1

Primena besplatnog softverau nastavi

CSU Šabac6-7 april 2013.

Autori:Nadežda JakšićMira Nikolić

Danijel Čabarkapa

Tematske celine seminara

o TEMA 1 – Korišćenje slobodnog softvera za obradu multimedijalnih podataka

o TEMA 2 – Osnovne tehnike kreiranja i uređivanja bloga (Word Press)

o TEMA 3 – Tehnike kreiranja elektronskih testova

3

Agenda

o Deo 1: Pojam slobodnog softvera i Cloud računarstva

o Deo 2: Cloud Servisi (Gmail, Google Drive, YouTube...)

o Deo 3: Softver za obradu i reprodukciju slika

o Deo 4: Softver za obradu i reprodukciju videa

o Deo 5: Softver za obradu i reprodukciju zvuka

4

Deo 1

Pojam slobodnog softvera;Cloud računarstvo

5

• Za prosečnog korisnika Open Source softver i Free softver su sinonimi za besplatni ili slobodni softver

• Međutim, postoji razlika između programa otvornogkoda (Open Source Software) i slobodnog softvera(Free Software).

• Iako se često misli da su Free softver i Open Source softverjedno te isto, iako važi da je skoro sav Free softver otvoren,i skoro sav Open Source softver slobodan, Open Sourcesoftver podrazumeva neke restriktivnije licence, koje Freesoftver nema

• Sa stanovišta korisnika može izgledati zbunjujuće da li suovo isti tipovi softvera

6

• Prema definiciji Free Software Foundation iz 1986. godine,termin Free Software ne odnosi se na cenu već na slobodukorišćenja i distribuciju softvera, kao i na slobodu izmene,modifikaciju programskog koda prema potrebama korisnika

• Free softver podrazumeva sledeće 4 dozvoljenje osobine:

1) sloboda korišćenja programa za bilo koju namenu

2) sloboda proučavanja rada softvera, kao i mogućnostnjegove izmene u cilju obavljanja željenih aktivnosti

3) sloboda distribucije kopija programa drugim osobama usvrhu pomoći istim

4) sloboda poboljšanja programa i objavljivajna izmena

7

• Postoji veliki broj alternativnih programa dostupnih na tržištu, kojipripadaju Free/Open Source softveru, a čija pouzdanost parira ilipremašuje pouzdanost komercijalnog softvera

• Free/Open Source softver obično se vezuje za Unix i sličneprograme, kao što su, pre svega, GNU/Linux distribucije (Freesoftver), ali se na tržištu mogu naći uslužni programi koji su tipaFree/Open Source, namenjeni svim platformama, pa i MSWindows platformi koja je najpopularnija

• Sve veću popularnost i primenu Free/Open Source softveranajviše definiše cena (besplatni ili po nižoj ceni) i sve boljapodrška

• Mnoge institucije, odlučuju se da preĎu sa dominantne MSWindows platforme na Free/Open Source softversku platformu.

8

• Što se tiče Free/Open operativnih sistema, uglavnom se misli naLinux verzije

• Linux distribucija (distro) podrazumeva operativni sistemzasnovan na Unix-u sa Linux kernelom (dakle GNU/Linux) iobično sa X-Windows sistemskom grafikom (GUI-Graphical userinterface)

• Najpoznatije Linux distribucije danas:

Ubuntu

Red Hat

SUSE

Fedora

Linux Mint

Debian

CentOS

9

• Mnogi korisnici koriste drugi, aplikativni Free/Open Source softvera da nisu svesni toga

• Postoji široka paleta Free/Open Source programa koja bi moglada se koristi u oblasti obrazovanja, a u skladu sa aktuelnimNastavnim planovima i programima

• Najpopularniji Free/Open aplikativni programi su:

Libre Office (nekadašnji Open Office) (za obradu teksta, tabelarnih podataka,prezentacija, baze podataka...)

MySQL i PostgreSQL (baze podataka) (GNU GPL)

Lazarus (vizuelno programiranje) (GNU GPL)

KGeography (geografija) (GNU GPL)

Moodle (e-learning softver) (GNU GPL)

Joomla (CMS - Content Management System) (GNU GPL)

GIMP (obrada slika) (GNU GPL)

10

Audacity (obrada zvuka) (GNU GPL)

WordPress (blogging) (GNU GPL)

Sage 4.1 (matematika) (GNU GPL)

Dia (crtanje dijagrama, uključujući ER dijagrame, UML dijagrame, grafikoneitd.) (GNU GPL)

Archimedes (CAD) (Eclipse Public License)

Blender (3D animacija) (GNU GPL)

Cinelerra (obrada videa) (GNU GPL)

MyPaint (crtanje) (GNU GPL)

