Demokratska strankaIstra`iva~ko-izdava~ki centar

PRIRODNI RESURSI SRBIJE

Prirodna bogatstva Srbije

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ СРБИЈЕ

МАЛА БИБЛИОТЕКАСРБИЈА 21 – НОВИ ПОЧЕТАК

ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ

Ауторпроф. др Радуле Тошовић

Београд, 2006.

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ СРБИЈЕ

ИздавачДемократска странка / Истраживачко-издавачки центар

Београд, Нушићева 6(011) 3244 511iic@ds.org.yu

Главни и одговорни уредник:

Заменик главног уредника:

Уредник едиције:

Аутор:

Редакција:

Технички уредник:

Лектори:

Штампа:

Тираж:

ISBN

Слободан Гавриловић

Драган Белић

проф. др Радуле Тошовић

проф. др Радуле Тошовић

Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић

Владимир Сивцевич Волођа

Светлана ТомићСања Јовичић

Evro Giunti, Београд

5.000

86-7856-027-4

Сажетак

Природни ресурси су опште добро и заједничко

богатство. Њихово коришћење, привредна примена и економска валоризација треба да буду плански усмерени и наменски контролисани. Без обзира на врсту, структуру и појединачне количине, они су основ за предстојећи привредни и економски развој Србије. Свакако, постоји део који мора остати изван економских и привредних токова и који треба да буде сачуван за садашње и будуће генерације. То посебно важи за необновљиве природне ресурсе.

Генерални приступ природним ресурсима Србије мора да обухвати дефинисање политике и стратегије њиховог одрживог коришћења, као и дефинисање законодавно-правног оквира за њихово ефикасно спровођење.

Дарови природе

Природним ресурсом обично називамо све што потиче од Земље – земљиште, биљке, животиње, воду, дрво, нафту, метале и др. Користимо их у врло различите сврхе, као што су производња најразноврснијих производа важних за свакодневни

3

4

живот, затим за добијање електричне енергије, гајење усева, вожњу аутомобила и др. Све што једемо, користимо или купујемо представља или природни ресурс или је настало од њега.

Природни ресурси су свуда око нас, а због растућих потреба ми их врло брзо искориштавамо. Многи се исцрпљују брже него што могу бити надомештени новим. Морамо обратити пажњу на чињеницу да ће се неки од њих у потпуности исцрпсти уколико не смањимо потрошњу, што је озбиљан проблем, јер живи свет зависи од ових ресурса.

Природни ресурси обухватају две велике групе. Прву групу чине основни природни ресурси који су неопходни за опстанак и развој живота на планети, а то су биолошки системи Земље, земљиште, подземне и површинске воде, атмосфера, океани и др. Другу групу чине ресурси који се користе за развој и напредак људске културе и цивилизације, односно за обезбеђивање просперитета људског друштва. Експлоатишу се и прерађују у производ-ним процесима, при чему се користе материјали биолошког порекла: дрво, метали и неметали, природни енергетски ресурси и др.

Који се делови природе јављају као природни ресурси зависи, између осталог, од достигнутог нивоа развијености технике и технологије, од економских могућности и целисходности коришће-ња, и степена истражености и познавања ресурса.

Уобичајена генерална подела природних ресурса, код нас и у свету, јесте подела на исцрпљиве

5

и практично неисцрпљиве, док се исцрпљиви деле на обновљиве и необновљиве.

Обновљиви ресурси су сви природни ресурси који се троше спорије него што се регенеришу. Обновљиви ресурси укључују ваздух, воде и био-масу. Ипак, неки од њих могу постати необновљиви, уколико се брже троше од циклуса обнављања (нпр. подземне воде). Обновљивим ресурсима припадају и дрво и кожа.

Необновљивим ресурсима сматрају се природ-ни ресурси који не могу поново настајати, као што су фосилна горива, у која спадају угаљ, нафта и природни гас, разне врсте камена, метали, уран и други материјали и минерали.

