PRAVNI POSAO je izjava volje koja menja postoje e imovinsko stanje izme u ljudi. 5 kumulativnih uslova za valjanost pravnog posla:

DOBROVOLJNOST OZBILJNOST PRAVNA I FAKTI KA IZVODLJIVOST PREDMET KAUZA

POJAM I VRSTE UGOVORA U PRIVREDIUgovor je svaka saglasnost volja dva ili vi e lica kojom se posti e neko pravno dejstvo

Ugovor u privredi-sredstvo regulisanja robnog prometa izme u privrednih subjekataSpecifi nosti privrednih ugovora:

a) Zaklju uju ih preduze a i preduzetnici; b) Neformalnost-osim gra c) Naknada tete+izgubljena dobit; d) Pa nja dobrog privrednika e) Solidarna odgovornost sadu nika i jemca; f) Privredni sudovi;

enja, licence, nepokretnosti;

g) Kratki rokovi zastarelosti; h) Simboli na predaja; i) Pretpostavka teretnosti; j) Princip monetarnog nominizma k) Pravno dejstvo od trenutka zaklju enja ugovora

PONUDA je predlog za zaklju enje ugovora u injen odre enom licu koje sadr i sve bitne elemente ugovora.

PRIHVAT PONUDE je izjava volje upu ena ponudiocu kojem se ponu eno lice sagla ava sa ponudom

PISMENA

USMENA

KONKLUDENTNA

- utanje nije prihvat ponude!

VRSTE UGOVORA U PRIVREDI

-na elo autonomije volje

1. IMENOVANI-imaju svoj zakonski naziv 2. NEIMENOVANI UGOVORI-retki, ali njihova u estalost dovodi do zak. regulisanja 3. FORMALNI-forma mo e biti zakonska ili ugovorna, posledica:ni tavost 4. NEFORMALNI-nije potrebno ispunjenje odre ene forme 5. JEDNOSTRANO OBAVEZNI-obaveza nastaje samo za jednu stranu 6. DVOSTRANO OBAVEZNI-obe strane su istoremeno i du nik i poverilac 7. TERETNI-postoji naknada za korist 8. DOBRO INI-nema protiv inidbe 9. KOMUTATIVNI-u momentu zaklju enja poznata je visina prestacija 10. ALEATORNI-nisu unapred poznate obaveze

11. TRENUTNI-obaveza=jedan akt, u jednom momentu 12. TRAJNI-izvr enje obaveza traje izvestan vremenski period 13. JEDNOSTAVNI (PROSTI)-sadr e elemente karakt. za jedan odre en tip ugovora 14. ME OVITI-sadr e elemente dva ili vi e jednostavnih ugovora 15. UG. PO PRISTUPU-jedna strana unapred odre uje uslove, a 2. strana pristupa* 16. KOLEKTIVNI UGOVORI-proizvode dejstva za sva lica koja pripadaju odre enojkategoriji subjekata koji su zaklju ili taj ugovor

17. GENERALNI UGOVORI-izvr enje traje du e vreme i kojim se utvr uju op tielementi i uslovi izvr enja

18. AKCESORNI UGOVORI- postoje samo u zavisnosti od gl. ugovora 19. OPCIONI UGOVORI-stranke ure uju uslove nekog svog drugog ugovora za kojijedna od strana ima prava da u odre enom roku zahteva njegovo izvr enje

20. UG. INTUITU PERSONAE-li na svojstva, neprenosivost, gase se smr u 21. PRETHODNI-stvara se samo obaveza da e se zaklju iti drugi (glavni) ugovor 22. GLAVNI-u trenutku zaklju ivanja prethodnog ug. Ne znaju se odre eni elementi odzna aja * putem op te ponude

