26 OOgglleeddaalloo

Te zime sam bio skoro mesec dana u zavi~aju.

Kao i obi~no obilazio tetke, strine, ujake i te~e. One

sre}nije u mojoj velikoj familiji koji jo{ di{u sve`i vaz-

duh nezaboravnog starog kraja. Za kraj sam, naravno,

izabrao Beograd, jer je tu jedini na{ internacionalni aero-

drom i par dana po kafanama i stanovima vi|ao se pono-

vo sa ostarelim ro|acima koje sam ostavio pre 25 godi-

na i upoznavao mlada pokolenja koja su me, da budem

iskren, prijatno iznena|ivala svojom nenametljivo{}u,

bistrinom i zanimljivo{}u. Nove mlade generacije ople-

menjuju zavi~aj i ja u jednom trenutku videh da }e za

jedno desetak godina i plus, uglavnom sve te moje

ostarele tetke, te~e, strine i ujne da napuste svet, a

mladima koji su se u me|uvremenu pojavili da popune

redove, ja }u biti samo jedan "daleki" ro|ak iz belog

sveta.

Sedeo sam u hotelu Prag i re|ao stvari u moj

jedini kofer. Tu su Ni{ka Drina, Ni{ka Morava, @uta osa,

ukrasna buklija za svadbe, tkanice, }ilim pirotski- manji,

DVD "Ko to tamo peva” i ”Zona Zamfirova" i neke {arene

mu{tikle. Pored toga, jedan zembilj pleten kao i svi zem-

bilji, od kukuruzovine. Pun kofer zavi~ajne nostalgije.

Nabijao sam i pritiskao kofer i kona~no rajfer{lus doterao

do kraja.

Umoran od svega navalih se na krevet i zapalih

cigaretu. Pu{io sam posmatraju}i mostove na Savi i u`ivao

u zalasku sunca.

Telefon zazvoni. Gospodine, imate poziv iz

Njujorka, obavesti me hotelska telefoniskinja. Ne{to {kljoc-

nu, krcnu po~e da ~ekr}e, pa se sve to umiri, a onda ~uh

glas jedne moje prijateljice iz Njujorka;

- Halo D`o, jel si to ti?

- Ne nisam, a ko je to? - upitah onako, ni sam

ne znam za{to, iako joj poznah glas.

- D`o, mani {alu, donesi mi kofer.

- Kakav kofer? upitah za~u|en. Nisam joj ni

rekao da putujem u zavi~aj, niti sam joj rekao da }u na

kraju boravka biti u Hotelu Prag, a jo{ manje u sobi 516.

Kako je ta `ena sve to saznala, ne znam. I mora joj se

odati priznanje da je vrlo snala`ljiva osoba. - Ali kakav

kofer, ponovih? Gde je kofer?

-Ni{ta ne brini, moj brat advokat Gojko Mati},

done}e ti kofer u hotel, a ti meni u Njujork. Ima{ cmoki}.

To za cmoki}, ba{ ti hvala. Da si jedno

trideset godina mla|a mo`da bih se i prevario u

pijanom stanju, ali sada }u ti u~initi jer mi je lak{e da

nosim dva kofera nego jedan, zbog ravnote`e. Naravno

ni{ta joj ne rekoh, samo da ho}u, i da ~ekam njenog

brata advokata.

Advokat je brzo do{ao. Sa~ekao sam ga u holu,

naru~ih dve rakije i dve kafe da po~astim ~oveka, jo{ uvek

razmi{ljaju}i kao nekada kada sam tu `iveo, mo`da }e mi

advokat zatrebati nekada. Nikad se ne zna. Lupi{ nekog

kolima sa prekobrojnim promilima alkohola u krvi i onda

tu nastupa advokat kome je ujak sudija. He he, na{a posla.

Ima ne{to toplo i lepo, da ne ka`em nostalgi~no u toj

korumpiranosti koja hara zavi~ajem. Meni i to nekada u

ovom suvi{e organizovanom zapadnom dru{tvu nedostaje.

