PRIRU NIK UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM · 2018. 9. 26. · Ovaj prirunik, koji predstavlja ažuriranu originalnu verziju iz 1993. godine, prikazuje glavne karakteristike UPC. Cilj

EVROPSKA KOMISIJA Kancelarija za saradnju EuropeAid Opšti poslovi Evaluacija

PRIRU�NIK

UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM

Mart 2001

IZRADA PROGRAMA

OCENJIVANJE IDENTIFIKACIJA

PROCENA REALIZACIJA

FINANSIRANJE

1

Prvu verziju ovog priru�nika je 1993. godine sa�inila radna grupa Komisije pod pokroviteljstvom Jedinice za evaluaciju, uz konsultaciju zemalja �lanica i ACP stru�njaka. Ova druga verzija, koju je tako�e sa�inila Jedinica za evaluaciju Kancelarije za saradnju EuropAid-a uz doprinose i unutar i izvan Komisije, koristila je zna�ajnu pomo� PARTICIP GmbH, koji je obavio pripremne radnje, sproveo obuku i pomogao da se izradi ovaj priru�nik.

2

Priru�nik

Upravljanje projektnim ciklusom

S a d r ž a j 1. U V O D …………………………………………………………………….. 1 2. PROJEKTNI CIKLUS ………………………………………………………. 3

2.1 Definicije : Šest faza Projektnog ciklusa …………………………….. 3 2.2 Osnovni principi Upravljanja projektnim ciklusom ………………….. 4 2.3 Osnovni format ili Struktura Projektnih i Programskih dokumenata . 5 2.4 Sektorski programi …………………………………………………….. 6

3. LOGI�KI OKVIR ……………………………………………………………. 8 3.1 Šta je Logi�ki okvir? ……………………………………………………. 8 3.2 Ograni�enja Matrice logike projekta ………………………………….. 9 3.3 Pristup na osnovu Matrice logike projekta: Dve faze ………………. 9 3.4 �etiri dela analize ………………………………………………………. 10 3.4.1 Analiza zainteresovanih strana …………………………………… 10 3.4.2 Analiza problema …………………………………………………… 12 3.4.3 Analiza ciljeva ………………………………………………………. 14 3.4.4 Analiza strategija …………………………………………………… 15 3.5 Faza planiranja ………………………………………………………….. 17 3.5.1 Formiranje Matrice logike projekta ……………………………….. 17 3.5.2 Prvi stubac : Logika intervencije ………………………………….. 17 3.5.3 Drugi stubac : Objektivno proverljivi pokazatelji ………………… 18 3.5.4 Tre�i stubac : Verifikacioni izvori ………………………………… 19 3.5.5 �etvrti stubac : Pretpostavke ……………………………………… 19 3.5.6 Kako identifikovati Logiku intervencije ? …………………………. 20 3.5.7 Kako identifikovati pretpostavke? ………………………………… 22

4. FAKTORI KVALITETA ……………………………………………………… 24 4.1 Šta su faktori kvaliteta? ……………………………………………..… 24 4.2 Kako planirati kvalitet? ………………………………………………... 25

5. POPUNJAVANJE MATRICE LOGIKE PROJEKTA …………………….. 28 5.1 Kako identifikovati objektivno proverljive pokazatelje (OPP) i verifikacione izvore (VI)? …………………………………………..… 28

5.2 Kako identifikovati sredstva i troškove? ……………………………… 31 5.3 Kona�na provera kvaliteta Matrice …………………………………… 31 6. PRIMENA MATRICE LOGIKE PROJEKTA ZA RAZVOJ PLANOVA AKTIVNOSTI I RESURSA …………………………………… 34 6.1 Priprema planova aktivnosti ………………………………………….. 34 6.2 Priprema planova resursa ……………………………………………. 35 7. PRIMENA MATRICE LOGIKE PROJEKTA ZA PLANIRANJE

KOMPLEKSNIH INTERVENCIJA : ME�USOBNO POVEZANE MATRICE …………………………………… 36

8. GLOSAR TERMINA ………………………………………………………… 39

3

1. U V O D

1992. godine Komisija je usvojila »Upravljanje projektnim ciklusom« (UPC), komplet alata za izradu projekta i upravljanje projektima koji se zasniva na metodu analize pomo�u matrice logike, koji su ve� koristili mnogi donatori, uklju�uju�i i nekoliko zemalja �lanica, a koji je podržavan i od strane Komiteta OECD za pomo� u razvoju. Ovaj priru�nik, koji predstavlja ažuriranu originalnu verziju iz 1993. godine, prikazuje glavne karakteristike UPC. Cilj UPC je bio, a i sada je, da poboljša upravljanje eksternim aktivnostima saradnje – projektima i programima svih vrsta – tako što �e bolje da prati najvažnija pitanja i okvirne uslove i u fazi izrade i u fazi realizacije projekata i programa: 1. Jasni i realni ciljevi projekata i programa:

� uspostavljanje jasne razlike izme�u ciljeva i sredstava za njihovo postizanje � jasna i realna definicija Svrhe projekta koja uvek mora da sadrži održive

koristi za ciljnu grupu(e); � rizici i pretpostavke: glavni spoljni faktori koji zna�ajno mogu da uti�u na

uspeh projekta

2. Faktori »kvaliteta« koji dugoro�no poboljšavaju koristi od projekta:

� potreba za racionalnim politi�kim okvirom, posebno za sektorske politike, “koji bi posedovala” zemlja primalac:

� potreba da se izaberu odgovaraju�e tehnologije koje koriste, na primer, lokalno obnovljive resurse;

� poštovanje socio-kulturnih vrednosti osoba koje su uklju�ene u projekat; � sposobnost rukovo�enja institucija, javnih ili privatnih, koje treba da

sprovedu projekat; � ekonomsko-finansijska mogu�nost finansiranja projekta i dugoro�na

održivost korisnih rezultata projekta; � pitanja zaštite životne sredine koja se odnose na projekat; kao i � razlike u odnosu prema polovima koje treba uzeti u obzir i nejednakosti

polova koje treba smanjiti, a koje su sve deo ciljeva sveukupne politike.

3. Pridržavanje “ciljeva opšte politike” i doprinos tim ciljevima putem projekata i programa

� UPC je usko vezano za širi okvir spoljne saradnje unutar Evropske

zajednice, za koje je smanjenje siromaštva centralni cilj dok su strateška podru�ja koja proizilaze iz Sporazuma iz Maastrihta1 slede�a:

1 Vidi DEV-19-00-OPS, COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE COUNCIL AND THE EUROPEAN PARLIAMENT: The European Community’s Development Policy

4

� održivi razvoj, posebno kroz unapre�enje ujedna�enog razvoja, investicija, zaposlenosti, društvenog i ljudskog razvoja i zaštite životne sredine;

� integracija u svetsku privredu, i kroz podršku regionalnoj saradnji i integraciji;

� borba protiv siromaštva; � demokratija, ljudska prava, vladavina zakona i kada je nephodno borba za

mir i spre�avanje konflikata.

� UPC treba da razmatra ova pitanja od samog po�etka projektnog ciklusa, pokušavaju�i da obezbedi da projekti / programi budu u skladu sa tim “opštim ciljevima” spoljne saradnje Zajednice i da im doprinose.

U pore�enju sa 1993. godinom, pristup UPC je proširen i pokriva ne samo tradicionalan projektni pristup, nego i sektorske programe na koje su njegovi principi jednako primenjivi. Zato, a i da bismo ilustrovali osnovne elemente tog pristupa, u ovom priru�niku se koriste dva primera: • Primer podrške sektoru puteva, koji prikazuje korist pristupa na nivou sektora, i • Primer jednog tradicionalnijeg projekta prilaznih puteva koji se fokusira na

održavanje. Kod ovih primera postoji zna�ajan broj zajedni�kih elemenata, ali dok sektorski primer posmatra šira pitanja, primer projekta se odnosi na regionalne / lokalne specifi�nosti. Na više operativnom nivou, UPC ide na poboljšanja putem obezbe�ivanja odgovaraju�ih studija opravdanosti projekta / izrade projekta, pra�enja i ocenjivanja i obaveštenog odlu�ivanja u klju�nim fazama pripreme i realizacije projekata i programa. On uklju�uje aktivnoo u�eš�e zainteresovanih faktora (ciljnih grupa, korisnika, lokalnih institucija i onih koji donose odluke), tokom celog ciklusa projekta ili programa. Najzad, UPC je skup relativno jednostavnih koncepata i zadataka ili tehnika, koje uklju�uju: � koncept projektnog ciklusa � analizu zainteresovanih strana � »Matricu logike Projekta, kao alat za planiranje, � klju�ne faktore kvaliteta � planove aktivnosti i resursa � standardizovane i koherentne strukture klju�nih projektnih dokumenata. Primena ovih koncepata, alata i standardnih dokumenata tokom trajanja celog projekta ponekad se naziva i »integrisani pristup« upravljanju projektnim ciklusom. Kao što je slu�aj kod svih koncepata i alata, korisnost UPC zavisi od kvaliteta raspoložive informacije (posebno od ciljanih korisnika i ciljnih grupa) i od toga koliko dobro se ta informacija koristi.

5

2. PROJEKTNI CIKLUS 2

Na�in na koji se projekti planiraju i izvode sledi redosled koji po�inje od usaglašene strategije, koja vodi do ideje za konkretnu akciju, koja se onda formuliše, realizuje i ocenjuje u svetlu poboljšanja strategije i dalje aktivnosti.

2.1 Definicije : Šest faza Projektnog ciklusa

Programiranje; Uspostavljanje opštih smernica i principa za saradnju EU sa nekom zemljom. Zasnovano na analizi problema i mogu�nosti te zemlje, i imaju�i u vidu prioritete Evropske Unije i lokalne prioritete, usaglašava se sektorski i tematski fokus pomo�i EU i u grubim crtama se osmišljavaju ideje za projekte i programe. Rezultat je Dokument o Strategiji Zemlje ili o Strategiji Podrške Zemlji (ova dva termina se koriste kao sinonimi).

2 U ovom priru�niku re� “projekat” se odnosi i na “projekt” – grupa aktivnosti u cilju realizacije svrhe projekta u odre�enom vremenskom okviru – i na program – serija projekata �iji ciljevi zajedno doprinose zajedni�kom opštem cilju, na sektorskom, državnom i multi-državnom nivou.

IZRADA PROGRAMA


PROCENA REALIZACIJA

FINANSIRANJE

6

Identifikacija: U okviru utvr�enom Dokumentom o Strategiji Zemlje, analiziraju se problemi, potrebe i interesovaja mogu�ih zainteresovanih strana i identifikuju se ideje za projekte i druge akcije, koje se odabiraju u cilju eventualnog daljeg razmatranja. Mogu se uraditi sektorske, tematske i inicijalne studije (odnosno »pred-studije opravdanosti«) da bi se lakše identifikovale, odabrale ili ispitale konkrtetne ideje, kao i da bi se definisalo koje dalje studije bi mogle biti potrebne za formulisanje projekta ili akcije. Rezultat ove faze je odluka o tome da li �e se te opcije dalje detaljno razmatrati ili ne. Priprema/Procena3 Razmatraju se svi zna�ajni aspekti ideje, imaju�i u vidu usmerenja Dokumenta o Strategiji Zemlje, klju�ni faktori kvaliteta (vidi Odeljak 7) i stavovi glavnih zainteresovanih faktora. Korisnici i drugi zainteresovani treba aktivno da u�estvuju u detaljnom specificiranju ideje projekta. Stepen u kome se ideja odnosi na problem i izvodljivost su klju�na pitanja. Treba sa�initi detaljne planove realizacije, kao i Matricu Logike Projekta (MLP) (vidi Odeljak 3) sa pokazateljima o�ekivanih rezultata i uticaja (vidi Odeljak 5.1) i planove realizacije i resursa (Odeljak 6). Rezultat je odluka o tome da li projekat treba predložiti za finansiranje ili ne.

Finansiranje Predlog za finansiranje kompletira i razmatra odgovaraju�a interna ili eksterna komisija� i donosi se odluka o tome da li da se projekat finansira ili ne. Zatim oni potpisuju formalni Sporazum sa partnerskom Vladom ili drugom ustanovom, koji uklju�uje osnovne aranžmane realizacije finansiranja. Realizacija Dogovoreni resursi se koriste da bi se postigla svrha projekta (= ciljna grupa (e) dobija planirane koristi) i šire opšte ciljeve. Ovo obi�no uklju�uje ugovore za studije, tehni�ku pomo�, radove ili isporuke. Progres se procenjuje (= pra�enje) da bi se omogu�ilo prilago�avanje na okolnosti koje se menjaju. Na kraju realizacije treba doneti odluku da se projekat zaklju�i ili produži. Evaluacija Evaluacija je »procenjivanje, što je mogu�e sistematskije i objektivnije, jednog teku�eg ili završenog projekta, programa ili strategije, njegove pripreme, realizacije i rezultata. Cilj je da se odredi usmerenje na i ispuinjenje ciljeva, rzvojna efikasnost, efektivnost uticaj i održivost. Evaluacija treba da obezbedi informaciju koja je verovatna i korisna, a i omogu�ava ugradnju nau�enih lekcija u proces odlu�ivanja i donatora i primaoca pomo�i«4. Evaluacija se može sprovesti za vreme realizacije projekta (na polovini, mid-term), na kraju projekta (završna evaluacija) ili kasnije (evaluacija ex-post), bilo da pomogne u usmeravanju projekta bilo da izvu�e lekcije

3 Ponekad se naziva i dizajn, priprema, formulisanje ili evaluacija ex-ante 4 OECD / DAC, 1999

7

za budu�e projekte i programe. Evaluacija treba da dovede do odluke da se projekat nastavi, popravi ili prekine i zaklju�ci i preporuke treba tako�e da budu uzeti u obzir kada se planiraju i realizuju drugi sli�ni budu�i projekti.

Slika 2: Projektni ciklus: Glavni dokumenti i odluke

2.2 Osnovni principi Upravljanja projektnim ciklusom /UPC/

U praksi, trajanje i zna�aj svake faze mogu da variraju, ali je osnovni proces isti za sve projekte i sve vrste projekata. Osnovni principi UPC su:

1. Upotreba Matrice logike za analizu problema i iznalaženje pogodnog

rešenja – tj. izradu projekta. 2. Disciplinovana izrada kvalitetnih klju�nih dokumenata u svakoj fazi, kako

bi se obezbedilo strukturirano i dobro-informisano donošenje odluka. 3. Konsultovanje i uklju�ivanje klju�nih zainteresovanih strana u što ve�oj

meri. 4. Jasno formulisanje i usredsreživanje na Svrhu Projekta u smislu održivih

koristi za željene ciljne grupe. 5. Uklju�ivanje klju�nih pitanja kvaliteta u izradu projekta od po�etka.

UPC spaja principe menadžmenta pomo�i, analiti�ke alate i tehnike, i primenjuje ih u strukturiranom procesu odlu�ivanja u ciklusu, kako bi se obezbedilo da:

� projekti poštuju i doprinose opštim strateškim ciljevima EZ kao što su poštovanje

ljudskih prava, smanjenje siromaštva i ciljevima koji se protežu kroz više oblasti,

IZRADA PROGRAMA


PRIPREMA REALIZACIJA

FINANSIRANJE

Izveštaji o napretku projekta

Dokument o Strategiji

Prioriteti, sektori, rokovi

Preth. studija izvodljivosti

Odluka o opcijama za dalje razmatr.

Studija izvodljivosti

Odluka o izradi formalnog predl.finansir.

Nacrt predloga za finansiranje

Predlog finansiranja Odluka o

finansiranju Sporayum o finansiranju

Odluka o produžetku

Odluka da se nastavi po planu ili preusmeri projekat (evaluacija u toku)

Evaluaciona studija

Odluka kako da se rezultati iskoriste za nove programe

8

kao što su jednakost polova, poštovanje životne sredine (veza i kompatibilnost sa tim pitanjima u širem smislu);

� se projekti odnose na usaglašenu strategiju i na realne probleme ciljnih grupa / korisnika;

� su projekti izvodljivi, što zna�i da se ciljevi mogu realno posti�i unutar granica operativnog okruženja i mogu�nosti agencija koje ih realizuju;

� su koristi koje ostvare projekti održive.

2.3 Osnovni format ili struktura projektnih i programskih dokumenata Osnovni »format« ili šema sledi osnovnu logiku logi�kog okvira (vidi Odeljak 3):

Format uglavnom odražava zadatke koji su uklju�eni u pripremu projekta, ali se zna�ajno ne menja za faze realizacije (izveštavanje o progresu) ili evaluacije.

2.4 Sektorski programi

Tokom poslednjih godina uložni su znatni napori da se obezbedi da projekti budu deo nacionalne politike/strategije i da se poboljša koordinacija donatora. Me�utim, takav pristup je nedovoljan, posebno u zemljama koje imaju dovoljan nacionalni kapacitet da sa�ine i realizuju nacionalne strategije i koordiniraju aktivnosti donatora. To je navelo donatosku grupaciju na to da se angažuje na podršci sektorskim pristupima (sektorskim programima).

1. Rezime 2. Istorijat: Opšti strateški ciljevi EU i Vlade, i veze sa programom ili strategijom

zemlje Evropske Komisije, sa opredeljenjima Vlade u odnosu na globalne ciljeve EU, kao što je poštovanje ljudskih prava

3. Analiza sektora ili problema, uklju�ivo analizu zainteresovanih strana 4. Opis projekta / programa, ciljevi, i strategija za njihovo postizanje

� Uklju�uju�i lekcije iz prethodnih iskustava i vezu sa aktivnostima drugih donatora

� Opis intervencije (ciljevi, strategija za njihovo ostvarenje, uklju�uju�i svrhu projekta, rezultate i aktivnosti, i glavne indikatore)

5. Pretpostavke, rizici i fleksibilnost 6. Šeme realizacije

� Fizi�ka i ne-fizi�ka sredstva � Procedure organizacije i realizacije � Raspored, dinamika realizacije � Procenjeni troškovi i finansijski plan � Specijalni uslovi i prate�e mere od strane Vlade / partnera � Pra�enje i evaluacija

7. Faktori kvaliteta � U�eš�e i vlasništvo korisnika � Podrška strategiji � Odgovaraju�a tehnologija � Socio-kulturni aspekti � Jednaost polova � Zaštita životne sredine � Institucionalni i rukovode�i kapaciteti � Finansijska i ekonomska izvodljivost

8. Aneks: Logi�ki okvir (završen ili nacrt, zavisno od faze)

9

Sektorski pristup ima za cilj širenje poimanja uticaja izvan domena jednog konkretnog donatora. On cilja na obezbe�enje okvira javne potrošnje za lokalne i spoljne resurse u podršci razvoju i primeni jedne pravedne, dobro izbalansirane i zadovoljavaju�e politike/strategije. Kao rezultat toga, donatori evolviraju sa podrške konkretnim aktivnostima ka su-finansiranju jedne strategije sa zemljom partnerom i drugim donatorima. Ovi koordinirani napori �ine se na osnovu ciljeva koje postavlja vlada i u okviru jednog koherentnog programa potrošnje javnog sektora. U tom kontekstu, jasno je da �e spoljna pomo� biti sve direktnije integrisana u planove vlada i nacionalne budžete. Sektorski programi imaju tri osnovne karakteristike: 1. Putem jednog dokumenta o sektorskoj strategiji/politici vlada preuzma

odgovornost za odre�ivanja ploitika, prioriteta i standarda koji se odnose na sve javne aktivnosti u sektoru, uklju�uju�i one koje finansiraju donatori.

