1/2015

17

Apstrakt

Prema pravu Evropske unije svi opšti i posebni uslovi potrošačkih ugovora moraju biti jednostavni i razumljivi kako bi potrošač mogao da razume o kojoj se vrsti i obimu njegovih ugovornih obaveza radi. Ova teorija integrisana je u pravnim sistemima svih država članica EU. Ona je, takođe, integrisana i u grčki prav-ni sistem Zakonom br. 2251/1994 (zaštita potrošača). Grčka sudska praksa određuje sadržinu tumačenja po-trošačkih ugovora o osiguranju primenom ove teorije i daje stabilan niz primera sudske primene pravila za jednostavno i razumljivo tumačenje uslova te vrste ugo-vora.

Ključne reči: potrošački ugovori o osiguranju, tran-sparentnost, razumljivost uslova

1. DIREKTIVA 93/13/EEC O NEPOŠTENIM USLOVIMA POTROŠAČKIH UGOVORA

Direktiva 93/13/EEC o nepoštenim uslovima po-trošačkih ugovora je direktiva Evropske unije kojom se reguliše primena iznenađujućih ili prevarnih klauzula privrednih društava u unapred sastavljenim ugovo-rima sa potrošačima. Direktiva sadrži spisak primera klauzula koje se smatraju nepoštenim, kao i principe na kojima se mnoge klauzule u potrošačkim ugovori-ma mogu smatrati nepoštenim. Nepoštene klauzule su ništave i, kao takve, ne obavezuju potrošače. Cilj te direktive je zaštita potrošača od ugovornih klauzula sa kojima se potrošač saglasio uprkos velikoj neravnoteži koju te klauzule uvode u prava i obaveze.

Direktiva je inkorporisana u grčki pravni sistem Za-konom br. 2251/1994 koji reguliše zaštitu potrošača. Zakon br. 2251/1994 primenjuje se u skladu sa Direk-tivom 93/13/EEC, dok grčko pravosuđe traži načine da u grčki pravni sistem uvede sve teoretske postavke

i principe iz odredbi i teleološkog tumačenja te direkti-ve.1 Jedan od tih principa je i princip transparentnosti koji važi u svim potrošačkim ugovorima.

2. POTREBA I RAZLOG ZA ZAŠTITOM POTROŠAČA U GRČKOM PRAVU

Opšti uslovi ugovora o osiguranju se unapred for-mulisane ugovorne klauzule koje obavezuju potrošača bez mogućnosti da o njima pregovara. U skladu sa čl. 2, st. 1 Zakona br. 2251/1994 opšti uslovi ugovora su oni „koji su unapred sastavljeni za neodređen broj budućih ugovora.”2 Opšti uslovi ugovora su klauzule koje su jed-nostrano, unapred sastavljene i koje nisu predmet pre-govaranja prilikom zaključenja ugovora. Kao unapred formulisani uslovi ugovora, njihova namena je da pred-stave standardnu i jednoobraznu sadržinu „neodređe-nog” broja ugovora, koje sastavlja društvo za osiguranje i sa njim upoznaje potrošača prilikom sačinjavanja ugo-vora i njihovog obaveznog prihvatanja.

Budući da opšte uslove ugovora nameće jedna ugo-vorna strana (društvo za osiguranje) drugoj ugovornoj strani (potrošaču), to dovodi do „preokretanja konven-cionalne pravde na štetu jedne ugovorne strane” (Delli-os, 2001a, 13). To je zato što položaj potrošača karakte-riše „inherentna nemogućnost uticaja na formulisanje sadržine ugovora” (Dellios, 2001a, 17) i nemogućnost odlučivanja o organizaciji koja bi obezbedila potpuno „miran i racionalan izbor” (Perakis, 1996, 114). Pored toga, društvo za osiguranje, kao mnogo iskusnije u po-gledu ugovaranja i organizaciono upotpunjeno kvalifi -kovanim osobljem, u prednosti je u odnosu na potro-šača. Zbog toga potrošač ima položaj slabije ugovorne

1 Areios Pagos 561/2014 NOMOS, Areios Pagos 430/2005 NOMOS, Areios Pagos 1001/2010 NOMOS, Piraeus Court of Appeal 72/2011 NOMOS.

2 Videti: Athens Multi Member Court of First Instance 711/2007 Companies Law 2007, 1336; Athens Multi Member Court of First Instance 119/2002 Companies Law 2003, 424.

ČLANCI

Prof. dr Iakovos E. VENIERIS*

„Jednostavni i razumljivi izrazi” u potrošačkim ugovorima o osiguranju prema grčkoj sudskoj praksi

UDK: 347.451:368:340.142(495)Primljen: 18. 2. 2015.Prihvaćen: 10. 3. 2015.Stručni rad

Pravni fakultet u Atini, e-mail: ven@valaw.gr.

1/2015

18 IAKOVOS E. VENIERIS

strane,3 odnos karakteriše nejednakost između ugovor-nih strana4 i informaciona asimetrija (Dellios, 2008a, čl. 2, st. 3, 28)5 u pogledu formulacije uslova ugovora, kao i u vezi sa pravnim i ekonomskim značajem njegove pri-mene.

To dovodi do višestrukih negativnih posledica koje, kada su kombinovane sa nepoznavanjem stvarne sa-držine uslova ugovora od strane potrošača, dovode do primene ugovorenih uslova koji utiču na ekonomski i pravni položaj potrošača kao ugovorne strane prema društvu za osiguranje. Potrošač usluga osiguranja vezan je ugovorom i u njemu predviđenim obavezama. Potro-šač je svestan toga, ali nedovoljno da bi shvatio obim svojih obaveza, posledice i još važnije: „Koja su prak-tična ekonomska i pravna dejstva primene klauzula iz ugovora o osiguranju?”

Jedno od rešenja gorenavedenog položaja slabije ugovorne strane, u kojoj se nalazi potrošač, daje prin-cip transparentnosti uslova ugovora o osiguranju. Efi -kasno primenjen, princip transparentnosti obezbeđuje da potrošač usluga osiguranja precizno može da utvrdi sadržaj ugovorenih uslova i ishod njihove primene.6 Po-trošač ne može da se pozove na neznanje i nema pravo da zanemari posledice transparentnih uslova ugovora o osiguranju. Svrha principa transparentnosti je da po-krije neizvesnost koja vlada kod potrošača zbog prego-varanja i da mu otkrije koja mu konvencionalna i tran-sakciona „oružja” stoje na raspolaganju. To dovodi do „jednakosti snaga”7 ugovornih strana i uravnoteženja ugovornih odnosa dovođenjem potrošača u ravnoprav-niji položaj.

