo za ove

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 29

svrhe. Ukoliko bi se biogas proizvodio od stočnog otpada, ekskremenata, proizvodnja bi bila kontinualna, dakle i u vreme kada grejanje nije potrebno, a skladištenje velikih količina biogasa nije ekonomski opravdano. Ukoliko bi se biogas proizvodio od biljnog materijala, na primer silaže, to bi moglo da se sprovodi samo u vreme grejne sezone, ali bi tada postrojenje bilo korišćeno samo deo vremena.

Termalne vode.VAŽNO: Veoma je važno da temperatura vode bude što viša,

a najmanje 60°C. Izdašnost bušotine treba da bude dovoljna da bi mogla da se primenjuje. Za jedan hektar staklenika/plastenika potrebno je da bude najmanje 20-25 l u sekundi.

Ukoliko prethodni uslov nije ispunjen ne treba razmatrati primenu termalnih voda. Izrada pravilne bušotine košta 250.000 evra pa naviše. Ulaganja su gotovo ista, bez obzira na temperaturu i izdašnost bušotine. Iz termalnih voda treba izdvojiti gasove, a posebno metan, i soli, jer bi u suprotnom bilo mnogo problema pri primeni. Za to su potrebna postrojenja koja je potrebno platiti, te obezbediti troškove operative. Termalne vode ne ulaze direktno u grejni sistem, već između njih postoji izmenjivač toplote. Sa strane termalne vode tada se koriste specijalne cevi u kojima se ne talože soli. Pri izmeni toplote dolazi do daljnjeg opadanja temperature. Kotlovi najčešće pri punom učinku rade sa izlaznom temperaturom 90°C, dok će ovde temperatura na ulasku u sistem za zagrevanje biti i ispod 50°C. Površina cevi za zagrevanje tada treba da bude više nego dvostruko veća, što povećava investiciju i smanjuje prostor za biljke i manipulaciju unutar staklenika/plastenika. Termalna voda koja napušta izmenjivač ne sme da otiče u vodotokove, jer bi poremetila ekosferu. Mora da se, drugom bušotinom, vraća u zemlju na istu dubinu sa koje je bila uzeta. To je definisano propisima. Za izradu druge bušotine takođe treba platiti. Sve to treba uzeti u obzir pri sprovođenju proračuna isplativosti. Lako je zaključiti da je korišćenje termalnih voda isplativo samo u izuzetnim slučajevima, za veće objekte i uz finansijsku pomoć društva.

Obnovljivi izvori energije za budućnost.Korišćenje obnovljivih izvora energije podstiče se na

nacionalnom, evropskom i svetskom nivou. Ono ima širi ekonomski i socijalni značaj, a doprinosi zaštiti životne sredine.

Pri odlučivanju za primenu obnovljivih izvora energije treba dobro proceniti potencijal, raspoloživost i cenu. U obzir treba uzeti sve uticaje, kao što je skladištenje, prevoz, odlaganje i drugo. Opredeljivati se samo za kvalitetna i dokazana rešenja. Pri odlučivanju konsultovati stručna lica i institucije, a projektovanje i izvođenje prepustiti renomiranim firmama.

Ulaganja u sistem grejanja obnovljivim izvorima energije su i do tri puta viša, te država i drugi fondovi investitore treba da pomognu. Dobro se informisati o podsticajnim sredstvima, veličini i vremnu otplate.

PRILOG – PRIMER JEDNOSTAVNIJEG PRORAČUNA TERMIČKE SNAGE ZA GREJANJE STAKLENIKA/PLASTENIKAProračun termičke snage predstavlja izračunavanje gubitaka

toplotne energije kroz površine i podlogu objekta. Gubici se izračunavaju prema:

Gde su:

- Q – ukupni gubici, odnosno termička snaga, (W)

- A1, A2 – površine raznih delova, (m2)

- R1, R2 – termalna otpornost svake od komponenti, (m2°C/ W) (termalna otpornost je mera izolacionih sposobnosti korišćenog materijala)

- ti – usvojena najniža temp. u unutrašnjosti objekta, (°C)

- to – usvojena spoljna temp., najniža zimska za lokalitet, (°C)

- fw – faktor izloženosti vetru, tab. P.2. Jednačina je bazirana na brzini vetra 25 km/h. Za svakih dodatnih 10 km/h, fw se povećava za 5%, kao što je prikazano u tab. P.2.

- fc – faktor tipa konstrukcije ili faktor kvaliteta, tab. P.3. Uzima u obzir koliko je konstrukcija otvorena, „koliko curi“ i za objekte gde je konstrukcija loše je relativno visok i koliko je to moguće najbolje procenjen.

- fs – sistemski faktor, tab. P.4. Uzima u obzir koji je zagrevni sistem primenjen.

Tab. P.1. Termalne otpornosti nekih od materijala za konstrukcije (Ri)

Materijal DebljinaTermalna otpornost

(m2°C/W)

1 2 3

Jednostruko staklo 3 mm 0,15

Dvostruko staklo, razmak 6 mm

3 mm 0,27

Fiberglas 3 mm 0,16

Polietilen 0,15 mm 0,14

Dupli akril ili polikarbonat

6-12 mm 0,30-0,35

1 2 3

Dupli polietilen sa uduvavanjem vazduha

6-12 mm 0,25-0,28

Materijali za kostrukciju

Azbestni cement 6 0,16

Drvo (meko) 25 0,30

Beton100 mm

150 mm

0,20

0,23

Betonski blokovi 200 mm 0,35

Stiropor 25 mm 0,88

Tab. P.2. Faktor izlaganja vetru (fw)

Brzina vetra (km/h) fw

Manje od 25 1,00

30 1,03

40 1,08

50 1,13

60 1,18

70 1,22

Tab. P.3. Faktor konstrukcije

Sve metalno i stakleno „labavo“ 1,15-1,20

Drveni ramovi, čelični oluci „zategnuto“ 1,05

Sve drveno, prozori i sl. „zategnuto“ 1,00

Sve drveno, prozori i sl. „osrednje“ 1,10

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)30

Sve drveno, prozori i sl. „labavo“ 1,20-1,30

Fiberglas, narebren 0,95

Dupli akril ili polikarbonat 0,90

Tab. P.4. Sistemski faktor

Opis sistema fs

Grejači postavljeni ispod krova 1,15

Cevi postavljene iznad glava biljaka 1,10

Cevi postavljene na nosače 1,00

4.5. Izbor podloge – zemljište ili supstratiKao podloga za proizvodnju u zaštićenom prostoru koristi se

zemljište ili supstrati. Naziv supstrat potiče od latinske reči koja označava podlogu, a odnosi se na mineralne i različite mešavine mineralno–organskih materijala posebno pripremljenih da posluže kao stanište biljaka (Veenman, 2006). Posebno pripremljeno zemljište, bogato humusom i mineralnim hranivima, koristi se kao podloga za proizvodnju u saksijama i drugim posudama. Ista ili slična podloga primenjuje se u raznim tipovima kontejnera i džifi (jiffy) briketa pri proizvodnji rasada. Poseban slučaj, koji se takođe primenjuje pri proizvodnji u zaštićenoj sredini, je hydroponic, vodena kultura. Na vodi se biljke fiksiraju pomoćnim sredstvima, na primer stiroporom, plutajućim ili stojeći iznad vode. U vodu se kontrolisano dodaju makro i mikro elementi potrebni za rast.

Zemljište je skoro uvek podloga za niske tunele, a najčešće za visoke tunele i jednobrodne plastenike. Ovakva postrojenja predviđena su za proizvodnju do pet godina, a posle toga se premeštaju. U drugim tipovima staklenika/plastenika gotovo isključivo se kao podloga koriste supstrati, ili specijalno pripremljeno zemljište za saksije i drugačije posude.

U eri značajne brige o zaštiti životne sredine i sve strožijih propisa u pogledu dozvoljenih vrsta i načina primene pesticida održavanje dobrog fitosanitarnog stanja zemljišta je sve teže. Zemljište je povoljno stanište brojnih biljnih i životnjskih vrsta i mikroorganizama. Biljne štetočine, a posebno nematode, prilagođavanju se merama zaštite i dezinfekcije, te njihovo eliminisanje postaje sve teže i skuplje. Primena supstrata je tako i ekonomski povoljnija.

Odgovarajuće pripremljeni supstrati omogućavaju ostvarenje svih preduslova za brz rast biljaka. Uz doziranu primenu hraniva, mikro i makroelemenata i snabdevanje vodom, biljka se dobro razvija, a njen korenov sistem je manji, sl. , te je tako omogućena i veća proizvodnja po jedinici površine. Supstrati na taj način omogućavaju ostvarenje kontrolisanje zaštićenog prostora u punom smislu te reči.

Prednosti intenzivne poljoprivredne proizvodnje na supstratima su:

- izbegavaju se bolesti korena i štetočine korena, supstrat u kome se nalazi koren je fizički odvojen od zemljišne podloge

- potpuna kontrola snabdevanja vodom i hranivima – veći prinos i bolji kvalitet,

- ušteda energije, smanjeni gubici toplote jer se ne zagreva zemljište,

- olakšano organizovanje celogodišnje proizvodnje, nije potrebno sprovođenje dezinfekcije,

- bolja i jevtinija kontrola biljnih bolesti,

- ušteda u dezinfekciji zemljišta zaparivanjem i upotrebi metil bromida.

Sl. 4.28. Korenov sistem paradajza gajenog na zemljštu a) i supstratu b)

O raširenosti proizvodnje na supstratu najbolje svedoče podaci u tab. 4.12.

Tab. 4.12. Proizvodne površine povrća i cveća u staklenicma/plastenicima u Holandiji 2005. godine i udeo proizvodnje na supstratima, (Veenman, 2006)

Vrsta Kultura Površine Udeo na supstratima, %

Pov

rće

Paradajz 1.352 ha 100

Paprika 1.205 ha 100

Krastavac 623 ha 100

Plavi patlidžan 88 ha 100C

veće

Ruže 848 ha 80

Gerbere 227 ha 80

Orhideje 233 ha 100

Anturium 96 ha 100

Sve navedene povrtarske vrste proizvode se isključivo na supstratima, kao i većina rezanog cveća. To najbolje govori o prednosti proizvodnje na supstratima.

4.5.1. Zemljište kao podlogaTehnologija proizvodnje na zemljištu u zaštićenom prostoru

slična je proizvodnji na otvorenom polju. Tradicionalni poljoprivrednik, početnik u proizvodnji u zaštićenom prostoru, će se stoga radije opredeliti za zemljište kao podlogu. Ipak, srešće se sa mnogim dopunskim zahtevima, pre svega u pogledu održavanja povoljnog fitosanitarnog stanja. Dobri uslovi za razvoj koji se ostvaruju u stakleniku/plasteniku pogoduju ne samo biljnoj vrsti koja se proizvodi, već i korovskim biljkama, pa i nizu biljnih štetočina. Stoga je i borba s njima teža i zahteva dodatne postupke i opremu koja se ne koristi pri proizvodnji na otvorenom. Pored ostalih zahteva pri izboru mikrolokacije, navedenih u poglavlju 3.2, u slučaju da se kao podloga koristi zemljište treba obavezno razmotriti njegovo stanje i kvalitet. Zemljište na koje se postavlja visoki tunel ili plastenik/staklenik treba da ispunjava sledeće uslove:

- da ima dobru plodnost, dobar vodno–vazdušni režim, da je rahlo, poravnato i da ima visok sadržaj humusa od 3 do 5%,

- da nije zakorovljeno,

- da nema ostataka pesticida i teških metala,

- da ne sadrži uzročnike bolesti i štetočine, posebno nematode,

- da je nivo podzemnih voda najviše do 1,0 m ispod površine.

Obavezno se obavlja hemijska, tačka 1 i 3, i biološka, tačka 4, analiza zemljišta. Ispunjavanje zahteva 1, 2 i 5 može da proceni i sam poljoprivrednik. Pre postavljanja objekta treba da se sprovede kvalitetna obrada zemljišta, podrivanje, poravnavanje i usitnjavanje. Mora da se postavi drenažni sistem

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 31

sa odvodnim kanalima. Ukoliko se ne sprovede drenaža vrlo brzo bi došlo do zabarivanja i zaslanjivanja zemljišta, kao posledica intenzivnog navodnjavanja/fertigacije, koja se primenjuje pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. Dobro bi bilo da se ostvari mogućnost kontrole odvođenja vode, odnosno da se zna koliki deo vode biljka iskoristi.

Pre početka proizvodnje sprovodi se dezinfekcija zemljišta, fitosanitarna priprema. Njen cilj je da se unište biljne štetočine još pre početka proizvodnje u plasteniku.

Uzorkovanje i analiza zemljišta sprovodi se i u toku proizvodnje. Hemijska analiza daje podatke o potrebnim hranivima. Biološka analiza daje podatke o prisutnosti biljnih štetočina, a na osnovu nje ocenjuje se potreba sprovođenja fitosanitarnih mera, dezinfekcije zemljišta. Da bi se dobila što bolja slika stanja potrebno je da se uzorci uzmu pravilno i u pravo vreme. Za pravilno uzimanje uzoraka potrebno je da se odabere dvadesetak lokacija iz svih delova objekta. Uzorci za hemijsku analizu uzimaju se do dubine razvoja korenovog sistema biljaka. Masa jediničnog uzorka je 0,25 do 0,50 kg. Uzorci mogu da se međusobno pomešaju i šalju na analizu. Ovakvim načinom uzimanja uzoraka dobija se prosečna vrednost sadržaja hraniva. U slučaju da se zemljište na pojedinim delovima objekta značajno razlikuje bolje je da se uzorci na analizu šalju odvojeno, ili po grupama. Uzorci se obično uzimaju pre početka proizvodnje, a po potrebi i u toku rasta bilja. O načinu i postupku uzimanja uzoraka za biološku analizu konsultovati stručnu službu koja ih obavlja.

Postupke dezinfekcije treba dobro proučiti iz stručne literature, ili konsultovati stručnjaka. Ovde se navode samo kao neminovan deo proizvodnje u zaštićenom prostoru koji zahteva dodatne investicione ili tekuće troškove. Sterilizacija ili dezinfekcija zemljišta obavlja se termički ili biološki. Hemijska sterilizacija je u većini razvijenih zemalja zabranjena. Kod nas nije zabranjena, ali se ne preporučuje i neće biti razmatrana.

Zaparivanje je najrašireniji termički postupak sterilizacije zemljišta. Uništavanje zemljišne flore i faune, uključujući i semenje korova, i mikroorganizama parom je efikasano i bezbedno za životnu sredinu. U današnje vreme se koriste tri osnovna načina zaparivanja:

- postavljanje cevovoda na površinu zemljišta i prekrivanje folijom; kroz cevovode protiče para 6 do 8 sati, a tretira se gornjih 20 cm zemlje,

- upumpavanje pare u podzemne cevi za drenažu, sa prodiranjem i delovanjem do dubine 60 cm,

- zaparivanje potpritiskom, pri čemu pumpe usisavaju paru kroz perforiranje cevi postavljne na dubini oko 60 cm i na razmaku 3 metra jedna od druge.

Pritisak pare je najčešće 1,4 do 2 bar, a obavezno ispod 5 bar, jer bi tada za uređaj i instalaciju morali da se primenjuju posebni, mnogo stroži propisi. Parom se zemljište zagreva i do 80° C u trajanju do 30 minuta. Zemljište treba prekriti platnom, debelom folijom ili ceradom, da bi se efekat zagrevanja produžio i proces uništavanja štetočina u potpunosti obavio. Pokrivka se zadržava 2-3 sata. Da bi se zagrevanje zemljišta dobro obavilo u proseku je potrebno oko 7 kg pare po kvadratnom metru i satu. Trajanje i količina su veći ukoliko je cilj da se sterilizuje deblji sloj.

Sl. 4.29. Zaparivanje zemlje prekrivene teškom folijom

Postupak sterilizacije zaparivanjem pri kojem je temperatura zemlje do 60°C naziva se i pasterizacija. Zbog niže temperture neki od korisnih organizama se ne ubijaju, pa je ovakav postupak prihvaćen od onih koji sprovode organsku proizvodnju. Pored generatora pare, najpovoljniji je brzi mobilni parogenerator (često se koristi naziv vaporeks), potreban je uređaj za distribuciju i unošenje pare, cevna mreža. Za proizvodnju pare koristi se, najčešće, lako ulje za loženje ili tečni naftni gas. Dobar parogenerator jednim litrom ulja za loženje ispari 6-7 litara vode. Dakle, pored dodatnog ulaganja, treba računati i sa utroškom goriva i rada za sprovođenje postupka. Za manje površine nije opravdana nabavka vlastitog parogeneratora, ali proizvođač tada mora da zna na čiju uslugu može da se osloni. Pored ostalih troškova, tada treba računati i sa prevozom parogeneratora, pa i goriva.

Najbolje je da se sterilizacija sprovodi svake godine, pre početka nove proizvodnje, ili se o njenom sprovođenju odlučuje na osnovu rezultata biološke analize zemljišta. Sterilizacija parom je vrlo efikasna u pogledu uništavanja većine štetočina. Nematode su „naučile“ da se povuku u dublje slojeve, do kojih para ne dopire, te se nakon tretmana ponovo vraćaju u gornje. To je jedan od razloga neminovnosti premeštanja objekta najduže nakon pet godina proizvodnje na jednom mestu. Solarna sterilizacija takođe je termički postupak. Zagrevanje sunčevom energijom ostvaruje se prekrivanjem zemlje providnom polietilenskom folijom, kako bi se temperatura povisila na nivo pri kojem ugiba većinu korova i patogena. Solarna sterilizacija ima najviše efekata kada se sprovodi sredinom leta u trajanju oko 30 dana. Najbolji efekti zagrevanja su kada se zemljište prekrije sa dve folije, na razmaku desetak santimetara. Ovaj postupak može da se sprovede samo na otvorenom prostoru, ukoliko je lako premeštanje objekta, ili se radi o pripremi sledeće lokacije, ili za manje objekte, kada je moguće da se aktivni sloj zemlje iznese iz objekta, a nakon sterilizacije ponovo vrati. Osim folije nisu potrebna dopunska ulaganja, ali je potrebno mnogo rada. Manje je efikasan od postupka sterilizacije zaparivanjem, jer je efikasan u plićem sloju, a znatno je niža temperatura zagrevanja.

Biloška sterilizacija je savremena alternativa za hemijsku. Neki od postojećih bioloških sredstava su, na primer: RootShield i Trichoderma harzianum kojima se suzbijaju bolesti korena biljaka. Ova oblast brzo se razvija i nalazi intenzivnu primenu posebno u organskoj proizvodnji. Cena sredstava je visoka i treba je uzeti u obzir pri izračunavanju isplativosti ulaganja i proizvodnje.

Zemljište kao podloga.Zemljište kao podloga koristi se prvenstveno u visokim

tunelima i manjim plastenicima. Pri izboru lokacije treba voditi računa i o kvalitetu zemljišta na mikrolokaciji, i pre postavljanja

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)32

objekta dobro je pripremiti. Priprema se sastoji od unapređenja mehaničkih osobina i eliminacije patogena. Važno je da se ostvari dobra drenaža da bi se sprečilo zabarivanje i zaslanjivanje. Sterilizacija zemljišta obavezan je postupak kojim se uništavaju patogeni. Najčešće se sprovodi termička sterilizacija parom. Za ovaj postupak potreban je generator pare, troši se gorivo i ulaže rad. Sterilizacija hemijskim sredstvima u mnogim zemljama je zabranjena. Savremena alternativa je biološka sterilizacija. Iako se na prvi pogled čini da je korišćenje zemljišta kao podloge najjednostavnije i najjevtinije to u mnogim slučajevima, pre svega zbog potrebe eliminacije patogena, nije tačno. Objekat na jednoj lokaciji može da ostane do pet godina, jer se smatra da je nakon tog perioda sprovođenje sterilizacije preskupo i neefikasno.

4.5.2 SupstratiPrvi eksperimenti gajenja na podlogama koje su namenski

proizvedene započeli su u Holandiji 1969. godine. S time je započeto jer su se pojavili brojni problemi u pogledu osobina zemljišta, biljnih bolesti i njihovog suzbijanja. Dezinfekcija zemljišta postala je preskupa, a veliki broj ranije korišćenih hemijskih sredstava zabranjen. Sprovedena su istraživanja sa primenom brojnih homogenih materijala i njihovih mešavina: pesak, glina, piljevina, ljuske pirindža, treset, kamena vuna, kokosov treset, kokosova vlakna, perlit sa kamenjem, kamenje, poliester pena itd. Korišćeni su mineralni i organski materijali, prirodni i sintetički, pojedinačno ili mešani. Rezultati su bili iznenađujuće dobri. Ne samo što su eliminisane biljne bolesti i štetočine, već su i prinosi znatno povećani. Danas se najčešće kao supstrat koriste: kamena vuna, kokosov treset, treset, ekspandirana glina, perlit i vermikulit. Slično kao i pri razmatranju zemljišta kao podloge, supstrat treba da u što većoj meri ispunjava sledeće zahteve:

- da zadržava dovoljnu količinu vode, da ima dobar poljski vodni kapacitet zemljišta,

- da omogućava odvođenje viška vode, da se dobro oceđuje,

- da ima dobar vazdušni režim,

- da su dobri uslovi za razvoj korenovog sistema i mehaničko vezivanje biljaka,

- da je povoljan za razvoj poželjnih mikroorganizmama i za sprovođenje suzbijanja biljnih bolesti.

Svaki od supstrata, bilo da je homogeni materijal ili mešavina, ima prednosti i mane.

Supstrati se pakuju u saksije, džakove i drugačije, i to tako da se ostvaruju potrebne funkcije rasta bilja, dovođenja vode i hraniva, kao i odvođenja viška vode. Staklenik/plastenik u kojem se kao podloga koriste supstrati ima čvrstu podlogu, na primer beton, ili je to zemljište prekriveno folijom, najčešće belom. Bitno je da se unutar objekta sprovede instalacija za navodnjavanje/fertigaciju, kao i za odvodnjavanje viška vode. Mora da postoji kontrola količine tečnosti koja se ocedi, jer se na osnovu toga ocenjuje koliko vode biljke koriste. To je podloga za upravljanje navodnjavanjem/fertigacijom. Nadalje su opisani najčešće primenjivani supstrati.

Kamena vuna.Izrađuje se od bazalta, stena vulkankog porekla, ili mešavine

bazalta sa koksom i/ili krečom. Presuje se u table, kocke, čepiće ili se formiraju granule. Kamena vuna je inertan, sterilan, i nerazgradiv mineralni materijal sa dobrom poroznošću, koja omogućava dobar vazdušni režim.

Kamena vuna služi kao rezervoar za vodu i hraniva koja se dovode sistemom za navodnjavanje/fertigaciju. To dozvoljava

proizvođaču dobru kontrolu i upravljanje procesom proizvodnje. Gustina kamene vune je 60 do 90 kg/m3. Struktura materijala vrlo je pogodna za ostvarenje svih funkcija koje treba da ispunjava dobra podloga.

Sl. 4.30. Proizvodnja paradajza na kamenoj vuni

Kokosov treset.Kokosova vuna i kokosov treset izrađuju se od spoljnog dela

ploda kokosovog oraha, ljuske. Ukoliko se koriste samo vlakna govori se o kokosovoj vuni, a naziv za mešavinu mlevene kokosove ljuske i prirodnog treseta je kokosov treset. Kokosov treset više se koristi pre svega jer mu je cena niža. Ovaj materijal je skuplji, otpirlike dvostruko, od kamene vune, a korisnici ga rado primenjuju pre svega stoga što je to organski materijal. Prednost je i to što u presovanom obliku ima veću gustinu, pa su troškovi transporta do mesta primene niži. Ima dobar vazdušni i vodni režim. Dobro se razgrađuje, u zemlji nakon 3 do 5 godina, te je pogodan sa stanovišta zaštite životne sredine.

Treset.Treset je materijal nastao mehaničko termičkom

transformacijom biljnih ostatak u zemlji, u ranoj fazi razgradnje, karbonifikacije. U zavisnosti od materijala koji je na taj način transformisan različite su karakteristike treseta. To je, dakle. organski materijal, koji se vadi iz prirodnih nalazišta, prerađuje i pakuje, najčešće u plastične džakove. Zbog svoje rastresite strukture, fizičkih osobina i hemijskog sastav pogodan je kao podloga za gajenje biljaka, kako samostalno tako i kao mešavina sa drugim materijalima. Koristi se i za popravljanje karakteristika zemljišta, pre svega vodno vazdušnog režima. Glavne karakteristike kvalitetnog treseta su:

- postojanost povoljne mehaničke strukture, koja obezbeđuje dobar vodno vazdušni režim pri svim fazama proizvodnje,

- rastresitost, odnosno mala gustina,

- ujednačena i stabilna pH vrednost,

- nizak sadržaj makro i mikroelemenata, što omogućava tačnost doziranja hraniva,

- nema patogena i semena korova i sl.

Perlit i vermikulit.To su mineralne materije vulkanskog porekla. Fine

granulacije, prečnika do 2 mm, prosejavanjem se odvajaju i koriste kao supstrat, ređe kao homogeni materijal, a češće kao mešavina sa tresetom, zemljom i drugim materijalima. U mešavinama doprinosi poboljšanju vodno vazdušnog režima i drugim mehaničkim i biološkim osobinama. pH su neutralni i

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 33

nepovoljni za razvoj patogena. Imaju visok poljski vodni kapacitet.

Preduslovi za korišćenje i izbor supstrata.Pri korišćenju supstrata moguće je tačnije doziranje vode i

hraniva u skladu sa potrebama biljaka. Da bi se to doziranje uspešno sprovelo potrebno je da se koristi kvalitetniji sistem za navodnjavanje/fertigaciju. U takav sistem više se ulaže, ali se na osnovu povećanog prinosa po kvadratnom metru i manje potrošnje vode i hraniva ulaganje brzo vraća. U sistemu koji je dobro dimenzionisan, konstruisan i izveden, uz korišćenje adekvatne kontrole i upravljanja biljkama se daje upravo ono što im je potrebno uz zanemarljvo mala odstupanja. Dobar sistem podrazumeva i prikupljanje i recikliranje drenaže, više iz razloga zaštite životne sredine nego uštede inputa.

Pri proizvodnji na supstratima manji je korenov sistem, a ograničen je nosiocem supstrata, saksijom ili džakom, sl. 28. Na taj način olakšano je i sprovođenje zagrevanja i smanjeni gubici odvođenja toplote u zemljište. Brojni proizvođači supstrata daju obimne preporuke za izbor određene vrste. U ponudi je obično više vrsta supstrata za istu biljnu vrstu. U tom slučaju treba dobro proučiti osobine pojedinih i oceniti koliki je njihov značaj u konkretnom slučaju. Obavezno razmotriti ponude više proizvođača, jer su ponekad uputstva trgovaca motivisana većom zaradom, uz zanemarivanje interesa poljoprivrednika.

Proizvodnja na supstratu.Danas u proizvodnji u zaštićenom prostoru dominira gajenje

biljaka na supstratima. Ovakav način proizvodnje zahteva drugačiji sistem za navodnjavanje/fetigaciju i drenažu. Kada se to sprovede utrošak vode i hraniva sveden je na minimum koji biljka zahteva i koristi, a uz reciklažu ne iskorišćene vode i hraniva doprinosi se zaštiti životne sredine. Fitosanitarni uslovi su znatno lakše, efikasnije i jevtinije kontrolisani.

Pri proizvodnji na supstratima veći je prinos po jedinici površine, a korenov sistem biljke je manji. Na taj način smanjuje se energija potrebna za zagrevanje.

Brojni faktori utiču na izbor supstata, a pre svega biljna vrsta, sistem za navodnjavanje i kvalitet vode. Po izboru supstrata razmotriti ponude više proizvođača, koji za svaku biljnu vrstu nude nekoliko mogućnosti.

4.6. VentilacijaVazduh unutar objekata zaštićenog prostora sadrži unutrašnju

energiju, čija je mera temperatura, vodenu paru i CO2. Provetravanjem, odnosno ventilacijom, menjaju se ove vrednosti u cilju usklađivanja sa potrebama biljaka. Cilj ventilacije je:

- da se snizi teperatura –hlađenje,

- da se smanji relativna vlažnost vazduha,

- da se kontroliše sadržaj CO2.

Brzina ventilacije, zamene vazduha, zavisi od razlike između unutrašnje i spoljne temperature, veličine i položaja ventilacionih otvora. Hladan vazduh se, zbog veće gustine, spušta nadole, istiskujući lakši topao vazduh iz unutrašnjosti objekta. Cilj je da izmenom vazduha bude obuhvaćen ceo prostor, bez „mrtvih uglova“, u kojima ne dolazi do zamene vazduha, ventilisanja. Na efikasnost ventilacije utiče smer i intenzitet vetra. Ventilacija je prinudna ili prirodna.

Sl. 4.31. Strujanje toplog i hladnog vazduha priprirodnoj ventilisanju staklenika/plastenika

Promena parametara vazduha.Ventilacijom se ostvaruje zamena vazduha u objektu,

odnosno promena temperature, relativne vlažnosti vazduha i sadržaja CO2. Ventilacija može da bude prinudna i prirodna. Prinudna ventilacija primenjuje se samo u slučaju potrebe značajnog sniženja temperature, ili kao korektura neadekvatno projektovanog sistema za grejanje. U zavisnosti od tipa i veličine objekta primenjuje se ručno, poluautomatsko ili automatsko upravljanje ventilacijom.

4.6.1. Prinudna ventilacijaOstvaruje se aksijalnim ventilatorima koji vazduh izduvavaju

iz unutrašnjosti staklenika/plstenika, sl. 4.32. Primenjuje se u područjima sa dužim periodima visokih temperatura, iznad 30° C. Da bi prinudna ventilacija bila efikasna, ventilatori moraju da imaju takav učinak da se zapremina vazduha u objektu izmeni 20–30 puta u toku jednog sata, (Poničan, 2002). Ovakva ventilacija je skuplja, jer je potrebna nabavka i ugradnja ventilatora, a za rad je potrebna električna energija. Pored toga ventilatori, ma gde da su postavljeni, stvaraju senku, te smanjuju osvetljenost biljaka.

Prinudna ventilacija nekada se primenjuje i u cilju ujednačavanja temperature unutar grejanog objekta. Ukoliko je sistem za zagrevanje dobro projektovan i izveden ova ventilacija nije potrebna. Ventilator koji je ugrađen u sistem za vazdušno grejanje ovim nije obuhvaćen.

U slučaju ekstremno visokih temperatura i male relativne vlažnosti vazduha, vazduh se produvava kroz porozne, saćaste ploče kroz koje se propušta voda. Tako se ostvaruje dodatno hlađenje vazduha, jer se deo unutrašnje energije vazduha koristi za isparavanje vode. Ovaj postupak naziva se „vlažna ventilacija“, ili, na engleskom, cooling system.

Porozne ploče predstavljaju materijal otvorene saćaste strukture i velike površine. Postavljaju se u zoni ulaznog otvora za vazduh, sl. 4.33. Voda se gravitaciono spušta kroz porozni materijal. Deo vode koji ne ispari sakuplja se u oluk ispod poroznih ploča i pumpom vraća gore i meša sa napojnom vodom. Ventilator stvara ujednačenu vazdušnu struju preko cele površine ploča. Pošto pri prolasku kroz ploče nastaju otpori, bira se

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)34

ventilator koji ostvaruje veći napor, pa je i potrošnja električne energije veća. Ovakav sistem, u zavisnosti od ugrađene površine i parametara vazduha, može da snizi temperaturu i do 15°C, (Đurovka et al, 2006).

a)

b)

Sl. 4.32 Prinudna ventilacija

a) izgled objekta sa čeonom prinudnom ventilacijom, b) aksijalni ventilator

Sl. 4.33 Prinudna ventilacija rashlađivanjem

4.6.2 Prirodna ventilacijaZasnovana je na kretanju vazduha usled razlike u gustini –

slično efektu dimnjaka. Gustina vazduha zavisi od temperature, i što je ona viša gustina je manja.

Zapreminski protok zavisi od razlike gustina vazduha, vetra i veličine otvora. Da bi prirodna ventilacija bila efikasna, površina otvora mora da bude 20–30% od površine osnove objekta, (Poničan, 2002). Otvori za prirodnu ventilaciju postavljaju se na čeonim stranama, zabatima, bočnim stranama i krovu. Može da se kombinuje postavljanje otvora na više mesta.