2. Sva zna�ajna finansijska sredstva za sektor podržavaju jedinstvenu sektorsku

politiku i program potrošnje pod rukovodstvom vlade )sektorski okvir potrošnje i godišnji budžet).

3. Partneri usvajaju zajedni�ke pristupe za ceo sektor i za pod-sektore, i teže da se

orijentišu, ako uslovi dozvole, ka ko-finansiranju i podršci budžetu.

Ciklus sektorskog programa se može uporediti sa projektnim ciklusom, s tim da je po�etna ta�ka Strategija podrške zemlji: 1. Tokom faze Izrade programa Strategija podrške zemlji identifikuje sektore koje

treba da podrži EY. U procesu dijaloga izme�u vlade, donatora i drugih zainteresovanih strana na nacionalnom i sektorskom nivou, procenjuju se makro-ekonomska i budžetska situacija, kvalitet upravljanja javnim finansijama, pitanja dobrog upravljanja, sektorske politike i zasnovanost ciljeva, i analiziraju se prikladnost okvira potrošnje i koherentnost godišnjih radnih planova i budžeta. Ishod je saglasnost o tome koje sektore treba podržati.

2. Tokom faze Identifikacije odigrava se prethodno procenjivanje sektorskog programa. Vlada i donator postižu okvirni sporazum o politici i strategiji sektora (koja se normalno usaglašava i sa drugim donatorima). Ishod je odluka o tome da li produžiti sa sektorskim programom koji �e biti zajedni�ki sa�injen ili ne.

3. Za vreme faze Pripreme programa naglasak je na detaljnoj izradi i na postizanju saglasnosti o principima kojima �e se rukovoditi realizacija programa. Takvi principi bi mogli da obuhvate poput pravedne dodele resursa izme�u centralne i lokalne administracije, potrebne transparentnosti budžetskog procesa i knjigovodstvenog sistema, realizacije administrativne i institucionalne reforme, itd. Detalji o prioritetima programa, sektorskim reformama i investicijama se usaglašavaju, normalno, i sa vladom i sa drugim donatorima. Ishod je odluka o tome da li da se program predloži za finansiranje. Što se ti�e pitanja uslovnosti, pod sektorskim pristupom treba da bude identifikovan samo ograni�en broj jakih preduslova, dok srednjero�na realizacija treba da bude uslovljena uslovima zasnovanim na performansi i ishodima. Ovo �e za posledicu imati to da veli�ina podrške bude modulisana na osnovi nivoa dostizanja ciljeva i koli�ine usluga koje se pruže korisnicima.

10

4. Za vreme faze Finansiranja se donosi odluka o tome da li finansirati program ili ne.

5. Za vreme faze Realizacije sektorski program se realizuje u okviru programa potrošnje javnog sektora. Prema zajedni�kim aranžmanima finansiranja, pra�enje potrošnje nije ograni�eno samo na doprinos EZ, ve� se proširuje na finansiranje celokupnog sektora, uklju�uju�i sredstva vlade i drugih donatora. Indikatori sektorskih programa �esto su povezani sa me�unarodnim ciljevima (Ciljevi me�unarodnog razvoja OECD/DAC).

6. Za vreme faze Evaluacije fokus je na zaklju�cima i preporukama u odnosu na rezultate programa i mogu�a poboljšanja sektorske politike i programa.

3. LOGI�KI OKVIR 3.1 Šta je Logi�ki okvir?

Logi�ki okvir je razvijen tokom 1970-tih i sada ga koristi veliki broj agencija. Ovaj metod sadrži prikaz rezultata analize na takav na�in da je mogu�e odrediti ciljeve projekta / programa na sistemati�an i logi�an na�in. To bi trebalo da odrazi kauzalne odnose izme�u razli�itih nivoa ciljeva, da bi se ukazalo na to kako da se proverida li su ti ciljevi postignuti, i da se uspostavi koje pretpostavke koje su van kontrole projekta / programa mogu da uti�u na njegov uspeh. Glavni rezultati procesa se rezimiraju u matrici koja prikazuje najzna�ajnije aspekte projekta / programa u logi�kom formatu (logi�ki okvir).

Slika 3 : Matrica logike projekta

Logika intervencije

Pokazatelji koji mogu da se objektivno potvrde

Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi

Svrha projekta

Rezultati

Aktivnosti Sredstva Troškovi

Preduslovi

11

Izme�u Logi�kog okvira i formata osnovnog dokumenta postoje bliske veze, pre svega u naslovima odeljaka / paragrafa o ukupnim ciljevima, svrsi projekta / programa, rezultatima, aktivnostima, sredstvima i trošku, pretpostavkama i indikatorima. Kriti�ka analiza faktora kvaliteta5 omogu�ava podešavanja svrhe projekta, rezultata, aktivnosti, pretpostavki i indikatora. Pored analize i izrade projekta, logi�ki okvir je tako�e koristan za realizaciju projekta / programa, kao i za njegovu evaluaciju. On tako igra odre�enu ulogu u svakoj fazi ciklusa. Okvir treba da bude postavljen tokom pripreme (identifikacije) prmda u toj fazi ne može da se potpuno kompletira, ali �e se postepeno popunjavati u narednim fazama ocene, finansiranja, realizacije i evaluacije. Logi�ki okvir tako postaje alatka za upravljanje svakom fazom projektnog ciklusa i »klju�na alatka« za stvaranje drugih alata, poput detaljnog budžeta, rasporeda odgovornosti, dinamike realizacije i plana pra�enja.

3.2. Ograni�enja Matrice logike projekta Logi�ki okvir je dokazao svoju korisnost u pomaganju onima koji pripremaju i realizuju projekte da bolje strukturišu i formulišu svoje ideje i da ih prikažu na jasan, standardizovan na�in. Ukoliko je strategija pogrešno postavljena ili logika loša, logi�ki okvir treba da otkrije kontradikcije, mada sam po sebi ne može da osmisli bolje strategije. Logi�ki okvir je samo alat za poboljšanje planiranja i realizacije projekta. Me�utim, alat, koliko god dobar bio, ne može sam da garantuje uspešne rezultate ("škart ušao, škart izašao). Mnogi drugi faktori �e tako�e da uti�u na uspeh projekta / programa, poput organizacione sposobnosti tima ili organizacije koji su zaduženi za realizaciju.

Slika 4: Uspeh projekta: neki faktori

5 �esto se nazivaju i “faktori održivosti”.

Poštena zastupljenost raznih interesa kroz

u�estvovanje Dobro/pažljivo planiranje

Efikasno upravljanje projektom

Projekat se bavi stvarnim problemima

ciljne grupe Stru�an i motivisan

projektni tim

Strane koje u�estvuju u projektu drže se svojih

obaveza

Poštena raspodela troškova i dobiti izme�u

muškaraca i žena

Organizaciona sposobnost

Korisnici su jasno identifikovani po polu i

socio-ekonomskoj grupi

Uspeh projekta

12

Postavljanje logi�kog okvira ne treba da bude formalno "kopiranje". Svaki logi�ki okvir treba da bude plod detaljne analize i zajedni�kog procesa planiranja �iji kvalitet zavisi od više faktora, u koje spadaju: • Raspoložive informacije • Sposobnost tima planera

• Dobro konsultovanje zainteresovanih faktora, kojim se obezbe�uje uravnotežena

zastupljenost raznih interesa, uklju�uju�i interese muškaraca i žena • Detaljno razmatranje lekcija iz prethodnih projekata Logi�ki okvir se može, konkretno, sagledati i kao dinami�ka alatka, koja mora da se ponovo procenjuje i revidira tokom odvijanja samog projekta i u skladu sa promenama okolnosti tokom realizacije.

3.3. Pristup na bazi logi�kog okvira: dve faze

Izrada logi�kog okvira ima dve faze, koje se sprovode progresivno tokom faza Identifikacije i Pripreme projekta, unutar projektnog ciklusa:

1. Faza analize, tokom koje se analizira postoje�a situacija, kako bi se stvorila vizija

"stuacije koja se želi posti�i u budu�nosti" i izabrale strategije za njeno postizanje. Klju�na ideja je da su projekti / programi projektovani da se bave problemima sa kojima se suo�avaju ciljne grupe / korisnici, i muškarci i žene, kao i njihovim potrebama i interesovanjima.

Faza analize ima �etiri koraka: � Analiza zainteresovanih strana � Analiza problema (slika stvarnosti) � Analiza ciljeva (slika budu�e poboljšane sutiacije) � Analiza strategija (pore�enje razli�itih opcija za rešavanje date situacije).

2. Faza planiranja je faza u kojoj se ideja projekta dalje razra�uje u prakti�an,

operativni plan, spreman za realizaciju. U toj fazi se radi nacrt logi�kog okvira, definišu se i planiraju aktivnosti i resursi (vidi Odeljak 6, gde su opisani alati za planiranje aktivnosti i resursa).

3.4. �etiri dela analize 3.4.1. Analiza zainteresovanih strana

Svi pojedinci, grupe ljudi, institucije ili firme koje mogu imati neki odnos sa projektom / programom definišu se kao zainteresovane strane. Da bi se maksimizirale socijalne i institucionalne koristi projekta / programa i minimizirali njegovi negativni uticaji, analiza zainteresovanih strana identifikuje sve koji �e verovatno biti pogo�eni projektom (pozitivno ili negativno) i na koji na�in. Zna�ajno je da se analiza zainteresovanih strana odigra u ranoj fazi, u fazi identifikacije i pripreme projekta / programa.

13

U svim društvima postoje razlike u ulogama i odgovornostima muškaraca i žena i u njihovom pristupu resursima i njihovoj kontroli, kao i u njihovom u�eš�u u odlu�ivanju. Svuda žene i muškarci imaju nejednak pristup uslugama (na pr. transportnim, zdravstvenim, obrazovnim uslugama) i prilikama u privrednom, socijalnom i politi�kom životu. Nejednakost polova spre�ava rast i šteti razvoju. Neadekvatno rešavanje pitanja jednakosti polova može da šteti efektivnosti i održivosti projekata i programa, da �ak i nenamerno pooštri postoje�e razlike. Zato je od vitalnog zna�aja da se analiziraju nejednakosti i razlike me�u polovima i da se imaju u vidu prilikom intervencije, njenih ciljeva, strategija i dodele resursa. Zato analiza zainteresovanih strana mora sistematski da identifikuje sve razlike me�u polovima kao konkretne interese, probleme i potencijale žena i muškaraca u zainteresovanim grupama. U idealnom slu�aju, projekat / program treba da bude pripremljen na jednoj radionici za planiranje, na kojoj bi u�estvovali predstavnici glavnih zainteresovanih strana, i gde bi bila obezbe�ena uravnotežena zastupljenost interesa muškaraca i žena. Kad god se logi�ki okviri ponovo razmatraju tokom veka projekta, treba revidirati po�etnu analizu zainteresovanih strana.

Analiza zainteresovanih strana i analiza problema su usko povezane: bez mišljenja ljudi o problemu, ni njegova priroda, niti njihove potrebe, niti eventualna rešenja ne bi postala jasna. Naredna slika prikazuje primer analize zainteresovanih strana za program sektora puteva i za projekat pristupnih puteva. Jedan deo zainteresovanih strana u ovom primeru jednak je za oba nivoa. Me�utim, njihov zna�aj za data dva tipa intervencije i njihov doprinos tim tipovima mogu zna�ajno da variraju.

15

Slika 5: Primer analize zainteresovanih strana (glavne zainteresovane strane)

Program sektora puteva : Analiza zainteresovanih strana Zainteresovana strana

Karakteristike: -socijalne, ekonomske razlike me�u polovima -struktura, organizacija, status -stavovi

Interes i o�ekivanja - interesi, ciljevi - o�ekivanja

Osetljivost na multi-sektorske teme i stepen poštovanja tih tema (životna sredina, jednakost polova, itd.)

Potencijali i nedostaci: - donacija resursa - znanje, iskustvo - potencijalni doprinos

Implikacije i zaklju�ci o projektu -možda potrebne akcije kako postupati sa grupom

Vlada, Ministarstvo Plana i Finansija (MPF), nacionalni nivo

-visoko centra-lizovane odluke o dodeli resursa sektor puteva nije prioritet

-poboljšan socijalni i ekonomski razvoj -jasni ciljevi za sektor puteva koji se uklapa u nacionalni okvir -bolji kvalitet gra�evinskih i rekonstrukcijskih radova

-EIA je deo strategije i treba je sprovesti za svaki novi put / pobolj-šanje puta

-ima obavezu da preuzme vode�u ulogu i izvrši obaveze, zajedno sa odgovaraju�im ministarstvima -kadrovski dobro popunjeno i opremljeno -doprinos: Kapaciteti za planiranje

-iskoristiti MOF kapacitete za planiranje za klasifikaciju strategija u podru�ju transporta -podržati revidiranje centralizovanog planiranja i dodele sredstava

Vlada, Ministarstvo saobra�aja (MS), nacionalni nivo

-visoko centra-lizovane odluke o dodeli resursa -planeri i inženjeri: 90% muškarci

-pove�ana i održiva razmena roba (unutar i van regiona), poboljšan socijalni i ekonomski razvoj -bezbedna i brza putiovanja po zemlji -sredstva za bolje obavljanje radova -poboljšane veštine i oprema za planiranje i upravljanje sektorom puteva -bolji kvalitet gra�evinskih i rekonstrukcijskih radova

-EIA je deo regionalne strategije -EIA se radi retko (vremenska ograni�enja, sredstva) -postoji svest o problemima životne sredine koji nastaju zbog promene maziva -istraživanje jednakosti polova je deo strategije, ali se u praksi retko primenjuje

-ima obavezu da preuzme vode�u ulogu i izvrši obaveze -dodela budžeta MS dosta slaba -strategije u transportu delom nejasne (odgovornosti, dodela resursa, itd) -amortizovana oprema i prevozna sredstva -ministarstvo tek nedavno uspostavljeno -dobro poznavanje puteva i kriti�nih deonica Doprinos: ljudski resursi na centralnom nivou (planeri, inženjeri) -relativno slabo kvalifikovani timovi za izgradnju i rekonstrukciju

-podržati razjašnjavanje politika na podru�ju transporta -podržati revidiranje centralizovanog planiranja i dodele sredstava -podržati EIA kao obaveznu meru -podržati napore na institucionalnom razvoju i poboljšanju kvalifikacija -bolje istražiti aktivnosti stvaranja fondova (fondovi za puteve)

Vlada, MS na regionalnom nivou

-zavisi od visoko centralizovanih odluka o dodeli resursa

-bezbedna i brza putiovanja po zemlji -sredstva za bolje obavljanje radova -poboljšane veštine i oprema za planiranje i upravljanje sektorom puteva -bolji kvalitet gra�evinskih i rekonstrukcijskih radova

-EIA je deo regionalne strategije -EIA se uopšte ne (vremenska ograni�enja, sredstva) -postoji svest o problemima životne sredine koji nastaju zbog promene maziva -istraživanje jednakosti polova je deo strategije, ali se u praksi retko primenjuje

-dodela budžeta regionima slaba i spora -zastarela oprema i amortizovana prevozna sredstva -relativno slabe kvalifikacije timova za rekonstrukciju i održavanje -dobro poznavanje puteva i kriti�nih deonica

-izgraditi kapacitet na regionalnom nivou (institucionalni razvoj) u odnosu na odlu�ivanje, uprav-ljanje resursima, aktivnosti sakup-ljanja sredstava itd. -podrška EIA kao obavezna mera -revidirati pristup održavanju

Vlasnici privatnih vozila (korisnici privatnih puteva)

-vlasnici iz srednje i više klase, oko 70% muškarci i 30% žene voza�i -predstavlja ih Nacionalni Savez Automobilista (NSA)

-bezbedna i brza putovanja po zemlji (uglavnom muškarci) -višenamenska i bezbedna putovanja u razna doba dana (uglavnomžene) -niži troškovi -manje nesre�a- -više zaklona, osvetljenja, telefona i bezbednosnih mera na putevima (uglavnom žene)

-možda mogu postati osetljivi na teme zaštite životne sredine -održavanje vozila se �esto zanemaruje -maziva se menjaju u garažama, bez odgovaraju�e opreme

-doprinos: više putarine -razmotriti postavljanje zaklona, osvetljenja, tele-fona duž puteva -uvoditi vlasništvo nad putnom mrežom, poseb-no za pristupne puteve, podvla�e�i pred-nosti za razne tipove korisnika, muškarce i žene -uspostavljanje osetlji-vosti u odnosu na pitanja zaštite životne sredine (grupe, pojedinci,štampa, NSA, itd) -saradnju sa NSA istražiti u odnosu na osetljivost, bezbednost putnika i vozila

Porodice/zajednice farmera

-veoma heterogeni -žene plasiraju poljo-privredne proizvode, na malo, kvarljivije -delimi�no organizo-vani u seoske zad-ruge, u organizaci-jama dominiraju muškarci

-transport što je brže mogu�e, po razumnim cenama, uglavnmom za poljoprivredne proizvode -Vlada da održava puteve drugog i prvog reda

-nizak stepen svesti o mogu�em zaga�enju kroz transport i zamenu maziva

-doprinos: u�eš�e u ekipama za održavanje -mora�e da plate više putarina odlaze�i na pijace -u seoskim organizacijama dominiraju muškarci

-ostvariti njihovu osetljivost prema obezbe�enju doprinosa ekipama održavanja -doprinos muškaraca i žena treba da se razlikuje, ina�e �e troškovi za žene biti ve�i

16

Ekipe za održa-vanje puteva na seoskom / komu-nalnom nivou

-samo u 50% sela postoje ekipe od 30 osoba -odluke se donose odozgo na dole, npr. o prioritetima, rokovima -nekoliko žena na vode�im pozicijama

-u�initi da sela imaju koristi od mogu�nosti pristupa tržištima i infrastrukturi (klinike) -nova / druga sredstva za rad

-vredne deonice pod šumom se uglavnom održavaju prilikom rekonstrukcije -muškarci teško prihvataju više žena na rukovode�im funkcijama

-oprema za održavanje �esto zastarela -neke ekipe iskusne i orga-nizovane, ali ve�ina ne -malo znanje o zahtevima za održavanje

-podsticati njihovo vlasništvo u odnosu na održavanje prilaznih puteva -obu�avati ih u uprav-ljanju, održavanju osnovne infrastrukture i održavanju puteva -podržati stvaranje novih ekipa -istražiti ve�u jednakost polova

EZ -pozitivan stav prema akcijama podrške duštveno-ekonomskom razvoju -ima predstavništvo u datoj zemlji

-pove�ana i stalnija razmena roba (unutar i van regiona), poboljšan socijalni i ekonomski razvoj -smanjenje siromaštva -transparentno, efikasno i efektivno koriš�enje sredstava

-uticaj na životnu sredinu treba da bude procenjen pre donošenja odluke o finansiranju -potrebna posebna pažnja u pogledu jednakosti polova

-dugotrajno iskustvo u finansiranju projekata i programa sektora transport

-koristiti ste�eno iskustvo

Zemlje �lanice EU, drugi ve�i donatori

-zajedni�ki nastup ve�ih donatora prema sektoru transporta

-bliska saradnja, koherentnost, komple-mentarnost, redovna koordinacija

-moraju se poštovati EIA pravila -istražiti jednakost polova

-uglavnom tehni�ka pomo�, jedva nekoliko finansijskih pomo�i -dugo iskustvo sa TP -doprinos: kvalifikovani ljudski resursi za poboljšanje koordinacije

-redovni sastanci i konsultacija

Nacionalni i me�unarodni spediteri

-veliki raspon veli�ina preduze�a (1 do 35 kamiona) -organizovani u Nacionalnu Transportnu Organizaciju (NTO)

-prevesti što je više i što brže mogu�e -smanjenje troškova transporta i amortizacije

-niska svest o mogu�em zaga�enju od strane transporta i putem promene maziva (maziva se zamenjuju svuda, zaga�enost površinskih voda na brojnim mestima duž puteva -niska svest o uzrocima HIV/AIDS-a i uticaja ponašanja kamiondžija na žene

-dobro poznavanje puteva i kriti�nih deonica -Doprinos: poznavanje najrelevantnijih poboljšanja puteva i bezbednosti sa njihove ta�ke gledišta -mora�e da plate više putarina

-senzitizacija u odnosu na pitanja zaštite životne sredine (grupe, pojedinci, novine, NTO, itd.) -saradnju sa NTO istražiti u odnosu na senzitizaciju, sisteme utovara i kontrole itd. -senzitizacija na pitanje HIV/AIDS i njihove uloge u ugrožavanju žena (i drugih voza�a)

Privatni sektor: Regionalni i lokalni špediteri

-veli�ina preduze�a 1 do 5 kamiona -organizovani u Nacionalnu Transportnu Organizaciju (NTO)





Privatni sektor: Nacionalni i regionalni proizvo�a�i

-velika preduze�a (100-500 radnika) redovno unajmljuju prevoznike -opšti stav: Vlada je odgovorna za puteve.

