Tehnicka skola

Nenad Ranelovi S60/2014procena rizika i bezbednost na radu tehniara

na tehnikom pregledu

Visoka tehnika mainska kola

strukovnih studija

Trstenik

SEMINARSKI RAD

iz predmeta

bezbednost u tehnolokim sistemima i procena rizikaprof. Predrag DaiU Trsteniku,

student:

April, 2015.god

Ranelovi Nenad

br. indeksa S60/2014S A D R A J

1.UVOD................................................................................................................3

2.Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti ................................4

2.1.Metoda za vrenje procene rizika........................................................4

3.Procena rizika..................................................................................................6

3.1.Izloenost opasmostima i tetnostima..................................................7

3.2.Konstrukcie i obekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, radni materijali, alati i sredstva line zatit..............................9

4.Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjivanje i spreavanje rizika..................................................................................................................10

4.1.Opte mere zatite na radu...................................................................11

4.2.Posebne mere..........................................................................................11

7.Zakljuak..........................................................................................................13

literatura...................................................................................................................15

1. UVOD

Pokuau posredstvom akta za procenu rizika, izvrenog i uraenog za potrebe JKP GSP Beograd SP UP i UT, u okviru ijeg pogona postoji tehniki pregled, sa zaposlenim na radnim mestima ef tehnikog pregleda, tehniar tehnikog pregleda i KV automehaniar tehnikog pregleda, da predstavim rizik i bezbednosne mere zatite na radu.Aktom o proceni rizika za JKP GSP Beograd S.P.UP i UT, izvreno je sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora rizika u procesu rada koji mogu biti uzrok nastanka povreda na radu, bolesti rada ili u krajnjem da dovedu do nastanka profesionalnih bolesti. U toku obilaska radnih mesta i evidentiranja opasnosti i tetnosti postojala je potpuna saradnja lica za bezbednost i zdravlje na radu i ostalih zaposlenih. Upoznavanje proizvodnog rada u Saobraajnom Pogonu UP i UT: reim i ritam rada, sredstva rada, materijale sa kojima se radi, opasnosti, tetnosti i fizika optereenja - procenjivanje njihovog uticaja na zdravstveni i radni potencijal zaposlenih i napore koje treba da uloe da bi ih savladali. Ukupno je sagledano 9 radnih mesta. U proceni rizika za svako radno mesto, navedene su opasnosti i tenosti.

2. PROCENJIVANJE RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I TETNOSTIProcena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i teine mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog od nastanka bolesti rada ili profesionalne bolesti prouzrokovanih na radnom mestu i u radno okolini.2.1. Metoda za vrenje procene rizikaProcena rizika vrena e po metodi Kinny na osnovu razmatranja:

ozbiljnost posledica koe zaposleni trpi kod poave opasnosti i tetnosti

verovatnoa poave opasnosti i tetnosti

uestalost poavljivanja opasnosti i tetnosti

Nivo rizika se definie kao proizvod mogue posledice, verovatnoe i uestalosti:

R=PVU

R nivo rizika, P posledica, V verovatnoa, U uestalost

Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivo I do onog ekstremnog, nedopustivog koi iziskue prekid radne aktivnosti koi se definie kao nivo rizika V.

3. Procena rizikaRadno mesto: TEHNIAR TEHNIKOG PREGLEDA Lokacija radnoga mesta: kancelarija, tehniki pregled

Opis poslova:

odgovorno lice tehnikog pregleda prema preduzeu i prema upravi saobraajne

policije

samostalan je u radu;

stara se o organizaciji rada u tehnikom pregledu, odreuje prioritete rasporeda rada i

radnog vremena;

u dogovoru sa zaposlenima odreuje slobodne dane;

po potrebi uestvuje u tehnikom pregledu vozila;

vodi potrebne specifikacije i radnu dokumentaciju na godinjem nivou;

odgovara za tanost ureaja i merilaNain obavljanja poslova:

Posao obavlja u kombinovanom radnom poloaju.

