Prof. Dr Zoran Krivokapić Press-Video Clipping

Press Clipping

Prof. dr Zoran V. Krivokapić

Press Clipping

OOBBJJAAVVLLJJEENNII TTEEKKSSTTOOVVII,, IINNTTEERRVVJJUUII II IIZZJJAAVVEE IIZZ EELLEEKKTTRROONNSSKKIIHH II ŠŠTTAAMMPPAANNIIHH MMEEDDIIJJAA

UU PPEERRIIOODDUU OODD 11999911.. DDOO MMAARRTTAA 22001133.. GGOODDIINNEE

Press Clipping P a g e | 2 [Prof. dr Zoran Krivokapić]

Prof. dr Zoran V. Krivokapić




1991.





ЈАНУАР, 1995.


BROJ 1891 · 18. FEBRUAR 1995.



МАРТ, 1995.




Датум: 24.01.1997. Страна: 4

1996.


11.11.1998.


BROJ 1714 · OD 27. MARTA DO 9. APRILA 1999.



Датум: 25.01.2000. Страна:14


06.09.2000.

Dr Zoran Krivokapić u Kraljevskom udruženju hirurga Engleske

Nagrada za sva vrata Slučaj Martinović učinio poznatim hirurga profesora dr Zorana Krivokapića iz Instituta za digestivne bolesti KCS Kraljevsko udruženje hirurga Engleske, najstarije te vrste u svetu, počastvovalo je sredinom prošlog meseca, jednog od naših vrsnih stručnjaka, prijemom u svoje redove. Reč je o hirurgu profesoru dr Zoranu Krivokapiću iz Instituta za digestivne bolesti Kliničkog centra Srbije, čija je specijalnost lečenje bolesti debelog creva.

Ujedno, ovo je prvi put u istoriji postojanja udruženja sa dubokim tradicijama da napravi izuzetak i u svoje redove primi strance. Kažemo strance, pošto dr Krivokapić nije jedini priznati hirurg koji se našao meĎu engleskim kolegama, ali jeste meĎu prvima prošle godine nagraĎen ovim prestižnim članstvom. - Predložen sam za nagradu i ulazak u Udruženje prošle godine 1. aprila, kada su kod nas uveliko padale bombe, priča četrdesetpetogodišnji hirurg. Naravno, da nije bilo apsolutno izvodljivo da tada otputujem u London i primim nagradu, tako da je sve to pomereno za godinu dana.

Na pitanje, ko ga je predložio za članstvo meĎu najboljima, kaže: - Profesor Bil Hild, potpredsednik Kraljevskog udruženja hirurga Engleske, trenutno najveće evropsko ime meĎu hirurzima za karcinom debelog creva. Predlog da me izaberu potekao je još pre dve godine na njihovoj godišnjoj skupštini, kada su odlučili da udruženje oplemene stručnjacima iz Evrope. Javnim glasanjem, predlog profesora Hilda sa kompletnom mojom profesionalnom i stručnom biografijom je, kao što se vidi prihvaćen.


Otkud zanimanje profesora Hilda za Vas? - Profesor Hild i druge engleske kolege me znaju već desetak godina. Ja sam se tamo prvi put pojavio pre jedanaest godina, sa nadam se još uvek u narodu nezaboravljenim ĐorĎem Martinovićem, Srbinom sa Kosova kome su Šiptari dnom flaše povredili analni otvor. Mene su s tim čovekom poslali u London, jer niko drugi nije hteo da ide. A mene, tada mladog lekara niko nije ni pitao. No, zahvaljujući "slučaju Martinović", sreo sam tada vrsne engleske hirurge poput profesora Pitera Holija, koji je ĐorĎa i operisao, naravno profesora Hilda i druge vrsne hirurge, koji su se bavili hirurgijom debelog creva. Tamo sam završio i postdiplomsku školu, bio na specijalizaciji u bolnici "Sveti Marko" u Londonu, najvećoj bolnici na svetu za debelo crevo. Od prošle godine sam član i asocijacije ove bolnice, a od pre pet godina član Asocijacije Engleske i Irske...

Naravno, prilično bi prostora trebalo da se napišu sve aktivnosti ovog izuzetno visprenog mladog profesora, ali je možda u ovom trenutku najvažnije naglasiti da mu kao hirurgu, članstvo u Kraljevskom udruženju hirurga Engleske (pokriva sve oblasti hirurgije) obezbeĎuje korišćenje svih prinadležnosti u Engleskoj i drugim zemljama Evropske Zajednice, olakšava mu stručne posete kao profesora po pozivu i gosta zvaničnih dogaĎaja, a olakšava mu i da mnogo lakše naĎe posao, pre svega u Engleskoj, i to u oblasti kojom se bavi.

Z. OSTOJIĆ


Датум: 25.10.2000. Страна: 10


HIRURGIJA DEBELOG CREVA - JEDNA OD NAJTEŽIH MEDICINSKIH GRANA

Svet u Beogradu

31. 10. 2000.

U organizaciji Društva kolorpoktologa Jugoslavije, minule sedmice u beogradskom Centru 'Sava' održan je Drugi naučni simpozijum posvećen jednoj od najtežih medicinskih disciplina - kolorektalnoj hirurgiji. Na ovom, prvom naučnom skupu nakon demokratskih promena u zemlji, učestvovalo je 500 domaćih i veći broj stručnjaka iz inostranstva - hirurga, gastroenterologa, patologa, anesteziologa, genetičara i ostalih specijalista za lečenje kancera i drugih oboljenja debelog creva. - Odložio sam sve svoje obaveze i došao u Beograd, jer veoma cenim jugoslovenske hirurge. Oni su prošli težak period i stekli iskustva kakva malo ko ima u svetu, a pri tom uspevali i da prate novine u savremenoj hirurgiji. Pošto im moderna tehnologija nije bila uvek dostupna, to je za svaku pohvalu - izjavio je za 'Blic' prof. dr Indru Kabčandani (Pensilvanija, SAD), predsednik Svetskog udruženja koloproktologa i vrhunski autoritet ove grane hirurgije. Na skupu su učestvovali i Britanci - prof. dr Ričard Hild, prof. dr Džon Nikols i prof. dr Majkl Kigli, autor svetskog udžbenika o raku debelog creva - genetičar prof. dr Đinevra Đantini iz Barija (Italija), kao i gosti iz Francuske, Češke, Makedonije, Slovenije i drugih zemalja. - U svetu je sve više obolelih od raka debelog creva. On je kod žena na trećem, a kod muškaraca na drugom mestu po učestalosti. Kod nas, stopa obolevanja iznosi 15-17 na 100.000 stanovnika. To je srednja učestalost u svetu - objašnjava za 'Blic' prof. dr Zoran Krivokapić. - Za ishod lečenja najveći značaj ima rana dijagnostika. Operativna tehnika je jako napredovala i to pacijentima omogućava dug i kvalitetan život nakon operacije. Z.D. Marković Bolji dani za naše lekare Gost simpozijuma bio je i prof. dr Takaši Takahaši sa Instituta za kancer debelog creva u Tokiju, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za rak želuca i debelog creva. On za naše hirurge ima samo reči hvale. Izražavajući nadu da će naši stručnjaci moći ubuduće da se usavršavaju na vodećim svetskim klinikama, on je ocenio da za srpsku hirurgiju dolaze bolji dani. Najstarija klinika - i aparati Dr Kabčandani i drugi ugledni gosti posetili su prošle nedelje Institut za digestivne bolesti (Prva hirurška klinika), koji je suorganizator skupa. 'Najstariju i najveću kliniku na Balkanu osnovao je, pre osam decenija prof. dr Sava Subotić, ‘otac’ svetske vaskularne hirurgije', rekao je direktor prof. dr Vasilije Kalezić. On je istakao da je kolorektalna hirurgija oblast u kojoj je ova klinika vodeća, uprkos činjenice da se u opremu malo ulagalo i da su neki aparati stari više od pola veka!


1. DECEMBAR 2000.


BROJ 123, APRIL 2001.



01.08.2002.

Dr Slađan Antić o "Stoma centru"

Lakše do pomagala

BEOGRAD - Svi oni koji su zbog prirode bolesti primorani da doživotno koriste setove sa kolostomama, zbog nedostajućeg debelog creva, ileostomama (nedostaje tanko crevo) ili urostomama (nedostaje mokraćni kanal), mogu napokon da odahnu. Bar tako izgleda po onome, kako govore lekari u "Stoma centru" Kliničkog centra Srbije, smeštenog u zgradi Poliklinike.

- Istina je da je do sada bilo problema u nabavljanju potrebnih pomagala, objašnjava dr SlaĎan Antić iz "Stoma centra", ali zahvaljujući dobroj saradnji sa Apotekarskom ustanovom "Beograd", stvari su se promenile u poslednje vreme nabolje. Snabdevanje je urednije, proizvodi su savremeni, mnogo bolji od prethodnih, i pacijentu omogućavaju nesmetan život i rad. O kvalitetu proizvoda i njihovoj praktičnosti mora da se vodi računa, upravo što se doživotno koriste. Pri tom, što je takoĎe veoma važno, pomagala se dobijaju na recept i podižu u za to predviĎenoj apoteci.

Na pitanje, ko je primoran da ova pomagala koristi, naš sagovornik kaže: - Bolesnici sa malignim oboljenjima, zbog kojih je deo creva, ili crevo u celini moralo da se odstrani. Budući da se u našoj zemlji beleži stalni porast malignih oboljenja, to je postojanje ovakvih centara više nego neophodno. Ovaj je još pre osam godina osnovao profesor dr Zoran Krivokapić, da bi se pacijentu posle operacija pružile sve neophodne informacije o njegovom novonastalom stanju, da bi mogao nesmetano da živi i radi.

Ističući da za dolazak u "Stoma centar", koji radi svakoga dana od 15 do 17 časova nije potreban uput, dr Antić veli: - Usluge su takoĎe besplatne, a rad sa pacijentima je izuzetno stručan. Omogućeno je da dobiju sve neophodne informacije, uputstvo za upotrebu pomagala i opremu, koju ranije nisu koristili.

Z. OSTOJIĆ


BROJ 141, OKTOBAR 2002.



12.10.2002.


29.10.2002.

Dr Zoran Krivokapić o karcinomu debelog creva

Ima razloga za strah Na sto hiljada stanovnika- 20 obolelih. Nacionalni centar za Jugoistočnu Evropu

BEOGRAD - Ispred ordinacije profesora dr Zorana Krivokapića, specijaliste za bolesti debelog creva, u Institutu za digestivne bolesti Kliničkog centra Srbije, u narodu poznatijem kao Prva hirurška- neopisiva gužva. Kod vas je ovako svaki dan, pitamo dr Krivokapića, kada smo napokon uspeli da ga otmemo od pacijenata. Potvrdno klimajući glavom, kaže:

- Svaki dan, da se prosto pitam, šta tu uopšte ne valja. Činjenica je da se ljudi užasno plaše karcinoma debelog creva, ali tu postoji još nešto. Ja ih sve pregledam, ali se na kraju ispostavi da mnogi nisu za operaciju, što je inače primarni izbor lečenja ove sve učestalije bolesti.

Da je karcinom debelog creva bolest, o kojoj se sa izuzetnom ozbiljnošću govori u celom svetu, čulo se i na nedavno održanom Trećem internacionalnom simpozijumu koloproktologa, koji smo organizovali mi u Beogradu, i kome su prisustvovala brojna ugledna imena iz ove oblasti.

MeĎu njima bio je i profesor dr Džon Nikols iz Engleske, jedan od najboljih svetskih hirurga, i profesor po pozivu na beogradskom Medicinskom fakultetu. Bolest je u strašnom porastu u celom svetu, složili su se svi i, što je posebno zabrinjavajuće, sve se više pomera ka mlaĎem dobu. Po učestalosti je na visokom drugom mestu, odmah posle karcinoma pluća.

Da li je fatalna za osobu kod koje se javi? - Na sreću, ako se na vreme otkrije, uspešno može da se leči, sve do potpunog izlečenja. Ali, da bi se stanovništvo spasilo od ove bolesti, neophodno je postojanje nacionalnih projekata i programa, koji treba da budu jasan putokaz za što ranije otkrivanje.

To podrazumeva, pre svega, pregled rizičnih grupa, a to su prvenstveno osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom, odnosno u porodici je neko već imao karcinom debelog creva. U ovoj grupi su i oboleli od nekog drugog karcinoma. Rizičnoj grupi pripadaju i osobe kod kojih postoji familijarna polipoza (polipi) debelog creva kod svih članova, zatim zapaljenska oboljenja, poput ulceroznog kolitisa, koja dugo tinjaju, kao i stanovništvo iznad 50 godina starosti.

Sve više mladih obolelih

Gde smo mi po broju obolelih u odnosu na svet? - Ako se zna da na sto hiljada stanovnika oboleva 20 osoba, onda smo na prilično visokom mestu. Zabrinjavajuće je i saznanje da sve veći broj mladih oboleva od ove bolesti. Zašto, nema pravog odgovora, ali pretpostavke su da je to i posledica industrijalizacije, gde se u okruženju oslobaĎaju kancerogene materije, ali i način ishrane, kao i mnogi drugi nepoželjni faktori.