-roba se prevozi brzo i bezbedno -poboljšan kvalitet i održavanje puteva -manje se pla�a za transport

?? Doprinos: ve�e poštovanje granica za terete

-podi�i svest u vezi preoptere�enja vozila

Preduze�a za izgradnju puteva

-5 srednjih i velikih preduze�a (50-200 radnika) dele tržište -organizovani u regionalne ekipe -nacionalni vlasnici

-više ugovora -manje žalbi na kvalitet

radova

Ve�inom: biotopi se poštuju prilikom izgradnje niska svest o uzrocima HIV/AIDS-a i uticaja ponašanja radnika na žene

-Kapital: veliki -ve�ina njih ve� radi 20 godina Doprinos: regrutovanje vi�e lokalnih radnika za izgradnju/obnavljanje

-podi�i svest u odnosu na regrutovanje lokalne i ženske radne snage -bliže pra�enje radova -senzitizacija na HIV/AIDS i njihovu ulogu u ugrožavanju žena (i drugih voza�a)

Preduze�a za održavanje puteva

- 10-12 malih do srednjih preduze�a (20-50 radnika) uglavnom rade regionalno - Nacionalni vlasnici

-više ugovora -manje žalbi na kvalitet radova -manje se pla�a roba

Retko: biotopi se poštuju prilikom izgradnje niska svest o uzrocima HIV/AIDS-a i uticaja ponašanja radnika na žene

-Kapital: slab (ve�inom) -ve�ina njih ve� radi 5-10 godina Doprinos: regrutovanje vi�e lokalnih radnika za izgradnju/obnavljanje

-podi�i svest u odnosu na regrutovanje lokalne i ženske radne snage -bliže pra�enje radova -senzitizacija na HIV/AIDS i njihovu ulogu u ugrožavanju žena (i drugih voza�a)

Potroša�i -Opšti stav: Vlada i lokalna uprava su odgovorni za puteve. -nisu organizovani u grupacije koje mogu

-roba se brzo i bezbedno transportuje -roba se ne obez-vre�uje u transportu -smanjenje troškova za

?? -resursi: varijabilni -Doprinos:?

-obavestiti ih o trenutnoj situaciji i poboljšanjima u putnoj mreži i implikacijama (radio, TV, itd.)

17

da vrše pritisak inpute i opremu Saobra�ajna policija

- 3000 policajaca, muškaraca i žena (30%) - Plate i reputacija niski - Odgovorni regionalnoj vlaid - Predstavlja ih Nacionalni sindikat policajaca

-putevi su u boljem stanju - Manje nesre�a -Više naplata putarine -Bolja kontrola saobra�aja Više kazne za saobra�ajne prekršaje - Kazne se koriste za pove�anje njihove plate

-Osetljivost na životnu sredinu relativno slaba, možda se mogu ubediti da bolje sprovode propise o zaštiti životne sredine transportu

-poznaju puteve i uska grla Doprinos: Striktnije sprovo�enje propisa

-obuka o propisima zaštite životne sredine -omogu�iti bolje kontrolne mere

Preduze�a za javni prevoz

- Privatne i državne firme 3-40 autobusa raznih veli�ina - 2 preduze�a rade na nacionalnom nivou -Organizovani u Nacionalni Savez Javnih Prevoznika (NSJP)

- Ljudi se mogu prevoziti brže i bezbednije - Manji operativni troškovi vozila

-propisi o pravilnom uklanjanju maziva se obi�no poštuju -�esto isklju�uju ženske putnike sa proizvodima iz me�ugradskih autobusa i/ili traže od njih da više pla�aju za prevoz

-resursi : 30% autobusa starih manje od 3 godine, 50% 3-10 godina -30% autobusa tehni�ki izan�alo -Doprinos: više investicija u vozni park, ao putevi budu bolji -obuka voza�a

-senzitizacija voza�a u vezi jednakog tretmana putnika -insistiranje na obnovi istrošenih autobusa

Program prilaznih puteva : Analiza zainteresovanih strana Zainteresovana strana

Karakteristike: -socijalne, ekonomske razlike me�u polovima -struktura, organizacija, status -stavovi

Interes i o�ekivanja -interesi, ciljevi -o�ekivanja

Osetljivost na multi-sektorske teme i stepen poštovanja tih tema (životna sredina, jednakost polova, itd.)

Potencijali i nedostaci: - donacija resursa - znanje, iskustvo - potencijalni doprinos

Implikacije i zaklju�ci o projektu -možda potrebne akcije kako postupati sa grupom

Vlada, Ministarstvo saobra�aja (MS), nacionalni nivo

-visoko centra-lizovane odluke o dodeli resursa -planeri i inženjeri: 90% muškarci

-pove�ana i održiva razmena roba (unutar i van regiona), poboljšan socijalni i ekonomski razvoj -bezbedna i brza putiovanja po zemlji -sredstva za bolje obavljanje radova -poboljšane veštine i oprema za planiranje i upravljanje sektorom puteva -bolji kvalitet gra�evinskih i rekonstrukcijskih radova

-EIA je deo regionalne strategije -EIA se radi retko (vremenska ograni�enja, sredstva) -postoji svest o problemima životne sredine koji nastaju zbog promene maziva -istraživanje jednakosti polova je deo strategije, ali se u praksi retko primenjuje

-ima obavezu da preuzme vode�u ulogu i izvrši obaveze -dodela budžeta MS dosta slaba -strategije u transportu delom nejasne (odgovornosti, dodela resursa, itd) -amortizovana oprema i prevozna sredstva -ministarstvo tek nedavno uspostavljeno -dobro poznavanje puteva i kriti�nih deonica Doprinos: ljudski resursi na centralnom nivou (planeri, inženjeri) -relativno slabo kvalifikovani timovi za izgradnju i rekonstrukciju

-podržati razjaš-njavanje politika na podru�ju transporta -podržati revidiranje centralizovanog planiranja i dodele sredstava -podržati EIA kao obaveznu meru -podržati napore na institucionalnom razvoju i poboljšanju kvalifikacija -bolje istražiti aktivnosti stvaranja fondova (fondovi za puteve)

Vlada, MS na regionalnom nivou

-zavisi od visoko centralizovanih odluka o dodeli resursa

-bezbedna i brza putiovanja po zemlji -sredstva za bolje obavljanje radova -poboljšane veštine i oprema za planiranje i upravljanje sektorom puteva -bolji kvalitet gra�evin-skih i rekonstrukcijskih radova

-EIA je deo regional-ne strategije -EIA se nikad ne radi (vremenska ograni-�enja, sredstva) -postoji svest o pro-blemima životne sredine koji nastaju zbog promene maziva -istraživanje jedna-kosti polova je deo strategije, ali se u praksi retko prime-njuje

-dodela budžeta regionima slaba i spora -zastarela oprema i amor-tizovana prevozna sredstva -relativno slabe kvalifi-kacije timova za rekon-strukciju i održavanje -dobro poznavanje puteva i kriti�nih deonica

-izgraditi kapacitet na regionalnom nivou (institucionalni razvoj) u odnosu na odlu�ivanje, uprav-ljanje resursima, aktivnosti sakup-ljanja sredstava itd. -podrška EIA kao obavezna mera -revidirati pristup održavanju

Vlasnici privatnih vozila (korisnici privatnih puteva)

-vlasnici iz srednje i više klase, oko 70% muškarci i 30% žene voza�i -predstavlja ih Nacionalni Savez Automobilista (NSA)

-bezbedna i brza putovanja po zemlji (uglavnom muškarci) -višenamenska i bezbedna putovanja u razna doba dana (uglavnomžene) -niži troškovi -manje nesre�a -više zaklona, osvet-ljenja, telefona i bezbednosnih mera na putevima (uglavnom

-možda mogu postati osetljivi na teme zaštite životne sredine -održavanje vozila se �esto zanemaruje -maziva se menjaju u garažama, bez odgovaraju�e opreme

- Doprinos: više putarine -razmotriti postavljanje zaklona, osvetljenja, telefona duž puteva -uvoditi vlasništvo nad putnom mrežom, posebno za pristupne puteve, podvla�eli prednosti za razne tipove korisnika, muškarce i žene -uspostavljanje osetljivosti u odnosu na pitanja zaštite životne sredine (grupe, pojedinci, štampa, NSA, itd)

18

žene) Porodice / zajednice farmera

-veoma heterogeni -žene plasiraju poljoprivredne proizvode, na malo, kvarljive

-transport što je brže mogu�e, po razum-nim cenama, uglav-nom za poljopriv-redne proizvode -Vlada da održava puteve drugog i prvog reda

-nizak stepen svesti o mogu�em zaga�enju kroz transport i zamenu maziva

-doprinos: u�eš�e u ekipama za održavanje -mora�e da plate više putarina odlaze�i na pijace -u seoskim organizacijama dominiraju muškarci

-ostvariti njihovu osetljivost prema obezbe�enju doprinosa ekipama održavanja -doprinos muškaraca i žena treba da se razlikuje, ina�e �e troškovi za žene biti ve�i

Ekipe za održavanje puteva na seoskom / komunalnom nivou

-samo u 20% sela postoje ekipe od 15 osoba -odluke se donose odozgo na dole, npr. o priori-tetima, rokovima -nekoliko žena na rukovode�im pozicijama

-u�initi da sela imaju koristi od mogu�nosti pristupa tržištima i infrastrukturi (klinike) -nova / druga sredstva za rad

-vredne deonice pod šumom se uglavnom održavaju prilikom rekonstrukcije -muškarci teško prihva-taju više žena na rukovo-de�im funkcijama

-oprema za održavanje �esto zastarela -neke ekipe iskusne i orga-nizovane, ali ve�ina ne -malo znanje o zahtevima za održavanje

-podsticati njihovo vlasništvo u odnosu na održavanje prilaznih puteva -obu�avati ih u uprav-ljanju, održavanju osnovne infrastrukture i održavanju puteva -podržati stvaranje novih ekipa -istražiti ve�u jednakost polova

EZ -pozitivan stav prema akcijama podrške duštveno-ekonomskom razvoju -ima predstav-ništvo u datoj zemlji

-pove�ana i stalnija razmena roba (unutar i van regiona), poboljšan socijalni i ekonomski razvoj -smanjenje siromaštva -transparentno, efikasno i efektivno koriš�enje sredstava

-uticaj na životnu sredinu treba da bude procenjen pre donošenja odluke o finansiranju -potrebna posebna pažnja u pogledu jednakosti polova

-dugotrajno iskustvo u finansiranju projekata i programa sektora transport

-koristiti ste�eno iskustvo

Zemlje �lanice EU, drugi ve�i donatori

-zajedni�ki nastup ve�ih donatora prema sektoru transporta

-bliska saradnja, koherentnost, komplementarnost, redovna koordinacija

-moraju se poštovati EIA pravila -istražiti jednakost polova

-obezbediti podatke o ranijim iskustvima -podržati dalji proces planiranja

-redovni sastanci i konsultacije

Regionalna preduze�a za održavanje puteva

-3 mala do srednja preduze�a (20-50 radnika)

-nacionalni vlasnici

-više ugovora -manje žalbi na kvalitet radova -manje se pla�a roba

Retko: biotopi se poštuju prilikom izgradnje niska svest o uzrocima HIV/AIDS-a i uticaja ponašanja radnika na žene

-Kapital: slab (ve�inom) -ve�ina njih ve� radi 5-10 godina Doprinos: regrutovanje vi�e lokalnih radnika za izgradnju/obnavljanje

-podi�i svest u odnosu na regrutovanje lokalne i ženske radne snage -bliže pra�enje radova

Privatni sektor: Regionalni i lokalni špediteri

-veli�ina preduze�a 1 do 5 kamiona -organizovani u Nacionalnu Transportnu Organizaciju (NTO)





3.4.2 Analiza problema

Analiza problema identifikuje negativne aspekte jedne postoje�e sittuacije i ustanovljava "uzro�no-posledi�ne" odnose izme�u postoje�ih problema. Ona obuhvata tri koraka: 1. Precizno definisanje okvira i predmeta analize 2. Identifikaciju glavnih problema sa kojima se suo�avaju ciljne grupe i korisnici (Šta

je / su problem(i)?) 3. Vizuelno predstavljanje problema u obliku dijagrama, koji se naziva "problemsko

stablo" ili "hijerarhija problema", kako bi se uspostavili uzro�no-posledi�ni odnosi. Analiza se prikazuje dijagramom, u kome se na vrhu prikazuju posledice problema, a ispod njih uzroci. Analiza ima za cilj identifikovanje stvarnih uskih grla kojima zainteresovane strane daju prednost i žele da ih prevazi�u.

19

Slika 6: Primer problemskog stabla

Program sektora puteva: Problemsko stablo

*Bitno za živ. Sre-dinu, treba detaljno analizirati **Osetljivo za jed-nakost polova, tre-ba dalje analizirati, posebno uticaj

Konkurentnost yemlje na me�.trž. smanjena

Smanjen državni prihod od poreza

Pove�ava se socij. trošak saobr

Ugrož. Privatne invest i rast

Smanj. zarade of polj. proizvoda **

Na gradsk. pijacama roba sve skuplja

�este saobra�. nesre�e

Pov. trans. troškovi autob. prev.**

Pov. trans. troškovi špeditera

Trgovci ne�e da opsl. sela**

Polj. proiz. gube trž. vrednost

Korisnici priv. puteva slabo pla�aju putarinu

Putna mreža propada * **

Podloga i površina puta veoma ošte�ena*

Kvalitet gradnje puta ispod standarda

Putevi se ne obnavlj. (niti se širi mreža)

Putevi se ne održavaju pravilno

Prev. sredstva postaju sve teža

Kamioni i autobusi su preoptere�.

Obilne kiše proteklih godina

Slabo se investira u infrastr.

Neke deo-nice nisu pokrivene ekipama za održavanje

Državne ekipe za održavanje neefektivne * **

Komun. I gradske ekipe neefektiv. * **

Pove�ana eksploat. šuma i rudnika

POSLEDICE

Standardi kvaliteta nisu jasno definisani * **

Gra�ev. fiirme nisu pravilno kontrolisane *

Neizvesno finansijsko stanje Vlade

Troškovi koriš�enja se ne napa�uju u potpunosti

Sektor pu-teva nema glavni prioritet

Špediteri se ne pridržavaju propisa

Mere kontrole optere�. Neefekt.

Odgovornosti u MS se preklapaju i nejasne su

Nedefin.odgovor. za održ. izme�u central. i region. vlasti

Mala stru�-nost ekipa

Zastarela tehnologija

Slaba popunjen. drž. ekipa



Konflikti u rukovo�. I organizaciji * **

UZROCI Neefekt. Saobra�. policija

Merne platforme neispravne

Min.Saob. nedavno uspostavljeno

20

Projekat prilaznih puteva: Problemsko stablo *Bitno za živ. sredinu, treba de-taljno analizirati ** Osetljivo na jed-nakosti polova, treba dalje ana-lizirati, poseb. uticaj

Pove�ava se socij. trošak saobr

Ugrož. Privatne invest i rast

Smanj. zarade of polj. proizvoda **

Na gradsk. pijacama roba sve skuplja

�este saobra�. nesre�e

Pov. trans. troškovi autob. prev.**

Pov. trans. troškovi špeditera

Trgovci ne�e da opsl. sela**

Polj. proiz. gube trž. vrednost

Regionalna putna mreža propada *

Podloga i površina puta 1. reda veoma ošte�ena*

Kvalitet gradnje puta ispod standarda

Putevi 1. reda i prilazni se ne obnavljaju

Mreža prilaznih puteva propada

Kamioni i autobusi su preoptere�. *


Slabo se investira u infrastr.


Neke deonice nisu pokrivene ekipama za održ.

Komun. I gradske ekipe neefikasne * **

POSLEDICE

Standardi kvaliteta nisu jasno definisani * **

Gra�ev. fiirme nisu pravilno kontrolisane *


Troškovi koriš�enja se ne napa�uju u potpunosti


Špediteri se ne pridržavaju propisa

Mere kontrole optere�. Neefekt.