3.1. IZLOENOST OPASNOSTIMA I TETNOSTIMA mala je verovatnoa da e doi do okliznua ili saplitanja u toku rada i pada;

nefizioloki poloaj tela u toku rada, nakon dueg ekspozicionog staa, uz sadejstvo nepovoljnih

mikroklimatskih faktora radne okoline moe biti provokativni faktor za razvoj lumbalnog

sindroma;

u toku rada prisutna je buka od motora vozila u radu koja ne prelazi dozvoljeni nivo.

prisutan je visoki intezitet u radu jer zaposleni obavlja vie raznorodnih poslova koji zahtevaju punu koncentraciju.

Procena rizika na radnom mestu EF CENTRA TEHNIKOG PREGLEDA I TEHNIAR e R=120 nivo rizika: Umeren (III).

Radno mesto TEHNIAR TEHNIKOG PREGLEDA nie sa poveanim rizikom.3.2. Konstrukcie i obekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, radni materijali, alati i sredstva line zatiteRadi zatite zaposlenih od poara izvedena je instalacija javljaa poara kao i instalacija

hidrantske mree.

Zatita zaposlenih od atmosferskog pranjenja obezbeena je gromobranskom instalacijom.Pomone konstrukcije za uvanje i odlaganje boca sa komprimovanim gasovima, uljima,

mazivima i ostalim repromaterijalom;

Trafo stanice;

Pomone prostorije su: garderobe, kupatila, umivaonice, prostorije za linu higijenu ena, nunici, prostorije za uzimanje obroka hrane.Radi kompletiranja mera bezbednosti na radu i zatite zaposlenih poslodavac je optim aktom definisao korienje sredstava line zatite sa rokovima trajanja, kou zaposleni dobijaju preko liste zaduenja i koriste u procesu rada.U procesu rada zaposleni koriste:

-delove motora, sklopova, ureaja i maina,

-eline ipke, limove, zavrtnje raznih veliina, cevi i creva raznih materijala i preseka, opruge raznih karakteristika, ventile, uskonike, leajeve i dr.

-ulja, maziva, masti za podmazivanje, pneumatike

Kao pomoni materijali i alati koriste se: brusne ploe, specijalne paste, burgije, ureznice i dr., sredstva za hlaenje u procesu obrade (emulzije), pucval (pamuni materijal u vidu trganih krpa i konca)...Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radno okolini vri se na osnovu podataka koi se prikupljau iz dokumentacie koom raspolae poslodavac, posmatranjem i praenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacia od zaposlenih.4. UTVRIVANJE NAINA I MERA ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREAVANJE RIZIKACilj utvrivanja naina i mera za spreavanje, otklanjanje ili smanjivanje rizika na radnom mestu i u radno okolini este zatita ivota i zdravlja zaposlenih. Mere koe se utvruu za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika su: Elektrine instalacije odravati u ispravnom i funkcionalnom stanju. Rok: Stalna mera Odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda i ispitivanja opreme za rad.Poslodavac poseduje opremu za rad koja podlee preventivnom i periodinom pregledu pa je neophodno angaovati pravno lice sa licencom radi periodinog pregleda i ispitivanja opreme za rad. Rok: Po isteku vaeih strunih nalaza (na svake 3 godine) Osposobljavanje radnika za bezbedan i zdrav radPoslodavac e duan da izvri osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premetanja na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologie ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koi moe prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagoeno specifinostima njegovog radnog mesta. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili vie radnih mesta, duan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktino. Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. Rok: Odmah po rasporeivanju na radno mesto Prva pomoZa pruanje prve pomoi mora biti osposobljeno tehniko i nadzorno osoblje najmanje 2% od ukupnog broja radnika koji su zaposleni u jednoj radnoj smeni (najmanje 1 zaposleni u smeni) , shodno l. 24. Pravilnika o opremi i postupku za pruanje prve pomoi i organizovanju slube spasavanja u sluau nezgoda na radu. Rok: 30 dana

Postaviti i popuniti ormarie za prvu pomo koji moraju biti snabdeveni sanitetskim materijalom i sredstvima za pruanje prve pomoi i u kome uvek mora da se nalazi sanitetski materijal shodno lanu 8 Pravilnika o opremi i postupku za pruanje prve pomoi i organizovanju slube spasavanja u sluau nezgoda na radu. Rok: Stalna meraIzvriti obuku zaposlenih iz oblasti zatite od poara i najmanje jedanput u tri godine izvriti ponovnu obuku svih radnika iz oblasti zatite od poara, s tim da se najmanje jednom u toku godine izvri praktina provera znanja iz oblasti zatite od poara.

