Prilog Forenzickoj Proceni Dermanisoze

UDK 619:340.6:595.2:636.5

PRILOG FORENZI^KOJ PROCENI DERMANISOZE(Dermanyssosis) *

CONTRIBUTION TO FORENSIC EVALUATION OF DERMANYSSOSIS

A. Pavli}evi}, S. Petri~evi}, I. Pavlovi}, N. Stajkovi}, A. Piùrica)**

Crvene koko{ije grinje (Dermanyssus gallinae) uzro~nik su der-

manisoze, zna~ajnog zdrastvenog i ekonomskog problema ìvine,

mane koja moè da bude skrivena. Koko{ije grinje su problem i am-

bijenta i jata. Na~in uno{enja bolesti u jato moè da bude pojedina~an

ili vi{estruk. Rad sugeri{e pristup problemu, daju}i neophodne instruk-

cije kako bi se bolest otkrivala na vreme, kada je mogu}e da se

uspostave uzro~no-posledi~ne veze. Metoda za rano otkrivanje cr-

venih koko{ijih grinja skra}uje period apsolutne skrivenosti bolesti u

naseljenim ìvinarnicima i, sa ostalim savetovanim merama, pomaè

da se otkriju grinje u transportima koko{aka. Ispravan pristup lekara

veterinarske medicine i proizvo|a~a prema dermanisozi (Dermanysso-

sis) preduslov su ispravnoj forenzi~koj proceni. U suprotnom, omo-

gu}ava se dalje {irenje koko{ijih grinja u jatima i izme|u jata, nastanak i

dalje pove}avanje {teta.

Klju~ne re~i: Dermanyssus gallinae, dermanisoza, forenzi~ka procena

@ivinarstvo, kao najintenzivniju granu sto~arske proizvodnje u na{ojzemlji, karakteri{u ~esti kupoprodajni odnosi. Ovi odnosi ~esto name}u iprobleme, a neki od njih se ne primete odmah Š12, 31¹.

517

STRU^NI PRIKAZ – PROFESSIONAL PRESENTATION

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 7. 7. 2003. godine** Aleksandar Pavli~evi}, DVM, AVES DOO, Pali}; mr sci. Sa{a Petri~evi}, samostalni stru~ni

saradnik, Galenika AD, Beograd; dr sci. Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut zaveterinarstvo Srbije, Beograd; dr sci. Novica Stajkovi}, profesor, Vojnomedicinska akade-mija, Beograd; Aleksandar Piùrica, DVM, Veterinarski zavod Subotica, Subotica

Poslednjih nekoliko godina ìvinarstvo Srbije i Crne Gore suo~ilo se sanaglim {irenjem ektoparazita ìvine Dermanyssus gallinae (De Geer, 1778), kodnas poznatog pod nazivom tekut ili crvena koko{ija grinja Š22, 25, 27, 28¹.Posledi~no, stvorene su velike materijalne {tete, prvenstveno u intenzivnim si-stemima kod nosilja jaja za konzum. Zbog zna~aja ove {iroko rasprostranjene pa-razitoze, na{li smo da je korisno da skrenemo pa`nju na va`na pitanja kojaname}e forenzi~ka procena dermanisoze.

Kupovinom mladog jata nosilja, kupoprodajni odnosi se ~esto re-guli{u ugovorom. Ugovor je izvor obligacionih odnosa, a delo je stranaka koje gastvaraju saglasno{}u svojih volja. Svako ~injeni~no stanje, obaveze za naknadumora da sadrì: {tetnu ~injenicu, nedopu{tenu {tetu, uzro~nu vezu izme|u {tet-nog doga|aja i {tete, i odgovornost Š11, 12¹. [tete se sastoje iz 1. materijalne{tete: obi~ne {tete i izmakle koristi, i 2. nematerijalne {tete.

Ve{ta~enje se izvodi radi utvr|ivanja ili razja{njenja nekih ~injenica.Veterinar je, zbog prirode svog posla, ~esto angaòvan na poslovima ve{ta~enja,odnosno forenzi~koj proceni pojedinih bolesti i mana ìvotinja. Cilj ve{ta~enja jeda pomogne oko utvr|ivanja pozitivne ~injenice ili materijalne istine, pri tome sesluì metodama: 1. klini~kim pregledom, 2. obdukcijom le{a, 3. laboratorijskomanalizom, 4. hemijsko-toksikolo{kim ispitivanjem, 5. zoohigijenskim ispitivanjem,6. ve{ta~enjem na osnovu sudskih spisa i 7. specijalnim metodama ve{ta~enjaŠ11, 12, 31¹.