Odgovornosti u MS se preklapaju i nejasne su

Nedefin.odgovor. za održ. izme�u central. i region. vlasti



Slaba popunjen. regionalnih drž. ekipa




UZROCI

Neefekt. Saobra�. policija

Merne platforme neispravne

Min.Saob. nedavno uspostavljeno

Prilazni putevi se ne održavaju pravilno

Regionalne ekipe MS za održavanje neefektivne * **

21

Kada se završi, problemsko stablo predstavlja sveobuhvatnu sliku postoje�e negativne situacije. Uticaj ove vrste dijagrama je �esto najve�i ako se sa�injava na radionici/sastanku zainteresovanih strana (koje zato poznaju situaciju) koji vodi osoba koja shvata dinamiku grupe i ima iskustva o toj metodi (moderator). Ovaj pristup se može kombinovati sa drugim pristupima, kao što su tehni�ke, ekonomske ili socijalne studije, �iji rezultati mogu da upotpune analize grupe.

3.4.3 Analiza Ciljeva

Analiza ciljeva je metodološki pristup koji se primenjuje da: • Opiše situaciju u budu�nosti, kada se problemi otklone, uz u�eš�e

reprezentativnih strana; • Proveri hijerarhiju ciljeva;

• Ilustruje odnose sredstvo-cilj u dijagramu. "Negativne situacije" u dijagramu problema se pretvaraju u rešenja, koja se izražavaju kao "pozitivna dostignu�a". Na primer, "poljoprivredna proizvodnja je mala" se pretvara u "pove�ana poljoprivredna proizvodnja". Ova pozitivna dostignu�a su u stvari ciljevi, i prikazuju se u dijagramu ciljeva uz prikazivanje hijerarhije sredstvo-cilj. Ovaj dijagram daje jasan pregled željene budu�e situacije. �esto ovakav dijagram prikazuje neke ciljeve koji se ne mogu posti�i predvi�enim projektom, te se zato moraju rešavati drugim projektima. Neki ciljevi mogu biti nerealni, te treba izna�i druga rešenja, ili napustiti pokušaje da se oni postignu.

22

Slika 7 : Primer stabla ciljeva

Program sektora puteva: Stablo ciljeva


Konkurentnost zemlje na me�.trž. pove�ana

Pove�an državni prihod od poreza

Smanjen društv. trošak saobr

Podstaknute priv. investicije i rast

Pove�. zarade od polj. proizvoda **

Stabiliz. cene robe na gradsk. pijacama

Smanj. saobra�. nesre�e

Smanj.trans. troškovi autob. prev.**

Smanj. trans. trošk špeditera

Više trgovaca opsl. sela**

Polj. proiz. održ. trž. vrednost

Korisnici priv. puteva ho�e da pla�aju putarinu

Putna mreža zadovoljava potrebe saobra�aja

Podloga i površina puta manje ošte�ena*

Standardi gradnje puteva zadovoljeni

Putevi se obnavljaju

Putevi se bolje održ.


Kamioni i autobusi poštuju ogran. opter..


Pove�ano investir. u transport. infrastruk.

Više puteva pokriveno ekipama za održav.

Državne ekipe za održavanje efektivnije * **

Komun. I gradske ekipe efektiv. * **


CILJEVI

Standardi kvalit. jasno definisani **

Gra�ev. fiirme pravilno kontrolisane *


Pove�ani prihodi od naplate troškova koriš�enja


Špediteri se pridrža-vaju propisa

Mere kontrole optere�. efektivne

Odgovornosti u MS definisane

Defin.odgovor. za održ. izme�u central. i region. vlasti

Poboljšana stru�nost ekipa

Adekvat. tehnologija

Bolja popunjen. drž. ekipa


Adekvatna tehnologija


SREDSTVA Efektivna Saobra�. policija

Merne platfo-rme u upotre-bi i ispravne

Poboljšana popuna MS i organizacija

Širi se putna mreža

Voza�i svesni uticaja teških tereta

Uspostavljen sistem kontrole kvaliteta

Priv sekt više uklj u održ

Invest. upozn. sa novim mogu�nost.

Dodatni ciljevi ozna�eni italikom

Problemi bez rešenja su podvu�eni

23

Projekat prilaznih puteva: Stablo ciljeva

*Bitno za živ. sredinu, treba de-taljno analizirati ** Osetljivo na jed-nakosti polova, treba dalje ana-lizirati, poseb. uticaj

3.4.4 Analiza strategija

Završni korak Faze Analize obuhvata izbor strategije(-ja) koja/-e �e se primeniti da bi se postigli željeni ciljevi. Analiza strategije obuhvata odlu�ivanje o tome koji

Smanjen socij. trošak saobr

Podstak. priv. invest i rast

Pove�. zarade of polj. proizvoda **

Cene roba na grads. pijacama stabilizov.


Smanj. trans. troškovi autob. prev.**



Održana trž. vredn. polj. proiz.


Podloga i površina puta 1. reda manje ošte�ena*

Gradnja puteva zadovolj. standarde

Putevi 1. reda i prilazni se obnavljaju

Mreža prilaznih puteva se održava

Kamioni i autobusi poštuju ogr.optere�..


Pove�ano investiranje u infrastr.


Ekipe za održavanje pokrivaju više puteva

Komun. i gradske ekipe efektiv-nije * **

CILJEVI

Standardi kvaliteta jasno definisani * **



Pove�an prihod od naplate korisni�. troškova


Špediteri se pridržav propisa




Bolja popunjen. regionalnih ekipa MS

Stru�nost ekipa poboljšana

Adekvatnija tehnologija

SREDSTVA

Efekt.ivna Saobra�. policija

Merne platf. u upotrebi i ispravne

Popunjenost Min.Saob. poboljšana

Prilazni putevi se bolje održav.

Regionalne ekipe MS za održavanje efektivnije * **


Problemi bez rešenja podvu�eni


Poboljš.ponaša-nje korisn. puteva

Privatni sektor više uklju�en u održavanje

Nove komun. I grad. ekipe za održavanje.

Tehnologija je adekvatnija

Poboljš. spo-sobnosti timova

Rešeni konfl. o rukov. i organ.

Pobolj. ose�aj vlasniš. nad održavanjem.

24

�e se ciljevi uklju�iti U projekat, a koji ciljevi �e ostati VAN projekta i koja �e biti svrha projekta i opšti ciljevi. Ovaj korak zahteva:

• Jasne kriterijume za izbor strategija • Identifikaciju raznih mogu�ih strategija za postizanje ciljeva • Izbor strategije projekta

U hijerarhiji ciljeva, razli�iti grozdovi ciljeva istog tipa se svi zovu strategije. Jedna od njih ili više njih �e biti izabrane kao strategija za dalji rad. Najprikladnija i najizvodljivija strategija se bira na osnovu izvesnog broja kriterijuma, na primer: prioriteti zainteresovanih strana (i žena i muškaraca), verovatno�a uspešnosti, budžet, zadovoljavanje strategije, potrebno vreme, doprinos smanjenju nejednakosti, uklju�uju�i nejednakosti polova, itd. Zavisno od obima i koli�ine posla, izabrani grozdovi ili strategija mogu fomirati intervenciju koja ima veli�inu projekta, ili programa koji se sastoji od više projekata.

25

Slika 8 : Primer izbora strategije

Program sektora puteva: Analiza strategija


Konkurentnost zemlje na me�.trž. pove�ana

Pove�an državni prihod od poreza

Smanjen društv. trošak saobr

Podstaknute priv. investicije i rast

Pove�. zarade od polj. proizvoda **

Stabilizo. Cene robe na gradsk. pijacama


Smanj.trans. troškovi autob. prev.**



Polj. proiz. održ. trž. vrednost

Korisnici priv. puteva ho�e da pla�aju putarinu

Putna mreža zadovoljava potrebe saobra�aja

Podloga i površina puta manje ošte�ena*

Standardi gradnje puteva zadovoljeni

Putevi se obnavljaju

Putevi se bolje


Kamioni i autobusi poštuju ogran. opter..


Pove�ano investir. u transport. infrastruk.

Više puteva pokriveno ekipama za održav.

Državne ekipe za održavanje efektivnije * **

Komun. I gradske ekipe neefektiv. * **


Standardi kvalit. jasno definisani **



Pove�ani prihodi od naplate troškova koriš�enja


Špediteri se pridrža-vaju propisa


Odgovornosti u MS definisane Defin.odgovor.

za održ. izme�u central. i region. vlasti


Adekvat. tehnologija

Bolja popunj. drž. ekipa

Poboljšana stru-nost ekipa

Adekvatna tehnologija


Efektivna Saobra�. policija

Merne platfo-rme u upotre-bi i ispravne

Poboljšana popuna MS i organizacija

Širi se putna mreža

Voza�i svesni uticaja teških tereta


Priv sekt višeuklj u održ

Invest. upozn. sa novim mogu�nost.


Problemi bez rešenja su podvu�eni

Niivo Opštih ciljeva

Niivo Svrhe projekta

Niivo rezultata

Strategija Kontrole i izgradnje svesti

Organizaciona strategija i unapre�. kvaliteta

Strategija obnavljanja i širenja putne mreže

Strategija održavanja

26

Projekat prilaznih puteva: Stablo ciljeva

*Bitno za živ. sredinu, treba de-taljno analizirati ** Osetljivo na jed-nakosti polova, treba dalje ana-lizirati, poseb. uticaj

Smanjen socij. trošak saobr

Podstak. priv. invest i rast

Pove�. zarade of polj. proizvoda **

Cene roba na grads. pijacama stabilizov.


Smanj. trans. troškovi autob. prev.**



Održana trž. vredn. polj. proiz.


Podloga i površina puta 1. reda manje ošte�ena*

Gradnja puteva zadovolj. standarde

Putevi 1. reda i prilazni se obnavljaju

Mreža prilaznih puteva se održava

Kamioni i autobusi poštuju ogr.optere�..


Pove�ano investiranje u infrastr.


Ekipe za održavanje pokrivaju više puteva

Komun. i gradske ekipe efektiv-nije * **

Standardi kvaliteta jasno definisani * **



Pove�an prihod od naplate korisni�. troškova


Špediteri se pridržav propisa




Bolja popunjen. regionalnih ekipa MS

Stru�nost ekipa poboljšana

Adekvatnija tehnologija

Efekt.ivna Saobra�. policija

Merne platf. u upotrebi i ispravne

Popunjenost Min.Saob. poboljšana

Prilazni putevi se bolje održav.

Regionalne ekipe MS za održavanje efektivnije * **


Poboljš.ponaša-nje korisn. puteva

Privatni sektor više uklju�en u održavanje

Nove komun. I grad. ekipe za održavanje.

Tehnologija je adekvatnija

Poboljš. spo-sobnosti timova

Rešeni konfl. o rukov. i organ.

Pobolj. ose�aj vlasniš. nad održavanjem.

Nivo Opštih ciljeva

Nivo Svrhe Projekta

Nivo Rezultata VAN UNUTAR

Strategija kontrole i stvaranja svesti

Organizaciona strategija i unapre�enje kvaliteta

Strategija obnavljanja

Strategija održavanja prilaznih puteva

27

3.5 Faza Planiranja 3.5.1 Formiranje Matrice logike projekta

Matrica logike projekta je na�in prikazivanja srži projekta / programa u sveobuhvatnom i svima razumljivom obliku. Matrica ima �etiri stupca i �etiri reda:

• Vertikalna logika pokazuje šta se projektom namerava posti�i, razjašnjava uzro�ne odnose i navodi važne pretpostavke i nesigurnosti koje su izvan kontrole rukovodioca projekta.

• Horizontalna logika se odnosi na merenje efekata projekta i resursa koji se koriste za projekat, putem odre�ivanja klju�nih indikatora /pokazatelja/ i izvora u kojima �e se oni verifikovati.

Slika 9: Vertikalna i horizontalna logika

3.5.2 Prvi stubac: Logika intervencije Prvi stubac matrice logike naziva se »logika intervencije«. On postavlja osnovnu strategiju projekta:

Logika intervencije

Pokazatelji koji mogu da se objektivno potvrde

Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi

Svrha projekta

Rezultati

Aktivnosti

Sredstva Troškovi

Preduslovi

Hor

izon

taln

a lo

gika

Vertikalna logika

28

� Aktivnosti i sredstva (inpute, i fizi�ke i ne-fizi�ke) koje treba mobilisati (2 stubac, 4 red)

� Izvršavanjem ovih aktivnosti postižu se rezultati; � Rezultati zajedno dovode do postizanja Svrhe projekta; � Svrha projekta doprinosi opštim ciljevima.

Obi�no se rezultati, svrha i opšti ciljevi globalno nazivaju »ciljevi«. �etiri nivoa ciljeva definišu se na slede�i na�in: 1. Opšti ciljevi projekta / programa objašnjavaju zašto je on zna�ajan za društvo,

u smislu dugoro�nih koristi za krajnje korisnike i širih koristi za druge grupe. Oni tako�e pomažu da se pokaže kako se program uklapa u regionalne / sektorske strategije date vlade / organizacija i EZ, kao i u najopštije strateške ciljeve saradnje EZ. Opšti ciljevi se ne�e posti�i samo jednim projektom (on �e samo doprineti dostizanju Opštih ciljeva), ve� �e njihovo postizanje zahtevati doprinos i drugih programa i projekata.

2. Svrha projekta je cilj koji treba da bude postignut realizacijom tog konkretnog programa i koji �e verovatno nadživeti projekat. Svrha treba da se bavi osnovnim problemom i da bude definisana u smislu održivih koristi/dobrobiti za ciljnu/-e grupu/-e. Svrha tako�e treba da izrazi pravedne koristi za žene i muškarce unutar ciljnih grupa. Za svaki projekat treba da postoji samo jedna Svrha projekta. Postojanje više od jedne Svrhe projekta moglo bi da ukazuje na jedan isuviše kompleksan projekat, dakle na mogu�e probleme u upravljanju takvim projektom. Ve�i broj Svrha projekta može tako�e tako�e da ukazuje na nejasne ili konfliktne ciljeve.Zato razjašnjavanje i precizno dogovaranje o tome šta �e biti definicija uspeha projekta predstavlja kriti�an korak u pripremi projekta.

3. Rezultati su »proizvodi« preduzetih aktivnosti �ija kombinacija dostiže Svrhu projekta, to jest po�etak uživanja održivih koristi od strane ciljnih grupa.

4. Aktivnosti – akcije (sredstva) koje treba preduzeti / obezbediti da bi se proizveli rezultati. One predstavljaju pregled onoga što �e biti preduzeto u okviru projekta.

Slika 10: Nivoi ciljeva

Ciljevi višeg nivoa kojima projekat doprinosi Centralni cilj projekta u smislu održivih koristi za ciljne grupe Proizvod preduzetih Fizi�ka i ne-fizi�ka aktivnosti sredstva potrebna za preduzimanje aktivnosti Zadaci koji se izvršavaju kao deo projekta da bi proizveli rezultate projekta

Opšti ciljevi

Logika intervencije

Svrha projekta

Rezultati

Aktivnosti Sredstva

29

3.5.3 Drugi stubac: Indikatori koji se objektivno mogu verifikovati Ovi indikatori predstavljaju operativni opis1 : � Opštih ciljeva � Svrhe projekta � Rezultata Fizi�ka i ne-fizi�ka sredstva (ulazi) koja su potrebna da bi se izvršile planirane aktivnosti stavljaju se u »donji« red drugog stupca, tj. tamo gde nema nikakvih indikatora aktivnosti u matrici logike projekta. U toj rubrici treba da se prikaže gruba procena potrebnih resursa. Aktivnosti su vezane za razne rezultate. Indikatori aktivnosti se obi�no definišu za vreme pripreme plana aktivnosti koji ih detaljnije odre�uje. 3.5.4 Tre�i stubac: Izvori za verifikaciju Izvori za verifikaciju ukazuju gde i u kom obliku se može na�i informacija o postizanju Opštih ciljeva, Svrhe projekta i Rezultata (opisanih pomo�u objektivno proverljivih indikatora). Troškovi i izvor finansiranja (EZ, Vlada, itd.) se postavljaju u donji red u tre�em stupcu. 3.5.5 �etvrti stubac: Pretpostavke Tokom Faze Analize �e postati o�igledno da projekat ne može sam da postigne sve ciljeve koji se utvrde na stablu ciljeva. Kada se jednom izabere strategija, ciljevi koji nisu uklju�eni u logiku intervencije i druge spoljne faktore ostaju. Oni �e uticati na realizaciju i dugoro�nu održivost projekta, ali stoje izvan kontrole projekta. Ovi uslovi moraju biti zadovoljeni da bi projekat uspeo, i uklju�uju se kao pretpostavke u �etvrtu kolonu matrice. Prema tome, Pretpostavke su odgovor na pitanje : »Koji su to spoljni faktori na koje projekat ne uti�e, ali koji mogu da uti�u na njegovu realizaciju i dugoro�nu održivost?« Vertikalna logika u matrici, tj. odnosi izme�u 1. i 4. stupca funkcioniše na slede�u na�in: � kada se ispune preduslovi, mogu da zapo�nu aktivnosti � kada su izvršene aktivnosti, i ako su pretpostavke na ovom nivou i dalje

ta�ne, posti�i �e se rezultati; � kada se ovi rezultati i pretpostavke na ovom nivou ispune, posti�i �e se svrha

projekta; � kada je postignuta svrha projekta i pretpostavke na ovom nivou budu

izvršene, projekat je ostvario doprinos opštim ciljevima.

1 Oni opisuju ciljeve projekta u smislu koli�ine, kvaliteta, ciljnih grupa, vremena, mesta. Dobri Proveljivi indikatori treba da budu MUDRI /SMART/ tj.: - konkretni (Specific): da mere ono što treba da se meri, - merljivi (Measurable) i –raspoloživi (Available) po prihvatljivim cenama, - relevantni (Relevant) u odnosu na dati cilj i – vremenski ograni�eni (Time-bound).

30

Slika 11: Vertikalna logika

3.5.6 Kako identifikovati logiku intervencije?

Kada se postigne sporazum me�u zainteresovanim stranama o tome šta bi trebalo da bude Svrha projekta, onda ciljevi koji se nalaze u okviru svrhe projekta mogu da se prenesu sa stabla ciljeva u matricu.Ciljevi izabrani za uklju�ivanje u projekat prenose se u prvi stubac Matrice. Tu se nalaze �etiri nivoa ciljeva. Tokom ove faze, zna�ajno je dsa se obezbedi da nivoi ciljeva budu ta�ni.

Logika intervencije

Pretpostavke

Opšti ciljevi

Svrha projekta

Pretpostavke

Rezultati

Pretpostavke

Aktivnosti

Pretpostavke

Preduslovi

+

+ +

31

Tabela 1: Kako identifikovati logiku intervencije

1. Identifikacija Svrhe Iz hijerarhije ciljeva izaberite cilj koji opisuje održivu korist za ciljne grupe, i žene i muškarce. Da biste to uradili, dobro je da po�nete sa dna stabla. Kretanjem na gore, mogu se identifikovati ciljevi koji odražavaju održive koristi. 2. Identifikacija Opštih Ciljeva Sa stabla ciljeva izaberite jedan ili više ciljeva na vrhu, koji opisuju dugoro�ne koristi za društvo ili sektor, a kojima �e projekat doprineti. 3. Identifikacija rezultata Sa stabla ciljeva izaberite ciljeve koji – logikom sredstvo-cilj – postižu svrhu, te su prema tome rezultati. Dodajte druge rezultate koji tako�e dalje doprinose postizanju svrhe projekta. Oni se mogu identifikovati dodatnom analizom mogu�nosti i rizika date situacije. 4. Identifikacija aktivnosti

� Sa stabla ciljeva odaberite one ciljeve koji – na osnovu principa »sredstvo-cilj« – daju rezultate i prevedite ih u aktivnosti. Aktivnosti se formulišu stavljanjem glagola na po�etak: »Organizovati kurseve obuke«, »Koordinirati sa glavnim zainteresovanim stranama« itd.

