Privredna Komora-seminarski rad.doc

7/25/2019 Privredna Komora-seminarski rad.doc

1/19

PKS i njen znaaj za trgovinski razvoj Filip Gruji

196/0

Univerzitet Braa Kari, BeogradFakultet za menadment Braa Kari

SEMINARSKI RAD

Privredna komora Srbije i njen znaaj za trgovinski razvoj

prof. dr Svetolik Kostadinovi student: Filip ru!i "r.indeksa: #$%&'(

Stranica 0 od 19


2/19


196/0

Sadraj:

Uvod..2 1. Pojam i istorijat Privredne komore Srbije....21.1. Pojam privredne komore......21.2. Istorijat Privredne komore Srbije.4 2. Funckije Privredne komore Srbije.6 . !r"ani Privredne komore Srbije....6.1. Skup#tina...$.2. Upravni odbor....$.. Predsednik.....$.4. %ad&orni odbor..$

4. !r"ani pri Privredne komore Srbije..$4.1. Sta'ni i&abrani sud.....(4.2. Sud )asti...11 *. +e&ime.1* ,iteratura i i&vori.1(

Stranica 1 od 19


3/19


196/0

Uvod

Privredne komore se name-u kao servis privrede partner /'ade i "enerator

privredni reormi i prib'iavanja naciona'ne ekonomije dru"im ekonomijama iinte"racijama. 3rojno )'anstvo i or"ani&acija privredni komora predstav'jaju naj#iruosnovu uticaja na kreiranje ekonomske po'itike i &akonski okvira privreivanja.

%ajtei deo tereta na putu ra&voja jedne &em'je je na p'ecima privrede. U tom smis'uprivredne komore trebaju da budu pou&dani konsu'tant. Iniciranje i u)e#-e u i&radipropisa &na)ajni &a ekonomske reorme koncipiranje strate"ije ra&voja pove&ivanjesa stranim investitorima novim teno'o"ijama priprema kadrovski nuk'eusa &auspe#no pos'ovanje na internaciona'nim tri#tima samo su deo aktivnosti privrednikomora koje i&a&ove privredno" ra&voja smatra svojim prioritetom.

5ao svojevrsni epicentar privredno" potencija'a jedne &em'je i nosi'ac ekonomskedip'omatije iste privredna komora je "arant brojnim interesentima i& ce'o" sveta koje

prepo&naju jedan privredni sistem kao pou&dano" partnera u interesu obostrano"ra&voja. radicija brojno )'anstvo stru)nost i postojanost "arancija su o&bi'jno"uticaja privredne komore na kreiranje eikasne ekonomske po'itike.

1. Pojam i nastanak privredne komore Srbije

1.1. Pojam privredne komore

Privre!ne ko"ore jesu interesne# sa"ostalne i poslovno$strune organiza%ijepre!uzea# pre!uzetnika i !rugi& o'lika organizovanja koji o'avljaju privre!nu

!elatnost i koje povezuje zaje!niki poslovni interes na o!re(eno" po!ruju ili

teritoriji u )epu'li%i Sr'iji# a koja kao !eo je!instvenog povezivanja privre!ni&

su'jekata uestvuje u ostvarivanju i o'ez'e(ivanju zaje!niki& interesa va*ni& za

privre!u u )epu'li%i.7 8akon o privrednim komoramaS'ubeni "'asnik +S:. Privredna komora Srbije je samosta'na nev'adina pos'ovno;stru)na i interesnaasocijacija pravni i i&i)ki 'ica koja obav'jaju re"istrovanu privrednu de'atnost.


4/19


196/0

;predu&e-a i& svi privredni ob'asti i "rana u svim ob'icima svojine>;banke i dru"e inansijske or"ani&acije>;or"ani&acije &a osi"uranje>;po'joprivredne &adru"e ; kao ko'ektivni )'anovi preko svo" save&a>;&anatske i dru"e radnje ; kao ko'ektivni )'anovi preko svoji udruenja.

!na se sastoji od privredni komora 3eo"rada pokrajna re"iona'ni privrednikomora odbora &adruni save&a i &ajednica predu&etnika. !na unckioni#e na ba&i obave&ni )'anarina koje p'a-aju njeni )'anovi.

Postoje dva osnovna mode'a privredni komora u svetu. 5riterijum &a tu pode'ujeste da 'i je )'anstvo u privrednoj komori dobrovo'jno i'i obave&no.

?vropske drave sve vi#e na"inju mode'u u kome je )'anstvo u privrednim i'itr"ovinskim komorama dobrovo'jno. Privredne komore kao dravne institucije ukojima je )'anstvo obave&no proisti)u i& evropsko" kontinenta'no" mode'a. Sob&irom da su )'anovi komora sva predu&e-a u jednoj dravi one imaju snaanrepre&entativni &na)aj a takoe i stabi'ne i&vore inansiranja i& obave&ni )'anarina.

U mno"im dravama ne&amis'ivo je da &akoni koji se ti)u privrede budu usvojeni ; ada se oko nji pretodno ne sa"'asi komora. @ustrijska tr"ovinska komora jedna odnajra&vijeniji institucija te vrste u svetu ima pravo da pred'ae amandmane na&akone koje par'ament te drave p'anira da usvoji. !no #to je Aprob'emati)noB u kontinenta'nom mode'u ; jeste kva'itet us'u"a kojekomore pruaju jer smatraju stru)njaci si"urni priodi mo"u da i Au'enjeB.