23. KAUZALNI-vidno je ozna en cilj (kauza) 24. APSTRAKTNI-kauza postoji ali nije vidljiva 25. REALNI-za zaklju enje ug. pored saglasnosti volja potreban je realni akt-predaja ODGOVORNOST IZ UGOVORA U PRIVREDI -obaveza du nika da svome poveriocu naknadi tetu koju mu je prouzrokovao povredom obaveze koja izme u njih postoji -kod nas VI A SILA (vis maior) i SLU AJ (casus) -ugovorom se ne mo e isklju iti odgovornost za: 1) namernu i grubu nepa nju 2) obi nu nepa nju, ako je ta klauzula posledica monopolskog polo aja -ZOO (1978) ograni ava obim naknade tete na: OBI NU TETU i IZGUBLJENU DOBIT -DOCNJA zatezna kamata+glavnica (stopa je imperativnog karaktera)

PODELA PRAVNIH POSLOVAJednostrani i dvostrani Teretni i dobro ini

Kauzalni i apstraktni Formalni i neformalni

Inter vivos i mortis causae

OBEZBE ENJE UGOVORA U PRIVREDI sredstva obezbe enja ugovora u privredi:

JEMSTVO

ZALOGA

KAPARA

ODUSTANICA

UGOVORNA KAZNA

JEMSTVO

Vrste jemstva: UGOVORNO i ZAKONSKO -u privredi karakteristi na je SOLIDARNOST(ugovorom se mo e predvideti SUPSIDIJERNO JEMSTVO)

ZALOGA

Vrste zaloge: UGOVORNA i ZAKONSKA (pored fizi -PREDMET ZALOGE: ROBA

ke postoji i simboli na predaja)

-BEZDR AVINSKA (sudski popis) i DR AVINSKA ZALOGA (li enje dr .) -za punova nost zaloge tra i se i USLOV KONEKSITETA

KAPARA

-odre ena suma novca (ili odre ena koli ina zamenjivih stvari) koje jedna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zaklju enODUSTANICA

-ugovorne strane (jedna ili obe) mogu se dogovoriti da se od ugovora mo e odustati davanjem odustanice (posledica na ela autonomije volje)UGOVORNA KAZNA

-du nik se obavezuje poveriocu da e mu platiti odre enu sumu novca (ili neku drugu materijalnu korist) ako ne ispuni svoju obavezu ili padne u docnju

PREGOVORI ZA ZAKLJU ENJE UGOVORA U PRIVREDICILJ: da se licu koje je dalo inicijativu za pregovore pomogne da formuli e svoju ponudu. VRSTE: pismeni ili usmeni

PREGOVORI

PONUDA

ZAKLJU ENJE UG.

-pregovori ne obavezuju, ali ponuda obavezuje!

ODGOVORNOST je uslovljena slede im pretpostavkama: 1) Da su pregovori vo eni (obj.) 2) Bezuspe no (obj.) 3) Da je nastala teta (obj.) 4) Da je strane koja je odustala nije ni imala nameru da ugovor zaklju i 5) Da je to u inil bez opravdanog razloga

-Nadokna uje se samo obi na teta, a ne i izgubljena dobit -Svaka strana snosi svoje tro kove

PRESTANAK UGOVORADejstvo prestanka ugovora - prestaju prava i obaveze koje su iz njega nastale OSNOVNI NA INI PRESTANKA UGOVORA

ISPUNJENJE RASKID NEMOGU NOST ISPUNJENJA

PONI TENJE

SMRT

PONI TENJE -u slu ajevima kad je razlog poni tenja postojao u momentu zaklju enja ugovora 1. APSOLUTNO NI TAVI UGOVORI - opasnost po javni interes protivni: a) prinudnim propisima; b) javnom moralu; c) dobrim obi ajima DEJSTVO: smatra se da nisu ni zaklju eni, ex tunc-nema konvalidacije POSLEDICA: restitucija ili naknada tete 2. RELATIVNO NI TAVI (RU LJIVI) UGOVORI - povre uju li ni interes a) zabluda; DEJSTVO: b) prevara; c) pretnja; d) p.p. delimi no sposobnih lica na zahtev zainteresovane strane postaju apsolutno ni tavi

POSLEDICA: restitucija, naknada tete ili ex nunc-konvalidacija

RASKID -prestanak punova nog ugovora usled volje obe ili jedne ugovorne strane iz razloga koji su nastali posle zaklju ivanja ugovora Vrste: JEDNOSTRANI ili DVOSTRANI RASKID * Pravo na raskid ugovora ti e se zbog potpunog ili delimi nog neizvr enja obaveza druge strane. POSLEDICA: restitucija, naknada tete