3 O nepovoljnom pregovaračkom položaju: Areios Pagos Plenary 6/2006 Companies Law 2006, 665.

4 Athens Court of Appeal 4788/2008 Arm 2009, str. 1204. O ugovaračkoj neravnopravnosti: Piraeus Single Member Court of First Instance 5794/2005 NOMOS.

5 Consumer Ombudsman 12/2009 TNP DSA, Consumer Ombudsman 29/2009.

6 Nemačka sudska praksa je još od 80-ih godina XX veka imala stav: „Dobra vera (bona fi de) obavezuje one koji primenjuju opšte uslove poslovanja da prava i obaveze ugovornih strana predstave jasno i razumljivo kako bi isti prilikom zaključenja ugovora mogli sasvim jasno da sagledaju posledice uslova ugovora.” (Treu und Glauben verpfl ichten die Verwender allgemeiner Geschäft sbedingungen, die Rechte und Pfl ichten ihrer Vertragspartner eindeutig und verständlich darzustellen, damit diese sich bei Vertragsschluß hinreichend über die rechtliche Tragweite der Vertragsbedingungen klar werden können (vgl . BGHZ 97, 65 (73) = NJW 1986, 1335 = LM § 535 BGB Nr. 102 = WM 1986, 458; BGH, NJW 1983, 159 = LM § 138 (Bb) BGB Nr. 50 = WM 1982, 1354 (1358); NJW 1984, 171 = LM § 3 AGBG Nr. 6 = WM 1983, 1281 (1282, 1283); NJW 1988, 1726 = LM § 8 AGBG Nr. 12 = WM 1988, 821 (824); NJW 1989, 222 = WM 1988, 1780 (1783)).

7 BVerfG NJW 1998, 3216.

3. KONCEPT TRANSPARENTNOSTI U GRČKOM POTROŠAČKOM PRAVU

Grčko potrošačko pravo se zasniva na principu tran-sparentnosti koji obuhvata integrisanost prilikom sa-stavljanja, tumačenje i kontrolu opštih uslova ugovora (Mentis, 2000, 67). Taj princip je propisan Direktivom EU 93/13/EEC, čl. 4 II i 5, kojima je predviđena oba-veza kontrole pružanja usluga i nagrada, pod uslovom da relevantne klauzule nisu formulisane na precizan i razumljiv način (Council Directive, 1993, čl. 5). Princip transparentnosti inkorporisan je u grčki pravni sistem čl. 2, st. 1–3 I čl. 5 Zakona 2251/1994, čl. 2, st. 6 i čl. 7, tač. e, g, h, j, k, para. 2 (Dellios, 2001a, 377; Mentis, 2000, 65; Dellios, 2008b, par. 245, 312; Dellios, 2008a, par. 25; Dellios, 2013, par. 265; Eft hymiou, 2013, 30).

Transparentnost opštih uslova ugovora zahteva ra-zumljivost pravnih posledica ugovornih odredbi u vezi sa pravima i obavezama potrošača. Na osnovu pome-nute razumljivosti potrošač treba da zna „šta ga čeka” iz ugovora koji zaključuje, „gde se nalazi”, sa kojim uslovi-ma i sa kojom sadržinom će se suočiti prilikom izvrša-vanja ugovorne ili fi nansijske obaveze (Derleder, 2001, 2036). Neprecizne ili nejasne ugovorne odredbe sma-traju se nezakonitim (Reich, Micklitz, 2003, 508). Zbog toga je pružaocu usluga zabranjeno da koristi nepre-cizne ili nejasne klauzule radi poboljšanja sopstvenog položaja u odnosu na potrošača (Reich, Micklitz, 2003, 508). Posebno, nepovoljne ekonomske posledice i troš-kovi treba da budu jasno vidljivi. Zato princip transpa-rentnosti služi kao osnov za zabranu skrivanja troškova od potrošača, ali njegova primena takođe, dovodi ugo-vorne odnose do nivoa razumljivosti u pogledu tačne sadržine prava i obaveza (Stoff els, 2004, Rn. 562, 565).8

Princip transparentnosti ogleda se kroz najmanje tri smernice pomoću kojih pojedinac treba da razlikuje opšte uslove ugovora.9 Prva smernica odnosi se na pre-ciznost i razumljivost teksta ugovora (Mentis, 2000, 66; Dellios, 2013, 266, 377; Eft hymiou, 2013, 32) na način na koji potrošač usluga osiguranja može da na jasnom i razumljivom jeziku razlikuje značenje ugovornih klauzula. Druga smernica se odnosi na određenost ili odredivost sadržaja ugovornih odredbi, tako da potro-šač može da predvidi svoj pravni položaj kada one budu

8 BGH NJW 1999, 2779, BGH NJW 2000, 519.9 Areios Pagos 15/2007 NOMOS, Areios Pagos 652/2010

Companies Law 2010, 943; Areios Pagos 430/2005 Hellenic Justice 2005, 802; Areios Pagos 1030/2001 Companies Law 2001, 1125; Areios Pagos 296/2001 Hellenic Justice 2001, 1329; Athens Court of Appeal 2386/2006 Hellenic Justice 2006, 1467; Athens Court of Appeal 5253/2003 Commercial Law Review 2003, 643; Athens Court of First Instance 2856/2013 NOMOS, Athens Court of First Instance 840/2008 NOMOS.

1/2015

19

„Jednostavni i razumljivi izrazi” u potrošačkim ugovorima o osiguranju prema grčkoj sudskoj....

primenjene (Dellios, 2013, 266; Eft hymiou, 2013, 33). Treća smernica odnosi se na zabranu neočekivanih, ne-objavljenih i prevarnih ugovornih odredbi. Navedene smernice uklanjaju sumnju potrošača u moralnu osno-vu ugovora i negiraju nerazumna očekivanja (Leletzis, 2002, 285) i uverenja u vezi sa stvarnim pravnim isho-dima i posledicama prihvaćenih ugovornih klauzula. Na osnovu tog principa, opšti uslovi ugovora odraža-vaju prava i obaveza ugovornih strana na način koji je određen, precizan i jasan.10

Ako ugovorna odredba nije transparentna, ona uvo-di i intenzivira stanje nedostatka znanja potrošača, vi-šestruko uzvećava neravnopravnost u pravnom poslu zbog onemogućavanja potrošaču da razume i oceni posledice svoje obaveze koje proizlaze iz te ugovorne odredbe (Dellios, 2001b, 1517). Potrošač mora u pot-punosti da razume svoj položaj u pravnom poslu u tre-nutku zaključenja ugovora. Transparentnost ugovornih odredbi mora biti takva da mu omogući da dovoljno razume da li je ponašanje pružaoca usluga (ovde druš-tva za osiguranje) zakonito i dosledno u pogledu onoga što je dogovoreno (Habersack, 2001, 757; Reifner, 1995, 873; Fuchs, 2006, § 310, Rn 1087). Netransparentne ugovorne odredbe pojačavaju neizvesnost u kojoj se potrošač nalazi zbog njegovog slabog poznavanja osi-guranja naspram iskusnijeg društva za osiguranje zbog čega potrošač ne može da razume i oceni posledice svo-je ugovorne obaveze (Dellios, 2001b, 1517).