%asuprot kontinenta'nom stoji an"'osaksonski mode' privredni komora. Po tommode'u komore su &asebna pravna 'ica dak'e nisu javne institucije. e komore se

inansiraju i& dobrovo'jni )'anarina. 5va'itet us'u"a &a njiove )'anove A"arantujeBtri#te ; be& dobre us'u"e komora -e ostati be& )'anova dak'e i be& novca. Pojedinedrave su &akonima o komorskim sistemima poku#a'e da nau kompromis i&meuStranica od 19

Slika + 1,

Geografski raspored strukturePKS

-zvor.pks%ou


5/19


196/0

dva mode'a. U tim &em'jama postoje komore koje su javne institucije a'i u kojima)'anstvo nije obave&no.

U evropskim dravama koje imaju tradiciju tri#ne ekonomije AdravneB komorepostoje u %ema)koj Francuskoj Cpaniji Dr)koj Ita'iji ,uksembur"u Eo'andiji i@ustriji. 5omore koje unkcioni#u kao &asebna pravna 'ica i u kojima je )'anstvo

neobave&no postoje u 3e'"iji Portu"a'iji /e'ikoj 3ritaniji Irskoj i skandinavskim&em'jama. okom pos'ednji petnaestak "odina ve-ina drava koje su pristupi'e ?vropskojuniji kao i dru"e drave nasta'e raspadom nekada#nje" isto)no" b'oka privati'e suan"'osaksonski mode' komorsko" sistema. 5omore u kojima )'anstvo nije obave&nodanas postoje u Po'jskoj ba'ti)kim dravama


6/19


196/0

1910. "odina 711. juni:. %arodna Skup#tina 5ra'jevine Srbije donosi 8akon oradnjama kojim se prvi put u Srbiji osnivaju privredna udruenja pod na&ivomkomore kao javno;pravne ustanove sa statusom i &adacima koji su ima'e komore udru"im &em'jama. e "odine osnovane su i otpo)e'e sa radom Industrijska r"ova)kai +adni)ka komora sve sa sedi#tem u 3eo"radu a'i sa nad'enostima &a ce'u &em'ju.

!ve komore su pored ov'a#-enja da re"u'i#u odredjene odnose i&medju svoji)'anova ima'e &adatak da pokre-u inicijativu &a dono#enje &akona i mera &a ra&voj&anatstva industrije i tr"ovine a dobi'e su i &na)ajna javna ov'a#-enja kao sto su=vodjenje nad&ora nad odredjenim institucijama ve&ane &a privredu vodjenje re"istara&anatski tr"ova)ki i industrijski irmi davanje odobrenja &a otvaranje radnjior"ani&ovanje stru)ni ispita i i&davanje dip'oma &a obav'janje &anatski i dru"ide'atnosti. 8a vreme ba'kanski ratova kao i Prvo" svetsko" rada 71912;191(:komore su vr#i'e i dru"e dunosti koje su im nameta'e ratne pri'ike.

r"ova)ka komora u 3eo"radu u unkciji predstavnika interesa privrede napodru)ju ce'e 5ra'jevine Srbije nastavi'a je svoju aktivnost i u toku Prvo" svetsko"rata u i&be"'i#tvu u Francuskoj "de je radi'a kao sastavni deo dru"i dravni or"anai institucija. !va 5omora je neposredno pos'e Prvo" svetsko" rata neko vremenastupa'a i kao repre&ent privrede ce'e &em'je ; Gu"os'avije. Prvi predsednik r"ova)ke komore u 3eo"radu osnovane 1(. av"usta 1910."odine bio je Hr. 5osta +o&ni- koji je ovu unkciju obav'jao sve do 1920. "odine.191. "odina 79. novembar:. Skup#tina 5ra'jevine Gu"os'avije koja je kao nova drava Srba Ervata i

S'ovenaca nasta'a 191(. "odine donosi novi 8akon o radnjama kojim jeuspostav'jena nova jednoobra&na or"ani&acija privredni komora u ce'oj &am'ji. 5omore su deinisane kao javno;pravne or"ani&acije i savetodavni or"anidravne uprave i samoupravni v'asti po svim pitanjima u ve&i sa interesima

privredni "rana predstav'jeni u komori. 5ao takve komore su ima'e pravo da ses'ue dravnim "rbom u svojim natpisima u pismenim aktima i pe)atima. Propisano jeda pod komore spadaju ce'okupna tr"ovina industrija i &anatstvo odredjeno"

podru)ja. Sa"'asno tome predvidjeno je da u ce'oj &em'ji postoje tr"ovinskeindustrijske i &anatske komore. r"ovinsko;industrijska komora u /e'ikom 3e)kereku 7sada8renjanin:> r"ovinsko;industrijska i &anatska komora u %ovom Sadu i 8anatskakomora u 3eo"radu. U periodu pos'e Hru"o" svetsko" rata predratne komore su obnovi'e svoj rad.1946. "odine &apo)eo je proces dono#enja novi propisa o pos'ovanju i or"ani&acijikomora. %a osnovu save&ni i repub'i)ki propisa ormiran je ve'iki broj "ranskikomora na nivou Federacije repub'ika i sre&ova i to= tr"ovinske industrijske"radjevinske saobra-ajne &anatske u"ostite'jske i po'joprivredno;#umarske komore. 1962. "odina 72(. mart:. Save&na %arodna Skup#tina donosi 8akon o obra&ovanju

jedinstveni privredni komora cime po)inje nova etapa u or"ani&aciji i radu komora

Stranica * od 19


7/19


196/0

u SF+G i +epub'ici Srbiji. Umesto dotada#nji "ranski osnivaju se jedinstveneprivredne komore &a sve ob'asti privrede. Sa"'asno tome u +epub'ici Srbiji osniva sete "odine Privredna komora %arodne +epub'ike Srbije 7kasnije menja na&iv uPrivredna komora Srbije pod kojim na&ivom pos'uje i danas:.