Visoki tuneli.Najjednostavnije i najjevtinije konstrukciono rešenje je sa

otvaranjem čeonih otvora. Vrste otvora i načini otvaranja prikazani su na sl. 4.34. Rešenje na sl. 4.34a) je jevtino i efikasno. Nedostatak mu je što se pri ulasku i izlasku iz objekta prelazi preko vrata, pa i gazi folija. Lučna vrata, rešenje na sl.

4.34b) je takođe jednostavno i efikasno. Na rešenjima sa pravougaonim i lučnim vratima, sl. 4.34c) i 4.34d), iznad linije vrata je postavljna zakretna lučna klapna. Ova klapna omogućava da se ostvari manji intenzitet ventilacije, u hladnim danima. Ova mogućnost je vrlo bitna ukoliko proizvodnja započinje ranije, i u visokim tunelima sa grejanjem.

Sl. 4.34. Čeona ventilacija –provetravanje visokih tunela

a) sa polaganjem vrata na tlo, b) sa dvodelnim krilnim vratima, c) sa dvodelnim vratima i lučnom klapnom, d) sa višedelnim

preklopivim vratima i lučnom klapnom

Pored rešenja čeonog otvaranja prikazanih na sl. 4.34. primenjuju se i klizna vrata, sl. 4.35. Cena je viša, a otvaranje čela nepotpuno. Primenjuje se na kraćim tunelima predviđenim za proizvodnju cveća i ornamentalnog bilja, kada se u objekat češće ulazi. Tada se često kao prekrivka na vratima primenjuju ploče od akrila ili polikarbonata.

Sl. 4.35. Klizna vrata na visokim tunelima

Ukoliko su za ventilaciju visokih tunela predviđeni čeoni otvori odnos širine i dužine ne sme da bude više od 1:6. Na primer, za širinu visokog tunela 5 m, dužina sme da bude do 30 m, a za širinu 8 m do 48 m. Ukoliko bi dužina bila veća ventilacija ne bi bila dovoljno efikasna.

Ukoliko su dužine visokih tunela veće od navedenih obavezno se, pored čeonih, pimenjuje otvaranje bočnih stranica, a ređe i krova.

Na sl. 4.36. prikazano je rešenje sa namotavanjem folije oko podužne cevi. Jednostavno je i jevtino. Nedostatak je u tome što se otvoraranje ostvaruje odozdo, što je nepovoljno u hladnom periodu. Pri ručnom namotavanju postoji opasnost da dođe do gubitka kontrole, do brzog odmotavanja folije i ozlede kolenastom polugom. Spuštanjem folije, sl. 4.37. povećava se bočni otvor. Otvor se najpre formira sa gornje strane, i to je dobra strana ovog rešenja. Nedostatak je to što se folija pri spuštanju „gomila“ u donjem delu, deformiše i prlja.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 35

Sl. 4.36. Otvaranje bočnih strana od dole prema gore

Sl. 4.37. Otvaranje bočnih strana od gore prema dole

Na oba rešenje je potrebno da se prvo polje ojača, na primer ugradnjom ploče polikarbonata između prvog i drugog nosećeg stuba, kao što je to na sl. 4.36. i 4.37. prikazano. Pored ojačanja, ostvaruje se i bolje zaptivanje bočne folije. Sistem za bočnu ventilaciju sa dva otvora po visini prikazan je na sl. 4.38. Ovakvo rešenje omogućava da se kombinuju prednosti prethodna dva, ali je njegova cena viša.

Sl. 4.38. Otvaranje bočnih stranica u dva nivoa

Pogon otvaranja za sva rešenja može da bude ručni ili mehanički. Ukoliko je pogon mehanički može da se ostvari i upravljanje računarom.

Ventilacija kroz čeone i bočne otvore.Na visokim tunelima i jednobrodnim plastenicima najčešće

se primenjuje ventilisanje kroz čeone otvore. Tada je dužina objekta ograničena. Ukoliko je dužina veća neophodno je da postoje i otvori na bočnim stranicama. Postoje razna rešenja poklopaca čeonih otvora. Sa stanovišta funkcionalnosti dobro je da postoji lučna klapna na gornjem delu zabata, kojom se omogućava ventilisanje i pri nižim temperaturama. Otvaranje bočnih stranica ostvaruje se podizanjem ili spuštanjem folija.

Plastenici. Na savremenim plastenicima/staklenicima najčešće se izvodi

krovna ventilacija. Krovna ventilacija –provetravanje obavlja se otvaranjem poklopaca krovnih otvora. Krovni otvori predstavljaju 20 do 50% površine objekta, sl. 4.39.

a) b)

c) d)

Sl. 4.39. Ventilisanje kroz krovne otvore plastenika

a) 20%, b) 30%, c) 40%, d) 50% površine (nije prikazan u krajnjem položaju)

Veličina krovnog otvora bira se u zavisnosti od perioda proizvodnje, biljnih vrsta, klimatskih uslova i ruže vetrova. Za visoke temperature i kontinualnu proizvodnju, i u toku leta, bira se rešenje se najvećim otvorom. Drugačiji način je otvaranje krovnih otvora namotavanjem folije sa obe strane lađe, pri čemu se uvek namonatvanje započinje od oluka prema slemenu lađe.

Staklenici.Na staklenicima se ventilacija ostvaruje kroz otvore na

krovovima. Razlika je u konstrukcionim rešenjima koja su prilagođena ravnim krovovima i većoj težini poklopaca. Na sl. 4.40 prikazano je tipično rešenje otvaranja poklopaca na stakleniku, sa korišćenjem mehanizma koji se sastoji od zupčanika i zupčaste letve.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)36

Sl. 4.40. Poklopac krovnog otvora staklenika

Vratilo na kojem su zupčanici, pogoni se elektromotorom, pa je tako olakšano otvaranje i zatvaranje i omogućeno sprovođenje automatskog upravljanja. Na primer, podešavanje otvaranja i zatvaranja u skladu sa zadatom temperaturom, (Timmerman i Kamp, 2003). Jedna od mogućnosti otvaranja poklopaca je i njihovo podizanje naviše. Tako se ostvaruju najveći otvori i ventilacija obavlja bez smetnji, sl. 4.41.

Sl. 4.41. Vertikalno otvaranje krovne konstrukcije staklenika na primeru “kabriolet” Venlo staklenika

Ovakvi staklenici koriste se za proizvodnju rasada i mladih biljaka, jer u njima mogu da se postignu klimatski uslovi spoljne sredine, koji obezbeđuju zdrav i dobro okaljen rasad. U slučaju padavina i jakih vetrova krovni otvori se zatvaraju da ne bi došlo do oštećenja useva i konstrukcije. Na otvore za ventilaciju svih sistema mogu da se postave mrežice za zaštitu od ulaska insekata. One predstavljaju prepreku strujanju vazduha i smanjuju intenzitet ventilacije. Primenjuju se u slučaju proizvodnje posebno osetljivih biljnih vrsta i u područjima u kojima je populacija insekata velika.

Krovni otvori.Na plastenicima i staklenicima za ostvarenje ventilacije

koriste se krovni otovori. U zavisnosti od biljnih vrsta, klimatskih uslova i perioda proizvodnje odabire se veličina otovra i rešenje poklopca.

Pokretanje poklopaca najčešće je mehanizovano, pogon elektromotorima, te je moguće da se ostvari automatsko upravljanje. Otvori se obavezno zatvaraju pri padavinama i jakom vetru.

4.7. Obogaćivanje atmosfere objekta ugljendioksidomPored ostalog u objektima u kojima za proizvodnju u

zaštićenom prostoru, treba da se kontroliše i upravlja sastavom vazduha, najveći značaj ima udeo kiseonika –O2 i ugljendioksida –CO2. Kiseonik je neophodan za noćno disanje biljaka, dok se CO2 usvaja u procesu fotosinteze. Pri većem intenzitetu svetlosti

i sadržaju CO2 u vazduhu povećava se intenzitet fotosinteze u biljkama (Martinov i sar, 2006). U proseku, udeo CO2 u vazduhu iznosi do 0,03%. Ovaj udeo dovoljan je za rast i razvoj biljaka. Međutim, većina biljnih vrsta ima osobinu da u slučaju povećanja udela CO2 u vazduhu povećava intenzitet fotosinteze. U staklenicima/plastenicima moguće je da se sadržaj CO2 poveća i do dvadeset puta. Đurovka et. al, (2003) navode da je povećavanjem udela CO2 u vazduhu na 0,1 do 0,2% pri proizvodnji paradajza prinos povećan i do 30%, a, što je još važnije, ubrzano je dozrevanje. Povećanje udela CO2 u vazduhu izrazito povećava prinos ali i kvalitet rezanog cveća. Tako, na primer, u proizvodnji alstromerija povećavanjem udela na 0,12% značajno je povećano cvetanje (Đurovka et al, 2006). Obogaćivanje vazduha u stakleniiku/plasteniku ugljendioksidom uzrokuje dodatne troškove. Stoga su sprovedena istraživanja sa ciljem da se utvrdi do koje granice povećanja udela CO2 je ono isplativo, ali i kada ga treba sprovoditi. Za većinu biljnih vrsta udeo ne bi trebalo da prevaziđe 0,1 do 0,15%. Obzirom da obogaćivanje sa CO2 ima efekta samo kada ga biljke koriste, period fotosinteze, sa dodavanjem treba započeti par sati po svanuću i završiti neposredno pred zalazak Sunca. U toku dodavanja CO2 ne sprovodi se ventilacija, ili su otvori za ventilaciju otvoreni najviše 5 cm. Zbog toga je primena CO2 u letnjem periodu otežana pa i gotovo nemoguća (Dimitrijević i Đević, 2003).

Biljka paradajza nakon svitanja „potroši“ ugljendioksid koji je u prostoriji za oko sat vremena. Nakon toga prestaje da se odvija fotosinteza. Stoga, ukoliko ne postoje sredstva za obogaćivanje CO2 mora da se dovede vazduh iz okoline da bi udeo ugljendioksida došao na uobičajeni nivo. Pri hladnom vremenu vazduh iz okoline razhlađuje objekat, nastaju gubici. Otvor za ventilisanje treba da bude dobro odabran, a za to može da se upotrebi uprošćenja formula:

Obogaćivanje vazduha sprovodi se direktno, dodavanjem čistog CO2 ili indirektno, ubacivanjem u prostor staklenika/plastenika produkata sagorevanja sa visokim sadržajem CO2 (Timmerman i Kamp, 2003). Najčešće primenjivani postupci obogaćivanja vazduha CO2 su:

- produktima CO2 gorionika,

- dodavanjem čistog CO2,

- ubacivanjem produkata sagorevanja, dimnih gasova kotla za grejanje staklenika/plastenika.

Značajan problem za ostvarenje dobre kontrole i upravljanja obogaćivanjem ugljendioksidom je visoka cena mernog uređaja, oko 2.000 evra. Ovako visoka cena ograničava mogućnost primene automatske kontrole i upravljanja na manjim postrojenjima. Sistem za obogaćivanje CO2 obično se ugrađuje u kasnijoj fazi investiranja i razvoja postrojenja. Kako zbog cene, tako i složenosti ostvarenja kontrole i upravljanja, on se ugrađuje i primenjuje tek kada su savladani ostali delovi tehnologije proizvodnje, kontrole i upravljanja. To naravno ne znači da ne može da se, u slučaju dovoljnih investicionih sredstava i znanja, primeni od samog početka.

4.7.1. Obogaćivanje CO2 gorionikomProdukti sagorevanja tečnih i gasovitih goriva sastoje se od

brojnih jedinjenja, a najznačajniji su CO2 i H2O. Ugljendioksid je poželjna komponenta potpunog sagorevanja ugljenika koji je u sastavu goriva u formi raznih ugljovodonika. Gorionik koji se za ovo koristi može da bude namenjen samo za obogaćivanje ugljendioksidom, ili da bude predviđen i za grejanje, jer se kao rezultat sagorevanja oslobađa toplota, sl. 4.42. Ventilatorom, koji je sastavni deo uređaja, ostvaruje se distribucija i mešanje vazduha u celom objektu. Ukoliko je gorionik, odnosno tada tačnije rečeno generator toplog vazduha direktnog tipa, u praksi

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 37

se naziva i termogen. Termogen je velike termičke snage, namenjen i za grejanje, treba obezbediti delimično ventilisanje objekta, dovod kiseonika za sagorevanje. Takođe, porast udela CO2 iznad 0,2% izaziva oštećenje skoro svih biljnih vrsta, te treba sprečiti da do toga dođe.

Sl. 4.42. Gorionik–termogen za grejanje i obogaćivanje sa CO2

Pored ugljendioksida i vode u produktima sagorevanja nalaze se i brojna nepoželjna jedinjenja. Posebno je štetno prisustvo ugljenmonoksida –CO i raznih sumpornih jedninjenja. Ona se izbegavaju izborom dobrih radnih parametara. Pored toga, pri sagorevanju na visokim temperaturama nastaju i azotni oksidi – NOx, čije štetno dejstvo ne može odmah da se uoči. Tek kada se akumulira, negativno deluje na ljude, životinje i biljke. Iz navedenog je jasno da gorionik treba nabaviti od proverenog proizvođača, koji će garantovati kvalitet sagorevanja, ali i dati uputstva za sprovođenje mera ograničenja udela CO2 u objektu. Najpovoljnije gorivo je tečni naftni gas –TNG, koji ima najmanje nepoželjnih uključaka, a zatim prirodni gas. Ova goriva najbolje sagorevaju do konačnih poželjnih jedinjenja, imaju malo nepoželjnih sastojaka, a njihovim sagorevanjem se lako upravlja. Ukoliko se ograniči temperatura sagorevanja, količina NOx dovodi se do prihvatljivog nivoa.

4.7.2. Dodavanje čistog ugljendioksidaCO2 se nalazi u nalazištima ispod zemlje ili se proizvodi

industrijski, na primer, kao produkt zagrevanja krečnjaka. Pored toga, CO2 se dobija kao sporedni proizvod raznovrsnih hemijskim procesa, na primer, pri proizvodnji organskih i neorganskih hraniva. Tečni CO2 gas skladišti se u cilindrične sudovi pod visokim pritiskom, 73 bar pri 20C. Prednosti dodavanja čistog CO2 su:

- dodavanje CO2 nezavisno je od grejanja staklenika/ plastenika,

- dobra raspodela po celoj zapremini staklenika/plastenika,

- jednostavno dodavanje otvaranjem i zatvaranjem električnog ventila, ON/OFF postupkom; jednostavno ostvarenje automatskog upravljanja.

Nedostatak ovog postupka je visoka cena čistog CO2. Na sl. 4.43 prikayana je jedinica opreme za obogaćivanje atmosfere objekta zaštićenog prostora sa CO2.

Za ostvarenje što bolje distribucije CO2 u unutrašnjosti staklenika/plastenika koristi se cevna distributivna mreža naizgled slična onoj koja se primenjuje za navodnjavanje/ fertigaciju. Pre te mreže pritisak gasa smanjuje se na vrednost nešto višu od atmosferskog pritiska. Distributivne cevi, sl. 4.44, imaju na svakih 30 cm otvore prečnika oko 0,1 mm, kroz koje izlazi ugljendioksid.

4.7.3. Dodavanje CO2 kroz produkte sagorevanja kotla za grejanjeUkoliko se kao gorivo za grejanje koristi prirodni gas pri

sagorevanju 1 m3 gasa u produktima sagorevanja dobija se 1.800 grama CO2 i 1.400 grama vodene pare. Produkti sagorevanja su, dakle, bogati ugljendioksidom, pa mogu da se koriste za dodavanje CO2 u staklenik/plastenik. Temperatura produkata sagorevanja je do 200°C, a kotao napuštaju kroz dimnjak. Produkti sagorevanja treba da se mešaju s vazduhom iz okoline da bi se temperatura smanjila na manje od 30°C, pa da se tek tada ubacuju u staklenik/plstenik. Sa energetskog stanovišta ovaj postupak je nepovoljan, jer se iz okoline dovodi nepotrebna količina hladnog vazduha.

a)

b)

Sl. 4.43. Jedinica za obogaćivanje sa CO2

a) sud za tečni CO2, b) armatura upravljačkog sistema za obogaćivanje čistim ugljendioksidom

Uobičajeni prosečni stepen iskorišćenja gasnih kotlova je oko 85%. Preostalih 15% su gubici sa produktima sagorevanja. Ova količina energije mogla bi da se iskoristi tako da se produkti sagorevanja propuštaju kroz zemljište ili pod staklenike/ plastenike. Usled hlađenja dolazi do kondenzacije vodene pare i „povraćaja“ takozvane latentne toplote isparavanja –toplote promene faze. Istovremeno se snižava temperatura produkata sagorevanja bez dodatka vazduha iz okoline. Projektovanje tog sistema treba prepustiti stručnjacima, a ulaganja u njega vraćaju se brzo.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)38

Sl. 4.44. Cevi za distribucija čistog CO2

Drugi način uštede energije, ali i optimiranja korišćenja sistema za grejanje, je primena akumulatora toplote. Akumulatori toplote su dobro izolovani rezervoari za vodu sa postavljenim termometrima. Ukoliko se kotao koristi danju, da bi obezbedilo obogaćivanje ugljendioksidom, proizvedena toplotna energija akumulira se, kao topla voda, u akumulatorima, a za grejanje objekta koristi noću, kao jedini ili dopunski izvor toplotne energije.

Uprošćeni šematski prikazi rada sa akumulatorom toplote dati su na sl. 4.45 i 4.46. U prvom slučaju, sl. 4.45, kotao šalje toplu vodu u grejna tela. Kada se postigne željena temperatura kotao nastavlja sa radom, da bi proizvodio ugljendioksid, a upravljački ventil usmerava vodu ka akumulatoru toplote. Noću, kada temperatura okolnog vazduha opadne, kotao preuzima vodu iz akumulatora toplote, dogreva je i upućuje ka grejnim telima. Ovo je uobičajeni sistem povezivanja akumulatora toplote –zatvoreni sistem.

Sl. 4.45. Zatvoreni sistem povezivanja sa akumulatorom toplote pri korišćenju produkata sagorevanja kotla za obogaćivanje

ugljendioksidom (Timmerman i Kamp, 2003)

Drugačiji sistem, specijalno podešen za grejanje i obogaćivanje ugljendioksidom u staklenicima/plastenicima, predviđa da kotao uvek najpre puni akumulator toplote, a da se grejna tela uvek napajaju iz akumulatora toplote. Tada su potrebni veći akumulatori toplote, a aktiviranje kotla sprovodi se na bazi potrebe za CO2 i vremenske prognoze. Ovaj sistem omogućava i prevazilaženje vršnih potreba grejanja, a naziva se i otvoren, sl. 4.46.

Postupci uštede energije navedeni su da bi na te mogućnosti skrenuli pažnju potencijalnim korisnicima, kao i da bi im omogućili da projektantima i isporučiocima postave prave zahteve.

Sl. 4.46. Otvoren sistem povezivanja sa akumulatorom toplote pri korišćenju produkata sagorevanja kotla za obogaćivanje

ugljendioksidom (Timmerman i Kamp, 2003)

Primer dvostrukog akumulatora toplote prikazan je na sl. 4.47.

Sl. 4.47. Akumulatori toplote u sistemu obogaćivanja CO2

produktima sagorevanja kotla za grejanje (Timmerman i Kamp, 2003)

CO2 i ambijent zaštićenog prostora.Za ostvarenje ujednačene distribucije CO2, cevni gas treba da

se unese u zaštićeni prostor na niskom nivou. Uprkos činjenici da je CO2 teži od vazduha, on će ipak biti odstranjen kroz ventilacione otvore. Ovo se događa zbog nivoa zagrejanosti cevnog gasa usled čega se on podiže. CO2 je takođe izgubljen sa promajom ka spoljnom vazduhu.

CO2 za vrhunske prinoseUgljendioksid je neophodan za razvoj biljaka. Ukoliko se

koncentracija smanji, smanjuje se i fotosinteza. U jednostavnim objektima koncentracija CO2 dovodi se na normalu tako što se ventilisanjem dovodi vazduh iz okoline, koji ima prirodnu koncentraciju. Nedostatak ovog postupka je u tome što se ventilacija sprovodi i onda kada iz drugih razloga, temperatura i relativna vlažnost vazduha, nije potrebna, te može da ima nepoželjne posledice.

Viši nivo je kontrolisana primena termogena, čiji produkti sagorevanja sadrže veliki udeo ugljendioksida, ali je ovaj postupak primenljiv samo u sezoni grejanja. Koncentracija CO2

kontroliše se meračem i donosi odluka o prekidu obogaćivanja.

Najviši nivo predstavlja kombinovano povišenje koncentracije ugljendioksidom korišćenjem dela produkata sagorevanja kotlova i tečnog CO2, sa primenom automatskog upravljanja postupkom.

4.8. Navodnjavanje i fertirigacijaVoda, koje u svežoj biljnoj masi ima i do 90%, služi kao

prenosilac hraniva do mesta korišćenja ili skladištenja. Hranivo, koje mora biti rastvoreno u vodi da bi ga biljka mogla koristiti, usvaja se preko korena. Iz korena se voda sa hranom transportuje preko sprovodnih snopića do ostalih delova biljke. Da bi koren usvojio hranu potrebno je da bude lako pristupačna. Od ukupne

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 39

količine vode koju biljka usvoji 90% isparava preko lišća, što se zove transpiracija. Preostalih 10% učestvuje u hemijskim procesima unutar biljke i sastavni je deo nastalih materija. Ukoliko nema dovoljno vode za transpiraciju biljka će prestati sa daljim rastom. Ukoliko se takav trend nastavi biljka počinje da vene, te je za svaku uspešnu biljnu proizvodnju neophodno je da se obezbedi dovoljna količina vode odgovarajućeg kvaliteta. Za snabdevanje biljaka vodom koristi se:

- bunarska voda,

- voda iz komunalnih vodovoda ili vlastitih izvora,

- atmosferska voda – kišnica,

- voda iz otvorenih vodotokova, reka, potoka i kanala,

- voda iz otvorenih stajaćih voda, jezera, bara i bazena.

Pre početka gradnje staklenika/plastenika treba poznavati koja je količina vode potrebna za navodnjavanje, ispitati raspoloživost –količinu, i kvalitet vode na lokaciji koja je odabrana. Takođe je bitno da se sagleda kolika je cena vode pripremljene za navodnjavanje.

4.8.1. Kvalitet vode za navodnjavanjeKvalitet vode ocenjuje sa sa hemijskog, mehaničkog i

mikrobiloškog stanovišta. Voda je rastvarač mnogih elemenata i jedinjenja, od kojih su neka korisna, a neka štetna, pa i otrovna za biljke.

Najznačajnije hemijske osobine koje treba kontrolisati na dnevnom nivou su:

Elektroprovodljivost, EC (od engleskog electro conductivity), koja odgovara prisustvu rastvorenih soli. To je najčešće natrijum-hlorid (kuhinjska so), a mogu biti natrijum-sulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijum-hlorid itd. Apsolutno demineralizovana voda ne provodi električnu energiju, ali je već sa malim dodacima postaje dobar provodnik. Soli rastvorene u vodi se jonizuju, te se provodljivost vode povećava. Merenjem provodljivosti, koja se izražava u Simensima, odnosno mikro Simensima – µS, dobija se indirektno podatak o količini soli. Ukoliko je izmeren 1 µS tada je u litri vode rastvoreno približno 0,7 g soli. Neki od velikog broja različitih elemenata rastvorenih u vodi pogoduju biljci i njihovo prisustvo je korisno, ali nekad ti korisni elementi mogu da postanu štetni, ako je njihova koncentracija previsoka. Iz tih razloga neophodno je da se redovno kontroliše EC vrednost, a njene granične vrednosti prikazane su u tab. 4.13. Cena uređaja za brzo merenje EC je od 100 do 400 evra.

pH vrednost je mera baznosti/kiselosti vode. Ukoliko je vrednost manja od sedam voda, odnosno vodeni rastvor, je kiseo, a ukoliko je viša tada je bazan. Biljkama pogoduje blago kiseo rastvor, te pH vrednost treba da je oko 5,5. pH metar za jednogodišnju upotrebu košta 80 do 100 evra, a kvalitetniji, u kombinaciji sa EC metrom od 600 do 800 evra. U oba slučaja potrebno je da se uređaj povremeno, u skladu sa uputstvom proizvođača, kalibrira.

Tab. 4.13 Granične vrednosti EC-a i preporuke za korišćenje (Veenman, 2006)

Stepen štetnosti

EC, S/cm Preporuka

Loše 1,5Nije dobro za supstratne

kulture

Srednje 1,0 – 1,5Može za proizvodnju na

supstratu, ali se drenaža ne reciklira

Dobro 0,5 – 1,0 Nema ograničenja

Pored redovne kontrole EC i pH, vodu treba slati na povremenu hemijsku analizu u laboratorije. Učestalost analiza zavisi od izvora vode, a u slučaju da se koriste protočne vode (reke i kanali) ili stajaće (jezero) preporučuje se sprovođenje analize jednom u toku tri meseca i to sa promenom godišnjeg doba. Kada se koristi bunarska voda iz dubljih bunara analiza je potrebna prilikom pravljenja recepta, nakon nekoliko nedelja korišćenja i nakon nekoliko meseci.

Najbolja voda koja se koristi za navodnjavanje je kišnica, jer ima zanemarljivu količinu soli. Jedini problem je skladištenje dovoljne količine. Padavine su neujendačene i nepredvidljive, te bi pri korišćenju kišnice kao jedinog izvora za navodnjavanje rezervoari morali da budu veliki.

Loš kvalitet vode može da ima za posledicu spor rast biljaka, deformaciju plodova i biljaka, a u nekim slučajevima i njihovo uvenuće. Visoka koncentracija soli u vodi može da omete primanje vode od korena biljke. Akumuliranjem soli nastaju "opekotine" lišća. U tab. 4.14 prikazane su granične vrednosti sadržaja kuhinjske soli (NaCl) i preporuke za različite sisteme za navodnjavanje.

Tab. 4.14 Granične vrednosti sadržaja kuhinjske soli (NaCl-a) i preporuke za različite sisteme za navodnjavanje (Veenman, 2006)

Jedinjenje

Koncentracija Preporuka

NaCl 3,0 mmol/l

Otvoreni sistem drenaže (bez

recikliranja drenaže) osetljiv na zaslanjenost

NaCl 1,5 mmol/l

Otvoreni sistem drenaže (bez

recikliranja drenaže) nije osetljiv na

zaslanjenost

NaCl 1,0 mmol/lZatvoreni sistem (sa

recikliranjem drenaže), osetljiv na zaslanjenost

NaCl 1,0 mmol/l

Zatvoreni sistem (sa recikliranjem drenaže),

nije osetljiv na zaslanjenost

Pre korišćenja izvora vode za navodnjavanje neophodno je da se obavi analiza. Osnovne analiza vode se sastoji od fizičko-hemijske i mikrobiološke analize. Analizu treba poveriti stručnoj specijalizovanoj laboratoriji. Tada će se, pored rezultata analize, dobiti i preporuka za korišćenje, odnosno eventualne mere za otklanjanje nedostataka. Fizičko-hemijskom analizom dobijaja se podatak o prisustvu i količini mikroelemenata, čije su granične vrednosti prikazane u tab. 4.15. Biološkom analizom se utvrđuje prisustvo nematoda i virusa. Cena analiza varira u zavisnosti od biljne vrste koja se gaji i od broja potrebnih recepata. Tako, na primer, za paradajz postoji oko 25 različitih receptura i vrlo često se greši, pri pokušaju da se uštedi. Naime, ukoliko se upotrebi recept koji je napravljen za neki drugi (komšijski) izvor vode, koja je po pravilu drugog sastava, može doći do viška/manjka pojedinih elemenata, što za posledicu ima prestanak rasta i, u najgorem slučaju, uvenuće biljke.

Cena osnovne analize vode se kreće od 50 do 150 evra, a u cenu je, po pravilu, uračunato pravljenje 3–4 recepta. Analizu vode obavlja, između ostalih, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad i Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi, Beograd. Primer rezultata analize prikazan je u tabeli u prilogu 1. Pored materija koji su u vodi rastvoreni postoje čvrste čestice

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)40

koje nisu rastvorljive i koje sa vodom formiraju mešavine –suspenzije. Čvrsti delovi, pesak i drugi uključci, ukoliko nisu hemijski i biološki aktivni ne smetaju biljkama, ali mogu da blokiraju otvore za navodnjavanje i filtere. Donja granica veličine nerastvorenih čestica u vodi za navodnjavanje određena je finoćom filtera. Filter koji se najčešće primenjuju u sistemima za navodnjavanje preko kapaljki je finoće 300 µm. Kod sistema kap po kap ta vrednost je i 5 puta veća, a sistemi potapanjem mogu biti izvedeni i bez filtra.

Idealna temperatura vode je od 20 do 24°C. Minimalna temperatura vode za navodnjavanje većine povrtarskih kultura je 12° C. Ukoliko je temperatura vode ispod 12° C, voda mora da se dogreje. Grejanje se obavlja u rezervoaru koji je postavljen u prostoriju koja se greje i/ili grejnim telima u samom rezervoaru. Osim temperiranja vode, rezervoar služi i kao skladište za vodu za određeni vremenski period, obično 1 dan, i kao taložnik.

Tab. 4.15 Granične vrednosti sadržaja mikroelemenata i ostalih karakteristika vode za navodnjavanje staklenika/plastenika

Preporuka, mg/l

Vrednost preko koje je tretman vode neophodan

Preporučene vrednosti za proizvodnju

rasada

Alkalitet (npr. CaCO3)

1 do 100 200 60 do 80

Aluminijum (Al 3+)

0 do 5

Bikarbonat (HCO3-)

30 do 50 150 30 do 60

Bor (B) 0,2 do 05 0,8 0,5

Kalcijum (Ca2+)

40 do 120 40 do 120

Hlor (Cl-) 0 do 50 140 80

Bakar (Cu2+) 0,08 do 0,15 0,2 0,2

Fluor (F-) 0 1 1

Gvožđe (Fe3+) 1 do 2 5 5

Magnezijum (Mg2+)

6 do 25 6 do 25

Mangan (Mn2+)

0,2 do 0,7 2 2

Molibden (Mo)

0,02 do 0,05 0,07 0,02

Kalijum (K+) 0,5 do 5 10

Natrijum (Na+)

0 do 30 50 40

Cink (Zn2+) 0,1 do 0,2 5 5

Sulfat (SO42-) 24 do 240 24 do 240

pH 5 do 7 5,5 do 6,5

Priprema vode za navodnjavanje.Tretman vode u cilju izdvajanja soli obavlja se jedinicom za

reverzibilnu osmozu (RO). Tehnologija reverzibilne osmoze zasniva se na principu membranske separacije, što je fizički proces separacije u kome upotrebljene membrane imaju sposobnost propuštanja molekula vode, a zadržavaju rastvor soli. Membrane su spiralne i u zavisnosti od finoće su u stanju da odstrane 98 do 99% soli. Za vreme procesa reverzibilne osmoze voda se razdvaja na dva dela, na čistu vodu, sa minimalnim sadržajem soli i na vodu sa visokom koncentracijom soli –

otpadnu vodu. Sirova voda pre upotrebe u jedinici reverzibilne osmoze mora da se pripremi. Vrlo je važno da se odstrane svi materijali (npr. gvožđe, svi plutajući materijali, materijali organskog porekla) koji nepovoljno utiču na funkcionisanje jedinice za reverzibilnu osmozu. U slučaju da je voda preterano tvrda i da se lako stvara kamenac, potrebno je da se upotrebi sredstvo protiv uklanjanja kamenca. Cena instalacije za reverzibilnu osmozu zavisi od potrebne količine vode i veoma je visoka. Instalacija za prečišćavanje 25 m3/h sa doziranjem sredstava protiv kamenca, košta od 75.000 do 80.000 evra.

Kada je RO jedinica nije rešenje koje je finansijski prihvatljivo, od pomoći može biti i učestalije navodnjavanje sa većim ispiranjem, što je moguće sprovesti samo pri proizvodnji na supstratima. U tom slučaju rešenje može da bude izgradnja sistema za prikupljanje i čuvanje kišnice.

Pored RO primenjuju se i postrojenja koja soli uklanjanju dejonizacijom vode, ali je njihova cena za pet do šest puta višlja. Uklanjanje pojedinačnih elemenata, npr. gvožđa i magnezijuma je ponekad neophodno, jer stvaraju probleme u sistemu za navodnjavanje blokirajući kapaljke, a u visokoj koncentraciji štete biljkama. Jedan od načina uklanjanja je jednostavno skupljanje vode u bazen i taloženje gvožđa i magnezijuma. Za taloženje su potrebni dovoljno veliki rezervoari i prostor za smeštanje. Proces izdvajanja može da se ubrza raspršivanjem vode, tada je prostor za skladištenje manji, ali je potreban uređaj za raspršivanje i dodatni oksidaciono peščani filtar.