Pinta (crtanje) (GNU GPL)

VLC Media Player (GNU GPL)

Anti-Spam SMTP Proxy (GNU GPL)

11

Thunderbird (e-mail klijent) (MPL)

Wireshark ("osluškivanje mreže" tj. praćenje protoka u mreži) (GNU GPL)

Clonezilla (backup sistema) (GNU GPL)

Ghost for Unix (imagging za Windows) (BSD)

VirtualBox (virtualna mašina) (GNU GPL)

Kodu (vizuelno programiranje, kreiranje igara)

iTALC (zamenjuje Net School Support, LanSchool) (GNU GPL)

WorldWind (zamenjuje Google Earth)

openSIS (informacioni sistem studenata) (GNU GPL)

TCExam (priprema testova) (GNU GPL)

iTest (priprema testova) (GNU GPL)

Safe Exam Browser (testovi) (MPL)

12

Deo 2

Cloud servisi (Gmail, Google Drive,YouTube...)

13

14

„Oblast računarstva u kojoj se veoma skalabilni informatičkikapaciteti obezbeđuju u vidu usluge isporučene putem interneta brojnim eksternim potrošačima.“

Daryl Plummer, Gartner

„Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana računarska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i čije se usluge naplaćuju na bazi ostvarene potrošnje.“

Forrester

15

16

• Za razliku od standardnog koncepta računarstva kojikoristimo sve ove godine, cloud uvodi novi konceptračunarstva koja se ogleda u tome da se svo opterećenjeprenosi sa naših računara na računarski “oblak"

• Sve aplikacije koje koristimo se nalaze u oblaku, dok im mi,kao korisnici, pristupamo samo preko Web pretraživača nanašem računaru

17

Šta se sve nalazi u oblaku?

• Serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija

• Diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih

• Sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa…

• Interfejs prema klijentu

18

Kakve koristi imamo od oblaka?

• Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija; sve aplikacije su nam dostupne sa oblaka preko Web pretraživača

• Prethodna tačka isključuje potrebu za jakim mašinama; Jedina aplikacija koju direktno koristimo na našem računaru je Web pretraživač

• Uštede na održavanju hardvera, softvera, prostora za smeštaj servera (u slučaju da pričamo o kompaniji)

• Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo pristup internetu

• Potreba za pravljenjem bekapa podataka se gubi, jer to umesto nas radi kompanija koja nudi usluge cloud computing-a.

• Olakšano deljenje podataka

19

Šta je korisniku potrebno da bi mogao da koristi usluge oblaka?

• Računar koji može da pokrene Web pretraživač

• Veza sa internetom – poželjno je da bude brza

• Pretplata kod provajdera koji pruža usluge računarstva u oblaku

20

Servisi

Aplikacija

Razvoj

Platforma

Storage

Hosting

Opis

Servisi – Potpuna rešenja za poslovne svrhe: PayPal, OpenID, OAuth, Google Maps, Alexa

Servisi

Fokusiranina

aplikacije

Fokusiranina

infrastrukturu

Aplikacija – Softver zasnovan na cloudu koji eliminiše potrebu za lokalnom instalacijom, kao npr. Google Apps, Microsoft Online

Storage – Data storage centri ili cloud based NAS kao npr. CTERA, iDisk, CloudNAS

Development ili razvoj – Platforme za razvoj softvera kojima se kreiraju osnovne cloud aplikacije npr. SalesForce

Platforma – Platforme zasnovane na cloudu obično obezbeĎuju virtuelizaciju korisnika kao npr. Amazon ECC, Sun Grid

Hosting – Fizički centri podataka zasnovani na IBM, HP, NaviSite i drugim platformama

Cloud računarstvo – slojevi servisa

21

22

• Postoje tri osnovna tipa računarstva u oblaku

1) Softver kao usluga, SaaS (Software as a Service)

2) Platforma kao usluga, PaaS (Cloud Platform as a Service)

3) Infrastruktura kao usluga, IaaS (Cloud Infrastructure as a Service)

SaaS - Korisniku je pružena mogućnost upotrebe dostupnihaplikacija koje se nalaze u infrastrukturi oblaka. Aplikacijesu dostupne putem Interneta s različitih klijentskih ureĎaja,koji su tanki klijenti (prenosivi ureĎaji, tableti, mobilnitelefon) i bogati klijenti (desktop i laptop računari)

23

PaaS - Uslugu se odnosi na razvojnu okolinu i potreban paketsoftverskih podsistema. Korisnik moze razvijati testirati iditribuirati vlastite aplikacije koje se pokreću nainfrastrukturi provajdera cloud usluge. ProvajderobezbeĎuje platformu i izvršno okruženje koja najčešćeuključuje servere, mrežnu infrastrukturu, centar zaskladištenje podataka, operativne sisteme i programskejezike