2. !unk"ije privredne komore Srbije

Funkcije komore=;nteresna aso"ija"ija privrede; &astupa &ajednicke interese predu&e-a i dru"i

privredni subjekata pred dravnim or"anima i or"ani&acijama u kreiranju privredno"sistema mera ekonomske po'itike us'ova privredjivanja i pos'ovanja>;#esto okup$janja i dogovaranja; usk'adjivanje interesa i aktivnosti predu&e-a

utvrdjivanje &ajedni)ki stavova ra&mena iskustava uspostav'janje medjusobnipos'ovni ve&a i dr.>;Pos$ovno%stru&na institu"ija; svojim )'anicama daje odredjene inormacije i pru&astru)nu pomo- i konsa'tin" us'u"e=triste irme proi&vodnja i&vo&;uvo& i dru"e pos'ovne inormacije o privrediSrbijetri#ta pojedini &ema'ja "rupacija re"iona> mo"u-nosti p'asmana> us'ovi

pos'ovanjapitanja i& &akonske re"u'ative privredno" ivota

ra&rada ideja o investicionim namerama i&boru pro"rama i pripremipredinvesticioni ana'i&a'priprema prestruktuiranja ; v'asni)ko" or"ani&aciono" uprav'ja)ko" pro"ramsko"'uvodjenje sistema kva'iteta'&a#tita prona'a&aka i teni)ki unapredjenja u ci'ju proi&vodnje i p'asmana.;Usk$adjivanje ra(voja; u)esnik u kreiranju i rea'i&aciji strate"ije ra&voja po'itikere"iona'no" ra&voja inrastrukture i novi projekata>;)egovanje dobri* pos$ovni* obi&aja; ja)anje pos'ovno" mora'a u privredi sudovi)asti i arbitra&a>

;+avna ov$a,-enja i(davanje sertifikata uverenja sa"'asnosti i do&vo'a upos'ovanju sa inostranstvom bonitet predu&e-a vodjenje re"istara i dr.>;nformisanje javnosti; inormisanje privrede i javnosti o radu 5omore i njenior"ana inormisanje unutar komorsko" sistema saradnja sa sredstvima javno"inormisanja i&davanje "'asi'a Privredne komore Srbije %ede'jne inormacije....

. /rgani Privredne komore Srbije

!r"ani Privredne komore Srbije su skup#tina upravni odbor predsedniknad&orni odbor.

Stranica 6 od 19


8/19


196/0

.1.Skup,tina

Skup#tinu )ine= ;I&abrani od strane skup#tina re"iona'ni privredni komora Privredne komore

3eo"rada Privredne komore /ojvodine i Privredne komore 5osova i etoije.;I&abrani od strane "ranski odbora 5omore i odbora &a pos'ove od interesa &a

sve )'anove 5omore.;I&abrani od strane Skup#tine 8adruno" save&a Srbije.;I&abrani od strane 8ajednice predu&etnika 5omore..

.2. Upravni odbor

Upravni odbor Privredne komore Srbije )ine predsednik podpredsednici i jedan

deo )'anova te or"ani&acije.

.. Predsednik

%a )e'u komore se na'a&i predsednik. U rukovoenju komorom mu pomaupodpredsednici &adueni &a odreene resore. Pored nji predsednik ima naraspo'a"anju i #ea svo" kabineta "enera'no" sekretara i direktora AP5SB. 5adrovskore#enje na po&iciji predsednika komore je stvar po'iti)ke vo'je.

.0. )ad(orni odbor

!d'ukom Skup#tine Privredne komore Srbije biraju se predsednik &amenikpredsednika i )'anova %ad&orno" odbora Privredne komore Srbije. %ad&orni odbor vr#i kontro'u &akonitosti rada 5omore sprovoenja Statuta idru"i op#ti akata 5omore kontro'u inansijsko;materija'no" pos'ovanja 5omore ikontro'u rada Stru)ne s'ube 5omore. %ad&orni odbor podnosi Skup#tini 5omore i&ve#taj i& svo" de'okru"a najmanje

jedanput "odi#nje pri'ikom usvajanja I&ve#taja o radu 5omore i Dodi#nje" obra)una.I&bor se vr#i na vreme od 4 "odine.

0. /rgani pri privrednoj komori Srbije

Pri privrednoj komorsi Srbije unckioni#u vi#e or"ana. Hva najbitnija su=;Sta'ni i&abrani sud>;Sud )asti.

Stranica $ od 19


9/19


196/0

0.1. Sta$ni i(abrani sud

Pri Privrednoj komori Srbije kao instituciji )ija je osnovna u'o"a da &astupa i #titi

interese privredni subjekata ; svoji )'anova postoji du"i ni& "odina Sta'ni i&branisud 7@rbitraa: kao sta'na arbitrana institucija koja je osnovana u sk'adu sa8akonom i Statutom Privredne komore Srbije. Sta'ni i&brani sud je ne&avistan or"ansamosta'an u svom radu i od'u)ivanju. Sporove koji su mu povereni re#ava u sk'adusa svojim Pravi'nikom o Sta'nom i&branom sudu 7@rbitrai: pri Privrednoj komoriSrbije 7S'."'asnik +S br. 01J0$ i 0J0$;ispravka: i 8akonom o arbitrai 7S'."'asnik+S br. 46J06: i dru"im &akonima koji se primenjuju na arbitrau i arbitrani

postupak.