Класификација природних ресурса у Европ-ској унији обухвата поделу на исцрпљиве и неис-црпљиве, а у оквиру сваке од њих издвајају се обновљиви и необновљиви.

Неисцрпљиви обновљиви ресурси су: а) дисперговани ресурси: соларни, ветар,

таласи и падавине, и б) акумулирајући ресурси: ваздух и океани. Неисцрпљиви необновљиви ресурси су ресурси

који се могу рециклирати и повратити: метали, минерали и земљиште.

Исцрпљиви обновљиви ресурси су: а) биолошки ресурси: шуме, рибљи фонд и

биомаса, и б) акумулирајући ресурси: слатководни басени,

издани и земљиште.

6

Исцрпљиви необновљиви ресурси су ресурси који се могу рециклирати и повратити: метали, минерали и земљиште.

Очигледно да се у сагледавању и издвајању природних ресурса запажа класификовање раз-личитих група, врста и појединачних типова ресурса. У генералној анализи и начелном приказу природних ресурса Србије обухватићемо најширу лепезу ресурса, која неће бити оптерећена стриктним праћењем приказаних класификација. Обухватићемо следеће ресурсе или са њима повезане теме:

• земљиште као ресурс,• водни ресурси,

• шумски ресурси,• минерални ресурси,• обновљиви извори енергије, • техногене сировине као ресурс,• секундарне сировине као ресурс,• ваздушни ресурси,• биљни ресурси,

• животињски свет,• лов и риболов,• сточарски ресурси, • воћарство, • национални паркови, • пећине, лагуми и подземни свет, • одрживо коришћење природних ресурса.

7

Земљиште као ресурс

Земљиште као ресурс Србије има значајну улогу, нарочито са два животно и привредно важна аспекта. Први је пољопривредно земљиште, други је грађевинско земљиште. Постоји и трећи, који се преклапа са шумским ресурсима, а то је шумско земљиште. Обрадиво земљиште представља суштинску основу пољопривредне производње у Србији. У условима када, с једне стране, имамо велики ресурсни потенцијал и, с друге стране, недовољну искоришћеност ове природне повољности и предности, планско и одрживо коришћење овог ресурса, уз одговарајуће стимулативне мере и аграрну политику, представља основ за остварење стратешких циљева у области пољопривреде. То је веома битно, не само за развој појединих подручја (нпр. Војводине, Поморавља...), већ и као државна потреба обезбеђивања довољних количина конкурентне, јефтине, квалитетне и здраве хране, не само за становнике Србије већ и за извоз. Осим тога, адекватним коришћењем земљишта као пољопривредног ресурса створили би се предуслови за остварење следећих циљева у области пољопривреде: ефикасна и конкурентна пољопривредна производња као допринос значај-нијем порасту националног дохотка; квалитет, квантитет и здравствена исправност хране; побољ-шање животног стандарда људи који су директно у пољопривреди или зависе од ње; подршка развоју села; припрема пољопривреде Србије за европске

8

интеграције у овој области и др. Последично коришћење овог ресурса нарочито је важно за индивидуалне пољопривредне произвођаче, реализа-цију програма укључења младих у пољопривредну производњу и нарочито за развој села, која су индустријализацијом и урбанизацијом остала са веома мало или без становника. Потребно је посебно нагласити могућност производње здраве хране, нарочито тражене на пробирљивом и захтевном европском тржишту, што би директно пружило могућност обезбеђивања услова за рад и живот дела млађе генерације у сеоским подручјима. Један од проблема који није до сада успешно решен јесте питање укрупњавања поседа, што је посебно важно за ефективнију пољопривредну производњу.