IaaS - Korisniku je kao usluga pružena mogućnost korišćenjaračunarske infrastrukture uglavnom virtuelne platforme.Korisnik upravlja obradom, čuvanjem, umrežavanjem idrugim osnovnim računarsnkim resursima ili pokrećerazličite vrste programske podrške, od operativnogsisteme do aplikacija

24

25

Neki najznačajniji servisi koji rade na principu oblaka

• Gmail, Yahoo, Hotmail

• Google Documents i drugi slični Google proizvodi

• Amazon

• Microsoft Azure

• DropBox i drugi slični storage cloud sistemi

• …

26

27

28

29

Upload videa

na Youtube

30

31

Youtube podržava sledeće formate videa

• .MOV

• .MPEG4

• .AVI

• .WMV

• .MPEGPS

• .FLV

• .3GPP

• .WebM

32

Deo 3

Softver za obradu ireprodukciju slika

33

Lossy kompresija

Kompresija s gubitkom dela podataka podrazumeva takvu transformaciju kodkoje se namerno bespovratno gubi deo podataka. Takvim se postupkom kvarikvalitet slike, a za uzvrat se dobija zapis koji zauzima manje memorije. Što jeveće pogoršanje izgleda slike, to zapis zauzima manje memorije. Pripretvaranju u binarni oblik korisnik može izabrati optimalni odnos izmeĎukvalitete izgleda slike i veličine zapisa. Format ovog tipa je JPG ili JPEG

Lossless kompresija

Kod pretvaranja bez gubitka podataka pri kompresiji, svi podaci sadržani uizvornoj slici ostaju sačuvani nakon kompresije. To znači da je slika sačuvanasa svim svojim delovima i da pri pretvaranju nije izgubila ništa na kvalitetu(izgledu). Originalna slika se može rekonstruisati u apsolutno identičnoj formi –nakon dekompresije svaki piksel ima istu vrednost koju je imao pre kompresije.Formati koje koriste programi za obradu slike često koriste lossless algoritmekompresije.

Formati datoteka koji su najviše u upotrebi, a koriste kompresiju bez gubitkakvalitete slike su GIF, TIFF, PNG i BMP formati

34

• JPEG, JPE, JPG (Joint Photographic Experts Group)JPEG je standardizovan postupak za kompresiju slike. Stvoren je zakompresiju kako slika u boji tako i crno-belih slika (sa sivim nijansama) i toprirodnih, realnih scena. Koristi se uglavnom za fotografije, a nije pogodan zatekstove, jednostavne crteže i tehničke crteže. JPEG je uz GIF najpopularnijiformat za prenos slika na Internetu zbog velikog stepena kompresije i podrškegotovo svih browsera.

JPEG je način kompresije s gubitcima. To znači da dekomprimovana slika nijesasvim jednaka orginalu – slici koju smo komprimovali. Osmišljen je tako daiskoristi poznata ograničenja ljudskog oka (manje promene u svetlini su mnogouočljivije nego male promene u boji).

35

• GIF (Graphics Interchange Format )GIF je 8-bitni (jedan piksel predstavljen je jednim bajtom) bitmap grafičkiformat koji koristi paletu od 256 boja, a veličina datoteke je odreĎena brojemboja i veličinom piksela. Veličina datoteke se smanjuje upotrebom algoritma zakompresiju podataka, bez gubljenja na kvalitetu. GIF algoritam kompresujesamo podatke u horizontalnim redovima. Kompresijom se zapis pretvara uoblik koji zauzima što manje memorije, ali ne na račun kvaliteta slike. Sobzirom na to da koristi metodu sažimanja kojom kvalitet slike ne slabi, postaoje popularan jer su se velike slike mogle sažeti u manju datoteku, a to jeolakšavalo i ubrzavalo download, čak i putem vrlo sporih modema. Nezamenjivje format kod slika koje predstavljaju navigacijske tastere ili logotipe na Webstranicama.