/be$e(ja: ;Sta'ni i&brani sud 7@rbitraa: je sta'na arbitrana institucija koja postoji priPrivrednoj komori Srbije asocijaciji srpski privrednika>

;%ad'ean &a arbitrano re#avanje sporova u tr"ovinskim i dru"im imovinsko;pravnim stvarima be& strano" e'ementa 7unutra#nja arbitraa:>

;@utonoman pravosudni or"an &asnovan na vo'ji stranaka>;%e&avistan u odnosu na asocijaciju pri kojoj je osnovan>;Samosta'an u svom radu>;@rbitar moe biti svako i&i)ko 'ice koje je pos'ovno sposobno>

;@rbitre imenuju stranke sa ,iste arbitara i'i van nje. Gedino predsednikarbitrano" ve-a i arbitar pojedinac moraju biti imenovani sa ,iste arbitara>;,istu arbitara utvruje Skup#tina Privredne komore Srbije.

)ad$enost: Sta'ni i&brani sud je nad'ean &a arbitrano re#avanje budu-i i'i nasta'i sporovai& tr"ovinski I dru"i imovinsko;pravni odnosa i&meu privredni subjekata Idru"i stranaka 7i&i)ka I pravna 'ica uk'ju)uju-i I dravu njene or"ane I ustanove:koje imaju sedi#te odnosno prebiva'i#te na teritoriji +epub'ike Srbije.

Sud je nad'ean &a arbitrano re#avanje sporova od'u)ivanjem kada stranke u"ovorenad'enost ovo" suda kao I &a posredovanje &a spora&umno re#avanje sporova.

e,avanje sporova od$u&ivanjem: Sud re#ava sporove od'u)ivanjem na osnovu spora&uma stranaka o arbitrai kojimoe biti sadran u odredbi u"ovora 7arbitrana k'au&u'a: i'i u posebnom u"ovoru. Sud donosi od'uku o predmetu spora kojom re#ava o svim &atevima stranaka7kona)na arbitrana od'uka: Sud od'u)uje na osnovu &akona pravi'nika u"ovora pravni pravi'a kodeksa iobi)aja a'i moe da donese od'uku i na osnovu pravde i pravi)nosti uko'iko su sestranke u sporu o tome i&ri)ito spora&ume'e.

Stranica ( od 19


10/19


11/19


196/0

svojoj nad'enosti od'u)uje o postojanju odnosno punovanosti spora&uma oarbitrai od'u)uje o i&u&e-u arbitara i vr#i dru"e unkcije odreene Pravi'nikom.Predsednik Suda vr#i imenovanja arbitara uko'iko to ne u)ine stranke odnosnoi&abrani arbitri stranaka.;Sekretar i stru)na s'uba

Stru)na s'uba suda vr#i stru)ne i administrativne pos'ove &a potrebe Suda .Sekretar Suda rukovodi Stru)nom s'ubom Suda potpisuje teku-u prepisku Suda imoe prisustvovati sednicama Suda.;@rbitri

@rbitar moe biti svako i&i)ko 'ice koje je pos'ovno sposobno i koje ima svojstvakoja su stranke spora&umom utvrdi'e. ,istu arbitara utvrdjuje Skupstina 5omore s tim da arbitri koji se na'a&e na ,istiarbitara mo"u biti ponovo birani. andat arbitara traje )etiri "odine.

;@rbitrani tro#kovi !d'uku o tro#kovima u postupcima pred Sudom 7o na"radama i naknadamaarbitrima administrativnim tro#kovima predujmu tro#kova i&voenju doka&a iosta'im tro#kovima: sa ariom donosi nad'eni or"an Privredne komore Srbije.aksa &a re"istraciju &a sprovoenje arbitrano" postupka utvruje se u dinarskoj

protivuvrednosti od 200 ?U+;a prema srednjem kursu %arodne banke Srbije na danup'ate. 8a sprovoenje arbitrano" postupka tro#kovi -e se nap'a-ivati u dinarima i to

prema s'ede-oj arii=

2a'ela + 1,arifa nap$ate tro,kova arbitranog postupkaProtivuvrednost predmeta spora7od ; do: u ?U+;ima

I&nos predujma tro#kova= osnovica 7K: iprocenat 7H: &a i&nos preko 7@: u ?U+;ima

od 7@: do 73: osnovica 7K: L 7H:*.000 200*.000 20.000 00

20.000 *0.000

$*0 2 *0.000100.000 1.2*0 1*100.000 *00.000

-zvor= MMM.pks.co.Nu

Prednosti arbitranog re,avanja sporova: Institucija arbitrano" suda postoji u svim &em'jama sa ra&vijenom tri#nom

privredom i po pravi'u je obra&ovana pri privrednim asocijacijama. Hanas senaj&na)ajniji privredni sporovi u svetu re#avaju pred arbitranim sudovima. !vainstitucija )ija presuda u potpunosti &amenjuje presudu redovno" suda da'eko je vi#ekori#-ena u svetu ne"o #to je to s'u)aj kod nas.

Stranica 10 od 19


12/19


196/0

3rojne su prednosti arbitrane presude Sta'no" i&brano" suda=;i&be"avaju se sve nepotrebne orma'nosti )ime se podsti)e bre i eikasnije voenje

postupka i od'u)ivanja>;u postupku pred ovim Sudom u potpunosti do'a&i do i&raaja autonomija vo'jestranaka i& pos'ovno" odnosa. Stranke same biraju arbitre sa ,iste arbitara koju je

utvrdi'a Skup#tina Privredne komore Srbije u koje imaju poverenja da -e u sporuod'u)ivati savesno nepristrasno &akonito i pravedno>;posebnu prednost predstav'ja mo"u-nost da se spor pred ovim Sudom moe re#iti

putem ra&umno" kompromisa na miran na)in sa kojim bi bi'e &adovo'jne sve straneu sporu.