Земљиште као грађевински ресурс веома је битно за просторно планирање и изградњу у Србији на свим нивоима (националном, регионалном и локалном). Планско коришћење овог ресурса представља предуслов развоја условљеног урбаним функцијама и предуслов за побољшање веза између градских и сеоских подручја. Кроз овакав приступ могућ је интензивнији плански развој мреже јавног транспорта, затим ревитализација и диверсификација руралних економија, развој рекреативних и викенд зона за потребе урбаног становништва, заштита и унапређење природног и културног наслеђа и нарочито развој одрживог туризма. Колики је практични значај земљишта као грађевинског ресурса и управљања њиме

9

најбоље показује започети процес легализације веома великог броја стамбених објеката изграђених без дозвола широм Србије, као и пратећи локални проблеми недостатка канализације, водоводне и електроенергетске мреже.

Водни ресурси

Водни ресурси Србије захтевају посебну пажњу с обзиром на животни значај воде као материје. Водни ресурси обухватају ресурсе површинских и подземних вода, који у Србији имају укупни потенцијал од око 20.000м3 по становнику, од чега укупан годишњи доток домаћих река износи само око 10%, због чега се мора приступити рационалном управљању овим значајним богатством. Ресурси подземних вода нарочито су битни, јер преко 80% питке воде потиче од подземних вода. За многа насеља у предстојећем периоду неопходно је обезбедити довољне количине питке воде, али и организовати константну контролу њиховог квали-тета у извориштима. Осим тога, велики значај са привредног аспекта имају површинске акумулације, битне како за водоснабдевање тако и за производњу електричне енергије.

Значајан ресурс површинских вода представ-љају водопривредни канали на простору Војводине, који имају функцију наводњавања и директну везу са продуктивношћу пољопривредне производње. У комплетној стратегији управљања водним ре-сурсима важно место има и стратегија борбе

10

против површинских вода и поплава, које су управо 2006. године узроковале велике економске, пољопривредне и друге последице. Водни ресурси имају везе и са другим привредним гранама, као што су туризам, риболов, речни саобраћај и друго, а које су погодне за мало предузетништво. Бројне реке и језера Србије представљају истакнуте туристичке дестинације које својом атрактивношћу отварају простор за пратеће услужне делатности.

Исто тако, веома интересантне су бројне минералне воде у Србији, које у последње време доживљавају тржишну експанзију у флаширању вода (Књаз Милош, Карађорђе, Роса, ВодаВода, Вујић), а неке од њих биле су предмет инвестирања страних компанија.

Треба напоменути постојање значајног потенцијала подземних вода за даље истраживање и експлоатацију. Србија располаже бројним изворима геотермалних вода, нарочито на подручју Мачве, али и на другим просторима. Тек у последње време изражена је заинтересованост страних компанија за, до сада, неискоришћени део ових водних ресурса. На простору Србије познате су од давнина бројне бање са лековитим водама, од којих су надалеко познате: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Соко-бања, Бања Врујци, Бања Кањижа и друге, које пружају могућности унапређења туристичких, угоститељских, трговачких и других услуга и делатности.

11

Шумски ресурси

Шумски ресурси Србије обезбеђују биолошке предуслове здравијих услова животне средине, а у економском делу представљају основу за дрвну индустрију. Такође, обезбеђују сировине за обновљиве и еколошки здраве производе, имају улогу у економском развоју, али и глобалном окружењу угљеника и водном билансу. Шуме су битне и за еколошке, заштитне, туристичко-рекреативне, здравствене, културне и друге услуге.

Опште стање шума у овом тренутку је незадовољавајуће, јер је шумовитост у Србији 26,7%, што је знатно ниже од шумовитости Европе. Половином расположивих шума газдују јавна предузећа, док је друга половина у власништву националних паркова, приватних власника или других предузећа.

У складу са трендовима европске и светске шумарске политике, шумарска политика Србије мора наћи равнотежу између економске, еколошке, социјалне и културолошке функције. У склопу управљања шумским ресурсима неопходно је остваре-ње низа циљева међу којима су: повећање површина под шумама; рационално коришћење производног потенцијала шумских подручја; успостављање система заштита шума, укључујући бесправну сечу и бесправну градњу; оснивање и развој удружења приватних шумовласника; оснивање малих и средњих предузећа за обављање послова у шумарству.