Osim pregleda rizičnih grupa, naš sagovornik napominje da je takoĎe neophodan i pregled i čitavih populacija iz rizičnih regija, a što nije ni malo komplikovano. Takozvanim hemokulttestom se pregleda stolica, u kojoj se traži nevidljivo krvarenje. Ukoliko se ono otkrije, osoba se šalje na dalje detaljnije ispitivanje kolonoskopom, koji može da otkrije, osim kancerogeno izmenjenih ćelija, i polipe debelog creva.

- Polipi pre ili kasnije, mogu da prerastu u kancerogeni oblik, zbog čega je izuzetno važno njihovo blagovremeno otkrivanje, upozorava ovaj izuzetan stručnjak, inače jedini član Kraljevskog koledža hirurga Engleske sa ovih prostora. Ako se na vreme otkrije, odstrani se deo creva zahvaćen karcinomom i pacijent nastavlja normalno da živi.

Ima li načina da se bolesti debelog creva preduprede i broj obolelih od karcinoma smanji? - Može, i zato postoji projekat koji bi Ministarstvo zdravlja trebalo da prihvati i podrži. Formiranjem Nacionalnog centra za lečenje bolesti debelog creva, u KCS ili samostalno, kome bi gravitiralo 15 regionalnih centara, postigla bi se potpuna kontrola celokupnog našeg stanovništva.

Tačno bi se odredilo šta rade regionalni centri, opremljeni adekvatnom opremom i sa adekvatnim stručnjacima, a šta vrhunski Nacionalni centar. Koristim priliku da kažem da su stručnjaci i organizacije iz Evrope veoma zainteresovani za ovakav centar, posebno Englezi.

Oni, čak, smatraju da bi ovaj Centar trebalo formirati za celu jugoistočnu Evropu, pošto tako nešto ne postoji. Iako su ovde mnogi skeptični, spremni su da nam pruže i finansijsku pomoć. U takvoj situaciji mogli bi smo da adekvatno pratimo sve bolesnike i imamo relevantne pokazatelje o učestalosti bolesti, ističe dr Krivokapić, upravo rukovodilac ekspertskog tima Ministarstva zdravlja za rano otkrivanje i lečenje bolesti debelog creva.

Insistiranjem na postojanju Nacionalnog centra za ovu bolest, naš sagovornik tvrdi da bi se stanovništvo bolje lečilo, što sada nije slučaj. Istovremeno bi došlo i do velike uštede para, jer bi se smanjio broj inače uobičajenih komplikacija zbog neadekvatnih operacija. Osim toga, treba raditi i na zdravstvenom prosvećivanju stanovništva, za šta bi bili angažovani odgovarajući lekari na lokalnim radio i TV stanicama.

Z. OSTOJIĆ

Što pre kod lekara

No, bez obzira na sve, postavlja se pitanje na šta osoba treba da obrati pažnju, i zatraži eventualno pomoć od lekara. - Bilo kakvo krvarenje nakon stolice, treba da mu bude jasan signal za odlazak lekaru opšte prakse. I da insistira na detaljnijoj dijagnostičkoj proceduri, ukoliko lekar pokuša da ga umiri rečima, da je nastalo krvarenje zbog hemoroida. To treba da prihvati kao odgovor ukoliko analize daju potvrdan odgovor. Kod lekara treba da ode i ako doĎe do promena u načinu pražnjenja creva, u smislu da dolazi do zatvora, ili se javljaju prolivi, navodi najprepoznatljivije znake dr Krivokapić.


Datum: 28.05.2003. Strana: 3




Društvo - Nedjelja, 31. avgust 2003. godine

NAš GOST: PROFESOR DR ZORAN KRIVOKAPIĆ

Hirurg bez granica POZNAT je u zemlji i svijetu. Sa skalpelom i predavanjima, što bi se reklo - zanatom i teorijom - stiţe svuda. Od Beograda, preko evropskih centara, do Tokija i Njujorka, dinamiĉni i elokventni doktor, u najboljim ţivotnim godinama, dokazao se kao izvanredan medicinski struĉnjak. Iako je veoma traţen, uvijek odvoji vrijeme da se naĊe tamo gdje je najpotrebniji. Po tome bi mogao biti prvak meĊu ljekarima bez granica. Ovih dana sastali smo se, ne sluĉajno, u hotelu „Grand” na Cetinju. Doktor Zoran Krivokapić, „naše gore list”, za „Pobjedu nedjeljom” rado je govorio o svojoj profesiji i sebi. - Sve ĉešće i raĊe dolazim u Crnu Goru, kolijevku mojih predaka. Dešava se to, valjda, što sam stariji - zaviĉaj više vuĉe, veselo će doktor. - Ponosam sam na svoje porijeklo, na djeda Dušana, koji se negde 1925/26. godine iz Cuca naselio u Zveĉan kod Kosovske Mitrovice. Tamo sam roĊen. Tamo mi ţive majka Radmila, otac Dušan i sestra Zorica. Sa zaviĉajem imam neraskidivu vezu, zato ga ĉesto posjećujem, pomaţem. Koliko mogu. Uz emotivnu, imam i veliku moralnu obavezu. Dugo sam poĉasni graĊanin Zveĉana i to mi je jedno od najdraţih priznanja. Znate, širi ruke doktor, teško je biti prvi u svojoj parohiji... Hirurg Prve hirurške klinike u Beogradu dr Zoran Krivokapić specijalizirao je abdunalnu hirurgiju, preciznije reĉeno specijalista je za bolesti debelog crijeva. Medicinski fakultet završio je u Beogradu, magistrirao je 1986, a doktorirao 1989. godine. Hirurgiju predaje na Univerzitetu u Beogradu i na fakultetima u Podgorici i Nišu. Kao specijalista za debelo crijevo postao je veliko ime u zemlji i svijetu. Pod njegovim skalpelom našle su spas od bolesti mnoge znamenite liĉnosti. Zahvaljujući svom znanju, osim ugleda meĊu kolegama i pacijentima, stekao je, kako naglašava, najveće bogatstvo - dosta prijatelja. - Ĉovjek je bogat onoliko koliko ima prijatelja. Time se ja, zaista, mogu pohvaliti. Kad pacijentu pomognem što se, na sreću moju i njihovu, ĉesto dešava - opsjednut sam neopisivim zadovoljstvom i ushićenjem. U crnogorskim bolnicama, po pozivu, ĉesto operišem. Ne bih rekao da moje crnogorske kolege ne bi uradili to što ja radim, ali njima je drago što dolazim i to je od zajedniĉke koristi. Razmijenimo iskustva, uspostavljamo neposrednu saradnju, druţimo se, a iza toga najveće dobro imaju naši pacijenti. Odliĉnu

http://www.pobjeda.me/kategorija/?datum=2003-08-31&rubrika=3


profesionalnu i prijateljsku saradnju imam sa ministrom Pavliĉićem, hirurzima: Milojem Popovićem iz Pljevalja, Rankom Lazovićem, Kastratovićem iz Podgorice, Rajkovićem i Miloševićem sa Cetinja, Ilijom Ašaninom, Bulatovićem i Đurišićem iz Nikšića i sa još mnogo njih koji su zaista dobri struĉnjaci i ljudi. Ĉesto sebi kaţem da bi moţda trebalo da se smirim u Beogradu, ali istovremeno poţelim da me pozovu u Crnu Goru... Tada brzo pakujem svoje instrumente i ţurim. Najsrećniji sam kada vidim srećnog pacijenta. To je moţda odigralo i presudnu ulogu u mome ţivotu da budem hirurg. Biti hirurg, treba dosta odricanja, kontinuiranog uĉenja, a to je sve posvećeno sreći pacijenata. Uostalom, samo dobar ĉovjek moţe biti dobar ljekar. Za našu profesiju to je veoma vaţno, i mislim da dobrih u našoj profesiji, na zajedniĉku sreću, ima najviše. Zahvaljujući doktoru Zoranu Krivokapiću i timu ljekara iz Prve hirurške najteţe i najkomplikovanije operacije na debelom crijevu vrše se u Beogradu. Kod takvih struĉnjaka, pacijenti već duţi niz godina ne moraju da traţe pomoć u svijetu. - Da, to je taĉno. I to me raduje. Naša hirurgija je u velikoj ekspanziji. Imao sam sreću što sam u proteklih 15-ak godina bio na usavršavanju u Londonu, Americi i Japanu, gdje sam stekao znanje i pekao zanat. To iskustvo sada prenosim na mlaĊe kolege. Veliki dijapazon operacija debelog crijeva sada radi puno hirurga u bolnicama u našoj zemlji, što je itekako vaţno za našu medicinsku struku i nauku. U svijetu je pokrenuta velika, globalna borba za blagovremeno otkrivanje i lijeĉenje oboljenja debelog crijeva.U Beogradu smo stvorili tim struĉnjaka, na ĉijem sam ĉelu, i riješili da multidisciplinarno priĊemo tom problemu, naglašava dr Krivokapić. Doktoru Zoranu Krivokapiću stiţu pozivi sa svih strana svijeta. Jednom rijeĉju, vrata najuglednijih zdravstvenih kuća u svjetskim metropolama našem specijalisti uvijek su otvorena. On je jedini ljekar iz naše zemlje koji je ĉlan Kraljevskog udruţenja hirurga Engleske. - To je za mene i za našu zemlju veoma znaĉajno priznanje. Ono obavezuje ali i koristi, jer engleski hirurzi su najpriznatiji i najbolji struĉnjaci u svijetu, kad je rijeĉ o lijeĉenju karcinoma debelog crijeva. To, razumije se doprinosi i podiţe naš ugled i nivo naše hirurgije, što je za dobrobit naših pacijenata, zakljuĉuje prof. dr Zoran Krivokapić. M. Drašković


SINDIKAT LEKARA TRAŽI PODRŠKU PACIJENATA

Lekari u ponedeljak izlaze na ulice

11. 10. 2003.

Od ponedeljka Sindikat lekara i farmaceuta Srbije će organizovati izlazak lekara na ulice u svim gradovima, uz poziv pacijentima da im se pridruže ako ih Vlada u meĎuvremenu ne pozove na pregovore o njihovim zahtevima, najavili su čelnici ovog sindikata. Jadranka Bosnić, predsednica SLFS, rekla je da Vlada nezakonitim merama izbegava pregovore, na šta je dužna po najavi štrajka, i želi da pritiscima i represijom zaustavi štrajk, a direktori domova zdravlja su po nalogu zaustavili isplatu akontacija lekarima u štrajku. - U četvrtak smo dobili poziv iz Ministarstva zdravlja za nastavak razgovora od 30. septembra. Tada su nam rekli da nisu ovlašćeni da pregovaraju o našim zahtevima i zato smo im poslali dopis da kažu da li sada imaju ovlašćenje da pregovaraju, ali još nismo dobili odgovor - kaže Jadranka Bosnić. Ona ističe da su samo preko medija čuli da Vlada pregovara samo sa reprezentativnim sindikatima. - Reprezentativnost sindikata nije bitna za štrajk i ona se u Zakonu o zapošljavanju odnosi samo za slučaj zaključivanja kolektivnog ugovora - navodi doktorka Bosnić i dodaje da svaki dan dobijaju nove članove i da je trenutno u štrajku oko 15.000 lekara i farmaceuta. Dr Branko Potić, koordinator štrajka, kaže da ministar Đelić ni prošle godine nije imao novca za zdravstvo, sada opet za nas nema sredstava u budžetu, a preko noći je našao 700 miliona za dva kruga predsedničkih izbora. - Postoje prihodi koji se još ne rasporeĎuju u budžet, a to je više nego što su naš zahtevi - tvrdi dr Potić i napominje da su to pre svega prihodi od duvana i privatizacije. Što se tiče trenutne pozicije Vlade, on je istakao da ne žele da se bave politikom i da njima sada nije u interesu da ona padne. - Mi nećemo ni prstom gurnuti da bi ova Vlada pala, ali nećemo pružiti ni prst da bismo je spasili - kaže doktor Potić. Dr Branka Terzić rekla je da se SLF u Kliničkom centru Srbije 'priključila elita medicine' i pročitala duži spisak imena, meĎu kojima su akademik Miodrag Ostojić, prof. dr Zorana Vasiljević, prof. dr Radoje Čolović, prof. dr Miloš Popović, prof. dr Zoran Krivokapić. Članovi predsedništva sindikata obavestili su novinare da je ministar Đelić pozvao danas na razgovor direktore zdravstvenih ustanova na sastanak u republičkoj skupštini.