U praksi, netransparentne ugovorne klauzule koje skrivaju stvarne pravne i fi nansijske okolnosti stvara-ju opasnost da potrošač odustane od određenih radnji (vršenja prava) i da se prepusti pravima ili zahtevima koje ima pružalac usluga.11 Prema tome, naizgled beza-zlene klauzule transparentnosti remete konvencional-nu ravnotežu iz čl. 2, st. 6 Zakona 2251/1994 (Stoff els, 2004, Rn 562). Zato su takve ugovorne odredbe neza-konite (Stoff els, 2004, Rn 562).

Transparentnost direktno utiče na ugovor između pružaoca usluge i potrošača i doprinosi poređenju po-nuda sa opštim uslovima poslovanja različitih pruža-laca usluga (makro dimenzija transparentnosti). Tran-sparentnost je deo uloge koji pravni sistem, kao neka vrsta arbitra, štiti u korist potrošača koji je adekvatno i precizno informisan i koji odlučuje koju će ponudu da razmatra (Marinos, Venieris, 1994, 464). Princip tran-sparentnosti, kada je efi kasno primenjen, stavlja potro-šača u pregovarački položaj koji zaslužuje, tj. položaj emancipovane strane koja je upoznata sa posledicama svojih radnji. Potrošač više nije bespomoćan, te se zato

10 Areios Pagos 652/2010 Companies Law 2010, 943; Areios Pagos 430/2005 Hellenic Justice 2005, 802.

11 Videti: Areios Pagos 430/2005 NOMOS gde se stalno ponavlja sudska praksa po ovom pitanju.

izraz „princip transparentnosti” u datom kontekstu od-nosi na obaveštenog i informisanog potrošača sa klasič-nom odgovornošću za svoje postupke, koja se zasniva na visokom nivou informacija kojima potrošač raspo-laže prilikom razmatranja posledice svojih ugovornih obaveza (Dellios, 2013, par. 265).

Suštinski, transparentnost, posebno u delatnosti osiguranja, otkriva stvarno dejstvo osiguravajućeg po-krića, ekonomske posledice za obe ugovorne strane i omogućava potrošaču da se upozna sa onim šta odre-đeno društvo za osiguranje nudi i pod kojim uslovima. Time se umanjuje i varanje potrošača sa konvencional-nim „paketom” proizvoda koji su skupi, neefi kasni ili beskorisni posmatrano iz ugla njegove potrebe za osi-guranjem, sa karakteristikama i uslovima koji mu nisu prijavljeni tokom pregovaranja o ugovoru o osiguranju. Cilj obaveze primene transparentnih klauzula osigura-nja je borba protiv prevarnog reklamiranja (Marinos, 2002, 266).

4. PRINCIP TRANSPARENTNOSTI U GRČKOJ SUDSKOJ PRAKSI

U nekoliko nedavnih presuda grčkih sudova zako-nitost opštih uslova ugovora zasnivala se na obavezi da se postupa u skladu sa principom transparentnosti, posebno posle odluke br. 430/2005 u sporu Areios Pa-gos kojom su u potpunosti potvrđeni osnovni elementi principa transparentnosti. U ovoj presudi utvrđeno je da se „pravo opštih uslova ugovora zasniva na principu transparentnosti kao osnovnom principu zaštite potro-šača... Princip transparentnosti ima dva aspekta – pre-ciznost i razumljivost ugovornih odredbi. Preciznost se odnosi na pravne posledice date ugovorne odredbe na prava i obaveze potrošača. Zbog toga pružalac usluge ne sme da koristi neprecizne ili nejasne klauzule da bi pojačao svoj ugovorni položaj u odnosu na potrošača. Posebno nepovoljne ekonomske posledice i troškovi treba da budu jasno vidljivi. „Maglovite” klauzule, koje skrivaju stvarne, pravne i fi nansijske okolnosti stvara-ju opasnost da potrošač odustane od određenih radnji (vršenja prava) i da se prepusti pravima ili zahtevima koje ima pružalac usluga. Takva, naizgled bezazlena transparentna klauzula, upravo zbog svoje transpa-rentnosti, remeti konvencionalnu ravnotežu iz čl. 2, st. 6 Zakona 2251/1994… potrošač treba da razume potpuno jasno obavezu koju preuzima... Transparen-tnost i jasnoća su potrebni kako u pogledu benefi cija, tako i sadržine ugovorne klauzule. Transparentnost se odnosi na jasne i razumljive izraze, na princip fi ksnog ili konačnog sadržaja i princip predvidivosti postoja-nja određenih uslova. U tom smislu, iz opštih uslova

1/2015

20 ugovora mora da proizlazi kauza obligacije..., konač-na suma troškova i kriterijumi po kojima se ti troškovi pojavljuju i obračunavaju...” (Marinos, Venieris, 1994, 464)

Ali i pre donošenja ove presude dva druga formu-lisana uslova zakonitosti opštih uslova ugovora bila su povezana sa transparentnošću predmetnih ugovornih klauzula. Presudom u sporu br. 1030/2001 Areios Pa-gos12 potvrđeno je da „opšti uslovi ugovora moraju da prikazuju prava i obaveze ugovornih strana na način koji je određen, tačan i jasan („princip transparen-tnosti” koji treba da usmerava stilizaciju ugovornih odredbi koje su, iako ne potiču od zakona, jasne gle-dajući celokupan sadržaj). Zbog toga, prilikom analize odredbe opštih uslova osiguranja čije je sastavljanje deo jednostranog prava osiguravača, kao i njegovog prava da tokom trajanja ugovora poveća premiju kao osnov-nu obavezu ugovarača osiguranja, ugovorne odredbe moraju biti stilizovane na transparentan način tako da osiguranik već prilikom zaključenja ugovora o osigura-nju može da razume obim povećanja, a u slučaju samog povećanja da može da oceni da li je to u skladu sa rele-vantnom odredbom uslova osiguranja koja tako nešto predviđa.”