Korumpiranost, topla ljudska du{a u potrazi za

dobro~instvom.

Popismo one kafe i rakije, pozdravismo se i

~ovek ode. Ja pogledah onaj ogromni kofer, napeh se iz

petnih `ila da ga podignem i povukoh. Tog trenutka kada

sam svom silom povuko kofer na gore padoh tako gadno

na crveni tepih predvorja hotela i to ravno ispod stola za

kojim smo pili kafu. Kofer je naime bio prazan.

Ljudi su se u~tivo smejali i pomogo{e mi da se

dignem pitaju}i da li treba da zovu hitnu pomo}.

Ne treba rekoh ja, uzeh onaj kofer i u|oh u lift.

U sobi sam ga pregledao, bio je to obi~an veli-

ki kofer koji mo`ete svuda kupiti za dvadesetak evra ili

trijes dolara. Gledah mu i dr{ku, da nema na njemu ne{to

zapisano ili da ne miri{e na ne{to {to moju prijateljicu

podse}a na rodni kraj ili neke davne uspomene. Ni{ta

nisam video. Nisam imao izbora, nego moj kofer stavih u

njen i tako sa jednim koferom u kome je bio drugi, krenuh

jutrom na aerodrom.

Nikada nisam doku~io za{to je tra`ila taj prazan

kofer. Kad god bi je pitao ona bi se zagonetno sme{ila.

Da je kojim slu~ajem nostalgi~ne prirode kao ja, pomislio

bih da `eli da joj donesem malo beogradskog vazduha, ali

nije nimalo.

I ~esto kad nemam {ta da razmi{ljam pomislim

na tu zagonetku u vezi sa koferom. Za{to? Razbijam glavu

izvesno vreme, pa onda ka`em do vraga i ona i kofer, ima

nas zaista svakakvih na ovom svetu. Neki ~eznu i tra`e

pune kofere, a eto ima i onih koji ho}e prazne.

Evo, i sad ne mogu da se oslobodim tog pitan-

ja: Za{to prazan kofer?

D`o Moler@ivi i radi u Njujorku. Po profesiji moler,ro|eni je pisac, a u du{i nostalgi~ar.PRAZAN KOFER

Naru~ite knjige D`oa Molera

773.588.2700

P R I ^ A O G L E D A L A

Novembar 2007

27OOgglleeddaallooNovembar 2007

Muvao sam se ovih dana po Sajmu knjiga me|u 300.000 ljudi. Nisam

imao novu knjigu na ovogodi{njem Sajmu knjiga, pa sam i{ao da gledam }erku

^e Gevare, jednu malu debelu, koja ne li~i na tatu. Niti ima crvenu beretku, a ni

brkove, ali bilo je interesantno. Dogovorio sam da uradim knjigu o pozadini ubist-

va Zorana \in|i}a, koja se nikada ne}e otkriti.

Nije otkriveno ni ko je ubio dvojicu gardista na Top~ideru, kod

tajnog skloni{ta za generale, ali FBI sumnja da je to uradila Mladi}eva stra`a.

Karli iz Haga smo opet rekli da general nije kod nas, iako ga je VBA tra`ila

po starim kasarnama, a ona tvrdoglavo ponavlja da ga skrivamo.

Beograd je zapljusnuo talas bomba{kih napada, to se kriminalci tuku

oko svoje teritorije za reketiranje i prodaju narkotike. Obra~uni su po~eli i u {kolama, pa

ose}amo kao da nas davi mafija{ka no}na mora.

Nije otkriveno ni za{to je balkansko blato na terenu spre~ilo Zvezdu da fudbalski

porazi Bajern, tek izgubili smo i obrukali se. Nemci do{li sa rezervnim timom i smejali se

na{em blatu, ne shvataju}i da mi u njemu `ivimo ve} 9 vekova. Tek takvi smo, busamo se

da smo nebeski narod, a d... nam se vu~e po blatu.

Ne zna se da li }e do kraja godine biti izbora za predsednika, ali se nagove{tava.