A. R. M.


Lekari vrhunski ali na zapećku

Biljana RADIVOJEVIĆ | 16. decembar 2003. 11:19 |

Sudbina pacijenata kod nas više zavisi od toga gde su roĊeni, nego od prirode bolesti. Kasnimo u preventivi mnogih oboljenja – kaže profesor Dr Zoran Krivokapić, jedini naš lekar ĉlan Britanskog kraljevskog udruženja hirurga. KOD specijaliste se u Srbiji odavno ne ide na uput, već „preko veze“. Pacijenti, kad je u pitanju samo pregled, pa i leĉenje, još i ne gledaju titulu, ali kad doĊe do operacije - svi bi hteli kod profesora. I to najboljih. Sa 105 dolara, koliko godišnje, u proseku, izdvajamo po glavi stanovnika za zdravstvo, to baš i nije uvek moguće. Profesor dr Zoran Krivokapić, koloproktolog (struĉnjak za bolesti debelog creva), jedini naš lekar ĉlan prestiţnog britanskog Kraljevskog udruţenja hirurga i predsednik Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva, kaţe: - Nije ĉudo što ljudi kada je u pitanju zdravlje ţele najboljeg lekara. To je normalno. Mi imamo vrhunske lekare, ali i loš standard zdravstvene nege, pa sudbina pacijenta ovde više zavisi od toga gde je roĊen nego od prirode bolesti. Ako bismo za to traţili krivca, jasno je da lekari ţele najbolje za pacijenta, ali mala edukacija, dugogodišnja obezvreĊenost profesije, decenijska izolacija iz svetskih tokova, nedostatak literature i studijskih boravaka u inostranstvu, napravili su veliki jaz izmeĊu lekara koji su uspeli da odrţe korak sa svetom i onih koji to nisu. l Ako većini naših lekara, nisu bila dostupna usavršavanja u svetu i struĉna literatura, gde je, onda, mesto naše hirurgije u svetu? - Naša hirurgija kao veština je na izuzetno visokom nivou, ali nama nedostaju tehnologija, kontinuirana edukacija i neki red u svemu što prati hirurgiju. Da bi to prevazišli dovodili smo ovde poslednjih nekoliko godina najbolje svetske struĉnjake u ovoj oblasti. Koliko naša hirurgija bez podrške u tehnologiji i savremenoj opremi moţe, zapravo, da odgovori zahtevima nadolazeće epidemije kancera? - Analiza rada pet centara u Srbiji, gde dolaze bolesnici sa karcinomom debelog creva, pokazuje da je stopa nastanka karcinoma u velikom porastu. Na 100.000 stanovnika trenutno imamo više od 50 pacijenata sa karcinomom debelog creva. To nas obavezuje da ozbiljno poradimo na ovom problemu. Najvaţnije je da napravimo program za rano otkrivanje i prevenciju nastanka ove vrste karcinoma s jedne strane, i reedukaciju mladih lekara i edukaciju i specijalizacije starijih.


Koliko sada imamo pacijenata sa karcinomom debelog creva i koliko je leĉenje uspešno? - Godišnje imamo oko 3.800 novih sluĉajeva karcinoma debelog creva, ali nam pacijenti, na ţalost, dolaze u poodmaklom stadijumu bolesti. To dovodi do toga da je petogodišnje preţivljavanje posle odgovarajuće hirurške intervencije malo. Svaki bolesnik kod kojeg se bolest otkrije u ranom stadijumu moţe biti izleĉen operacijom. Iskustva našeg odeljenja u Prvoj hirurškoj klinici Kliniĉkog centra Srbije, gde je petogodišnje preţivljavanje 68 odsto, to potvrĊuju. I to se, naravno, moţe i mora popraviti, ali tu se ne radi više od hirurškoj tehnici, već o programu ranog otkrivanja bolesti. BOLESNO ZDRAVSTVO NAŠE zdravstvo je već dugo bolesno - ocena je prof. Zorana Krivokapića. - Ono je okarakterisano kao potrošna delatnost gde su lekari na zapećku dogaĊaja. Lekari su se bavili više politikom nego medicinom, nismo imali relevantne zakone, bili smo izolovani od sveta, u zdravstvo, kao i u druge oblasti, uvukao se amoral, ili bar erozija morala. Sumirajući sve to, sada jednostavno imamo mnogo nerazjašnjenih pitanja i relacija, što nas ubraja u zemlje sa izuzetno lošim zdravstvom. DUGA PRIĈA LEKARI ovde pre podne rade u klinikama za mizerne plate, a popodne u privatnim ordinacijama. A, trebalo bi ljudima koji to zasluţuju omogućiti da dopunski rade na svojim klinikama. Pacijenti bi tako bili zadovoljniji, lekari bi obezbedili egzistenciju, a koristi bi od svega imala i drţava. O ovome se, meĊutim, dugo priĉa, a ništa konkretno još nije uraĊeno. POŠTEN RAD IAKO je posao hirurga teţak i izuzetno loše plaćen, mladi ljudi se opredeljuju za ovo odgovorno zanimanje - kaţe prof. Krivokapić. - Na mom odeljenju imam tri volontera koji svakodnevno samopregorno rade kao da imaju ogroman dohodak, a rade - besplatno. Oduševljava me kako ti mladi ljudi strpljivo ĉekaju šansu i ubeĊen sam da će je imati, jer se svaki pošten rad na kraju isplati.


Датум: 04.01.2004. Страна: A10 Рубрика: ДРУШТВО


Датум: 04.01.2004. Страна: 5 Рубрика: ИНТЕРВЈУ


Датум: 09.01.2004. Страна: 3 Рубрика: ВЕСТИ


20 VRHUNSKIH LEKARA O 20 NAJOPASNIJIH BOLESTI (3)

Epidemijske razmere 'stomačnih' kancera

03. 03. 2004.

Nije retko da se u svetu danas koristi metafora o pravoj epidemiji karcinoma digestivnog, probavnog trakta, posebno karcinoma debelog creva. Prema podacima za 2002. godinu, u svetu je od karcinoma digestivnog trakta obolelo čak tri miliona ljudi, a čak 2,2 miliona ljudi je te godine umrlo od ove vrste karcinoma. Najčešći je karcinom debelog creva od koga oboli oko milion ljudi, a oko pola miliona ljudi od njega umre. Karcinomi želuca, jednjaka, pankreasa i jetre imaju manji procenat preživljavanja. Od karcinoma želuca je u svetu 2002. godine obolelo 875.000, a 650.000 ih je umrlo, od karcinom jednjaka obolelo je 400.000, a umrlo 330.000 ljudi, od karcinoma pankreasa bilo je 200.000 obolelih i 200.000 umrlih. Od karcinoma jetre bilo je 560.000 obolelih i 550.000 umrlih. Mnogo, meĎutim, zavisi od zdravstvenog sistema pojedinih zemalja, razvijene dijagnostike, edukacije i stanovništva i lekara. Karcinom želuca koji karakteriše visoka smrtnost i u većini razvijenih zemalja, najčešći je u Japanu, što se povezuje s načinom ishrane, ali oni su razvili zdravstveni sistem i dijagnostičku mrežu do te mere da oko 80 odsto karcinoma otkrivaju u ranoj fazi i imaju veliki procenat izlečenja, jedinim mogućim - hirurškim putem. Amerikanci su nedavno napravili jednu studiju koja je pokazala da je u zemljama u kojima se jede puno voća, tri do pet puta na dan, broj obolelih od karcinoma debelog creva u proseku manji od jedan na 100.000 stanovnika. To su uglavnom nerazvijene zemlje Afrike, zatim Indija i Kina. Najveći broj obolelih od ove vrste karcinoma je u razvijenim zemljama, prešao je 50 na 100.000 stanovnika. Industrijalizacija je donela mnoge dobre stvari, bolji kvalitet života u mnogim aspektima, ali je donela i lošu hranu, 'fast fud', loše životne navike i stres u čemu naš sagovornik, hirurg dr Zoran Krivokapić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, vidi i korene epidemije karcinoma digestivnog trakta, pre svega karcinoma debelog creva. - Kod nas je procenat obolelih od karcinoma debelog creva na nivou najrazvijenijih zemalja, 51,3 obolela na 100.000 stanovnika. Ima preko 3.000 operisanih i blizu 4.000 obolelih za godinu dana, 2002. godine. Idealno bi bilo da otkrijemo maligni tumor pre nego što dobije bilo kakve simptome i to nije nemoguće. Polipu iz kojeg po pravilu nastaje kancer treba 10 do 15 godina da se razvije do karcinoma. Sam karcinom debelog creva ima četiri faze, u prvoj, A fazi procenat preživljavanja je 100 odsto, u B fazi gde je tumor zahvatio samo zid debelog creva, a nije dao metastaze, procenat preživljavanja je preko 80 odsto, u C fazi gde su zahvaćene i limfne žlezde koje se odstranjuju, preživljavanje je oko 55 odsto, a u D fazi gde postoje metastaze koje su udaljene, u jetri ili na plućima, preživljavanje je oko 15 odsto. Prva, A faza može da traje nekoliko godina; da bi obrastao ceo zid debelog creva karcinomu je potrebno oko godinu dana i treba mu možda još i pola godine da doĎe u limfne žlezde. Kod nas na Prvoj hirurškoj klinici imamo u petogodišnjem periodu ukupno preživljavanje od 68 odsto, što se smatra dobrim rezultatom, jer je svetski vrh na jednoj engleskoj klinici gde je procenat preživljavanja 80 odsto. Kod karcinoma debelog creva i kada se jave simptomi i tegobe još može da se hirurški dosta uspešno reaguje - navodi dr Krivokapić.


Da ne bude zablude, naglašava dr Krivokapić, svi ovi karcinomi se hirurški odstranjuju, 'da ljudi ne pomisle da će dobiti neke lekove i da se stvar time rešava'. Polipi se otkrivaju skriningom, tako što se pregledima podvrgava populacija, ljudi koji nemaju nikakve tegobe. - To bi bilo idealno. To je sada globalna kampanja u svetu; da se pregledaju pre svega rizične grupe pre bilo kakvih simptoma. Tako se bolest otkriva u ranoj fazi i pacijent biva izlečen. Kod nas je u toku izrada nacionalnog program za sikrininig. Nameravamo da obavezno u rizičnim grupama radimo kolonoskopije i otkrivamo polipe i rane, benigne tumore ili maligne tumore u ranoj fazi. Uspeli smo da u čak 55 centara u Srbiji obezbedimo kolonoskope i ta vrsta pregleda je sada moguća praktično u celoj republici - naglašava dr Krivokapić. Karcinom želuca je kod nas takoĎe čest, a nešto reĎi su karcinomi jednjaka. MeĎutim, kada se jave simptomi za ove vrste kancera, mogućnosti za izlečenje su veoma male. Uglavnom se kod nas oni otkrivaju u poodmakloj fazi. Kada bismo ih otkrivali u ranoj fazi, hirurška intervencija omogućavala bi daleko veći procenat preživljavanja. - Skrining bi tu takoĎe mogao biti rešenje, ali je on još skuplji nego kod skrininga debelog creva jer manji broj obolelih, a i manji je broj ljudi koji se specijalizirao za tu oblast medicine - kaže dr Krivokapić. Kao jedan od važnih problema u postavljanju dijagnoze, odnosno ranom otkrivanju tumora debelog creva ili drugih delova digestivnog trakta, kod nas u Srbiji, dr Krivokapić navodi to što lekari opšte prakse i manje edukovani lekari greše jer se u većini slučajeva krv u stolici tretira kao hemoroidalna bolest, pri čemu dijagnozu često daju i bez pregleda. - To je apsolutno katastrofalno. Hemoroidi jesu najčešće uzrok krvi u stolici, ali se iza hemoroida uglavnom potkrade neki mali tumor i to se mora obavezno i pažljivo pregledati - naglašava dr Krivokapić. Mali procenat obolelih od kancera debelog creva u nerazvijenim zemljama, gde se jede obilje voća više puta na dan i gde je ono što mi zovemo makrobiotičkom ishranom najnormalnija ishrana, ukazuju da je uticaj takozvanih faktora sredine veoma važan za nastanak kancera digestivnog trakta. - Genetsko nasleĎe jeste važno, ali u procentu nastanka karcinoma debelog creva ono učestvuje sa samo 15 odsto. Sve ostalo su navike i faktori sredine gde je od velikog značaja očigledno i ishrana - kaže dr Zoran Krivokapić i naglašava da, iako je hirurg i ceni ono što uznapredovala hirurgija sada može da pomogne kod ove vrste karcinoma, 'sve snage treba usmeriti na edukaciju stanovništva i lekara pre svega za preventivu, a onda i za rano otkrivanje polipa i tumora'.



Mira Adanja-Polak i Vi - 6. mart 2004. Subota, 17:20, Prvi program RTS-a Koliko lekar sme da iznosi u javnost detalje operacije pacijenta? Gost u studiju - prof. dr Zoran Krivokapić, hirurg.