0.2. Sud &asti

%a osnovu 8akona o privrednim komorama 7S'. "'asnik +S br. 6*J01: i StatutaPrivredne komore Srbije 7S'. "'asnik +S br. 4*J2002 10$J200 i 44J200*:obra&ovan je Sud )asti pri Privrednoj komori Srbije. !vaj Sud postoji i de'uje odosnivanja jedinstvene 5omore 1962. "odine. Sedi#te Suda je u &"radi Privrednekomore Srbije u'ica +esavska broj 1;1* u 3eo"radu. Sud )asti kao institucija postoji u svim komorskim sistemima u svetu a kod nas

je obra&ovan na svim nivoima komorsko" or"ani&ovanja 7Privredne komore Srbijepokrajinski re"iona'ni privredni komora i P5 3eo"rada:. Iako po&nat po svom

na&ivu nedovo'jno je airmisan kod nas naro)ito u po"'edu sadrine svo"a radau'o"e i dometa koje imaju od'uke to" suda u su&bijanju ne"ativni pojava upos'ovnim odnosima. U teoriji i praksi )esto se postav'ja'o pitanje #ta je to povreda pos'ovne etike idobri pos'ovni obi)aja. Hu"o vremena to je bi'o prepu#teno oceni sudsko" ve-a itui'aca Suda )asti koji su u &avisnosti od oko'nosti s'u)aja pod povredom pos'ovneetike i dobri pos'ovni obi)aja ocenjiva'i postupke kojima se i&i"rava du" i smisao&akona nanosi #teta dru#tvenoj &ajednici dru"im privrednim subjektima i pojedincu iru#i u"'ed &em'je u inostranstvu.

199*. "odine i&vr#ena je prva kodiikacija povreda pos'ovno" mora'a i dobripos'ovni obi)aja na Skup#tini Privredne komore Gu"os'avije koja je usvoji'a5odeks pos'ovno" mora'a u privredi. 5odeks je sadravao op#ta na)e'a obave&no"

pona#anja svi privredni subjekata i posebna pravi'a pona#anja specii)na &apojedine de'atnosti. Kene-i imperativ eti)ki uteme'jeno" pona#anja &a uspostav'janje i unkcionisanjetri#ne privrede &na)aj ja)anja pos'ovne etike &a kva'itet odnosa sa pos'ovnim

partnerima javno#-u i dru#tvenom sredinom sa namerom da da'je ra&vije i unapredimora'ne standarde i pravi'a pri'a"oene pos'ovnim odnosima i uspostavi dobre

pos'ovne obi)aje u ob'asti korporativno" uprav'janja Skup#tina 5omore je na sedniciodranoj 1*.12.200*. "odine usvoji'a 5odeks pos'ovne etike 7S'ubeni "'asnik +S

br. 1J2006: i 5odeks korporativno" uprav'janja 7S'ubeni "'asnik +S br. 1J2006:.

Stranica 11 od 19


13/19


196/0

5odeksom pos'ovne etike utvreni su principi i pravi'a pos'ovne etike koji suobave&ni &a privredne subjekte )'anove 5omore &apos'ene )'anove or"ana i 'icaan"aovana po u"ovornom osnovu u privrednom subjektu kao i &a strane privrednesubjekte koji pos'uju na teritoriji +S. 5orektan odnos sa pos'ovnim partnerima &asnovan na u&ajamnom poverenju

jedan je od naj&na)ajniji postu'ata pos'ovne etike. Iako je odnos prema potro#a)imakonkurentima dobav'ja)ima inansijerima v'asnicima i dru"im 'icima sa kojima seuspostav'ja odnos u procesu pos'ovanja re"u'isan &akonskim propisima oni o)ekujuod svoji pos'ovni partnera da iskau odreeni stepen eti)ko" pona#anja. Po#tovanje

pos'ovne etike doprinosi transparentnosti pos'ovanja i u"'edu privredno" subjekta ipo&itivno se odraava na sve aspekte pos'ovno" procesa i pos'ovni odnosa.Usavremenim us'ovima sve ve-e" uticaja medija inormacije o s'u)ajevima neeti)ko"

pona#anja postaju 'ako dostupne #to umanjuje u"'ed privredni subjekata i oteavauspostav'janje novi kontakata i saradnje.

Pod povredom pos'ovne etike podra&umeva se svako postupanje suprotnona)e'ima i pravi'ima 5odeksa kao i svako dru"o postupanje koje se prema op#temuverenju koje v'ada u privredi i dru#tvu smatra povredom dobri pos'ovni obi)aja i

pos'ovne etike. 5odeks korporativno" uprav'janja obuvata pravi'a o uprav'janju i nad&oru naduprav'janjem u dru#tvima kapita'a.!snovni ci'j 5odeksa je uspostav'janje dobri

pos'ovni obi)aja u ob'asti korporativno" uprav'janja koji treba da uspostaveravnoteu mo-i i uticaja or"ana u dru#tvu stvore trajan i kon&istentan sistem kontro'erada uprave i &a#tite prava akcionara 7investitora:. !vim 5odeksom se vr#i i

svojevrsna dore"u'acija pravni instituta u na#em kompanijskom pravu pre sve"a useri kompanijsko" uprav'janja koji su kreirani 8akonom o privrednim dru#tvima7S'ubeni "'asnik +S br. 12*J2004: i omo"u-ava pravi'nije tuma)enje nje"oviodredaba. !sim to"a pitanja koja su ureena &akonima 5odeksom se produb'juju iras)'anjuju poja#njavaju nepreci&ne i nedore)ene odredbe a dispo&itivne odredbe&akona pri'a"oavaju potrebama dru#tva. Hobro korporativno uprav'janje ne &na)i samo interes akcionara kao nesum'jivinteres koji pokre-e i nosi investicioni proces. Hobro korporativno uprav'janje