Kvalitet vode.Voda za navodnjavanje mora da ima zadovoljavajući kvalitet.

Ocenjuje se hemijski, mehanički i biološki sastav. Detaljne hemijske analize sprovode specijalizovane institucije, dajući preporuku za pripremu i način primene. Ukoliko se koristi voda iz vodotokova i stajaćih voda analiza se obavlja kvartalno, pri promeni godišnjih doba, a ukoliko je izvor nestalan i češće.

Sopstvena kontrola elektroprovodljivosti vode EC i pH vrednosti obavlja se dnevno. EC je mera prisustva soli, ali i hraniva, a pH kiselosti odnosno baznosti.

Prerađivanje vode za navodnjavanje je skup postupak, koji je isplativ samo za velike objekte.

4.8.2. Određivanje potrebe za vodomKoličina vode, vreme i način zalivanja u velikoj meri zavise

od vrste biljke koja se proizvodi, kvaliteta vode, faze rasta u kojoj se nalazi, vrste i oblika kontejnera–supstrata, načina gajenja biljaka i mikroklime.

Faza rasta.Biljka u početnim fazama rasta zahteva manje količine vode

jer je indeks lisne površine mali, pa je manja transpiracija. Sa porastom biljaka i prelaskom iz jedne faze organogeneze u drugu rastu potrebe za vodom u skladu sa osobinama biljne vrste i uslovima za razvoj.

Biljna vrsta. Svaka biljna vrsta zahteva poseban tretman. U slučaju da se

proizvodi više vrsta biljaka u jednom stakleniku/plasteniku dobro bi bilo da se grupišu po vrsti, supstratu na kojem se proizvode i potrebama za navodnjavanjem i mikroklimom. U tab. 4.16 prikazane su maksimalno potrebne količine vode za najčešće povrtarske biljne vrste.

Kvalitet vode.U slučaju supstratne proizvodnje od kvaliteta vode zavisi

procenat drenaže. Ukoliko je voda lošijeg kvaliteta, potreban je veći procenat drenaže, kako bi se supstrat ispirao, šro je mera prevencije od zaslanjivanja. Bez obzira na kvalitet vode određen

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 41

procenat drenaže je potreban kako bi sve biljke imale na raspolaganju dovoljnu količinu vode.

Vrsta i oblik kontejnera-supstrata. Pri proizvodnji na kamenoj vuni broj navodnjavanja u toku

jednog letnjeg dana je i preko 30 puta, po 75 do 100 ml, sa procentom drenaže 15 do 50%, zavisno od kvaliteta vode i kvaliteta sistema za navodnjavanje. Broj navodnjavanja tokom dana na perlitu je 20 do 25 puta, na tresetu 10 do 15 puta, dok je na zemljištu 3 do 5 puta. Kod gajenja biljaka na zemljištu vlažnost mora stalno da se kontroliše, vizuelno ili instrumentom (tenziometrom). Tenziometar je instrument za merenje vlažnosti zemljišta koji se sastoji od cevi sa poroznim keramičkim vrhom, kroz koji mogu da prolaze molekuli vode. Vakuum, koju registruje tenziometar, meri se u centibarima, a on predstavlja silu usisavanja vode. Tenziometar treba instalirati tako da se mehanički ne ošteti tokom svakodnevnih radova u stakleniku/plasteniku. Ako se radi samo tokom bezmraznog perioda, tenziometar se zimi vadi, pere i skladišti na mestu na kojem temperatura ne pada ispod nule.

Vizuelno se vlažnost ocenjuje tako da se uzima uzorak zemljišta na dubini 15 do 20 cm, dubina korena, rukom se protljava tako da se napravi „glista“. Ukoliko se mrvi, zemljište je suvo i treba navodnjavati. Ako se „glista“ lepi, vlažnost je previsoka.

Tab. 4. 16 Maksimalno potrebne količine vode za najčešće povrtarske biljne vrste po danu i kvadratnom metru

Maksimalna količina vode*

Biljna vrsta

Paradajz Paprika Krastavac

Na kamenoj vuni

10 l 8 l 10 l

Na tresetu 10 l 8 l 10 l

Na zemljištuNeohodno je za svaku vrstu zemlje utvrditi potrebne količine

* date su idealne vrednosti. Stvarne vrednosti se mogu razlikovati od ovde prikazanih i do 50%, što zavisi od kvaliteta vode, tipa podloge, najpre vrste zemlje, sistema za navodnjavanje, i temperature u stakleniku/plasteniku.

Količine vode za navodnjavanje mogu za proizvodnju na zemljištu da budu višestruko veće nego pri proizvodnji na supstratu. Potrebe biljaka za vodom zavise od osveteljenja, jer od njega zavisi i proces rada. U sistemima za kontrolisano navodnjavanje o tome se vodi računa, odnosno količina vode dodaje se u skladu sa izmerenim osvetljenjem. Druga mera je kontrola drenaže. Ukoliko je odliv vode visok, smanjuje se količina koja se sistemom za navodnjavanje dovodi i obrnuto. Dobro upravljanje navodnjavanjem utiče na smanjenje količine vode, stvaranje povoljnih uslova za rast biljaka i doprinosi kontroli relativne vlažnosti vazduha u objektu. Cena kopanja bunara najviše zavisi od potrebnog protoka i dubine na kojoj se nalazi voda i kreće se od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra. Odluka o izvoru vode za navodnjavanje, odnosno izbor između potencijalnih izvora vode, se donosi na osnovu visine investicije (bunar, cevovod, pumpe i dr) i potrebnog protoka. Sa obzirom na to, samo u nekim slučajevima je najisplativije koristiti vodu iz komunalnog vodovoda.

4.8.3. Formiranje smeše za navodnjavanje/ fertigacijuHranivo se najčešće biljkama dovodi rastvoreno u vodi. To se

naziva fertigacija. Količina potrebnog hraniva određuje se na osnovu analize vode i zemljišta, biljne vrste, faze razvoja biljaka, doba godine i dnevne korekcije –osvetljenja. Količina hraniva

meri se indirektno prisustvom soli u vodi, EC-metrom. U tab. 4.17 prikazane su potrebne vrednosti EC-a za neke povrtarske vrste.

Tab. 4.17 Dozvoljene EC vrednosti za neke povrtarske biljne vrste

Biljna vrsta EC vrednost, µS/cm

Zelena salata 1,0

ParadajzLeti 2,6

Zimi 2,8

PaprikaLeti 2,3

Zimi 2,6

KrastavacLeti 2,1

Zimi 2,5

Hranivo se u vodu dodaje na osnovu recepture koja se bazira na biljnoj vrsti, fazi razvoja i uslovima za rast biljaka. Dodavanje hraniva se na osnovu recepture obavlja ručno ili u posebnim uređajima, najčešće sa računarskim upravljanjem. Ručno pripremanje smeše sprovodi se za proizvodnju u manjim objektima, do 2.000 m2 i za proizvodnju na zemljištu. Pri ručnom dodavanju na osnovu recepture određuje se, odmerava i umešava potrebna količina hraniva. Jedno pripremljena smeša ne menja se dok se pripremljena količina ne iskoristi. Uređaji za pripremu rastvora za fertigaciju mogu tokom vremena da menjanju količinu hraniva, a isto tako da služe za upravljanje količinom vode odnosno rastvora za navodnjavanje.

Primer uređaja za navodnjavanje i fertigaciju prikazan je na sl. 4.48. Ovako opremljena jedinica obezbeđuje povoljnu smešu za svaki potrebni recept i stalno kontroliše i podešava vrednosti u skladu sa trenutnim potrebama.

Sl. 4.48. Uređaj za navodnjavanje/fertigaciju sa računarskim vođenjem procesa

1– rezervoar za pravljenje 100x koncentrovane smeše, 2– kontrolna tabla sa računarom, i ručnim prekidačima i

osiguračima, 3– filteri, 4– pumpe, 5– rezervoar za mešanje, 6– štampač, 7– dvostruki EC i pH merači

Cena jedinice za navodnjavanje zavisi od maksimalno potrebnog protoka, broja biljkih vrsta, tj. različitih receptura i stepena automatizacije. Cene je 4.500 do 25.000 evra, pri čemu najjevtinije jedinice obezbeđuju navodnjavanje za površine do 0,8 ha, a veće i skuplje i do 4 ha.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)42

Količina vode i hraniva.Količina vode i hraniva zavisi od biljne vrste, perioda razvoja

i trenutnih uslova za razvoj, pre svega svetlosti. Količina se definiše na osnovu poznavanja prethodnih uticaja, a pokazatelj je, pri proizvodnji na supstratu i količina drenažne vode. Ukoliko je nema, navodnjavanje je nedovoljno, a ukoliko je previše treba smanjiti dotok vode.

Količina hraniva određuje se recepturama, a dodavanje obavlja ručno ili automatski. Ručno se sprovodi za manje objekte, površine do 1.000 m2.

Računarski upravljana postrojenja za umešavanje i navodnjavanje obavljaju dodavanje hraniva automatski u skladu sa zadatim programom. Količina rastvora koji se dovodi biljkama menja se u zavisnosti od osvetljenja, odnoso aktivnosti biljaka. Tako se ne samo postiže viši prinos, već i štedi vode i hraniva.

4.8.4 Postupci i uređaji za navodnjavanje/ fertirigacijuPostoje tri najčešća načina navodnjavanja:

- perforiranim crevima,

- rasprskivačima i

- navodnjavanje pomoću kapaljki.

Izbor sistema za navodnjavanje se obavlja na osnovu biljne vrste koja se gaji i načina proizvodnje. Pri proizvodnji na zemljištu može da se koristi bilo koji od postupaka. Ako je gajenje u saksijama/džakovima sa tresetom zapremine 10 litara, sistem sa kapaljkama predstavlja najbolje rešenje. Pri gajenju na kamenoj vuni primenjuje se isključivo navodnjavanja kapaljkama, sl. 4.49.

Sl. 4.49 Sistem za navodnjavanje sa kapaljkama pri gajenju na kamenoj vuni

Problemi pri navodnjavanju i cena vode.Jedan od neželjenih produkata navodnjavanja, koji može da

se smanji, ali ne i da se izbegne, su otpadne vode. Otpadna voda može da se reciklira samo pri gajenju na supstratima, jer je omogućeno sakupljanje. Sakupljena voda mora da se dezinfikuje. Dezinfekcijom se sa sigrunošću uklanjaju virusi i sprečava širenje eventualne zaraze. Postupci dezinfekcije su UV zračenjem, drenažnim grejačima i bio-filterima. Instalacija ovih sistema je skupa i isplativa je samo na većim površinama (preko 1 ha). Nedezinfikovana otpadna voda se baca, odnosno neophodno je obezbediti njeno odvođenje u skladu sa propisima.

4.9. Postupci i oprema za zaštitu biljaPrimenom odgovarajućih sredstava zaštite bilja i njenim

pravilnim i pravovremenim sprovođenjem ostvaruje se viši

prinos, bolji kvalitet i zadovoljavajuća zdravstvena bezbednost proizvoda. Pravilnom regulacijom mikroklime, održavanjem relativne vlažnosti na optimalni nivo za svaku gajenu biljnu vrstu, smanjuje se mogućnost napada biljnih bolesti a samim tim smanjuje se i upotreba hemijskih sredstava. Posebno se pridržavati karence, dozvoljen broj dana od primene hemikalija do korišćenja plodova. Ova oblast ima velikog uticaja na zdravlje ljudi i životinja i zaštitu životne sredine, pa joj se posvećuje posebna pažnja. Dva pojma su vrlo značajna integralna zaštita i biološka kontrola. Integralna zaštita podrazumeva:

- primenu isključivo dozvoljenih sredstava zaštite, za određenu biljnu vrstu, biljne bolesti/štetočine i stanje ugroženosti,

- sprovođenje zaštite bilja tačno definisanim, naučno dokazanim i u praksi proverenim postupcima,

- primenu kvalitetnih i podešenih mašina i uređaja za zaštitu bilja,

- primenu punih zaštitnih mera, kako rukovaoca, tako i okoline,

- pravilno rukovanje i skladištenje sredstvima za zaštitu bilja i pravilno odlaganje ambalaže,

- dokumentovanje svih postupaka i primenjenih sredstava u zaštiti bilja,

- stalno praćenje dostignuća u obalsti zaštite bilja i njihova primena.

Cilj sprovođenja integralne zaštite bilja u objektima zaštićenog prostora je da se proizvede zdravstveno bezbedna i kvalitetna hrana, a da se negativni uticaji na životnu sredinu svedu na mogući minimum.

Biološka kontrola biljnih bolesti, štetočina i korova ima dugu tradiciju, a u savremenom svetu značajno se, na osnovu rezultata istraživanja, unapređuje. Ona podrazumeva da se umesto sintetičkih hemijskih sredstava za zaštitu bilja koriste prirodni materijali, pre svega biljnog porekla, ili se insekti eliminišu posebnim postupcima koji se zamenjuju prskanjem insekticidima. Tipičan primer, je korišćenje feromonskih klopki, lepljivih ploča, za borbu protiv insekata.

Za borbu protiv insekata koriste se prirodni preparati, kao što su piretrini, koji nemaju negativno dejstvo na ljude i toplokrvne životinje. Intenzivno se istražuje dejstvo pojedinih biljaka na insekte i biljne bolesti. Ovo područje istraživanja je vrlo intenzivno, jer biološka kontrola treba da omogući širu primenu organske proizvodnje. U zaštićenom prostoru sprovodi se i mehanička zaštita postavljanjem mreža za insekte na ventilacione otvore. Treba imati na umu da se postavljanjem mreža smanjuje efikasnost provetravanja.

Integralna zaštita i biološka kontrola.Sprovođenje zaštite bilja hemijskim sredstvima mora da se

obavi odgovarajućim, dozvoljenim, sredstvima i na najbolji mogući način. Neodgovarajuće sprovođenje zaštite bilja negativno utiče na zdravstvenu bezbednost i kvalitet proizvoda i životnu sredinu.

Pojam integralna zaštita odnosi se na skup mera, baziranih na istraživanjima i iskustvima iz prakse, koja se preduzimaju da bi se zaštita bilja sprovela što kvalitetnije. Bitno je da se svaki postupak kontroliše i dokumentuje.

Puni doprinos zaštiti životne sredine i zdravstvenoj bezbednosti proizvoda predstavlja primena biološke kontrole. Brojna istraživanja doprinose tome da se iznalazi sve više postupaka za zaštitu bilja bez primene hemijskih sredstava.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 43

Postavljanjem mreža na ventilacione otvore sprečava se ulazak insekata u objekat, ali se i smanjuje efikasnost provetravanja.

4.9.1. Opšte mere zaštite bilja u zaštićenom prostoruDobro poznavanje hemijskih sredstava za zaštitu bilja

obaveza je svakog ko ih primenjuje. Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Republike Srbije definiše listu dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja. Ova lista menja se u zavisnosti od novih dostignuća i razvoja preparata.

Za svaku gajenu biljnu vrstu postoje preporuke –tehnološke karte zaštite od insekata i biljnih bolesti, koje treba pribaviti od stručnih službi za zaštitu bilja, kao što su instituti, poljoprivredne stanice, proizvođači hemikalija i treba ih se striktno pridržavati. U tab. 18 dat je primer dela takve karte.

Tab. 4.18 Tehnološka karta zaštite krastavca – delimična, data kao primer

Insekt/ bolest

Hemijsko sredstvo

Aktivna materija

Način primene

prska-njem na

100 l vode

zamaglji-vanjem na 1.000

m2

navodnja-vanjem na

1.000 biljaka

Insekticidi i akaricidi

Crv

eni p

auk

PirimorPirimicarb 50%

20 g – –

Plenum 50 WG

10 g – –

Calypso 25 ml – –

Admire 10 g – 3,5 g

Methomex 20 LS

125 ml 250 ml –

Decis Micro 20 g 40 g –

Splendid 50 ml 100 ml –

Tri

ps

MycotalVerticillium

100 g – –

Alsa – – –

Nomolt 100 ml – –

Mesurol 500 SC

100 ml 125 ml –

Decis Micro 20 g 40 g –

Splendid 50 ml 100 ml –

Spruzit vloelbaar

100 ml 200 ml –

Fungicidi

Bot

riti

s

Daconil 500 voleibaar

300 g – –

Rovral aquaflo

100 ml 150 ml –

Eupareen Multi

150 ml – –

Naziv hemijskog sredstva koje se nalazi na zelenoj podlozi znači da nije opasno po okolinu. Ako se nalazi na žutoj podlozi, opasno je za korisne insekte, a ukoliko je podloga crvena, opasno je i za ljude i insekte.

Rukovanje sredstvima za zaštitu bilja.Hemijska sredstva za zaštitu bilja su, u većoj ili manjoj meri,

otrovna za ljude, domaće životinje i divljač. Prema otrovnosti razvrstana su u četiri grupe, tab. 19, što se označava ne samo natpisom, već i bojom slova i podlogom ispod slova na etiketi ambalaže. Korisnik hemijskih sredstava obavezno pre primene mora da prouči njihova svojstva: veličinu rizika, mere sigurnosti, opreza i uputstvo za prvu pomoć, napisane na etiketi i da ih se najstrože pridržava.

Tab. 19 Grupe otrovnosti pesticida i načini obeležavanja na ambalaži

GrupaBoja slova

Boja podloge

Ucrtan znak i natpis

I grupa (najopasnija)

Bela Crna Otrov

II grupa (veoma opasna)

Crvena Bela Otrov

III grupa – opasna

Crna Žuta Otrov

IV grupa – neznatno opasna

Plava Bela Oprez

Mere u rukovanju:Hemijska sredstva moraju da se čuvaju u originalnoj

amabalaži. Zabranjena je upotreba hemijskih sredstava sa kojih se izgubila ili oštetila deklaracija, pa ne može sa sigurnošću da se utvrdi o kojem sredstvu je reč.

Osobe koje rade sa hemijskim sredstvima moraju da budu opremljene ličnim zaštitnim sredstvima. Izlaganje ljudskog organizma hemijskim sredstvima može biti: okularno (oči), oralno (usta), respiratorno (disajni organi) ili dermalno (koža). Najbrži i najopasniji način za prodiranje hemijskih sredstava je preko organa za disanje.

Zaštitne mere podrazumevaju da se za vreme primene pesticida ne sme jesti, piti ili pušiti. Pre i za vreme rada ne smeju da se konzumiraju alkoholna pića, jer ona pojačavaju dejstvo otrova i ubrzavaju njihovo usvajanje.

Skladišta za hemijska sredstva moraju imati pretprostor. Vrata skladišta moraju biti čvrsta i da se zaključavaju. Na vratima mora da staji ploča sa natpisom "Otrov". U skladištu moraju da se održavaju odgovarajući mikroklimatski uslovi, a koncentracija štetnih gasova i prašine ne sme da pređe najveće dozvoljene vrednosti prema važećim propisima. Za neovlašćene osobe pristup u skladište je zabranjen. Skladište ne sme da se koristi za spavanje, ishranu, pušenje i druge boravke.

Skladištenje zaštitnih sredstava koja se nalaze u staklenoj ambalaži ne sme biti na drvenim policama, kako u slučaju razbijanja ambalaže hemikalija ne bi bila razlivena po drvetu.

Dejstvo hemijskih sredstava na radnike ne može u potpunosti da se izbegne pri sprovođenju zaštite bilja, ali moraju da se preduzmu sve mere da se to dejstvo svede na minimum. Do štetnog dejstva može da dođe u postupku pripreme pesticida, prevoza, punjenja rezervoara mašina, ispiranja ambalaže, primene, održavanja mašina i skladištenja hemijskih sredstava. Posude u kojima se priprema hemijski rastvor ne smeju da se upotrebljavaju za druge namene. Temperatura prostorije u kojoj se obavlja priprema sredstva za primenu ne sme da bude iznad 30°C. Hemijsko sredstvo treba pripremiti u količini, koja može

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)44

da se utroši za jedan radni dan. Prazna ambalaža hemijskih sredstava se spaljuje ili vraća proizvođaču.

Sredstva za zaštitu bilja mogu biti zapaljiva, eksplozivna, oksidativna. Za svako sredstvo određena je karenca – dozvoljen broj dana od primene do korišćenja plodova, kao i tolerancija – najmanja dozvoljena količina ostataka pesticida u biljci (mg/kg).

Pravilna primena i rukovanje.Preporuke za primenu sredstava za zaštitu bilja daju se u

takozvanim tehnološkim kartama koje se mogu nabaviti od stručnih službi. Korisnik mora obavezno da ih se pridržava. Takođe, mora strogo da se pridržava uputstava koja su data za svaki preparat.

Zaštitna sredstva su prema otrovnosti svrstana u četiri grupe. U zavisnosti od toga primenjuju se mere opreza pri spravljanju sredstva, primeni, skladištenju i odlaganju ambalaže.

Postoje vrlo stroga pravila o načinu skladištenja sredstava za zaštitu bilja, kojih se mora strogo pridržavati. Skladište se u posebnoj prostoriji, koja je samo za to namenjena, zaključana je, a dostupna samo ovlašćenim licima.

4.9.2. Mašine i oprema za zaštitu bilja

Mašine i uređaji.Pored neophodnosti poznavanja hemijskih sredstava za

zaštitu bilja i njihove primene, potrebno je dobro poznavanje i primena mašina i uređaja kojima se zaštita sprovodi. Zaštita bilja u manjim objektima, kao što su visoki tuneli i manji plastenici izvodi se pomoću leđnih prskalica zapremine rezervoara 5-20 litara. U srednjim i većim objektima koristite se prskalice veće zapremine rezervoara. Na sl. 4.50 prikazana je prskalica na elektromotorni pogon, čija pumpa stvara pritisak do 50 bar. Zapremina rezervoara iznosi od 400 do 1.000 litara, zavisno od modela.

Sl. 4.50. Prskalica na kolicima

Sl. 4.51. Kolica sa vertikalnim nosačem dizni

Pomoću dva fleksibilna creva visokog pritiska istovremeno se izvodi zaštita bilja dva međureda. Na kolicima je vertikalna cev sa rasprskivačima –diznama, sl. 4.51. Kada se uključi pogon pumpe radnik vodi kolica duž reda, u ovom slučaju kao šine za vođenje kolica služe cevi sistema za grejanje. U slučajevima kada se rasprskivači nalaze na kišnom krilu, sl. 4.52, bilo pri tretiranju useva ili rasada, od gore, fleksibilna creva su postavljena na nosač u vidu "garnišne".

Sl. 4.52. Kišno krilo sa rasprskivačima za navodnjavanje/fertigaciju i zaštitu bilja

Zaštita bilja u staklenicima/plastenicima izvodi se, pored prskanjem, aerosolnom tehnikom. Aerosol predstavlja mešavinu vazduha i sitnih kapljica –tečni aerosol i vazduha i čvrstih čestica –čvrsti aerosol. Aerosol primenjen u zaštićenom prostoru može da ostane vazduhu nekoliko sati, da prodre do svih delova biljaka i objekta gde se nalaze štetočine i bolesti, te da na njih deluje. Mehaničko–pneumatski uređaji za usitnjavanje tečnog aerosola primenjuju se pre svega pri sprovođenju dezinfekcije objekata zaštićenog prostora, pre početka zasnivanja proizvodnje. Za ostale primene koristi se najčešće uređaj za termo–pneumatsko formiranje aerosola. Primer takvog uređaja je pulsni zamagljivač, sl. 4.53. Primenjuje se pre svega za interventnu zaštitu bilja, u slučaju da je potrebno da se brzo i u kratkom roku odstrane identifikovane opasne biljne bolesti i/ili insekti. Pored rezervara je posuda sa tečnošću za bojenje pesticida, koje se sprovodi da bi se omogućilo lakše praćenje kretanja aerosola unutar objekta.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 45

Cena prikazanog pulsnog zamagljivača, Brinkman, učinka do 3 ha/h, je oko 3.600 evra.

Sl. 4.53. Pulsni zamagljivač

Za primenu zaštite od pepelnice sumporom primenjuju se jednostavni i efikasni „gorionici“, sl. 54. U njihovoj unutrašnjosti je električni grejač koji zagreva i isparava sumpor. Sumporne pare napuštaju uređaj i padaju na biljke iznad kojih je ovešen. Jedan gorionik pokriva biljke u prečniku 20 do 25 m. Efikasan je u preventivnoj zaštiti ruža, paradajza i paprike, ali se ne primenjuje za zaštitu krastavaca, jer ga otruje.

Sl. 54 Sumprni gorionik za zaštitu od pepelnice postavljen u staklenik

Postavljaju se iznad glava biljaka jer je sumpor teži od vazduha i pada. Tretman se sprovodi noću, a broj ponavljanja zavisi od stepena razvoja bolesti. Cena gorionika je oko 45 evra.

Zaštitna oprema.Prilikom primene hemijskih sredstava obavezno mora da se

koristi: zaštitna odeća, štitnici za lice, nos i usta, zaštitne naočare, kapa, rukavice, gumene čizme, respirator i maska ili kaciga sa filterom.

- Postoje tri tipa zaštitne odeće: odeća izrađena od tkanih materijala, sintetičkih polimera i gumena odeća. Svi ovi materijali pružaju uspešnu zaštitu protiv dermalnog izlaganja delovanju hemijskih sredstava.

- Zaštitne naočare izrađuju se od providnog materijala i štite oči i lice. Obavezno se primenjuju ne samo pri sprovođenju zaštite već i prilikom otvaranja ambalaže. Posle upotrebe treba ih oprati i osušiti u hladovini.

- Kapa ili šešir sa širokim obodom, treba da budu od nepropusnog materijala. Kožne ili tekstilne kape ne smeju da se upotrebljavaju zato što apsorbuju pesticide.

- Gumene ili plastične rukavice čuvaju ruke od nagrizajućeg dejstva pesticida i mehaničkih povreda. Ruke radnika su najviše izložene delovanju pesticida, pa je upotreba rukavica obavezna. Najbolju zaštitu pružaju rukavice od sintetičkog materijala. Nikako ne treba koristiti kožne ili tekstilne rukavice. Rukavice treba da budu dovoljno dugačke kako bi mogle da se podviju čime se formira kružni stezač oko zgloba ruke koji sprečava kvašenje rukava bluze. Rukave bluze treba uvući u rukavice. Posle upotrebe, a pre skidanja, rukavice treba oprati dok su na rukama, obrisati i nakon skidanja posuti talkom, s obe strane, a zatim ih staviti da se suše na senovitom mestu. Rukavice moraju da budu neoštećene, jer u protivnom pružaju nedovoljnu zaštitu.

- Gumeni ogrtač i gumene čizme, koriste se u toku primene hemijskih sredstava i kada se prolazi pored biljaka koje su pre toga prskane. Čizme treba da budu izrađene od neoprena ili gume, visine do ispod kolena. Posle upotrebe prvo se peru čistom vodom, onda rastvorom deterdženta i na kraju ponovo čistom vodom.

- Respiratori, maske, služe za zaštitu disajnih organa. Štite lice i oči od otrovnih para i gasova. Hemijski respiratori pružaju najbolju zaštitu. Filteri respiratora upijaju otrovne pare i gasove i zadržavaju čestice pesticida i prašinu. Na svakom filtru postoji oznaka za koju namenu može da se upotrebi.

Upotreba opreme za ličnu zaštitu je možda neudobna, ali treba biti svestan da se nedovoljno zna o posledicama dugoročnog izlaganja radnika hemijskim sredstvima, te se mora primenjivati.

Mašine, uređaji i oprema.Mašine i uređaji za sprovođenje zaštite bilja u zaštićenom

prostoru moraju da budu kvalitetni i podešeni za rad. Pored zaštite prskanjem primenjuje se i aerosolna tehnika, korišćenje tečnih i čvrstih aerosola. Rukovaoci i pomoćni radnici pri sprovođenju zaštite bilja moraju da koriste zaštitnu opremu da bi se sprečilo trovanje i druga oštećenja preparatima i sredstvima za zaštitu bilja.

Savremeni postupci i trendovi.U cilju zaštite ljudi koji rukuju opremom za zaštitu bilja, u

objektima će se u budućnosti sve više koristiti roboti, sl. 4.55.

Sl. 4.55. Robot za zaštitu bilja

Značajan trend predstavljaju istraživanja biološke zaštite. Primer eksperimenta kojim se proverava insekticidno dejstvo biljaka, doprinos razvoju biološke zaštite, koja se primenjuje u organskoj proizvodnji.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)46

4.10. Mašine i oprema u stakleniku/plastenikuU zavisnosti od vrste proizvodnje, veličine

staklenika/plastenika i postupka proizvodnje primenjuju se različite mašine i oprema. Njima se omogućuje da se proizvodnja obavlja brže, uz manje napora i kvalitetnije. Pri donošenju odluke o nabavci mašina ili opreme neophodno je razmotriti ekonomičnost primene. To se posebno odnosi na one mašine i opremu koji se ređe koriste, te njihova nabavka može biti neisplativa.

Mašine i oprema primenjuju se za:

- pripremu i kondicioniranje zemljišta,

- pripremu proizvodnje rasada,

- setvu/sadnju,

- međurednu kultivaciju,

- zaštitu bilja (obrađene u posebnom poglavlju),

- berbu i

- oplođavanje cveta.

Pored mašina i opreme namenjenih za navedene operacije primenjuje se razna oprema koja omogućava i olakšava proizvodnju i smanjuje naporan rad. To je:

- oprema za „vođenje“ biljaka,

- oprema za transport i manipulaciju i

- ostala oprema.

Ekonomičnost vrlo važna.Rad u staklenicima/plastenicima može da se znatno unapredi

primenom mašina i opreme. Pri odlučivanju o nabavci neophodno je analizirati ekonomičnost primene. U većini slučajeva ekonomičnost primene mašina je isplativa samo u većim objektima, ili ukoliko ih koristi veći broj udruženih proizvođača. Za razliku od mašina dodatna obrema je niže nabavne cene, a može značajno da unapredi proizvodnju, smanji naporan ljudski rad i troškove.

4.10.1. Mašine i oprema za obradu i dezinfekciju zemljištaZa obradu zemljišta pre postavljanja plastenika koriste se

uobičajene mašine i oruđa, koja se primenjuju pri njivskoj proizvodnji povrća: podrivači, plugovi, rotofreze, ravnjači, oruđa za formiranje gredica i drugo. Kada je plastenik formiran za obradu zemljišta u njegovoj unutrašnjosti primenjuju se, u zavisnosti od veličine, mašine i oruđa manjih zahvata, jer je prostor manji. Koriste se mali traktori, snage 15-50 kW, koji mogu da se nesmetano kreću po skučenom prostoru objekta. Pri sprovođenju obrade moraju svi otvori za provetravanje da budu otvoreni, da produkti sagorevanja slobodno napuštaju prostor plastenika/staklenika.

Pored uobičajene obrade zemljišta primenjuje se dezinfekcija, uništavanje biljnih bolesti i štetočina.

Ukoliko se kao podloga koristi zemljište nakon pripreme primenjuje se setva ili sadnja rasada. Pri pripremi supstrata, ili proizvodnji rasada namenjenog za tržište ili daljnju proizvodnju na otvorenom ili supstratu, naredna operacija je priprema za proizvodnju rasada.

4.10.2. Mašine za pripripremu proizvodnje rasadaProizvodnja rasada na zemljištu je, u slučaju proizvodnje za

tržište, potpuno napuštena. Rasad se, radi olakšane, pa i mehanizovane sadnje, proizvodi u hranjivim kockama i kontejnerima.

Proizvodnja rasada u hranjivim kockama.Hranjive kocke je široko prihvaćen naziv za supstrat koji

sadrži hranjive materije formiran u obliku kocki različitih dimenzija. Setva u hranjive kocke primenjuje se za sve biljne vrste koje slabije obnavljaju koren, ili one osetljive na povredu krenovog sistema. Veličina kocke zavisi od biljne vrste i sezone gajenja. Za formiranje hranjivih kocki i usejavanje semena u njih koriste se različite mašine, a primer je dat na sl. 4.56. Mašina se sastoji se iz prijemnog koša –1, u kojem se nalazi supstrat, trakastog transportera –2 širine 30 cm, izmenjive matrice-kalupa –3, konusa –4 i setvenog mehanizma –5. Dimenzija stranice kocke može da se podešava u dijapazonu 2,5 do 10 cm. Mašine se razlikuju po radnoj širini, širini transportne trake, pa tako i učinku. Ove mašine su visokoproduktivne, ali im je i cena visoka. Nabavljaju ih proizvođači specijalizovani za proizvodnju rasada, ili oni koji imaju izuzetno velike površine. Proizvodnja rasada u hranjivim kockama pretežno se primenjuje u slučaju kada se rasad rasađuje u samom objektu ili njegovoj neposrednoj blizini, susednom objektu ili njivi. Nisu povoljne za transport. Za sve druge slučajeve rasad se proizvodi u kontejnerima.