SVETSKI STRUĈNJACI ZA KOLOPROKTOLOGIJU U BEOGRADU Sreda, 6/10/2004, 11:00 - 12:00 IX Centralno-evropski kongres koloproktologa od 7. do 9. oktobra u Sava Centru Najveći sastanak koloproktologa u proteklih nekoliko decenija u našoj zemlji Više od 30 predavaĉa iz celog sveta i 1000 gostiju na meĊunarodnom kongresu u Beogradu KONFERENCIJA ZA NOVINARE DRUŠTVA KOLOPROKTOLOGA SRBIJE I CRNE GORE GOVORE: · Prof. dr Zoran Krivokapić, predsednik Kongresa · Dr Velimir Marković, predsednik Organizacionog komiteta · Prof. dr Dragoslav Stevović, predsednik Nauĉnog komiteta


Датум: 01.10.2004. Страна: 10 Рубрика: ДРУШТВО




Broj 009

Decembar 2004 / Januar 2005

AKTUELNOSTI IZ NAUKE I TEHNOLOGIJE

KOLOPROKTOLOGIJA

Kako se boriti protiv karcinoma debelog creva?

Piše: Dubravka Marić

Prva domaća studija koja je obuhvatila 3.853 slučajeva kancera debelog creva ukazala je

da sa 51,3 pacijenata na 100.000 stanovnika imamo najveću učestalost obolelih od kolorektalng kancera u Evropi, ali da makar nismo dosegli najcrnju svetsku statistiku od

60 obolelih. Danas se s pravom govori da je i u našoj zemlji, baš kao i u razvijenom delu sveta, ova opaka bolest sve više u porastu

Koloproktologija je grana medicine koja se bavi bolestima debelog creva, a obuhvata četiri velike

grupe oboljenja debelog creva - bolesti završnog dela debelog creva (rektuma) i anusa koje su uglavnom benigne, funkcionalne poremećaje, zapaljen-ska oboljenja i maligne bolesti. Srećna

okolnost je da je benigna patologija završnog dela debelog creva i anusa u koju se ubrajaju

hemoroidi, fisure (napukline), peri analne fistule i kondilomi (bradavice), i najčešća meĎu pacijentima. Poslednjih godina u stalnom porastu su i zapaljenska oboljenja kao što su Kronova

bolest (zapaljenje koje uglavnom pogaĎa tanko crevo) i ulcerozni kolitis, i u tom smislu sve smo bliţi zapadnim zemljama - pre svega SAD, Velikoj Britaniji i Izraelu. MeĎutim, najozbilnjije oboljenje s

kojim se koloproktolozi i najviše bave jeste karcinom debelog creva.

Faktori rizika

"Karcinomi nastaju kao posledica poremećaja u mitozama ćelija, a na bazi mutacije gena. Pitanje je

šta izaziva karcinom jer da znamo šta ga izaziva, već bismo došli do proizvodnje adekvatnog leka.

Danas se pretpostavlja da se potencijalni kancerogeni nalaze u stolici i da zbog dugog zadrţavanja (opstipacije), dugotrajnog kontakta stolice i sluzokoţe debelog creva dolazi do promena u ćelijama

debelog creva, što izaziva njihovu ubrzanu deobu i vodi ka nastanku tumora. Ali, bazično, karcinomi većinom nastaju kao posledica dejstva slobodnih radikala koji dovode do oksidativnog stresa. Na

jednoj strani imamo slobodne radikale, a na drugoj oslabljenu antiradikalsku odbranu organizma. Dakle, u toj interakciji izmeĎu nastanka i borbe protiv oksidativnog stresa, povećava se koncentracija

slobodnih radikala koji razaraju ćeliju i tako dovode do bolesti ćelije, bolesti organa, i na kraju

krajeva, do bolesti organizma ili do nastanka tumora. Što se tiče zapaljenskih oboljenja, i tu je etiologija takoĎe nejasna, a veruje se da je ona trostruka i da uzročnike treba traţiti meĎu

bakterijama i virusima i u patološkoj transformaciji proteina. Jedno je jasno - uzročnik dovodi do razaranja ćelijskih elemenata, čime se oslobaĎaju odreĎeni enzimi i faktori koji dovode do oboljenja i

zapaljenja napadnutog organa", objašnjava prof. dr sci. med. Zoran Krivokapić, rukovodilac III

odeljenja Prve hirurške klinike KCS i predsednik Hirurške sekcije Srbije.


Prof. dr sci.

med. Zoran Krivokapić,

rukovodilac III odeljenja

Prve hirurške

klinike KCS i predsednik

Hirurške sekcije Srbije

Radi efikasnije prevencije, dijagnostike, praćenja i lečenja oboljenja debelog creva neophodan je

multidisciplinarni pristup. Iako je koloproktologija naučna oblast kojom se prvenstveno bave hirurzi, poslednjih godina u nju su aktivno uključeni i lekari drugih specijalizacija - gastroenterolozi,

anesteziolozi, patolozi i rentgenolozi.

MeĎu bolestima debelog creva mnoge se mogu utvrditi anamnezom tj. razgovorom. Oboljenja

završnog dela debelog creva, i to naročito benigne bolesti, moguće je dijagnostikovati prostom inspekcijom analnog pregleda. Svakog pacijenta je potrebno pregledati prstom (rektalni tuše) i malim

instrumentom nazvanim anoskop.

Ostala dijagnostička sredstva, koja obuhvataju preglede kontrastnim sredstvima (irigografija),

pregled rektoskopom ili kolonoskopom, rezervisana su za oboljenja debelog creva locirana dalje od anusa. Istovremeno, radi patohistološke potvrde sprovodi se i biopsija lezije, bilo da je ona maligna

ili benigna.

Pored toga, u odreĎenim slučajevima upotrebljavaju se i visoko-sofisticirani metodi, kakvi su

endorektalni ultrazvuk, ultrazvuk trbuha, magnetna rezonanca i kompjuterizovana tomografija. Široka paleta dijagnostičkih procedura sprovodi se u slučaju ozbiljnog oboljenja, odnosno, kod kolorektalnog

karcinoma (karcinoma debelog creva). Kod zapaljenskih oboljenja se primenjuju iste metode s tim

što se retko koriste skener i magnetna rezonanca, a većinom se koriste kolonoskopija, irigografija i biopsija.

Karcinom

kolona


Kolonoskopija - endoskopski pregled debelog creva tankim savitljivim instrumentom, predstavlja

samo jedan od načina na koji se radi tzv. skrining ili ciljano otkrivanje tumora kod osoba koje su još zdrave i nemaju simptome bolesti, što je od ključne vaţnosti za izlečenje raka debelog creva. Naime,

za karcinom debelog creva smatra se da je izlečiv u većini slučajeva ukoliko se otkrije u ranoj fazi bolesti.

Kolorektalni karcinom je hirurško oboljenje. U zavisnosti od patohistološke dijagnoze dobijene posle tretmana primenjuju se drugi modaliteti terapije - pre svega polihemio terapija, a kod odreĎenih

pacijenata i postoperativno zračenje. Kod uznapredovalih karcinoma završnog dela debelog creva uvodi se preoperativno zračenje da bi se došlo do stanja u kome je hirurški tretman svrsishodniji.

Veliki značaj prevencije

Ipak, po principu 'bolje sprečiti nego lečiti', i sami hirurzi ukazuju na značaj prevencije koja u slučaju karcinoma debelog creva ima dva nivoa. Primarna prevencija odnosi se na borbu da se oboljenje ne

pojavi - kroz pravilnu ishranu koja će obezbediti i odgovarajuću stolicu, i uz fizičku aktivnost koja će

sprečiti gojaznost. Istraţivanja ukazuju da ishrana usmerena ka sprečavanju raka debelog creva treba da bude zasnovana na velikim količina-ma sveţeg voća i neleguminoznog povrća bogatog

vlaknima (kupus, brokoli, juţno voće, jabuke, kruške, šljive), a podrazumeva i izbacivanje crvenog mesa iz jelovnika.

Karcinom

rektuma

Budući da karcinom debelog creva nije i jedina bolest ovog organa, u ishrani ne bi trebalo zanemariti ni ţitarice niti leguminozno povrće (soju, grašak, pasulj), a preporučljivo je i svakodnevno piti veće

količine vode. Više voća i povrća u svakom slučaju znači i više vitamina koji su izvanredni antioksidanti, pa će se time onemogućiti nastanak ćelijskih mutacija i bolesti koje proističu iz njih.

"Sekundarna prevencija je već nešto drugo. Na jednoj strani ona podrazumeva odstranjivanje malih lezija koje mogu dovesti do tumora, a na drugoj strani predstavlja skrining koji se uglavnom odnosi

na maligna oboljenja. Skrining ovde znači otkrivanje lezija na debelom crevu u ranim fazama, dok još ne postoji ni jedan simptom i kada su polipi iz kojih najčešće i nastaje karcinom, mali. Kod nas se

skrininzi rade samo u pojedinim slučajevima. Mi kao zemlja još nismo na tom nivou svesti i razvoja

da široko sprovodimo skrining. On se radi u nekim zemljama Evrope, ali ni tamo nema oblik globalne kampanje, nečeg što se radi rutinski. Trenutno se sprovodi u Americi, Češkoj, Sloveniji, a povremeno

u Velikoj Britaniji i Japanu. Ali, i mi smo sada na putu da napravimo jedan program skrininga karcinoma debelog creva", kaţe prof. dr sci. med. Zoran Krivokapić.

Prema nekim novijim podacima, u SAD je kolorektalni karcinom anusa učestaliji od karcinoma pluća, i to verovatno zato što je višegodišnja kampanja protiv pušenja u toj zemlji urodila plodom, odnosno,

smanjenjem broja pušača. U ostalim zemljama Zapada karcinom pluća je još uvek na prvom, a karcinom debelog creva na drugom mestu liste malignih oboljenja.


Stoma pomagala za pacijente sa

oboljenjima

digestivnog trakta

"Mi nemamo baš najtačnije podatke zbog toga što se ne prijavljuju sve bolesti. Institut dr Milan

Jovanović-Batut ima odreĎene podatke, meĎutim oni nisu besprekorno tačni - ne zato što oni loše

rade, nego zato što se bolesti ne prijavljuju kako treba. Jednostavno, ne postoji zakon koji bi primoravao lekare da prijavljuju sva oboljenja ili bi ih makar kaţnjavao.

Mi smo 2002. sproveli jednu analizu registrovanih slučajeva u svih 55 centara u Srbiji, i to pre svega

hirurških centara, gde se javljaju bolesnici zbog karcinoma debelog creva. Došli smo do podatka da

je bilo prijavljeno oko 3.853, a da je operisano pribliţno 3.253 slučajeva. Kada smo to uporedili sa brojem stanovnika, proizlazi da je to oko 51,3 bolesnika na 100.000 hiljada stanovnika. To je veoma

velika incidenca", zaključuje profesor Krivokapić.

Prema statističkim podacima za Srbiju iz 2000. godine, muškarci su najčešće bolovali i umirali od raka

pluća i kolorektalnog karcinoma, dok su ţene ponajviše obolevale od kancera na dojci i grliću materice i od kolorektalnog karcinoma.

Ugrožena sve mlađa populacija

Pravilo da ovaj maligni tumor napada ljude izmeĎu 65 i 70 godine, vaţi sve manje pa je i sve više veoma mladih ljudi sa karcinomom debelog creva. Rizična grupa o kojoj bi lekari naročito trebalo da

vode računa jesu oni u uzrastu od preko 50 godina. Upravo tada bi trebalo i da se započne sa skriningom.

Iako je najmlađa pacijentkinja ekipe sa III odeljenja Prve hirurške klinike KCS imala

samo 17 godina, u našoj zemlji postoji velika grupa pacijenata lečenih od kolorektalnog karcinoma u trećoj deceniji života. Zbog toga lekari ukazuju na potrebu za velikom

opreznošću čak i kod mlađe populacije, ukoliko se pojave simptomi kao što su krvarenje

u stolici, krvarenje posle pražnjenja, promene u crevnom pražnjenju tipa proliva i opstipacije ili kada postoji opterećenost porodičnom anamnezom

"Poslednjih godina pokušali smo da se uhvatimo u koštac sa ovim teškim oboljenjem. U Ministarstvu

zdravlja Srbije formirana je jedna grupa za rano otkrivanje, prevenciju i lečenje karcinoma debelog creva, čiji sam ja predsednik. Prošlog decembra imali smo konsenzus - konferenciju o ranom

otkrivanju, prevenciji i lečenju karcinoma debelog creva. Potom je objavljena i knjiga konsenzusa, i to je moţda preteča stvaranja jednog vodiča dobre prakse za lečenje karcinoma debelog creva. Tu

smo stali, i trebalo bi da se akcija sada nastavi kroz nabavku tzv. hemokul-testova za domove

zdravlja, koji će sluţiti za pregled stolice na akutno, blago krvarenje koje se ne vidi, a uglavnom predstavlja posledicu neke promene u debelom crevu koja moţe biti benigna ili maligna. Ovo bi

trebalo sprovoditi kod svih koji pripadaju rizičnoj grupi, a tu se ubrajaju ljudi stariji od 50 godina, zatim, bolesnici sa ulceroznim kolitisom, pacijenti sa polipima, i bolesnici koji imaju pozitivnu

porodičnu anamnezu. Ţelimo da u tu akciju uključimo domove zdravlja, lekare opšte prakse i da radimo na informisanju. Mediji bi nam mogli pomoći da upozorimo stanovništvo na to šta ga očekuje,

da aktiviramo lekare opšte prakse u domovima zdravlja da misle na to, i edukujemo lekare i hirurge u

dijagnostici i lečenju karcinoma debelog creva", kaţe za SciTech prof. dr sci. med. Zoran Krivokapić.