GIF podržava mnoge veoma korisne osobine:

• Transparentnost

• Interlace mod

• GIF animacije

36

• TIFF (Tagged Image File Format)TIFF je format koji koristi lossless kompresiju podataka ali istovremeno uspevada sačuva kvalitet slike. TIFF daje prilično male datoteke sa obzirom na kvalitetkoji pruža. Pod licencom je kompanije Adobe Systems, a izvorno je kreiran odstrane kompanije Aldus za tzv "desktop publishing". Koristi se uglavnom zaskeniranje, faks-materijale, OCR i kao format za snimanje slika u digitalnimfotoaparatima. Prednost formata u odnosu na BMP format je to što zauzimamanje memorije, a u odnosu na JPEG format kvaliteta slike

• BMP (Bitmap Format)Koristi se najčešće nesažeti (iako postoji i sažeti) zapis podataka bez gubitakakvalitete slike. Može sadržavati slike koje imaju od 2 do 16777216 boja (ilinijansi sive boje). Koristi se za sve namene-od čuvanja crteža i jednostavnijihslika do čuvanja fotografija. Svi programi za obradu slike na računarima sWindows operativnim sistemom podržavaju ovaj format. BMP formatupotrebljava se vrlo retko jer koristi nesažeti zapis koji kod većih rezolucija ibroja boja zauzima mnogo memorije. Ne podržava transparentnost i animaciju.Osnovni format slika sa tačkama je BMP.

37

• PNG (Portable Network Graphics)Najvažnije odlike PNG formata su:

o Podržava grayscale, 8-bitne, 24-bitne i 48-bitne vrste slika

o Koristi napredan losseless algoritam kompresije, koji daje odlične rezultate

o Nivo kompresije se može menjati, a korišćenjem dodatnih filtera zakompresiju postižu se zapanjujući rezultati u smanjivanju veličinekomprimovane datoteke

Varijabilna transparentnost je takoĎe podržana i PNG koristi 254 nivoatransparentnosti. Za razliku od GIF formata PNG ne podržava višestruke slike(GIF animacije). PNG format u odnosu na JPEG format postiže znatno veću''težinu'' datoteke.

PNG je danas još uvek vrsta zapisa nakompatibilna s mnogim Webpretraživačima, pa se retko primenjuje u praksi.

38

• RAW Format

RAW je format u kojem fotoaparat beleži SVE podatke koje je digitalnisenzor zabeležio. To su neprocesirani podaci. Kada je potrebannajveći mogući kvalitet koji nam može zabeležiti fotoaparat, ondakoristimo RAW format.

Najveći nedostatak RAW-a je što nije univerzalni format već zahevaposebne programe za obradu. Svi proizvoĎači fotoaparata daju ibesplatne programe za RAW obradu, a kod nekih su to samo varijanteprograma sa smanjenim mogućnostima, što je i pored toga dovoljno zaobradu i za viši kvalitet od JPEG-a. Na tržištu postoji čitav nizprograma za obradu RAW datoteka. Svaki novi program izvlači sveviše podataka iz sirove RAW datoteke, pa ne iznenaĎuje činjenica dasavremeni RAW pretvarači mogu “izračunati” kvalitetnije fotografije smanje šuma i više detalja.

39

• FormatFactory (konvertor formata slika)

• Picasa (obrada i skladištenje slika - Google)

• PhotoScape (obrada slika)

• GIMP (“zamena” za Photoshop)

• IrfanView (pregled raznih formata slika)

• Photo Pos Pro (obrada slika)

• InkScape (softver za vektorsko crtanje)

40

• Format Factory je besplatan multifunkcionalni audio-video-img fajlkonvertor. Pomoću njega može da se bilo koji video, audio fajl ilislika konvertuje u neki drugi od podržanih formata

• Formati koje Format Factory podržava:

o Podržani formati za video konverziju:MP4/3GP/MPG/AVI/WMV/FLV/SWF

o Podržani formati za audio konverziju: MP3/WMA/AMR/OGG/AAC/WAV

oPodržani formati za konverziju slika: JPG/BMP/PNG/TIF/ICO/GIF/TGA

• Format Factory podržava i ripovanje DVD diskova, ripovanjemuzičkih diskova, podržane su čak i konverzije za mobilneureĎaje iPod/iPhone/PSP/BlackBerry, a podržava i RMVB,Watermark i AV Mux.

41

Podržani formati za konverziju

42

Izbor formata u koji konvertujemo

43

Izbor fajla koji želimo da konvertujemo

44

Opcije dodatnih podešavanja

45

Opcije Profile vrši automatsko podešavanje

dodatnih opcija prema izabranom profilu

46

Završetak podešavanja i startovanje konverzije

47

Deo 4

Softver za obradu ireprodukciju video zapisa

48

• Video kompresija je tehnologija kojom se omogućuje da sevideo zapiše na takav način da zauzme što manjememorijskog prostora a da se taj video zapis pri puštanju(čitanju, reprodukovanju) što manje razlikuje od originala

• Digitalni video zapis skoro uvek koristi neku tehnologijukompresije pa zato sve što radimo u vezi kreiranja ilikonvretovanja video fajlova, spada u oblast videokompresije

• Pojam "video kompresija" je opšti naziv za svuproblematiku oko digitalnog (računarskog) zapisivanja ičitanja videa

49

• Pojam "enkodiranje" znači konkretan proces stvaranja videozapisa u odreĎenom formatu. Pošto gotovo svi današnjiformati sadrže neke tehnike video kompresije, možemo rećida je enkodiranje konkretan proces kompresovanja videa

• Najčešće konvertovanje videa je proces kada video zapiskoji je u jednom formatu pretvorimo u neki drugi format.