Klini~ki pregled moè da bude op{ti i specijalni. Prilikom sporovanajva`nije je da se utvrdi: 1. dijagnoza, 2. skrivenost, 3. procena trajanja i 4. znat-nost bolesti.

Da bi se ovo parazitsko oboljenje dijagnostikovalo neophodno je dase utvrdi prisustvo grinja, a zatim obavi njihova identifikacija. Radi utvr|ivanjaprisustva koko{ijih grinja u jatu potrebno je da se prikupe anamnesti~ki podaci,primeni metoda za rano otkrivanje crvenih koko{ijih grinja, obavi klini~ki pregledjata, patomorfolo{ki pregled, pregled kaveza i opreme, kao i pregled transportnihkaveza Š9, 19, 20, 21, 30¹.

Anamnesti~ki podaci su veoma bitni za postavljanje sumnje na ko-ko{ije grinje. Osim prikupljanja relevantnih podataka od zna~aja za problem,va`no je da se upute radnici da prilikom manipulisanja sa ìvinom obavezno pri-javljuju „milenje”, odnosno kretanje parazita po rukama. Pre nego {to se pojaviklini~ki manifestna dermanisoza, koko{ije grinje u jatu mogu da se ustanove me-todom za rano otkrivanje koko{ijih grinja Š28, 30¹. Metodom za rano otkrivanjeskra}uje se period apsolutne skrivenosti dermanisoze. Klini~kim pregledom ìvi-ne, prvenstveno no}u i uz svetlost lampe, traì se prisustvo crvenih koko{ijihgrinja. Koko{ke se pregledaju razgrtanjem perja, kada se traè adulti tekuti Š1, 4,22¹.

518

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 517 - 523 (2003) A. Pavli~evi} i sar: Prilog forenzi~kojproceni dermanisoze (Dermanyssosis)

Dijagnoza / Diagnosis

Danju se zapaàju posledice infestacije: anemi~nost, uznemirenostìvine, prisustvo crvenih mrlja i koko{ijih grinja na jajima. Patomorfolo{kim pregle-dom uginulih koko{aka sumnjivih na dermanisozu, pa`nja se usredsre|uje napregled koè (razgrtanjem perja), anemi~nost ìvine, kao i na op{ti izgled uginulekoko{ke. Osim masovne pojave grinja ispod perja „sveìh le{eva”, koko{ije grinjemogu da se na|u u ustima, `drelu, jednjaku, voljci, grkljanu, nosnom otvoru iu{nom kanalu Š14, 22, 33, 34¹.

Kavezi i oprema se pregledaju sistematski, sa posebnom pa`njom naskrovita mesta, kako bi se zapazile nakupine koko{ijih grinja koje se po izgledu~esto porede kao „biber i so”. Skrovita mesta se pretraùju noèm, na ~ijem sevrhu pozitivan nalaz ispoljava krvavim tragom. Mnogo je efektnije da se i kavezipregledaju no}u. Zamke od valovitog kartona su efikasno i pogodno sredstvo zadokazivanje prisustva koko{ijih grinja i pra}enje trenda populacije dermanisuza uìvinarniku. Neki autori, radi otkrivanja grinja, savetuju da se postavljaju bele plat-nene krpe na kavezima Š19, 20¹.

Velike populacije koko{ijih grinja lako su uo~ljive u obliku velikihnakupina na kavezima, opremi, uginuloj ìvini, jajima i podlo{cima. Pregledomjata nalazi se izraèna prethodno opisana klini~ka slika. Ko{ije grinje u takvimslu~ajevima intenzivno smetaju i ljudima – radnicima. Neki put se jasno oseti i nji-hov tipi~an miris. Ovo je slika klini~ki manifestne dermanisoze Š13, 26¹.