Kada je reč o predvidivosti koja mora da postoji zbog principa transparentnosti, a u vezi sa izbegava-njem iznenađenja osiguranog potrošača, u presudi br. 1219/200113 zauzet je stav po kojem se „odredba čl. 2, st. 7, tač. (k) objašnjava potrebom da se zaštite legitimna očekivanja potrošača iz tzv. neočekivanih klauzula ili klauzula iznenađenja, tj. onih ugovornih odredbi koje menjaju utisak koji je opravdano stvoren kod potrošača o visini cene ili predmeta glavne usluge, tj. jedinim ele-mentima koje potrošač po pravilu, analizira prilikom zaključenja ugovora.”

5. PRINCIP TRANSPARENTNOSTI U GRČKOJ SUDSKOJ PRAKSI SA POSEBNIM OSVRTOM

NA UGOVORE O OSIGURANJU

Grčka sudska praksa analizirala je opšte uslove ugo-vora o osiguranju, posebno u pogledu principa tran-sparentnosti. Atinski Apelacioni sud je u presudi br 1407/200214 analizirao odredbu iz ugovora o osigura-

12 Areios Pagos 1030/2001 Companies Law 2001, 1125 = Commercial Law Review 2001, 740 = Companies Law 2001, 1127.

13 Areios Pagos 1219/2001 Hellenic Justice 2001, 1603 = Nomiko Vima 2002, 354 = Companies Law 2001, 1128.

14 Athens Court of Appeal 1407/2002 Companies Law 2002, 1136 = Hellenic Justice 2004, 877 = EpiDikIA 2004, 426 = Commercial Law Review 2004, 553.

nju koja je tokom trajanja odnosa osiguranja u korist društva za osiguranje predvidela pravo da jednostrano smanji naknadu. Predmetna klauzula proglašena je ni-štavom i nezakonitom jer je sud smatrao da „kada se radi o opštoj ugovornoj odredbi na osnovu koje osi-guravač ima pravo da, tokom trajanja ugovora o osi-guranju, jednostrano... smanji iznos naknade, takva ugovorna odredba treba da bude u uslovima osiguranja izražena na transparentan način, tako da osiguranik u trenutku zaključenja ugovora može da razume težinu te ugovorne odredbe... i da, kada se jednostrano prime-njuje... može da proceni da li je smanjenje naknade iz-vršeno u skladu sa navedenom ugovornom klauzulom. Prema tome, ako je ugovorom predviđen odbitak neke sume (franšiza) od iznosa osiguravajuće naknade u ko-rist društva za osiguranje i pravo društva za osiguranje da jednostrano izvrši korekciju iznosa, to kao i uslovi i sadržaj korekcije treba da budu navedeni na što je mo-guće određeniji način kako bi potrošaču bilo pruženo adekvatno znanje o obimu njegovog osiguravajućeg po-krića.”

Dalje, sudovi15 su analizirali tablicu vrednosti koju je svako društvo za osiguranje koristilo kao sastavni deo ugovora o osiguranju. Tako je prihvaćen tužbeni zah-tev da je ugovorna odredba o tablici netransparentna u meri u kojoj se u tablici vrednosti ne spominje činjenica da se premije osiguranja za prve dve godine ne uplaćuju u celosti, dok se sa druge strane postavlja pitanje koja je priroda i koliki je iznos troškova koje tuženi odbija zbog toga što ugovori za prve dve godine trajanja osigu-ranja nemaju gotovinsku vrednost.

U zaključcima Ombudsmana potrošača 16/200916 razmatran „uslov punovažnosti ugovornih odredbi je njihova transparentnost u vezi sa pokrićem i okolnosti-ma pod kojima su one date i mogućim fi nansijskim po-sledicama njihove primene po osiguranika.” Na osnovu ove pretpostavke razmatrana je jedna ugovorna odred-ba iz ugovora o osiguranju motornog vozila, kojom je bilo predviđeno da se obaveza osiguravača gasi u pogle-du sume osiguranja na dan nastanka štete. Od te uma-njene sume po predmetnoj klauzuli, za svaki period osiguranja isplaćena je naknada u visini preostale sume osiguranja. Na osnovu te klauzule, osiguranik je postao saosiguravač svoje sopstvene štete u srazmeri prema pr-vobitnoj sumi osiguranja umanjenoj za plaćene iznose.

U zaključcima je utvrđeno da je ugovorna odredba ništava zbog netransparentnosti jer je „potrošač zaklju-čio osiguranje sa tuženim društvom za osiguranje uz uplatu fi ksne premije za ceo šestomesečni period osi-guranja. Na osnovu teksta uslova osiguranja, odnosno

15 Athens Multi Member Court of First Instance 840/2008 NOMOS. Međutim, ta odluka je poništena u sledećem stepenu.

16 Consumer Ombudsman 16/2009 TNP DSA.

IAKOVOS E. VENIERIS

1/2015

21 čl. 9, potrošač ne može sa sigurnošću da otkrije stanje datog odnosa osiguranja ako se društvo za osiguranje pozove na primenu pravila o proporcionalnom sma-njenju... Međutim, ovaj zaključak o pravilu proporci-onalnog smanjenja, a još više, o primeni pravila o pro rata obračunu, izvan je razumnog predviđanja i očeki-vanog znanja prosečno pažljivog potrošača koji zaklju-čuje tipično osiguranje motornog vozila za istu štetu. Zbog toga proizlazi zaključak da predmetnu ugovornu odredbu karakteriše nedostatak jasnog određenja bene-fi cije iz osiguranja i, da će zato ta odredba pogoršati tr-govački odnos i potrošača opteretiti troškom u visini za koju je prvi put saznao posle nastanka osiguranog do-gađaja. Potrošač se našao u neprijatnom, iznenadnom položaju zbog toga što je prilikom zaključenja ugovora društvo za osiguranje govorilo o maksimalnoj obavezi za jednu ili više nezgoda, dok je vršenje prava osigura-nika na osiguravajuće pokriće druge nezgode dodatno ograničilo obavezu društva za osiguranje zbog primene proporcionalnog smanjenja sume osiguranja. Stilizacija navedenog člana nije omogućavala potrošaču da otkrije takav način funkcionisanja osiguranja iz navedene ugo-vorne odredbe, dok je utisak koji je opravdano stvoren kod potrošača u vezi sa obimom benefi cija bitno izme-njen primenom te ugovorne odredbe od strane društva za osiguranje.”