• Pri tom pretvaranju novi video zapis se stvara enkodiranjem

50

• Enkoder

Enkoder znači ono što obavlja enkodiranje tj. stvaranjevideo zapisa u odreĎenom formatu. To je softverskakomponenta koja je obično ugraĎena u neki program zaenkodiranje ili se posebno instalira i povezuje saprogramima.

• Dekoder

Dekoder obavlja "čitanje" video-zapisa. On služi zapuštanje (Play) videa.

• Codec

Pri upotrebi reči "codec" mislimo na enkoder.Kada govorimo o puštanju videa (u nekom plejeru) ondapod rečju codec mislimo na dekodere i druge komponentekoje učestvuju u prikazu videa.

51

• Cilj je da se postignu što manji fajlovi ali nemoguće je postićidovoljno male fajlove a da se ne izgubi bar malo kvaliteta. Postojedve vrste video kompresije - Lossless i Lossy

• Lossless kompresija

To je vrsta video kompresije kod koje nema nikakvog gubitkakvaliteta. Reprodukcijom lossless kompresovanog video zapisase postiže prikaz videa identičan originalu

• Lossy kompresija

Lossy video kompresija je svaka kompresija kod koje jenemoguće zadržati 100% kvalitet slike od originala. Kod ovakvekompresije uvek postoji barem mala razlika u odnosu na originaltj. bar mali gubitak kvaliteta To je najpraktičnija i najvišeupotrebljavana vrsta video kompresije. Koriste je najpopularnijiformati video zapisa MPEG-2, MPEG-4 ASP (DivX), H.264 islični

52

• U svetu videa postoje tri glavne vrste fajlova:

o Containeri,

o Audio streamovi i

o Video streamovi

• Container je fajl koji sadrži video i audio zapise i pratećeinformacije neophodne za sinhronizovanu reprodukcijuaudio i videa. Container se još naziva stream ili AV stream

• Video zapis (video stream) i audio zapisi (audio stream) koji suelementi containera se još nazivaju elementary streams.

53

• MPEG-1 (MPEG-1 video stream)MPEG-1 je standard za video zapis koji se koristio za VCD (video CD) diskove.Danas se obično korist kod malih video snimaka (klipova) koji se preuzimajusa interneta. Iako je zastareo, njegova prednost je u tome što jenajkompatibilniji. Može raditi na svim kućnim DVD plejerima i svim sadašnjimračunarima bez instaliranja posebnih codeca.

• MPEG-2 (MPEG-2 video stream)MPEG-2 je savremeniji standard koji se prvenstveno koristi za video zapis naDVD Video diskovima. MPEG-2 se takoĎe koristi kao standardan format zadigitalnu televiziju (zemaljsku, kablovsku i satelitsku). To su uglavnomindustrijske primene, a osim navedenih MPEG-2 se retko koristi. Najbitnijaosobina MPEG-2 videa je da on vrlo malo opterećuje procesor i pri enkodiranjui pri reprodukciji. Zbog te osobine MPEG-2 je najpogodniji lossy format zasnimanje TV programa na slabijim računarima.

54

• MPEG-4 part 2 ("MPEG-4 ASP")Savremen standard koji se izuzetno mnogo koristi kod videa na PCračunarima a u novije vreme i svi kućni plejeri ga podržavaju.Najvažniji deo ovog standarda čini profil ASP (Advanced SimpleProfile) koji je postao enormno popularan zahvaljujući poznatom DivXcodecu. Video u ovom formatu je širim masama poznat kao DivX. DivXnije jedini koji koristi ovaj standard ali je svakako najpoznatiji. MPEG-4ASP postiže 50-70% snažniju video kompresiju od MPEG-2tehnologije.

• DivX - Home Theater ProfileTo je posebna specifikacija u okviru mogućnosti MPEG-4 ASP-a kojupodržavaju svi kućni plejeri. Home Theater Profile radi čak i nakonzolama za video igre nove generacije. Ako se želi video format kojiće raditi i na računarima i na kućnim plejerima, treba koristiti HomeTheater Profile. DivX codec i drugi programi koji mogu da enkodiraju uDivX, uvek nude mogućnost da izaberete Home Theater Profile.