Transportni kavezi za koko{ke treba da se pregledaju pri svakoj njiho-voj upotrebi, kako za naseljavanje, tako i za iseljenje ìvine. U oba slu~aju koko{ijegrinje mogu da se unesu na farmu. Transportni kavezi pregledaju se otresanjemna papir, za {ta je najprikladniji rasparan papirni (natron) dàk u koji se pakujehrana za ìvinu. Materijal iz transportnih kaveza se koristi u metodi za ranoutvr|ivanje prisustva crvenih koko{ijih grinja, koja se za slu~aj transporta radi nalicu mesta i o~itava na o~igled dobavlja~a. Radnicima se daju instrukcije kako bivlasnika upoznali sa svojim zapaànjima prilikom manipulisanja sa koko{kama itransportnim kavezima. Bez obavljenih instrukcija kod naseljavanja jata, pro-izvo|a~ se posle useljenja koko{aka suo~ava sa periodom apsolutne skrivenostibolesti. Relativna skrivenost traje vi{e vremena, naj~e{}e tri meseca ili duè Š6, 14,30¹.

Crvene koko{ije grinje D. gallinae, hematofagne su artropode. Telogrinja, idiostoma, nesegmentisana je, kru{kolikog do jajastog oblika, sa jednimdorzalnim i dva ventralna {tita. Preostali deo idiostome prekriva mekana i tankakutikula. Imaju ~etiri para ekstremiteta. Dimenzije mu`jaka su oko 0,6 mm, ènkeod 0,7 do 0,75 mm gladnih, a i do 2 mm posle sisanja krvi. I boja koko{ijih grinjauslovljena je periodom gladovanja i u rasponu je od crvene i crne kod nahranje-nih, do bele i sive boje kod gladnih Š2, 3, 4, 15, 18, 35¹.

Ipak, naro~ito kod sporadi~nog nalaza sumnjivih grinja, zbog mo-gu}eg prisustva saprofitskih grinja najsigurnije je da se dijagnoza postavi slanjemsumnjivog uzorka u ovla{}ene institucije, kako bi se dobilo mi{ljenje parazitologa.

519


Za tu priliku sumnjive grinje se stave u 76% alkohol ili 10% formalin. Pojedina~ninalaz moè jednostavno, laganim dodirom da se zalepi na selotejp traku Š21, 22¹.

I pored svih savetovanih postupaka nije mogu}e uvek da se otkrijucrvene koko{ije grinje u jatu. To je vreme skrivenosti bolesti.

Duìna prepatentnog perioda istovremeno je period skrivenosti bo-lesti. Navike da su aktivne no}u, a da se tokom dana skrivaju u pukotinama i skro-vitim mestima, njihove male dimenzije i mali broj tek unete populacije koko{ijihgrinja u jato, odnosno ìvinarnik, uzrokuje period skrivenosti. Period skrivenostidermanisoze u prisustvu ìvine je od jednog do tri meseca. U praznom objektu,kavezima i opremi traje duè, dok god se ne naseli ìvina i ne pro|e navedeni peri-od. O periodu skrivenosti crvenih koko{ijih grinja moè da se govori samo kodmalih populacija grinja.

Postoji mogu}nost da se koko{ije grinje ve} nalaze u ìvinarniku.Mere ~i{}enja, pranja i dezinfekcije desetkuju populaciju grinja, ali ih ne uni{ta-vaju. U praznom ìvinarniku koko{ije grinje mogu dugo da preìve. U literaturi seopisuju razli~iti podaci, ali po iskustvima u na{oj praksi mogu da preìve i dogodinu i po dana. Nau~no je dokazano da odrasle jedinke (adulti) podnose periodgladovanja koji traje 9 meseci, a razvojni oblik protonimfe najmanje pet meseciŠ15, 18, 20, 21¹. I savesnim detaljnim pregledom kaveza paraziti ne mogu uvek dase prona|u. Naro~ito je problem manji broj koko{ijih grinja u velikim ìvinarnicimaposle duèg perioda „odmora” objekta. To je period skrivenosti.

Koko{ije grinje mogu da se unesu kupovinom zaraènog jata, kori{}e-njem zaraènih transportnih kaveza, posle naseljavanja upotrebom polovne am-balaè, kupovinom zaraènih polovnih kaveza za eksploataciju nosilja, mogu daih unesu osoblje, divlje ptice i glodari Š29, 30¹.

