REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA

9.5 NADVONJACI

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd Izdanja:

Br. Datum Opis izmena i dopuna

1 30.04.2012 Prvo izdanje

Nadvonjaci Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

JP Putevi Srbije i

SADRAJ

9.5.1 UVODNI DEO 1

9.5.1.1 PREDMET SMERNICE 1

9.5.1.2 REFERENTNI NORMATIVI 1

9.5.1.3 TERMINOLOGIJA 1

9.5.1.4 KORITENE SKRAENICE 2

9.5.2 UVOD 2

9.5.3 GEOMETRIJA PUTEVA NA NADVONJACIMA 2

9.5.4 NADVONJACI SA JEDNIM RASPONOM 3

9.5.5 NADVONJACI U USECIMA 6

9.5.6 NADVONJACI SA DVA ILI VIE RASPONA 8

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Nadvonjaci

JP Putevi Srbije 1

9.5.1 UVODNI DEO

9.5.1.1 Predmet smernice

Predmet i namena smernice 9.5 Nadvonjaci je, da projektantima puteva i objekata prui dodatne korisne smernice za pravilan izbor geometrije i konstrukcije nadvonjaka. Nadvonjaci su najbrojniji i najistaknutiji objekti na savremenim autoputevima, pa je vano da se pravilno lociraju i da se ispune geometrijski uslovi za konstrukcije nadvonjaka. Smernica potencira monolitne i montano-monolitizovane integralne konstrukcije sa lepim izgledom i minimalnim trokovima odravanja.

9.5.1.2 Referentni normativi

U optoj smernici za projektovanje mostova navedeni su zakoni, pravilnici, standardi i smernice koje se odnose na projektovanje mostova. Prilikom primene smernice 9.5 Nadvonjaci treba prouiti i koristiti: - SRDM 9.1 Opta smernica za

projektovanje mostova - SRDM 9.2 Nosei sistemi mostova - SRDM 9.3 Koncipiranje, projektovanje i

konstruisanje mostova - SRDM 9.4 Manji mostovi i podvonjaci - SRDM 9.6 Mostovi i vijadukti - SRDM 9.7 Rasponske konstrukcije

betonskih mostova - SRDM 9.8 Rasponske konstrukcije

spregnutih mostova - SRDM 9.9 Stubovi mostova - SRDM 9.10 Prednaprezanje mostova - SRDM 9.11 Tehnologije gradnje - SRDM 9.12 Sekundarni elementi i oprema

mostova

9.5.1.3 Terminologija

U optoj smernici za projektovanje mostova data je u celosti upotrebljena terminologija. U ovoj smernici se daju samo pojmovi (termini) koji su karakteristini za ovu smernicu. Putni objekti su: mostovi, vijadukti, nadvonjaci, podvonjaci, peaki prelazi, peaki prolazi, propusti, konstrukcije u pokrivenim usecima, galerije, tuneli, potporni zidovi i konstrukcije i konstrukcije za zatitu od buke.

Mostovi u irem znaenju su svi objekti (mostovi, vijadukti, podvonjaki, nadvonjaki, peaki prelazi, peaki prolazi) koji slue sigurnom voenju puteva preko prirodnih i vetakih prepreka. Mostovi u uem znaenju su objekti koji slue za prelaz puteva preko vodenih prepreka (potoci, reke, kanali, jezera, morski

zalivi) sa otvorom 5,0 m. Nadvonjaci su objekti koji denivelisano prevode puteve preko AP, BP ili eleznike pruge. Peaki prelazi su objekti koji denivelisano i bezbedno prevode peake i bicikliste preko puteva, eleznica, irokih ulica i trgova. Peaki prolazi su objekti koji denivelisano i bezbedno prevode peake i bicikliste ispod puteva, eleznica, irokih ulica i trgova. Gredni sistemi mostova su sistemi kod kojih je rasponska konstrukcija odvojena od oslonaca leitima. Okvirni (ramovski) sistemi mostova su sistemi kod kojih je gornja konstrukcija kruto ili zglobovima povezana sa osloncima. Integralni mostovi su okvirni mostovi bez leita i dilatacija. Potpornu konstrukciju mostova ine: krajnji oslonci sa krilnim zidovima (obalni stubovi) srednj reni stubovi. Rasponska konstrukcija neposredno preuzima saobraajno optereenje i statike i dinamike uticaje prenosi na potpornu konstrukciju. Rasponska konstrukcija moe da bude od razliitih materijala, razliitih statikih sistema i razliitih preseka. Osovinaa puta na mostu je identina sa osovinom trase puta, s tim da nije obavezno identina sa osovinom rasponske konstrukcije. Niveleta mosta je identina sa niveletom trase puta na mostu. Ukupna duina mosta je odstojanje izmeu osovine leita ili osovine krajnjih stubova kod okvirnih konstrukcija bez leita. Ukupna irina mosta je odstojanje izmeu spoljanjih ivica ivinih venaca.

Nadvonjaci Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

2 JP Putevi Srbije

Ukupna povrina mosta je proizvod ukupne duine i ukupne irine mosta, a slui kao pokazatelj veliine mosta. Statiki rasponi mostova su razmaci izmeu osovina susednih oslonaca. Konstruktivna visina je visina rasponske konstrukcije koja moe biti promenljiva ili konstantna. Konzole su ivini tanji delovi poprenih preseka rasponske konstrukcije. Ivini venci su armiranobetonski boni elementi na konzolama betonskih rasponskih konstrukcija. Leita i zglobovi mostova su konstruktivni elementi koji uestvuju u prenosu vertikalnih i horizontalnih sila iz rasponske konstrukcije na potpornu konstrukciju. Dilatacijona spojnica mosta je opti naziv za napravu koja omoguava rad objekta i preuzimanje deformacija pomaka i uvrtanja. Obino se ugrauju na krajnjim osloncima rasponske konstrukcije.