55

• H.264 (MPEG-4 AVC)

H.264 je najnaprednija tehnologija video kompresije. Omogućava do30% snažniju video kompresiju od MPEG-4 ASP tehnologije. H.264 jeosnovni standard za video na Blu-ray diskovima i televiziji visokerezolucije (HDTV). Nedostatak ove tehnologije je u tome što zahtevadosta snažan procesor pri dekodiranju a i mnogi današnji računarinemaju dovoljno snage za reprodukciju H.264 videa u punoj rezolucijia kućni DVD/DivX plejeri još uvek ne podržavaju ovaj format. Ovavideo tehnologja je definisana sa dva tehnički identična standarda"H.264" i "MPEG-4 part 10 (Advanced Video Coding)". Zbog toga seosim naziva H.264 ponekad koristi naziv MPEG-4 AVC.

56

• .AVINajpopularniji format container fajlova na PC računarima. Najčešći AVIfajlovi su tzv. "DivX filmovi" tj. AVI fajlovi koji sadrže video zapis u MPEG-4ASP formatu i audio zapis u MP3 formatu. AVI nije industrijski standard alizahvaljujući "DivX filmovima" postao je toliko popularan da sa njime radesvi programi za obradu videa. Gotovo svi kućni DVD plejeri mogu dapuštaju AVI fajlove. Mnogi programi za obradu videa rade isključivo sa AVIformatom. Radi kompatibilnosti, poželjno je da veličina AVI fajlova neprelazi 2 GB

• .DIVX (DivX Media Format)Format veoma sličan AVI fajlovima, kompatibilan sa AVI fajlovima ali pružanaprednije mogućnosti kao što su meniji, više video snimaka, subtitlovi,poglavlja (chapters) itd. DivX fajlovi su specifični po tome što mogu da sadržekompletnu DVD funkcionalnost u samo jednom fajlu. DIVX fajlovi mogu seotvoriti u svim plejerima koji mogu da otvore AVI fajl. TakoĎe rade na mnogimkućnim plejerima i konzolama za video igre poslednje generacije. DIVX fajlovisu zanimljivi web dizajnerima jer se vrlo jednostavno mogu ugraĎivati u webstranice.

57

• .MKV (Matroska)

Besplatan open-source format containera koji se može koristiti legalno bezikakvog plaćanja licenci. Ovaj format ima mnogo prednosti u odnosu naAVI i MP4. Najvažnije je to što je univerzalan i može da sadržineograničen broj video i audio zapisa u bilo kojem formatu. Nedostatak jeu tome što Matroska nije industrijski standard pa nije podržana uprogramima za obradu videa. Podržavaju je samo veoma mali broj kućnihplejera tako da se koristi isključio za video na računaru. MKV fajlovi senajčešće sreću kao piratski HD filmovi i najčešće sadrže video u H.264formatu i zvuk u AAC formatu. Ako Matroska fajl sadrži samo audio ondanosi ekstenziju .MKA

• .MP4

MP4 je format container fajlova koji je definisan standardom MPEG-4 part14. Iako je standardan retko se koristi osim na mobilnim telefonima.Od video zapisa MP4 fajl može da sadrži MPEG-1 ili MPEG-2 ili MPEG-4Part 2 (MPEG-4 ASP) ili H.264. Od audio zapisa MP4 fajl može da sadržiAAC ili MP3

58

• .3GP

3GP je standardni container namenjen za video na mobilnimtelefonima. U suštini 3GP je pojednostavljena verzija MP4 formatafajlova koja je posebno prilagoĎena za mobilne telefone i druge maleureĎaje. 3GP fajlovi mogu da sadrže video zapis u MPEG-4 part 2(MPEG-4 ASP) ili H.264 formatu. 3GP fajlovi mogu da sadrže zvučnizapis u AMR ili AAC formatu.

• .VOB

Posebna varijanta MPEG Program Stream containera koji se koristi naDVD diskovima. VOB fajlovi su komplikovane strukture. U sebi sadrževeći broj zapisa videa, zvuka, menije, subtitlove itd. Mogu biti zaštićeniod kopiranja enkripcijom. Kreiraju se samo u specijalizovanimprogramima za DVD authoring (izradu DVD-a). U većini slučajeva,mogu se puštati u svakom plejeru koji otvara MPG fajlove.

59

Formati audio-video fajlova koji pripadaju pojedinim proizvoĎačimasoftvera i koriste se uglavnom samo uz njihov softver. Za ovakveformate često kažemo da su "zatvoreni" jer njihove specifikacije nisudostupne široj javnosti. TakoĎe ih nazivamo "zatvorenima" jer seobično ne mogu "otvoriti" u programima za obradu videa

• .ASF i .WMV (Windows Media Video)

ASF ili WMV je Microsoftov format audio-video fajla. Često se koristi zavideo klipove na internet stranicama i za tu namenu je dosta dobrorešenje. Osim primene na web stranicama WMV nije baš praktičanformat i samo pojedini programi mogu da reprodukuju ovaj formato. Zareprodukciju ovih formata koristi se zvanični Windows Media Playerkoji se dobija uz Windows.