Sl. 4.56. Mašina za formiranje hranjivih kocki i usejavanje semena

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 47

SUPSTRAT

Usitnjavanje i/ilimešanje supstrata

KONTEJNERI

Premeštanjekontejnera

Punjenje usipnih koševa

Punjenje kontejnerasupstratom Vraćanje viška supstrata

Uklanjanje viška supstrata

Utiskivanje ležišta za semenku

Vlaženje supstrataSEME

Punjenje posude za seme Zahvatanje semena

Usejavanje Pročišćavanje mlaznica

POKRIVNO SREDSTVO

Punjenje usipnih koševa Prekrivanje usejanih semenki

Kvašenje Slaganje gotovih kontejnera

Prenos kontejnera u klijališta

Sl. 4.57 Dijagram procesa proizvodnje rasada u kontejnerima (Žigmanov, 1997)

Proizvodnja rasada u kontejnerima.Pojam kontejnerske proizvodnje rasada odnosi se na

usejavanje semena u udubljenja na kontejneru, u kojima se nalazi hranjivi supstrat. Celokupan postupak procesa proizvodnje rasada prikazan je na sl. 4.57.

Iako je broj operacija velik, njihovo mehanizovanje je relativno jednostavno, te je to razlog da je kontejnerski sistem za gajenje rasada sve zastupljeniji. Kontejneri se izrađuju sa ćelijama različitih oblika i zapremina, sl. 4.58, i od različitih materijala.

Sl. 4.58. Plastični kontejneri namenjeni za proizvodnju različitih biljnih vrsta

Priprema proizvodnje rasada u kontejnerima, u zavisnosti od stepena mehanizovanosti pojedinih operacija u tehnološkom procesu, može da bude poluautomatska setvena mašina ili postrojenje, ili automatska. Poluautomatska setvena mašina, sl. 4.59, namenjena je, pre svega za potrebe porodičnih domaćinstava i udruženih porodičnih domaćinstava koja proizvode rasad kako za proizvodnju u zaštićenom prostoru tako i na njivi. Kod ovih mašina, mehanizovano se izvodi formiranje ležišta (udubljenja) za semenke u ćelijama kontejnera i usejavanje semena pneumatskim putem, dok se ostale tehnološke operacije izvode ručno (punjenje kontejnera supstratom, pokrivanje usejanog semena itd).

a)

b)

Sl. 4.59. Poluautomatska mašina za setvu jednog po jednog reda ćelija kontejnera (Anonim 1, 2006)

a) setvena mašina, b) aparat za usejavanje

Postrojenje za poluautomatsku pripremu, sl. 4.60, predstavljaju liniju mašina, pri čemu veći deo tehnoloških operacija se izvodi automatski, izuzimanje kontejnera, punjenje kontejnera supstratom, formiranje ležišta za seme u ćelijama kontejnera i mehanizovana setva.

Sl. 4.60. Poluautomatsko postrojenje za proizvodnju rasada u kontejnerima (Anonim 3, 2006)

Postrojenja za automatsku pripremu proizvodnje rasada u kontejnerima izvode sve operacije sa minimalnim angažovanjem radne snage i velikim učincima, kao i elektronskom kontrolom izvođenja usejavanja. Mašine i postrojenja za poluautomatsku ili automatsku pripremu proizvodnje rasada u kontejnerima isplative su samo za proizvođače koji su specijalizovani za proizvodnju rasada i to na velikim površinama. Njihova nabavka može da se isplati i ukoliko se udruži više manjih proizvođača.

Presađivanje rasada u saksije.Pri ranoj proizvodnji rasada primenjuje se gusta setva u

kontejnere radi maksimalnog iskorišćenja vegetacionog prostora i smanjenja utrošene energije za zagrevanje. Na taj način se dobija veliki broj biljaka na malom prostoru. Regulisanje vegetacionog prostora postiže se pikiranjem u hranljive kocke, kontejnere i saksije, tj. presađivanjem u veće posude u kojima se odvija dalji rast do presađivanja na konačno mesto gajenja. Setva u saksije primenjuje se za sve biljne vrste, koje slabije obnavljaju koren ili su osetljive na povredu korenovog sistema. Koren rasada gajen u saksijama se ne ozleđuje pri sadnji. Punjenje saksija supstratom najčešće je mehanizovano, sl. 4.61a). Na sl. 4.61b) prikazana je mašina za presađivanje rasada iz kontejnera u saksije. Saksije sa rasadom, trakastim transporterom se dopremaju na rotirajući sto, radi privremenog prihvata. Izuzimanje i punjenje saksija supstratom, i formiranje udubljenja za presađivanje rasada je automatsko dok se presađivanje (pikiranje) rasada iz ćelija kontejnera u saksije izvodi ručno.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)48

a)

b)

Sl. 4.61. Mašine za punjenje saksija supstratom a) i ručno pikiranje rasada b)

U velikim kompanijama, koje se bave isključivo proizvodnjom rasada, koriste se vrlo sofisticirane mašine – roboti za pikiranje rasada. Ovakve mašine isključuju, u visokom procentu, potrebu za radnom snagom.

Proizvodnja rasada profesionalcima.Osim u izuzetnim slučajevima proizvodnju rasada treba

prepustiti specijalistima. Priprema za proizvodnju rasada, bilo da je namenjena za daljnju proizvodnju u zaštićenom prostoru ili otvorenom polju, treba da se delimično ili potpuno mehanizuje. Zbog pogodnosti za transport preovladava proizvodnja rasada u kontejnerima. Na tržištu postoje mašine, uređaji i linije za pripremu proizvodnje rasada u hranjivim kockama i kontejnerima. Cene mašina i uređaja su visoke, ali je njihova primena ekonomična ukoliko se u visokom nivou iskoristi projektovani učinak. Stoga ih nabavljaju samo veći proizvođači specijalizovani za proizvodnju rasada, ili više udruženih.

Za punjenje saksija isplativa je primena poluautomatskih mašina sa mehanizovanim punjenjem i ručnim pikiranjem.

4.10.3 Mašine za setvu i sadnju rasada

Mašine za setvu.Setva u objektima zaštićenog prostora, izvodi se ručno ili

sejalicama. Pri setvi sejalicama postiže se veći učinak, bolji kvalitet, u smislu dubine setve, razmaka u redu i razmaka između redova, pa time i viši prinos. Na sl. 4.62 prikazana je setva pri kojoj se formiraju stalni tragovi. Stalni tragovi predstavljaju nezasejanu površinu parcele po kojoj se kreću točkovi traktora i drugih radnih mašina, od setve do berbe.

Sl. 4.62 Nošena sejalica za direktnu setvu (Anonim 2, 2006)

Pored setve različitih biljnih vrsta u objektima zaštićenog prostora ove sejalice mogu da se koriste i za setvu na njivi.

Mašine za sadnju rasada.Sadnja rasada proizvedenog u hranjivim kockama i

kontejnerima obavlja se ručno ili mehanizovano, pomoću sadilicama. Na sl. 4.63 prikazana je vučena dvoredna sadilica, koja u jednom prohodu izvodi: polaganje trake za navodnjavanje po sistemu "kap po kap", nastiranje zemljišta folijom i sadnju rasada proizvedenog u kontejnerima. Uređaj u koji radnik odlaže sadni materijal, koji je proizveden u kontejnerima, izveden je u obliku vertikalno rotirajućih "kljunova".

Korišćenje ovakvih sadilica isplativo je samo pri primeni u većim objektima, ili ukoliko je koristi više udruženih gazdinstava.

Sl. 4.63. Mašina za istovremeno nastiranje zemljišta i sadnja rasada kroz malč foliju

4.10.4. Mašine i oruđa za negu usevaMašine za negu useva koriste se kako pri proizvodnji rasada

tako i pri proizvodnji gajenih biljaka. Za vreme nege rasada, u kontejnerima veoma je bitan režim navodnjavanja, imajući u vidu relativno male zapremine ćelija u kontejnerima. Iz tog razloga se navodnjavanje izvodi u više navrata, ali manjom količinom vode. Za negu useva gajenog na zemljištu, za međurednu obradu koriste se međuredni kultivatori i rotofreze. Namenske rotofreze za rad u staklenicima/plastenicima najčešće su pogonjene su elektromotorima. Mašine i uređaji za zaštitu bilja opisani su u posebnom poglavlju.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 49

4.10.5. Mašine i oprema za berbuZa postizanje dobrih efekata proizvodnje bitno je da se berba

sprovede pravovremeno. Za neke biljne vrste čak i jedan dan kašnjenja u berbi, znači smanjenje kvaliteta i prinosa.

Trenutak berbe zavisi od biljne vrste i sorte-hibrida, namene; npr. kod povrća, da li je namenjeno za korišćenje u svežem stanju odmah posle berbe ili će se čuvati u hladnjačama, mogućnosti za dozrevanje posle berbe i vremena transporta. Berba angažuje mnogo ljudskog rada te se teži uvođenju mehanizacije. Kada nije moguće, ili nije isplativo, da se sprovede potpuno mehanizovana berba primenjuje se delimično mehanizovana – polumehanizovana.

Za polumehanizovanu berbu.Kod polumehanizovane berbe, branje različitih biljnih delova

obavlja se ručno, s odlaganjem u gajbice, na transportne trake ili u neke druge uređaje. Prednost polumehanizovane berbe u odnosu na ručnu je u tome što je potrebno manje ljudskog rada, olakšan je rad berača, ubrani plodovi se manje oštećuju zbog manje pretovara i manje je oštećenje biljaka koje ostaju na parceli, što utiče na povećanje prinosa u narednim berbama. Na sl. 4.64, prikazana je polumehanizovana berba jagoda korišćenjem mobilne platforme u obliku tricikla. Radnik sedi na platformi i nogama okreće pedale točkova. Ispred radnika je gajbica, u koju odlaže rukom ubrane plodove. Pune gajbice odlažu se na platformu, iza sedišta.

Primer inteligentnog korišćenja postojećih cevi za grejanje kao nosača pokretne platforme – kolica, prikazan je na sl. 4.65. Berači mogu da hodaju iza kolica, sl. 4.65a) ili da sede na kolicima na kojima se nalaze gajbice za prihvat ubranog povrća, sl. 4.65b).

Kolica se točkovima oslanjanju na cevi, a radnik ih lako guranjem ili odgurivanjem nogama pomera duž reda. Kolica sa punim gajbicama, po izlasku iz redova, se pomoću točkova guraju do dela staze gde se odlažu.

Sl. 64 Pokretna platforma u obliku tricikla za polumehanizovanu berbu jagoda

a)

b)

Sl.65 Polumehanizovana berba paradajza

a) berba uz hodanje, b) berba pri kojoj radnik sedi na kolicima

Jedno od rešenja za premeštanje kolica je korišćenje dizalica, sl. 4.66. Ona omogućava da se kolica lako dovode do kontejnera za prihvat ubranog povrća. Istovar se obavlja otvaranjem poda. Pomoću dizalice kolica se spuštaju iznad nivoa na koji se prazne, tako da je visina padanja što manja, pa je time oštećenje plodova svedeno na minimum.

Sl. 4.66. Istovar iz beračkih kolica i kontejner

Sredstva za pomoć pri branju u većini slučajeva su vrlo korisna i isplativa. Njihovu primenu treba zacrtati još pri projektovanju staklenika/plastenika. Spretan i inovativan proizvođač može da ih osmisli i izvede i sam, ili u saradnji sa lokalnom mašinbravarskom radionicom.

Transport gajbica sa plodovima, može da se izvodi ručno. U velikim proizvodnim objektima i u zemljama sa visokom cenom radne snage, za transport gajbica ili kontejnera korite se električna vozila slobodnog kretanja, sl. 4.67a) ili šinsko vođenje kontejnera, sl. 4.67b).

a)

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)50

b)

Sl. 4.67. Transport ubranih plodova unutar objekta

a) električno vučno vozilo za transport kolica sa gajbicama, b) šinsko vođenje kontejnera za prihvatanje ubranih plodova

Mehanizovana berba.Mehanizovana berba obavlja se uglavnom kod biljnih vrsta

sa jednovremenim dozrevanjem.

Nošena mašina za mehanizovanu berbu lisnatog začinskog i lekovitog bilja kao i lisnatog povrća, u visokom tunelu, prikazana je na sl. 68. Košenje lisne mase obavlja se rotirajućim diskovima, koji su postavljeni po širini radnog zahvata na prednjem delu mašine, a pokošena lisna masa se pomoću letvičastog transportera doprema do gajbica koje se nalaze na platformi iza mašine, sl. 4.68.

Sl. 4.68. Mehanizovana berba lisnatih biljnih vrsta u visokom tunelu (Anonim 2, 2006)

Potpuno mehanizovana berba primenjuje se samo izuzetno, a isplativa je za rad na velim površinama u zemljama sa visokim cenama radne snage.

Pomoć pri berbi.Vrlo je važno da se berba u zaštićenom prostoru obavi

pravovremno. Zakašnjenje od samo jednog dana može za neke biljne vrste da znatno umanji kvalitet i cenu na tržištu.

Berba u zatvorenom prostoru često se sprovodi ručno. Ostvarenje mehanizovane berbe moguće je samo za pojedine biljke koje jednovremeno dozrevaju. Polumehanizovana berba ili korišćenje pomoćnih sredstava, može značajno da smanji ljudski rad i smanji napore berača. Primenu pomoćnoh sredstava treba planirati još pri projektovanju objekta. Inovativni poljoprivrednik može i sam da osmisli rešenja koja će olakšati berbu, a biti proizvedena u vlastitoj radionici.

4.10.6. Ostala opremaPored osnovnih radnji koje se obavljaju pri proizvodnji u

zaštićenom prostoru potrebno je sprovođenje mnogih pomoćnih, ali bitnih za postizanje zadovoljavajućeg prinosa, kvaliteta i ekonomskog efekta. Za njihovo ostvarenje potrebna je brojna dodatna oprema i sredstva.

Da bi se bolje iskoristio zaštićeni prostor sve biljne vrste, kod kojih je to moguće, proizvode se po visini. Za nošenje stabljike koriste se veziva i kopče za fiksiranje, sl. 4.69.

a)

b)

Sl. 4.69. Sredstva za nošenje i fisiranje biljaka

a) uređaji za namotavanje veziva i kopče, b) kopče za stabljike

Visina rasta useva ograničena je visinom objekta, pa se on, kada dostigne maksimum, spušta. To se ostvaruje odmotavanjem veziva namotanog na kaleme, sl. 4.70a). Da bi radnik mogao da obavlja ovu operaciju potrebna je pokretna platforma na koju se penje, sl. 4.70b).

a)

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 51

b)

Sl. 4.70. Obmotavanje stabljike oko veziva i njeno spuštanje

a) kalem za vezivo, b) platforma koja omogućava rad na visini

Platforma mora da bude stabilna u podužnom i poprečnom pravcu, da ne bi došlo do pada i povrede radnika. U savremenim objektima zaštićenog prostora, čija visina iznosi i preko 4 m, za obavljanje ove operacije koriste se i specijalne samohodne platvorme sa električnim podešavanjem visine, sl. 4.71. Da bi se ostvarila dovoljna stabilnost točkovi platforme kreću se po unapred pripremljenim vođicama, unutar reda i duž hodnika.

Sl. 4.71. Savremena smohodna platforma za rad u visokim objektima – upravljanje visinom i kretanjem sa radnog mesta

Uređaji i sredstva za oplođavanje cveta.Ulazak insekata u zaštićeni prosto je nepoželjan i sprečava se

na razne načine. To ima i nepoželjne posledice za biljke koje nisu samooplodne. Stoga oprašivanje biljaka treba da se sprovede ljudskim uticajem, protresanjem nosećih žica ili kanapa, blagim udaranjem po njima štapom, posebnim uređajima, vibratorima –zujalicama, koje se naslanjaju na biljke i na drugi način. Primena ranije korišćenih hormonskih preparata danas je zabranjena.

Za veće staklenike/plastenike danas se najčešće primenjuju posebno gajeni bumbari čija je efikasnost oprašivanja iznad 99%. Na sl.4.72 prikazane su kutije sa bumbarima smeštenim među biljkama.

Sl. 4.72. Kutije sa bumbarima za oprašivanje

4.11. Postupci i oprema za unapređenje svetlosnih i temperaturnih uslova

Optimiranje svetlosnih i temperaturnih uslova u stakleniku/plasteniku podrazumeva preduzimanje odgovarajućih mera:

- sprečavanje nastanka previsokih temperatura,

- zaštitu pojedinih biljnih vrsta od previsokog svetlosnog zračenja ili dela tog zračenja, uključujući i zamračenje,

- smanjenje gubitaka toplotne energije,

- obezbeđenje dodatnog svetlosnog zračenja.

Osvetljenost i suma osvetljenosti.Intenzitet svetlosti izražava se na više načina, a najčešće se u

praksi koristi merenje i izražavanje fizičke veličine koja se zove osvetljenost. Jedinica ove veličine je luks, a oznaka je – lx. Hiljadu luksa označava se sa klx. Uređaj za merenje svetlosti naziva se luksmetar, čija je cena oko 300 evra, te je dostupan većini proizvođača. Merenje može da se obavlja svake sekunde, minuta ili sata. Za praksu je bitno da se poznaje očekivana suma osvetljenosti u toku nekog perioda ili godine. Ona se utvrđuje tako, što se svakih sat vremena, od svitanja do večeri meri osvetljenost, pa sve vrednosti saberu.

Primer: u toku zimskog dana, obdanica traje devet sati, osvetljenos se meri svakog sata; nakon sabiranja vrednosti dobijeno je 33 klx h, kiloluks sati. Na osnovu prosečnih vrednosti sume osvetljenosti ocenjuje se da li u nekom području ima uslova za proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Intenzitet svetlosti, osvetljenost, zavise od geografskog položaja, doba godine i vremenskih prilika. Po svetlom vedrom danu kod nas je u decembru maksimalna osvetljenost oko 5 klx, u februaru 10 klx, a u martu 17,5 klx. Leti se osvetljenost penje i do 100 klx. Treba napomenuti da kod većine biljaka proces fotosinteze prestaje ukoliko osvetljenost poraste iznad 50 klx. U našim klimatskim uslovima, tokom proleća i leta ova granica biva premašena, te je neophodno da se preduzmu mere za njegovo prigušivanje. Različite biljne vrste imaju različite dijapazone povoljnog intenziteta svetlosti i temperatura okoline. Biljnim vrstama koje potiču iz topolijih krajeva potrebna je veća osvetljenost, minimum 5 do 6 klx. To su, na primer, paradajz i paprika, za koje je optimalna osvetljenost 20 do 30 klx. Za manje zahtevne biljke, na primer spanać, minimalna osvetljenost je 3 do 5 klx. Najmanje zahtevne biljke, na primer mladog crnog i belog luk, mogu da ostvare fotosintezu i pri 1 klx. Oblast poželjnog intenziteta osvetljenja za neke biljne vrste menja se u zavisnosti od temperature vazduha, pa i to tada treba uzeti u obzir. Po

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)52

potrebi osvetljene redukovati ili povećavati dodatnim izvorima svetlosti. Pri terminskoj proizvodnji rezanog cveća, kada je cilj da do cvetanja dođe u određenom terminu, neki praznik, primenjuje se zamračenje zavesama. Njime se postiže usporavanje aktivnosti biljaka. Zamračenje se primenjuje i pri nekim specijalnim proizvodnjama, na primer, klonova hmelja.

Sunčevo zračenje i suma sunčevog zračenja.Sa stanovišta raspoložive sunčeve energije, koja se koristi za

pasivno grejanje, od značaja je merenje sunčevog zračenja, koje se izražava u W/m2. Suma solarnog zračenja meri se na sličan način kao i osvetljenost, a pretvaranjem jedinica dobija se rezultat u J/cm2,d –Džula po santimetru kvadratnom na dan. Ova vrednost, merena za neku lokaciju, govori o raspoloživosti solarne energije za zagrevanje objekta za proizvodnju u zaštićenom prostoru. Visoke vrednosti u toku leta pokazuju da je tada potrebno da se smanji ili eliminiše zagrevanje sunčevim zračenjem.

Osvetljenost.Očekivane sume osvetljenosti i sunčevog zračenja u toku

nekog perioda, ili cele godine, bitni su podaci za ocenjivanje pogodnosti proizvodnje u zaštićenom prostoru na nekom području. Za rast biljaka potrebna je dovoljna osvetljenost, a intezitet sunčevog zračenja govori o mogućnosti pasivnog grejanja u toku zimskog perioda. Istovremeno, podatak o osvetljenosti u letnjem periodu govori o potrebi senčenja, u cilju sprečavanja porasta temperature u unutrašnjosti objekta i ograničenja osvetljena na maksimalni nivo koji biljna vrsta podnosti.

Intenzitet svetlosti, osvetljenost, zavise od geografskog položaja, doba godine i vremenskih prilika. Intenzitet svetlosti izražava se na više načina, a najčešće se u praksi koristi merenje fizičke veličine koja se zove osvetljenost. Jedinica ove veličine je luks, a oznaka je –lx. Uređaj za merenje osvetljenosti naziva se luksmetar.

Smanjenje gubitaka energije i povećanje intenziteta svetlosti.

Tokom zime i ranog proleća staklenik/plastenik se pasivno ili aktivno zagreva do postizanja minimalne ili optimalne temperature. Postavljanjem termičkih zavesa energetski gubici se smanjuju, posebno u toku noći.

U zimskom periodu je i suma osvetljenja manja. Da bi se ubrzao rast biljaka potrebno je dodatno osvetljavanje veštačkom svetlošću. Kada se rasad gaji zimi, bez dovoljno svetlosti, postaje izdužen i usporeno raste. Primenom dodatnog osvetljenja, vreme proizvodnje rasada skraćuje se za polovinu. Na primer, da bi proizvodnja rasada paradajza bila uspešna trajanje osvetljenja treba da se produži na 16-18 sati, a krastavca 14-16 sati. Dakle, ukoliko je trajanje dnevne svetlosti osam sati, do potrebnog trajanja koristi se dodatno osvetljenje. Dodatno osvetljenje rasada ubrzava obrazovanje plodova za 20-25 dana, povećava ranostasnost i ukupan prinos za 25-30%, i bez obzira na dopunske troškove energije, snižava cenu proizvoda za 15-20%, (Đurovka, et al, 2006).

4.11.1. Mere za sniženje temperature i osvetljenostiSniženje temperature u staklenicima/plastenicima, u

kombinaciji sa ventilisanjem, ostvaruje se tako da se smanji propuštanje sunčevog zračenja. Primenjuje se nanošenje specijalnih boja na pokrivku, postavljanje mreža i zavesa i polivanje pokrivke vodom.

Nanošenje boje.Nanošenjem boje na pokrivku smanjuje se njena

transparentnost –propustljivost sunčevog zračenja, a povećava refleksija –odbijanje. U unutrašnjost objekta dospeva manje energije sunčevog zračenja, pa je porast temperature manji. Umanjenje propustljivosti u praksi se naziva zasenčenost i označava u procentima. Specijalna boja nanosi se na pokrivku prskalicom. Debljina sloja mora da bude ujednačena, a površina glatka, da se na njoj nebi nakupljala prašina. Boja mora da bude otporna na visoke temperature, kišu i UV zračenje. Poželjno je da boja manje redukuje propusnost sunčevog zračenja pri manjem osvetljenju, kada ono ne utiče na povišenje temperature.

U tab. 4.20. naveden je primer odnosa boje ReduSol Xtra i vode i potrebna količina vode za senčenje objekta površine 1000 m2.

Tab. 24.0 Uticaj odnosa boje i vode na zasenčenost objekta (www.mardenko.com)

Odnos boje, kg i vode, l

Količina vode1, l

Zasenčenost po suvom

vremenu, %

Zasenčenost po vlažnom

vremenu, %

1:1,5 120 82 61

1:2,0 133 78 56

1:3,0 150 72 47

1:4,0 160 67 41

1:5,0 167 58 35

1:7,0 175 44 25

1:10,0 182 23 12

- Količina boje računa se na osnovu odnosa u prethodnoj koloni.

Na osnovu prikazanih vrednosti u tab. 4.20 vidi se da se povećanjem koncentracije, količine boje, povećava zasenčenost, umanjenje propusnosti za sunčevo zračenje. Zasenčenost zavisi i od vremenskih prilika. Na primer, pri odnosu boje i vode 1:5,0 zasenčenost po suvom i sunčanom danu iznosi 58% dok po vlažnom i oblačnom danu iznosi 35% uz potrošnju 167 litara vode i oko 33 kg boje.

Uklanjanje boje za senčenje izvodi se pomoću odgovarajućeg sredstva, u ovom slučaju ReduClean, koje se nanosi na suvu površinu pokrivke, a nakon 10 minuta čistom vodom spere. U praksi se često koristi boja za senčenje shadefix, tako što se 25 kg pomeša sa 100 litara vode. Ova količina dovoljna je za senčenje do 1000 m2 pokrivke. Nanosi se leđnom ili traktorskom prskalicom sa dugačkim crevom i rasprskivačem – diznom. lako se spira. Kada je potrebno da duže vremena stoji na pokrivci na 25 kg shadefix-a dodaje se 1 do 2 l fiksator transfix-a. Transfix se nakon 3 do 5 meseci razlaže, tako da se boja za senčenje sa početkom kišnog perioda sama spira. Boja za senčenje shadefix, u zavisnosti od debljine nanešenog sloja, može da doprinese da se temperatura u objektu snizi i do 8°C. Ukupna cena ove dve komponente iznosi oko 0,035 evra po kvadratnom metru pokrivke. Na sl. 4.73 prikazan je staklenik sa nanesenom shadefix bojom za senčenje.

Mreže i zavese.Mreže za senčenje postavljaju se najčešće sa spoljnje strane

pokrivke. Izrađuju se od polietilena visoke gustine, PEHD, a zahvaljujući korišćenju UV stabilizatora mogu da se koriste minimalno dve sezone. Proizvode se u beloj, crnoj, ljubičastoj i zelenoj boji, sa različitim načinom tkanja i različitim procentom senčenja. Belim mrežama, zavisno od tkanja, ostvaruje se zasenčenost 22, 40 ili 50%, a crnim, 30 do 90%. Crne se koriste u

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 53

oblastima sa najvećim intenzitetom sunčevog zračenja. Ljubičastim mrežama ostvaruje se zasenčenost 45%. U unutrašnjosti objekta dobija se za biljke povoljniji spektar svetlosti, a često imaju i dekorativnu funkciju. Zelenim mrežama, zavisno od tkanja, ostvaruje se osenčenost 30 do 60%. Koriste se često za pokrivanje visokih tunela i plastenika, sl. 4.74.

Sl. 73 Stakelenik sa nanešenom shadefix bojom za senčenje

Sl. 4.74. Zelene mreže za plastenika

U zavisnosti od klimatskih uslova i potreba gajenih biljaka, zavese se postavljaju sa spoljašnje ili unutrašnje strane pokrivke. Zavese postavljene sa unutrašnje strane pokrivke, sl. 4.75a), zbog manje izloženosti delovanju sunčevog zračenja imaju trajnost 5 godina. Sve mere koje se preduzimaju za smanjenje temperature istovremeno utiču i na smanjenje osvetljenosti. U posebnim slučajevima, za neke biljne vrste i faze proizvodnje, primenjuje se zamračenje do nivoa 99,9%, sl. 4.75b). Primer je terminska proizvodnja, kada se zamračivanjem sprečava da dođe do ranijeg cvetanja biljaka namenjenih za prodaju povodom nekog praznika.

Hlađenje vodom.Hlađenje objekta vodom kao mera za snižavanje temperature

izvodi se retko zbog dodatnog utroška energije za pogon pumpe i utroška vode koja se prethodno priprema da ne bi uticala na osobine pokrivke. primenjuje se u izrazito toplim predelima, u kombinaciji sa aktivnom ventilacijom. Ukoliko se pokrivka polije vodom smanjuje se propustljivost sunčeveog zračenja, ali je značajnije to da se hladi pokrivka usled korišćenja energije za isparavanje vode.

4.11.2. Mere za smanjenje gubitaka toplotne energijeTakozvane termo zavese imaju zadatak da smanje prostor

staklenika/plastenika, stvarajući vazdušni izolacioni prostor do krovne pokrivke. Tako se smanjuje razlika temperature okoline i prostora iznad biljaka, a smanjuje i ceo grejani prostor. Pri tome termo zavese moraju da imaju što bolju propustljvost za sunčevo zračenje, da bi ono dospevalo do biljaka, ali i da bi se iskoristila toplotna energija koja se dobija od sunčevog zračenja, sl. 4.75c).

Na neki način imaju i efekat višestrukih folija, pri čemu je, sa stanovišta krovnog prostora, zbog znatno veće debljine vazdušnog sloja efekat veći. Tokom noći, kada nema prirodne svetlosti, može da se postavi još jedna termofolija, na rastojanju od prve, čime se dopunski smanjuju gubici toplotne energije. Dodatna folija uklanja se u toku dana da ne bi došlo do dodatnog smanjenja propustljivosti svetlosti.

Senčenje.Senčenjem se smanjuje temperatura u staklenicima/

plastenicima i osvetljenost. To se ostvaruje bojenjem pokrivke ili primenom mreža i zavesa za senčenje. Na pokrivku treba nanostiti specijalne boje koje se kasnije vodom ili određenim sredstvom lako uklanjanju, bez posledica na njene osobine. Zavesama različite izvedbe ostvaruje se redukcija sunčevog zračenja, pa i svetlosnog spektra koji koriste biljke. Zamrečenje zavesama primenjuje se pri posebnim zahtevima proizvodnje. Hlađenje vodom, u kombinaciji sa ventilisanjem ili polivanjem vodom primenjuje se u izrazito toplim predelima. U toku grejnog perioda primenjuju se termane zavese. To su transparentne folije kojima se smanjuje prostor objekta, ali i stvara dodatni izolacioni sloj vazduha. Primenom termalnih folija gubici energije mogu da se umanje i do 30%.

a)

b)

Sl. 4.75. Zavese za senčenje

a), zamračenje b) i termo zavese

4.11.3. Dodatno osvetljenjeKao izvor dodatnog osvetljenja koriste se volframske sijalice,

fluoroscentne cevi, živine i natrijumske lampe visokog pritiska. Izvor svetlosti treba da daje talasne dužine i intenzitet koji je što sličniji onoj koja je povoljna za rast biljaka –PAR. Intenzitet osvetljenja zavisi od vrste emitera, visine postavljanja emitera i upadnog ugla snopa svetlosti. Na primer, emiter snage 1 W, na udaljenosti od 1 m, pod pravim uglom, emituje intenzitet svetlosti od 100 lx, na udaljenosti od 2 m samo 25 lx, a pod uglom snopa svetlosti 30° svega 21,6 lx. Stoga je najpovoljnije da izvor svetla bude na manjoj visini, da bude pokretan i po potrebi da menja svoj položaj u odnosu na biljke. Pored toga, oklop oko izvora svetlosti treba da spreči gubitke usled rasipanja

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)54

van zone biljke i apsorpciju kućišta. Stoga se iza izvora svetlosti postavlja reflektujući materijal, sl. 4.76.

Sl. 4.76. Lampa za dodatno osvetljenje

Pri projektovanju osvetljenja treba voditi računa o tome da se ostvari što homogenija osvetljenost, kako ne bi došlo do neujednačenog razvoja biljaka. Upotreba osvetljenja treba da je prilagođena potrebama biljne vrste. Kontrola i upravljanje treba da obezbede pravovremeno paljenje i gašenje izvora dodatnog osvetljenja.