12

Економски је интересантно коришћење недрвних шумских ресурса, док је са туристичког аспекта важно одржавање система заштите и унапређење стања шума у заштићеним природним целинама. У склопу газдовања шумским ресурсима посебну пажњу треба посветити газдовању популацијама дивљачи, као и присутној шумској флори.

Минерални ресурси

Минерални ресурси, с обзиром на геолошку грађу наших терена, су веома разноврсни у погледу врста, количина, квалитета и економског значаја. У широкој лепези присутни су металични, неметалични и енергетски минерални ресурси.

Међу металичним, у економском погледу, по-себно су битна лежишта бакра у Источној Србији, затим лежишта олова и цинка, злата, сребра, платине, антимона, никла. На тржишту метала у последњих пар година дошло је до великог скока цене бакра, олова, цинка и других метала (повећања од два до пет и више пута). То се директно одразило на профитабилност рада у овој привредној грани, како у истраживању тако и у експлоатацији, због чега је значајно порасло интересовање страних компанија за концесије на геолошка истраживања и експлоатацију металичних минералних ресурса.

Неметалични минерални ресурси наше земље по економској вредности превазилазе металичне минералне ресурсе, а нарочито су заступљени технички камен, архитектонско-грађевински камен,

13

песак, шљунак, глина и магнезит. Као металични, и неметалични минерални ресурси имају изузетно велики значај за многе привредне гране, посебно за металургију, машинску индустрију, аутомобилску, електроиндустрију, хемијску, грађевинску, цементну, нафтну, затим за пољопривреду, стамбену градњу, путоградњу. Неметалични минерални ресурси посеб-но су повољни за развој предузетништва, односно малих и средњих предузећа, која су у досадашњем периоду формирана у великом броју, али постоји отворен простор за даљи развој и ширење ове делатности.

Енергетски минерални ресурси имају посебан значај у енергетици Србије, како електроенергетици, тако и термоенергетици. У оквиру енергетских ресурса на првом месту су ресурси нафте и гаса, који се вишедеценијски производе на простору Војводине. НИС је управо у фази реструктурирања. С обзиром на веома изражене скокове цене нафте на светском тржишту, ови ресурси имају посебан значај са стратегијског становишта за њен целокупни енергетски и прерађивачки сектор. Такође, ресурси угља су стратешки важни за даљи енергетски, али и привредни развој, с обзиром на растућу потрошњу струје, која ће веома брзо условити потребу изградње нових електрана. Цена нафте на светском тржишту, као и интересовање страних компанија утицали су да постојећи ресурси уљних шкриљаца на простору Алексинца буду исто тако занимљиви за концесије и страна улагања.

14

У сваком случају, минералној економији Србије предстоји уређивање тржишта минералних сировина и сагледавање услова и начина обезбеђивања по-требних минералних ресурса, с обзиром на стање минерално-сировинског комплекса Србије. Стога треба очекивати нове инвестиције и отварање простора за нове производне капацитете, који морају бити уклопљени у концепцију одрживог коришћења расположивих минералних ресурса земље, а с друге стране морају да омогуће запошљавање нових рад-ника и да обезбеде егзистенцију за породице на просторима Источне Србије, Колубаре, Костолца, Војводине.

Обновљиви извори енергије

Обновљиви извори енергије веома су битни због исцрпљивости фосилних горива. Досадашње коришћење ових извора енергије у Србији, с обзиром на потенцијале, релативно је мало. Отворен је простор за изградњу малих хидроелектрана, примену енергије ветра, енергије биомасе, геотермалне и со-ларне енергије. Законски оквири у новом Закону о енергетици и новој стратегији развоја енергетике омогућили су повољније услове за примену алтерна-тивних извора енергије, тако да се очекује веће интересовање приватних инвеститора за изгрању и коришћење ових малих енергетских капацитета, што је потпуно у складу са европским тенденцијама ширења примене алтернативних извора.