pretpostav'ja i adekvatnu &astup'jenost i &a#titu i osta'i interesa= poveri'aca

&apos'eni uprave k'ijente'e i dru#tva u ce'ini. Ki'j 5odeksa je da sve ove intereseu)ini transparentnim i instituciona'no &astup'jenim. 5odeksom je re"u'isano na sveobuvatan na)in uprav'janje kotiranimakcionarskim dru#tvima 7 skup#tina akcionara i prava akcionara> upravni odbor> or"annad&ora u dru#tvu> i&ve#tavanje javnosti> revi&ija inansijski i&ve#taja i dr.:. Primena ovo" 5odeksa je obave&na &a sve )'anove 5omore koji su or"ani&ovanikao kotirana akcionarska dru#tva odnosno otvorena akcionarska dru#tva )ijim seakcijama tr"uje na bi'o kom tri#tu na ber&i. Hru#tvo moe u sk'adu sa 8akonom o privrednim dru#tvima da usvoji i nekidru"i kodeks korporativno" uprav'janja pri )emu su pravi'a ovo" 5odeksa odreenakao minima'na.

Stranica 12 od 19


14/19


196/0

S ob&irom da je ve'iki broj pravi'a ovo" 5odeksa primenjiv i na nekotiranaakcionarska dru#tva i dru#tva sa o"rani)enom od"ovorno#-u nje"ovo privatanje se

preporu)uje i dru"im dru#tvima kapita'a u meri u kojoj je on na nji primen'jiv. Povreda odredaba 5odeksa pos'ovne etike i 5odeksa korporativno" uprav'janja

predstav'ja istovremeno povredu dobri pos'ovni obi)aja pos'ovne etike i obave&ni

akata Privredne komore Srbije i bi-e sankcionisana pred sudovima )asti nad'eniprivredni komora. Sud )asti pri Privrednoj komori Srbije od'u)uje na osnovu posebno re"u'isani

pravi'a 7Pravi'nik o Sudu )asti pri Privrednoj komori Srbije objav'jen je uS'ubenom "'asniku +S br. 9J2006: protiv privredni subjekata )'anova 5omorekao i strani privredni subjekata koji pos'uju na teritoriji +epub'ike Srbije. %ad'ean

je da postupa u s'u)ajevima=;kada okriv'jena i o#te-ena stranka imaju sedi#te odnosno prebiva'i#te na podru)judve i'i vi#e privredni komora>

;kada jedna od stranaka ima sedi#te odnosno prebiva'i#te van teritorije +epub'ikeSrbije.

Sud )asti od'u)uje i kao dru"ostepeni or"an uko'iko postoji osnovana sumnja daje or"an privredno" subjekta svojom od'ukom povredio javni interes. Sud je nad'ean da utvruje od"ovornost i i&ri)e mere &bo"= povrede dobri

pos'ovni obi)aja i pos'ovne etike u meusobnim pos'ovnim odnosima i uspo'jnotr"ovinskom pos'ovanju> povrede dobri pos'ovni obi)aja i pos'ovne etike uob'asti korporativno" uprav'janja> &bo" o"rani)avanja tri#ta monopo'isti)ko"

pona#anja na tri#tu povrede prava inte'ektua'ne svojine naru#avanja s'obodne

konkurencije> postupaka privredni subjekata kojima se nanosi #teta dru#tvenoj&ajednici i dru"im privrednim subjektima i&i"rava du i smisao &akona i'i ru#i u"'ed+S u inostranstvu> povrede odredaba Statuta 5omore kodeksa usvojeni u 5omori idru"i op#ti akata 5omore i dr. Prijave &a pokretanje postupka pred Sudom )asti 5omore mo"u podneti= )'anovi5omore strani privredni subjekti dravni or"ani i or"ani&acije i doma-a i strana

pravna i i&i)ka 'ica. Postupak pred Sudom pokre-e se optunim pred'o"om koji je &a ra&'iku od

prijave stro"o orma'ni pravni akt i treba da sadri= na&iv Suda> pos'ovno ime i

pravnu ormu i sedi#te okriv'jeno" odnosno na&iv i adresu okriv'jeno"> opis povredeu po"'edu na)ina vremena i mesta i&vr#enja i osta'e oko'nosti potrebne da se povreda#to ta)nije odredi> doka&e koje treba i&vesti na pretresu> ra&'o"e na kojima se &asnivaosnovana sumnja da je povreda u)injena i potpis tuioca. !ptuni pred'o" mo"u podneti= 5omora koju &astupa tui'ac Suda )'anovi5omore strani privredni subjekti nad'eni dravni or"ani i o#te-ena doma-a i stranai&i)ka 'ica. Uko'iko ve-e Suda koje je vodi'o pretres utvrdi da je okriv'jeni u)inio povredu

pos'ovne etike i dobri pos'ovni obi)aja od'ukom utvruje nje"ovu od"ovornost ii&ri)e mu meru dru#tvene discip'ine propisanu 5odeksom pos'ovne etike iPravi'nikom o Sudu )asti 5omore.

Stranica 1 od 19


15/19


196/0

ere koje Sud )asti 5omore moe i&re-i &bo" povrede dobri pos'ovni obi)ajai pos'ovne etike su=1: opomena>2: javna opomena objav'jivanjem na Upravnom odboru 5omore>: javna opomena objav'jivanjem u jednom i'i vi#e #tampani i'i e'ektronski medija.