4.12. Kontrola i upravljanjeOpšta je želja i potreba da se kontroliše i upravlja svakim

proizvodnim procesom. To je posebno izraženo pri proizvodnji u zaštićenoj sredini jer je i smisao da se dobiju što bolji rezultati na osnovu obezbeđivanja što boljih uslova za razvoj biljaka. Kontrola i upravljanje imaju danas veliki značaj. U ovoj oblasti dešava se brz razvoj, a zahvaljujući razvoju i sniženju cena opreme i senzora omogućeno je da se, u velikom broju slučajeva, ulaganja brzo vrate. To isto znači da onaj ko ne koristi prednosti savrene postupke kontrole i upravljanja može u bliskoj budućnosti da izgubi trku sa konkurentima. Pravilnim sprovođenjem kontrole i upravljanja i korišćenjem mogućnosti koje savremena dostignuća pružaju doprinosi se ostvarenju bolje proizvodnje, manjim troškovima i zaštiti životne sredine, na primer kroz smanjenje primene zaštitnih sredstava. Da bi mogao da se prati daljnji tekst najpre su objašnjeni osnovni pojmovi.

Kontrola.Pod ovim pojmom podrazumeva se merenje, očitavanje pa i

beleženje vrednosti pojedinih veličina. Dakle, to je konstatovanje vrednosti nekog parametra. Merene vrednosti, na primer, fizičkih ili hemijskih veličina, mogu biti veličine stanja ili promene stanja. Na primer: temperatura je veličina stanja i izražava se, najpravilnije u Kelvinima, oznaka K. Iz praktičnih razloga dozvojeno je i pravilno korišćenje stepena Celzijusa °C. Da bi temperatura nekog tela porasla potrebno je da se dovede toplotna energija. Toplotna energija je veličina promene stanja, a kao jedinica koristi se kilodžul –kJ ili kilovatčas –kWh. Treba napomenuti, da ne bi bilo zabune, da engleska reč control znači upravljanje, a ne kontrola. Na žalost, zbog ovog terminološkog razmimoilaženja, često dolazi do neprecizne interpretacije, pa i pogrešnog prevođenja načina rada i uputstava za rad uređaja.

Upravljanje. Podrazumeva aktivnost koja se preduzima da se vrednosti

veličina dovedu na željeni nivo, ili, u praksi češće, održavaju u okviru poželjnog dijapazona. Upravljanje može da bude ručno, poluautomatsko i automatsko. Primer ručnog upravljanja: Poljoprivrednik očitava na termometru da je temperatura u plasteniku 37°C. To je previsoko, te otvara vrata plastenika i bočne otvore kako bi sproveo ventilaciju, i temperaturu sveo na oko 25°C, koliko je u okolini. Ukoliko bi upravljanje bilo automatsko, pri dostizanju zadate gornje vrednosti temperature, na primer 30°C, uključio bi se elektromotor koji otvara bočne stranice plastenika. Upravljanje se relativno lako sprovodi, bilo

ručno, poluautomatsko ili automatsko, kada ima nekoliko uticajnih parametara, veličina. Ukoliko ih ima mnogo, pa i više desetina, što je slučaj sa staklenicima/plastenicima, mnogo je složenije. Na osnovu jedne veličine ventialcija treba ta se uključi, a na osnovu druge da se isključi. Tada je sprovođenje upravljanja mnogo teže, zahteva se mnogo znanja i iskustva. Ukoliko se za upravljanje koristi računarski program koji je sačinio jedan ili više iskusnih stručnjaka, tada se taj program zove ekspertski program, postupak ili sistem upravljanja. Tako je, na primer, moguće da se uspostavi odnos dnevnih i noćnih temperatura unutar staklenika, koje će da omoguće najpovoljnije korišćenje raspoloživog osvetljenja u tom dobu godine.

Merenje veličina, vrednosti parametara. Za utvrđivanje vrednosti parametara koriste se merni

instrumenti, ondnosno senzori. Ukoliko se na mernim instrumentima očitava vrednost tako da se vidi šta pokazuje kazaljka ili do koje je visine na skali stub, ti se instrumenti nazivaju analogni. Tipičan primer je živin termometar. Na njemu se nalazi skala i očitava se do koje je vrednosti na skali visina stuba, tj. temperatura. Instrumenti koji koriste senzore i vrednost koju oni dobiju pretvaraju u brojke, pa se one očitavaju na monitoru, ekranu, nazivaju se digitalni. Naziv potiče od engleske reči digit –prst ali i broj, cifra. Senzori su sastavni deo digitalnih instrumenta. Koriste se i kao samostalni, ili se povezuju na računar, bez posredstva instrumenta. Senzori razne fizičke i hemijske osobine transformišu najčešće u električne. Jedan ili više senzora povezuje se na uređaj koji dobijene podatke, kao jačinu električne struje ili napon, pretvara u brojke, transformiše u prepoznatljivu skalu i dalje prikazuje na ekranu ili šalje ka računaru. Računar, osim specijalnih izvedbi, prepoznaje samo takav digitalni signal. Računarskim programima on se obrađuje, pamti, koristi za računske operacije, da bi se na kraju dobila korisna vrednost za dokumentovanje, očitavanje ili upravljanje. Instrumenti i senzori imaju tačnost koju definiše proizvođač i za nju garantuje. Neki instrumenti i senzori moraju povremeno da se baždare da bi ostvarivali tačnost koja je predviđena. Razvoj mernih instrumenata i senzora vrlo je brz. Novije generacije obično imaju veću tačnost, a često i nižu cenu. Opadanjem cena senzora, ali i drugih delova sistema za upravljanje, automatsko upravljanje u staklenicima/plastenicima postaje sve pristupačnije. Često se na osnovu povećanja prinosa, smanjenja ulaganja u hraniva, vodu i gorivo, ulaganje u senzore, automatsko upravljanje isplati za manje od jedne sezone. Pored toga, sprovođenje automatskog upravljanja olakšava rad i omogućava dobro vođenje dokumentacije o proizvodnji.

Izvršni organi, aktuatori. To su delovi upravljačkog sistema koji obavljaju zadatke

podešavanja vrednosti nekog parametra. Najčešće se koriste elektromotori, sklopke za uključivanje i isključivanje, ventili i pneumatski i hidraulički cilindri. Na primer, za otvaranje ventilacionih otvora koriste se elektromotor-reduktori koji okreću vitlo namotavajući ili odmotavajući uže. Izvršni organi zadatak dobijanju od računara ili elektronskih upravljačkih jedinica.

Elektronske upravljačke jedinice. Često se za upravljanje, pa i kontrolu, koriste sklopovi u

kojima se primaju podaci od senzora, obrađuju, upoređuju sa poželjnim ili zadatim vrednostima, te na osnovu toga formira zadatak za jedan ili više aktuatora. Na engleskom govornom području ove se jedinice nazivaju Electronic Control Unit, a skraćenica je ECU. Ukoliko je moguće da se programiraju tada se označavaju sa PLC – Programmable Logical Controller. Često se još uvek koristi pojam – procesni računar.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 55

Pojmovi.Kontrola je očitavanje vrednosti veličina – parametara.

Obavlja se mernim instrumentima, odnosno senzorima. Vrednosti parametara prikazuju se analogno, na skali, ili digitalno. Upravljanje je postupak kojim se vrednosti jednog ili više parametara dovode na zadati nivo. To se sprovodi izvršnim organima, aktuatorima. Upravljanje je ručno, poluautomatsko ili automatsko. Prihvatanje signala od mernih instrumenata, obrada i davanje signala aktuatorima obavlja se u elektronskim upravljačkim jedinicama –ECU, Programabilnim logičkim upravljačima –PLC ili računarima. Uspešnost upravljanja zavisi od obima i tačnosti merenja i programa koji se primenjuje. Računarski programi koji se zasnivaju na znanju i iskustvu eksperata nazivaju se ekspertski programi.

4.12.1. Osnovne kontrole i upravljanjaZadatak upravljanja parametrima u staklenicima/plastenicima

je ostvarivanje što boljih uslova za razvoj biljaka uz istovremeno vođenje računa o troškovima. Manjom primenom hemijskih sredstava utiče se, kako na smanjenje troškova, tako i na zaštitu životne sredine, a samim tim i na zdravstvenu bezbednost i kvalitet useva. Na sl. 4.77 dat je uprošćen prikaz uticajnih faktora – veličina, mernih instrumenata – uređaja kojima se vrednosti veličina utvrđuju i uređaja – aktuatora za njihovo ostvarivanje.

Sl.4. 77. Šema kontrole i uravljanja vegetacionim faktorima (dorađeno na osnovu Srnka, 1997)

Pojedine veličine i instrumenti povezani su preko uređaja za ostvarenje upravljanja strelicama

Primer 1: ukoliko je izmerena temperatura vazduha viša od optimalne izvodi se ventilacija, senčenje i ako je potrebno, navodnjavanje maglenjem. U slučaju da je temperatura vazduha niža, smanjuje se ventilacija, po potrebi potpuno zatvara, a ukoliko je temperatura ispod definisane granice, uključuje se sistem za grejanje.

Primer 2: Luksmetrom je izmereno da je intenzitet svetlosti ispod granice kada je biljka aktivna, prekida se sa navodnjavanjem. Ukoliko je potrebno, na osnovu proizvodnog programa, da biljka nastavi sa razvojem pali se dodatno osvetljenje i nastavlja sa odgovarajućim navodnjavanjem/ fertigacijom.

Šemom na sl. 4.77 obuhvaćene su samo osnovne postavke upravljanja. Savremeno upravljanje zasniva se na mnogo znanja i iskustava. Tako se kombinovanim upravljanjem grejanjem, ventilacijom i navodnjavanjem upravlja relativnom vlažnošću vazduha unutar objekta, koja nema značaj samo za razvoj biljaka, već utiče i na smanjenje razvoja uzročnika biljnih bolesti, te se smanjuje i primena sredstava za zaštitu bilja i radne snage.

Odgovarajućim upravljanjem mikroklimom unutar objekta, u toku grejne sezone, ne samo da može da se utiče na razvoj biljaka, već i na to da se plodovi razvijaju intenzivnije nego zelena masa, da se upravlja vremenom dozrevanja i, naravno, da se smanji potrošnja goriva.

4.12.2. Najznačajniji merni instrumenti za staklenike/plastenikeNajznačajnije merene veličine–parametri i za to korišćeni

instrumenti, prikazani su u tab. 4.21.

Tab. 4.21 Najznačajniji parametri, merni instrumenti/senzori i ocena cene

Red br.

Parametar Instrument, senzor

Primena Cena

1 2 3 4 5

1Merač intenziteta svetlosti

LuksmetarMerenje intenziteta svetlosti u i izvan objekta

+

2Temperatura tečnosti ili gasa

Alkoholni ili živin termometar

Merenje temperature vazduha u objektu i okolini

++

3Temperatura tečnosti ili gasa

Termometar sa senzorom – termopar

Merenje temperature vazduha u objektu i okolini, električni signal

+

4Relativna vlažnost vazduha

HigrometarMerenje relativne vlažnosti vazduha, analogno–digitalno

+

5Relativna vlažnost vazduha

HigrografMerenje relativne vlažnosti vazduha, grafički zapis

+

6Relativna vlažnost zemljišta

TenziometarMerenje relativne vlažnosti zemljišta

+

7Merenje koncentracije ugljen-dioksida

CO2 metarMerenje sadržaja ugljendioksida u objektu

0

8Električna provodnost

EC metar

Merenje električne provodnosti rastvora za navodnjavanje

++

9

Merenje kiselosti i baznosti rastvora

pH metarMerenje kiselosti i baznosti rastvora za navodnjavanje

++

1 2 3 4 5

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)56

10Merenje protoka vode za navodnjavanje

Merač litara

Merenje protoka rastvora za navodnjavanje nakon pumpe

+

11 Merenje pritiska u cevovodima

manometriMerenje pritiska u cevovodima

+

12Merenje brzine i pravca vetra

Anemometar

Merenje brzine i pravca vetra van objekta i otvaranje i zatvaranje prozora

0

13 Indikator kiše Rain sensor Detekcija kiše 0

14Temperatura biljke

IR termometarZa merenje površine biljke

–

Za cene se primenjuju sledeće oznake u pogledu pristupačnosti: ++cena vrlo povoljna, +cena povoljna, 0 cena povoljna samo za velike objekte, –cena visoka

Merači intenziteta svetlosti.Koriste se merač ukupnog sunčevog zračenja, baziran na

fotovoltaži, pretvaranju sunčevog zračenja u električnu energiu i PAR–metar, prethodni uređaj sa dodatkom filtera kojim se eliminišu ostali delovi sunčevog spektra. Intenzitet se izražava u W/m2. Merač intenziteta vidljive svetlosti području talasnih dužina 400 nm do 700 nm je LUX–metar. Senzor je silikonska ploča, a izmerene vrednosti daju se u luxima. Mada se često koristi manje je podoban od PAR–metra jer najbolje meri oblast žute i zelene svetlosti, dok je za fotosintezu značajnija oblast crvene i plave svetlosti.

Instrumenti daju analogni ili digitalni signal koji se koristi u elektronskim upravljačkim jedinicama i računarima za ostvarenje raznih upravljačkih funkcija.

Termometri.Alkoholni i živini termometri su najjednostvaniji i jevtini, a

uz to vrlo tačni. Pored njih korste se oni sa kružnom cevi. U staklenicima/plastenicima najčešće se koriste rešenja sa mogućnošću beleženja minimalne i maksimalne temperature u periodu između dva poništavanja, resetovanja, sl. 78a) gore. To su tipični analogni instrumenti, bez mogućnosti slanja podataka do drugih jedinica u kontrolno upravljačkom sistemu. Temperaturni senzor koji radi na princiupu bimetala koristi se za beleženje zapisa, pomereanje pisaljke, na instrumentu prikazanom na sl. 4.78b). Najčešće primenjivani termometri sa električnim signalom zasnivaju se na promeni otpornosti protoku električne energije u zavisnosti od temperature, tipično Pt–100 i na nastaku električne energije dva spojena metala, čiji intenzitet zavisi od temperature. Tipičan termopar je CrNi–Ni, hromnikl hrom. Ovi termometri daju signal koji se prerađuje i lako koristi za upravljanje u staklenicima/plastenicima.

Merači vlažnosti vazduha i zemljišta.Za merenje relativne vlažnosti vazduha u zaštićenom

prostoru koristi se higrometar, a za merenje vlažnosti zemljišta tenziometar. Higrometar se često u praksi naziva i vlagomer. Postoje različita rešenja, a najjednostavniji je analogni, a rad mu se zasniva na promeni dužine vlakna u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha, sl. 4.78a) dole.

Higrograf se razlikuje po tome što pored prikazivanja vrednosti na rotirajućem cilindru beleži promenu vrednosti relativne vlažnosti i temperature vazduha, sl. 4.78b).

a)

b)

Sl. 4.78. Najčešće primenjivani instrumenti

a) termometar za vazduh sa higrometrom za merenje relativne vlažnosti vazduha (dole), b– higrograf sa termometrom

Na tržištu postoje brojna rešenja digitalizovanih higrometara, pri čemu se vrednost očitava i/ili se podaci šalju elektronskoj upravljačkoj jedinici ili računaru, a oni se koriste za poluautomatsko ili automatsko upravljanje. Na ovim instrumentima sprovodi se povremena kalibracija.

Tenziometar je objašnjen u poglavlju 4.8.

CO2 metar.Instrument predstavlja spektrometar za analizu sadržaja CO2.

Vazduh se u instrument usisava pumpom, filtrira, da bi se odvojila prašina i suši. Merač CO2 može da meri nekoliko blokova zaštićenog prostora. Ovo je moguće upotrebom multipleksera pri čemu se delovi jedne celine mere jedan po jedan. Potrebna je povremena kalibracija.

Anemometar i davač pravca vetra.Brzina vetra najčešće se meri anemometrom. Usled

turbulencije vazduha iznad krovne konstrukcije zaštićenog prostora, merene brzine vetra mogu značajno da ostupaju od realnih. Da bi se to izbeglo anenmometar i pokazivač pravca vetra treba da se postave na 0,5 do 1 m iznad najviše tačke staklenika/plastenika. Anemometar sa davačem pravca vetra koristi se isključivo da bi se izbeglo da dođe do oštećenja staklenika/plastenika pri nastupu jakog vetra. Ukoliko je intenzitet vetra iznad zadate granične vrednosti zatvaraju se svi prozori i otvori, ili oni koji su na udaru vetra.

Indikator kiše.Indikator kiše montiran je sa malim nagibom radi lakšeg

oticanja vode. Za brži odziv, zagrevni element suši mernu površinu. Indikator kiše ima potrebu redovnog čišćenja. Primenjuje se isključivo za upravljanje zatvarenjem prozora u slučaju padavina.

Kontrola i upravljanje u stakleniku/plasteniku.Sistem kontrole i upravljanja u stakleniku/plasteniku ima

zadatak da potpomogne ostvarenje ciljeva proizvodnje, dobar kvalitet, što bolji ekonomski efekti. Prvenstveni cilj sistema je da ostvari dobre vegetacione faktore u skladu sa potrebama biljne vrste, stepena razvoja i stanja okoline.

Pri izboru mernih instrumenata vodi se računa o njihovom kvalitetu i ceni. Za sprovođenje automatskog upravljanja koriste se isključivo instrumenti sa električnim izlazim signalom.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 57

4.12.2. Sistemi kontrole i upravljanja Pri projektovanju i nabavci staklenika/plastenika trebno je

obavezno razmotriti sistem za kontrolu i upravljanje, makar se radilo i o najjednostavnijem objektu. U slučaju gradnje većih i složenijih objekata pri projektovanju i ugovaranju opreme posebno se definiše sistem za kontrolu i upravljanje i navode njegove karakteristike, koje pri radu treba proveriti. Pri tome, ukoliko sredstva za investiranje nisu dovoljna, može da se projektuje potpuniji sistem, a da se realizuje korak po korak. Na početku uvek mora da postoji minimalna kontrola i upravljanje. Postepeno može da se prelazi sa ručnog na automatsko upravljanje, ali još pri projektovanju mora da se predvidi ova namera, kako bi se pravovremeno predvidela ugradnja aktuatora, a da to ne zahteva preskupu rekonstrukciju objekta. Sistem za kontrolu i upravljanje datih karakteristika košta podjednako za male i velike objekte. Tako veliki objekti dobijaju još jednu prednost, za istu cenu po kvadratnom metru za njih može da se pribavi napredniji sistem. Samo za neke funkcije jedan sistem kontrole i upravljanja može da se koristi za viš objekata u neposrednoj blizini.

Minimalna kontrola i upravljanje.Minimalni sistemi upravljanja zasnivaju se prvenstveno na

očitavnju vrednosti i ručnom upravljanju. Primeri:

- Na osnovu intenziteta svetlosti, temperature okoline i temperature u unutrašnjosti objekta ručno se otvaraju/zatvaraju otvori za ventilaciju i postavljaju ili uklanjaju zavese za senčenje.

- Ručno ili tenziometrom utvrđuje se vlažnost zemljišta i odlučuje o potrebi navodnjavanja/fertigacije.

- Na osnovu izmerene osvetljenosti PAR- ili LUX-metrom određuje se trenutak započinjanja i prekida navodnjavanja/fertigacije, kao i intenzitet.

- Na osnovu dobijenih uputstava i faze razvoja biljaka meri se količina makroelemenata i meša sa vodom za navodnjavanje/fertigaciju. Kupljena smeša mikroelemenata meša se sa propisanom količinom vode za navodnjavanje.

- Na instrumentu se očitava koncentracija CO2, te ukoliko je niža od one u okolnom vazduhu, otvaraju se otvori za venilaciju, pa koncentracija raste. Ukoliko se to sprovodi u trenutku kada ventilacija iz drugih razloga nije potrebna, dolazi do neželjenih gubitaka, ali se postupak ipak sprovodi jer je ugljendioksid neophodan za razvoj biljaka.

- U jutarnjim satima pokrivka je zamagljena. Ručno se uključuje sistem za grejanje da bi se uklonio kondenzat.

- Meri se relativna vlažnost vazduha u objektu, te ukoliko je previsoka otvaraju otvori za ventilaciju. Ostaju otvoreni dogod relativna vlažnost ne dostigne zadovoljavajući nivo. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha niska uključuju se orošivači.

Da bi se sprovodila ručna kontrola i upravljanje radnik treba stalno, u određenim intervalima, da bude prisutan u objektu. Za održavanje temperature u grejanom objektu intervali bi bili vrlo kratki, posebno bi bila potrebna prisutnost noću, te sistem za grejanje, čak i u sistemu sa minimalnom kontrolom i upravljanjem treba da bude automatski. Pri tome je upravljanje najjednostavnije, odnosno zadaje se minimalna i maksimalna temperatura.

Napredni sistemi kontrole i upravljanja.Na naprednim sistemima za kontrolu i upravljanje primenjuju

se svi navedeni instrumenti za kontrolu, sa električnim, analognim ili digitalnim signalom, i uređaji za ostvarenje automatskog upravljanja. Pojedine celine koje koriste nezavisne

elektronske upravljačke jedinice povezuju se računarom u celinu, te od primenjenog programa zavisi koliko i kako će se podešavanje pojedinih vegetacionih faktora međusobno povezati. Najčešće kontrolno upravljačke funkcije su:

- Upravljanje svetlosnim uslovima automatskim širenjem i skupljanjem zavesa, odnosno uključivanjem i isključivanjem dodatnog osvetljenja.

- Automatsko održavanje zadatog dijapazona temperature u unutrašnjosti objekta u grejnoj sezoni upravljanjem sistemom za grejanje, postavljanjem i uklanjanjem termozavesa. Moguće programiranje temperature u cilju željenog razvoja biljaka i uštede goriva.

- Automatsko upravljanje sistemom za ventilaciju uključujući i senčenje u periodu visokih temperatura.

- Automatsko upravljanje sistemom za pripremu hraniva i upravljanje navodnjavanjem/fertigacijom u skladu sa vrstom i fazom razvoja biljaka, a na osnovu postavljenog cilja, vlažnosti zemljišta odnosno količine drenaže u supstratnoj proizvodnji i intenziteta svetlosti.

- Automatsko održavanje koncentracije CO2 u skladu sa biljnom vrstom i potrebama u određenoj fazi razvoja.

- Automatsko uklanjanje kondenzata, kao i održavanje zadatog dijapazona relativne vlažnosti vazduha.

- Automatsko zatvaranje otvora za ventilaciju u slučaju vetra velikog intenziteta, pojedinih ili svih.

- Automatsko zatvaranje otvora za ventilaciju u slučaju kiše.

Primeri pojedinih kontrolno upravljačkih funkcija opisani su u prethodnim poglavljima. Na sl. 4.79 šematski je prikazan sistem koji obuhvata sve funkcije osim 4.

Sl. 79 Napredni sistem za kontrolu i upravljanje mikroklimom u savremenom stakleniku/plasteniku

1– meteorološka stanica, 2– otvori za ventilaciju, 3– krovni rasprskivači, 4– razne vrste zavesa, 5– termogen, 6– lampa za

dodatno osvetljavanje, 7– sijalica za osvetljavanje radnog prostora, 8– ventilator, 9– rasprskivač, 10– kutija za klimu, 11– zidni grejači, 12– cevi za grejanje biljaka, 13– cevna grejna tela za kretanje kolica, 14– grejna tela za eliminisanje kondenzata,

15– cevi za podno grejanje, 16– cevi za podno hlađenje, 17– CO2

senzor, 18– CO2 dozator, 19– akumulator toplotne energije, 20– rezervoar za tečni CO2, 21– prečistač produkata sagorevanja

kogeneratora, 22– kogenerator električne i toplotne energije, 23– električni izvodi, 24– kondenzator produkata sagorevanja i

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)58

odvajač CO2, 25– kotao za grejanje, 26– gorionik, 27– instrument za merenje temperature biljaka

Svi elementi naprednog sistema za kontrolu i upravljanje prikazanog na sl. 4.79 povezani su na računar. Instrumenti šalju podatke o izmerenim veličinama, koji se obrađuju instaliranim programom. Rezultat obrade su signali koji se šalju pojedinim uređajima–aktuatorima, koji izvršavaju zadatke podešavajući parametre na potrebne vrednosti. Računar kontroliše mikroklimu u stakleniku/plasteniku upravljajući ventilacijom, grejanjem, hlađenjem, koncentracijom CO2, zavesama, vlažnošću, intenzitetom svetlosti. Pored kontrole mikroklime i prikupljanja podataka o njoj, u okviru sistema je i meteorološka stanica –1. Računar na osnovu podataka o vetru i kiši sprovodi delimično ili potpuno zatvaranje/otvaranje otvora za ventilaciju. Svi podaci o radu se beleže u memoriji računara, a mogu lako da se štampaju. U zavisnosti od primenjenog programa dobijaju se podaci u obliku tabela, dijagrama ili kombinovano. Memorisanjem svih podataka o radu omogućena je kasnija analiza uslova, rezultata i troškova poslovanja, te donošenje odluka u cilju unapređenja. Računarski program može lako da se menja u zavisnosti od biljne vrste, stepena razvoja i postavljenog cilja.

U sastavu prikazanog naprednog sistema za kontrolu i upravljanja nalazi se i savremeno rešenje merenja temperature, instrument za merenje temperature biljaka, –27 na sl. 4.79, prikazan na sl. 4.80.

Sl. 4.80. Instrument za merenje temperature biljaka

Senzor ovog instrumenta je infracrvena kamera koja snima određeno polje – oblast. Na bazi intenziteta infracrvenog zračenja određuje se temperatura biljaka. Tako se dobija realan podatak o temperaturi biljaka, koja nije jednaka temperaturi vazduha. Na osnovu tog podatka menja se temperatura vazduha prema realnim potrebama biljke. Složenost upravljanja ovakvim kontrolno upravljačkim sistemom najbolje se očituje na primerima usklađivanja temperature i relativne vlažnosti vazduha u objektu, što su samo dva parametra:

1. Temperatura jako visoka, relativna vlažnost vazduha niska

Moguća rešenja:

- Dodatnim navodnjavanjem podstiče se transpiracija biljaka, čime se snižava temperatura i povećava relativna vlažnost vazduha.

- Širenjem zavesa za senčenje snižava se temperatura. Ovo je primenljivo pri velikom intenzitetu osvetljenja, ali postoji opasnost da se usled smanjenja zapremine značajno poveća relativna vlažnost vazduha.

- Raspršivačem iznad krova pokrivka se posipa sitnim kapljicama vode. To utiče na hlađenje pokrivke, ali i na to da opada temperatura vazduha koja ventilisanjem ulazi u objekat, uz istovremeno povišenje relativne vlažnosti.

2. Temperatura i relativna vlažnost vazduha ekstremno visoke

Rešenje: Povećanje intenziteta ventilacije do maksimuma. Ukoliko se koriste zavese obezbediti ventilisanje i prostora iznad njih.

3. Odgovarajuća temperatura, a relativna vlažnost vazduha visoka

Rešenje: Relativna vlažnost smanjuje se ventilacijom. Pošto se ovaj slučaj dešava u grejnoj sezoni u slučaju da je sunčevim zračenjem temperatura dostigla željeni nivo, pri ventilisanju ona će opasti, te se istovremeno uključuje i grejanje, na minimum.

4. Odgovarajuća temperatura, a relativna vlažnost vazduha veoma niska

Rešenje: Ovo se dešava u zimskom periodu kad je velika razlika temperature u objektu i okolini. Razmenu sa okolinom smanjiti na minimum. Postaviti providne zavese, ukoliko to intenzitet osvetljenja dozvoljava. Uključiti orošivač.

Vrhunski sistemi kontrole i upravljanja –sadašnjosti i budućnosti.Vrhunski sistemi kontrole i upravljanja uvažavaju sva

stečena znanja sa ciljem postizanja zdravih i kvalitetnih proizvoda uz minimalne moguće troškove. Oni su potpuno automatizovani sa računarskim praćenjem stanja i promenom parametara u skladu sa postavljenim ciljevima uz primenu ekspertskih programa u kojima je sadržano znanje i iskustvo. Pored opštepoznatih ciljeva vodi se računa i o zaštiti životne sredine. Najviše dostignuće automatskog upravljanja uz primenu ekspertskih sistema je ono koje uvažava potrebe biljaka. Dakle, ne mere se samo vrednosti parametara u zaštićenom prostoru, već se senzorski dobijaju podaci o aktivnostima i potrebama biljaka. Ovakav sistem za kontrolu i upravljanje na engleskom se naziva i speaking plants –biljke koje govore, a još uvek je u razvoju. Kao eksperiment, u Holandiji je izgrađen potpuno zatvoren staklenik. Kontroliše se i upravlja svima parametrima, pa se i hlađenje odvija bez otvaranja i ventilacije, sl. 4.81.

Kao što je slučaj sa formulom 1 u automobilizmu ovakva vrhunska rešenja nisu ekonomski primenljiva u praksi, ali su preteča razvoja mnogih postupaka i sistema koji vremenom postaju jevtiniji, a njihova primena potpuno ekonomski i na drugi način opravdana.

Sistemi kontrole i upravljanja.Za proizvodnju u zaštićenom prostoru obavezno se

primenjuje kontrola i upravljanje, ali nivoi mogu da budu različiti. U jednostavnim malim objektima primenjuje se minimalna kontrola i ručno upravljanje. Napredni sistemi kontrole i upravljanja su automatski ili kombinovani.

Sl. 4.81. Staklenik sa vrhunskim sistemom kontrole i upravljanja

Pri projektovanju staklenika/plastenika obavezno se razmatra koji sistem će se primenjivati. On može da se nadograđuje, korak po korak, ali neki elementi moraju tada da se nabave još na

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 59

početku gradnje. Osnovni delovi naprednih sistema za kontrolu i upravljanje najčešće koštaju isto bez obzira na veličinu objekta, tako da je investicija po kvadratnom metru niža za veće staklenike/plastenike.

Sprovođenje postupaka upravljanja u mnogim slučajevima je složeno, sa mnogo uticajnih faktora. Isporučilac opreme za napredne sisteme sa korišćenjem računara daje i računarske programe za inteligentno upravljanje, ekspertske programe. Potrebno je stalno praćenje dostignuća u ovoj oblasti. Razvoj je buran i stalno se otkrivaju nove mogućnosti primene. Cene sistema se smanjuju, tako da se investicija relativno brzo isplaćuje.

4.13. Zaštitno bezbednosne merePri projektovanju, konstrukciji i gradnji staklenika/plastenika

sprovode se brojne mere koje za cilj imaju ostvarenje uspešne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Pored tih mere koje imaju neposredni uticaj na funkcionisanje proizvodnje moraju da se sprovedu i one koje se tiču bezbednosti na radu i zdravlja radnika, da bi se sprečile povrede, oboljenja pa i materijalne štete. Ponekad se ova oblast smatra manje važnom i ne posvećuje joj se dovoljno pažnje. Posledice po zdravlje ljudi i/ili materijalne štete mogu da budu ogromne.

Najznačajnije zaštitno bezbednosne mere su:

- Mere zaštite bezbednosti pri gradnji i održavanju objekta.

- Redovne mere zaštite na radu i mere poboljšanja uslova rada.

- Mere zaštite od požara.

- Zaštita od udara groma.

- Zaštita od krađe i provale.

4.13.1. Zaštita od povreda i zaštita zdravljaOvo je vrlo važna oblast koja se često zanemaruje, mada na

brigu o zaštiti na radu obavezuje zakon. To je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005). Ovim zakonom i pratećim podzakonskim aktima u potpunosti se uređuje oblast. Nadalje se navode samo neki delovi zakona koji objašnjavaju opšti smisao ili se tiču rada u staklenicima/ plastenicima.

U članu 4 opisano je šta je sredstvo za rad, a citira se samo mali deo:

8) Sredstvo za rad jeste:(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor,

uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),

Dakle, sredstva za rad nisu samo mašine, alati i oruđa, već takođe i staklenici/plastenici i pomoćni objekti. Sledeći citat deo je Zakona koji objašnjava ko ima pravo na zaštitu:

Član 5. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1) zaposleni;

2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.).

Dakle, pored zaposlenih, pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju i posetioci. Nadalje je naveden samo deo Zakona koji se odnosi na dužnosti poslodavca:

Član 13. Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje; kao i

Član 15. Poslodavac je dužan da:

1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Naročito je važno sledeće:

Član 24. Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije, samo:

1) ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje, u kojoj je proizvođač, odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu.

Pored toga, za svako oruđe za rad treba da postoji odgovarajuće, zakonom propisano, uverenje o preduzetim merama zaštite na radu. To deluje zbunjujuće i «miriše» na dodatna plaćanja. Tako ne mora da bude. Jednostavno, u kupoprodajni ugovor treba da se unese član kojim se isporučilac obavezuje da pored robe isporuči i odgovarajuću dokumentaciju vezanu za zaštitu na radu. Automatski se podrazumeva da su na raspolaganju i sva uputstva, na srpskom jeziku. Da li je sve u redu treba proveriti sa nadležnim inspektorom za rad, pa, što treba definisati ugovorom, tek nakon ispunjavanja i te obaveze isplatiti poručeno do kraja.