Momenat naseljavanja mladog jata najrizi~niji je za pojavljivanje bo-lesti. Grinje su ~esto skrivene u odgoju, gde naj~e{}e nisu klini~ki manifestniproblem, ali su izvor bolesti za kasniji period eksploatacije.

Koko{ije grinje se ~esto nalaze na transportnim kavezima. Ako su ma-sovno infestirani, prilikom manipulacije radnici osete kretanje – milenje koko{ijihgrinja po rukama. Manji broj koko{ijih grinja moè da ostane neotkriven Š28, 29,30¹.

Polovna ambalaà jedan je od najzna~ajnijih ~inilaca u {irenju ko-ko{ijih grinja. Ambalaà kao podloga odgovara koko{ijim grinjama, pri tome~esto su zaklonjene i prispelim ne~isto}ama, upalim perjem, a rado se uvla~e i urazlupana jaja. Zbog adaptacionih mehanizama, izgladnele grinje su bele ili siveboje, manjih dimenzija – te{ko su uo~ljive za laike, dok god se masovno ne po-jave. Tada izazivaju milenje po rukama radnika.

520


Skrivenost / Unrecognizable

Vreme trajanja bolesti obuhvata {to preciznije odre|ivanje kao {to su:1. duìna trajanja inkubacije, odnosno prepatentnog perioda, 2. vreme razvojapatolo{kih procesa i stanja i 3. duìna klini~kog toka bolesti.

Rast populacija crvenih koko{ijih grinja je brz. To je najvi{e posledicakratkog razvojnog ciklusa koji, u optimalnim uslovima, moè da traje samo 7 danaŠ15, 18, 34, 35¹. Dakako, rast populacije uslovljen je sezonskom dinamikom, am-bijentalnim okolnostima: temperatura, vla`nost, izvor hrane, mere kontrole i uslovidrànja. Za procenu trajanja koriste se anamnesti~ki podaci, procena eksten-ziteta, intenziteta i rasprostranjenosti populacije crvenih koko{ijih grinja. Procenatrajanja dermanisoze ~esto je komplikovana.

Mana je znatna u svim slu~ajevima kada je izgubljena ili smanjenaupotrebna vrednost ìvine. Dermanisoza je znatna mana. Crvene koko{ije grinjekod ìvine izazivaju:

1. stres, izazvan neposredno iritacijom, kretanjem grinja po koì ibodenjem, a posredno preno{enjem infekta i tretmanima koko{ijih grinja,

2. smanjenu otpornost koja je posledica stresa i anemije,3. hroni~nu posthemoragijsku anemiju, koko{ije grinje sisanjem krvi

ìvine uzrokuju smanjenje broja eritrocita, sa fiziolo{kih 3,1 miliona njihov brojmoè da se spusti na 1,2 miliona,

4. potencijalni su vektori bakterijskih i virusnih agenasa: Salmonella

spp., kolere, borelioze, virusa boginja ìvine, virusa encefalomijelitisa konja, a ve-ruje se i Erysipelothrix rusiopathiae,

5. Otitis externa, koji gotovo uvek prati jake infestacije,6. pad nosivosti do 12 posto. Treba imati u vidu da se mali pad no-

sivosti kao, na primer, jedno jaje po koko{ki, ne primeti, ali imaju}i u vidu i na{izve{taj od 2001. godine da je 80 posto jata infestirano oko pet miliona nosilja uJugoslaviji i tako minimalizovane {tete su velike, pad nosivosti zavisi od brojnostipopulacije grinja, kao i od potencijala samog jata,

7. pove}ana uginu}a,8. pove}ane tro{kove proizvodnje, koji su uve}ani cenom tretmana

kontrole koko{ijih grinja, potpornom terapijom, oteànim plasmanom jaja zbognalaza na jajima krvavih mrlja i grinja, {to izaziva odbojnost kupaca.