Sudovi su se adekvatno bavili pitanjem isključenja iz osiguravajućeg pokrića i spojivošću tog dela uslova osiguranja sa principom transparentnosti. Sudovi su ocenili kao nepoštenu odredbu opštih uslova osigura-nja kojom je bilo predviđeno isključenje obaveze osi-guravača ako osigurani događaj direktno ili posredno, u celini ili delimično, bude prouzrokovan upravljanjem ili upotrebom letilica, jedrilica ili drugih vazduhoplov-nih sredstava koja se ne koriste za održavanje redovnih vazdušnih linija. Presudom je utvrđeno da „član 3 op-štih uslova poslovanja, u meri u kojoj izuzima nepla-nirane letove bez obaveze njihove prijave i bez nekog adekvatnog i razumnog razloga u pogledu specifi čnosti izjava ugovornih strana, u ovom konkretnom slučaju, isključuje primenu standarda koji je u skladu sa opštim iskustvom i logikom u sličnim razmatranim sporovi-ma i van suštinskih očekivanja klijenta, jer prosečan potrošač kao i potrošač iz ugovora o osiguranju živo-ta koji, u osnovi, razumno veruje da priroda leta kao nenajavljenog ne kvalifi kuje druge slične letove u van-redne događaje koji bi opravdali njegovo isključenje iz osiguravajućeg pokrića i zato se takva odredba kontro-liše primenom opšteg kriterijuma.” U suštini negacija potrošačevih / osiguranikovih očekivanja uslovljena je činjenicom da je takva ugovorna odredba iznenađujuća i njena primena neočekivana (Eft hymiou, 2013, 133).

U istom smislu je i obrazloženje presude o isključe-nju osiguravajućeg pokrića u slučaju nastanka štete.17 Odredba opštih uslova osiguranja po kojoj su bile iz pokrića isključene sve štete ili gubici usled popucalih cevi vodovoda, kanalizacije itd., proglašena je nepošte-nom. Razlog za arbitrarnost u presudi je u tome što se po spornoj odredbi isključuje mogućnost aktiviranja osiguravajućeg pokrića za osigurani rizik u slučaju po-plave zbog koje dođe do pucanja cevi itd. Zbog toga je ugovorna odredba ograničila pokriće u tim uočenim slučajevima dejstva poplave, kao uzročnika koji dej-stvuje van osiguranog objekta. I u tom slučaju se sma-tralo da je reč o ugovornoj odredbi koja je iznenadila osiguranika i zbog koje su ga neočekivano spasla njego-va legitimna očekivanja, do čega ne bi došlo da je pred-metna ugovorna odredba bila princip transparentnosti (Eft hymiou, 2013, 134).

Sudovi su, takođe, razmatrali klauzulu koja je pred-videla isključenje iz osiguravajućeg pokrića ako do štete dođe zbog toga što su ukradeni neki osigurani predmeti koji su se nalazili u otvorenom i neograđenom prosto-ru.18 Opštim uslovima osiguranja bilo je predviđeno da „su osigurane goreopisane materijalne stvari... pod uslovom da je rizik krađe materijala osiguran ako se na-lazi u zatvorenom skladišnom prostoru i u skladu sa čl. 1.4 ovog Aneksa.” Sud je u obrazloženju naveo da pred-met osiguranja (u vezi sa čl. 1.4 Aneksa) implicira na različita skladišna mesta, a ne na način na koji su ona obezbeđena. Istaknuto je da su razlozi za takvu odlu-ku uslovljeni time što ne bi bilo razloga za osiguranje od rizika krađe da se radilo o zatvorenom, pokrivenom skladištu, sa čuvarima i nadzorom. Sud se nije poseb-no pozivao na princip transparentnosti, iako je to bilo moguće. Međutim, sud je priznao da postoji nejasnoća i kontradiktornost relevantnih odredbi u vezi sa oprav-danim očekivanjima osiguranika da će ostvariti nakna-du od osiguranja, bez obzira na navedeno isključenje.

U presudi br. 6/2006 Areios Pagos19 ocenjivalo se pi-tanje prava na zateznu kamatu od društva za osigura-nje koje kasni sa isplatom naknade štete osiguraniku. Spornom ugovornom odredbom bilo je predviđeno da osiguravač nema obavezu da plati zateznu kamatu pre isteka mesec dana od dana donošenja konačne odluke o isplati naknade. Sud je odlučio da „relevantna klauzu-la iz opštih i posebnih uslova osiguranja koja je doneta unapred, bez prethodnog pregovaranja, po pravilu bez znanja ili razumevanja njene sadržine od strane osigu-

17 Areios Pagos 1597/2011 TNP DSA.18 Athens Multi Member Court of First Instance 735/2004

NOMOS. 19 Areios Pagos Plenary 6/2006 Hellenic Justice 2006, 419 =

Commercial Law Review 2006, 623 = Companies Law 2006, 665 = EpiskED 2006, 90.

„Jednostavni i razumljivi izrazi” u potrošačkim ugovorima o osiguranju prema grčkoj sudskoj....

1/2015

22 ranika kao slabije ugovorne strane i zbog toga, u slabi-jem pregovaračkom položaju, čak i u slučaju požarnog osiguranja, a koja dovodi do prekida ugovorne ravnote-že, a priori je zloupotrebljavajuće prirode u svim opštim uslovima poslovanja, posebno ako se radi o potpunom isključenju obaveze osiguravača da plati zateznu kama-tu.”

6. POSEBNO PITANJE KOREKCIJE PREMIJE U SVETLU PRINCIPA TRANSPARENTNOSTI

Važno pitanje u opštim uslovima ugovora o osi-guranju je klauzula o korekciji premije. Presuda br. 1030/200120 Areios Pagos bila je prva odluka tog suda koja se bavila pitanjem principa transparentnosti u vezi sa korekcijom premije. Sud je obrazložio da „kada se radi o opštem uslovu ugovora kojim se predviđa pravo osiguravača na jednostrano postupanje u vezi sa pove-ćanjem premije tokom trajanja ugovora, to se mora na-vesti u uslovima osiguranja na transparentan način tako da osiguranik već u trenutku zaključenja ugovora bude u prilici da razume obim povećanja, a u slučaju poveća-nja da može da oceni da li je to u skladu sa relevantnom ugovornom odredbom kojom je to pravo osiguravača predviđeno. Ako pravo pružaoca usluge osiguranja na promenu premije treba da se prijavi ugovaraču, onda na odgovarajući i što bolji način treba objasniti i uslove i kontekst okolnosti u kojima se to pravo ostvaruje. Prin-cip savesnosti nalaže da određena ugovorna odredba uslova osiguranja mora da potrošaču nudi dovoljno ra-zumevanje fi nansijskog tereta koji on preuzima uzima-jući u obzir okolnosti u kojima je takon nešto potrebno. Pružalac usluge osiguranja postupa na nepošten način ako to nije u skladu sa navedenim zahtevima. Osobi-na takve ugovorne odredbe omogućava osiguravaču, u svojstvu pružaoca usluge osiguranja, da jednostrano promeni premiju na dan bilo kojeg produženja ugovora o osiguranju. U tom slučaju (jednostrane izmene pre-mije – prim. aut.) potrošač prepušta pružaocu usluge osiguranja da oceni korektnost i potrebu izmene pre-mije bez mogućnosti da potrošač predvidi pod kojim uslovima i u kojem obimu će morati da snosi dodatne troškove.”