Poslodavac mora da obavi osposobljavanje zaposlenih za rad, a ovde se navodi samo deo Zakona koji se na to odnosi:

Član 27. Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Jedan deo Zakona odnosi se na prava i obaveze zaposlenih. Citira se samo početak tog dela:

Član 32. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Zaposleni ima pravo:

1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Ovaj pristup kojim se zaposleni dovodi u aktivnu poziciju, da, što je logično, ima pravo i obavezu da i sam misli o svojoj bezbednosti i zdravlju, ugrađen je i u Dobru Poljoprivrednu Praksu kao njen obavezan deo.

Opšte i posebne mere pri gradnji i održavanju objekta.Prilikom transporta i istovara moraju da se preduzmu sve

opšte mere opreza, kako bi se izbegle povrede. Transportna sredstva moraju da budu odgovarajuće nosivosti, a istovarni i pretovarni uređaji da imaju nosivost bar dva puta veću od težine tereta. Pri podizanju i vezivanju elemenata objekta moraju da se koriste pomoćna sredstva kojima se omogućava bezbedan rad. Primer je platforma za podizanje radnika na sl. 4.82.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)60

Sl. 4.82. Podizna platforma za montažu krova staklenika

Za obavljanje poslova održavanja takođe moraju da se osiguraju uslovi za bezbedan rad. Oko celog objekta treba da postoji staza, betonska traka, koja će omogućiti da se poslovi održavanja, na primer, zamene folije ili pranje stakala, lakše obaljaju i uz korišćenje pomoćnih sredstava.

Kod nas ne postoje posebni propisi bezbednosti na radu u staklenicima/plastenicima, ondosno pri njihovom građenju i održavanju. Mora se pridržavati opštih mera opreza i bezbednosti na radu. Posebna pažnja treba da se obrati pri zameni stakala. Obično rezano staklo ne bi smelo da ima površinu veću od 1,8 m2. Za prihvatanje, prenošenje, vertikalno i horizontalno, moraju da postoje odgovarajući nosači, kojima se obezbeđuje da mogućnost loma i ozlede radnika bude svedena na najmanju moguću meru.

Za obavljanje zamene folija obavezno je da se dobro isplaniraju i izvedu privremene staze, na primer od dasaka, kojima će se radnici kretati i stabilno oslanjati pri rasprostiranju i fiksiranju.

Redovne mere zaštite na radu i mere poboljšanja uslova rada.Pri radu u stakleniku/plasteniku treba da bude obezbeđena

puna bezbednost i povoljni uslovi za rad. To podrazumeva mnoge mere, od onih koje se direktno tiču opasnosti od povrede, pa sve do dobrih ergonomskih uslova. Prolazi kojima se obavlja kretanje i transport moraju da budu dovoljno široki i visoki da bi bilo moguće nesmetano kretanje. To je jedan od zadataka koji se postavlja projektantu. U ugovor obavezno uneti član kojim se definiše obaveza isporučioca opreme da obezbedi bezbedan rad. Za sve kontrolne i upravljačke funkcije treba da postoji dobro uputstvo na srpskom jeziku, a to isto važi i za nalepnice na uređajima. Ova obaveza takođe treba da bude sastavni deo ugovora koji se sklapa sa isporučiocem opreme. Ukoliko je oprema uvozna, uvoznik će svakako imati uputstvo, ali po pravilu izbegava da ga prevede, jer ga to košta ličnog rada ili novaca. Da bi se sprečili kasniji konflikti ovu obavezu uneti u kupoprodajni ugovor.

Svi radnici, rukovaoci i pomoćni, koji nekom mašinom rukuju ili je opslužuju, moraju da budu obučeni za rad s njome. O tome se sačinjava dokument i u njega unose podaci o obavljenoj obuci. Najbolje je da svaki radnik koji je obuku obavio to potvrdi svojim potpisom.

Ukoliko je za rad sa nekom mašinom/uređajem obavezna primena zaštitnih sredstava, na primer pri radu sa mašinama za zaštitu bilja, o tome se posebno vodi evidencija. Rad bez propisanih zaštitnih sredstava je najstrože zabranjen, a lice koje je za mere bezbednosti i zdravlja na radu zaduženo odgovorno je za njihovo sprovođenje. Korektnim sprovođenjem mera zaštite na radu pre svega se umanjuje mogućnost da do povrede dođe, a zatim i smanjuje ili potpuno otklanja pravna odgovornost vlasnika ili osobe zvanično zadužene za ovu oblast.

Bezbednost pre svega.Bezbednost na radu, često zanemarivana, ima veliki značaj

kako pri gradnji tako i pri korišćenju staklenika/plastenika. Ova oblast regulisana je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i pratećim potzakonskim dokumentima. Sprovođenje zakonom predviđenih mera kontroliše inspektor rada, a predviđene su oštre kazne za prekršioce. Bezbednost na radu mora biti uzeta u obzir još pri projektovanju staklenika/plastenika, a nivo sprovođenja navedenih mera biti obuhvaćen kupoprodajnim ugovorom. Njime se definiše da za sve mašine, uređaje i sredstva postoji uputstvo na srpskom jeziku, a da se za one za koje je to zakonom predviđeno, isporuči i uverenje o primenjenim merama zaštite na radu.

Dužnost vlasnika, odnosno lica koje je imenovano da obavlja brigu o bezbednosti, je da sve radnike obuči za rad, a njihovu obučenost proverava. O obučavanju i proveri obučenosti vodi se dokumentacija definisana potzakonskim dokumentima, pravilnicima. Obavezna je primena sredstava za zaštitu na radu za rad sa uređajima i na operacijama za koje je predviđena.

4.13.2. Ostale mere zaštite

Mere zaštite od požara.- Mere zaštite od požara preduzimaju se još pri

projektovanju. Biraju se, ukoliko je moguće, nezapaljivi, ili manje zapaljivi materijali. Projekat se izvodi tako da sijalice nisu u blizini folije ili zavesa za senčenje. Predviđa se posebno mesto za skladištenje lako zapaljivih materija. Odlaganje đubreta planira se na dovoljnoj udaljenosti od objekta da se eventualni požar ne bi sa deponije preneo na objekat.

- Električna instalacija sprovodi se tako da ispunjava sve mere zaštite od požara, a glavni prekidač nalazi se van objekta, kako bi u slučaju požara moglo da se prekine snabdevanje električnom energijom. Oko transformatora, ukoliko postoji, mora da bude dovoljno prostora da bi se hladio.

- Već pri projektovanju predviđa se, u zavisnosti od veličine objekta, ugradnja detektora požara i alarma –sirene. Obavezno se raspitati o zahtevima u pogledu zaštite od požara kod lokalne službe, koja je u okviru Službe unutrašnjih poslova. Mada u zemlji ne postoje posebni propisi u pogledu mera koje se preduzimaju na staklenicima/plastenicima, potrebno je da se izradi projekat, koji može da stane i na jednu stranicu, i koji sadrži spisak uređaja koji su predviđeni za gašenje požara.

- U zavisnosti od materijala koji je korišćen za noseću konstrukciju i prekrivku odabire se tip vatrogasnog aparata. Za objekte do 1.000 m2 dovoljni su prenosivi aparati, dok se za veće objekte preporučuje ugradnja hidrofora i postavljanje creva za gašenje požara. Preporučuje se, čak ukoliko lokalna služba to ne smatra obaveznim, da se obavi obuka o ponašanju u slučaju požara i o načinu rukovanja aparatima.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 61

Sl. 4.83. Štete od požara mogu da budu ogromne

Ukoliko do požara dođe treba sprečiti da bude povređenih, da štete budu velike i da se prenese na druge objekte. I pored sve pažnje i mera za lociranje štete od požara mogu da budu ogromne, sl. 4.83. Pušenje u stakleniku/plasteniku strogo je zabranjeno, kao i korišćenje otovorenog plamena. Izuzetak su gorionici za CO2, ali se pri njihovoj primeni sprovode posebne mere. Ukoliko se obavljaju popravke koje zahtevaju zavarivanje, preduzimaju se posebne mere zaštite.

Zapaljivi materijali ne smeju da se ne skladište u stakleniku/plasteniku. Mesto gde se odlažu posebno se označava i postavljaju nalepnice obaveštenja i upozorenja. Ukoliko je objekat veći od 8.000 m2 trebalo bi da se predvide i označe putanje za brzo napuštanje objekta u slučaju požara. Na vidno mesto postavlja se uputsvo za postupanje u slučaju požara. Na njemu se nalazi šematski prikaz objekta sa izlazima. Sastavni deo uputstva je spisak telefona: vatrogasne službe, službe prve pomoći, i drugih. Preduzimanjem svih navedenih mera smanjuje se opasnost nastanka požara, može da se umanji šteta i spreči prelazak na druge objekte i da se spreči da dođe do povreda i pogibija ljudi. Mere zaštite od požara posebno se pooštravaju ukoliko u objektu boravi više osoba, na primer na obuci. U nekim zemljama, primer SAD, u objektima koji su namenjeni za obuku ne smeju da se primenjuju lako gorivi materijali, kao što je prekrivka od polikarbonata.

Zaštita od udara groma.Osetljivost na udar groma zavisi od toga koji je materijal

upotrebljen za noseću konstrukciju. Danas preovlađuje primena metala, galvaniziranog čelika ili legura aluminijuma. Za metalne konstrukcije, posebno većih objekata, mora da se sprovede zaštita od udara groma. Udar groma uzročnik je i požara. Najbolje je da se gromobran ugradi još pri izradi objekta, a to treba navesti kao stavku u ugovoru koji se sklapa sa isproučiocem opreme.

Zaštita od krađe i provale.Objekt za proizvodnju u zaštićenom prostoru, kao i pomoćni

objekti, treba da budu zaštićeni od ulaska neovlašćenih osoba i od krađe. Još pri projektovanju treba o tome voditi računa. Treba predvideti gde se nalaze vrata koja se zaključavaju i odma ih ugraditi. Dodatni radovi obično koštaju znatno više. Još je važnije da se zaštite pomoćne prostorije, jer u njima ima alata i sredstava za proizvodnju, što više privlači potencijalne kradljivce. Prostorije u kojima se nalaze sredstva za zaštitu bilja i druge otrovne materije moraju da budu «pod ključem», ne samo da bi se sprečila krađa, već i da u dodir s njima ne bi došla neovlašćena lica, a posebno ne deca. Obimnije mere zaštite od krađe sprovode se na većim objektima, a naročito ukoliko su udaljeni od kuće vlasnika. Ograda, koja se u tom slučaju postavlja, treba da spreči i ulazak pasa i mačaka lutalica pa i divljih životinja do proizvodnog prostora.

Požar, grom, krađa.Požar treba, pre svega, sprečiti, a ukoliko do njega ipak dođe,

najpre izbeći žrtve i povrede ljudi, pa zatim štetu svesti na mogući minimum.

Ne postoje posebni propisi o protivpožarnoj zaštiti u staklenicima/plastenicima. Primenjuju se opšti principi zaštite, koje treba ugraditi još pri projektovanju objekta. Preporučuje se da se konsultuje lokalna služba zaštite od požara i da se izradi projekat kojim su obuvaćeni najosnovniji elementi protivpožarnih mera. Za veće objekte treba predvideti izlaze za slučaj požara. Na objekat se postavlja tabla sa skicom i izlazima u slučaju nužde – požara. Jedan od uzročnika požara je i udar groma. Neophodno je da se na sve veće objekte, preko 1.000 m2, ugradi gromobran, a to treba da bude obuhvaćeno kupoprodajnim ugovorom. Objekat mora da bude zaštićen od krađe i provale, posebno ukoliko je na većoj udaljenosti od imanja vlasnika. Posebnu pažnju treba posvetiti zaključavanju prostorije sa otrovnim materijama, da neovlašćeni, a posebno deca, ne bi došla u kontak s njima.

5.1. Primer biznis – poslovnog plana za staklenike 1.000 i 2.500 m2

Objašnjenje biznis plana.Biznis plan i finansijski podaci su predstavljeni u navedenim

tabelama za period od 5 godina. To je pretpostavljena konstrukcija za 2006. i za naredne operativne godine (2007–2010). Tokom tog perioda prikazan je tok isplate dugoročnog kredita na 5 godina s grejs periodom pola godine.

Tabele sadrže sledeće podatke:

- Generalni podaci i pretpostavke.

- Scenario investicije.

- Proizvodnju i prodaju.

- Varijabilne troškove.

- Obračun dobitka i gubitka.

- Tok novca.

- Finansijske rezultate i parametre.

5.1.1. Generalni podaci i pretpostavkeU okviru biznis plana prikazani su i opšti podaci:

- Kurs dinar–evro.

- Kamatna stopa na dugoročne kredite (na osnovu kreditne linije sa Pro Credit Bank).

- Pretpostavljene kamate na kratkoročne kredite potrebne tokom izgradnje i prve godine proizvodnje, a služe za pokrivanje tekućih troškova (radni kapital). Od druge godine nadalje, prihod od proizvodnje je dovoljan da pokrije ove troškove.

- Prihod od prodaje i porez na dobit preduzeća je prikazan u iznosu od 10%.

- Socijalna davanja su računata na punu platu u stopi koja je važeća u 2006. i iznosi 76,5%.

5.1.2. InvesticijaU tabelama je prikazana investicija u opremu (oprema i

potrošni materijal), dodatni troškovi (transport i montaža) i usluge, menadžment i obuka.

Dva biznis plana pokazuju razliku u površini i tehnologiji:

- Prvi je staklenik površine 1.000 m2 gde je prikazana proizvodnja paradajza na substratu sa sistemom za navodnjavanje i grejanjem.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)62

- Drugi je staklenik površine 2.500 m2 gde je prikazana proizvodnja paradajza sa sistemom za senčenje, navodnjavanje, grejanje i računarom za upravljanje mikro-klimom.

Stručna podrška i obuka se sastoji od poseta stručnih konsultanata koji obilaze proizvodnju na svake dve nedelje u prve dve godine proizvodnje.

Takođe je uključena i amortizacija i održavanje raznih komponenti opreme. Stopa amortizacije je data za ekonomski vek trajanja, ne tehnički. Stopa održavanja je usklađena sa dugogodišnjim iskustvom u sličnim uslovima. U proseku, ukupni projekat će biti otpisan za 10 godina, a održavanje iznosi 2% od investicije na godišnjem nivou.

Troškovi koji nisu uneti u biznis plan su :

- Zemljište na kojem će biti podignut staklenik.

- Ravnanje zemljišta kako bi se podigao staklenik bez statičkih problema i problema sa oticanjem kišnice.

- Dozvole za korišćenje izvora toplotne energije.

- Bunar za navodnjavanje i povezivanje na električnu mrežu.

- Građevinski radovi za izgradnju infrastrukture.

Vrednost investicije na kraju isteka biznis plana (5 godina) je izračunat i prikazan u tabeli. Ostale vrednosti su korišćene za izračunavanje isplativosti ulaganja.

5.1.3. Proizvodnja i prodaja

Proizvodnja.Primenom savremenih tehnologija gajenja rezultati biljne

proizvodnje u Srbiji mogu da se približe holandskim, pa se može očekivati da će nivo proizvodnje biti blizu prosečne proizvodne stope holandskih kompanija. Prve godine se obično odlikuju nižim nivoom proizvodnje, pošto je proizvođač nov u poslu i potrebna mu je obuka i uhodavanje. Zbog lakše računice prikazan je takav proizvodni tok po kome se u četvrtoj godini dostiže 85% holandskog nivoa proizvodnje. Količina proizvodnje zavisiće od sorte koja se gaji. Stoga je preporučljivo da se napravi takav izbor sorti koje će sa sigurnošću naći svoje mesto na tržištu. Tokom prve godine trebalo bi da se ispita i utvrdi koje su to sorte koje daju dobre prinose. Konačan izbor sorti zavisi i od toga koje se najviše traže na tržištu.

Cene.Iako nije bilo moguće tačno predvideti kretanje cena

paradajza na tržištu, ono je prikazanao najrealnije moguće. Ovde je uključena ne samo normativna cena proizvoda, već i mesečne fluktuacije. Primećuje se da u avgustu, kada se pojavljuje paradajz proizveden na otvorenom, cene padaju. Prosečna cena proizvoda je procenjena na 0,69 € po kilogramu. Ovom cenom može se konkurisati cenama uvezenog i lokalno proizvedenog paradajza. Cene se zasnivaju na veleprodajnim cenama iz lanaca supermarketa zastupljenim na tržištu Srbije. One su nešto višlje u zimskom periodu, dok su tokom leta, kada paradajz proizveden iz staklenika ne može konkurisati onom koji je proizveden na otvorenom, za 10% niže. Iako je proizvod sa otvorenog polja lošijeg kvaliteta, njegova količina je tolika da obara cenu kvalitetnijeg paradajza.

Konkurencija.U ovom odeljku uzete su u obzir dve vrste konkurencije: iz

inostranstva i od lokalne proizvodnje.

Proizvodi koji se uvoze.Na srpskom tržištu zastupljen je paradajz iz Makedonije,

Bugarske, Turske i Grčke, koji po kvalitetu pripada drugoj klasi. Proizvodi iz uvoza prisutni su uglavnom tokom zime, kada

unutar zemlje proizvodnje skoro i nema. Međutim, ni ovo nisu velike količine, s obzirom da tada ni zahtevi tržišta nisu veliki (potrošači su navikli da u toku zime paradajza nema). Zapadnoevropski potrošači zahtevaju dostupnost proizvoda tokom cele godine, pa se narednih godina očekuje da to postane stav i u Srbiji. Stoga se i pored malih zahteva tržišta u ovom periodu i prisustva uvezene robe, očekuje da će cene paradajza biti iste u periodu od najmanje 5 godina.

Za vreme proizvodne sezone skoro da nema uvoza iz drugih zemalja, pošto se potrebe tržišta za paradajzom zadovoljavaju iz unutrašnje proizvodnje.

Domaća konkurencija.Domaći proizvođači uglavnom paradajz gaje u plastenicima

blizu svojih kuća. Robu plasiraju na lokalnim pijacama ili je nose udruženjima čiji su članovi, a ona je dalje isporučuju distributivnim centrima, trgovcima ili supermarketima. Ovakva proizvodnja se obično ne planira niti ugovara, pa stoga nema utvrđenih količina ni garantovane cene. Pored toga, postoji dosta plastenika koji su delovi većih industrijskih prerađivača ili samih supermarketa koji žele da imaju svoju kontrolisanu proizvodnju (npr. Rodić, Delta, Maxi). Međutim, ovi kompleksi su još uvek nedovoljno veliki da zadovolje zahteve čitavog tržišta za proizvodom garantovanog kvaliteta. Stoga, zahtevi tržišta za paradajzom (i drugim povrćem) proizvedenim u staklenicima, nisu zadovoljeni.

5.1.4 . Varijabilni troškoviU ove troškove uključeni su troškovi semena, hranljivih

podloga, đubriva i sredstava za zaštitu bilja, vode, pakovanja i transporta.

Enegrenti.Pretpostavlja se da će energent za grejanje staklenika u

zimskim mesecima biti gas. Proračun se zasniva na maksimalnoj temperaturnoj razlici (∆T) 40C , što znači da se pri spoljnoj temperaturi u dužem periodu od –23C , u stakleniku održava temperatura od 17C.

Troškovi proizvodnje.U ovu stavku uračunati su troškovi proizvodnje paradajza.

Ovde se ubrajaju troškovi đubrenja, zaštite bilja i pakovanja. Od sredstava za zaštitu bilja, uzeti su u obzir samo oni preparati koji su registrovani kod nas. Materijal neophodan za pakovanje i troškovi transporta zasnivaju se na pretpostavci da će celokupna količina proizvoda biti prodata na domaćem tržištu.

Troškovi rada.U plan nisu uračunati troškovi radne snage, pošto se

pretpostavlja da u staklenicima od 1.000 m2 i 2.500 m2

proizvođać, zajedno sa svojom porodicom, može obaviti sav posao koji proizvodnja zahteva. U slučaju potrebe za angažovanjem dodatne radne snage, ove troškove treba oduzeti od profita u bilansu uspeha (videti odeljak 1.5 i 1.6)

5.1.5. Bilans uspeha U bilans uspeha uključeni su svi prethodno navedeni

troškovi. Njima su dodati i naknadni i nepredviđeni troškovi, i to u vrednosti od 2% obrta.

Izuzev u prvoj godini, oba objekta (površine 1.056 i 2.500 m²) donose dovoljan profit. Po dostizanju pune proizvodnje i po otplati kredita i poreza na prihod, profit će se kretati oko:

- € 13.000 godišnje za 1.000 m2,

- € 30.000 godišnje za 2.500 m2.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 63

5.1.6. Tok gotovineAnaliza toka gotovine je određena na sledeći način:

Ukoliko se kredit podigne od 1.07.2006, prvih 6 meseci predstavljaće grejs period, pa se kamate moraju platiti samo za 6 meseci. Posle toga, rok za vraćanje kredita je 4,5 godina (ugovor o kreditiranju sa Pro Credit bankom sklopljen na period otplate od 5 godina).

Neophodna dodatna ulaganja u prvoj godini odnose se na nabavku rasada i na ulaganja u sistem za grejanje. Pretpostavka je da proizvođač ovo sam finansira, a u suprotnom su neophodni kratkoročni krediti.

5.1.7. Finansijski pokazateljiOvde su predstavljeni uobićajeni finansijski pokazatelji, kao

što su neto vrednost prihoda, neto vrednost investicije, rezultat posle oporezivanja, godišnje smanjenje zaduženosti zaključno sa povraćajem investicije u toku 5 godina i vremenom povratka investicije uložene u projekat.

Povraćaj investicije (RoI) i vreme povratka investicije (PP) u projekat iznose:

- za objekat od 1.000 m2: PP 5 godina; Stopa povraćaja investicije11,6%,

- za objekat od 2.500 m2: PP 4 godine, Stopa povraćaja investicije 9,1%.

Napomene

Postavljanje biznis plana.Predstavljen biznis-plan urađen je po postupku međunarodno

aktivnih banaka. Ne sadrži pregled fiksnih troškova i pregled bilanasa dok su podaci o proizvodnji i troškovima proizvodnje detaljno prikazani. Sadrži pregled tržišta prikazan u poglavlje 1.3.

Svrha biznis plana.Cilj biznis plana jeste da prikaže troškove i zaradu. On nije

namenjen samo proizvođaču koji će investirati u neki objekat ili sredstvo, već i licima ili organizacijama koje će finansirati ovo ulaganje. Pri radu na sopstvenom biznis planu najvažnije je da se u obzir uzmu objektivne cene pri predviđanju prihoda i troškova.

Ukoliko je njegova izrada složenija preporučuje se angažovanje stručnih lica koja će objektivno pružiti ii svoje viđenje usvojenih cena i troškova.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)64

POKAZATELJI BIZNIS PLANA ZA STAKLENIK POVRŠINE 1.000 m2

Tab. 1. Opšti uslovi

Vrednost valute [dinar/euro] 87,50

Kamata na kratkoročne kredite [%] 14,00%

Kamata na dugoročne kredite [%] 10,20%

Porez na dobit [%] 10,00%

Porezi i doprinosi na lična primanja [%] 76,50%

Tab. 2. Investicioni plan

OpremaC

ena,

evr

a

Am

orti

zaci

ja,

(%)

Am

orti

zaci

ja

evra

/god

.

Odr

žava

-nje

,

(%)

Odr

žava

-nje

, ev

ra/g

od.

VIP

51

Reparirani staklenik 1.000 m2 21.240,00 7,0% 1.486,80 2,0% 424,80

Novi nosač kulture 500,00 8,0% 40,00 2,0% 10,00

Novi sistem za navodnjavanje 3.500,00 10,0% 350,00 4,0% 140,00

Reparirani sistem za grejanje 1.719,25 12,0% 206,31 2,0% 34,39

Transport 4.400,00

Vrednost DDU Incoterm 2000 30.859,25

Carina 5% 1.542,96

PDV 18% 5.922,40

Ukupna vrednost opreme, evra 38.824,61 2.083,11 609,19 30.492,7

Konsultantske usluge

Ukupni iznos konsultantskih usluga 3.923,50

Ukupna vrednost investicije. evra 42.748,11

1 VIP5 – vrednost investicije nakon pet godina

Tab. 3. Prihod od proizvodnje i prodaje

Paradajz 2007 2008 2009 2010

Proizvodnja u Holandiji, (kg/m2)

Proizvodnja u Srbiji, (kg/m2)

1 2 3 4 5 6

Januar 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Februar 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Mart 1,10 0,75 0,83 0,90 0,94

April 3,30 2,24 2,48 2,71 2,81

Maj 5,70 3,88 4,28 4,67 4,85

Jun 8,90 6,05 6,68 7,30 7,57

Jul 9,30 6,32 6,98 7,63 7,91

Avgust 8,20 5,58 6,15 6,72 6,97

Septembar 7,90 5,37 5,93 6,48 6,72

Oktobar 6,30 4,28 4,73 5,17 5,36

Novembar 5,40 3,67 4,05 4,43 4,59

Decembar 3,90 2,65 2,93 3,20 3,32

Ukupna proizvodnja, (kg/god.) 60,00 40,80 45,00 49,20 51,00

Cena, (dinara/kg) Cena, (evra/kg)

Januar 145,00 1,66 1,66 1,67 1,67

Februar 155,00 1,77 1,77 1,79 1,79

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 65

1 2 3 4 5 6Mart 140,00 1,60 1,60 1,62 1,62

April 135,00 1,54 1,54 1,56 1,56

Maj 115,00 1,31 1,31 1,33 1,33

Jun 75,00 0,86 0,86 0,87 0,87

Jul 45,00 0,51 0,51 0,52 0,52

Avgust 25,00 0,29 0,29 0,29 0,29

Septembar 30,00 0,34 0,34 0,35 0,35

Oktobar 40,00 0,46 0,46 0,46 0,46

Novembar 55,00 0,63 0,63 0,63 0,63

Decembar 105,00 1,20 1,20 1,21 1,21

Ukupna proizvodna površina, (m2) 1.004,80

Ukupna vrednost prodaje paradajza, (evra/god.) 29.216,4 32.223,9 35.583,8 36.885,7

Tab. 4. Varijabilni (zavisni) troškovi

Paradajz 2006 2007 2008 2009 2010

Cena, (evra/m2)

Rasad 1,00 1,02 1,04 1,06

Gas 8,62 9,06 9,51 9,98

Sredstva za zaštitu bilja 0,41 0,42 0,43 0,44

Đubriva 0,35 0,36 0,36 0,37

Voda 0,10 0,10 0,10 0,11

Supstrat (kamena vuna) 1,60 1,63 1,66 1,70

Ostali materijali 0,30 0,31 0,31 0,32

Ukupni varijabilni troškovi za paradajz, (evra/god.) 12,38 12,89 13,42 13,97

Tab. 5. Prikaz dobitka i gubitka

Prodaja / Prihod 2006 2007 2008 2009 2010

Paradajz, (evra) 0,00 29.216,37 32.223,94 35.583,82 36.885,67

Ukupna prodaja/prihod, (evra/god.) 0,00 29.216,37 32.223,94 35.583,82 36.885,67

Troškovi 2006 2007 2008 2009 2010

Varijabilni troškovi

Paradajz, (evra) 0,00 12.384,00 12.890,40 13.419,86 13.973,50

Ukupni varijabilni troškovi, (evra/god.) 0,00 12.384,00 12.890,40 13.419,86 13.973,50

Učešće u ukupnom prihodu, (%) - 42,4 40,0 37,7 37,9

Fikni troškovi

Opšti troškovi (2% od prometa), (evra) 0,00 584,33 644,48 711,68 737,71

Amortizacija, (evra) 0,00 2.083,11 2.083,11 2.083,11 2.083,11

Održavanje, (evra) 0,00 609,19 609,19 609,19 609,19

Ukupni fiksni troškovi, (evra/god.) 0,00 3.276,62 3.336,77 3.403,97 3.430,01

Učešće u ukupnom prihodu, (%) - 11,2% 10,4% 9,6% 9,3%

Ukupni troškovi proizvodnje, (evra/god.) 0,00 15.660,6 16.227,2 16.823,8 17.403,5

Bruto dobit, (evra) 0,00 13.555,8 15.996,8 18.760,0 19.482,2

Troškovi finansiranja, (evra)

Kamata na kratkoročne kredite, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Kamata na dugoročne kredite, (evra) 2.177,70 4.355,40 3.387,53 2.419,67 1.451,80

Bankarska provizija, (evra) 854,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupni troškovi finansiranja, (evra/god.) 3.031,70 4.355,40 3.387,53 2.419,67 1.451,80

Dobit pre oporezivanja, (evra) -3.031,70 9.200,35 12.609,23 16.340,32 18.030,36

Porez na dobit, (evra) 0,00 920,03 1.260,92 1.634,03 1.803,04

Dobit posle oporezivanja, (evra/god.) -3.031,70 8.280,31 11.348,3 14.706,3 16.227,32

Tab. 6. Prikaz toka novca

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)66

Izvori sredstava 2006 2007 2008 2009 2010

Prodaja/prihod, (evra) 0,00 29.216,37 32.223,94 35.583,82 36.885,67

Dugoročni krediti, (evra) 42.700,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Kratkoročni krediti, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Sopstveno učešće 3.079,81 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupni priliv, (evra/god.) 45.779,8 29.216,4 32.224,0 35.583,8 36.885,7

Struktura odliva sredstava 2006 2007 2008 2009 2010

Investicije, (evra) 42.748,11 0,00 0,00 0,00 0,00

Cena robe minus amortizacija, (evra) 0,00 13.577,51 14.144,06 14.740,73 15.320,40

Porez na prihod, (evra) 0,00 920,03 1.260,92 1.634,03 1.803,04

Period povraćaja kratkoročnih kredita, (god.) 1

Iznos povraćaja kratkoročnog kredita, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Kamata na kratkoročni kredit, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Period povraćaja dugoročnog kredita, (god.) 4,5

Iznos povraćaja dugoročnog kredita, (evra) 0,00 9.488,89 9.488,89 9.488,89 9.488,89

Kamata na dugoročni kredit, (evra) 2.177,70 4.355,40 3.387,53 2.419,67 1.451,80

Bankarska provizija za otvaranje kredita 2% 854,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupni odliv, (evra/god.) 45.779,8 28.341,8 28.281,4 28.283,3 28.064,1

Dobit na angažovana sredstva, (evra/god.) 0,00 874,53 3.942,53 7.300,51 8.821,54

Promene perioda izjednačavanja prihoda nad rashodima

2006 2007 2008 2009 2010

Početak uspostavljanja ravnoteže,( evra) 0,00 0,00 874,53 4.817,06 12.117,57

Rast prihoda nad rashodima, (evra) 0,00 874,53 3.942,53 7.300,51 8.821,54

Završni račun, evra (stvaran) 0,00 874,53 4.817,06 12.117,57 20.939,11

Tab. 7. Finansijski rezultati

2006 2007 2008 2009 2010 VIP51

Finansijski indeksi

Prihod + amortizacija -3.032 10.363 13.431 16.789 18.310 28.409

Neto vrednost ukupnih sredstava (5%), (evra) 67.474

Početna investicija, (evra) 42.748 0 0 0 0

Neto vrednost (5%) početne investicije, v 42.748

Ukupni rezultat nakon 5 godina, v 24.726

Prosečna godišnja stopa povraćaja, (evra) 4.945

Povraćaj investicije godišnje, (%) 11,6

Period povraćaja, (god.) 5

1 VIP5 – vrednost investicije nakon pet godina

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 67

POKAZATELJI BIZNIS PLANA ZA STAKLENIK POVRŠINE 2.500 m2

Tab. 1. Opšti uslovi

Vrednost valute dinara/evra 87,50

Kamata na kratkoročne kredite 14,00%

Kamata na dugoročne kredite 10,20%

Porez na dobit 10,00%

Porezi i doprinosi na lična primanja 76,50%

Tab. 2. Investicioni plan

Oprema

Cen

a, e

vra

Am

orti

za-c

ija

(%)

Am

orti

zaci

-ja,

(e

vra/

god)

Odr

žava

-nje

(%)

Odr

žava

-nje

, (e

vra/

god)