04.03.2005.






PRENOSIMO | NEDELJA 29.05.2005 | 11:44

RAZGOVOR NEDELjE: PROFESOR ZORAN KRIVOKAPIĆ, HIRURG IZ EVROPSKOG VRHA

Velika kriza morala

"POLITKA", 29. MAJ, 2005. | OLIVERA POPOVIĆ Korupcija u zdravstvu je najteža, pogađa građanina u situaciji kada se radi o „biti ili ne biti” Profesor hirurgije, koloproktolog, doktor Zoran Krivokapić uveo je oko 40 novih dijagnostiĉkih i terapijskih procedura u leĉenje raka, a još mu treba dosta do 50 godina. Poznat je i seljacima sa Uba, Srbima iz Lipljana i najviĊenijim ljudima iz politiĉkog i javnog ţivota. Samo sa jedne od poslednjih izbornih lista predsedniĉkih kandidata od dvanaestorice, osmoricu je liĉno operisao. Ali, politikom se ne bavi. Iznad njegovog radnog stola novinski iseĉak novina sa naslovom „Spavao bih manje, sanjao bih više” iz oproštajnog pisma Gabrijela Garsije Markesa. Ţivi brzo i ponekad smatra da je spavanje i sve drugo što radi, a nije hirurgija, gubljenje vremena, jer neće stići da uradi sve što je zamislio. Jedini je doktor iz naše zemlje, ali i cele bivše Jugoslavije, koji je redovni ĉlan Kraljevskog koledţa hirurga Engleske. Nikoga nećemo obmanuti ako ga predstavimo kao našeg lekara koji je stigao u evropski vrh. Samo ove godine operisaće i odrţaće predavanja u 12 evropskih zemalja. Pozvan je da na Svetskom kongresu hirurga u Istanbulu pred hiljadu ljudi operiše, što je do sada bila privilegija samo ameriĉkih i engleskih hirurga. Mesto kojem se uvek vraća je Kosovska Mitrovica, u kojoj je roĊen, a u Zveĉanu mu ţive roditelji i sestra Zorica. Predsednik je Upravnog odbora Udruţenja koloproktologa, predsednik Hirurške sekcije SLD, predsednik UO Bolnice u Kosovskoj Mitrovici. Kako ste dospeli u evropski vrh? – Mnogo sam uĉio i radio, ali i imao sreće da u karijeri nailazim na ljude koji su mi pomagali. Bili su to, pre svih, profesori Dugalić i Stevović. Nekada je bilo teško da mlad lekar doĊe do izraţaja, da putuje u inostranstvo. IzmeĊu ostalog, pre 16 godina ukazala mi se prilika da na operaciju na kliniku u London vodim ĐorĊa Martinovića i tada sam imao priliku da se upoznam sa jednom od najboljih klinika na svetu – bolnicom Sveti Marko u Londonu. Bio sam šest meseci poĉasni asistent, završio 1994. postdiplomski kurs.

http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?nav_category=41


Zašto niste ostali da radite u Londonu s obzirom na brojne pozive? – Na moju sreću, nisam licemer kada to kaţem, nisam pristao da te godine ostanem u Londonu, iako je to bilo vreme sankcija, jer sam smatrao da to što sam nauĉio treba da vratim u Beograd. Više puta su me zvali da se vratim u London, ali sam bio uporan i ĉvrst u veri u da će ipak doći vreme da ćemo moći sve što se radi u Londonu – da radimo i u Beogradu. To se ispunilo. Imamo li zaista u Srbiji vrhunsku, svetsku medicinu, kakvom je pojedinci ponekad predstavljaju? Da li naši lekari dovoljno rade na sebi, prate nova dostignuća...? – Ja nemam dlake na jeziku. Kaţem otvoreno da smo u poslednjih 15 godina izgubili korak sa svetom, sa Evropom, zemljama koje su bile iza nas devedesetih godina. Ima objektivnih ĉinilaca: sankcije, nemogućnost komunikacije, nedostatak knjiga i ţurnala... Trenutno, u Srbiji imamo vrhunske pojedince poznate u svetu, koji krĉe put i to je dobro da se vrati imidţ naše zemlje u svetu. MeĊutim, to ne rešava problem našeg zdravstva. Neophodno je da takvih ljudi bude više, a to moţemo samo ako se radi na standardima zdravstvene zaštite, odnosno na vodiĉima dobre prakse koji moraju da budu obavezujući. Jer, danas se dešava da neko ko treba da se operiše u Kliniĉkom centru Srbije moţe da dobije vrhunskog lekara, ali to ne mogu ljudi u malim mestima, a svaĉiji je ţivot podjednako dragocen. Kakav je položaj lekara i medicinskih sestara u našem društvu? Koliko rade i zalažu se na poslu u poreĊenju sa kolegama u svetu i da li su za to odgovarajuće plaćeni? – Zdravstveni radnici su i po plaćenosti i po uticaju u društvu na vrlo niskom poloţaju. Dosta se toga poremetilo poslednjih godina. Ni nalik na ono vreme kada je lekar bio najviĊeniji u gradu i selu. Lekari i medicinske sestre u inostranstvu mnogo bolje ţive. Svi na Zapadu traţe naše medicinske sestre. One revnosno i dobro rade svoj posao. Za ono kako su plaćene u našim klinikama rade izvanredno. Ali, postoji i druga strana priĉe: zbog loših uslova u našem zdravstvu velike su guţve u ambulantama i na prijemima, a na takvim mestima obiĉno ne budu prave osobe. Na Zapadu sam primetio da na mestima prvog kontakta sa pacijentom rade najljubaznije i najbolje sestre, a kod nas mi ih ĉuvamo za operacionu salu ili šok sobe. Niste ĉlan nijedne politiĉke stranke, poput mnogih vaših kolega lekara. Zašto se ne bavite politikom? Da li imate neku direktorsku funkciju? Kakav treba da bude direktor klinike? – Nemam direktorsku funkciju i niko mi nikada to nije ni ponudio. Nije mi ţao zbog toga. Tokom ovih nekoliko godina, kada sam puno putovao i radio, mislim da bi me bilo koja direktorska funkcija mnogo odvojila od onoga što ja najviše volim i najbolje znam – od hirurgije. Ne moţe ĉovek da radi više stvari u ţivotu podjednako dobro. Ja teţim perfekciji i smatram da su za mene dovoljne hirurgija, nauka i sport. Trideset godina sam aktivno igrao košarku, ĉak i profesionalno i u jednom trenutku 1994. imao sam veću platu od košarke nego od hirurgije.


Mnogi direktori uzmu celu kuću „na vrat”, a nisu dovoljno posvećeni svojoj funkciji, nemaju viziju, nisu entuzijasti, ne okruţe se najboljim ljudima. Zato kuća stagnira. Direktor treba da bude progresivan, da ima viziju i da kuću vodi u novi milenijum. Da li naše zdravstvo doživljavate kao korumpirano, o ĉemu se mnogo govori u poslednje vreme? – Korupcija u zdravstvu ne postoji u obimu u kojem se priĉa. Bio bih nepošten ako bih rekao da je nema, ali u odnosu na mnoge druge profesije to je beznaĉajno. Korupcija u zdravstvu je najteţa, pogaĊa graĊanina u situaciji kada se radi o „biti ili ne biti”, kada se radi o borbi za ţivot. To osobu koja je prinuĊena da podmiti dovodi u situaciju da ne moţe da spase svoje zdravlje i zato je to drastiĉan vid korupcije zbog ĉega se i diţe tako velika prašina. MeĊutim, korupciju u zdravstvu je nemoguće iskoreniti anonimnim prijavama i hapšenjima, već samo dostojanstvenim platama. Šta Vas liĉno nervira ili ljuti kada slušatre ili ĉitate o zdravstvu? – Nerviraju me afere koje stalno izbijaju u zdravstvu, ali me nervira i preterano reklamiranje i drţavnih i privatnih ustanova i lekara. Šta mislite o trenutnoj organizaciji privatne prakse kod nas? – Gotovo svi lekari su prinuĊeni da rade privatno. Ja to ne osporavam i ne kritikujem, ali privatna praksa nema perspektive ako se bude tako razvijala. Tu nam moţe pomoći Zakon o lekarskim komorama i licenciranje Mislim da je neophodno da svakih sedam godina lekari obnavljaju svoje licence. Tako je svuda u svetu i mi ne moţemo mimo sveta. Na Rojal koledţu jednom godišnje drţim predavanje i na kraju priĊe mi 40 lekara po potpis. Hirurzi dobijaju devet poena bonusa za obnavljanja svoje licence. Tu bude vrlo iskusnih hirurga, sa 30 i 40 godina prakse, starijih od mene, ali skupljaju svoje kredite. To moramo i mi da uradimo. Kako u svetlu toga gledate na medicinsku etiku? – Smatram da su naši lekari dobri, ali kriza morala je velika poslednjih godina. Lekari su sebi dozvolili ono što nikada ne bi uradili da nije bilo teških vremena. Da li zbog toga kriviti lekare? Ili tešku situaciju? Lekari su morali da se izdignu iznad svih problema. Ima naĉina da se zaradi novac, a da ljudi ne budu korumpirani. Da dodatno rade, da uĉe, a polako promeniće se i sistem vrednosti. Koliko operacija uradite sa svojim timom? Kakvi su naši rezultati? – Mi operišemo šest do osam karcinoma debelog creva nedeljno. To je ogromna brojka i to niko u svetu ne radi. Ĉak i u Engleskoj na operaciju se ĉeka izmeĊu tri i ĉetiri meseca, a kod nas niko ne ĉeka duţe od ĉetiri nedelje. Za 15 godina operisali smo 2.011 pacijenata. Spadamo u dobre centre. Imamo ukupno petogodišnje preţivljavanje od 69 odsto kod svih pacijenata sa rakom debelog creva koji su nekada bili otpisivani. To je odliĉan rezultat.


Šta ste još zamislili da uradite? – Imam viziju. Ţelim da u Beogradu osnujem centar za koloproktologiju, nalik onom na Sent Marks hospital u Londonu i njime rukovodim. Svakog meseca bih dovodio jednog svetskog hirurga koji bi operisao i rešavao neke medicinske dileme i komplikacije. Svaki ĉovek ima svoj limit i, ko je toga svestan, on je spasen. I ja imam svoj limit i ima ljudi koji su u svetu bolji od mene i koji drugaĉije razmišljaju. Moţda ja mogu sve tehniĉki da uradim, ali nekada mi nešto prosto ne pada na pamet. TakoĊe, nema progresa ako se stalno ne uporeĊujete sa nekim. DovoĊenjem ljudi iz inostranstva, nauĉio sam, ne kvari se integritet i reputacija, već se ona širi. Vrhunskog hirurga retko ko stigne da pita kako usklaĊuje život posvećen drugima sa životom svoje porodice? – Intervjui su obiĉno kratki i to niko ne stigne da me pita. Porodica je najvaţnija. Imam sina koji studira medicinu, ali na svoju ţelju i bez mog uticanja, i suprugu, lekara, koja je stub naše porodice. Bio sam mnogo odsutan, ali oni misle da je odsustvovanje bilo opravdano s obzirom na postignute rezultate u kojima sada zajedno sa mnom uţivaju. Skalpel za politiĉare Vrlo ste poznat i tražen hirurg, operisali ste mnoge politiĉare i ljude iz javnog života. Da li ste time stekli veću popularnost? – Operisao sam mnoge politiĉare. Naravno, time se nešto naroĉito ne ponosim. To su bile operacije kao intervencije kod svakog drugog pacijenta. Ali, nešto drugo me je uvek intrigiralo. Ni od jednog politiĉara nisam dobio poziv da pristupim nekoj stranci. Imam utisak da su me zbog mog rada puno poštovali. Zašto to kaţem? Zato jer su mnoge lekare politiĉari iskoristili. Medicina od toga nije imala velike koristi. Bilo je stotine lekara u Skupštini, a mi nismo imali neku korist od toga. Lekari su zaista u svojim sredinama bili poštovani i mogli su da privuku veliki broj glasaĉa. Prema tome, politiĉari su bili pametni. . Lekarske greške Šta za Vas znaĉi odgovornost u medicini i šta mislite o lekarskim greškama koje kod nas zvaniĉno ne postoje ni po jednoj statistici? – Lekarske greške postoje. Tu nema dileme. U svakoj komplikaciji kod svog pacijenta traţim svoju grešku, jer u svakom takvom sluĉaju postoji manja ili veća greška nas lekara. Vaţno je grešku ne kriti, rešavati je ili zamoliti svog kolegu za pomoć. Tu je moţda naš problem. Mi teţimo da grešku sakrijemo po cenu da pacijent umre, što je katastrofa. Greške postoje u svakoj profesiji, ali u medicini je greška drastiĉna – gubi se ţivot. To ćemo regulisati boljom edukacijom lekara i popravljanjem komunikacije meĊu njima, ali i zakonskim preciziranjem gde se i na koji naĉin odreĊene medicinske procedure mogu raditi. Hirurg koji ne radi 12 operacija debelog creva godišnje ne moţe da radi ove intervencije.