� Dodajte druge aktivnosti koje ste identifikovali nakon dodatne analize mogu�nosti i rizika date situacije, na pr. putem dodatnih studija, kroz razgovore sa zainteresovanim stranama (na pr. u radionicama za planiranje), obra�aju�i pažnju na konkretne interese manje zastupljenih grupa.

5. Ponovo se analiziraju odnosi sredtvo-cilj, i tada se mogu uklju�iti dodatni rezultati i aktivnosti, kako je ozna�eno kvadrati�ima nacrtanim isprekidanom linijom.

Napomena: � U matricu dodajte samo glavne aktivnosti � Aktivnosti povežite sa Rezultatima, dodeljuju�i svakoj aktivnosti broj (Aktivnost

1.1 se vezuje na Rezultat 1, aktivnost 4.3 na rezultat 4). Ovo pomaže da se održe odnosi sredstvo-cilj.

32

Slika 12: Formiranje matrice: Odre�ivanje Logike intervencije

Program Sektora Puteva: Formiranje Matrice: Odre�ivanje Logike Intervencije Logika intervencije Objektivno proverljivi indikatori Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Poboljšanje konkurentnosti zemlje na me�unarodnim tržištima

Pove�ano ulaganje u izvovne poljoprivredne kulture

Stabilizovanje snabdevanja hranom Svrha programa

Putna mreža zadovoljava zahteve saobra�aja

Rezultati 1. Smanjena preoptere�enost teških vozila na putevima

2. Putevi poboljšani i obnovljeni 3. Proširena putna mreža Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 U�initi voza�e kamiona i autobusa

osetljivim na pitanje uticaja teških tereta

1.2 Poboljšati kontrolu od strane saobra�ajne policije

1.3 Popraviti i održavati merne platforme 2.1 Definisati standarde kvaliteta za sve

vrste puteva

2.2 Identifikovati prioritene puteve za poboljšanje i obnavljanje

2.3 Pratiti obnavljanje i poboljšanje puteva

2.4 Poboljšati naplatu putarina i poreza 3.1 Identifikovati prioritete za proširenje

putne mreže

3.2 Izgraditi nove puteve 3.3 Neposredno pratiti izgradnju puteva 3.4 Poboljšati naplatu putarina i poreza 4.1 Revidirati i poboljšati pristup

održavanju

4.2 U održavanje više uklju�iti privatni sektor

4.3 Poboljšati stepen pokrivanja puteva od strane ekipa za održavanje

4.4 Pove�at8i efektivnost ekipa za održavanje (reg. MS, komunalno i gradsko)

Preduslovi Projekat Prilaznih Puteva: Formiranje Matrice: Odre�ivanje Logike Intervencije Logika intervencije Objektivno proverljivi indikatori Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Sdnabdevanje gradskih pijaca poljoprivrednim proizvodima iz stabilizovanog regiona

Pove�ana konkurentnost regiona na nacionalnom i me�unarodnom tržištu

Svrha programa

Mreža prilaznih puteva zadovoljava zahteve saobra�aja

Rezultati 1. Prilazni putevi obnovljeni 2. Pove�an kvalitet prilaznih puteva Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 Identifikovati prioritetne prilazne

puteve za obnavljanje

1.2 Pratiti obnavljanje i prilaznih puteva, uklj. zaklone, osvetljenje, telefone, i mere bezbednosti, gde takvih ima

1.3 Poboljšati naplatu putarina i poreza

33

2.1 Revidirati i poboljšati pristup održavanju


2.3 Poboljšati tehnologiju i prilagoditi je radnim uslovima


2.5 Inicirati stvaranje novih timova za održavanje

2.6 Pove�ati ose�aj pripadanja kod tima za održavanje

2.7 Podržati organizaciona prilago�avanja timova za održavanje

2.8 Pratiti i podržati sve vrste radova na održavanju

2.9 Pove�ati ose�aj vlasništva nad prilaznim putevima kod svih vrsta korisnika) trgovaca, muškaraca, žena itd.) uklju�uju�i i senzitizaciju na poboljšano voza�ko ponašanje, životnu sredinu itd.)

Preduslovi

3.5.7. Kako identifikovati pretpostavke Verovatno�a i zna�aj ispunjavanja spoljnih uslova treba da se proceni kao deo procene rizi�nosti projekta. Neki �e biti kriti�ni za uspeh projekta, a drugi su od marginalnog zna�aja. Koristan na�in procenjivanja zna�aja pretpostavki je sa niže navedenim dijagramom. Kada se identifikuju pretpostavke, one se navode u smislu �eljene situacije. Tako se mogu proveriti i procenjivati. Onda se ovi spoljni faktori prenose na odgovaraju�i nivo u matrici.

Slika 13 : Procena Pretpostavki

Da li je spoljni faktor važan?

DA NE

Da li je mogu�e preraditi projekat tako da se uti�le na

spoljni faktor?

Da li �e on biti ostvaren? Ne uklju�ivati u matricu

Skoro sigurno Ne uklju�ivati u matricu

Verovatno

Nije verovatno

Uklju�iti kao pretpostavku

Preraditi projekat dodavanjem aktivnosti ili rezultata: ako je pot-rebno, preformulisati Svrhu projekta

DA NE

Projekat nije ostvarljiv

34

Slika 14: Formiranje matrice: Popunjavanje Pretpostavki

Program Sektora Puteva: Formiranje Matrice: Popunjavanje pretpostavki Logika intervencije Objektivno proverljivi

indikatori Izvori

verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Poboljšanje konkurentnosti zemlje na me�unarodnim tržištima

Pove�ano ulaganje u izvovne poljoprivredne kulture



- Zainteresovanost za proizvode ostaje nepromenjena - Klimatski uslovi ostaju stabilni - Ostaje povoljna politika cena


- Protok saobra�aja se pove�ava istom stopom kao i pre

2. Putevi poboljšani i obnovljeni 3. Proširena putna mreža Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 U�initi voza�e kamiona i autobusa

osetljivim na pitanje uticaja teških tereta - Vremenski uslovi: Kišne

padavine se ne pove�avaju 1.2 Poboljšati kontrolu od strane

saobra�ajne policije

1.3 Popraviti i održavati merne platforme 2.1 Definisati standarde kvaliteta za sve

vrste puteva



2.4 Poboljšati naplatu putarina i poreza 3.1 Identifikovati prioritete za proširenje

putne mreže

3.2 Izgraditi nove puteve 3.3 Neposredno pratiti izgradnju puteva 3.4 Poboljšati naplatu putarina i poreza 4.1 Revidirati i poboljšati pristup

održavanju



4.4 Pove�ati efektivnost ekipa za održavanje (reg. MS, komunalno i gradsko)

Preduslovi 1. Razvoj sektora puteva zadr-žava bar trenutni nivo prioriteta

2. Saobra�ajna policija prime-njuje striktnije mere kontrole

3. Stopa povra�aja investiranih sredstava je dovoljna da se privatni sektor zainteresuje za održavanje

35

Projekat Prilaznih Puteva: Formiranje Matrice: Popunjavanje pretpostavki Logika intervencije Objektivno

proverljivi indikatori

Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Snabdevanje gradskih pijaca poljoprivrednim proizvodima iz stabilizovanog regiona


Svrha programa


- Primarna mreža puteva obnovljena i održavana

- Zainteresovanost za proizvode iz regiona bar stabilna

- - Preduze�a koja se bave izgradnjom puteva se adekvatno prate

Rezultati 1. Prilazni putevi obnovljeni 2. Pove�an kvalitet prilaznih puteva Kamioni i autobusi poštuju

ograni�enja u optere�enju Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 Identifikovati prioritetne prilazne



1.3 Poboljšati naplatu putarina i poreza 2.1 Revidirati i poboljšati pristup

održavanju









Preduslovi 1. Sa�injeni standardi kvalitea za prilazne puteve

2. Jasan okvir sektorske strategije, uklju�uju�i i odgovornost za održavanje

36

4. FAKTORI KVALITETA 1

Za projekat se može re�i da je održiv kada on nastavi da pruža koristi ciljnim grupama projekta / programa i u produženom vremenskom periodu, pošto je glavni deo pomo�i donatora završen. U prošlosti se dešavalo da projekti ne obezbede održive koristi pošto nisu uzeti u obzir odre�eni kriti�ni faktori uspešnosti. Kvalitet nije pitanje koje se razmatra neposredno pre okon�anja projekta, ve� ga treba imati na umu još od faze planiranja.

4.1 Koji su faktori kvaliteta?

Iskustvo je pokazalo da dugoro�na održivost koristi od projekta zavisi od slede�ih faktora: 1. Ose�aj vlasništva nad projektom kod korisnika – stepen u kome su ciljne

grupe i korisnici projekta / programa (i muškarci i žene) u�estvovali u njegovoj pripremi i stepen u kome su uklju�eni u projekat, tako da projekat može imati njihovu podršku i ostati održiv i nakon prestanka finansiranja od strane EZ.

2. Podrška strategiji – kvalitet odgovaraju�e sektorske strategije, i stepen u kome partnerska vlada pokazuje podršku za nastavak usluga koje pruža projekat nakon perioda donatorske podrške.

3. Odgovaraju�a tehnologija – da li može da se dugoro�no nastavi sa primenom tehnologija koje su primenjene u projektu(na pr. raspoloživost rezervnih delova; dovoljne bezbednosne mere: lokalne sposobnosti žena i muškaraca za rad i održavanje);

4. Socio-kulturološki aspekti – kako �e projekat da uzme u obzir lokalne socio-kulturološke norme i stavove i koje mere su preduzete da se obezbedi da sve korisni�ke grupe imaju odgovaraju�i pristup uslugama i koristima iz projekta za vreme i nakon realizacije projekta.

5. Jednakost polova – kako projekat uzima u obzir konkretne potrebe i interese žena i muškaraca i kako �e dovesti do održivog i ravnopravnog pristupa žena i muškaraca uslugama i infrastrukturi, kao i kako �e dugoro�no doprineti smanjenju nejednakosti polova.

6. Zaštita životne sredine – stepen u kome �e projekat o�uvati ili ugroziti životnu sredinu i tako podržati ili podriti postizanje dugoro�nih koristi.

7. Institucionalna i upravlja�ka sposobnost – sposobnost i obaveza agencija koje realizuju projekat da izvrše projekat / program i da nastave da pružaju usluge i nakon perioda podrške od strane donatora.

8. Ekonomska i finansijska izvodljivost – da li koristi projekta / programa prevazilaze njegove troškove, te projekat predstavlja prihvatljivu dugoro�nu investiciju.2

1 Ovde “Kvalitet” zamenjuje termin “Održivost” kako bi se stavio naglasak na to da je kvalitet pitanje koje se primenjuje od po�etka izrade projekta / programa, dok održivost sama po sebi nastaje, ili ne nastaje, nakon isteka veka projekta / programa. 2 Priru�nik za Finansijsku i Ekonomsku analizu (EC 1997) daje sveobuhvatnu metodologiju koju treba koristiti u raznim fazama projektnog ciklusa.

37

Srž i relativni zna�aj ovih faktora zavisi�e od konteksta i specifi�nosti konkretnog projekta / programa. Razmatranje ovih pitanja može dovesti do promena u izradi projekta.

4.2 Kako planirati kvalitet

Kada se utvrde logika intervencije (prvi stubac) i pretpostavke (�etvrti stubac), nastavlja se priprema logi�kog okvira uz revidiranje) pitanja u vezi kvaliteta projekta / programa

Tabela 2: Osnovna pitanja koja treba postaviti da bi se obezbedio kvalitet

1. Vlasništvo od strane korisnika Kakvi dokazi postoje o tome da sve ciljne grupe,

uklju�uju�i i žene i muškarce, podržavaju projekat? Koliko aktivno jesu i koliko aktivno �e biti uklju�eni/ konsultovani prilikom pripreme i realizacije projekta? U kom stepenu su saglasni i ose�aju obavezu u odnosu na ciljeve projekta?

2. Podrška strategiji Da li postoji sveobuhvatna, odgovaraju�a sektorska strategija utvr�ena od strane Vlade? Postoji li dokaz o dovoljnoj podršci od strane odgovornih organa za uspostavljanje potrebnih strategija podrške i dodelu resursa (ljudskih, finansijskih, materijalnih) za vreme i nakon realizacije?

3. Odgovaraju�a tehnologija Da li postoji dovoljno dokaza da je izabrana tehnologija upotrebljiva po prihvatljivim cenama i u lokalnim uslovima i mogu�nostima svih tipova korisnika, za vreme i nakon realizacije projekta?

4. Zaštita životne sredine Da li su štetni uticaji na životnu sredinu koji mogu da proizi�u iz upotrebe infrastrukture ili usluga u projektu adekvatno identifikovani? Da li su preduzete mere da se obezbedi da bilo kakvi štetni uticaji budu ublaženi za vreme i nakon realizacije projekta?

5. Socio-kulturna pitanja Da li projekat uzima u oibzir lokalne socio-kulturne norme i stavove, i to i norme i stavove domorodaca? Da li �e projekat promovisati adekvatniju distribuciju pristupa i koristi?

6. Jednakost polova Da li su preduzete dovoljne mere da se obezbedi da projekat zadovoljava interese i žena i muškaraca i da �e dovesti do održivog i jednakog pristupa žena i muškaraca uslugama i infrastrukturi, kao i da �e, dugoro�no gledano, doprineti smanjenju nejednakosti polova?

7. Institucionalne i rukovode�e sposobnosti

Da li postoje dovoljni dokazi da organi koji realizuju projekat imaju sposobnost i resurse (ljudske i finansijske) da efektivno rukovode projektom i da nastave sa pružanjem usluge i u dužem vremenskom periodu? Ako nedostaju sposobnosti, koje mere su uvedene da bi se izgradile sposobnosti tokom realizacije projekta?

Ekonomska i finansijska izvodljivost

Da li postoji dovoljno dokaza da �e koristi od projekta opravdati uložene troškove i da projekat predstavlja najbolji put zadovoljenja potreba žena i muškaraca u ciljnim grupama?

38

Slika 15 : Formiranje logi�kog okvira: Planiranje kvaliteta

Program Sektora Puteva: Formiranje Matrice: Planiranje kvaliteta Logika intervencije Objektivno


Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Konkurentnost zemlje na me�unarodnim tržištima Pove�ano ulaganje u izvovne poljoprivredne

kulture


Putna mreža zadovoljava zahteve saobra�aja - Zainteresovanost za proizvode ostaje nepromenjena - Klimatski uslovi ostaju stabilni - Ostaje povoljna politika cena



2. Putevi poboljšani i obnovljeni 3. Proširena putna mreža 4. Putevi se bolje održavaju 5. Performansa Min.Saob. je poboljšana Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 U�initi voza�e kamiona i autobusa osetljivim na

pitanje uticaja teških tereta, zaga�ivanja životne sredine, pitanja jednakosti polova, na pr. HIV/AIDS

- Vremenski uslovi: Kišne padavine se ne pove�avaju


- Prevozni�ke firme ne pove�avaju dimenzije svojih vozila iznad granica maksimalno dozvoljenih od strane MS

1.3 Popraviti i održavati merne platforme 1.4 Sa Ministarstvom Poljoprivrede i Ministarstvom

za prirodne resurse koordinirati aktivnostui smanjenja tereta iz šuma i rudnika

2.1 Definisati standarde kvaliteta za sve vrste puteva

2.2 Identifikovati prioritetne puteve za poboljšanje i obnavljanje

2.3 Pratiti obnavljanje i poboljšanje putevauklju�uju�i zaklone, osvetljenje, telefone i mere bezbednosti na putevima

2.4 Poboljšati naplatu putarina i poreza 2.5 Osmisliti i primeniti sistem reinvestiranja 3.1 Identifikovati prioritete za proširenje putne

mreže

3.2 Izgraditi nove puteve 3.3 Neposredno pratiti izgradnju puteva 3.4 Poboljšati naplatu putarina i poreza 4.1 Revidirati i poboljšati pristup održavanju 4.2 U održavanje više uklju�iti privatni sektor 4.3 Poboljšati stepen pokrivanja puteva od strane

ekipa za održavanje

4.4 Pove�ati efektivnost ekipa za održavanje (reg. MS, komunalno i gradsko), (motivacija, obuka, oprema, nadzor, planiranje, jednakost polova, zaštita životne sredine, itd.)

4.5 Poboljšati ose�aj vlasništva nad održavanjem mreže prilaznih puteva kod seoskih / komunalnih timova

5.1 Poboljšati okvire sektorske politike 5.2 Poboljšati organizacioni deo, uklju�uju�i i

dodelu odgovotrnosti i na centralnom i na regionalnom nivou

5.3 Razviti sistem kontrole kvaliteta

5.4 Izraditi i izdati obrazovno-promotivne materijale za širu javnost

39

5.5 Obu�iti odgovaraju�e kadrove za planiranje, upravljanje, održavanje, upravljanje fondom za puteve, zaštitu životne sredine i EIA, itd.

5.6 Obezbediti ravnopravnost polova u zapošljavanju, obuci i unapre�enju kadrova

5.7 U�initi zainteresovane strane svesnim pitaja zaštite životne sredine,njihove uloge i doprinosa razvoju sektora, uloge i uticaja HIV/AIDS-a, aranžmana utovara, bezbednosti putnika i vozila, tretmana putnika itd.

5.8 Primenjivati EIA kako se zahteva, primeniti preporuke

5.9 Redovno koordinirati sa glavnim donatorima, nadležnim ministarstvima, saobra�ajnom policijom i glavnim zainteresovaynim stranama u sektoru

Preduslovi 1. Razvoj sektora puteva zadržava bar trenutni nivo prioriteta

2. Saobra�ajna policija primenjuje striktnije mere kontrole


Projekat Prilaznih Puteva: Formiranje Matrice: Planiranje kvaliteta Logika intervencije Objektivno


Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Stabilizovano snabdevanje gradskih pijaca poljoprivrednim proizvodima iz regiona


Svrha programa





Rezultati 1. Prilazni putevi obnovljeni 2. Pove�an kvalitet prilaznih puteva Kamioni i autobusi poštuju

ograni�enja u optere�enju 3. Poboljšana performansa regionalnog

MS

Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 Identifikovati prioritetne prilazne



1.3 Poboljšati naplatu putarina i poreza 2.1 Revidirati i poboljšati pristup

održavanju

2.2 Pove�at8i efektivnost ekipa za održavanje (reg. MS, komunalno i gradsko)(obuka, oprema, nadgledanje, planiranje, zaštita životne sredine)




40





2.10 Poboljšati jednakost polova u ekipama za održavanje i u sistemu odlu�ivanja

3.1 Poboljšati organizaciju regionalnog MS, uklju�ivo dodelu odgovornosti

3.2 Primeniti sistem upravljanja kvalitetom

3.3 Obu�iti odgovaraju�e kadrove za planiranje, upravljanje, održavanje, upravljanje fondom za puteve, zaštitu životne sredine itd.