PRESTANAK UGOVORA USLED SMRTI -intuitu personae -kada je tako predvi eno ugovorom * U suprotnom, dejstva ugovora se prenose na naslednike

NEMOGU NOST ISPUNJENJA -prestanak punova nog ugovora zbog naknadnog nastanka odre enih okolnosti

SKRIVLJENE OKOLNOSTIPOSLEDICA: naknada tete

NESKRIVLJENE OKOLNOSTIPOSLEDICA: prestanak obaveze(izuzetak generi e stvari)

PRAVO SA ME UNARODNIM ELEMENTOM I NA E USTAVNOPRAVNO URE ENJE ME UNARODNI ELEMENT - javnopravna ili privatnopravna obele ja koja zna e postojanje pravnih odnosa sa inostranstvom, stranim dr avama ili me unarodnim organizacijama. potvr eni me unarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom! zakonodavni organ potvr uje me unarodne ugovore me unarodni ugovori (pravo)

Ustav (zakonodavstvo)

ME UNARODNO JAVNO PRAVO - pravo koje reguli e odnose izme u dr ava, kao i odnose izme u dr ava i drugih me . organizacija MJP vs MPP 1. monisti ka kola 2. dualisti ka kola SUBJEKTI MJP : DR AVE i ME UNARODNE ORGANIZACIJE

POJAM ME UNARODNOG PRAVA ME UNARODNO PRAVO - specifi an normativni poredak koji reguli e odre ene dru tvene odnose i procese u me . zajednici, a sankcionisano je od strane dr ave i me . organizacija. - dekolonizacija - princip reciprociteta - pove anje uloge me . org. zna aj principa reciprociteta

ME UNARODNE ORGANIZACIJE

klasi ne

nevladine

klasi ne me unarodne organizacije - nastanak : XIX v., nakon II sv. rata - klasifikacija : po irini lanstva univerzalne regionalne po postupku prijema automatski prijem poseban reg.

po irini lanstva op te

specijalizovane

po ovla deliberativne

enjima u odnosu na dr ave lanice operativne nadnacionalne

me unarodne nevladine organizacije - ne okupljaju dr ave nego nacionalna udru enja, institucije ili pojedince iz raznih dr ava. 1. lanstvo tri ili vi e dr ava 2. organi u kojima su dr ave predstavljene 3. samostalan izvor prihoda 4. nelukrativnost - razvoj po inje sa industrijskom revolucijom

me unarodne organizacije sa nadnacionalnim elementom su institucije sa sopstvenim, nezavisnim organima koji donose obavezuju e norme ne samo za dr ave lanice ve i za njihova pravna i fizi ka lica. - dr ave lanice prethodno prenose prava na nadnacionalne organizacije me unarodnim ugovorom. - 1951. Evropska zajednica za ugalj i elik (CECA), 1957. Evropska ekonomska zajednica (EEZ), Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom)

ME UNARODNI PRAVNI AKTI - pravila koja donose saglasno u volja dva ili vi e subjekata me unarodnog javnog prava o odre enom pitanju kojim se uspostavljaju njihova me usobna prava i obaveze. - svaka sagalsnost volja pismeno konstatovana (savremeno me . pravo)

- sporazumi, konvencije, paktovi, aran mani, protokoli, zajedni ke deklaracije, kompromisi, statuti, karteli, razmene nota... - po sadr ini: legislativni, kontraktuelni - po formi: pismeni, usmeni - prema broju ug. strana: bilateralni, multilateralni - prema geografskom doma aju: op ti, regionalni - prema sadr ini: politi ki, ekonomski, trgovinski, kulturni.... - prema procesu pristupanja: otvoreni, poluotvoreni, zatvoreni

- dr ave mogu staviti rezerve tj. izjaviti da ne prihvataju neke obaveze iz odre enih delova ugovora, osim ako je mogu nost rezerve isklju ena. - ugovor ne stupa na snagu potpisivanjem ve ratifikacijom. - dr ava ima pravo da odbije ratifikaciju me . ugovora koji su potpisali njeni ovla eni predstavnici i to bez davanja razloga za to.