21.04.2006.

Tražimo istinu o "slučaju Martinović" Otvoreno pismo predsedniku Tadiću i premijeru Koštunici

Pošto su se gospodin Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, i njegova Narodna kancelarija oglušili o molbu porodice ĐorĎa Martinovića da im se pomogne u otkrivanju istine o stradanju njihovog oca, koga su pre 20 godina albanski fašisti i separatisti nabili na kolac obložen flašom, 350 potpisanih studenata Pravnog fakulteta u Beogradu mole Vas sledeće:

1. Da se na Prvom programu RTS-a prikažu dokumentarni filmovi koji govore o slučaju ĐorĎa Martinovića - "Strah od istine" i "Optužujemo", a koje smo imali prilike da vidimo u velikom amfiteatru Pravnog fakulteta. Ovi filmovi su zabranjeni da se prikažu na samozvanoj "nacionalnoj" televiziji RTS već dvadeset godina.

2. Da se "uživo" omogući autorima i saradnicima ovih filmova da javno kažu svoje mišljenje o zločinu. O pomenutom dopisu predsedniku g. Borisu Tadiću obavestili smo i predsednika vlade gospodina Koštunicu. Nadamo se da će javno servis demokratske Srbije omogućiti da se posle dve decenije istinu čuju svi graĎani Srbije. - U potpisu, 350 članova Parlamenta Pravnog fakulteta - Odbor za genocid, Mladen Mrkalj, prof. dr Zoran Krivokapić, jedan od lekara Đ. Martinovića, Milorad Bajić, filmski režiser-autor pomenutih filmova čije je prikazivanje zabranjeno na RTS-u (O ovoj zabrani upoznat nadležni ministar, gospodin Dragan Kojadinović), prof. dr Stanislav Nikić, šef Neuoropsihijatrijske klinike VMA


21.08.2006.

Godišnje kod nas oko 30.000 ljudi oboli od neke vrste karcinoma

Maligni tumori ubijaju Srbiju! Uz povećanje obolelih kod nas se registruje stalno povećanje smrtnosti, za razliku od bogatih zemalja gde se broj obolelih povećava, ali smrtnost stagnira ili opada

Obolelih od malignih tumora u svetu, ali i kod nas sve je više. Tako, recimo, u Srbiji godišnje oko 30.000 ljudi dobije neku malignu bolest, dok je u svetu bolesnih 10 miliona. Uz povećanje obolelih kod nas se registruje stalno povećanje smrtnosti, za razliku od bogatih zemalja gde se broj obolelih povećava, ali smrtnost stagnira ili opada.

- Svaki peti čovek koji u Srbiji umre umro je od malignog tumora. Najčešća maligna oboljenja su karcinom pluća, karcinom dojke, karcinom grlića materice i debelog creva. Ova grupa malignih oboljenja čini polovinu svih pacijenata koji boluju od neke vrste malignih bolesti. Kod muškaraca dominira karcinom pluća, dok je kod žena karcinom dojke najčešća maligna bolest - kazao je dr Nenad Borojević, predsednik Republičke komisije za onkologiju.

Savetnik ministra zdravlja za prevenciju i rano otkrivanje raka debelog creva dr Zoran Krivokapić istakao je da u svetu godišnje od karcinoma debelog creva oboli oko milion ljudi, a umre oko 500.000. Ispitivanja su pokazala da je incidenca ove bolesti mnogo veća u razvijenim, nego u nerazvijenim zemljama.

- U Srbiji od karcinoma debelog creva oboli 48,8 pacijenata na 100.000 stanovnika. Više od 40 odsto pacijenata koji boluju od ove bolesti operisano je u Beogradu. Trebalo bi više uraditi na decentralizaciji, odnosno da se više obolelih leči u drugim gradovima.

Poražavajuće je to što u Srbiji ima puno uznapredovalih tumora debelog creva i što je loša dijagnostika. Za to nema opravdanja jer 55 zdravstvenih centara u Srbiji ima kompletnu opremu za dijagnostikovanje - rekao je dr Krivokapić i dodao da je pokrenuta velika aktivnost za skrining program debelog creva, jer je veoma bitno otkrivanje bolesti u ranoj fazi, kada je jedino moguće uspešno lečenje.

S. T.

PARE ZA REGIONALNE CENTRE

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da će do kraja ove godine u pet regionalnih onkoloških centara biti uloženo oko pet miliona evra za nabavku radioterapijske opreme iz Nacionalnog investicionog plana.


Društvo | sreda 30.08.2006 | 16:53 ->17:10

Savremen način za otkrivanje tumora Izvor: B92

Beograd -- U domovima zdravlja u Srbiji uskoro poĉinje korišćenje novog naĉina za rano

otkrivanje zloćudnih tumora - skrining populacije

Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju obolelih od raka

pluća i grlića materice. Uzimanjem tkiva rano se otkrivaju

ćelije koje mogu da uzrokuju rak. Zato će pregled za

otkrivanje tumora biti obavezan i dostupan svim graĊanima u

svim domovima zdravlja od 2008.

Najviše ljudi u Srbiji umire od raka. Svake godine oboli oko

30.000 graĊana, a procenat obolelih se povećava. Broj obolelih

raste za tri do pet odsto godišnje, a ta bolest je uzrok smrti petine ukupnog broja umrlih. Na

listi obolelih je oko 120.000 ljudi. U Srbiji onkološku terapiju prima oko 18.000 ljudi

godišnje, od ĉega terapiju zraĉenjem oko 10.000.

Tumori na debelom crevu i plućima su zastupljeniji u razvijenim zemljama jer se u njima ljudi

hrane nezdravo. U tome Srbija nije izuzetak, ali uz razlike za koje lekari kaţu da su uţasne.

"Uz povećanje broja obolelih, povećava se i broj umrlih u Srbiji, za razliku od bogatih i

socijalno i ekonomski ureĊenih zemalja, gde se broj obolelih povećava, ali smrtnost stagnira

ili opada", kaţe onkolog prof. dr Nenad Borojević.

Najbolji naĉin zaštite je rano otkrivanje malignih ćelija. Nove nauĉne metode omogućavaju da

se bolest otkrije i pre nego što se promene na ćelijama dese. Na taj naĉin, bolesti za koje se

verovalo da sigurno ubijaju postaju izleĉive.

Takva metoda je takozvani skrining. Ona je jeftina, a moţe ĉak i da se sprovodi u domovima

zdravlja. "Od prvog januara 2008. u Srbiji su startovali prvi nacionalni programi skrininga

kao obaveznih pregleda. Skrining znaĉi da otkrijete tumor kada nemate nikakve simptome, u

zaĉetku bolesti, i kada se otkriju rano, potuno su izleĉivi", objašnjava ministar zdravlja

Tomica Milosavljević.

Pilot programi skrininga sprovedeni su već u Braniĉevskom okrugu, u Vojvodini i

u Beogradu. Do kraja ove godine se oĉekuje izrada nacionalne strategije za rano otkrivanje

raka.

Savetnik ministra za prevenciju i rano otkrivanje raka debelog creva Zoran Krivokapić

kazao je da je potrebna decentralizacija hirurškog leĉenja te bolesti tako da se u Beogradu

ubuduće operišu komplikovaniji sluĉajevi, a lakši u drugim gradovima Srbije.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević najavio je ranije da će pet miliona evra iz

Nacionalnog investicionog plana biti uloţeno u pet specijalizovanih centara za onkologiju i

radiologiju.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_category=12


31/08/2006 DRUŠTVO

Nacionalna strategija za maligne bolesti

U Srbiji sve više obolelih od raka

Broj obolelih se svake godine povećava za tri do pet odsto. - Svake godine 30.000 osoba dobije neki od malignih tumora Svake godine se u Srbiji kod ĉak 30.000 osoba otkrije neki maligni tumor, dok se na listi obolelih u svakom ĉasu nalazi 120.000 pacijenata – s već postavljenom dijagnozom, operisanih, leĉenih ili onih koji dolaze na kontrole. Broj obolelih od raka svake godine kod nas se povećava za tri do pet odsto. Najveći broj obolelih – 5.200 godišnje je od raka pluća, dok dijagnozu karcinoma dojke dobije 4.000 pacijenata, od kojih, naţalost, 1.400 njih umire. Ovo su samo neki od najalarmantnijih podataka u vezi s malignim bolestima u Srbiji, koje je na juĉerašnjoj konferenciji za novinare izneo profesor dr Nenad Borojević, predsednik Republiĉke komisije za maligne bolesti i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju. Povod juĉerašnjem susretu sa novinarima bila je najava poteza koji bi mogli da znaĉe veliku prekretnicu u oblasti malignih bolesti. Ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević najavio je da će već do kraja ove godine u opremanje pet onkoloških centara u Srbiji biti uloţeno pet miliona evra iz Investicionog plana. Još vaţnije je to da do kraja 2008. godine Nacionalna strategija o malignim bolestima podrazumeva uvoĊenje skrining programa, koji imaju za cilj da bolest otkriju pre pojave bilo kakvih simptoma, jer, samo rano otkrivena maligna bolest je potpuno izleĉiva. Ministar je dodao da u Srbiji 18,5 odsto ukupne smrtnosti odlazi na maligne bolesti. Ministar je naglasio da 2006. protiĉe u znaku unapreĊenja, otkrivanja, leĉenja i obezbeĊivanja lekova za obolele od malignih bolesti. U svakom trenutku lekove prima 18.000 ljudi, od toga 2.000 pacijenata dobija najskuplje citostatike. Profesor dr Zoran Krivokapić, savetnik ministra za tumore debelog creva, naš poznati hirurg koloproktolog, podsetio je da samo poštovanjem konsenzusa, odnosno protokola u leĉenju karcinoma debelog creva, koji je kod nas donet još 2002. godine, i skriningom moţemo smanjiti broj obolelih, po kojem smo u društvu zemalja sa najviše obolelih. – U nerazvijenim zemljama broj obolelih kreće se od dva do tri na 100.000 stanovnika, a u razvijenim, poput Amerike, Novog Zelanda i Australije – 60 na 100.000 stanovnika, a kod nas 45,8 na pomenuti broj stanovnika. Prema podacima Društva koloproktologa Srbije, koji je prikupio podatke iz 55 centara i tri privatne ustanove, u Srbiji je 2004. godine od raka debelog creva zabeleţeno 3.436 obolelih, od ĉega samo 50 nije operisano. Više od 50 odsto bolesnika je operisano u Beogradu, a zabrinjavajući je podatak da je ĉak kod 26 odsto operisanih to uĉinjeno u poslednjoj fazi bolesti. Ima mnogo uznapredovalih sluĉajeva, ali i loše preoperativne pripreme, odnosno loših dijagnoza, za šta nema opravdanja, jer, svih 55 centara je opremljeno kolonoskopima. Zato treba više edukovati ljude, više raditi, a skrining programi koji će bolest otkrivati u ranom stadijumu najzad će u ovoj oblasti uvesti više reda – poruĉio je dr Krivokapić.

O. Popović

objavljeno: 31.08.2006.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/index.1.sr.html



PETI SIMPOZIJUM KOLOPROKTOLOGA U BEOGRADU SA OKO 500 UČESNIKA

Raste broj obolelih od raka debelog creva

20. 10. 2006.

Oko 30 priznatih koloproktologa iz celog sveta, svetska elita iz oblasti prevencije i lečenja raka debelog creva učestvovaće na Petom simpozijumu koloproktologa koji se održava u Beogradu do 21. oktobra. Gosti dolaze iz SAD, Japana, Egipta, Izraela, Indije, Engleske i govoriće o novinama u lečenju karcinoma debelog creva, najrasprostranjenijeg maligniteta u Srbiji, pa i u svetu. - Rak debelog creva spada meĎu najučestalije karcinome savremenog čoveka. U Srbiji se na 100.000 stanovnika registruje čak 45 novih slučajeva karcinoma debelog creva, tako da se može reći da vlada prava epidemija ove bolesti - objašnjava za 'Blic' dr Zoran Krivokapić, predsednik Udruženja koloproktologa. Zbog toga je jedna od osnovnih mera da se bolest otkrije još u početnoj fazi. - Dobro je i to što smo počeli sa pilot-projektima skrininga, a uskoro ćemo imati i nacionalni program ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Kod osoba starijih od 50 godina u cilju ranog otkrivanja promena na debelom crevu, u okviru redovnih kontrola, lekar preporučuje se da urade pregled stolice na prisustvo krvi nevidljive golim okom i specijalizovani pregled kolonoskopom - ističe dr Krivokapić. Neke od novina u dijagnostici i lečenju ove bolesti, koje će našim lekarima na internacionalnom simpozijumu predstaviti gosti iz sveta, primenjuje se i kod nas. - Naša je sreća da hirurgija debelog creva ne zahteva preteranu tehnologiju, nego se oslanja na znanje i iskustvo hirurga i to nas spasava. Centri u Srbiji su sada bolje opremljeni nego pre nekoliko godina, ali su na Prvoj hirurškoj, gde radimo najkomplikovanije operacije, uslovi za rad lošiji nego u mnogim bolnicama u Srbiji. U nju se ne ulaže jer se 'svaki dan' selimo se u novu zgradu - objašnjava dr Krivokapić.