60

• QuickTime Movie (.MOV ili .QT)

Apple-ov format MOV je po strukturi sličan MP4 fajlovima ali je jakoslabo podržan u programima za rad sa videom. Najčešće ga srećemokod videa ugraĎenog u web stranice na američkim sajtovima.Reprodukuje se pomoću oficijelnog QuickTime Playera ili pomoćualternativnog QuickTime Alternative-a.

• .FLV (Flash Video)

Flash Video je format video fajlova koje koristi Adobe Flash Player.Namenjen je za korišćenje na web stranicama. Reprodukuje sedirektno iz Flash aplikacija ugraĎenih u web stranice. Retko kojiprogram može da reprodukuje ovaj format. Sa ovim formatom sesrećemo obično samo onda kada preuzmemo video sa YouTube sajta.

61

• FormatFactory (konvertor video formata)

• GOM Player (reprodukcija video formata) sa mnogo ugraĎenih kodeka

• Avidemux (editor za obradu video zapisa)

• Lightworks (editor za obradu video zapisa)

• FLV to AVI Converter (konvertor Flash video fajlova u AVI)

• Swifturn Free Video Converter (konvertor video formata)

• Any Video Converter (konvertor video formata)

• Real Player (reprodukcija video formata)

• VLC Media Player (reprodukcija video formata)

62

Deo 5

Softver za obradu ireprodukciju audio zapisa

63

• Formate audio zapisa možemo podeliti u tri kategorije:

o nekompresovani formati (uncompressed)

o kompresovani formati sa gubicima (lossy compression)

o kompresovani formati bez gubitaka (lossless compression)

• Upotrebljivost formata se odreĎuje prema sledećim uslovima:

o brzina kodiranja/dekodiranja

o stupen kompresije

o softverska i hardverska podrška

64

• Ovo su formati koji ne koriste nikakve oblike kompresije, još su poznati i kao pcm formati.

• Upravo zbog toga što ne koriste kompresiju, ovi formatizahtevaju veliki memorijski prostor što ih čini neprikladnim za upotrebu u odreĎenim slučajevima i na hardverski slabijim računarima

• Neki od predstavnika ovih formata su: wav

65

• Ovo su formati koji nastaju primenom odreĎenog oblikakompresije na nekomprimovane formate audio zapisa

• Glavna karakteristika ovog formata je što se zasniva napsihoakustičnom modelu, odnosno na izbacivanju onih delovaaudio zapisa koje ljudsko uho ne čuje (delovi koji nisu bitni zareprodukciju zapisa). Na taj način je moguće postići veliki faktorkompresije (obicno oko 10:1), što donosi manje zauzećememorije i nešto slabiji kvalitet zvuka

• Cilj ovog formata audio zapisa je proizvesti zapis koji je po zvuku„jednak“ originalu, ali sa puno manjim zauzećem memorije

• Ovi formati su dosta popularni zbog velikog područja primene,kao što je slanje audio datoteka putem Interneta

• Neki od predstavnika ove grupe formata su: mp3, aac, ogg, wma.

66

• Za razliku od komprimovanog formata s gubicima, ovajformat pruža puno manji faktor kompresije koji je otprilike2:1. Kvalitet zvuka jednak je kvalitetu originalnog zapisa upunom smislu, to znači da zapis nije isti samo po zvuku veći po statističkim podacima (nema gubitaka informacije idegradacije originalnog signala).

• Kompresija se uglavnom zasniva na pronalaženju uzoraka injihovom ponavljanju mada su ovakvi idealni slučajevi dostaretki, iz razloga što su audio podaci dosta kompleksni jersadrže složene oblike talasa...

• Neki od poznatijih predstavnika ove grupe su: flac, wma.

67

68

69

70

• Audicity - ureĎivanje zvučnih zapisa

• Foobar 2000 – napredna reprodukcija zvučnih zapisa

• FormatFactory – konvertor zvučnih zapisa

• Winamp – multimedijalni player

• iMesh – za slobodnu razmenu muzike i videa (P2P)

• Free YouTube to MP3 Converter

• MP3 Cutter – “isecanje” delova .mp3 zapisa

• Free .MP3 Cutter Joiner – isecanje i spajanje .mp3 zvučnih zapisa

71

• Program nastao pod licencom otvorenog koda u verziji zasve aktuelne operativne sisteme (Linux, MacOS, Windows) inudi potpunu funkcionalnost jednog Soundforge-a, uzpregršt opcija i efekata za obradu i manipulaciju zvukom.