Tek ja sam odlu~io da se ne kandidujem, jer ne znam da pravim kule i dvorove od blata.

Sre}no, Marko Lopu{ina!

@@UUTTAA SSRRBBIIJJAABio sam na proslavi 15 ro|endana Srpskog saveza, najaktivnije na{e

organizacije u Evropi. Bilo je sjajno, ali uvek se postidim kada vidim mlade

Srbe u dijaspori kako igraju srpska kola bolje od mene i drugih iz otad`bine.

Mladi Kraji{nici iz Halmstada su bili fenomenalni. Kad sam hteo da im se

zahvalim, shvatio sam da malo ko od njih govori srpski. To je zato jer

otad`bina ne poma`e srpske {kole u rasejanju.

Tako je sa nama, imamo sjajne pojedince, ali o~ajne politi~are i jo{

gore sisteme rada. Jednostavno Vladu Srbije dijaspora ne interesuje, a izgle-

da ni narod kod ku}e. Jer Srbijom hara `utica, posebno u Prokuplju i Ni{u. To je bolest

siroma{njih i prljavih. Nekada smo kao narod bili siroma{ni, ali ~isti i dostojanstveni, a

danas smo kaljavi. I ono malo bogastva {to narod ima daje za bezvezne stvari. Imamo

8 miliona mobilnih telefona i redove za nove brojeve po ceni od 1 evro.

Ali tehnolo{ka revolucija se ne jede i retko spa{ava `ivote. Bio sam u Bajmoku, u porod-

ici Borenovi}, ~ija su 3 ~lana poginula u saobra}ajnoj nesre}i, a jo{ dve devoj~ice le`e

u komi. Ako se probude ne}e imati kome da se vrate, primi}e ih babe i dede. Cela Srbija

se moli za `ivote Miljane (15) i Jovane (10) godina, ~ak i monasi u Hilandaru.

Patrijarhu Pavlu je sve lo{ije i za njega se molimo...

Tu`na je ova jesen, {to bi otpevao Toma Zdravkovi}...

K O L U M N AM a r k a L o p u { i n e

BLATNJAVA SRBIJA

28 OOgglleeddaalloo

S A M U Z I ^ K E S C E N E

U ^ikagu ovih dana gostuje “TVgrupa”, u kojoj posle du`eg vremena zajed-no nastupaju brat i sestra iz poznatemuzi~ke porodice Todosijevi}. O svomocu, vrsnom muzi~aru, svojim karijerama isrpkoj muzi~koj sceni u matici i dijasporiZorica i Vlada Todosijevi} govore za na{list.

Najstariji ~lan Todosijevi}a, otacRade, svirao je meksi~ku muziku uansamblu PALOMA, koji je bio veomapopularan po~etkom 60-ih i 70-ih godina.Ova grupa je prva dobila Zlatnu plo~u uistoriji jugoslovenske diskografije.Prodato je 100 hiljada plo~a, {to je biogotovo neverovatan podatak, s obzirom daje u to vreme postojalo samo 60 hiljadagramofona. Tek kasnije je tu nagradudobio i Predrag Gojkovi} Cune, za pesmu“Kafu mi draga ispeci”. Rade Todosijevi}je u svojoj uspe{noj muzi~koj karijeridobio mnogo dugih priznanja, ali mu jeova prva Zlatana plo~a ostala najdra`a.Starije generacije ga pamte kao osnova~agrupe PALOMA, organizatora brojnihturneja i koncerata, a bio je i direktorProdukcije plo~a. Izme|u ostalog, snimioje prvu plo~u Bjelog dugmeta i Sne`ane\uri{i}. Iako se na svim radio i televiz-ijskim stanicama 80-ih godina mogla ~utinjegova narodna kola, pesme i reklame,on je ostao skroman ~ovek. Sada se vi{ene bavi muzikom. Nasledili su ga, tako|eveoma talentovani, sin Vlada i k}erkaZorica.