4.1. OPTE MERE ZATITE NA RADU

Poto osvetljenje u radionicama/servisima ne zadovoljava propisane mere za bezbednost i

zdravlje na radu, zbog moguih rizika po zdravlje zaposlenih potrebno je poboljati postojee osvetljenje. Radno mesto mora biti pravilno osvetljeno radi omoguavanja ergonomskih uslova rada. Kako je mikroklima u radionicama/servisima, radionicama izvan zone komfora za zimski period zbog moguih rizika po zdravlje zaposlenih potrebno je poboljati zagrevanje da bi se postigli optimalni mikroklimatski uslovi. Izvesti instalacije grejanja u pogonima i delovima hala u kojima se odvija neprekidni radni proces.

Veina radionica/servisa je permanentno otvoreno (zbog ulazaka i izlazaka vozila). Kako bi se postigli optimalni mikroklimatski uslovi potrebno je postaviti toplotne zavese na ulazima/izlazima. Na radnim mestima i u radnoj okolini gde se javlja uveani nivo buke poslodavac je u obavezi da preduzima sve neophodne mere radi smanjenja buke u dozvoljenim granicama. Zaposleni koji rade na tim radnim mestima su u obavezi da nose lina zatitna sredstva za zatitu ula sluha od oteenja .

Mere za spreavanje buke su: Izbor i kupovina maina koje stvaraju manju buku, izolovanje izvora buke (pregradama sa zvunim izolacijom), uvoenje eih pauza od 10 - 15 minuta u toku radnog vremena, postavljanje apsorbera (upijaa zvuka).

4.2. POSEBNE MERE

Radovi na odravanju vozila:

Rotirajui delovi na opremi za rad moraju biti zatieni odgovarajuim napravama tehnika zatita na mainama. Rune maine koje se koriste pri obradi metala moraju imati ureaj za zaustavljanje koji se aktivira bez isputanja maine iz ruku i zatitna naprava po celom obimu reznog alata osim u delu gde se vri seenje. Odstranjivanje strugotina, opiljaka i praine za vreme rada opreme za obradu metala ne sme se vriti rukom, ve samo odgovarajuim priborom ili upotrebom pomonog alata, pnematskim pitoljem ili odgovarajuom lokalnom ventilacijom. Privrivanje i skidanje alata sa opreme za obradu metala mora se vriti samo uz pomo predvienog alata i uz potovanje uputstva proizvoaa i uputstva za bezbedan rad. Brzina rotirajuih delova i alata na opremi za obradu metala ne sme prelaziti dozvoljenu maksimalnu brzinu propisanu od strane proizvoaa. Sve povrine kojima se kreu radnici moraju biti tako izvedene i odravane da ne postoji opasnost od okliznua i padova. Sve prosute tenosti treba odmah oistiti. Za rad na popravci i odravanju vozila treba koristiti samo ispravan alat i to samo u svrhe za koje je namenjen. Alat se ne sme nositi u depovima radnog odela, ve samo u odgovarajuim kutijama. Tokom rada sa alatom kod kojih dolazi do odletanja estica treba nositi zatitne naoare. Za rad u montanim kanalima treba koristitialate i prenosne lampe sa malim naponom (24, 48V).Saobraajne znake prema propisima o ureivanju saobraaja na javnim putevima; Propisano osvetljavanje saobraajnica za vreme rada nou i u uslovima smanjene vidljivosti; Posebne znake upozorenja, signale ili branike na mestima saobraajnica, peakih prilaza i prolaza koja nemaju dovoljnu preglednost. Za postizanje optimalnih radnih uslova potrebno je pristupiti konstruisanju toplotnih zavesa na ulazima u radionice.Materijal koji se slae u otvorenom i u zatvernom prostoru mora biti uredno uskladiten i obezbeen kako ne bi predstavljao opasnost za zaposlene. Radna mesta, prolazi i podovi moraju redovno da se odravaju i u ispravnom stanju, da budu propisno osvetljeni, a klizava i glatka mesta mora ju se uciniti bezbednim.