3.5 U�initi zainteresovane strane svesnim pitaja zaštite životne sredine, bezbednosti putnika i vozila itd.


3.7 Upravljati prihodom od korisni�kih uplata


Preduslovi 1. Sa�injeni standardi kvalitea za

prilazne puteve 2. Jasan okvir sektorske

strategije, uklju�uju�i i odgovornost za održavanje

5. KOMPLETIRANJE MATRICE LOGIKE PROJEKTA 5.1 Kako identifikovati objektivno proverljive indikatore (OPI) i izvore

verifikacije (IV) Objektivno proverljivi indikatori opisuju ciljeve projekta operativno merljivim terminima (koli�ina, kvalitet, ciljna grupa (e), vreme, mesto). Specifikacija OPI-ja deluje kao provera izvodljivosti ciljeva i �ini osnovu sistema pra�enja projekta. OPI treba da budu merljivi na konzistentan na�in i po prihvaljivoj ceni. Izvori verifikacije su dokumenta, izveštaji i drugi izvori koji daju informaciju koja omogu�ava proveru indikatora. Dobar OPI treba da bude PAMETAN /SMART/:

41

� Konkretan /engl. Specific/ � Merljiv /engl. Measurable/ � Raspoloživ po prihvatljivoj ceni /engl. Acceptable/ � Relevantan u odnosu na dati cilj /engl. Relevant/ � Vremenski odre�en /engl. Time-bound/ Indikatori na nivou rezultata ne treba da budu rezimei onoga što je re�eno na nivou aktivnosti koji se nalazi u redu ispod, nego treba da opišu posleice. �esto je potrebno da se ustanovi nekoliko indikatora za jedan cilj. Oni �e zajedno dati pouzdanu informaciju o ostvarenju cilja. Istovremeno, treba izbe�i klopku uklju�ivanja suviše indikatora. OPI treba da budu definisani ve� za vreme faze identifikacije i pripreme, ali je �esto potrebno da se oni detaljnije odrede za vreme faze realizacije projekta, kada postoje dodatne informacije i zahtevi za pra�enje postanu o�igledni.Treba paziti da OPI za svrhu projekta – centralnu ta�ku projekta – u praksi sadrže pojam »održivih koristi za ciljnu grupu«.

Slika 16: Indikatori: Primer Cilj: Poboljšan pristup ruralnim /regionalnim pijacama Izabrati indikator: Prose�no vreme putovanja do najbliže pijace Definisati ciljeve:

� Definisati koli�inu: Prose�no vreme putovanja je smanjeno za 25% u pore�enju sa nivoom iz godine x …

� Definisati kvalitet: … tokom vlažne sezone … � Definisati ciljnu grupu : … za sve putnike, ženskog i muškog

pola, u privatnim vozilima … � Derfinisati mesto: …. u regionu Plave polanine … � Odrediti vreme : … 5 godina nakon po�etka projekta

Slika 17 : Formiranje logi�kog okvira: Identifikacija OPI i IV

Program Sektora Puteva: Formiranje Matrice: Identifikacija OVI i IV Logika intervencije Objektivno proverljivi indikatori Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Konkurentnost zemlje na me�unarodnim tržištima

Koli�ina izvoza polj.proizv. pove�ana sa X na Y tona do 2015

Statistika izvoza

Pove�ano ulaganje u izvozne poljoprivredne kulture

Bankarski krediti priv.investitorima pove�ani za 30% do 2015

Registar zajmova u bankama

Stabilizovanje snabdevanja hranom

Cene polj.proizv. (žitarice i povr�e) na gradskim i seoskim pijacama niže za 10% do 2015 (ra�unato na prose�nu cenu za 2012-2015)

Nacionalne statistike tržišta i cena

Svrha programa


Operativni troškovi po vozilu za prevozni�ke firme, autobuske prevoznike, trgovce, privatne vlasnike niže za 10% do 2006, a za 15% dp 2010 Do 2010 prose�no vreme putovanja iz ta�ke X u Y kra�e: - - 15% za prevoznike i

Obra�uni firmi i Nacionalne Agencije Izveštaji o istraživanju korisnika vozila


42

me�ugradski autobuski –prevoz - 20% za žene voza�e privatnih vozila - 15% za muškarce voza�e priv. vozila Do 2010 gubici u tržišnoj vrednosti polj. proizvoda za vreme transporta do gradskih trži�ta smanjeni za 30% za izvozne artikle a 40% za kvarljive proizvode ženskih proizvo�a�a

od 2001 do 2010 Istraživanja tržišta


Broj preoptere�enih vozila na mernoj platformi i za vreme kontrola na putui smanjen sa 60% na 20% do 2008

Izveštaji saobra�ajne policije


2. Putevi poboljšani i obnovljeni

Putevi visokog prioriteta za me�unarodni transport poboljšani do 2006, uklj. standardne mere bezbednosti na putu Putevi prvog reda poboljšani prema standardima koje je odobrilo MS : 50% do 2006, 90% do 2008 Putevi drugog reda i prilazni putevi obnovljeni prema standardima koje je odobrilo MS> 50% do 2007, 90% do 2009

Izveštaji o završenoj obnovi / izgradnji Izveštaj MS o stanju putne mreže

3. Proširena putna mreža 400 km puteva prvog reda visokog stepena prioriteta izgra�eno do po�. 2005, prema standardima koje odobri MS 1000 km prilaznih puteva visokog stepena prioriteta izgra�eno do po�. 2006, prema standardima koje odobri MS

Izveštaji o završetku gradnje, Izveštaji MS o istraživanju stanja puteva

4. Putevi se bolje održavaju - Dužina puteva prvog reda koji se održavaju po potrebi je pove�ana za 40% izme�u 2001 i 2010, prema standardima koje je odobrilo MS, od �ega X% od strane seoskih ekipa a Y% od strane privatnih preduze�a - Dužina prilaznih puteva koji se održavaju po potrebi je pove�ana za 30% izme�u 2001 i 2010, prema standardima koje je odobrilo MS, od �ega X% od strane seoskih ekipa a Y% od strane privatnih preduze�a

Izveštaji MS o istraživanju stanja puteva, Ugovori sa privatnim preduze�ima

5. Poboljšana performansa MS

Standardi kvaliteta za održavanje, unapre�enje i izgradnju puteva se verifikuju najmanje jednom za vreme radovai na kraju radova, od 2004 na dalje. Sektorsko planiranje i godišnje budžetiranje vrši se prema tandardu koji traži MS i u odre�enom vremenskom roku, do 2004

Izveštaji o nadzoru na terenu MS

Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 U�initi voza�e kamiona i

autobusa osetljivim na pitanje uticaja teških tereta, zaga�ivanja životne sredine, pitanja jednakosti polova, na pr. HIV/AIDS


43


- Prevozni�ke firme ne pove�avaju dimenzije svojih vozila iznad granica maksimalnodozvoljenih od strane MS

1.3 Popraviti i održavati merne platforme

1.4 Sa Ministarstvom Poljoprivrede i Ministarstvom za prirodne resurse koordinirati aktivnostui smanjenja tereta iz šuma i rudnika





2.5 Osmisliti i primeniti sistem reinvestiranja

3.1 Identifikovati prioritete za proširenje putne mreže

3.2 Izgraditi nove puteve 3.3 Neposredno pratiti

izgradnju puteva







5.1 Poboljšati okvire sektorske politike

5.2 Poboljšati organizacioni deo, uklju�uju�i i dodelu odgovotrnosti i na centralnom i na regionalnom nivou




5.6 Obezbediti ravnopravnost polova u

44

zapošljavanju, obuci i unapre�enju kadrova







Projekat Prilaznih Puteva: Formiranje Matrice: Planiranje kvaliteta Logika intervencije Objektivno proverljivi

indikatori Izvori

verifikacije

Pretpostavke


Ukupan broj i dimenzija isporu�ilaca kvarljive robe gradskim podru�jima pove�ana za 15% do 2015 Ukupan broj malorodajnih isporu�ilaca kvarljive robe gradskim podru�jima bar ostala nepromenjena do 2015

Statistike o regionalnim tržištima


Koli�ina izvoza poljop. proizvoda iz regiona pove�ana sa X na Y tona do 2015

Statistike o regionalnom izvozu

Svrha programa


Do 2010 prose�no vreme putovanja iz bilo koje ta�ke obnovljene ili održavane putne mreže do slede�e deonice puta prvog reda smanjeno za: - 15% za prevoznike i me�ugradski autobuski –prevoz - 20% za žene voza�e privatnih vozila

- 15% za muškarce voza�e priv. Vozila Do 2010 gubici u tržišnoj vrednosti polj. proizvoda za vreme transporta do gradskih trži�ta smanjeni za 20% za izvozne artikle a 30% za kvarljive proizvode ženskih

Izveštaji o okon�anju obnove / izgradnje puta Izveštaji MS o ispitivanju stanja puteva




45

proizvo�a�a

Rezultati 1. Prilazni putevi obnovljeni Prioritetni prilazni putevi obnovljeni prema standardima koje je odobrilo MS: 400 km do 2007, 1000 km do 2009

Izveštaji MS o ispitivanju stanja puteva Ugovori sa privatnim preduze�ima, Izveštaji MS, regionalnih i okružnih kancelarija

2. Pove�an kvalitet prilaznih puteva Do 2005, 40% prilaznih puteva se održava prema standardima koje je usvojilo MS, od kojih minimum 40% održavaju komunalne i gradske ekipe a minimum 10% privatne kompanije Do 2010, 90% prilaznih puteva se održava prema standardima koje je usvojilo MS, od kojih minimum 55% održavaju komunalne i gradske ekipe a minimum 20% privatne kompanije

Izveštaji o pra�enju stanja na terenu, regionalni MS Korespondencija sa MPF (regionalnim i nacionalnim), zapisnici o sastancima sa MPF

Kamioni i autobusi poštuju ograni�enja u optere�enju

3. Poboljšana performansa regionalnog MS


Aktivnosti Troškovi 1.1 Identifikovati prioritetne prilazne












2.9 Pove�ati ose�aj vlasništva nad prilaznim putevima kod svih vrsta

46

korisnika) trgovaca, muškaraca, žena itd.) uklju�uju�i i senzitizaciju na poboljšano voza�ko ponašanje, životnu sredinu itd.)




3.3 Obu�iti odgovaraju�e kadrove za planiranje, upravljanje, održavanje, upravljanje fondom za puteve, zaštitu životne sredine itd.





3.8 Redovno koordinirati sa glavnim donatorima, nadležnim ministarstvima, saobra�ajnom policijom i glavnim zainteresovanim stranama u sektoru

Preduslovi 1. Sa�injeni standardi kvaliteta za

prilazne puteve 2. Jasan okvir sektorske strate-

gije, uklju�uju�i i odgovornost za održavanje

Kada su formulisani indikatori, treba odmah odrediti i izvor za verifikaciju /IV/. IV treba da odredi: � format u kome treba dostaviti informaciju (na pr. izveštaji o napretku,

obra�uni, zapisnici o projektu, zvani�na statistika itd.) � ko treba da dostavi informaciju � po kakvoj periodici informacija treba da bude dostavljana (na pr. mese�no,

kvartalno, godišnje itd.) Izvore izvan projekta treba proceniti u pogledu dostupnosti, pouzdanosti i merodavnosti. Rad i troškovi pribavljanja informacije koje projekat treba da proizvede treba tako�e proceniti i obezbediti odgovaraju�a sredstva. Uvek postoji direktan odnos izme�u kompleksnosti IV (na pr. težine prikupljanja i analize podataka) i troškova za nju. Ako se za neki IV ustanovi da je previše skup ili komplikovan za prikupljanje, on treba da bude zamenjen jednostavnijim, jeftinijim i �esto indirektnim (tu�im) IV: na primer: umesto sprovo�enja detaljnog istraživanja o prihodima seoskih doma�instava, mogu se obraditi promene troškova doma�instva, na pr. prodaja veterinarskih artikala i farmaceutike, ili alata ili artikala za doma�instvo (ode�e, pe�i koje štede energiju itd.)

47

5.2 Kako identifikovati sredstva i troškove?

Kvadrati�i »Sredstva« i »Troškovi« zamenjuju OPI i IV na nivou Aktivnosti. OPI i IV se tako ne navode za Aktivnosti u Matrici logike, ali se mogu navesti kasnije, prilikom pripreme Plana aktivnosti. Sredstva su fizi�ki i ne-fizi�ki resursi (�esto se zovi i inputi – ulazi) koji su potrebni za izvršenje planiranih aktivnosti i upravljanje projektom. Mogu se razlikovati: � ljudski resursi i � materijalni resursi.

Troškovi su prevod na finansijske termine svih identifikovanih resursa (sredstva).

Oni treba da budu prikazani u standardizovanom formatu, koji �e navesti doprinos EU, Vlade i svake druge strane, kao što su ciljne grupe i korisnici. Zato Aktivnosti treba da budu dovoljno razra�ene da omogu�e procene potrebnih fizi�kih i nefizi�kih sredstava. To �e uklju�iti sredstva i troškove potrebne za aktivnosti podrške rukovo�enju. Podru�je na koje treba obratiti posebnu pažnju je trošak prikupljanja podataka o IV. Ova procena treba da bude završena na kraju faze pripreme projekta.

5.3 Kona�na provera kvaliteta Matrice Kada se utvrde sredstva i troškovi, matrica logi�kog okvira projekta je završena.

Sada je treba još jednom pregledati da bi se proverilo da li:

� je vertikalna logika kompletna i precizna; � su indikatori i izvori za verifikaciju dostupni i pouzdani; � su preduslovi realni; � su pretpostavke realne i kompletne; � su rizici prihvatljivi; � je verovatno�a uspeha razumno jaka; � su pitanja kvaliteta bila uzeta u obzit i, gde je to prikladno, preneta u

aktivnosti, rezultate ili pretpostavke; � koristi opravdavaju troškove; � su potrebne dodatne studije.

Ovu proveru treba prvo raditi na kraju radionice za polanirane projekta, za vreme faze pripreme projekta, ali je mogu sprovesti i nezavisnodruge osobe, osim onih koje su uradile nacrt logi�ke matrice, posebno službenici EZ i zemlje partnera. Slede�e slike pokazuju kako bi mogla da izgleda kompletna matrica za primer sektorskog programa i projekta prilaznih puteva.

48

Slika 18 : Primer kompletirane matrice logike projekta

Program Sektora Puteva: Formiranje Matrice: Kompletirana matrica logike Logika intervencije Objektivno proverljivi indikatori Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opšti ciljevi Konkurentnost zemlje na me�unarodnim tržištima

Koli�ina izvoza polj.proizv. pove�ana sa X na Y tona do 2015

Statistika izvoza

Pove�ano ulaganje u izvozne poljoprivredne kulture

Bankarski krediti priv.investitorima pove�ani za 30% do 2015

Registar zajmova u bankama

Stabilizovanje snabdevanja hranom

Cene polj.proizv. (žitarice i povr�e) na gradskim i seoskim pijacama niže za 10% do 2015 (ra�unato na prose�nu cenu za 2012-2015)

Nacionalne statistike tržišta i cena

Svrha programa


Operativni troškovi po vozilu za prevozni�ke firme, autobuske prevoznike, trgovce, privatne vlasnike niže za 10% do 2006, a za 15% dp 2010 Do 2010 prose�no vreme putovanja iz ta�ke X u Y kra�e: - 15% za prevoznike i me�ugradski autobuski prevoz - 20% za žene voza�e privatnih vozila - 15% za muškarce voza�e priv. vozila Do 2010 gubici u tržišnoj vrednosti polj. proizvoda za vreme transporta do gradskih trži�ta smanjeni za 30% za izvozne artikle a 40% za kvarljive proizvode ženskih proizvo�a�a

Obra�uni firmi i Nacionalne Agencije Izveštaji o istraživanju korisnika vozila od 2001 do 2010 Istraživanja tržišta



Broj preoptere�enih vozila na mernoj platformi i za vreme kontrola na putui smanjen sa 60% na 20% do 2008

Izveštaji saobra�ajne policije


2. Putevi poboljšani i obnovljeni

Putevi visokog prioriteta za me�unarodni transport poboljšani do 2006, uklj. standardne mere bezbednosti na putu Putevi prvog reda poboljšani prema standardima koje je odobrilo MS : 50% do 2006, 90% do 2008 Putevi drugog reda i prilazni putevi obnovljeni prema standardima koje je odobrilo MS> 50% do 2007, 90% do 2009

Izveštaji o završenoj obnovi / izgradnji Izveštaj MS o stanju putne mreže

3. Proširena putna mreža 400 km puteva prvog reda visokog stepena prioriteta izgra�eno do po�. 2005, prema standardima koje odobri MS 1000 km prilaznih puteva visokog stepena prioriteta izgra�eno do po�. 2006, prema standardima koje odobri MS

Izveštaji o završetku gradnje, Izveštaji MS o istraživanju stanja puteva

4. Putevi se bolje održavaju - Dužina puteva prvog reda koji se održavaju po potrebi je pove�ana za 40% izme�u 2001 i 2010, prema standardima koje je

Izveštaji MS o istraživanju stanja puteva, Ugovori sa privatnim

49

odobrilo MS, od �ega X% od strane seoskih ekipa a Y% od strane privatnih preduze�a - Dužina prilaznih puteva koji se održavaju po potrebi je pove�ana za 30% izme�u 2001 i 2010, prema standardima koje je odobrilo MS, od �ega X% od strane seoskih ekipa a Y% od strane privatnih preduze�a

preduze�ima

5. Poboljšana performansa MS


Izveštaji o nadzoru na terenu MS

Aktivnosti Sredstva Troškovi E

C A

B C D Gvt

Ukupno

1.1 U�initi voza�e kamiona i autobusa osetljivim na pitanje uticaja teških tereta, zaga�ivanja životne sredine, pitanja jednakosti polova, na pr. HIV/AIDS

Ljudski resursii (stru�njaci za: održavanje, fondove za puteve, seoske kampanje, PR itd.)

800 PM 5

2 1 1 2 12



Investicije (vozila, oprema, zgrade, kancelarije itd.)