Vlada Todosijevi} je sa trigodine po~eo da svira harmoniku. Prviput je na televiziji nastupao kada je imaosamo ~etiri godine, a od tog honorarakupio je dva bicikla, za sebe i sestru.Mediji su ga pratili ceo `ivot, godinamaje bio jedan od najzastupljenijihljudi na televiziji. Radio jerazli~ite poslove. Retko jekomponovao, ali je zave}inu svojih pesama dobi-jao nagrade. ^ak ~etiri nje-gove kompozije izveo jesimfonijski orkestar.Poslednje dve njegovepesme, koje je Todosijevi}snimio pro{le godine, a kojesu u Americi veomaslu{ane su “@ena na kapiji”Radeta Sari}a i pesmaMilomira Miljani}a“Kosovo”. Za deceniju i porada snimio je 1.600 trajnihsnimaka na{e izvorne muzike,na {ta je veoma ponosan. U tovreme Vlada je svirao iaran`irao muziku koja seizvodila na koncertima u

Domu sindikata. “Po~eo sam da komponujem

sredinom 80-tih godina. U kultnojradio emisiji Poselo Radija 202, radiosam {est godina. Kasnije sam postao~lan Narodnog ansambla RadijaTelevizije Srbije, svirao sam har-moniku-klavijature u ansambluBranislava \oki}a i sara|ivao samnogim peva~ima, gde sam radio vi{ekao aran`er, manje kao kompozitor. Saprodukcijskom ku}om Grand sara|ivaosam devet godina. Do sada samsnimio oko 500 plo~a. Sa mogima samradio, izme|u ostalih sa [abanomBajramovi}em, Cunetom, NedeljkomBilki}em, Borom Drlja~om, ne postojipeva~ koga nisam bar jednom otpra-tio,” rekao je Vlada Todosijevi}.

Zorica Todosijevi} je tako|eu {koli nau~ila da svira harmoniku.Program za koji je u muzi~koj {kolipredvi|eno {est godina redovnogu~enja, Zorica je zavr{ila za samo godinudana i dobila Mokranj~evu nagradu. Naharmonici je znala da svira samo klasiku,a od rane mladosti volela je rok muziku.S obzirom da ima dobar glas, Zorica jepo~ela da peva prate}e vokale. “Pratilasam mnoge poznate peva~e. Mada samvi{e volela kada sam bila prate}i vokal u

nekoj “progradskoj” muzi-ci, kao {to na primer

peva D`ej, uspe{nosam pratila iMilenu Plav{i},

koja peva

sasvim drugim stilom. Bila sam i muzi~kiurednik, na Poselu Radija 202, gde je svi-rao brat Vlada. Moj posao bio je da sasvim peva~ima koji su nastupali sara|ujem,od izbora pesama, do svih ostalih detal-ja,” se}a se Zorica.

U Ameriku nije do{la da bi osta-la, ve} samo da radi. Iako je na po~etkuznala samo nekoliko narodih pesama, brzoje repertoar prilagodila ukusu publike isada odli~no peva mnoge starogradske inarodne pesme.

S obzirom da su skoro ceo `ivotupu}eni na muziku, pitali smo ih da proko-mentari{u srpsku muzi~ku scenu. “Narodnamuzika u Srbiji si{la je na splav i otplovi-la niz reku. 70-tih godina, kada je ovamuzika kulminirala, skoro svaki peva~ jeimao svog kompozitora. Postojala su samodva televizijska programa, gde nije mogao

svako da peva. Ako neko nije bio dobarpeva~ nije mogao novcem kupiti

slavu. Devedesete su bileprelomne godine, biv{i rokeri izabavnjaci po~inju da komponu-ju narodnu muziku. Mnogirokeri su muzi~ki nepismeni, jerceo svoj muzi~ki vek sviraju