Pored mera okriv'jenom se mo"u i&re-i i s'ede-e &a#titne mere=1: &abrana u)e#-a u radu or"ana i te'a 5omore>2: &abrana u)e#-a na sajmovima i i&'obama>: brisanje reda vonje prevo&niku tj. privrednom dru#tvu i'i predu&etniku kojiobav'ja de'atnost javno" prevo&a>4: &abranu obav'janja de'atnosti &a odreeno vreme u sk'adu sa &akonom. Stranim privrednim subjektima koji u pos'ovanju na teritoriji +S povrede dobre

pos'ovne obi)aje i pos'ovnu etiku mo"u se i&ricati samo mere a'i ne i &a#titne mere. Protiv od'uke Suda pri"ovor Upravnom odboru 5omore kao dru"ostepenom

or"anu mo"u i&javiti okriv'jeni tui'ac i podnosi'ac prijave. !d'uka Suda je kona)na i i&vr#na kada protekne rok &a pri"ovor i'i kad se od'ukaUpravno" odbora 5omore kojom se potvruje od'uka Suda dostavi strankama. Sud )asti 5omore od'u)uje kao dru"ostepeni or"an u s'u)aju kada postojiosnovana sumnja da je or"an privredno" subjekta svojom od'ukom povredio javniinteres kao i u s'u)ajevima sticanja us'ova i& )'ana 94. 5odeksa pos'ovne etike 7kadanad'eni or"an privredno" subjekta neb'a"ovremeno re#ava o prijavi &bo" povrede5odeksa pos'ovne etike i'i odu"ov'a)i postupak kojim se moe prou&rokovati povreda&akona opasnost po ivot &drav'je i oko'inu materija'na #teta ve'iki ra&mera i'i

povreda javno" interesa: i'i )'ana 9*. 5odeksa pos'ovne etike 7kada nad'eni or"anprivredno" subjekta neopravdano odbaci prijavu i'i odbije da pokrene postupak be&va'jano" obra&'oenja:. Prijavu odnosno optuni pred'o" &a pokretanje postupka pred Sudom )asti kaodru"ostepenim or"anom mo"u podneti= &apos'eni u privrednom subjektu 'icaan"aovana u privrednom subjektu po u"ovornom osnovu )'anovi or"ana i dru"a 'icai or"ani unutar privredno" subjekta koji imaju na 5odeksu pos'ovne etike &asnovaninteres. Pored navedeni 'ica i or"ana optuni pred'o" moe podneti i tui'ac Suda)asti.

Uko'iko Sud )asti utvrdi da je optuni pred'o" osnovan od'ukom -e usvojitioptuni pred'o" i poni#titi osporeni akt okriv'jeno" privredno" subjekta odnosnoodrediti da nad'eni or"an okriv'jeno" privredno" subjekta donese re#enje. !d'uka Suda kao dru"ostepeno" or"ana je kona)na i i&vr#na. Hrava ima &na)ajnu u'o"u u procesu i&"radnje pos'ovne etike. 8akonskeodredbe koje re"u'i#u pos'ovanje privredni subjekata sti)u dodatni autoritetuk'ju)ivanjem eti)ki principa. Sve vi#e je &akonski propisa koji re"u'i#u pojedineob'asti privredno" ivota 78akon o tr"ovini 8akon o privatnim predu&etnicima8akon o &a#titi potro#a)a 8akon o o"'a#avanju i dr.: koji &atevaju pona#anje usk'adu sa pravi'ima pos'ovne etike i koji utvruju pojave koje smatraju suprotnimdobrim pos'ovnim obi)ajima i pos'ovnoj etici.

Stranica 14 od 19


16/19


196/0

!d svo" osnivanja pa sve do po'ovine sedamdeseti "odina Sud )asti 5omoreSrbije inten&ivno je radio i u tom periodu donet je &avidan broj sudski od'uka.

%akon to" perioda u vremenu samoupravno" spora&umevanja i dru#tveno"do"ovaranja u'o"a Suda je &natno smanjena. Sa ra&vojem tri#ne privrede u'o"a Sudadobija sve ve-i &na)aj a'i ipak s ob&irom na brojne ne"ativne pojave re'ativno je ma'i

broj prijava. o &na)i da Sud )asti kao institucija nije dovo'jno airmisan da postojiodreena neobave#tenost kako privredni subjekata tako i "raana kao o#te-eni omo"u-nostima i dometu to" suda pa i o samom nje"ovom postojanju. 3i'o je

pri"ovora da su mere koje sud )asti i&ri)e suvi#e b'a"e i neeikasne da ne uti)u udovo'jnoj meri na spre)avanje ne"ativni pojava. !tuda su su"estije da Sud )astidobije ve-a ov'a#-enja pa da pored napred navedeni mera i&ri)e i neke o#trijesankcije koje -e imati tee pos'edice po kanjene privredne subjekte kao #to je&abrana pos'ovanja &a odreeni vremenski period i s'. akva mera je &a sada

predviena samo u nekim privrednim de'atnostima 7npr. u ob'asti privatno"

predu&etni#tva:. !vakav stav bi imao svoje puno opravdanje jer bi obe&bedio i pred ovim Sudom

primenu na)e'a jednakosti svi privredni subjekata be& ob&ira kojom de'atno#-u sebave. im pre #to su sudije Suda )asti Privredne komore Srbije airmisani i )asni 'judide'e"irani i& redova istaknuti proesora pravne nauke Pravno" aku'teta u 3eo"radu idru"i pravni aku'teta u Srbiji sudija /rovno" suda Srbije tr"ovinski sudova iairmisani pravnika u privredi. Sudije se biraju sa mandatom od )etiri "odine sa pravom da budu ponovo biranina Skup#tini Privredne komore Srbije.

Sudska ve-a obra&uju se u &avisnosti od vrste de'atnosti kojom se bave privrednisubjekti protiv koji se vodi postupak 7jedan )'an ve-a po pravi'u je i& te de'atnosti:. U okviru postupka pred Sudom )asti o#te-ena strana ne moe isticati od#tetni&atev tj. Sud ne moe da donese od'uku kojom -e na'oiti okriv'jenom da naknadinasta'u #tetu. o se mora u)initi u redovnom sudskom postupku. eutim veoma)esto okriv'jeni u toku postupka pred Sudom )asti od'u)i da otk'oni povredu i #tetukoju je ona i&a&va'a #to Sud ceni pri'ikom dono#enja od'uke o meri. !tuda i prednostiovo" Suda u odnosu na redovan sud.