15

Техногене сировине

Техногене сировине, настале као резултат првенствено рударске активности у Србији, укључују разна јаловишта од експлоатације, затим јаловишта од флотације, као и пепелишта и шљачишта термоелектрана. У појединим случајевима садржаји корисних метала довољно су високи да се, уз повољност уситњености депонованих количина, могу профитабилно користити и бити интересантни као предмет концесија. Коришћење пепелишта и шљачишта има, осим еколошке димензије, и комерцијалну страну услед могућности примене тих сировина у производњи грађевинских материјала и цементној индустрији. Постојећа јаловишта, пепелишта и шљачишта интересантна су за инвестирање ради економског развоја и уклањања потенцијалних извора различитих врста загађења.

Секундарне сировине

Секундарне сировине значајне су, не само са становишта заштите животне средине и смањења количине насталог отпада, већ и са економског аспекта и због могућности поновног искоришћења различитих сировина као што су метали, стакло, папир, пет-амбалажа и друго. Употреба секундарних сировина у Србији није развијена, тако да постоји реална могућност за пословну активност на одлага-њу отпада, сортирању а посебно рециклажи, у циљу

16

поновног коришћења, што директно води уштеди других природних ресурса који се њима могу заменити.

Ваздушни ресурси

Ваздушни ресурси представљају егзистенци-јални предуслов здравља нације. Обезбеђивање квалитета ваздуха кроз смањење и превенцију индустријског и других врста загађења, уз повећање шумских површина значајних за стварање нових количина ваздуха, представља приоритет деловања у управљању овим природним ресурсима.

Биљни ресурси

Биљни ресурси наше земље показују велику разноликост флоре и вегетације, па се издвајају као један од 158 центара светског биодиверзитета, са укупно 3.662 биљне врсте. Најважнији биљни ресурси јесу шуме, међу којима доминирају храстове, букове и четинарске, затим ливаде и пашњаци. Осим значаја које биљне врсте имају за пољопривреду, дрвну индустрију и производњу хране, постоје и бројне лековите и ароматичне биљке које се користе за производњу лекова и медицинских препарата. Иако је у ранијем периоду Србија била важан снабдевач тржишта лековитим и ароматичним биљкама (на-рочито рурална подручја), у периоду санкција ова активност значајно је смањена. То је потенцијал који

17

треба искористити, али коришћење се мора заснивати на принципу одрживости и планске заштите биљних врста, биљних заједница и екосистема.

Животињски свет

Животињски свет Србије одликује се разно-врсношћу фауне, нарочито дивљачи, птица, ретких и заштићених животињских врста. Део разнолике фауне има станишта у заштићеним природним добрима и националним парковима. Њихово очување и повећање броја јединки одређених врста важно је како за постојеће екосистеме, тако и за разноврсност опште туристичке понуде, посебно за организована, атрактивна ловишта. Пажњу такође привлачи и рибљи фонд, како у делу привредног, тако и у делу спортског риболова, који као део традиционалног алашења на Сави, Дунаву и Тиси пружа могућности рекреативних, али и других, економски значајних активности.

Сточарски ресурси

Сточарски ресурси Србије у дужем временском периоду смањивани су, а интензитет бављења сточарством ишао је линијом опадања. Управо у домену ових ресурса, а зависно од стања и степена обезбеђености других природних ресурса, постоји могућност унапређења, које између осталог директно проистиче из повећаних потреба у урбаним центрима

18

за одговарајућим количинама квалитетног и здравог меса, као и могућност извоза на тржиште Европске уније.

Воћарство

Српско воћарство у ранијим периодима било је познато по квалитетном воћу и производима од воћа и изван граница наше земље. Тадашњи углед неопходно је повратити и поново успоставити организовану производњу, наступ на тржишту, брендирање производа за организован тржишни пласман, нарочито на пробирљивом тржишту Европске уније. Потенцијално највећи значај у овом тренутку имају развијена производња малина, затим шљива, рибизли, боровница, што пружа могућност за упошљавање и остваривање просперитетнијих животних услова, посебно за становништво сеоских и приградских подручја.