- Prevozni�ke firme ne pove�avaju dimenzije svojih vozila iznad granica maksimalnodozvoljenih od strane MS

1.3 Popraviti i održavati merne platforme

Održavanje 120 meseci

1.4 Sa Ministarstvom Poljoprivrede i Ministarstvom za prirodne resurse koordinirati aktivnostui smanjenja tereta iz šuma i rudnika

Kancelarijski poslovi

120 meseci


Radni kapital


Rezervna sredstva

10%


Ukupno


2.5 Osmisliti i primeniti sistem reinvestiranja

3.1 Identifikovati prioritete za proširenje putne mreže

3.2 Izgraditi nove puteve 3.3 Neposredno pratiti

izgradnju puteva




50




5.1 Poboljšati okvire sektorske politike

5.2 Poboljšati organizacioni deo, uklju�uju�i i dodelu odgovotrnosti i na centralnom i na regionalnom nivou











51

Projekat Prilaznih Puteva: Formiranje Matrice: Planiranje kvaliteta Logika intervencije Objektivno proverljivi

indikatori Izvori verifikacije

Pretpostavke


Ukupan broj i dimenzija isporu�ilaca kvarljive robe gradskim podru�jima pove�ana za 15% do 2015 Ukupan broj malorodajnih isporu�ilaca kvarljive robe gradskim podru�jima bar ostala nepromenjena do 2015

Statistike o regionalnim tržištima


Koli�ina izvoza poljop. proizvoda iz regiona pove�ana sa X na Y tona do 2015

Statistike o regionalnom izvozu

Svrha programa


Do 2010 prose�no vreme putovanja iz bilo koje ta�ke obnovljene ili održavane putne mreže do slede�e deonice puta prvog reda smanjeno za: - 15% za prevoznike i me�ugradski autobuski –prevoz - 20% za žene voza�e privatnih vozila

- 15% za muškarce voza�e priv. Vozila Do 2010 gubici u tržišnoj vrednosti polj. proizvoda za vreme transporta do gradskih trži�ta smanjeni za 20% za izvozne artikle a 30% za kvarljive proizvode ženskih proizvo�a�a

Izveštaji o okon�anju obnove / izgradnje puta Izveštaji MS o ispitivanju stanja puteva




Rezultati 1. Prilazni putevi obnovljeni Prioritetni prilazni putevi obnovljeni prema standardima koje je odobrilo MS: 400 km do 2007, 1000 km do 2009

Izveštaji MS o ispitivanju stanja puteva Ugovori sa privatnim preduze�ima, Izveštaji MS, regionalnih i okružnih kancelarija

2. Pove�an kvalitet prilaznih puteva Do 2005, 40% prilaznih puteva se održava prema standardima koje je usvojilo MS, od kojih minimum 40% održavaju komunalne i gradske ekipe a minimum 10%

Izveštaji o pra�enju stanja na terenu, regionalni MS Korespondencija sa MPF (regionalnim i nacionalnim), zapisnici o

Kamioni i autobusi poštuju ograni�enja u optere�enju

52

privatne kompanije Do 2010, 90% prilaznih puteva se održava prema standardima koje je usvojilo MS, od kojih minimum 55% održavaju komunalne i gradske ekipe a minimum 20% privatne kompanije

sastancima sa MPF

3. Poboljšana performansa regionalnog MS


Aktivnosti Sredstva Troškovi 1.1 Identifikovati prioritetne prilazne
















3.3 Obu�iti odgovaraju�e kadrove za

53

planiranje, upravljanje, održavanje, upravljanje fondom za puteve, zaštitu životne sredine itd.





3.8 Redovno koordinirati sa glavnim donatorima, nadležnim ministarstvima, saobra�ajnom policijom i glavnim zainteresovanim stranama u sektoru

Preduslovi 1. Sa�injeni standardi kvaliteta za

prilazne puteve 2. Jasan okvir sektorske strate-

gije, uklju�uju�i i odgovornost za održavanje

Evropska komisija – EuropeAid Priru�nik Upravljanje projektnim ciklusom

6. PRIMENA MATRICE LOGIKE PROJEKTA ZA IZRADU PLANOVA AKTIVNOSTI I RESURSA Matrica logike projekta �esto sasvim grubo opisuje koje aktivnosti treba da se preduzmu. Pošto

se matrica popuni, obi�no u fazi izrade projekta, može do�i i do daljeg planiranja, da bi se u plan dodali operativni detalji.

Plan /dinamika/ aktivnosti je metod za prikazivanje aktivnosti projekta, koji identifikuje njihov

logi�ki sled i sve zavisnosti koje postoje me�u njima, i obezbe�uje osnovu za dodeljivanje odgovornosti rukovo�enja u cilju završavanja svake aktivnosti. Kada je gotova dinamika aktivnosti, može da se po�ne sa daljim specificiranjem sredstava i planiranjem troškova. I plan aktivnosti i plan resursa treba da budu pripremljeni u nacrtu za vreme izrade studije opravdanosti. Detaljna informacija o implikacijama neto povra�aja sredstava projekta može da vodi u reformulisanje svrhe i ambicije projekta.

Ukupni plan aktivnosti (koji se ponekad naziva i plan realizacije) se ažurira intokom prvih

meseci realizacije projekta (po�etna faza) moraju se praviti detaljni planovi aktivnosti i resursa.

Slika 19: Planovi aktivnosti i resursa Logi�ki okvir Plan aktivnosti zasnovan na rezultatima Plan resursa zasnovan na rezultatima

Swerrrt 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1. ggfgfgf 2. xcxcxcc 3. nbnbnn 4. mnmn 5. trttrrttrt 6. oioiooio 7. lklkllklk 8. trtrttrtrt 9.

Nbnbn mmmmmmmmmmmmmmmmhjhjhj uzuzuz ggfdd �l�l��090 1.1 ztrztrzrz 1.2 ztrztrzt 1.3 mnmnmnmnm 1.4 poppopp 1.5 dfgfgfg nm,m,mmm

87878 5666 2323

6.1 Priprema planova aktivnosti Sve informacije u jednom planu aktivnosti mogu se rezimirati u grafi�kom formatu. To se zove

Gantogram /Gantt chart/. On je prikazan na primeru. Format se može adaptirati tako da odgovara o�ekivanom trajanju projekta. Jedan ukupni plan aktivnosti može samo da navede aktivnosti na kvartalnom ilki mese�nom nivou, dok radni plan pojedinca može da ima nedeljni format.

1 kjkjkjkjjkjkjkkjkkkkjkkj 2 vcvcvvvvcvc 3 hghghghggh 4 erererererererrc dsd gfdgg 5 teetei opoopp jhdjj 6


Slika 20: Primer jednog Plana Aktivnosti

USPOSTAVLJANJE JEDINICE ZA PLANIRANJE, ministarstvo transpoorta

1.2 Priprema planova resursa

Procene troškova se moraju zasnivati na pažljivom i detaljnom budžetiranju. One �e imati zna�ajan uticaj na odluku o investiciji prilikom procene projekta, a i kasnije - na nesmetanu realizaciju projekta, ako se donese odluka o njegovom pokretanju. Opet se spisak aktivnosti kopira u preliminarni plan ulaza i troškova. Onda se svaka aktivnost koristi kao spisak za proveru, kako bi se obezbedilo da su planirana sva sredstva potrebna za tu aktivnost. Ova lista može da postane i veoma detaljna. Onda se sredstva potrebna za preduzimanje aktivnost moraju detaljno navesti. Verovatno �e biti potrebno da se saberu ili zbirno prikažu informacije o troškovima. Troškovnici projekta �e omogu�iti raspodelu/dodeljivanje troškova raznim izvorima finansiranja, tako da svaka strana ima jasnu sliku svog doprinosa. Kada se izra�unaju Ukupni troškovi važno je imati na umu da �e se od agencije koja realizuje projekat zatražiti da pokrije sve trajne troškove daljeg pružanja usluge i nakon završetka projekta. Trajni troškovi se mogu pokriti (u potpunosti ili delimi�no) kroz pove�ani prihod stvoren kroz aktivnosti na projektu. Bio to slu�aj ili ne, zna�ajno je da se jasno nazna�e implikacije neto povratnih troškova, tako da se može odrediti budu�i uticaj na budžet agencije koja realizuje projekat.

Šifre troškova Cena po jed

Izvor

Troškovi za planski period

Ukupno

Godišnji period. troškovi

Ref Aktivnosti/ulazi

Jed

1 2 3 4 Aktivnosti 1.1 Form. planske jedinice Oprema Ra�unari Fax modem Kanc. Nameštaj Plate i ostali troškovi Spoljni radnici Sosptveni radnici Itd.

B

2 1 1 4 2

7. PRIMENA MATRICE LOGIKE PROJEKTA ZA PLANIRANJE

KOMPLEKSNIH INTERVENCIJA : ME�USOBNO POVEZANE MATRICE Kompleksne intervencije koje sadrže više komponenata ili projekata, obi�no se zovu »Programi«. To mogu biti programi koji se protežu kroz ceo sektor, programi na nacionalnom nivou ili regionalni programi koji uklju�uju više sektora. Principi Matrice logike projekta se

Aktivnosti 11 22 33 44 77 88 98 34 39 44 00 1.1 Nmnmmmmmmm 1.2 Drsv mnnmm 1.3 Gfgrt vc nbs mmgnh 1.4 Rerededoouu ggbgs 1.5 Sdd gfg rtrtttrtttt


podjednako primenjuju i za ovu vrstu intervencija, tj. da bi se one mogle planirati potrebno je pro�i kroz Faze Analize i Planiranja. U principu, svaka logi�ka matrica može se razraditi u pod-matrice. Svaka od njih detaljnije opisuje komponente »glavne».

Slika 22: Nivoi intervencije: od Programa do komponente Program Projekat Komponenta Opšti ciljevi

Svrha projekta Rezultati

Aktivnosti

Sistem potpodele »glavne« matrice logike projekta je korisno da pokaže koherentnost komponenata u programu ili projektu i da detaljnije razvije svaku komponentu. Me�utim, kada se pripremaju me�usoibno povezane matrice, treba jasno razlikovati pojam »Svrhe« ili »Rezultata« i ko su ciljne grupe i korisnici.

15: Nivoi intervencije: Od programa do komponente

Sektorski program Putevi* Projekat održavanja Komponenta privatnog sektora

Opšti ciljevi: Poboljšana konkurentnost zemlje na me�unarodnim tržištima Pove�ana ulaganja u izvozne poljoprivredne kulture Stabilizovano snabdevanje hranom

Svrha projekta: Mreža puteva zadovoljava potrebe saobra�aja

Opšti ciljevi: Mreža puteva zadovoljava potrebe saobra�aja

Rezultati: 1. Smanjeno preoptere�enje teških

vozila na putevima 2. Putevi su poboljšani i dovedeni u

Svrha projekta:

Opšti ciljevi:


dobro stanje 3. Mreža puteva je proširena 4. Putevi se bolje održavaju 5. U�inak MOT-a poboljšan

4. Putevi se bolje održavaju

4. Putevi se bolje održavaju

Aktivnosti: 4.1 Revidirati i poboljšati pristup

održavanju 4.2 Više uklju�iti privatni sektor u

održavanje 4.3 Poboljšati pokrivenost puteva

timovima za održavanje 4.4 Pove�ati efikasnost održavanja 4.5 Poboljšati vlasništvo održavanja

mreže prilaznih puteva od strane seoskih, komunalnih timova

Rezultati: 4.1 Revidiran i poboljšan pristup održavanju

4.2 Efikasna uklju�enost privatnog sektora u održavanje

4.3 Poboljšana pokrivenost puteva timovima za održavanje

4.4 Pove�ana efikasnost timova za održavanje

4.5 Poboljšano vlasništvo održavanja mreže prilaznih puteva od strane seoskih/komunalnih timova

Svrha projekta: 4.2 Efikasna uklju�enost privatnog sektora u održavanje

Aktivnosti: 4.1.1 .... 4.2.1 Proveriti kompetentnost firmi za

održavanje iz privatnog sektora 4.2.2 Razraditi i sprovesti mere za

izgradnju kapaciteta privatnih firmi 4.2.3 Obezbediti inicijative za stvaranje

kompanija 4.2.4 Raspisati tendere za radove na

održavanju 4.2.5 Redovno pratiti radove 4.3 4.3.1 ....

Rezultati: 4.1.1 .... 4.2.1 Proverena

kompetentnost firmi za održavanje iz privatnog sektora

4.2.2 Razra�ene i sprovedene mere za izgradnju kapaciteta privatnih firmi

4.2.3 Obezbe�ene inicijative za stvaranje kompanija

4.2.4 Raspisani tenderi za radove na održavanju

4.2.5 Radovi se redovno prate

Aktivnosti: 4.1.1.1 .... 4.2.1.1 Napraviti spisak

postoje�ih firmi 4.2.1.2 Isplanirati

istraživanje 4.2.1.3 Sprovesti

istraživanje 4.2.1.4 Izvu�i zaklju�ke 4.2.2.1 .....

Slede�e bi trebalo da posluži kao uputstvo za definisanje razli�itih nivoa ciljeva u programu sektora na nacionalnom nivou:

• Svetske, nadregionalne, nacionalne koristi iznad obima programa na nivou Ukupnih

ciljeva, koji se odnose na ciljeve krovne politike Evropske komisije (EK); • Trajne koristi za sve ciljne grupe i korisnike na nacionalnom nivou i na nivou celog

sektora, uklju�uju�i koristi u pogledu jednakosti žena i muškaraca, na nivou Svrhe; • Trajne koristi za segmente ciljnih grupa na nivou nacionalnog ili regionalnog sektora, na

nivou Rezultata. Ciljevi jednog od mogu�ih projekata u programu nacionalnog sektora treba da odgovaraju slede�im nivoima ciljeva opisanim u Poglavlju 3.5.2 (Prvi stubac: Logika intervencije):


� Održive koristi za sve ciljne grupe i korisnike na nacionalnom i ukupnom sektorskom

nivou, na nivou opštih ciljeva, koje se odnose, gde je to primenjivo, na opšte strateške ciljeve EZ, uklju�ivo jednakost polova;

� Održive koristi za segmente ciljnih grupa na nacionalom i regionalnom sektorskom nivou, uklju�ivo pravedne koristi za žene i muškarce, na nivou svrhe;

� “proizvodi” preduzetih aktivnosti (ciljevi) na nacionalnom ili regionalnom sektorskom nivou, na nivou rezultata;

Ovo, opet, pokazuje da je Matrica logike koristan alat i za planiranje projekta i za upravljanje projektom, od velikih sektorskih programa do malih intervencija, i da se ne koristi samo za “kopiranje”. Kao dinami�ki alat, matrice logike se moraju ponovo procenjivati i revidirati kako sam projekat te�e i razvija se i kako se menjaju okolnosti.

Slika 23: Nivoi ciljeva u Nacionalnom Sektorskom Programu

_____________________________________________________ Logika intervencije

Šta to zna�i za program sektora?

Primer zdravstvenog sektora

Ukupni ciljevi

Koristi na nacionalnom nivou (ili šire) izvan obima programa kojem on doprinosi

• Smanjene stope smrtnosti

• Pove�ana produktivnost

� Svrha projekta

Trajne koristi za sve ciljne grupe na nacionalnom i sektorskom nivou, uklju�uju�i koristi u pogledu ravnopravnosti žena i muškaraca

Poboljšano zdravstveno stanje stanovništva

� Rezultati

Trajne koristi za segmente ciljnih grupa na nacionalnom ili sektorskom nivou (cilj pod-sektorskih programa)

Poboljšano zdravstveno stanje školske dece u zemlji A

�

Koristi na nacionalnom nivou (ili šire) izvan obima programa kojem on doprinosi

1. Zdravstvene službe, uspostavljene u školama, koje funkcionišu na nacionalnom nivou

2. Informisanost dece i roditelja o merama zdravstvene zaštite

3. Poboljšan kvalitet i efikasnost sekundarne zdravstvene zaštite školske dece

Aktivnosti

1

8. GLOSAR TERMINA Activities Aktivnosti Akcije (i sredstva) koje treba preduzeti / obezbediti da

bi se proizveli rezultati. One rezimiraju šta projekat treba da preduzme.

Activity Schedule Plan aktivnosti Gantov dijagram, gantogram, grafi�ki prikaz sli�an histogramu, kojim se odre�uje vreme, redosled i trajanje projektnih aktivnosti. On se tako�e može upotrebiti za utvr�ivanje termina procesa pra�enja, kao i da odredi odgovornost za postizanje me�urokova.

Analysis of Objectives

Analiza ciljeva Identifikacija i verifikacija budu�ih željenih koristi kojima korisnici pridaju prioritet. Izlaz analize ciljeva je stablo ciljeva /hijerarhija ciljeva.

Analysis of Strategies Analiza strategija Kriti�ka procena alternativnih na�ina postizanja ciljeva, i izbor jednog ili više ciljeva za uklju�enje u predloženi projekat.

Appraisal Ocena Analiza predloženog projekta da bi se utvrdila njegova opravdanost/vrednost i prihvatljivost u skladu sa utvr�enim kriterijumima. Ovo je poslednji korak pre no što se donese odluka o finansiranju projekta. Ova analiza proverava da li je projekat izvodljiv u odnosu na situaciju, pod uslovom da dati ciljevi ostanu adekvatni i da troškovi budu razumni. �esto se kao sinonim koriste i izrazi: Studija opravdanosti/ Studija izvodljivosti ili Analiza ex-ante

Appraisal Phase Faza ocenjivanja Tre�a faza u projektnom ciklusu. Ona ozna�ava uspostavljanje detalja projekta na osnovu Studije izvodljivosti, nakon �ega sledi ispitivanje od strane osoblja EK u cilju procene vrednosti projekta i njegove usaglašenosti sa sektorskim strategijama.

Assumptions Pretpostavke Spoljni faktori koji bi mogli da uti�u na napredak ili uspeh projekta, ali nad kojima rukovodilac projekta nema nikakvu kontrolu. One �ine 4. stubac matrice logike i formulišu se na pozitivan na�in, na pr.: »Reforma kaznenih postupaka uspešno realizovana«.

Bar Chart Histogram Vidi Gantt Chart

Beneficiaries Korisnici Korisnici su oni koji na bilo koji na�in imaju koristi od realizacije projekta. Mogu se razlikovati: (a) Partneri u projektu / direktni korisnici: oni koje

podržavaju sredstva EK kako bi upravljali pripremom i realizacijom projekta, tj. obi�no ministarstva, agencije;

2

(b) Indirektni korisnici: oni koji se podržavaju u okviru projekta kako bi bolje izvršili usluge ciljnoj grupi (grupama) , na pr. kadrovi koji rade na proširenju poljoprivrednih znanja, koji �e imati koristi od obuka u smislu boljeg obavljanja svojih savetodavnih usluga »ženskim i muškim �lanovima seoskih doma�instava«;

(c) Ciljna grupa/ ciljne grupe: grupa / celina koja bi imala pozitivne posledice od projekta na nivou Svrhe Projekta i sa kojom kao i za koju �e projekat veoma direktno da radi, na pr. »ženski i muški �lanovi seoskih doma�instava« u slu�aju gornjeg projekta.