U jednoj od novijih presuda21 razmatrano je isto pitanje. U toj presudi je ponovljen stav da nepoštenost ugovorne odredbe zbog netransparentnosti proizlazi iz dejstva te odredbe, a koje se sastoji u pravu osiguravača da, prilikom bilo kojeg produženja ugovora o osigura-

20 Areios Pagos 1030/2001 Companies Law 2001, 1125 = Commercial Law Review 2001, 740 = Companies Law 2001, 1127.

21 Athens Court of Appeal 4108/2012 NOMOS.

nju, izmeni premiju na osnovu uslova i kriterijuma koji nisu navedeni u ugovoru. Presuda je ponovila stano-vište po kojem izmena premije treba da se vrši prema kriterijumima navedenim u ugovoru već u trenutku njegovog zaključenja, a koji potrošaču omogućavaju da razume koliko će biti povećanje i sa njim u vezi fi -nansijski teret, svrha troškova i samog sporazuma, kao i primer izračunavanja primenom tih kriterijuma. Me-đutim, važnost ove presude leži u tome što ona upućuje na sledeći zaključak. Praznina nastaje zbog načina na koji se koriguje premija u slučaju ništavosti / netranspa-rentnosti neke ugovorne odredbe, te da se u tom slučaju sporna korekcija mora dopuniti primenom zdravstve-nog indeksa agencije za statistiku Grčke. Zaključak koji je izvučen iz presude posledica je svrsishodnog tuma-čenja ugovora o osiguranju radi popunjavanja praznina nastalih usled ništavosti neke ugovorne odredbe.

Korekcija premije vrši se, u stvari, kako bi se druš-tvu za osiguranje omogućilo da obuhvati sve troškove iz osiguranih događaja koji povećavaju obavezu osigu-ravača ili smanjuju vrednost premije. Društvo za osi-guranje legitimno pokušava da se prilagodi konvenci-onalnim, trajnim i dugim odnosom sa osiguranikom zasnovanim na nekim činjenicama i informacijama koje nisu postojale u trenutku zaključenja ugovora ili koje su postojale u tom trenutku, ali su se kasnije pro-menile. Drugačije rečeno, društvo za osiguranje poku-šava da tokom trajanja ugovornog odnosa inkorporiše uslove i okolnosti koji menjaju i na drugačiji način uti-ču na prava i obaveze ugovornih strana tokom trajanja perioda osiguranja. Ova potreba slična je potrebi bana-ka za korekcijom promenljive kamatne stope u ugovo-rima o kreditu zbog promene uslova na tržištu. Banke, po istom principu, prilagođavaju promenljivu kamatnu stopu promenama troškova i tržišnih uslova. Kada je reč o premiji osiguranja, kao i u slučaju promenljivih kamatnih stopa, treba da postoje jasni i sigurni kriteri-jumi za korekciju premije koji će poštovati princip tran-sparentnosti, a neće iznenaditi potrošača.

Tipična ugovorna odredba o korekciji premije ne sme za posledicu da ima isključivo pravo revizije od strane istog društva za osiguranje bez potpuno jasnih kriterijuma. Drugim rečima, ugovorne odredbe mo-raju na izričit način da sadrže osigurane sume i uslove po kojima društvo za osiguranje stiče pravo da menja kamatnu stopu. Ugovorna odredba je netransparentna ako su osiguraniku, pored ugovora, potrebna dodatna objašnjenja i informacije da bi razumeo kada i koja vr-sta korekcije može da se očekuje.22 Transparentnost se obezbeđuje onda kada opšti uslovi osiguranja sadrže izraz koji potrošaču daje pravo na „prigovor” na obra-

22 Za promenljivu kamatnu stopu, videti: BGH WM 1990, 1367.

IAKOVOS E. VENIERIS

1/2015

23 čun društva za osiguranje.23 To će biti slučaj kada po-trošač ima pravo da sam sačini obračun, da osporava ili ispravi obračun osiguravača ili da sačeka da vidi kolika će biti nova visina njegove obaveze posle korekcije.

Na osnovu principa transparentnosti, kao što je prethodno navedeno, ugovorna odredba koju je sasta-vilo društvo za osiguranje, a koja predviđa i određuje pravo na korekciju premije mora da:

a) opiše razloge za korekciju; potrošaču se, u skla-du sa obavezujućim principom transparentnosti, mora omogućiti da razume ne samo sumu, već i razloge za dodatne troškove;24

b) sadrži elemente koji određuju način na koji se ko-rekcija može proveriti;

c) adekvatno opiše okolnosti, uslove i obim korekci-je premije kako bi se mogla proveriti ispravnost obra-čuna korekcije;

d) navede trenutak kada se vrši korekcija kako bi se izbeglo iznenađenje osiguranika;

e) navede način obaveštavanja osiguranika o korek-ciji.

f) bude takva da se njom ne postiže dobit društva za osiguranje. Društvo za osiguranje inkorporira korekci-ju premije u pravni odnos osiguranja. Korekcija premi-je obuhvata promene u troškovima poslovanja i opšte promene tržišnih uslova i uslova osiguravajućeg pokri-ća. Korekcija ne sme da predstavlja razlog na osnovu kojeg društvo za osiguranje povećava svoju dobit ili želi da promeni ustaljenu ugovornu ravnotežu. Ako druš-tvo za osiguranje koristi korekciju premije za ostvarenje dobiti, ono remeti ravnotežu prava i obaveza na štetu potrošača. To je u suprotnosti sa čl. 361 Građanskog za-konika (pacta sunt servanda – prim. aut.), kao i čl. 2, st. 6 i 7, tač. (e) Zakona 2251/1994.25 U tom slučaju, sma-tra se da društvo za osiguranje nije izvršilo korekciju premije, već neopravdanu promenu radi ostvarivanja dobiti, čime se neopravdano menjaju ugovoreni uslovi.