Mlade ptice teè podnose infestaciju od starijih. [tete u jatu uvelikozavise od ekstenziteta i intenziteta populacije koko{ijih grinja. Zbog velike brzinerasta populacije unete koko{ije grinje za nekoliko meseci postaju vi{estruko{tetne. Osim {to {tete samom jatu, koko{ije grinje oteàvaju radne uslove za-poslenog osoblja na farmi, a neki put ubadaju i radnike. Retko, kod ljudi mogu daizazovu i alergijsku reakciju, te{ku iritaciju i dermatitis. Dokazan je otitis externa,

521


Znatnost / Abundance

Procena trajanja / Estimated duration

profesionalno oboljenje uzgajiva~a zbog infestacije D. gallinae Š26, 27, 33, 34¹.êsto, dermanisoza se komplikuje sa drugim nutritivnim i zdrastvenim prob-lemima, {to jo{ vi{e uve}ava ekonomske gubitke i znatnost ove bolesti.

1. Abasa R. O.: J. Econ. Entomol. 62, 1075 -1076, 1969. - 2. Ables J. R.,Shepard M.: Can. Entomol. 108, 841- 844; 1976. - 3. Ables J. R., Shepard M.,Holman J. R.:Environ. Entomol. 5, 329-332; 1976. - 4. Axtell R. C.: Arthropod pest of poultry, Ch. 16, 269-295, U: R.E. Williams, R.D. Hall, A.B. Bruce and P.J. Scholl: Livestock Entomology, Willeyand sons ed. New York;1985. - 5. Axtel R. C., Ardus J. J.: Ann.Rev.Entomol. 35, 101-126,1990. - 6. Chauve C.: Vet.Parasitol. 79, 239-245, 1998. - 7. De Vaney J.: Poultry sci. 57,1217-1220, 1978. - 8. De Vaney J.: Poultry Sci. 65, 649-653, 1986. - 9. Durden L. A, Lin-thicum K. J., Turell M. J.: J Med Entomol. 29, 1, 118-121, 1992. - 10. Durden L. A., Turell M.J.: J Med Entomol 30, 3, 639-41, 1993. - 11. \uki} Branislava: Sudska veterinarska me-dicina, 1991. - 12. \uki} Branislava, Vickovi} D.: Sudska veterinarska medicina, DGPBudu}nost, Zrenjanin, 2001. - 13. Hoglund J., Nordenfors H., Uggla A.: Poultry Sci. 74,1793-1798, 1995. - 14. Hofstad M. S.: Disease of Poultry, Iowa State University Press, 1979.- 15. Kettle D. S. (editor): Acari – Prostigmata and Gamasida In: Medical and Veterinary En-tomology, CAB.International,Wellingford ,UK, 1993. - 16. Kirkwood A. C.: Vet. Rec. 80, 514-516, 1968. - 17. Kirkwood A. C.: Exp. Appl. Entomol. 11, 315-320, 1968. - 18. Little V. A.:Generall and applicated entomology, Academic Press, New York-Evanston-San Francisco-London, 1972. - 19. Nordenfors H., Hoglund J., Uggla A.: J. Med. Entomol. 36, 68-72, 1999.- 20. Nordenfors H.: Epidemiology and Control of poultry red mite Dermanyssus gallinae,PgD thesis, Swedish University of Agricultural Science, Upsala, 2000. - 21. Pavlovi} I., Hu-dina V., Blaìn Vesna, Ili} @ivka, Miljkovi} Biljana : Vet. glasnik 42, 9, 581-564, 1988. - 22.Pavlovi} I., Hudina V., Blaìn Vesna, Ili} @ivka, Miljkovi} Biljana: Vet.glasnik 42. 10, 643-648,1988. - 23. Pavlovi} I., Ne{i} Dragica: Vet.glasnik 45, 3-4, 245-247, 1991. - 24. Pavlovi} I.,Vojinovi} Dragica, Kuli{i} Z.: Acta Vet. 45, 1, 49-52, 1995. - 25. Pavlovi} I., Milutinovi} Marija,Kuli{i} Z.: Zbornik rezimea XII skupa entomologa Jugoslavije, Subotica-Pali}, 45.,1995. -26. Pavlovi} I., Pavli}evi} A.: Zbornik radova stru~nog skupa konla {tetnih organizama u ur-banoj sredini, Beograd, 123-126.2002. - 27. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Piùrica A.,Joksi-movi} Svetlana:Zbornik radova IV jugoslovenskih epizootiolo{kih dana sa me|unarodnimu~e{}em, Mataru{ka Banja, 249-250, 2002. - 28. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Stajkovi} N.,Piùrica A.: Zbornik radova savetovanja V epizootiolo{ki dani, sa me|unarodnim u~e{}em,Subotica, 304-305, 2003. - 29. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Stajkovi} N., Piùrica A.: Zbornik ra-dova XIV savetovanja DDD u za{titi ìvotne sredine sa me|unarodnim u~e{}em, Subotica,2003. - 30. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Stajkovi} N., Piùrica A.: Programska kontrola crvenekoko{ije grinje (Dermanyssus gallinae) – uputstvo proizvo|a~ima, @ivinarstvo XXXVIII, 3-4,39-41, 2003. - 31. Petri}evi} S., \uki} Branislava: Forenzi~ka procena bolesti i mana ìvine,Kru{evac, 2002. - 32. Prins M., Go I. H., van Dooren-Greebe R. J.: Ned Tijdschr Geneeskd140, 51, 2550-2552, 1986. - 33. Rossiter A.: J Laryngol Otol. 111, 4, 366-367, 1997. - 34.Simi} ^., @ivkovi} Vera: Artropodi, paraziti ~oveka i doma}ih ìvotinja, Nau~na knjiga,Beograd-Zagreb, 1958. - 35. Soulsby E. J. L.: Heminths, Arthropodsand Protozoa of Do-mesticated Animal, Baillier, Tindall and Cassell ed. London.1977.