9.5.1.4 Koritene skraenice

AP autoput VP put sa vie traka (brzi put) AB armirano betonski AB armirano betonski prednapregnuti M/R/L magistralni, regionalni i lokalni

putevi BM betonski most SM spregnuti most RK rasponska konstrukcija mosta BIM betonski integralni most RKBM rasponska konstrukcija betonskih

mostova

9.5.2 UVOD

Nadvonjaci su objekti za denivelisano ukrtenje saobraajnica kojima se postie vea bezbednost i brzina saobraaja. Na savremenim autoputevima, posebno u naseljenim i u blizini obradivih povrina, treba graditi nadvonjake na svakih 2 - 3 km trase

autoputa radi ukratanja sa lokalnim, regionalnim i magistralnim putevima. Nadvonjaci koji su konstruisani i oblikovani u skladu sa lokacijom i okolinom ostavljaju prijatan utisak na vozae i putnike. Nove nadvonjake treba koncipirati i projektovati kao okvirne integralne AB prednapregnute ili spregnute konstrukcije koje zahtevaju minimalne radove na odravanju i rekonstrukciji. Na jednom potezu AP/BP ne treba teiti ka istim, jednolinim reenjima nadvonjaka. Veina nadvonjaka ima svoje specifinosti koje se obavezno moraju uzeti u obzir. Korisnici autoputeva vie vole logine promene sa prijatnim vizuelnim reenjima. Projektovanje nadvonjaka, kao i drugih objekata, zasniva se na prostorno urbanistikim, saobraajnim, geodetskim, putnim, geoloko - geotehanikim, klimatskim podlogama, seizmolokim podacima i projektom zadatku. Od tanosti i pravilne upotrebe podloga u velikoj meri zavisi funkcionalnost i pouzdanost objekata. U smernici 9.1.2 detaljno su obraene podloge za projektovanje.

9.5.3 GEOMETRIJA PUTEVA NA NADVONJACIMA

Lokacije nadvonjaka su najee na mestima na kojima AP preseca postojee M/R/L i seoske (umske) puteve. Magistralne i regionalne puteve tee je lokalno rekonstruisati radi postizanja boljih geometrijskih uslova ukrtanja. Lokalne i seoske puteve je poeljno lokalno rekonstruisati da bi se postiglo vertikalno ukrtanje sa simetrinom konveksnom niveletom i da bi se projektovao krai (jeftiniji) i vizuelno prijatniji objekat. Seoske puteve je korisno grupisati i zajedno sa servisnim putem uz AP dovesti na zajedniki nadvonjak. Duina i dispoziciono reenje objekta najvie zavisi od ugla ukrtanja, nivelete i osovine puta na nadvonjaku. (slika 9.5.1).

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Nadvonjaci

JP Putevi Srbije 3

Slika 9.5.1: Sheme moguih ukrtanja nadvonjaka na M/R/L putevima sa autoputem

Slika a prikazuje optimalno ukrtanje pod pravim uglom. Duina nadvonjaka je najmanja, svi stubovi su pravougaoni. Geometrija objekta je pravilna i jednostavna za projektovanje i graenje. Slika b prikazuje koso ukrtanje puta na nadvonjaku sa autoputem. Duina objekta i komplikovanost geometrije kao i irina stubova raste sa smanjenjem ugla ukrtanja.

Ukrtanje pod uglom manjim od 60 je statiki i geometrijski zahtevno. Ukrtanja

pod uglom manjim od 30 reavaju se na drugi nain, npr. kao galerije. Slika c prikazuje mogunost da se za puteve nieg ranga ostvari upravan prelaz sa krivinama malih radijusa. Slika d prikazuje put u krivini sa pravougaonim ukrtanjem. Oslonci nadvonjaka se postavljaju radijalno. Slika e prikazuje najmanje poeljnu geometriju puta na nadvonjaku. U zavisnosti od ugla ukrtanja mogu je objekta pod pravim uglom ili kosi objekat. Slika f prikazuje primer kada je put na nadvonjaku u krivinama istog smera sa ili bez meupravca izmeu krivina. Reenje nadvonjaka se komplikuje kada je ugao

ukrtanja manji od 60. Smanjenjem ugla ukrtanja i poveanjem zakoenja raste duina objekta, zahtevnost i cena gradnje. Najmanja potrebna duina i najpovoljniji izgled objekta se postie nadvonjacima pod pravim uglom koji imaju niveletu u simetrinoj konveksnoj krivini ili

jednostrani nagib nivelete od 0,5 - 1,5 %. Promena poprenog nagiba puta na delu nadvputnjaky nije poeljna zbog neprijatnog vizuelnog utiska, teeg izvoenja i slabog odvodnjavanja. Svetla visina ispod nadvonjaka je 4,7 m. Definisana je kao minimalno rastojanje izmeu najnie ivice rasponske konstrukcije objekta i najvie take na kolovozu autoputa. Ako je neki potez autoputa planiran i za prevoz vanrednih tereta onda bi svetla visina trebalo da bude 6,5 m ili treba da se predvidi druga mogunost. Niske nivelete puta esto ne ostavljaju dovoljno prostora za optimalno reenje konstruktivne visine rasponske konstrukcije nadvonjaka. Na primer, manje konstruktivne visine poveavaju potronju armature i kablova, a konstrukcija je deformabilna. Ukupna duina (otvor) nadvonjaka zavisi od vie faktora. Minimalni otvor je onaj koji zahteva slobodni profil autoputa. Stvarni otvori su