• Osnovni element Audacity projekta je traka (Track). Traka jezvučni zapis koji se snima pomoću mikrofona ili se ubacuje(Import) koristeći neku postojeću zvučnu datoteku

• Podržava rad sa vrlo velikim brojem formata zvučnih zapisa

72

73

Selection tool (Alat za selekciju) – F1

Služi za selektovanje segmenta koje želimo preslušati ili obraĎivati.

Odabrati alat, postaviti ga na početnu tačku i povući do željene završne

tačke. Audacity će zatamniti označeni segment, a do sledećeg

selektovanja će sve promene primeniti isključivo na označeni segment.

Envelope tool (Omot) – F2

Služi za promenu glasnoće tona tokom vremena.

Odabrati alat, postaviti ga na odreĎeno mesto na zapisu koji se želi

pojačati ili stišati, pritisnuti i povući gore-dole. Tako će se promeniti

glasnoća cele trake.

Promena glasnoće tokom vremena može se postići tako da se na više

mesta postavi alat, pritisne se i povuče. Izabrana glasnoća može se

promeniti i naknadnim pomeranjem belih tačaka.

74

Draw tool (Alat za crtanje) – F3

Služi za promenu pojedinih segmenta zvučnog talasa.

Grafički prikaz treba toliko uvećati da se vide tačke zapisa koje zatim

alatom uhvate i pomeraju za željenu amplitudu.

Zoom tool (Alat za zumiranje) – F4

Služi za uvećavanje i smanjivanje pogleda.

Timeshift tool (Alat za pomeranje u vremenu) – F5Služi za hvatanje i pomeranje segmenta na odreĎeno mesto.

Multi Tool (Multifunkcijski alat) – F6Automtski bira jedan od 5 nabrojanih alata u zavisnosti od pokreta miša ilipritisnutim tasterima.

75

Unos zvučnog zapisa ostvaruje

se biranjem

Project > Import Audio.

Pomoću File > Open takoĎe

možemo otvoriti zvučni zapis,

ali nam se pri tome svaki zapis

otvara u zasebnom prozoru

tako da ih u tom slučaju ne

možemo miksovati.

76

Važno je znati razliku izmeĎu

snimanja (Save) i iznošenja

(Export).

Iznošenjem se stvara zvučna

datoteka (.mp3, .wav ili .ogg), a

snimanjem se sačuva Audacity

projekat (.aup) u kom je

zabeleženo sve što smo radili

na ѕvučnim zapisima tako da

ponovnim otvaranjem možemo

nastaviti sa ureĎivanjem

zapisa.

77

• UreĎivanje zvučnog zapisa obavlja se pomoću

alata u meniju Edit koji sadrži komande kao što su

Cut, Copy, Paste, Delete, ali i neke koje nisu

poznate kao Trim (briše audio zapis pre i nakon

označenog dela), Split (označeni deo zapisa

premešta na novu traku) ili Silence (označeni deo

pretvara u tišinu).

• Komanda Duplicate označeni deo kopira u novu

traku.

• Kod ureĎivanja zvučnog zapisa vrlo je koristan

alat za zumiranje jer tako možemo lakše uočiti i

ispraviti nedostatke zvučnog talasa. U projektima

sa više traka vrlo precizno možemo namestiti

početak svake trake u odnosu na ostale pomoću

alata za pomeranje u vremenu.

Jednostavnim pomeranjem pojedine trake prema

dole ili gore možemo promeniti i redosled traka u

projektu.

78

• Amplify (služi za pojačavanje snage označenog

dela u decibelima)

• Bass Boost (pojačavanje basova)

• Change Speed (ubrzavanje označenog dela za

odreĎeni procenat – pri tome se menja visina tonova)

• Change Tempo (ubrzavanje tempa selektovanog

dela u odreĎenom procentu - pri tome se ne menja

visina tonova)

• Echo (odjek, odnosno ponavljanje selektovanog

dela)

• Fade In/Out (postupno pojačavanje ili smanjivanje

zapisa – najčešće korišćeni efekti)

• Noise Removal (otklanjanje šumova)

• Repeat (ponavljanje selektovanog dela odreĎeni

broj puta)

• Reverse (selektovani deo zapisuje unazad)

79

Obrada i prikaz PDF formata

80

PDFill PDF Tools – izbor opcija

81

Opcije za Split or Reorder

82

Opcije za Merge – spajanje više PDF-a u jedan

83

Opcije za Merge – spajanje više PDF-a u jedan

84

Free OCR-korisničko okruženje

85

Pitanja...???