VIP

51

Reparirani staklenik (2.500 m2) 42.000,00 7,0% 2.940,00 2,0% 840,00

Novi nosač kulture 1.312,50 8,0% 105,00 2,0% 26,25

Novi sistem za navodnjavanje 6.600,00 10,0% 660,00 4,0% 264,00

Reparirani sistem za grejanje 5.400,00 12,0% 648,00 2,0% 108,00

Novi kompjuter za kontrolu klime ENVIRO 1.800,00 20,0% 360,00 4,0% 72,00

Novi sistem za senčenje 11.850,00 10,0% 1.185,00 4,0% 474,00

Transport 11.000,00

Vrednost DDU Incoterm 2000 78.650,00

Carina 5% 3.932,50

PDV 18% 15.101,10

Ukupna vrednost investicije, (evra) 103.126,1

Konsultantske usluge

Ukupni iznos konsultantskih usluga 4.130,00

Ukupna vrednost investicije opreme, (evra) 98.996,10 5.898,0 1.784,3 75.404,1

1 VIP5 – vrednost investicije nakon pet godina

Tab. 3. Prihod od proizvodnje i prodaje

Paradajz 2007 2008 2009 2010

Proizvodnja u Holandiji, (kg/m2)

Proizvodnja u Srbiji, (kg/m2)

1 2 3 4 5 6Januar 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Februar 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Mart 1,10 0,75 0,83 0,90 0,94

April 3,30 2,24 2,48 2,71 2,81

Maj 5,70 3,88 4,28 4,67 4,85

Jun 8,90 6,05 6,68 7,30 7,57

Jul 9,30 6,32 6,98 7,63 7,91

Avgust 8,20 5,58 6,15 6,72 6,97

Septembar 7,90 5,37 5,93 6,48 6,72

Oktobar 6,30 4,28 4,73 5,17 5,36

Novembar 5,40 3,67 4,05 4,43 4,59

Decembar 3,90 2,65 2,93 3,20 3,32

Ukupna proizvodnja, (kg/god.) 60,00 40,80 45,00 49,20 51,00

Cena, (dinara/kg) Cena, (evra/kg)

Januar 145,00 1,66 1,66 1,67 1,67

Februar 155,00 1,77 1,77 1,79 1,79

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)68

1 2 3 4 5 6Mart 135,00 1,54 1,54 1,56 1,56

April 133,00 1,52 1,52 1,54 1,54

Maj 112,00 1,28 1,28 1,29 1,29

Jun 71,00 0,81 0,81 0,82 0,82

Jul 41,00 0,47 0,47 0,47 0,47

Avgust 24,00 0,27 0,27 0,28 0,28

Septembar 29,00 0,33 0,33 0,33 0,33

Oktobar 40,00 0,46 0,46 0,46 0,46

Novembar 55,00 0,63 0,63 0,63 0,63

Decembar 105,00 1,20 1,20 1,21 1,21

Ukupna proizvodna površina, (m2) 2.406,40

Ukupna vrednost prodaje paradajza, (evra/god.) 67.761,80 74.737,28 82.529,89 85.549,28

Tab. 4. Varijabilni (zavisni) troškovi

Paradajz 2006 2007 2008 2009 2010

Cena, (evra/m2)

Rasad 1,00 1,02 1,04 1,06

Gas 8,62 9,06 9,51 9,98

Sredstva za zaštitu bilja 0,45 0,46 0,47 0,48

Đubriva 0,35 0,36 0,36 0,37

Voda 0,10 0,10 0,10 0,11

Supstrat (kamena vuna) 1,60 1,63 1,66 1,70

Ostali materijali 0,30 0,31 0,31 0,32

Ukupni varijabilni troškovi za paradajz, (evra/m2) 12,42 12,93 13,46 14,02

Tab. 5. Prikaz dobitka i gubitka

Prodaja / Prihod 2006 2007 2008 2009 2010

Paradajz, (evra) 0,00 67.761,80 74.737,28 82.529,89 85.549,28

Ukupna prodaja/prihod (euro/god.) 0,00 67.761,8 74.737,3 82.529,9 85.549,3

Troškovi 2006 2007 2008 2009 2010

Varijabilni troškovi

Paradajz, (evra) 0,00 31.060,00 32.328,00 33.653,70 35.039,87

Ukupni varijabilni troškovi (euro/god.) 0,00 31.060,0 32.328,0 33.653,7 35.039,9

Učešće u ukupnom prihodu, (%) - 45,8 43,3 40,8 41,0

Fikni troškovi

Opšti troškovi (2% od prometa), (evra) 0,00 1.355,24 1.494,75 1.650,60 1.710,99

Amortizacija, (evra) 0,00 5.898,00 5.898,00 5.898,00 5.898,00

Održavanje, (evra) 0,00 1.784,25 1.784,25 1.784,25 1.784,25

Ukupni fiksni troškovi, (evra/god.) 0,00 9.037,49 9.177,00 9.332,85 9.393,24

Učešće u ukupnom prihodu, (%) - 13,3 12,3 11,3 11,0

Ukupni troškovi proizvodnje, (evra/god.) 0,00 40.097,5 41.505,0 42.986,6 44.433,1

Bruto dobit, (evra) 0,00 27.664,3 33.232,3 39.543,3 41.116,2

Troškovi finansiranja, (evra)

Kamata na kratkoročne kredite, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Kamata na dugoročne kredite, (evra) 5.253,00 10.506,00 8.171,33 5.836,67 3.502,00

Bankarska provizija, (evra) 2.060,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupni troškovi finansiranja, (evra/god.) 7.313,00 10.506,0 8.171,33 5.836,67 3.502,00

Dobit pre oporezivanja, (evra) -7.313,00 17.158,3 25.061,0 33.706,7 37.614,2

Porez na dobit, (evra) 0,00 1.715,83 2.506,10 3.370,67 3.761,42

Dobit posle oporezivanja, (evra/god.) -7.313,00 15.442,5 22.554,9 30.336,0 33.852,8

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 69

Tab. 6. Prikaz toka novca

Izvori sredstava 2006 2007 2008 2009 2010

Prodaja/prihod, (evra) 0,00 67.761,80 74.737,28 82.529,89 85.549,28

Dugoročni krediti, (evra) 103.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Kratkoročni krediti, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Sopstveno učešće 7.439,10 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupni priliv, (evra/god.) 110.439,1 67.761,8 74.737,3 82.529,9 85.549,3

Struktura odliva sredstava 2006 2007 2008 2009 2010

Investicije, (evra) 103.126,10 0,00 0,00 0,00 0,00

Cena robe minus amortizacija, (evra) 0,00 34.199,49 35.607,00 37.088,55 38.535,11

Porez na prihod, (evra) 0,00 1.715,83 2.506,10 3.370,67 3.761,42

Period povraćaja kratkoročnih kredita, (god) 1

Iznos povraćaja kratkoročnog kredita, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Kamata na kratkoročni kredit, (evra) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Period povraćaja dugoročnog kredita, (god) 4,5

Iznos povraćaja dugoročnog kredita, (evra) 0,00 22.888,89 22.888,89 22.888,89 22.888,89

Kamata na dugoročni kredit, (evra) 5.253,00 10.506,00 8.171,33 5.836,67 3.502,00

Bankarska provizija za otvaranje kredita 2% 2.060,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupni odliv, (evra/god.) 110.439,1 69.310,2 69.173,3 69.184,8 68.687,4

Dobit na angažovana sredstva, (evra/god.) 0,00 -1.548,40 5.563,97 13.345,1 16.861,9

Promene perioda izjednačavanja prihoda nad rashodima

2006 2007 2008 2009 2010

Početak uspostavljanja ravnoteže, (evra) 0,00 0,00 -1.548,40 4.015,57 17.360,69

Rast prihoda nad rashodima, (evra) 0,00 -1.548,40 5.563,97 13.345,1 16.861,86

Tab. 7. Finansijski rezultati

2006 2007 2008 2009 2010 VIP51

Finansijski indeksi

Prihod + amortizacija -7.313 21.340 28.453 36.234 39.751 69.506

Neto vrednost ukupnih sredstava (5%), (evra) 149.792

Početna investicija, evra 103.126 0 0 0 0

Neto vrednost (5%) početne investicije, (evra) 103.126

Ukupni rezultat nakon 5 godina, (evra) 46.666

Prosečna godišnja stopa povraćaja, (evra) 9.333

Povraćaj investicije godišnje [%] 9,05%

Period povraćaja [god] 4

1 VIP5 – vrednost investicije nakon pet godina

5.2. PRIMER PONUDA ZA REPARIRANE STAKLENIKE 1.000 I 2.500 m2

PONUDA ZA REPARIRANI STAKLENIK POVRŠINE 1.000 m2

Staklenici D.O.O. Sabac

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)70

Šabac, 27-04-2006., Broj ponude: 2006.0000

Ponuda: Isporuka repariranog “Venlo-tip” staklenika vrednost DDU Incoterms 2000

Dimenzije- Širina;

10 sekcija po 3,20 m širine = 32,00 m

- Dužina:

11 sekcija po 3,00 m dužine = 33,00 m

- Visina:

Od vrha temelja do oluka ca 3,00 m

Ukupna površina osnove: 32,00 m x 33,00 m = 1.056 m²

TemeljMontažnih betonskih blokova, 40 komada, 12 cm x 12 cm x

100 cm, koji se postavljaju u 65 litarske betonske jamice i 120 litarske betonske jamice oko ukrštenih stubova – nosača.

Nije uključeno:

- ravnanje zemljišta shodno zahtevima ponude;

- iskopavanje zemljišta;

- nabavka i mešanje betona za temelj;

- armature.

Plan i nacrt betoniranja dostaviće AgroConsult

Statički proračunOpterećenja su proračunata prema standardu EN3859:

- Opterećenje vetrom: 490 N/m² na krovnu površinu

- Opterećenje snegom: 250 N/m² na osnovnu površinu

- Opterećenje instalacijom: 70 N/m² na osnovnu površinu

- Opterećenje težinom useva: 150 N/m² na osnovnu površinu

Pri proračunu krajeva zabata u obzir su uzeta opterećenja:

- Žice koje nose sistem za senčenje (vodeće žice I noseće žice) na vrhu gornje sekcije nosača ("visoka mreža").

- Žice za vešanje cevi za navodnjavanje.

Pri proračunu krajeva zabata u obzir nisu uzeta opterećenja:

- Žice koje nose usev

- Žice nosači po visini podesivih cevi sistema za grejanje

- Zatezne žice koje nose veštačko osvetljenje.

Konstrukcija, 6,40 m, rešetkasti nosačiGalvanizovani čelik –toplo pocinkovan

- Rešetkasti nosači: 2 x 3,2 m, daju raspon od 6,4 m.

- Gornji rešetkasti nosači: 50 mm x 20 mm x 1,5 mm.

- Donji rešetkasti nosači: 50 mm x 20 mm x 1,5 mm.

- Visina rešetkastog nosača 300 mm.

- Ukršteni nosači sa bočne strane: 27 mm, 1 red.

- Ukršteni nosači za viseće krajeve: 27 mm, 4 kom.

- Ukršteni nosači za krovnu konstrukciju: 8 mm. 2 reda.

- Donja noseća greda : 80 mm x 50 mm x 2,5 mm.

- Visina stubova: 3,0 m.

- Stubovi: 80 mm x 50 mm x 2 mm, ili jednako.

- Stubovi za viseće krajeve: 80 mm x 50 mm x 3 mm, ili jednako.

- Oluci: Galvanizovani čelik, spolja presvučen m, 11 redova po 33,0 m = 363,0 m

- Ispod oluka, biće okačeni oluci za odvod kondenzovane vode izrađeni od aluminijuma sa 2 komada čeličnih traka po svakoj sekciji, uključujući krajeve i creva za odvod.

KrovAluminijumski krov u koji se montira staklo veličine: 165 cm

x 73 cm.

Krov se sastoji od : Aluminijumskih grebena

- Aluminijumskih šipki,

- Duo polu ventila* (110 kom., dimenzija 2 x 73 cm x 82,50 cm,

- Aluminijumskih olučnih profila,

- Aluminijumskih podupirača ventila,

- Grebenksih ojačivača protiv oluje,

- Olučnih ojačivača protiv oluje,

- Aluminijumskih grebenskih konektora.

Na svakom kraju sekcije biće okačene 3 oluk-greben-oluk konekcije radi zaštite od oluje.

Na svakom boku sekcije biće okačen 1 oluk-greben-oluk konektor radi zaštite od oluje.

Bočne strane i viseći krajevi

Pocinkovani:

- Viseći krajevi (20 kom.): 2–slojni U – profil: 70 mm x 40 mm.

- Bočne strane (22 sekcije): 2–slojni U – profili: 70 mm x 40 mm.

Zid se sastoji od:

- Aluminijumskih šipki,

- Aluminijumskih profila za osnovu,

- Aluminjiumskih šipki za povezivanje stakla (H – profil),

- Aluminijumskih krov–ugao šipki,

- Aluminijumskih olučnih profila,

- Crnih gumenih traka za šipke, (novo)

- Osigurači za staklo od nerđajučeg čelika, (novo)

- Aluminijumski ojačivači za šipke.

Dovršavanje spoljnih uglova staklenika će biti izvedeno sa aluminijumskim profilima 150 mm x 150 mm x visina reda (novo).

Staklo

Bočne strane: staklo širine 73 cm, (reparirano staklo debljine oko 4 mm za staklenike).

Krajevi i uglovi: staklo širine 73 cm, (reparirano staklo debljine oko 4 mm za staklenike).

Krov: staklo širine 73 cm, dužine 165 cm (reparirano staklo debljine oko 4 mm za staklenike).

Postavljanje staklaNa početku i na kraju 5 krovnih prozora, polovina uobičajene

veličine, po strani grebena.

Dve spoljne sekcije (3,2 m širine) staklenika, na dve strane grebena su potpuno ispunjene polu prozorskim krovnim staklima.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 71

Krovni prozori se postavljaju sa potporom sa 4 strane korišćenjem aluminijumskih olučnih profila.

Nakon postavljanja stakla na krovu, krov se obezbeđuje od oluje i naleta vetra sa oluk-greben-oluk konektorima.

Na bočne strane, krajeve i uglove postavljaju se jednostruka stakla u aluminijumske šipke. Staklo se postavlja na staklenu veznu šipku (H – profil) i osigurava se sa materijalom za glaziranje od nerđajućeg čelika.

Zidne šipke se privezuju sa crnim gumenim trakama.

Donje staklo se postavlja na male gumene blokove kako bi se sprečilo pucanje.

Ukrućenja za zaštitu od olujnog vetra

Slobodno stojeći uglovi staklenika se obezbeđuju sa dodatnim aluminijumskim šipkama i glazira sa zidnim staklom veličine pola od standardne staklene ploče.

Dodatne šipke za ukrućenje postavljaju se na sledećim mestima:

- 1,6 m na krajeve grebena sa početkom od kraja staklenika.

- 1,5 m na bočne strane počev od kraja staklenika.

VentilacijaVentilacija u jednoj sekciji: Za 110 kom. trokrovnih

ventilacionih poluotvora sa 2 aluminijumska podizača po prozoru.

Podizači prozora treba da budu povezani na otvor veličine 32 mm x 1,5 mm.

Cevi za podizanje i spuštanje se povezuju na dva elektromotora (380 V) i 11 komada ploča i krila.

Nisu uračunati napojni kablovi i električne sklopke – prekidači.

VrataKlizna aluminjumska vrata sa ručnim otvaranjem i

zatvaranjem: 1 kom. aluminjumska klizna vrata ca 2,40 m visine i 2,40 m širine.

Ugradnja:

Aluminijumski profili, ručke i zaptivne četke.

Donji paneli su napravljeni od ne izolovane aluminijumske oplate, gornji paneli su zatvoreni staklom za povrtarsku namenu debljine ca 4 mm. Nakon postavljanja stakla, ručke se povezuju gumenim trakama za pričvršćivanje. Brave nisu uključene ali se mogu obezbediti kao dodatna oprema.

Oticanje kišniceKišnica otiče na jednu stranu staklenika kroz čelične oluke

koji se nalaze na krajevima i odvodi se kroz PVC cevi do osnove.

Iskopavanje i zemljišni radovi nisu uključeni u cenu.

OstaloStaklenik će biti isporučen sa svim repariranim delovima koji

su navedeni ili sa novim delovima, a po zahtevu kupca. Sva oprema koja je nova, navedena je u ponudi i posebno naznačena.

Šrafovi i navrte se uvek isporučuju novi.

Dutch Greenhouse Construction Asocijacija uvek isporučuje i gradi staklenike prema važećoj regulativi osiguravajućih društava, osim ukoliko je neophodno da se ponuda izmeni, a prema zahtevu kupca. Izmene mogu dovesti do korekcije cena.

U slučaju sporova koji ne mogu da se prevaziđu sporazumno biće primenjeni Holandski zakoni i propisi.

Sistem za navodnjavanje5 lukova po 6,4 m: dužina 33 m uključujući 1 m mosta sa

prednje strane.

- Proizvodna površina : 1024 m2

- Povrće kao što je paradajz 8 redova / 6,4 m.

- 8 redova u tunelu.

- Approx. 2,5 biljke/m2.

- 2 grupe ručno.

Svaka dva reda se snabdevaju sa jednom polietilenskom cevi 25 mm sa kapilarnim driperima 3 l/h. Svaki driper će biti isporučen sa 80 cm kapilarnom cevi I kočićem.

- Ukupno će biti isporučeno:

- 651 m PE cevi 25 mm sa otvorom na svakih 25 cm

- 64 m PE cevi 25 mm sa otvorom na svakih 50 cm (strane grebena)

- 2604 kom. kapilarnih dripera (3 l/h) isporučenih sa veznim kočićem

Sistem se snabdeva sa 2 seta ručnih ventila koji se sastoje od:

- 1 ventil za regulaciju (ručni) 1”

- 1 ventil za otvaranje/zatvaranje 32 mm

- 1 sigurnosni ventil

- 1 ručni ventil sa brzim konektorom

Male sprovodne cevi su od PVC 50 mm. Sprovodna cev je PVC 50 mm od pumpe u zemljište, a male sprovodne cevi u zemljište naspram prolaza.

Pumpa:

Za gore pomenuti tip staklenika preporućujemo sledeću pumpnu jedinicu:

Kapaljke (dripovi) su povezane sa pumpom koja se ugrađuje na sve staklenike tog tipa

Učinak pumpe je oko 5 m3/h. Pumpni agregat se sastoji od:

- 1 Alum. standardne pumpe

- 1 Sistemske pumpe 1,1 kW –samousisne, NOWAX 220 V- 50 Hz

- 1 filtera 11/4" 130 microna

- 1 nepovratnog ventila 1”

- 1 protočnog creva 1¼ “ dužine 5 m. Ova jedinica se montira na potrebnu dužinu.

Dodatna oprema (opciona)

Sistem za senčenjeSistem za senčenje je na bazi kablova – žica

Tip instalacije od podupirača do podupirača – 3,0 m

Noseće žice: 14 kom najlon žica 2,8 mm +2 kom. čeličnih užadi 3 mm (plastificiranih) + 8 kom. najlonskih užadi 2,5 mm koja se postavljaju preko tkanine – zavese.

Materijal je vezan za podupirač sponama od nerđajućeg čelika.

Pogonska jedinica za pomeranje zavesa pogoni se eletromotor reduktorom, a tip motora se definiše naknadno.

Materijal zavesa za senčenje za 1056 m2 – nov

Materijal: SLS 10 Ultra plus (specijalno za povrće)

Materijal: XLS 18 Ultra plus (specijalno za radne površine)

Procenat senčenja: 12%

Ušteda energije: 43%

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)72

Računar za upravljanje mikro–klimomRačunar tipa Hoogendoorn Enviro sa 8 ulaza i 9 izlaza, kom.

sa Hoogendoorn senzorima za kontrolu ventilacije i senčenja.

GrejanjeDva reparirana (Priva) gasna generatora toplog vazduha –

termogena, termičke snage 107 kW, sa termostatom.

Tehnički nacrt

8 x 3.20 m = 25.60m

11 x 3.00m = 33.00m

10 x 3.200 = 32000

11 x 3000 = 33000

Staklenici D.O.O. Sabac

A l u m i n i u mm u u r p l a a t

A l u m i n i u mg o o t r e g e l

S t a k l e n i c i D . O . O . S a b a c

G l a sm a at 6 3 x 14 5 cm

G l a sm a at 6 3 x 14 5 cm

G o r d i ng 40 x 8 0x 4 0m m

G o r d i ng 40 x 8 0x 4 0m m

P oo t h o og t e 3 . 0 0m t r .

V e n l o - k a s 3 . 2 0 md e t a i l k o p g e v e l

K o p k ol o m 8 0x 5 0x 2 m m

A l u m i n i u m g e ve l r o ed e A l u m i n i u m g e ve l r o ed e

A l u m i n iu mg ev el r oe d e

D a k ho e kr oe d e

7 0 c m

A l u m i n i u m m u u r p l aa t

B o d em n i ve au

S t a k l e n i c i D . O . O . S a b a c

6000 3500 6000 6000 6000 6000

6000 3400 6000 6000 6000 6000

AC Gootverdeling

Nokverdeling

Afschot

230

230

Tandbanen/motoren

Deur2400x2400

S t a k l e n i c i D . O . O . S a b a c

V e n l o - k a s 3 . 2 0 md e t ai l k o pg e v e l

70 0

Bo de mn ive au

S t a k l e n i c i D . O . O . S a b a c

Gording C70 x40x 2

Gording C70 x40x 2

Glasmaat 7 30x 1300

Glasmaat 7 30x 1450

Kopk olom80 x50x 3

Dakh oekroe de

Po othoo gte30 00

Aluminium muurplaat

Aluminiumgev elro ede

32 00 h.o.h.

Pa sru it op maat snijdenAC-g oot 22 / 8 0 / 2.5

Sta klenici D.O.O. SabacSta klenici D.O.O. SabacSta klenici D.O.O. SabacSta klenici D.O.O. SabacSta klenici D.O.O. Sabac

Ven lo - kas 3.2 0mdetail zij gevel

Zijg ev e l k o lo m 8 0 x5 0 x 2

A lu m in iumg ev e lroe d e

G ord in g8 0x 4 0 x2

G ord in g8 0x 4 0 x2

A c-g o ot2 20 /8 0 /2.5

P oo th o og te 30 0 0m m

V ak m aa t 30 0 0 mm

G la sm a at7 30 x 1 45 0

Gla sm aa t 7 30 x 1 45 0

P asr uit

De k ruit3 75 x 1 65 0

Lu ch tra am 2 x (7 3 0 x8 2 5 )

N ok p ro fiel

A lu m in iumm uu rp la at

A lu m in iumg oo tre g el

PONUDA ZA REPARIRANI STAKLENIK POVRŠINE 2.500 m2

Staklenici D.O.O. Sabac

Šabac, 27-04-2006., Broj ponude: 2006.0000

Ponuda: Isporuka repariranog “Venlo-tip” staklenika vrednost DDU Incoterms 2000

Dimenzije- Širina:

16 sekcija po 3,20 m širine = 51,2 m

- Dužina:

16 sekcija po 3,00 m dužine = 48,0 m

- Visina:

Od vrha temelja do oluka pp. 3,0 m

Ukupna površina osnove: 51,2 m x 48,0 m = 2.457,6 m²

TemeljMontažnih betonskih blokova, 115 komada, 12 cm x 12 cm x

100 cm, koji se postavljaju u 65 litarske betonske jamice i 120 litarske betonske jamice oko ukrštenih stubova – nosača.

Nije uključeno:

- Ravnanje zemljišta shodno zahtevima ponude.

- Iskopavanje zemljišta.

- Nabavka i mešanje betona za temelj.

- Armature.

Plan i nacrt betoniranja će dostaviti AgroConsult

Statički proračuniOpterećenja su proračunata prema standardu EN 3859:

- Opterećenje vetrom: 490 N/m² na krovnu površinu.

- Opterećenje snegom: 250 N/m² na osnovnu površinu.

- Opterećenje instalacijom: 70 N/m² na osnovnu površinu.

- Opterećenje težinom useva: 150 N/m² na osnovnu površinu.

Pri proračunu krajeva zabata u obzir su uzeta opterećenja:

- Žice koje nose sistem za senčenje (vodeće žice i noseće žice) na vrhu gornje sekcije nosača "visoka mreža".

- Žice za vešanje cevi za navodnjavanje.

Pri proračunu krajeva zabata u obzir nisu uzeta opterećenja:

- Žice koje nose usev.

- Žice nosači po visini podesivih cevi sistema za grejanje.

- Zatezne žice koje nose veštačko osvetljenje.

Konstrukcija, 6,40 m rešetkasti nosačiGalvanizovani čelik – toplo pocinkovan

- Rešetkasti nosači: 2 x 3,2 m, daju raspon od 6,4 m.

- Gornji rešetkasti nosači: 50 mm x 20 mm x 1,5 mm.

- Donji rešetkasti nosači: 50 mm x 20 mm x 1,5 mm.

- Visina rešetkastog nosača: 300 mm.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 73

- Ukršteni nosači sa bočne strane: -27 mm, 2 reda.

- Ukršteni nosači za viseće krajeve: -27 mm, 4 kom.

- Ukršteni nosači za krovnu konstrukciju: - 8 mm, 2 reda.

- Donja noseća greda: 80 mm x 50 mm x 2,5 mm

- Visina stubova: 3,0 m.

- Stubovi: 80 mm x 50 mm x 2 mm, ili jednako.

- Stubovi za viseće krajeve: 80 mm x 50 mm x 3 mm, ili jednako.

- Oluci: Galvanizovan čelik, spolja presvučen, 17 redova po 48,0 m = 816,0 m.

Ispod oluka, biće okačeni oluci od aluminijuma za odvod kondenzovane vode, sa 2 komada čeličnih traka po svakoj sekciji, uključujući lule i creva za odvod.

KrovAluminijumski krov u koji se montira staklo veličine: 165 cm

x 73 cm.

Krov se sastoji od :

- Aluminijumskih grebena.

- Aluminijumskih šipki.

- Duo polu ventila* (256 kom.), dimen. 2 x 73 cm x 82,50 cm,

- Aluminijumskih olučnih profila,

- Aluminijumskih podupirača ventila,

- Grebenskih ojačivača protiv oluje,

- Olučnih ojačivača protiv oluje,

- Aluminijumskih grebenskih konektora.

Na svakom kraju sekcije biće okačene 3 oluk-greben-olučne veze radi zaštite od oluje.

Na svakom boku sekcije biće okačen 1 oluk-greben-oluk konektor radi zaštite od oluje.

Bočne strane i viseći krajeviPocinkovani;

- Viseći krajevi (20 kom.): 2 slojni U – prof.: 70 mm x 40 mm.

- Bočne strane (22 sekcije): 2 slojni U– profil: 70 mm x 40 mm.

Zid se sastoji od:

- Aluminijumskih šipki,

- Aluminijumskih profila za osnovu,

- Aluminjiumskih šipki za povezivanje stakla (H-profil),

- Aluminijumskih krov – ugao šipki,

- Aluminijumskih olučnih profila,

- Crnih gumenih traka za šipke, (novo)

- Osigurači za staklo od nerđajučeg čelika, (novo)

- Aluminijumski ojačivači za šipke.

- Dovršavanje spoljnih uglova staklenika će biti izvedeno sa aluminijumskim profilima 150 mm x 150 mm x visina reda.

StakloBočne strane: staklo širine73,0 cm, (reparirano staklo

debljine oko 4 mm za staklenike).

Krajevi i uglovi: staklo širine 73,0 cm, (reparirano staklo debljine oko 4 mm za staklenike).

Krov: staklo širine 73,0 cm, dužine 165,0 cm (reparirano staklo debljine oko 4 mm za staklenike).

Postavljanje staklaNa početku i na kraju 5 polu krovnih prozora po strani

grebena.

Dve spoljne sekcije (3,2 m širine) staklenika, na dve strane grebena su potpuno ispunjene polu prozorskim krovnim staklima.

Krovni prozori se postavljaju sa potporom sa 4 strane korišćenjem aluminijumskih olučnih profila.

Nakon postavljanja stakla na krovu, krov se obezbeđuje od oluje i naleta vetra sa oluk-greben- veznim olucima.

Na bočne strane, krajeve i uglove postavljaju se jednostruka stakla u aluminijumske šipke. Staklo se postavlja na staklenu veznu šipku (H-profil) i osigurava se sa materijalom za glaziranje od nerđajućeg čelika.

Zidne šipke se privezuju sa crnim gumenim trakama.

Donje staklo se postavlja na male gumene blokove kako bi se sprečilo pucanje.

Uglovi sa zaštitom od oluje.

Slobodno stojeći uglovi staklenika se obezbeđuju sa dodatnim aluminijumskim šipkama i prekriveni su zidnim staklom veličine pola od standardne staklene ploče.

Dodatne šipke postavljaju se na sledećim mestima:

- 1,6 m na krajeve grebena sa početkom od uglova.

- 1,5 m na bočne strane počev od uglova.

VentilacijaVentilacija u jednoj sekciji:

Za 256 kom trokrovni polu-prozori sa 2 kom. aluminijumskih podizača prozora sa dva polu podizača po jednom mehanizmu.

Podizači prozora treba da budu povezani na otvor veličine 32 mm x 1,5 mm

Cevi za podizanje i spuštanje se povezuju na dva elektromotora (380 V) i 16 komada ploča i krila.

Nisu uračunati električni napojni kablovi i sklopke.

VrataKlizna aluminjumska vrata sa ručnim otvaranjem i

zatvaranjem:

1 kom. Aluminjumska klizna vrata app. 2,40 m visine i 2,40 m širine.

Ugradnja i konstrukcija:

Aluminijumski profili, ručke i “draft četke”

Donji paneli su napravljeni od neizolovane aluminijumske oplate, gornji paneli su zatvoreni sa staklom za povrtarsku namenu app. 4,00 mm debljine. Nakon postavljanja stakla, ručke se postavljaju sa gumenim trakama za pričvršćivanje.

Brave nisu uključene ali se mogu obezbediti kao dodatna oprema.

Oticanje kišniceKišnica otiče na jednu stranu staklenika kroz čelične oluke

koji se nalaze na krajevima i odvodi se kroz PVC cevi do osnove.

Iskopavanje i zemljišni radovi nisu uključeni u cenu.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)74

OstaloStaklenik će biti isporučen sa svim repariranim delovima koji

su navedeni ili sa novim delovima a po zahtevu klijenta. Sva oprema koja je nova je navedena u ovoj ponudi i posebno naznačena.

Uvek se isporučuju novi vijci i navrtke.

Dutch Greenhouse Construction Asocijacija uvek isporučuje i gradi staklenike prema važećoj regulativi osiguravajućih društava, osim ukoliko je neophodno da se ponuda izmeni, a prema zahtevu kupca. Izmene mogu dovesti do korekcije cena.

U slučaju sporova koji ne mogu da se prevaziđu sporzumno biće primenjeni Holandski zakoni i propisi.

Sistem za navodnjavanje8 lukova po 6,40 m: dužina 48 m. uključujući 2 m mosta sa

prednje strane.

Proizvodna površina : 2355 m2

Povrće kao što je paradajz 8 redova / 6,40 m.

8 redova u tunelu.

Približno 2,5 biljke/ m2.

4 grupe ručno.

Svaka dva reda se snabdevaju sa jednom polietilenskom cevi 25 mm sa kapilarnim driperima 3 l/h. Svaki driper će biti isporučen sa 80 cm kapilarnom cevi i kočićem.

- Ukupno će biti isporučeno:

- 1450 m PE cevi 25 mm sa otvorom na svakih 25 cm

- 95 m PE cevi 25 mm sa otvorom na svakih 50 cm (strane grebena)

- 6000 kom kapilarnih dripera (3 l/h) isporučenih sa veznim kočićem

Sistem se snabdeva sa 4 seta ručnih ventila koji se sastoje od:

- 1 ventil za regulaciju ( ručni ) 1”

- 1 ventil za otvaranje/zatvaranje 32 mm

- 1 sigurnisni ventil

- 1 ručni ventil sa brzim konektorom

Male sprovodne cevi su od PVC 50 mm. Sprovodna cev je PVC 50 mm od pumpe u zemljište a male sprovodne cevi u zemljište naspram prolaza.

Pumpa:

Za gore pomenuti tip staklenika preporućujemo sledeču vrstu pumpe:Kapaljke (dripovi) su povezani sa pumpom koja je kreirana za sve staklenike tog tipa

Učinak pumpe je oko 5 m3/h, a sastoji se od:

- 1 Alum. standard pumpe.

