Slide 1

l.6. Sudska rasprava nije smela biti prekidana, usmeni postupak je morao biti kratak i brz a presuda je mogla biti donesena jedino na osnovu navedenih dokaza i okolnosti. Ukoliko je bilo sluajeva koji nisu u statutima navedeni, presude i reenja su se donosile po pravu kraljevine.

l.7. Tokom svedoenja nije se smeo primenjivati stari slavonski obiaj kada se jedan zaklinjao na duu drugog, ve se moralo svedoiti pod zakletvom o onome ta je vieno ili se saznalo, a sudija i porotnici trebali su da odrede ko iznosi bolje dokaze.

l.8. Nikako nije smeo svedoiti neko nepodoban.

l.9. Ukoliko je dolo do nezadovoljstva sa donesenom presudom, u roku od 10 dana mogla se podneti alba na generala. Ako alba nije bila podneta u predvienom roku, presuda je postala pravosnana. U daljem roku od mesec dana imala se podneti alba. Ukoliko se ni u tom vremenskom roku nije podnela alba upis prijavljene albe se brisao a presuda je postala pravosnana i mogla se izvriti.

l.10. Presudu za koju u roku od 10 dana nije bila podneta alba trebalo je da izvre knez ili jedan od porotnika. Svakom protivljenju sledila je kazna prema vrsti delikta. Ukoliko se javio otpor oruanom rukom, poinitelj je trebao da se preda vojnim vlastima na kanjavanje to nije spreilo tok izvrenja.

O vlasnitvu stvari

l.1. Svako selo ili gradi trebalo je da ima svoju meu, koja bi ga razgraniavala prema ostalim selima i gradovima.

l.2. Ugovori o letini ili drugoj pokretnoj imovini vaili su samo kada su bili zakljueni pred 2 do 3 svedoka.

l.3. Svako ko je hteo prodati ili dati nekom drugom kuu, njivu i ostalo zemljite trebalo je da to uradi pred knezom i pred dva ili tri svedoka, inae ugovor nije bio vaei.

l.4. Svako ko je morao prei preko tue njive da bi doao na svoju, imao je na to pravo. Meutim morao je voditi rauna da ne priini tetu na polju.

l.5. Ako je neko zaloio svoju imovinu a nije mogao u dogovorenom roku dug isplatiti, tog dunika je knez na zahtev poverioca trebao da opomene na njegovu obavezu. Ako je ta opomena po isteku tri meseca ostala bezuspena, onda je knez sa 2 ili 3 seoske stareine trebao da proda zalog, namiri poverioca a preostatak da preda duniku.

l.6. Ukoliko je neko koristio tuu stvar na tetu vlasnika i bez prethodne njegove saglasnosti, bio je duan da nadoknadi tetu vlasniku po proceni sudije.

l.7. Sainjavanje testamenta uvek je bilo vreno pred knezom i 4 ili 5 poverenja dostojna svedoka. Takoe se moglo vriti i pred svetenikom i 2 ili 3 poverenja dostojna svedoka a tome je uvek trebao prisustvovati pisar ili umesto njega 2 ili 3 zakonita svedoka.

l.8. Nakon smrti oca porodice koji nije imao dece, imanje prelazi u ruke najbliih roaka koji njime upravljaju zajedno sa njegovom udovicom.

l.9. Vlasi, kao i drugi kraljevski podanici mogli su u skladu sa propisima kraljevine slobodno i po svojoj volji kupovati i prodavati kao i uvoziti i izvoziti stoku, vino i plodove kako u unutar kapetanija tako i van njih. U poslednjem sluaju morali su plaati zakonito uvedene dabine.