522


Literatura / References

CONTRIBUTION TO FORENSIC EVALUATION OF DERMANYSSOSIS

A. Pavli~evi}, S. Petri~evi}, I. Pavlovi}, N. Stajkovi}, A. Piùrica

Red chicken mites (Dermanyssus gallinae) are the cause of dermanyssosis, amajor health and economic problem in poultry that is not necessarily evident. Chickenmites are a problem of both the environment and the flock. The manner in which the dis-ease infiltrates a flock can be individual or multiple. The paper suggests an approach to thisproblem, giving the necessary instructions to detect the disease on time, when it is still pos-sible to establish the cause-and-effect links. The method for the early detection of redchicken mites shortens the period when the disease is absolutely unrecognizable in theflock, and, in addition to other recommended measures, helps detect mites in chickentransports. A correct approach by doctors of veterinary medicine and manufacturers to-ward dermanyssosis is a precondition for its correct forensic evaluation. Unless this isdone, chicken mites will continue to spread within a flock and among flocks, to occur andresult in ever greater damages.

Key words: Dermanyssus gallinae, dermanyssosis, forensic evaluation

PRILO@ENIE SUDEBNOY OCENKE DERMANISOZA (Dermanyssosis)

A. Pavli~evi~, S. Petri~evi~, I. Pavlovi~, N. Staykovi~, A. Piùrica

Ki{e~nìe kurinìe moli (Dermanyssus gallinae) vozbuditelÝ dermani-soza, zna~itelÝnoy i ƒkonomi~eskoy problemì selÝskohozÔystvennìh ptic, poro-ka, kotorìy moèt bìtÝ skrìtìy. Kurinìe moli problema i okruèniÔ i stada.Sposob vneseniÔ bolezni v stado moèt bìtÝ otdelÝnìy ili mnogoslo`nìy. Ra-bota vnu{aet podhod probleme, daÔ neobhodimìe instrukcii kak bì boleznÝ ot-krìlasÝ vovremÔ, kogda vozmo`no ustanovitÝ pri~ino-sledstvennìe svÔzi. MetoddlÔ rannego otkrìtiÔ ki{e~nìh moley sokraçaet period absolÓtnoy skrìtostibolezni v naselënnìh pti~nikah i, s ostalÝnìmi soveçatelÝnìmi meropriÔtiÔma,otkrìtiÓ moley v transportah kur. Ispravnìy podhod vra~ey veterinarnoy me-dicinì i proizvoditeley k dermanisozu (Dermanyssosis) predvaritelÝnoe uslovieispranoy sudebnoy ocenke. V protivitelÝnom, da daëtsÔ vozmo`nostÝ daleeras{irenie kurinìh moley v stadah i sredi stad, vozniknovenie slovno i daleeuveli~enie uçerbov.

KlÓ~evìe slova: Dermanyssus gallinae, dermanisoz, sudebnaÔ ocenka

523


RUSSKIY

ENGLISH

Documents

Prilog Forenzickoj Proceni Dermanisoze