samo tri akorda. Pojava kompjuteraje omogu}ila ljudima koji ne znajuda sviraju da mogu da komponuju, aonima koji ne znaju da pevaju sni-maju plo~e. I tako dobili smo pesmekoje li~e jedna na drugu i kojepodse}aju na Kolibre. Nema vi{epesama za dobre peva~e, svepeva~ice zvu~e isto. U to vremepo~inje rat u biv{oj Jugoslaviji, svevrednosti, pa i moralne, padaju sveni`e. Postali su aktuelni kafi}i na

splavovima. Nije vi{ebio potreban ceoorkestar, dovoljan jebio jedan ~ovek, kojije svirao i pevao. Onikoji su trebali da sebore protiv toga nisubili zainteresovani.Mnogi koji se poziva-ju na narodnu muzikune znaju da pre rata41. godine u narod-nom ansamblu nijepostojala ni harmoni-ka niti gitara, ve}samo violina, ~elo iklavir. Vi{e od 90posto narodne muzikekomponovali suKrnjevac i Dragi{aNedovi} posle rata.Muzika susedihzemalja je mnogo uti-

cala na na{u muziku, pre svega bugarska,gr~ka, albanska, ma|arska i rumunska.Sevdalinke su doneli Jevreji iz [panije, azanimljivo je da je „Crven fesi} nano”iranska narodna pesma.,” ka`e Vlada.Govore}i o zabavnoj muzici, Vlada tvrdida ona vi{e ne postoji, narodnjaci pevajuzabavnu, a zabavnjaci narodnu muziku.Uga{eno je Beogradsko prole}e, MESAMi nekoliko drugih festivala, sa `aljenjempodse}a Vlada.

S obzirom da Zorica desetakgodina nastupa u ^ikagu, dobro poznajeovda{nju muzi~ku scenu. Ona ka`e da uAmeriku nove pesme iz Srbije sti`u sazaka{njenjem, a u maticu se vra}ajumnoge pogre{ne informacije. Naj~e{}e segovori da su koncerti odre|enih peva~abili izrazito pose}eni, a jedva da jeprodato nekoliko karata. Problem je i {tomnogi muzi~ari ili ne mogu da dobijuvizu ili im je avionska karta skupa, ~estone dodje kompletan sastav da pratipeva~a, pa nastup na sceni izgleda jadno,ka`e Zorica.

Njihovo zajedni~ko nastupanje uTV grupi svakako }e doprineti raznovrsni-joj ponudi zabavnog `ivota ^ika`ana. Uzredovne nastupe u toj grupi, Vlada je ura-dio i aran`man za nekoliko izvornihpesama u pozori{noj predstavi Ko{tana,koja se izvodi u Kulturom klubu SvetiSava.

Vlada je u Ameriku do{ao na ses-trin poziv. Nisu bili zajedno deset godina isada svaki slobodan trenutak koriste danadoknade izgubljeno. Gotovo jednoglasnoka`u da je najva`nije kada ~ovek svojevreme provodi sa porodicom.

Marijana Maljkovi}

Novembar 2007

Intervju: Zorica i Vlada Todosijevi}

PORODICA U SVETU MUZIKEBrat i sestra Todosijevi} zadovoljni su muzi~kim karijerama i ka`u da je najve}i uspeh opstati u tom poslu. Tajna uspeha je ostati

normalan i skroman i raditi s ljubavlju, saglasni su Zorica i Vlada.

Rade Todosijevi} - prvi sleva

Sestra i brat Zorica i Vlada, zajedno posle du`eg vremena

Bra~ni drug, koji je prilikom zaklju~enja braka pro-

menio prezime, mo`e posle razvoda uzeti ono prezime koje

je ranije posedovao.

Izjava o uzimanju prethodnog prezimena daje se

u roku od 6 meseci po prestanku braka i to mati~aru ko-

ji vodi mati~nu knjigu ven~anih u mestu gde je brak za-

klju~en, ili gde se nalazi prebivali{te davaoca izjave.

(Ukoliko je pro{ao rok od 6 meseci zahtev se podnosi

op{tinskom organu uprave). Ukoliko je brak razveden u

inostranstvu, potrebno je prethodno da stranka pokrene

postupak za priznavanje strane sudske odluke o razvodu

braka kod op{tinskog suda u Srbiji, prema mestu svog

poslednjeg prebivali{ta, te stranku treba uputiti da anga-

`uje advokata kod nas.