7. NIŠTAVOST NEPOŠTENIH UGOVORNIH ODREDBI ZBOG NETRANSPARENTNOSTI

U GRČKOM PRAVU

Ako je društvo za osiguranje u ugovor o osiguranju unelo klauzulu suprotnu principu transparentnosti, osiguranik može da vrši svoja prava i da zahteva: a) po-ništavanje predmetne ugovorne odredbe, b) nadokna-

23 U vezi sa promenljivom kamatnom stopom videti: BGH ZIP 2007, 915.

24 Posebno u: Areios Pagos 430/2005 Hellenic Justice 2005, 802.

25 Njime se posredno menja odnos između benefi cije i doprinosa (Reifner, 1995, 872).

du dodatnih iznosa koje je nezakonito platio26 i nado-knadu ostale štete koju je pretrpeo27 zbog neosnovanog obogaćenja, i c) isplatu iznosa zbog primene nezakonite ili netransparentne klauzule. Kada se utvrdi da je odre-đena odredba ugovora nepoštena, stvara se zakonski osnov za ništavost u skladu sa čl. 174 Građanskog za-konika.28 Zahtev za poništavanjem ugovorne klauzule, iz gorenavedene tač. (a), predviđen je čl. 18 Zakonika o parničnom postupku pred sudom prvog stepena, dok se ostala druga dva zahteva podnose sudu opšte nadlež-nosti u zavisnosti od visine tužbenog zahteva.

Međutim, ništavost jedne odredbe iz ugovora o osi-guranju stvara praznine u izvršavanju obaveza ugovor-nih strana i razvoja pravnog odnosa. Ako je ugovorna odredba nezakonita, uzimajući u obzir sva razumna očekivanja, ugovor o osiguranju bi bio nepostojeći u vezi sa datim predmetom ili bi ugovor bio apsolutno ništav zbog nedostatka bitnog sastojka ugovora (Fuchs, 2006, § 310, Rn 1078).

Ipak, čl. 2, st. 8 Zakona 2251/1994 propisuje da se pružalac usluge ne može pozvati na ništavost celog ugovora ako je samo jedna ili više ugovornih odredbi ništavo. Ovo zvuči logično jer bi u protivnom, pružalac usluge mogao da se pozove na ništavost celog ugovora ili ubaci neku drugu ugovornu klauzulu koja bi delo-vala konfl iktno. Praktično, bilo koja ugovorna klauzula bila bi važeća i uređivala ugovor ili bi ništavost ugo-vorne odredbe značila ništavost celog ugovora i tako, pružaoca usluge oslobodila ugovornih obaveza (Gar-dounis, 2004, 34). Zbog toga, zloupotreba jedne ugo-vorne odredbe zbog njene netransparentnosti ne utiče na punovažnost preostalih odredbi ugovora.29 Takvo rešenje, takođe, proizlazi ne samo iz čl. 2, st. 8 Zakona 2251/1994, već i na osnovu čl. 181 Građanskog zakoni-ka (Dellios, 2008a, čl. 2, par. 94).

Kao posledica prethodno navedenog, ugovor o osi-guranju postaje ništav. Međutim, svakako ostaje pitanje kako regulisati odnos između ugovornih strana kada

26 Athens Magistrate’s Court 726/2004 Companies Law 2005, 200; Athens Magistrate’s Court 3179/2005 Companies Law 2006, 520; Athens Magistrate’s Court 2175/2004 Companies Law 2005, 74; Th essaloniki Magistrate’s Court 810/2006 NOMOS.

27 Areios Pagos 959/2006 NOMOS, Athens Court of Appeal 2386/2006 Hellenic Justice 2006, 1467; Athens Court of Appeal 2319/1999 Companies Law 1999, 1175.

28 Areios Pagos 1030/2001 Companies Law 2001, 1125 = Commercial Law Review 2001, 740 = Companies Law 2001, 1127; Areios Pagos 1219/2001 Hellenic Justice 2001, 1603 = Nomiko Vima 2002, 354 = Companies Law 2001, 1128, Athens Court of Appeal 1407/2002 Companies Law 2002, 1136 = Hellenic Justice 2004, 877 = EpiDikIA 2004, 426 = Commercial Law Review 2004, 553.

29 Piraeus Court of Appeal 773/2005 Maritime Law Review 2006, 20.

„Jednostavni i razumljivi izrazi” u potrošačkim ugovorima o osiguranju prema grčkoj sudskoj....

1/2015

24 ne bi postojala sporna ugovorna odredba. Ako se ugo-vorna odredba može izostaviti zbog toga što se njom uređuju sporedna pitanja ugovora o osiguranju, onda zbog ništavosti nije potrebno pokriti konvencionalni vakuum, jer se on i ne pojavljuje. Ali, ako na osnovu čl. 200, 281 i 288 Građanskog zakonika dolazi do ni-štavosti, sudovi po pravilu zahtevaju sledeće. Popunja-vanje praznine nastale zbog ništavosti neke ugovorne odredbe vrši se bilo primenom pravila mekog prava ako se zloupotreba sastoji u kršenju usmeravajuće funkcije mekog prava (tj. praznina se popunjava dispozitivnim odredbama zakona od kojih se u ništavom ugovoru odstupilo) ili putem dodatnog tumačenja ako se ne-poštenost odredbe opštih uslova osiguranja sastoji u ograničavanju osnovnih prava i obaveza koje dovode do ugrožavanja tipičnog obima ugovorenog pokrića.30

U skladu sa gorenavedenim, sud mora uzeti u obzir prirodu i svrhu ugovora, okolnosti i sporazum ugovor-nih strana. Sud se mora kretati u granicama savesnosti, profesionalne pažnje i morala, ali takođe uzimajući u obzir ekonomsku i socijalnu funkciju ugovora o osigu-ranju, primenjujući hermeneutično popunjavanje kla-sičnih praznina.31 Sud, ipak treba da demonstrira pri-lagodljivost i praktičnost prilikom rešavanja problema kao u pomenutom slučaju u kojem je ništavost ugovor-ne odredbe o korekciji rešena primenom zdravstvenog indeksa Agencije za statistiku.32

Preveo: prof. dr Slobodan Jovanović,e-mail: nsbob@sezampro.rs

SUMMARY

The above implementation of the Greek Law 2251/1994 and the European Directive 93/13/EEC off ers few guidelines to the legal practitioners in other EU Countries regarding the transparency of terms in consumer contracts and especially in insurance consumer contracts. Th e application of the principle of transparency in Greek law by Greek jurisprudence is a national jurisprudential example of the doctrine of transparency regarding the invalidity of terms that impose a signifi cant imbalance in the rights and obligations of the insurance-consumer through a language that is not plain and intelligible.