S. Todorović Ugledni gosti Gosti Petog internacionalnog simpozijum, izmeĎu ostalih, biće i prof. Bil Hild iz Britanije, koji je izmislio novu operaciju karcinoma debelog creva, pa Džon Nikols, takoĎe iz Britanije, koji je izmislio rezervoar kod zapaljenja debelog creva, ali i Stiven Veksner iz SAD, najveći hirurg današnjice.


Датум: 20.10.2006. Страна: 6



BROJ 58 – NOVEMBAR 2006. Strana: 14






















19.10.2007.

Odeljenje hirurgije suboticke bolnice je bilo organizator gore navedenog sastanka, koji je odrzan u kongesnoj sali hotela Galeria. Nakon pozdravnog govora organizatora i predsednika SO Subotica Sasa Vucinic, skupu se obratio i pokrajinski sekretar za zdravlje i politiku, Dr. Milos Lucic. Pre nego sto je otvorio sastanak, saopstio je vest da iz pokrajinskih fondova bolnica dobija 70 miliona dinara za opremanje hitnog prijema i nabavku kapitalne opreme, izmedju ostalog i jednog novog CT aparata.

Prva prezentacija je bio video zapis profesora Zorana Milosevica /klinicki centar Vojvodine/ o slozenoj operaciji na jetri Sledila su dva rada iz oblasti preponskih kila. Dr. Zuvela /I.hirurska klinika Beograd/ je prikazao svoje rezultate operacija radjene klasicnom, a Dr. Radovan Markov /odeljenje hirurgije Subotica/ laparoskopskom tehnikom. Dr. Srdjan Sandic je govorio o uspesima hirurske ekipe Dr. Djule Takaca /hirursko odeljenje Subotica/ u lecenju rascepa trbusne aorte. Pre zadnjeg predavanja koje je drzao Dr. Milorad Bjelovic /klinika za grudnu hirurgiju Sremska Kamenica/ o hiruskom zbrinjavanju povreda grudnog kosa... svoje predavanje je odrzao Dr. Laslo Kobori, vodeci transplantacioni hirurg u Madjarskoj. U prvom delu izlaganja govorio je o organizacionim problemima u vezi presadjivanja organu, a u drugom o transplataciji jetre. Plodna diskusija posle svakog predavanja je potvrda dobrog odabira tema i predavaca. Predsednik dr. Zoran Krivokapic hirurske sekcije Srpskog lekarskog drustva je na kraju promovisao Dr Lasla Koborija u pocasnog clana hirurske sekcije Srpskog lakarskog drustva


Датум: 10.11.2007. Страна: 15

Mira Adanja-Polak i Vi - 11. novembar 2007.

Nedelja, 16.03, Prvi program RTS-a Gost u studiju - prof. dr Zoran Krivokapić, hirurg Prve hirurške klinike u Beogradu. Vratio se iz Izraela, gde je demonstrirao komplikovane operacije debelog creva pacijenata sa karcinomom; tim operacijama se spasava normalna funkcija anusa. Pred kolegama iz iste struke ĉitav tok šest operacija prenosio se na velikom platnu.


17/11/2007

BEOGRAD

Život sa stomom Uporedo sa porastom broja obolelih od kolorektalnog karcinoma, zapaljenskih bolesti i povreda debelog creva povećava se i broj bolesnika sa stomom, kojima je hirurškom intervencijom napravljen otvor na površini stomaka, kroz koji se iz tela izbacuju štetne i nepotrebne materije, objasnio je prof. dr Zoran Krivokapić, naĉelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Instituta za bolesti digestivnog sistema. On je naglasio da se kod nas godišnje operiše oko 4.000 pacijenata od najteţe bolesti, a od kojih je 27 odsto pacijenata sa stomom. – Bolesnici se osećaju hendikepirano zbog lošijeg kvaliteta ţivota, ali zahvaljujući razvoju tehnologije, dobrim pomagalima i boljem radu lekara, kvalitet ţivota ovih pacijenata je poboljšan, zbog ĉega smo srećni. Imamo centre u kojima se radi vrhunski i one gde to baš nije tako. Trudimo se da naše znanje bude dostupno svima– objasnio je prof. dr Krivokapić. Prema reĉima dr Velimira Markovića, u poslednjih 25 godina je došlo do velikog napretka u hirurškoj tehnici i do poboljšanja leĉenja bolesnika sa malignom bolešću, ali je i dalje veoma vaţna obuka pacijenata i medicinara koji rade sa njima. – Kao rezultat petogodišnjeg rada i struĉnih skupova, izdali smo monografiju priruĉnik koji je veoma vaţan za pacijente sa stomom. Na inicijativu Društva koloproktologa Jugoslavije, a u saradnji sa kompanijom "Magna farmacija", upravo smo odrţali struĉni skup na Kopaoniku, gde smo se bavili problemima nege i kvaliteta ţivota ovih bolesnika. Cilj sastanka je bio da ujednaĉimo naĉin hirurške tehnike formiranja stome, a samim tim i da poboljšamo kvalitet ţivota pacijenata sa stomom. Na skupu su bili prisutni hirurzi, urolozi, medicinske sestre i tehniĉari i urološke sestre i tehniĉari – rekao je dr Marković. Lekari su objasnili da najveći broj pacijenata sa stomom ima izmeĊu 40 i 60 godina i da ih je bolest zadesila baš onda kada su bili u punoj ţivotnoj snazi. Zbog toga, kako kaţe Ţivka Madţić, medicinska sestra i rukovodilac nastave za pacijente sa stomom, neophodno je i da pacijenti posećuju Stoma centar, mesto na bolniĉkim hirurškim odeljenjima, gde se nastavlja njihova edukacija i kontrola zdravstvenog stanja. – Najvaţnije je da pacijenti prihvate ĉinjenicu da moraju da ţive sa stomom. Od sedam do 10 dana posle operacije poĉinje obuĉavanje pacijenata na koji naĉin moraju da se brinu o svom stanju – smatra Madţićeva. Prema nekim podacima, u našoj zemlji ima oko 4.200 pacijenata sa stomom, od kojih je u glavnom gradu 1.500. Madţićeva naglašava da im je posle operacije, osim struĉne pomoći lekara i stomaterapeuta, potrebna i topla reĉ i razumevanje kako bi se što pre vratili svojim svakodnevnim aktivnostima, porodici, poslu, uĉenju, zabavi.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/index.1.sr.html


19. 11. 2007. 06:00h | I. Mišković

LAKŠE SA MEDICINSKIM POMAGALIMA

Ţivot sa otvorom na stomaku

Godišnje se u Srbiji operiše oko 4.000 pacijenata sa kolorektalnim karcinomom, a

kod 27 odsto njih hirurškom intervencijom na površini stomaka napravi se otvor

u koji se ubacuje stoma

Godišnje se u Srbiji operiše oko 4.000 pacijenata sa kolorektalnim karcinomom, a kod 27 odsto

njih hirurškom intervencijom na površini stomaka napravi se otvor u koji se ubacuje stoma,

pomagalo kroz koje se iz tela izbacuju štetne i nepotrebne materije. Sa ovim pomagalom u

Srbiji ima oko 4.200 pacijenata, a samo u Beogradu sa stomom živi 1.500 ljudi.

Prof. dr Zoran Krivokapić, naĉelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju

Instituta za bolesti digestivnog sistema, kaţe za „Blic“ da pacijenti sa stomom, osim

fiziĉkih poremećaja na telu, osećaju i psihiĉke probleme zbog izmenjenog izgleda tela i

prinuĊenosti da menjaju ţivotne navike.

- Bolesnici se osećaju hendikepirano, ali zahvaljujući razvoju tehnologije, dobrim

pomagalima i boljem radu lekara, kvalitet ţivota tih pacijenata je poboljšan. Imamo

centre u kojima se radi vrhunski i trudimo se da naše znanje bude dostupno svima -

objasnio je prof. dr Krivokapić na skupu posvećenom problemima pacijenata sa

stomom koji je na Kopaoniku organizovala „Magna Farmacija“, farmaceutska

kompanija koja više od decenije zastupa poznatog danskog proizvoĊaĉa medicinskih

pomagala „Coloplast“.

Dr Velimir Marković, hirurg i ĉlan tima profesora Krivokapića, kaţe da je tokom

poslednjih 25 godina došlo do velikog napretka u hirurškoj tehnici i do poboljšanja

leĉenja bolesnika sa malignom bolešću, ali je i dalje veoma vaţna edukacija pacijenata

i medicinskog osoblja koji rade s njima.

- Kao rezultat petogodišnjeg rada i struĉnih skupova izdali smo monografiju priruĉnik

koji je veoma vaţan za pacijente sa stomom. I ovaj skup na Kopaoniku, posvećen

problemima nege i kvaliteta ţivota ovih bolesnika, ima za cilj da ujednaĉimo naĉin

hirurške tehnike formiranja stome, a samim tim i da poboljšamo kvalitet ţivota

pacijenata sa stomom. Zato su na skupu, osim hirurga, prisutni i urolozi, medicinske

sestre i tehniĉari - rekao je dr Marković.


Najveći broj pacijenata sa stomom je starosti izmeĊu 40 i 60 godina i bolest ih je

zadesila u punoj ţivotoj snazi. Zbog toga je, kako kaţe Ţivka Madţić, medicinska

sestra i rukovodilac nastave za pacijente sa stomom, neophodno i da pacijenti posećuju

Stoma centar, mesto na bolniĉkim hirurškim odeljenjima, gde se nastavlja njihova

edukacija i kontrola zdravstvenog stanja.

- Najvaţnije je da pacijenti prihvate ĉinjenicu da moraju da ţive sa stomom. Od sedam

do deset dana posle operacije poĉinje obuĉavanje pacijenta na koji naĉin moraju da

brinu o svom stanju - kaţe Madţićeva istiĉući da je pacijentima posle operacije, osim

struĉne pomoći lekara i stomaterapeuta, potrebna i topla reĉ i razumevanje, kako bi se

što pre vratili svakodnevnim aktivnostima.

Pacijenti sa stomom na teret RZZO imaju pravo da meseĉno dobiju 60 kesa i 10

diskova za kolostomu i ileostomu ili 30 kesa i 10 diskova za urostomu. TakoĊe, na

teret Zavoda ovi pacijenti dobijaju sredstva za negu stome (kreme ili paste za

ispunjavanje neravnina) koja su veoma vaţna za kvalitet ţivota korisnika.

Besplatna pomoć stoma terapeuta

Za pacijente sa stomom oformljen je Koloplast klub koji se

moţe kontaktirati putem besplatnog broja 0800 370 370. Na

ovom broju pacijenti, ali i njihova bliţa rodbina, dobijaju

besplatnu pomoć stoma terapeuta, kao i savete za negu,

ishranu i socijalizaciju stoma pacijenta.