(d) Finalni korisnici: oni koji, izvan nivoa ciljne grupe, imaju koristi od projekta u dugoro�nom smislu, na nivou društva ili sektora, na pr. »deca« zbog pove�anog davanja na zdravstvo i obrazovanje, »potroša�i« zbog poboljšane poljoprivredne proizvodnje i plasmana, ili »država« sama po sebi, zbog pove�anih prihoda od izvoza na osnovu poboljšane poljoprivredne proizvodnje i plasmana proizvoda.

Commission Komisija Evropska Komisija

Commitment Obaveza Zvani�na odluka Komisije da izdvoji odre�eni iznos

novca za konkretnu svrhu. Izvan odobrene obaveze ne može nastati nikakav drugi trošak.

Contractor Izvo�a� Javna ili privatna organizacija, konsorcijum ili pojedinac sa kojim organ za ugovaranje sklopi ugovor. Preduze�e, pojedinac ili konsorcijum kojem je ugovor dodeljen.

Cost Trošak Troškovi su prevod svih identifikovanih resursa (»sredstava«) u finansijske termine

Country Strategy Papers

Dokumenti o strategiji zemlje

Dokumenti o strategiji zemlje - DSZ su instrument za usmeravanje, upravljanje i reviziju programa pomo�i EK. Svrha DSZ je da obezbede okvir za programe pomo�i EK zasnovane na ciljevima EU /EC, politici vlade zemlje partnera, analizi situacije zemlje pertnera i aktivnostima drugih ve�ih partnera. DSZ se rade za sve ACP, MEDA (osim Kipra, Malte i Turske) i ALA zemlje.

Country Support Papers

Dokumenti o podršci zemlji

Termin koji se koristi kao sinonim za Dokumente o strategiji zemlje

3

DAC Development Assistance Committee

Komitet za pomo� u razvoju OECD (Organizacije za ekonomsku saradnji i razvoj)

Delegation Delegacija Diplomatska kancelarija koja predstavlja Evropsku Komisiju, akreditovana u zemljama ili me�unarodnim institucijama na nivou ambasade. Rukovodilac Delegacije se �esto naziva Delegat ili Ambasador.

Effectiveness Efektivnost Procena doprinosa rezultata postizanju svrhe projekta, i kako Pretpostavke uti�u na dostignu�a projekta.

Efficiency Efikasnost �injenica da su rezultati postignuti uz razumne troškove, tj. koliko dobro su Sredstva i Aktivnosti pretvorene u Rezultate, i kvalitet postignutih rezultata.

European Commission

Evropska komisija Izvršna grana Evropske Unije. Ona inicira politiku Evropske Unije i realizuje programe i politike ustanovljene legislativom EU i budžetskih organa.

Evaluation Evaluacija/ocena Periodi�no ocenjivanje efikasnosti, efektivnosti, uticaja, održivosti i relevantnosti projekta u kontekstu objavljenih ciljeva. Obi�no se preduzima kao nezavisno ispitivanje razloga, ciljeva, rezultata, aktivnosti i uloženih sredstava, sa ciljem da se izvuku lekcije koje mogu da usmere donošenje odluka u budu�nosti.

Evaluation Phase Faza evaluacije Šesta i završna faza projektnog ciklusa tokom koje se projekat ispituje u odnosu na svoje ciljeve, i izvla�e se zaklju�ci za budu�e akcije.

Feasibilitz Izvodljivost Bavi se pitanjem da li se ciljevi projekta stvaro mogu posti�i.

Feasibility Studzy Studija izvodljivosti Studija izvodljivosti, koja se sprovodi u fazi Pripreme projekta, verifikuje da li je predloženi projekat dobro zasnovan, da li postoji verovatno�a da on zadovolji potrebe izabrane ciljne grupe(-a) / korisnika. Studija treba da osmisli projekat do punih operativnih detalja, uzimaju�i u obzir sve aspekte: strateške, tehni�ke, ekonomske, finansijske, institucionalne, upravlja�ke, ekološke, socio-kulturološke, i aspekte jednakosti polova. Studija treba da obezbedi Evropskoj Komisiji i partnerskoj vladi dovoljno informacija da se opravda prihvatanje, izmena ili odbijanje daljeg finansiranja predloženog projekta.

Financing Agreement / Memorandum

Sporazum o Finansiranju/ Memorandum

Dokument potpisan izme�u Evropske Komisije i zemlje ili zemalja partnera nakon odluke o finansiranju. On uklju�uje opis konkretnog projekta ili

4

programa koji �e se finansirati. On predstavlja formalnu obavezu Evropske Unije i zemlje partnera da finansiraju opisane mere.

Financing Memorandum

Memorandum o finansiranju

Vidi »Sporazum o finansiranju«

Financing Phase Faza Finansiranja �etvrta faza projektnog ciklusa, tokom koje se projekti odobravaju za finansiranje.

Financing Proposal Predlog finansiranja Predlozi za finansiranje su nacrti dokumenata, koje podnose službe Komisije odgovaraju�em Komitetu za Finansije na mišljenje i Komisiji radi donošenja odluke. Oni opisuju opštu situaciju, prirodu, svrhu i ciljeve i modalitete predloženih mera i nazna�uju kakvo je finansiranje predvi�eno. Pošto dobiju pozitivno mišljenje od Komiteta za Finansije, oni su predmet naknadne odluke Kmomisije o finansiranju i Sporazuma o finansiranju koji se potpisuje sa odgovaraju�om zemljom partnerom.

Gantt Chart Gantogram, Gantov dijagram

Metod koji informaciju prikazuje grafi�ki, �esto koriš�en za plan aktivnosti. Sli�an histogramu.

Gender Pol Socijkalne razlike koje se pripisuju i u�e od strane žena i muškaraca, i koje variraju tokom vremena i od jedne društvene grupe do druge. Ovde re� »pol« ne zna�i biloški odre�ene razlike izme�u muškaraca i žena.

Gender Analysis Analiza odnosa polova Politika EU o usmeravanju polova u saradnji na razvoju zahteva integraciju analize odnosa polova na makro, mezo i mikro nivoima, kroz ceo prijektni ciklus. Analiza odnosa polova omogu�ava identifikaciju i integraciju dinamike promena u datoj situaciji, kao i pra�enje njihove evaluacije, posebno u odnosu na razlike izme�u muškaraca i žena. Analiza odnosa polova uklju�uje obra�anje pažnje na: razli�ite uloge (proizvodne, reproduktivne, u odlu�ivanju) žena i muškaraca; njihov razli�iti pristup resursima, koriš�enju resursa i njihove konkretne potrebe, interesi i problemi u vezi sa njima; i na prepreke punom i ravnopravnom u�eš�u žena i muškaraca u projektnim aktivnostima i jednakosti izme�u žena i muškaraca u odnosu na dobijene koristi.

Gender Equality Jednakost polova Promovisanje jednakosti izme�u žena i muškaraca u odnosu na njihov pristup društvenim i ekonomskim infrastrukturama i uslugama i koristima razvoja je od vitalnog zna�aja. Cilj je smanjenje razlika izme�u žena i muškaraca, uklju�uju�i zdravstvo i obrazovanje, zapošljavanje i privredne aktivnosti, kao i u

5

odlu�ivanju na svim nivoima. Svi programi i projekti treba aktivno da doprinose smanjenju razlika me�u polovima u svom podru�ju aktivnosti.

Hierarchy of Objectives

Hijerarhija ciljeva Šematski prikaz predloženih intervencija prijekta, planiranih logi�ki, na osnovu analize problema, koji prikazuje odnos sredstvo-cilj. Sinonim: stablo ciljeva.

Identification Phase Faza identifikacije Druga faza projektnog ciklusa. Ona uklju�uje po�etnu izradu ideje projekta u smislu ciljeva, rezultata i aktivnosti, u smislu odre�ivanja da li nastaviti sa izradom Studije izvodljivosti projekta ili ne.

Impact Uticaj Dejstvo projekta na njegovu širu okolinu i njegov doprinos širim sektorskim ciljevima, rezimiranim u Opštim ciljevima projekta, kao i uticaj na postizanje opštih strateških ciljeva EK.

Implementation Phase

Faza realizacije Peta faza projketnog ciklusa tokom koje se projekat realizuje i prati napredak ka postizanju ciljeva.

Inception Period Po�etni period /Period uhodavanja

Period od po�etka projekta do pisanja izveštaja o po�etnom periodu, obi�no dva do tri meseca.

Inception Reporyt Izveštaj o po�etnom periodu

Prvi izveštaj koji se radi na kraju po�etnog perioda /perioda uhodavanja/ koji ažurira pripremu projekta i/ili opis poslova i zadataka i formira plan rada za ostali deo projekta.

Indicative Programmes

Orijentacioni programi

Ove programe priprema Evropska komisija u koordinaciji sa vladama zemalja partnera. Oni obezbe�uju opšte smernice i principe saradnje sa Evropskom Unijom. Oni nazna�uju najvažnije sektore i teme unutar zemlje ili regiona i mogu da postave više ideja o projektima.

Inputs

Ulazi Vidi »Sredstva« /means/

Integrated Approach Integrisani pristup Konzistentno preispitivanje projekta kroz sve faze projektnog ciklusa, kako bi se obezbedilo da se pitanja relevantnosti projekta, izvodljivosti i održivosti zadrže u centru pažnje.

Intervention Logic Logika intervencije Strategija koja stoji ispod ideje projekta. To je narativni opis projekta u svakom od �etiri nivoa »hijerarhije ciljeva« koji se koriste u matrici logike projekta.

Logframe Matrica logike Matrica u kojoj se prikazuju logika intervencije projekta, pretpostavke, objektivno proverljivi indikatori i verifikacioni izvori.

6

Logical Framework Approach (LFA)

Pristup na bazi Matrice logike

Metodologija planiranja, upravljanja i evaluacije programa i projekata, u koju spadaju analiza zainteresovanih strana, analiza problema, analiza ciljeva, analiza strategija, priprema matrice logike i planova aktivnosti i resursa.

Means Sredstva Kvadrati�i »Sredstva« i »Troškovi« zamenjuju OPI i VI na nivou aktivnosti. Sredstva su fizi�ki i ne-fizi�ki resursi (koji se �esto nazivaju i ulazi/inputi) koji su potrebni za sprovo�enje planiranih aktivnosti i upravljanje projektom. Može se napraviti razlika izme�u : ljudskih resursa i materijalnih resursa.

Milestones Me�ufaze/Me�urokovi Jedna vrsta OPI koja pruža indikacije za kratkoro�ne i srednjero�ne ciljeve (obi�no aktivnosti) koje olakšavaju merenje dostignu�a tokom projekta, umesto samo na kraju projekta. Oni tako�e nazna�uju vremena /rokove/ kada se moraju doneti odluke ili završiti akcija.

Monitoring Pra�enje Sistematsko i neprestano sakupljanje, analiza i primena informacija u cilju upravljanja i odlu�ivanja.

Objective Cilj Opis cilja projekta iliprograma. U generi�kom smislu on se odnosi na aktivnosti, rezultate, svrhu projekta i opšte ciljeve.

Objective Tree Stablo ciljeva Šematski prikaz situacije u budu�nosti, kada se otklone problemi, koji sledi nakon analize problema i prikazuje odnos sredstva-ciljevi.

Objectively Verifiable Indicators (OVI)

Objektivno proverljivi indikatori (OPI)

Merljivi indikatori koji �e prikazati da li su ciljevi postignuti ili ne, na tri najviša nivoa matrice. OPI daju osnovu za projektovanje odgovaraju�eg sistema pra�enja.

Overall Objectives Opšti ciljevi Opšti ciljevi objašnjavaju zašto je projekat zna�ajan za društvo, u smislu dugoro�nih koristi za krajnje korisnike i širih koristi za druge grupe. Oni tako�e pomažu da se pokaže kako se program uklapa u regionalne / sektorske strategije odnosne vlade / organizacija i EK, kao i u sveobuhvatne strateške ciljeve saradnje EK. Opšti ciljevi se ne postižu samo jednim projektom (on �e samo dati doprinos postizanju Opštih ciljeva), nego �e zahtevati i doprinose drugih programa i projekata.

Pre-Conditions Preduslovi Uslovi koji se moraju ispuniti pre po�etka projekta, tj. po�etka aktivnosti. Preduslovi (ukoliko ih ima) su vezani za obezbe�enje pomo�i.

Pre-feasibility Study Prethodna studija izvodljivosti

Prethodna studija izvodljivosti, koja se sprovodi tokom faze identifikacije, obezbe�uje da se identifikuju svi problemi i procene alternativna rešenja i vrši izbor prihvatljivog rešenja na osnovu Faktora kvaliteta. Studiju �e sprovesti Evropska Komisija i zemlja partner, uz dovoljnu informaciju za opravdavanje prihvatanja, izmena ili odbijanja dostave predloženog projekta na dalje procenjivanje.

7

Problem Analysis Analiza problema Strukturirano istraživanje negativnih aspekata situacije kako bi se ustanovili razlozi i njihove posledice.

Problem Tree Stablo problema Šematski prikaz negativne situacije, koje prikazuje odnos sredstvo-cilj.

Programme Program Serija projekata sa zajedni�kim opštim ciljem.

Programming Phase Faza pripreme programa

Prva faza projektnog ciklusa, tokom koje se priprema Orijentacioni program. Vidi »Indicative Programme« /Orijentacioni program/

Progress Report Izveštaj o napretku projekta

Fazni izveštaj o napretku rada na projektu koji dostavlja rukovodstvo projekta / izvo�a� partnerskoj organizaciji i Komisiji u konkretnim vremenskim okvirima. On sadrži odeljke o tehni�koj i finansijskoj performansi. Obi�no se podnosi kvartalno.

Project Projekat Niz aktivnosti sa odre�enim ciljevima, osmišljenih da proizvedu konkretan rezultat u ograni�enom vremenskom okviru.

Project Cycle Projektni ciklus Projektni ciklus prati tok projekta od po�etne ideje sve do njegovog okon�anja. On obezbe�uje strukturu kojom se obezbe�uje da zaniteresovane strane budu konsultovane, i definiše klju�ne odluke, zahteve upogledu informacija i odgovornosti u svakoj fazi, tako da se u svakoj fazi projektnog veka mogu donositi odluke na osnovu informisanosti. On se oslanja na evaluaciju u cilju ugradnje iskustava u pripremu budu�ih programa i projekata.

Project Cycle Management

Upravljanje projektnim ciklusom

Metodologija za pripremu, realizaciju i evaluaciju projekata i programa, na osnovu integrisanog pristupa i primene matrice logike.

Project Purpose Svrha projekta Centralni cilj projekta. Svrha treba da se bavi klju�nim problemom i da bude definisana u smislu održivih koristi za ciljnu grupu (grupe). Svrha tako�e treba da odrazi jednake koristi za žene i muškarce u ciljnim grupama. Za svaki projekat treba da postoji samo jedna Svrha projekta.

Quality Factors Faktori kvaliteta Kriterijumi za koje se zna da imaju zna�ajan uticaj na održivost koristi koje su projekti stvarali u prošlosti, a koji treba da budu uzeti u obzir prilikom pripreme i realizacije svakog projekta (prethodno nazivani «Kriterijumi održivosti«): ose�aj vlasništva kod korisnika, podrška strategiji, privredni i finansijski faktori, socio-kulturološki aspekti, odnosi polova,

8

odgovaraju�a tehnologija, ekološki aspekti i institucionalna i upravlja�ka sposobnost.

Recurrent Costs Trajni troškovi Troškovi rada i održavanja koji �e se nastaviti i nakon perioda realizacije projekta.

Relevance Relevantnost Veza ciljeva projekta sa stvarnim problemima, potrebama i prioritetima odre�enih ciljnih grupa i korisnika kojima projekat treba da se bavi, kao i sa fizi�kom i politi�kom sredinom u kojoj funkcioniše.

Resource Schedule Plan resursa Pregled budžeta projekta u kome su stredstva i troškovi vezani za aktivnosti i detaljno prikazani za izabrani vremenski period.

Results Rezultati »Proizvodi« preduzetih aktivnosti, �ija kombinacija postiže Svrhu projekta, tj. po�etak uživanja u održivim koristima za ciljne grupe.

Risks Rizici Vidi i »Pretpostavke« /assumptions/. Spoljni faktori i doga�aji koji mogu da ugroze napredak ili uspeh projekta i koji verovatno ne�e biti ta�ni. Oni se formulišu na negativan na�in, na pr. »Neuspeh reforme kaznenih postupaka«.

Sources of Verification

Verifikacioni izvori Oni formiraju tre�i stubac logi�kog okvira i nazna�uju gde i u kojem obliku se može na�i informacija o postizanju Opštih ciljeva, Svrhe projekta i Rezultata (opisanih objektivno proverljivim indikatorima)

Stakeholder Analysis Analiza zainteresovanih strana

Analiza zainteresovanih strana obuhvata identifikaciju svih grupa zainteresovanih strana koje bi verovatno pretrpele uticaj projekta (pozitivan ili negativan)putem predložene intervencije i analiza njihovih interesa, problema, potencijala itd. Zaklju�ci ove analize se onda uklju�uju u pripremu projekta.

Stakeholders Zainteresovane strane/ faktori/akteri

Svi pojedinci, grupe ljudi, institucije ili preduze�a koji mogu imati neku vezu sa projektom / programom se definišu kao zainteresovane strane /faktori / akteri. Oni mogu – direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno – da uti�u ili trpe uticaj procesa i ishoda projekata ili programa. Obi�no se moraju razmotriti razne podgrupe.

Start-up Period Po�etni period realizacije

Period realizacije projekta koji nastupa odmah nakon prispe�a izvo�a�a / tehni�ke pomo�i.

Sustainability Održivost Verovatno�a nastavka koristi koje stvara projekat, nakon završetka perioda spoljne podrške.

9

Sustainability Criteria

Kriterijumi održivosti Vidi »Faktori kvaliteta« /Quality factors/.

SWOT analysis SWOT analiza Analiza prednosti i slabosti jedne, kao i šansi /prilika/ i pretnji sa kojima se suo�ava. Alatka koja se može koristiti tokom svih faza projektnog ciklusa.

Target Group (s) Ciljna grupa (e) Grupa / celina koja �e pretrpeti pozitivan uticaj projekta na nivou Svrhe projekta i sa kojom i za koju �e projekat direktno raditi.

Technical Assistance Tehni�ka pomo� Stru�njaci, konsultanti, treneri, savetnici itd. koji su angažovani za transfer znanja i veština i stvaranje i ja�anje institucija.

Terms of Reference Poslovi i zadaci ToR /Opis poslova i zadataka/ definiše zadatke �ije se izvršenje traži od izvo�a�a i nazna�ava razloge za projekat i njegove ciljeve, planirane aktivnosti, o�ekivane ulaze i izlaze, budžet, raspored i opis poslova.

Workplan Plan rada Plan koji odre�uje aktivnosti i resurse potrebne da se postignu rezultati i svrha projekta

Documents

PRIRU NIK UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM · 2018. 9. 26. · Ovaj prirunik, koji predstavlja ažuriranu originalnu verziju iz 1993. godine, prikazuje glavne karakteristike UPC. Cilj