Svi delovi elektrinih instalacija, postrojenja i ureaja koji nisu presvueni izolacijom, a stoje pod naponom prema zemlji veom od 24 V, moraju da budu zatieni od sluajnog dodira. Zabranjena je upotreba oteenih i licnovatih osiguraa, kod svih mora stoji oznaka kojem strujnom kolu pripadaju.

Zabranjeni su svi radovi na elektrinim vodovima visokog napona koji su pod naponom. Svi prolazni i prometni putevi moraju biti slobodni, bez bilo kakvih prepreka koje bi oteale prolaz.

Zabranjena je zloupotreba i samovoljno odstranjivanje zatitnih naprava kao i njihovo namerno oteenje. Nedostatak i kvarovi moraju se odmah prijaviti neposrednom rukovodiocu. Odravanje ureaja i opreme za rad mogu da vre samo za to struna i osposobljena lica. Obavezno vriti periodino ispitivanje opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline. (struni tim predlae periodino ispitivanje sudova pod pritiskom, mehanike i hidrauline prese, kompresore, kompresorske stanice, elektrine instalacije pri rekonstukciji objekta, ispitivanje uslova radne okoline u proizvodnim pogonima i dr). Zabranjeno je puenje kao i svaki pristup sa otvorenim plamenom ili uarenim predmetima u prostorijama u kojima se nalaze lako zapaljive i eksplozivne materije. Ova zabrana mora de se istakne na vidnom mestu. U svim radnim prostorijama zabranjeno je svako nagomilavanje drugog materijala ili otpada koji su lako zapaljivi i eksplozivni.

Odmaranje, spavanje i uzimanje hrane u proizvodnim pogonima je zabranjeno. Sva radna mesta i prostorije moraju da se odravaju istim. Sredstva koja se koriste za odravanje ne smeju da sadre otrovan sadraj.Sve radne prostorije, u zavisnosti od vrste posla moraju biti dovoljno osvetljene prirodnom i vetakom svetlou.Vetako osvetljenje radnih prostorija mora biti tako izvedeno da ne stvara zaslepljenost kod zaposlenih od bljetavosti.

Sve radne prostorije u proizvodnim pogonima moraju biti zagrejani i da zadovoljavaju

propisane vrednosti. U radnim prostorijama u kojim se vri proizvodnja mora se obezbediti prirodna i vetaka ventilacija.Ureaji za ventilaciju moraju uvek da se odravaju u ispravnom stanju a svaki kvar prijaviti slubi odravanja.

Buka i vibracije u proizvodnim pogonima se moraju svesti na najmanji nivo, u propisanim granicama da bi se spreilo oboljenje zaposlenih.Buka ne sme prelaziti granicu od 85 dB za osmoasovno radno vreme. U pogonima gde buka prelazi dozvoljenu granicuposlodavac je obavezan da da sredstva za zatitu sluha (une antifone). Na opremi za rad mora biti stavljeno uputstvo za upotrebu.5. ZAKLJUAKNa osnovu prikupljenog materijala zakljueno je da u tom pogonu ne postoji radno mesto visokog rizika, postoje odreene i neophodne mere predloene u radu da bi se poboljao uinak na radnim mestima.

NEFIZIOLOKI POLOAJ TELA

Tokom radnog vremena bilo kod proizvodnih bilo administrativnih radnika rad se odvija preteno u nefiziolokom poloaju ( stojei ili sedei blago-povijeni poloaj ruku isturenih napred radi obavljanja posla to remeti statiku ) pa se nakon dueg ekspozicionog staa uz sadejstvo nepovoljnih mikroklimatskih faktora radne okoline moe oekivati razvoj lumbalnog sindroma, odnosno pojava bolova u lumbalnom delu kime.