3. e(ime

5ao privreda u tran&iciji srpska privreda se susre-e sa mno"im pote#ko-ama.Privredna komora Srbije je jedna od or"ani&acija )iji je "'avni &adatak da te potesko-eu vidu mno"obrojni prob'ema u)ini 'ak#im i na taj na)in pomo"ne privredni ra&vojSrbije.

%jen &na)aj na tr"ovinski ra&voj je ve'iki. 3rojni seminari koje AP5SBor"ani&uje 'iteratura koji i&daju i pre&entuju svojim )'anovima samo su deo aktivnosti

Stranica 1* od 19


17/19


196/0

Privredne komore koja &a ci'j ima edukaciju svo"a )'anstva i permanento pra-enjetrendova i de#avanja koje diktiraju dosti"nu-a ra&vijeni privreda i sve &atevnije"tri#ta.

Svojim aktivnostima privredna komora poku#ava da ostvari kontakte i saprivrednim komorama dru"i &ema'ja na obostranu korist. U tom smis'u )este su

posete predstavnika AP5SB dru"im &em'jama i njiovim privrednim komorama.Hak'e nesumnjivo je da postoje odredjeni re&u'tati koje ostvaruje AP5SB.

edjutim postav'ja se pitanje da 'i je to dovo'jno i'i dru"im re)ima da 'i )'anoviprivredne komore &aista trebaju da budu &adovo'jni us'u"om koja prua AP5SBO !d"ovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Sa jedne strane ra&'o"e &aeventua'no ne&adovo'jstvo moemo traiti u samoj komori i kadrovskim re#enjimakoji su re&u'tat pre sve"a po'iti)ki od'uka dok sa dru"e strane prob'em privrednekomore jeste i sistemski prob'em koji proi&i'a&i i& &akonsko" re#enja da je AP5SBmonopo'ista kada su ovekve or"ani&acije u pitanju i da je )'anstvo u njoj obave&no.

Prvi prob'em se o"'eda u samoj po'iti)koj situaciji u &em'ji "de su kadrovskepo&icije predmet po'iti)ki do"ovora a ne kompetentnosti 'judi i njiovimo"u-nosti. 8asi"urno je ovo jedan od ve'iki ra&'o"a nere#avanja odredjenidru#tveni prob'ema kao sto su neravnomerni re"iona'ni ra&voj i td.

Hru"i prob'em je takodje u&rok po'iti)ke vo'je i'i nevo'je da se reorme kojename-e tran&icija principija'no sprovedu. 8etevi tri#ne ekonomije i&medju osta'o"na'au da )'anstvo u privrednim komorama i s'. or"ani&acijama bude dobrovo'jno. %ataj na)in privrednik bi mo"ao da bira da 'i -e biti )'an neke privredne komore i koja-e to komora biti. !d asortimana i kva'iteta us'u"a koje nude privredne komore on bi

se oprede'io &a neku od nji i na taj na)in bi tro#ak )'anarine postao investicija. ?ektiovakve promene bi bi'i odma vid'jivi i mo"u se svrstati u mere kratkoro)ne ra&vojneprivredne po'itike.

Spe"ifi&nosti komorski* sistema u pojedinim (em$jama

!inska


18/19


196/0

6vedska!sim uobi)ajeni us'u"a #vedska privredna komora prema v'adinoj re&o'ucijii&daje dokumenta potrebna &a meunarodnu tr"ovinu. Iako su posebna pravna 'ica ukojima )'anstvo nije obave&no statute #vedski komora mora da odobri dravnaadministracija.

Svaka od 12 komora odreuje visinu i na)in p'a-anja )'anarina a komore u toj &em'jisu po&nate kao snani &astupnici interesa svoji )'anova. Cvedske privredne komoreimaju sopstveno udruenje koje ima spora&um o saradnji sa #vedskom meunarodnomra&vojnom a"encijom 7SIH@:.

rskaIrska nema &akon koji posebno re"u'i#e rad privredni komora. Irska privrednakomora je privatna institucija koja je osnovana 192. "odine i okup'ja ** 'oka'nikomora. !ko 90 odsto )'anova komore su ma'a i srednja predu&e-a.

7e$ika 8ritanija5omora /e'ike 3ritanije pored rancuske komore koja korene ima u 16. veku imanajduu tradiciju u ?vropi. 5omorski sistem u toj dravi nastao je krajem 1(. veka. adrava je ustanovite'j sistema komora )ije je )'anstvo neobave&no i koje se inansirajui& )'anarina. 5omorski sistem )ine 'oka'ne or"ani&acije koje su okup'jene u centra'nu

privrednu komoru.

Gedan od najve-i i&a&ova pred kojim -e se na-i AP5SB bi-e i projekatuspostv'janja s'obodno" tri#ta ju"oisto)ne ?vrope AK?F@B. o"u-nosti da AP5SBpomo"ne privredni i tr"ovinski ra&voj su ve'ike i o"'edaju se u 'o"isti)koj podr#cina#im predu&e-ima koja e'e da budu prisutna na ce'om tri#tu AK?F@B.

Stranica 1$ od 19


19/19


196/0

9iteratura i i(vori:

;ttp=JJMMM.pks.co.NuJ;ttp=JJMMM.ekonomist.co.NuJma"a&in11Jbroj11JeidJeid6.tm;3akon o privre!ni" ko"ora"a S'. D'asnik +S br.6*J2001;2

Stranica 1( od 19

Documents

Privredna Komora-seminarski rad.doc