Elektokoagulacija

Profesor:

Kiurski Jelena

Student :

Milovanović Danica

Br.indeksa: 755/F

Elektrohemijske metode se mogu klasifikovati na sledeći način: • elektrokoagulacija,• elektroflotacija,• elektrodijaliza,• elektrooksidacija-elektrodestrukcija. 

Elektrokoagulacija predstavlja postupak elektrolitičke obrade otpadnih voda, uz primenu anode koja se prilikom elektrolize rastvara, najčešće od gvozdja ili aluminijuma.

Prilikom rastvaranja metala anode, u vodi dolazi do obrazovanja njihovih hidroksida, koji izazivaju koagulaciju prisutnih dispergovanih čestica.

Na proces elekrolize utiče niz parametara:  materijal elektrode, brzina proticanja vode izmedju elektroda, gustina tečnosti, temperatura, prisutne primese, anodna pasivizacija.

Elektrokoagulacijom mogu se sa visokom efikasnošću otkloniti koloidne, emulgovane i rastvorene materije kao što su mineralna ulja i masti, teški metali, fenoli, površinski aktivne materije, boje. 

Efikasnost uklanjanja mineralnih ulja je 75-95%, površinski aktivnih materija 60-70%, hroma 90-98%, suspendovanih materija 90-95%

Postupak obrade elektokoagulacijom može biti jednokratan ili višekratan

Tehnoliške šeme primene elektrokoagulacije su:  elektrokoagulacija sa više prolaza elektrokoagulacija sa jednim prolazom. 

Vrema trajanja elektrokoagulacije otpadnih voda kreće se od 3 do 30 minuta, uz potrošnju metala 5-200 (g/m3) i potrošnju energije 0.2-2.5 (KWh/m3).

Aparati u kojima se realizuje ovaj proces mogu biti različite konstrukcije. To su, najčešce, otvoreni horizontalni ili vertikalni sudovi izradjeni od plastike.

Elektrode su izradjene kao blokovi metala na medjusobnom rastojanju od 10-20 mm.

Elektrode se napajaju jednosmernom strujom, naponom koji ne treba da bude veći od 36 V.