Nepravilno dizanje tereta, pogotovu ako je esto, predstavlja mogui uzrok problema sa leima. Zato se preporuuje da se teret die iz ueeg poloaja, kada je optereenje kime manje, a ne savijanjem tela.

Nagli pokreti tela pri savijanju, rotaciji i istezanju, pogotovu kada je telo neutrenirano i nezagrejano, mogu dovesti do ozbiljnih problema. Zato se preporuuje da se svi pokreti vre umereno i da se pre poetka nekog teeg posla ili fizikih aktivnosti telo razgiba, zagreje, ili ak vri masaa nekih miia.

Dugotrajno sedenje za stolom, pored kompjutera predstavlja nefizioloki poloaj koji optereuje kimeni stub. Zato se preporuuje pravilno sedenje, kao i udobna anatomska stolica sa naslonom. Pored toga, ee treba ustajati, razgibati se i promeniti poloaj bar za nekoliko minuta. Pored gorenavedenih razloga, poveanju bolova u leima doprinose: nedovoljna fizika aktivnost, prevelika telesna teina, stalna nervoza i napetost organizma, kao i izlaganje tela velikim temperaturnim promenama bez adekvatne odee.

NEJONIZUJUE ZRAENJE-ALBE KORISNIKA RAUNARA

U razgovoru sa korisnicima raunara dobili smo sledee podatke o tegobama na koje su se alili:

-gotovo svakodnevna glavobolja kod nekih- moe biti razlog slabljenju vida i potreba za naoarima - (potrebna kontrola kod oftalmologa).

-bolovi u vratnom i lumbalnom delu kime-razlog nefizioloki poloaj tela u toku rada-reenje je u ergonomskom radnom mestu.

-jedan broj korisnika raunara se je alio na stalno upaljene oi(crvenilo i peckanje u oima)

U svetu je sve popularniji monitor sa LCD ekranom koji gotovo da nema nikakvo tetno zraenje,bez obzira na veliinu ekrana ma da su njihove cene jo uvek nekoliko puta vee od cena sa klasinom katodnom cevi.U razmatranju problema pravilnog osvetljenja radnog mesta istiu se tri osnovna zahteva: da se obezbedi osvetljenost radne povrine do nivoa neophodnog za konkretnu aktivnost, zatim da se sprei pojava bletanja, te da se pravilno osvetli i okolina radnog mesta, koja ne sme biti mrana jer bi to uslovilo uestalu adaptaciju oka na svetlost radne povrine i tamu okoline. Prema aktuelnoj podeli Meunarodne komisije za osvetljenje (CIE) i standardu ISO 8995, uobiajen rad na raunaru treba obavljati u tzv. podruju B, gde osvetljenje treba da ima vrednosti izmeu 200 i 2000 luksa. Naravno, ne treba preterivati s intenzitetom osvetljenja kako se ne bi provocirale neeljene pojave u vidu zabletenja i zaslepljenja. Strunjaci Nacionalnog instituta za bezbednost rada iz San Franciska (NIOSH) preporuuju 200 do 500 luksa za opte kancelarijske poslove odnosno 500 do 700 luksa za svetle karaktere na tamnoj pozadini monitora. Treba voditi rauna i o drugim tetnim pojavama koje prate neadekvatno vetako osvetljenje, kao to su primetno treperenje (flicker), modulacija i stroboskopski efekat, nepoeljna vizuelna obmana koja stvara pogrean utisak kretanja. Osobe koje nose korektivna stakla ili kontaktna soiva moraju konsultovati onog lekara ukoliko ih posao vezuje za ekran monitora tokom vie asova dnevno.LITERATURA

Institut za bezbednost, kvalitet i zatitu ivotne sredine i zdravlja 27. Januar d.o.o. - AKT O PROCENI RIZIKA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI Saobraajni pogon: UP i UTPAGE SHAPE \* MERGEFORMAT

- 15 -