Национални паркови

Национални паркови представљају део при-родних богатстава Србије. У њима се, на једном подручју, у дефинисаним границама, налази вели-ки број различитих природних ресурса, који су под посебним режимом заштите, одржавања и коришћења. Национални паркови Копаоника, Таре, Фрушке горе, Шар-планине и Ђердапа заслужују посебну пажњу, с обзиром на њихову еколошку и

19

туристичку атрактивност, али захтевају и специјалне услове одрживости које треба испоштовати код биљних, земљишних, водних, минералних и других ресурса.

Природне лепоте које заслужују посебну пажњу јесу пећине, лагуми и подземни свет, које се веома добро могу уклопити у туристичке и друге понуде.

Закључак

На путу ка европским и светским интеграција-ма привредни и економски развој Србије полази од расположивих природних ресурса. При томе, део наведених природних ресурса неминовно се мора користити за потребе привреде и економског раста, али се један део мора сачувати за садашње и будуће генерације. Иако у поређењу са другим земљама, по природним ресурсима у економском смислу, Србија не припада посебно богатим земљама, постоји обавеза и одговорност рационалног газдовања и управљања расположивим природним ресурсима у складу са политиком и стратегијом њиховог одрживог коришћења.

Поједини од наведених природних ресурса имају већи или мањи ресурсни потенцијал и генерално недовољну планску и стратешку искоришћеност, што захтева дефинисање јасних секторских политика и стратегија, уз проналажење правих механизама за њихову имплементацију. У појединим случајевима, за одређене природне ресурсе, неопходно је дефинисање

20

институционалних и правних оквира, потребна је организациона инфраструктура за примену, као и за стратешко и оперативно управљање.

У генералном осврту на природне ресурсе Србије може се констатовати постојање широког подручја за привредне активности, улагања домаћег и страног капитала, развој малог предузетништва, давања концесија. Бројни конкретни појединачни пројекти могу Србији донети економски раст и развој усмерен на побољшање услова рада и привређивања, а тиме и виши животни стандард. Природни ресурси Србије морају имати испуњену економску, социјалну, развојну и управљачку димензију, како би били на добробит садашњим, али и будућим генерацијама.

21

Abstract Natural resources are common good and general property. Their exploitation, commercial application and economic valorization should be carefully planned and controlled. Regardless of type, structure or quantity, they represent a basis for future economic development of Serbia. There are resources that should not be commercially exploited, instead they need to be saved and preserved for future generations. This especially refers to exhaustible resources. The general approach to the issue of natural resources of Serbia must include defining policies and strategies for their sustainable exploiting, as well as establishing legislative bodies to carry them out efficiently.

Превела: Светлана Томић

22

БЕЛЕШКЕ

23

БЕЛЕШКЕ

CIP − Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

000.0(000)000.0(000)

БИЖИЋ−ОМЧИКУС, Весна За столом у Србији − Наслеђе за будућност / Весна Бижић−Омчикус − Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006 (Београд : Evro Giunti). − 20 стр. ; 20 cm − (Мала библиотека Србије 21 − нови почетак)

Тираж 10.000 − Abstract.

ISBN 00-0000-000-0а) Предузетништво − Приручници б) Запошљавање − Приручници

COBISS.SR-ID 0000000000

CIP − Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

502.15(497.11)330.15(497.11)

ТОШОВИЋ, Радуле Природни ресурси Србије / аутор Радуле Тошић. - Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006 (Београд : Evro Giunti). − 23 стр. ; 15 cm. − (Мала библиотека Србија 21 − нови почетак. Природна богатства Србије)

Тираж 5.000 − Abstract.

ISBN 86-7856-027-4

а) Природна богатства - СрбијаCOBISS.SR-ID 135786508

Prirodna bogatstva Srbije

Demokratska strankaIstra`iva~ko-izdava~ki centar

VODA — ZLATO 21. VEKA