- ugovor stupa na snagu kada ugovornice izvr e razmenu ratifikacionih instrumenata. - Narodna skup tina + Slu beni glasnik RS - ratifikacioni instrument je dokument kojim se obave tava depozitar da je ugovor ratifikovan.

Posle II sv. rata sa osnivanjem mnogih me unarodnih organizacija do lo je do dejstva raznovrsnih uticaja I na me unarodno privredno pravo. Po nema koj doktrini MPP predstavlja jedinstvenu me uzavisnost doma ih i medjunarodnih normi za regulisanje medjunarodne organizovane privrede. varcenberger: grana medjunarodnog javnog prava koja se bavi svojinom i iskori avanjem prirodnih izvora bogatstava, proizvodnjom I raspodelom dobara, sredstvima pla anja i finansijama, odgovaraju im uslugama i polo ajem i organizacijom onih koji sa njima imaju posla. Ipak, ono to je sigurno, to je pravna grana u nastajanju.

Predmet medjunarodnog privrednog prava su medjunarodne privredne transakcije koje su veoma slo ene, raznovrsne i koje samo prima facie podse aju na sli ne institucije unutra njeg prava. Specifi nosti ugovora u MPP: Samo izuzetno se raskidaju i to naj e e zbog nemogu nosti realizacije Zaklju uju se se po pravilu na du i vremenski rok Za realizaciju se anga uju velika sredstva Pravni lekovi sasvim razli iti od onih u unutra njem pravu Postoji mnogo ve e potreba saradnje ugovornih strana

- U vezi izvora MPP bitno je navesti osnivanje Komisije Ujedinjenih nacija za medjunarodno trgovinsko pravo koja je odlu ni pravni faktor regulisanja medjunarodnih privrednih transakcija Medjunarodna prodaja Prevoz Trgovinska arbitra a Konvencije Model zakoni Op ti uslovi i dr. - Veoma bitan izvor je autonomno pravo koje stvaraju poslovni ljudu svakodnevnim delovanjem.

- Arbitra a predstavlja dobrovoljnu formu re avanja spornih pitanja i specifi an poku aj da se izbegne primena nacionalnog prava u ovom domenu to je I logi no zbog nemogu nosti sankcionisanja. - Sankcije za neizvr avanje ugovornih obaveza: Crne liste Bojkot Gubitak finansijskih kredita Isklju enje iz poslovnih krugova i dr.

Klauzula najve eg povla enja je bitan elemenat medjunarodnog ugovora kojim se jedna dr ava obavezuje da e u pogledu uvoza ili izvoza robe dati carinske i druge olak ice koje je dala ili e dati nekoj tre oj dr avi.Akt cara Henriha iz 1055 koji se obavezao da e gradu Mantovi dati sve privilegije koje bude dao bilo kom gradu.

U teoriji se naj e e isti e da klauzula najve eg povla enja predstavlja vanredan instrument kojima se obezbe uje jednak tretman svih zemalja u esnica u medjunarodnoj razmeni. Definicija, primena i izuzeci se vezuju za GATT (Agreement of tariffs and trade) a stupio je na snagu 1948. Op tim sporazumom o carinama i trgovini.Na a zemlja je pridru eni lan od 1959., privremeni od 1962., a punopravni od 1966 godine. Klauzula najve eg povla enja se primenjuje kod svih izvoznih i uvoznih carina na bazi nediskiminacije (radi se o sli nim a ne istovetnim povlasticama). GATT nema status medjunarodne organizacije.

Ograni enja: 1. Teritorijalno (kolonijalno) retko se koristi. Izvesna primena u federalnim dr avama sa razli im pravnim sistemima u teritorijalnim jedinicama. 2. Stvarna ograni enja odnosi se na trgovinu odre enim proizvodima. Ima efektivnu aktuelnu vrednost. 3. Vremenska odnose se na dejstvo klauzule najve eg povla enja u odredjenom periodu 4. Institucionalna odnose se na ograni enja unutar odredjenih institucija ili regionalnih organizacija.