Th e above analysis highlights the importance of transparency in insurance contracts. It highlights the

protection provided to the insured against contractual terms which are imposed by the insurance company resulting in deviation from what is set forth by soft law as to the rights and obligations of the insured. Adherence to the principle of transparency with transparent and clear contract terms overcomes the possibility that the insured undertake significant contractual obligations and lose contractual rights. Th e contractual commitment in the above manner in the light of the transparency principle allows the insured consumer the contractual commitment with complete knowledge of the extent of the consequences and economic and legal signifi cance of the contractual terms of insurance.

Key words: consumer insurance contracts, transparency and intelligibility of terms

31 Athens Court of Appeal 4108/2012 TNP DSA.32 Athens Court of Appeal 4108/2012 NOMOS.

30 Athens Multi Member Court of First Instance 711/2007 Companies Law 2007, 1336; Athens Multi Member Court of First Instance 961/2007 ChriD 2008, 112; Athens Multi Member Court of First Instance 1119/2002 Companies Law 2003, 424 (obs. M. Asikis, E. Perakis) Athens Multi Member Court of First Instance 3229/1996 Companies Law 1997, 75; Athens Single Member Court of First Instance 4954/1998 Companies Law 1999, 1182, Athens Single Member Court of First Instance 2772/2002 Commercial Law Review 2002, 805.

Prof. Iakovos E. VENIERIS, PhDLecturer at the Athens School of Law, Attorney at Law

„Plain and intelligible language” of consumer insurance contracts under the light of the Greek jurisprudence

UDC: 347.451:368:340.142(495)Professional Paper

IAKOVOS E. VENIERIS

1/2015

25 LITERATURA (REFERENCES)

Αστικός Κώδικας (Greek Civil Code), Π.Δ. 456/1984 ΦΕΚ Α-164/1984.

Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993 on unfair terms in consumer contracts, Offi cial Journal of the European Communities, L 95, 21. 4. 1993. 29–34.

Dellios, G. (2013). Γενικοί Όροι Συναλλαγών (General Terms and Conditions). Athens, Th esalloniki: Sakkoulas.

Dellios, G. (2008a). in Alexandridou, Δίκαιο Προστασίας Καταναλωτή (Consumer Protection Law), Article 2. Athens: Nomiki Vivliothiki.

Dellios, G. (2008b). Ατομική και συλλογική προστασία των καταναλωτών από την έλλειψη ουσιαστικής διαπραγμάτευσης των όρων της σύμβασης (Individual and Collective Protection of consumers from the lack of meaningful negotiation of the contract terms). Athens, Th esalloniki: Sakkoulas.

Dellios, G. (2001a). Προστασία των καταναλωτών και σύστημα του Ιδιωτικού Δικαίου (Consumer protection and system of private law Consumer protection and system of private law), vol. II. Athens, Th esalloniki: Sakkoulas.

Dellios, G. (2001b). Τομές της σύγχρονης αρεοπαγιτικής νομολογίας στα ζητήματα του συλλογικού ελέγχου των γενικών όρων καταναλωτικών συμβάσεων (Aspects of modern Areios Pagos jurisprudence on issues of collective control of the general terms of consumer contracts), Hellenic Justice, 42, 1495–1526.

Derleder, P. (2001). Transparenz- und Äquivalenz bei bankvertraglicher Zinsanpassung, Werpapiermitteilungen, 59, 2029–2041.

Eft hymiou, E. (2013). Η Αρχή Διαφάνειας στο δίκαιο των ΓΟΣ (Th e principle of transparency in law of general contract terms). Th esalloniki: Dikaio kai Oikonomia.

Fuchs, A. (2006). AGB-Recht Kommentar. Berlin: Dr. Otto Schmidt Verlag.

Gardounis, E. (2004). Οι καταχρηστικές ρήτρες που σχετίζονται με το τίμημα καταναλωτικών συμβάσεων:

10 χρόνια εφαρμογής της κοινοτικής οδηγίας 93/13 του Συμβουλίου της 5ης Απριλίου 1993 σε Ελλάδα και Γαλλία (Unfair terms relating to consumer price: 10 years of Application of the EC Directive 93/13 of the Council of 5 April 1993 in Greece and France), Private Law Chronicles, 4, 23–35.

Habersack, M. (2001). Zinsänderungsklauseln im Lichte des VerbrKrG, Wertpapiermitteilungen, 59, 753–762.

Κώδικας Πολιτικής Δικονομίας (The Code of Civil Procedure), Π.Δ. 503/1985 ΦΕΚ Α-182/1985.

Leletzis, A. (2002). Ο έλεγχος του περιεχομένου των γενικών όρων συναλλαγών (άρθρο 2 §§ 6 και 7 Ν. 2251/1994) κατά την πρόσφατη νομολογία του Αρείου Πάγου (Controlling the content of the general trading conditions (Article 2 §§ 6 and 7 Law 2251/1994) during the recent jurisprudence of the Areios Pagos), Nomiko Vima, 50, 274–301.

Marinos, M. (2002). Αθέμιτος Ανταγωνισμός (Unfair Competition). Athens: Dikaio kai Oikonomia.

Marinos, M., Venieris, I. (1994). Η ποινή για την πρόωρη εξόφληση στεγαστικού δανείου – Η φύση, ο υπολογισμός και ο έλεγχος αυτής υπό το πρίσμα του Ν. 2251/1994 (Th e penalty for early repayment of a mortgage loan – Th e nature, the calculation and the review thereof under the light of Law 2251/1994), Private Law Chronicles, 5, 459–467.

Mentis, G. (2000). Γενικοί όροι συναλλαγών στις καταναλωτικές και εμπορικές συμβάσεις (General trading conditions in consumer and commercial contracts). Athens,Th esalloniki: Sakkoulas.

Perakis, E. (1996). H σχέση του δικαίου προστασίας του καταναλωτή με το δίκαιο του αθέμιτου ανταγωνισμού (Th e relationship of consumer protection law to the law of unfair competition), Companies Law, 2, 113–119.

Reich, N., Micklitz, H-W. (2003). Europäisches Verbraucherrecht. Karlsruhe: Nomos Aufl age.

Reifner, U. (1995). Die Anpassung variabler Zinssätze im Kreditverhältnis, Juristen Zeitung, 50, 866–874.

Stoff els, M. (2004). AGB-Recht. Berlin: C.H.Beck Verlag.

„Plain and intelligible language” of consumer insurance contracts under the light of the Greek...