- 1 Sistem pumpe 1,1 kW – samousisna NOWAX 220 V- 50 Hz.

- 1 filter 11/4" 130 mikrona.

- 1 nepovratni ventil 1”.

- 1 protočno crevo 1 ¼ “dužine 5 m. Ova jedinica se montira na potrebnu dužinu.

Dodatna oprema (opciona)

Sistem za senčenjeSistem za senčenje je na bazi nosača od žica – kablova

Tip instalacije od podupirača do podupirača od 3,0 m

Noseće žice: 14 kom. najlon žica 2.8 mm +2 kom čeličnih žica 3 mm plastificirane + 8 kom najlon žica 2,5 mm koje se postavljaju preko tkanine

Materijal je vezan za podupirač sa sponama od nerđajućeg čelika

Pogonska jedinica je jedan elektromotor reduktor sa dodatnim uređajima.

Materijal za senčenje za 1056 m² je nov

Material : SLS 10 Ultra plus (specijalno za povrće)

Material : XLS 18 Ultra plus (specijalno za radni deo)

Procenat senčenja: 12%

Ušteda energije: 43%

Računari za kontrolu klimeNovi računar tipa Hoogendoorn Enviro sa 8 ulaza i 9 izlaza,

kompatibilan sa Hoogendoorn senzorima za kontrolu ventilacije i senčenja.

GrejačiDva reparirana (Priva) generatora toplog vazduha –

termogena na gas termičke snage 107 kW, sa termostatom.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 75

Tehnički nacrt

Staklenici D.O.O. Sabac

16 x 3200 = 51200

16 x 3000 = 48000

AC goot verdeling

Tandbanen/motoren

Afschot

6000 6000 60006000600035006000

6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6400Nokverdeling

230

230

S takl eni ci D .O.O . S aba c

V enlo-kas 3 .20mdet ail zijge vel

Zijgevel kolom 80x50

Aluminiumgevelr oede

Gording80x40x2

Gording80x40x2

AC- goot 220/80/2.5

Poothoogte 3000

Vakmaat 3000

Glasmaat73x1450

Glasmaat 730x1450

Pasr ui t

Dekr uit375x1650

Luchtraam 2x (730x825)

Nokprofiel

Aluminiummuurplaat

Aluminiumgootregel

Deur2400x2400

6000 3000

A l u m i n i u mm u u r p l a a t

A l u m i n i u mg o o t r e g e l

St akleni ci D.O.O. S abac

Ve nl o- ka s 3. 20 mdetail kopgevel

7 0 0

Bo d e mn iv ea u

St akleni ci D.O.O. S abac

Gord ing C7 0x4 0x 2

Gord ing C7 0x4 0x 2

Glasma at 730 x1 300

Glasma at 730 x1 450

Kop ko lom80 x5 0x 3

Dak ho ekro ede

Pooth oog te30 00

Alum in ium mu urplaa t

Alum in iumge velro ede

32 00 h .o.h.

Pasruit op ma at s nijden

AC-go ot 22 / 80 / 2.5

Tandbanen/motoren

5.3. Primer izračunavanja ekonomske isplativosti za primer plastenik – visoki tunelSačinio prof. dr Nebojša Novković, na osnovu podataka iz

publikacije: Momirović, N. 2004. Od ideje i odluke za bavljenje intenzivnom proizvodnjom do stručno vođenog i racionalno planiranog projekta. Poljoprivredni list, specijalno izdanje, 8-9.

Sastavni delo projekta plastenika je ekonomska ocena investicije koji se sastoji od tehničko-tehnološkog i ekonomskog dela. Ekonomska ocena investicije bazira se na:

- procenjenoj visini ulaganja u objekte i opremu,

- prosečnog eksploatacionog veka/amortizacionog perioda,

- visine troškova u proizvodnoj sezoni i

- očekivanim prihodima, shodno procenjenoj visini cena povrća na veliko na domaćem tržištu.

Kalkulacija je data za plastenik ukupne površine 3.600 m2. Sastoji se od devet visokih tunela, veličine 8 x 50 m = 400 m2. Ova proizvodna površina se, u trenutnim uslovima, smatra minimumom održivog funkcionisanja porodičnog gazdinstva.

Ukoliko se u investiciju ulazi sa ekonomskog stanovišta, onda se smatra da puno opravdanje ima izgradnja savremenih blok plastenika sa automatskom regulacijom temperature, vlažnosti i CO2 kako bi se smanjili rizici. Ulaganja za takve objekte su veća, a otplata ulaganja traje duže.

Ulaganje u infrastrukturu, objekte i opremuS obzirom na trenutno stanje na našem tržištu, odnos ponude

i tražnje, kupovna moć građana, procenjenim mogućnostima organizovanog izvoza povrća i drugim makroekonomskim tokovima, odabran je skromniji obim ulaganja na porodičnom gazdinstvu koji može da obezbedi isplativost ulaganja, ali podrazumeva nešto veće učešće ljudskog rada i povećani rizik u proizvodnji.

Uređenje parcele, čišćenje, ravnanje, drenaža, nasipanje puteva i staza sprovodi se na ukupnoj površini od oko 4.000 m2.

Izrada nastrešnica i pomoćnih prostorija za smeštaj alata i neophodnog repromaterijala, doradu i pakovanje proizvoda, ograđivanje i obezbeđenje proizvodnog polja nije predviđeno kalkulacijom, jer se polazi od pretpostavke da sve to već postoji na porodičnom gazdinstvu.

Vodozahva.tUređenje vodozahvata, ukoliko se ne koristi postojeća

hidrantska mreža za navodnjavanje, zahteva dopunske troškove za bušenje bunara odgovarajućeg kapaciteta, izrada bazena/rezervoara, ili ukoliko se koristi voda iz otvorenog vodozahvata (kanala, reke) nabavka filterske stanice koja uključuje peščane filtere (1.500 evra).

Konstrukcija.Metalna, pocinkovana ili površinski plastificirana

konstrukcija odgovarajuće nosivosti 25 kg/m2 sa odgovarajućim rešenjima za ostvarenje provetravanja. Plastifikacija noseće konstrukcije omogućuje za jednu trećinu duži eksploatacioni vek polietilenskih folija koje predstavljaju najznačajnije ulaganje sa eksploataciono – amortizacionim periodom od 1–5 godina.

Cena po m2 montažno – demontažnih nosećih konstrukcija iznosila bi oko 4,2 evra za tipske visoke tunele dimenzija 8 x 50 m, visine do slemena 3,5 m i do poprečne grede 2,1 m, uključujući i betonske oslonce (stope).

Folija.Cena polietilenskih folija u zavisnosti od sadržaja UV

stabilizatora (dužine trajanja) kreće se od 2,8 do 3,8 evra/kg. Za visoki tunel potrebno je oko 120 kg PE folije debljine 180 µm odnosno 110 kg PE folije debljine 150 µm. Ukoliko bi se koristila dupla folija u proizvodnji sa dopunskim grejanjem, postavljala bi se unutrašnja PE antifoging folija debljine 30 µm. Potrebno je oko 17 kg, a njena cena je 3,5 evra/kg.

Senčenje.Cena mreže za senčenje iznosi oko 87 evra po jednom

visokom tunelu.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)76

Orošavanje.Okvirna cena sistema za mikroorošavanje, toplotnu

regulaciju, za svih 9 objekata i cena sistema za navodnjavanje kap po kap uključujući sve potrebne elemente za fertigaciju iznosila bi oko 2.250 evra za jednostavnije laterale T-tape, uključujući i lamelarni disk.

Grejanje.Cena eventualnog sistema grejanja na čitavoj proizvodnoj ili

samo na delu površine, zavisila bi od vrste energenta. Kao medijum za grejanje koristila bi se topla voda, a za razvođenje PE cevi prečnika 32 mm. Okvirna cena, koja nije predviđena kalkulacijom, iznosila bi, sa nabavkom kotla, oko 2,5 evra/m2.

Investicioni troškovi uz 10% kamatu na godišnjem nivou prikazani su u tab. 1.

Tab. 1. Investicioni troškovi i godišnja amortizacija za visoki tunel površine 8 x 50 m

Elementi

Cena po objektu,

evra

Amortizacioni period, godina

Godišnja amortizacija po objektu,

evra

Noseća konstrukcija

1.680 10 168

PE folija – dupla 460 4 115

Sistem za navodnjavanje

250 5 50

Ostala infrastruktura

250 5 50

2.640 373

Procena dužine eksploatacionog perioda.Dužina amortizacionog perioda metalne noseće konstrukcije sa površinskom plastifikacijom bez visokih ulaganja u investiciono održavanje procenjuje se na deset godina. Ukoliko se odluči za kvalitetne PE folije eksploatacioni period u kontinuiranom korišćenju na plastificiranim lukovima i primenom senčenja (zasene) procenjuje se na 5 godina. Zaštitne mreže, mreže za senčenje, imaju u sebi UV stabilizatore, tako da se njihov eksploatacioni vek procenjuje na 4 – 5 godina. Sistemi za navodnjavanje imaju amortizacioni period 10 godina, dok za laterale (trake za navodnjavanje kapanjem) amortizacioni period iznosi 2–3 godine.

Izbor proizvodnje.Najviše zastupljene povrtarske vrste u proizvodnji povrća u zaštićenom prostoru kao glavnih useva kod nas su paradajz, paprika i krastavac, dok se kao zimski usevi najčešće gaje salate, rotkvice i spanać, a u tab. 2 navedeni su prosečni prinosi.

Investicija: 3.540 €, 2.640 € u osnovna sredstva, 900 € u obrtna sredstva ( godišnji troškovi bez amortizacije su 1.885, ali je obrt sredstava veći od 1 godišnje, tako da su godišnje potrebna obrtna sredstva procenjena na 900 €).

Tab. 2 Očekivani prosečni prinosi najzastupljenijih gajenih biljnih vrsta

Gajena vrsta

Vreme i način gajenja

Broj biljaka / m2 Prinos

Paradajz Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem

2,5–3,0 35 kg/m2

Celosezonski usev bez dopunskog grejanja

3,0–3,5 25 kg/m2

Ranosezonski usev sa dopunskim grejanjem

3,5 20 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja

Naknadni usev bez dopunskog grejanja

3,5 15 kg/m2

3,5 20 kg/m2

Paprika

Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem

3,0–3,5 20 kg/m2

Celosezonski usev bez dopunskog grejanja

3,5–4,0 15 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja

5,0–6,0 10 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja

5,0–6,0 10 kg/m2

Krastavac

Ranosezonski usev sa dopunskim grejanjem

3,5–4,0 20 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja

4,0–4,5 15 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja

2,5–3,0 15 kg/m2

Salata

Zimske sorte kratkog dana sa dopunskim grejanjem

12–16 –

Ranoprolećne sorte bez dopunskog grejanja

16–18 –

Rotkvice

Zimska proizvodnja sa grejanjem

dužina vegetacije

40–50 dana

30–35 vezica/m2

Zimska proizvodnja bez grejanja

dužina vegetacije

60–75 dana

20–25 vezica/m2

Pokazatelji:- Ekonomičnost: Na 1 evro troškova proizvodnje

ostvaruje se 1,61 evra prihoda.

- Rentabilnost: Na 1 evro uloženog kapitala ostvaruje se 0,45 eura dobiti godišnje

- Rok povraćaja: Uloženi kapital će se kroz profit vratiti za 2,2 godine eksploatacije.

Tab 3: Primer kalkulacije proizvodnje. (Celogodišnja proizvodnja paradajza bez grejanja + ranoprolećna proizvodnja salate)

Stavka Jedinica KoličinaCena (€)

Ukupno (€)

Ukupan prihod

Celogodišnja proizvodnja

t 10 300 3.000

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 77

paradajza +

ranoprolećna proizvodnja salata

pak/24 k 300 4 1.200

Ukupan prihod godišnje

4.200

Troškovi materijala 690

Rasad paradajza kom. 1.400 0,10 140

Rasad salate kom. 6.500 0,02 130

Hraniva:

glistenjak t 0,18 57 10

osnovna mineralna kg 30 0,66 20

vodorastvorljiva kristalna

kg 100 1,50 150

Pesticidi lit/kg 40

Polinacija košnica 1 70 70

Kanap kg 4–5 2 10

Prstenovi kom 6.000 0,02 120

Radna snaga radni dan 150 7,5 1.125

Ostali troškovi 5% 70

Amortizacija 373

Kamata 10% na uloženi kapital

354

Ukupni troškovi proizvodnje

2.612

Dobit (profit) u prvoj godini

(Dohodak, ako nije računat rad vlasnika)

1.588

Ekonomičnost proizvodnje (%)

(Ukupan prihod/ ukupni troškovi)

30 20 160,8%

Rentabilnost proizvodnje

(Dobit/uloženi kapital) %

44,9%

Rok povraćaja kapitala (godina)

2,2 godine

Tačka preloma za prinos paradajza: Troškovi proizvodnje (2.612) – vrednost proizvodnje salate

(1.200) što iznosi 1.412 eura dele se sa cenom paradajza (300 evra/t) i dobija se 4,71 t po jednom objektu. Ili obrnuto, deli se sa proizvodnjom (10 tona) i dobija granična cena isplativosti od 141,2 evra po toni.

5.4. PRIMERI PROIZVODNJE POVRĆA NA PORODIČNIM GAZDINSTVIMAZoran Gole, AgroConsult, Beograd

Porodična plastenička proizvodnja povrća u Počekovini.Porodica Batočin iz Počekovine počela je da se bavi

proizvodnjom povrća na otvorenom polju 1970. godine. Uzgajali su papriku, paradajz, kupus i krompir na 0,5 do 0,6 ha. Povrće je prodovano na sarajevskoj pijaci.

1990. godine nabavljaju tunelske plastenike. Porodica Batočin stiče prva iskustva u proizvodnji povrća u zaštićenom prostoru. Uzgajaju paradajz, papriku, krastavac, kupus, salatu, mladi luk i rotkvice.

Proizvodnja paradajza u visokom tunelu

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)78

2003. godine porodica kupuje Richel-ov visoki plastenik sa 5 brodova, površine: 3480 m² (80 x 48 m). Plastenik je visok 6,50 m a ispod olučnog kanala 4 m. Otvaranje vrha krova može da ide do 35%. Sistem navodnjavanja je “kap po kap”. Regulisanje temperature ostvaruje se mikroorošavanjem i dva termogena, na lož ulje.

Naknadno je kupljeno:

tri tunela Richel; dimenzija tunela: 100 x 9 m (900 m2). Ukupna površina: 2700 m2;

visoki plastenik Sergio Berandelo, 100 x 48 m = 4800 m2.

Računajući i ranije nabavljene plastenike, porodica Batočin raspolaže sa površinom 13.260 m2 za proizvodnju povrća. Proizvodnja je zasnovana na zemljistu, zbog toga se primenjuje plodored, odnosno gajenje više kultura, tab. 1.

Proizvodnja povrća u Gospođincima.Organizator proizvodnje povrća u Gospođincima je ZZ

“Gospođinci”. Od sto zadrugara pedeset se bavi povrtarskom proizvodnjom.

U Gospođincima je oko 600 hektara oraničnih površina pod povrćem. Gaji se crni luk, paprika, kupusnjače i bostan. Prinosi (t/ha): crni luk 35-40, kupus 50, karfiol 25, lubenice 40 i paprika 35. Za zalivanje povrća uglavnom se koristi voda iz bušenih bunara, sa dubine od 40-50 m.

Oko 2 hektara je pod tunelskim plastenicima. Za grejanje plastenika koristi se zemni gas. U toku zime, bez premca, najprofitabilnija je proizvodnja salate.

Tab. 1. Parametri povrtarske proizvodnje u plastenicima porodice Batočin iz Počekovine , (Prolećno-letnja proizvodnja)

Red. br.

Operacije i parametri Paradajz Krastavci Paprika -babura Paprika - šilja paprika - ljuta

1. Rasađivanje (datum) 10-15. 04. 15-20. 04. početak aprila početak aprila početak aprila

2. Završetak berbe (datum)

10-15. 08. 10-15. 07. 10-15.11početak

novembrapočetak

novembra

3. Sklop biljke po m² 2,8 2,6 4,0 4,0 4,0

4. Prinos (kg/biljka) 4,5 6,5 3,0 3,5 50 kom/bilj.

5. Prinos (kg/m²) 12,6 17,0 12,0 14,0 200 kom/ m²

6. Cena (€/kg) 0,42 0,24 0,48 0,48 2,8 €/biljka

7 Vrednost (€/ m²) 5,30 4.04 5,76 6,70 8,32

8. Profit (€/ m²) 2,40 2,00 3,00 3,30 4,00

LITERATURA

[1] Bajkin, A, Ponjičan, O, Orlović, S, Somer, D. 2005. Mašine u hortikulturi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

[2] Bosch, A. 2006. Staklenička proizvodnja u Holandiji i saradnja sa Srbijom, PTC+, Ede, Holandija

[3] Biljana Bosiljčić. 2006. Odlučivanje o ulasku u proizvodnju u zaštićenom prostoru „AgroConsult“, Beograd

[4] Brkić, M, Janić, T, Somer, D. 2006. Termotehnika u poljoprivredi – II deo: Procesna tehnika i energetika, Poljoprivredni ffakultet, Novi Sad,

[5] Dimitrijević Aleksandra, Đević, M. 2003. Zagrevanje objekata zaštićenog prostora i aplikacija ugljendioksida. PTEP časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi 7, 5,140-144.

[6] Đukić, N. 2006. Tehnika za aplikaciju pesticida u zatvorenim prostorima. Revija agronomska saznanje, 16(3), 25-27.

[7] Đurovka, M., Lazić, Branka, Bajkin, A., Potkonjak, Agnes, Marković, V., Ilin, Ž., Todorović, Vida. 2006. Proizvodnja povrća i cveća u zaštićenom prostoru. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet Banja Luka.

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 79

[8] Konstamtinović, B, 2006. Grejanje u staklenicima/plastenicima, izbor i dimenzionisanje, seminarski rad, predmet Termotehnika u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

[9] Korsten, P, Botany B.V. 2006. Inovativna staklenička proizvodnja paradajza u Holandiji, „AgroConsult“, Horst-Meterik, Holandija.

[10] Martinov, M, Bajkin, A, Konstantinović, B, Novaković, N, Magazin, N, Nadlački, R. Đević, M, Dimitrijević, Aleksandra, Gole, Z, Bosiljčić, Biljana, Bosch, A, Korsten, P, Lazić, V. 2006.

[11] Tehničko-ekonomske osnove za izbor plastenika/staklenika za komercijalna porodična gazdinstva - samostalna i idružena, Agronomska revija, Novi Sad, specijalno izdanje 1.

[12] Momirović, N. 2004. Savremeni objekti zaštićenog prostora. Poljoprivredni list, specijalno izdanje, 10-11.

[13] Poničan, J. 2002. Mechanizacia v zahradnictve. Vydala Slovenska polnohospodarska univerziteta v Nitre vo Vydavatelstve SPU.

[14] Srnka F. 1997. Mehanizácia v záhradníctve. Vysolá škola poľnohospodárska, Nitra

[15] Stevens, A. B., Stevens, Suzan, Albrecht, M. L., Karen I. B. Gast. 1994. Starting a Greenhouse Business. Cooperative

Extension Service, Kansas State University Manhattan, Kansas.

[16] Timmerman, G.J., Kamp, P.G.H. 2003. Computerised Environmental Control in Greenhouses. PTC+, Ede.

[17] Veenman, F. 2006. Trends in greenhouse production. Brinkman International, prezentovano na Poljoprivrednom fakultetu u Moskvi maja 2006.

[18] Veenman, F. 2006. Savremeni postupci proizvodnje u zaštićenoj sredini, praksa u Holandiji. Predavanje održano na 72. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novi Sad.

[19] Žigmanov, P. 1997. Efikasnost mašinskog usejavanja semena povrća u kontejnere. Magistarska teza, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

[20] Anonim. 2004. Training material on greenhouses. Practical Training Centre, PTC+, Ede.

[21] Anonim 1. 2006. Proizvodni program kompanije De Ros. www.da-ros.com

[22] Anonim 2. 2006. Proizvodni program kompanije Dema. www.demaseminatri.it

[23] Anonim 3. 2006. Proizvodni program kompanije Urbinati. www.urbinati.com

[24] Anonim 4. 2006. Proizvodnji program kompanije Brinkman. www.brinkman.com.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)80

I Z V E Š T A JI Z V E Š T A J

E N E R G I J A E N E R G I J A ii A g r o P R O C E S i n g A g r o P R O C E S i n g 2 0 1 0 2 0 1 0

Naučno – stručni skupovi:Naučno – stručni skupovi:

IX NAUČNO-STRUČNI SKUP - KGHvp 2010

V NAUČNO-STRUČNI SKUP - AgPRO 2010

Deveti naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem “Energija i Agroprocesing” održan je 27. oktobra 2010. godine u velikoj sali Master centra Novosadskog sajma u Novom Sadu. Skup je održan u organizaciji: Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Vlade AP Vojvodine, Vojvođanskog društva za poljoprivrednu tehniku, Departmana za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i USAID - Agrobusines Projet-a u Srbiji. Pokrovitelji ovog skupa bili su: Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnologiju i Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Vlade AP Vojvodine i Uprava za privredu grada Novog Sada.

Na skupu je bilo prisutno 387 učesnika, pretežno iz biotehničkih, ekonomskih i pravnih struka da bi se upoznali sa tematikom skupa koja se odnosila na: OTVARANJE PROFITABILNIH POGONA ZA PROIZVODNJU I KORIŠĆENJE ODRŽIVIH ENERGENATA. Tako su na skupu prisustvovali učesnici iz: firmi koje su zainteresovane da investiraju u navedene pogone, firmi za proizvodnju energetske i procesne opreme, poljoprivrednih preduzeća i zadruga, trgovačkih firmi, farmeri, opštinskih lokalnih samouprava, državnih institucija, tj. pokrajinskih sekretarijata za energetiku i mineralne sirovime, urbanizam, ekologiju, Ministarstva za dijasporu, privrednih komora, agencija za energetiku, agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, regionalnih razvojnih agencija, članovi Saveta za korišđenje biomase i otpada u energetske svrhe na teritoriji AP Vojvodine, javnih komunalnih preduzeća, agrozavoda, poljoprivrednih stanica, obrazovnih institucija, tj. sa fakulteta i instituta, srednjih poljoprivrednih i tehničkih škola, novinari i iz drugih organizacija.

Cilj devetog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem “Energija i Agroprocesing”bio je da se pospeši otvaranje profitabilnih pogona za proizvodnju i korišćenje održivih (obnovljivih) energenata.

Na skupu je izloženo 18 referata koji su se odnosili na: potrebe i mogućnosti korišćenje biomase kao energenta, primenjenu savremenu tehnologiju i tehniku za korišćenje biomase u energetske svrhe, tržišne vrednosti više formi biomase

kao energenta, zakonskih propisa i procedure pri izgradnji navedenih pogona, mogućnosti nabavke investicionih sredstava za realizaciju navedenih postrojenja u komercionalnim i društveno subvencionisanim uslovima i iskustava iz dobre prakse. Referate su iznosili i stračnjaci iz Nemačke, SAD i Rumunije.

Sve vreme odžavanja skupa trajao je direktni internet prenos na šest kontinenata u realnom vremenu. Tako su skup pratile radne grupe formirane u lokalnim samoupravama u Srbiji i u velikom broju Evropskih zemalja, SAD, Rusiji, Kanadi, Argentini, Južnoafričkoj Republici, Nigeriji i Australiji.

Tokom izlaganja primera dobre prakse po prvi put na skupu ovakvog karaktera u Srbiji je korisćena konferencijska “on line” veza za multimedijalnu dvosmernu komunikaciju u kojoj je preko servera u SAD prenesena prezentacija vodećeg svetskog stručnjaka po pitanje "nulte emisije" Dr Michael Knaus, iz Instituta za primenjeno upravljanje tokovima materije (Institut für angewandtes Stoffstrommanagement) iz Nemačke, a posle prezentacije Jima Herna, zamenika direktora USAID Agrobusines Project-a u Srbiji u terminu predviđenom za diskusiju, takođe vodeći svetski stručnjak u oblasti korišćenja biomase za proizvodnju biogasa Dr Stephen Dvorak, GHD Inc. iz Chiltona, država Wisconsin iz SAD-a je iz navedene oblasti u direktnoj dvosmernoj komunikaciji oko pola sata odgovarao na postavljena pitanja učesnika skupa iz konferencijske sale.

Svim učesnicima skupa besplatno su podeljena dva časopisa: naučni časopis iz oblasti poljoprivredne tehnike nacionalnog značaja “Savremena poljoprivredna tehnika”, Vol. 36, br. 4 od 2010. godine i stručni časopis “Revija agronomska saznanja”, Vol. 20, br. 1-2. U časopisu“Savremena poljoprivredna tehnika” štampani su radovi iz termotehnike i energetike, a u časopisu “Revija agronomska saznanja” štampani su radovi iz agroprocesinga, tj. procesne tehnike u poljoprivredi. U Reviji štampan je vodič za izgradnju pogona za proizvodnju i korišćenje energije iz biomase.

Na osnovu iznetih referata i diskusije doneti su sledeći:

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 81

ZAKLJUČCI:Neophodno je da se poveća obim korišćenja biomase u

energetske svrhe, kako za proizvodnju toplotne, tako i za proizvodnju električne energije. U tom cilju potrebno je da se uskladimo s propisima Evropske unije. Septembra 2008. godine, Evropski parlament je usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20 %, unapređenje energetske efikasnosti od 20% i učešće obnovljive energije od 20 % u ukupnoj potrošnji energije u EU - do 2020. godine, posmatrano u odnosu na 1990. godinu ( www.mre.gov.rs). Procenjuje se da se danas kod nas koristi samo 3% biomase u energetske svrhe.

Potrebno je sankcionisati paljenje biomase na njivama. Biomasa treba da se većim delom zaorava, a ostatak da se sakuplja, skladišti i koristi u industrijskoj preradi ili za proizvodnju toplotne i električne energije.

Naša država nema pravnih, niti tehničkih propisa, za optimalno korišćenje biomase u energetske svrhe. Imamo donet samo jedinstven Zakon o energetici, koji nema propratnih akata. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske Unije, u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. U nedostatku naših propisa treba koristiti propise Evropske Unije.

Uputiti dopis Ministarstvu za rudarstvo i energetiku u cilju ubrzavanja donešenja zakonskih propisa i pravilnika o intenzivnijoj upotrebi biomase u toplotne svrhe, isticanju nadležnosti lokalne samouprave, pokrajine i republike, kako bi se podstakli pojedini činioci, skratila procedura donošenja energetskih i drugih dozvola za izgradnju energetskih postrojenja. Doneti podsticajne mere za efikasnije korišćenje biomase u toplotne svrhe.

Potrebno je uložiti više napora za osnivanje Fonda za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) na nivou Republike, Pokrajine i lokalne samouprave. Korišćenjem investicionih sredstava iz ovog fonda podstaklo bi se korišćenje biomase u energetske svrhe.

Treba uvoditi u praksu učestvovanje u „CDM“-projektima, jer je još pre dve godine formirano DNA telo za te namene, Takođe, treba postepeno uvoditi u praksu „karbon kredite“ i nagrađivati preduzeća i pojedince koji smanjuju ispuštanje ugljendioksida, naročito metana u atmosferu. Neophodno je da se kažnjavaju ona preduzeća i pojedinci koji previše zagađuju životnu i radnu sredinu.

Od Republičke vlade zahtevatii da se smanje porezi i carine za nabavku i ugradnju opreme za korišćenje biomase u energetske svrhe. Uticati na bankarski sektor da smanji kamatne stope za korisnike kredita za nabavku opreme i postrojenja za energetske pogone. Potrebno je intenzivirati saradnju sa Ministarstvom za dijasporu u cilju obezbeđivanja zainteresovanih lica za ulaganje investicionih sredstava za izgradnju samoodrživih, profitabilnih, energetskih pogona na bazi korišćenja biomase.

Treba formiti tržište upakovane biomase: u obliku bala, briketa i peleta, kao što je to učinila Evropska unija pre 7 godina. Predlaže se da se tržiste biomase formira u okviru Produktne berze u Novom Sadu, kako bi se moglo trgovati sa realnim cenama biomase upakovane u obliku bala, briketa i peleta. Dosadašnja trgovina sa biomasom bila je zatvorenog, bilateralnog, tipa.

Neophodno je da se poveća kvalitet domaće opreme za proizvodnju energetskih peleta i briketa. Potrebno je osnovati asocijaciju proizvođača energetskih peleta i briketa i opreme za

proizvodnju peleta i briketa u cilju razmene informacija, povećanja stepena obučenosti ljudi za ovaj proces i povećanja kvaliteta proizvoda u skladu sa standardima evropskih zemalja (Austrije, Nemačke, Švedske i Evropskog peletnog centra). Predlažem osnivanje KLASTERA u oblasti proizvodnje i korišđenja biomase za energetske potrebe, kako bi bili u “duhu” vremena, koji bi objedinjavao sve interese pojedinih činilaca-naravno po ugledu na EU i zemlje okruženja (npr. Slovenija, Hrvatska, Mađarska, itd..)

Energetska efikasnost postojećih peći i kotlova na biomasu je još uvek niska i kreće se od 50 do 65%. Na termičkim postrojenjima nema odgovarajuće merne, kontrolne i regulacione opreme. Ručno se lože, pošto nije bilo dovoljno sredstava za nabavku opreme za automatsko loženje. Zbog toga, ovakva postrojenja sporo nalaze primenu u praksi. Potrebno je graditi kvalitetnije i pouzdanije kotlove sa automatskim loženjem i automoatskom regulacijom i kontrolom procesa sagorevanja biomase. Izbor konstruktivnih karakteristika kotlovskih postrojenja treba uskladiti sa specifičnim fizičkim i termičkim karakteristikama biomase. Potrebno je uvesti obavezu testiranja energetske efikasnosti i emisije gasova zagađivača termičkih postrojenja na bazi harmonizacije naših standarda sa standardima zemalja Evropske unije. U tom cilju treba osnivati laboratorije za ispitivanje korišćenja biomase u energetske svrhe (kako biogoriva, tako i opreme).

Potrebno je sa najvišeg nivoa, preko nadležnih Ministarstava, pokrenuti i podstaći primenu biomase u daljinskom grejanju, kako za grejanje tako i za pripremu TPV. Isto tako je neophodno insistirati na korišćenju biomase iz industrijskog procesa, gde je izuzetno važno koristiti otpad i sa stanovišta zaštite životne sredine. U industriji, a naročito u procesnoj industriji, svakako bi se ostvarile i najveće uštede kako u ekonomskom, tako u energetskom i ekološkom smislu.

Utrošak energije na postrojenjima za sušenje, hlađenje, skladištenje i doradu poljoprivrednih proizvoda je prilično visok. Neophodno je ovu potrošnju racionalizovati na postojećim postrojenjima ili graditi nova ekonomičnija postrojenja. Treba sve više koristiti biomasu kao energent, jer se korišćenje konvencionalnog goriva ne isplati na ovim postrojenjima.

Stručnjacima poljoprivredne tehnike treba omogućiti da polažu stručni ispit iz svoje struke da bi mogli da dobiju licencu za projektovanje termotehničkih i procesnih postrojenja u poljoprivredi manjih snaga, pošto se tokom proteklih vremena javila anomalija da država Srbija školuje budžetski (o svom trošku) profil stručnjaka za poslove primene i konstruisanja tehnike u poljoprivredi, a državni službenici izbegavajući poslove sprovođenja protokola tim istim inženjerima zakonski ne izdaju odobrenje za rad, tj. licence.

13. Predlažemo da se zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine , ekspertskim timom Saveta za biomasu i otpad i Vojvođanskim društvom za poljoprivrednu tehniku, uz učešće sponzora i prijatelja sajta, kreiramo vojvođanski sajt za biomasu po ugledu na svetski AEBIOM (predlog naziva sajta je: www.energoproces.org.rs).

Novi Sad, 28. 10. 2010. god.

Izveštaj pripremili:

Dr Miladin Brkić, red. prof.

Dr Todor Janić, vanr. prof.

revija agronomska saznanja (EAP ’2011)82

Fotografije sa IX naučno-stručnog skupa KGHvp 2010 i V naučno-stručnog skupa AgPRO 2010, koji su održani u Novom Sadu, 2010. godine pod zajedničkim nazivom „ENERGIJA i AgroPROCESing 2010“

revija agronomska saznanja (EAP 2011) 83