Re{enje nadle`nog suda o priznavanju strane

sudske odluke o razvodu braka zajedno sa izjavom o uzi-

manju prethodnog prezimena podnosi se mati~aru gde je

brak zaklju~en ili prema poslednjem prebivali{tu davaoca

izjave u Srbiji.

Ukoliko stranka predo~i DKP-u odnosne doku-

mente (re{enje na{eg suda o priznavanju strane sudske pr-

esude o razvodu braka i izjavu o uzimanju prethodnog pr-

ezimena), DKP mo`e pru`iti pomo} stranci prijemom za-

hteva i njegovim prosledjenjem nadle`nom mati~aru radi

upisa podataka u MKV i MKR uz istovremeno podno-

{enje zahteva za izdavanje novog izvoda iz MKR na pre-

thodno prezime.

Navedeni postupak podrazumeva i niz prethodnih

radnji kao {to su legalizacija strane sudske presude (overa

i nadovera), zatim overa prevoda iste ukoliko prevod nije

izvr{en od zakletog sudskog tuma~a, zatim overa potpisa

stranke na izjavi o uzimanju prethodnog prezimena i sl.

OOVVEERRAA PPOOTTPPIISSAA NNAA PPUUNNOOMMOO]]JJUU,,

OOVVLLAA[[]]EENNJJUU IILLII IIZZJJAAVVII

Overa potpisa na privatnim ispravama (punom-

o}je, ovla{}enje ili izjava) se vr{i u Generalnom konzu-

latu na osnovu va`e}eg jugoslovenskog paso{a tako {to

se privatna isprava potpisuje u prisustvu saradnika za ko-

nzularne poslove koji nakon toga overava potpis na tom

dokumentu. Ukoliko se zahtev {alje po{tom, potpis na pr-

ivatnoj ispravi treba da bude overen od strane javnog be-

le`nika (Notary Public). Potrebno je prilo`iti fotokopiju

jugoslovenskog paso{a kao i adresiran povratni koverat

sa pla}enom po{tarinom. Konzularna taksa za overu jed-

nog potpisa iznosi 46 ameri~kih dolara. Overa svakog sl-

ede}eg potpisa iznosi 27 dolara. Taksa se pla}a u goto-

vom ili putem “Money Order”-a koji treba da glasi na

Generalni konzulat Republike Srbije.

Generalni Konzulat Srbije ^ikago

201 E. Ohio Street, Suite 200 Chicago, IL, 60611

Telefon: 312.670.6707 Fax: 312.670.6787

Paso{ki poslovi: lokal 101 Ostali poslovi: lokal 104www.scgchicago.org

Ambasada Republike Srbije

2134 Kalorama Road N.W.

Washington, D.C. 20008

tel: (202) 332 0333 fax: (202) 332 3933e-mail: serbiaembusa@aol.com nfo@serbiaembusa.orgwww.serbiaembusa.org

PROMENA PREZIMENA

G E N E R A L N I K O N Z U L A T

B I H737 N. Michigan Ave.

Suite 820, Chicago, IL 60611

Tel 312.951.1245. Fax 312.951.1043

29

Z A K O N

OOgglleeddaallooNovembar 2007

IZ GENERALNOG KONZULATA SRBIJE U ^IKAGUIZ GENERALNOG KONZULATA SRBIJE U ^IKAGU

GODI[NJA PRETPLATA

NAME: ----------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------

CITY: ------------------------------------------- STATE: ----------------------

ZIP: --------------------------- TEL: --------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

OOgglleeddaalloo -- SSeerrbbiiaann MMiirrrroorr.. 44110077 NN.. KKeeddzziiee AAvvee.. CChhiiccaaggoo IILL 6600661188

NA OGLEDALO12 meseci $50.00

30 OOgglleeddaalloo

B I Z N I S

Novembar 2007