Leĉe nova znanja B. RADIVOJEVIĆ | 23. novembar 2007. 19:02 |

Zdravstveni radnici edukovani na Kopaoniku za leĉenje pacijenata sa stomom. Pomagala o trošku osiguranja. Neujednaĉeni standardi u 55 centara OKO 300 lekara, medicinskih sestara i tehniĉara, na petom nauĉnom skupu o problemima formiranja i nege stoma, koji su na Kopaoniku organizovali „Magnafarmacija „ i udruţenja koloproktologa i urologa, edukovano je i obuĉeno da leĉenjem i negom poboljšaju kvalitet ţivota pacijenata koji posle operacija, umesto prirodnih otvora za praţnjenje, „dobijaju“ neku od tri vrste stoma. U Srbiji sa ovim pomagalima (kolostomom, ileostomom ili urostomom) trenutno ţivi 4.500 ljudi, a svake godine posle operacije karcinoma ili zapalenjskih oboljenja debelog creva, 1.000 pacijenata nastavi ţivot sa trajnom stomom. I lekari priznaju da je to hendikep, koji pacijenti teško prihvataju. - Stoma je mali segment velike i komplikovane operacije zbog karcinoma ili zapaljenja debelog creva, ali definitivno ima ogroman uticaj na kvalitet ţivota pacijenta - kaţe dr Velimir Marković sa Prve hirurške klinike KCS. - U hirurškoj taktici i tehnici postignut je veliki napredak, ali mora da se radi na edukaciji. Upravo to je profesora dr Zorana Krivokapića podstaklo da u saradnji sa „Magnafarmacijom“ pokrene organizovanje struĉnih skupova sa jasnim razlogom da kroz dobru edukaciju stignemo do boljeg kvaliteta ţivota pacijenata sa stomom, i da smanjimo broj hirurških komplikacija. Prof. Krivokapić dodaje da standardi nisu ujednaĉeni u svih 55 koloproktoloških centara u Srbiji, da se u nekima radi po svetskim standardima, a neki su daleko ispod proseka. U Srbiji se godišnje operiše 4.000 kolerektalnih karcinoma i cilj je da pacijenti u svim centrima imaju isti kvalitet leĉenja. - Na Prvoj hirurškoj godišnje, u deprimirajućim uslovima, operišemo najviše kolorektalnih karcinoma u Evropi - 750 godišnje, i kod nas na obuku dolaze lekari iz Ĉeške, Albanije, doći će i iz Izraela - kaţe prof. Krivokapić, koji ima licence za rad u Engleskoj i Izraelu. - Zato pravimo nauĉne skupove kakav je sada bio na Kopaoniku, da bi naše znanje bilo dostupno svima, jer nisu svi lekari u mogućnosti da odu u velike centre da usvoje nova znanja. Najveći broj pacijenata sa stomom je u starosnoj grupi izmeĊu 40 i 60 godina. Kolorektalni karcinom je, srećom, najuĉestaliji u starijoj populaciji, izmeĊu 60 i 70 godina, ali zbog zapaljenskih oboljenja debelog creva sa stomom ţive mnogi mladi ljudi, pa ĉak i deca. O TROŠKU OSIGURANJA KORISNICI stoma-pomagala kod nas od januara prošle godine imaju pravo na 60 kesa i 10 diskova za kolostomu i ileostomu, na 30 kesa i 10 diskova za urostomu, ili za sve tri vrste stoma po 30 jednakih kompleta o trošku osiguranja. To je dvostruko više nego do tada, a na teret Republiĉkog zavoda za zdravstveno osiguranje izdaju se i sredstva za negu stome, što je, takoĊe, vaţno za kvalitet ţivota korisnika. TERAPEUTI VIŠE od 350 sestara iz svih centara u Srbiji prošlo je dosad edukativne kurseve i vork-šopove, a osnovali smo i dosta stoma centara kako bismo ostvarili vaţan cilj da pacijente osposobimo da se vrate punoj radnoj aktivnosti - kaţe Ţivka Madţić, medicinska sestra u Prvoj hirurškoj klinici. - Pacijenta još u bolnici edukujemo kako da neguje svoju stomu, ali on ne moţe sve te informacije da usvoji odjednom, pa se edukacija nastavlja u stoma centrima.





Moguće i samoubistvo Stanišića

B. R. | 11. april 2008. 19:04 |

Srpski lekari upozoravaju da je zdravstveno stanje Stanišića loše. Profesor Bratislav Petrović

tvrdi da je Stanišićeva depresija posledica osnovnog zapaljenjskog oboljenja - završnog dela

debelog creva

Jovica Stanišić u Hagu

TEŠKA depresija sa elementima psihoze, u koju je prema nalazima nezavisnog struĉnjaka

Jozefa de Mana zapao haški optuţenik Jovica Stanišić, moţe da bude posledica ulceroznog

kolitisa od kojeg Stanišić boluje godinama. U takvom stanju nekadašnji šef Sluţbe drţavne

bezbednosti, tvrdi profesor dr Bratislav Petrović, neuropsihijatar, lako moţe da stigne do -

samoubistva.

Ovu tvrdnju profesor Petrović, nekadašnji naĉelnik Instituta za mentalno zdravlje

Vojnomedicinske akademije, potkrepljuje ĉinjenicom da je zapaljenjsko oboljenje završnog

dela debelog creva sa ranicama (ulcerozni kolitis), jedna od sedam bolesti koje nastaju na

nervnoj bazi. Svemu tome treba dodati i stres koji ĉovek u takvoj situaciji preţivljava.

- Ljudi na ovo oboljenje debelog creva ĉesto reaguju depresijom, koja moţe da se razvije sve

do najteţeg, psihotiĉnog oblika - objašnjava profesor Petrović. - U psihosomatici je poznat

fenomen klackalice, ili vage: kada doĊe do poboljšanja fiziĉkog oboljenja, pogoršava se

psihiĉko stanje. Zato, iskusni lekari nikada do kraja ne leĉe fiziĉko oboljenje, jer na taj naĉin

smanjuju rizik da pacijent upadne u duboku psihozu.

Stanišić ima kamen u bubregu, a u visokom je riziku i od osteoporoze (krtosti kostiju).

Profesor dr Svetozar Damjanović, direktor Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti

metabolizma KCS, kaţe da su ove bolesti povezane sa Stanišićevim osnovnim oboljenjem

debelog creva, ali i sa terapijom kortikosteroidima.

- On je godinama primao kortikosteroide - kaţe profesor Damjanović. - Zbog te terapije

nastupile su promene u telesnom sastavu. Kod Stanišića se pojavila osteoporoza i gubio je

mišićnu masu. Došlo je do slabosti proksimalnih mišića sa karakteristiĉnim rasporedom

masnog tkiva. Zbog toga su mu propisani lekovi za korekciju gustine kostiju.

Stanišića je pre tri godine na Prvoj hirurškoj klinici operisao profesor dr Zoran Krivokapić,

naš najbolji koloproktolog. Prvom ĉoveku nekadašnje srpske tajne policije ugraĊen je pauĉ

(kesa). Posle operacije debelog creva Stanišić više nije primao kortikosteroide. Niko od naših

lekara u ovom trenutku ne moţe da kaţe u kom pravcu se razvija Stanišićevo osnovno

oboljenje.


KLACKALICA JOVICA Stanišić je klasiĉan primer psihosomatske klackalice - tvrdi profesor dr Bratislav

Petrović. - Ovakva stanja karakteristiĉna su za emocionalne analfabete, ljude koji ne mogu da

urade inventar sopstvene duše. To se u neuropsihijatriji zove aleksitimija. I, ma koliko laicima

ĉudno zvuĉalo, stanje duše moţe da se "gleda" i kroz anus.

* * * * *

UZALUDNO UPOZORENJE HOLANDSKOG PSIHOLOGA JOZEFA DE MANA

SUDSKOM VEĆU TRIBUNALA

NIJE SPOSOBAN DA SE BRANI

STANIŠIĆ je isuviše bolestan da bi bio u sudnici - raportirao je psihijatar Jozef de Man

sudijama i tuţiocima Tribunala, posle pregleda bivšeg šefa Resora drţavne bezbednosti

Srbije.

Prošlog ponedeljka, u sudnici su bili svi - sudije, tuţioci, optuţeni Franko Simatović, njegov

branilac, i Stanišićevi advokati. Lekar iz pritvora u Ševeningenu Paulus Falke obavestio je

veće da Stanišić neće doći, jer se njegovo psihijatrijsko stanje pogoršalo tokom vikenda. Zbog

toga je i ostao u ćeliji, u koju je doveden posle nedelju dana leĉenja u zatvorskoj bolnici zbog

napada koji je izazvao kamen u bubregu.

Kako je utvrdio lekar, spisak bolesti koje spreĉavaju bivšeg šefa Drţavne bezbednosti da prati

suĊenje i da u njemu uĉestvuje, priliĉno je dug. Teţak oblik depresije sa elementima psihoze

kao što su samoubilaĉke zamisli, hroniĉna bolest organa za varenje, kamen u bubregu, sve ga

to onemogućava da rukovodi svojom odbranom.

- Tokom razgovora, 28. marta, gospodin Stanišić se poţalio da ima noćne more i halucinacije

tokom kojih mu se prikazuju zastrašujuća stvorenja - opisao je dr De Man. - On trenutno nije

u stanju da svojim braniocima daje uputstva niti da svedoĉi u svoju odbrnau. Njegov oporavak

će, uz dobru terapiju, trajati izmeĊu tri i šest meseci.

Cela ova situacija ne moţe, a da ne podseti na sluĉaj Slobodana Miloševića koji je sa svojim

pravnim timom traţio od sudija da mu omoguće da provremeno otputuje u Moskvu, na

Institut "Bakuljev", kako bi se leĉio. Sudijama, se meĊutim, ţurilo da završe suĊenje.

Za advokata Dragoslava Ognjanovića, jednog od pravnih savetnika Miloševića, reklo bi se da

sluĉajnosti nema.

- Moj stav je da se, kao i u našem sluĉaju, Tribunal bavi neĉim za šta nije kompetentan, a to je

procenjivanje neĉijeg zdravstvenog stanja, i tako ponovo ugroţava neĉiji ţivot - kaţe

Ognjanović. - Ja ne govorim o zdravlju, već o ugroţavanju ţivota, jer je to naše iskustvo.

Dakle, postoje lekari koji su eksperti, i zato se tako i zovu, jer umeju da laicima, kao što su

ĉlanovi sudskog veća, bez obzira na to da li je reĉ o Tribunalu ili nekom drugom sudu, struĉno

objasne neĉije zdravstveno stanje. Ako je ono takvo da okrivljeni za odreĊeno vreme ne moţe

da uĉestvuje u postupku, onda ga treba uputiti na adekvatno leĉenje. Iskreno se nadam da se u

sluĉaju Jovice Stanišića neće dogoditi ono što se dogodilo sa Slobodanom Miloševićem, ali

ono što se do sada dogodilo, pokazuje maliciozan stav prema Srbima kada su bolesni, ili

sposobni da uĉestvuju na suĊenju - kaţe advokat Ognjanović.

(E. RADOSAVLJEVIĆ)


Strujom na metastaze

B. RADIVOJEVIĆ | 26. maj 2008. 19:05 |

Hirurzi KBC "Dr Dragiša Mišović" osvojili su prvu nagradu na Evropskom kongresu

koloproktologa u Moskvi. Njihov rad o savremenim pristupima leĉenju metastaza na jetri

nagraĊen je u konkurenciji 200 poster radova

Hirurzi KBC "Dr Dragiša Mišović" osvojili su prvu nagradu na Evropskom kongresu

koloproktologa u Moskvi. Njihov rad o savremenim pristupima leĉenju metastaza na jetri

nagraĊen je u konkurenciji 200 poster radova.

Hirurg dr Berislav Vekić, naĉelnik koloproktološkog odeljenja i voĊa sedmoĉlanog tima sa

klinike, kaţe da je novina njihovog pristupa u leĉenju metastaza na jetri u korišćenju

radiofrekventnog ablatora.

- Radiofrekventna struja topi, drobi i aspirira metastaze i tako pravi šupljine na jetri -

objašnjava dr Vekić. - To moţe da se primenjuje i kombinovano sa resekcijama odreĊenih

delova jetre, takoĊe zahvaćenih metastazama. Cilj ovakvog pristupa u leĉenju je da se saĉuva

što veći deo jetre i time produţi vreme preţivljavanja pacijenta.

Ova metoda u "Mišoviću" je do sada primenjena na 30 pacijenata. Za definitivne zakljuĉke je

još rano, ali nezvaniĉni podaci ohrabruju. Oni još nisu sistematizovani, jer se prati

petogodišnje preţivljavanje pacijenata, ali dr Vekić kaţe da u grupi bolesnika koji su

podvrgnuti ovoj metodi 2004. godine još imaju ţivuće pacijente.

Pored tima iz "Mišovića" na kongresu u Moskvi uĉestvovala je i ekipa lekara Prve hirurške

klinike KCS, koju je predvodio naš najbolji koloproktolog prof. dr Zoran Krivokapić. Dr

Vekić kaţe da su od kolega iz KCS dobili nesebiĉnu podršku.

- Nagrada nam imponuje, ali nećemo sada stati - obećava dr Vekić. - Pripremamo se da

sredinom godine poĉnemo da radimo laparoskopske operacije na debelom crevu i rektumu.

- Laparoskopska hirurgija se na ovim lokalizacijama kod nas veoma malo primenjuje. Bilo je

nekih pokušaja u Ĉaĉku, Valjevu i Novom Sadu. Nadamo se da ćemo i u Beogradu u junu,

najkasnije u julu, pokrenuti ovaj program.

U KBC "Dr Dragiša Mišović" godišnje urade 238 operacija karcinoma debelog creva i

rektuma. Jedino ih se na Prvoj hirurškoj uradi više.

- Opremljeni smo svim potrebnim aparatima i radimo sve vrste operacija koje se primenjuju u

svetu - navodi dr Vekić. - Kod operacija karcinoma rektuma jako niske lokalizacije, broj

uvoĊenja stoma (kesa za praţnjenje) svodimo na minimum, što je svetska tendencija u

koloproktologiji.

POMOĆ

Iako su imali nesebiĉnu podršku dr ĐorĊa Bajeca, direktora KBC "Dr Dragiša Mišović" i dr

Dragana Radovanovića, direktora Hirurgije, lekari iz "Mišovića" ni sa ovako dobrim radom

nisu mogli da otputuju na kongres bez pomoći sponzora. Dr Vekić kaţe da im je, srećom,

pomogao "Nis petrol", i da bez sponzora ne bi bilo ni uĉešća na kongresu ni nagrade.






nedelja, 06. jul 2008, 21:21 -> 11:44

Sve više obolelih od raka debelog creva

U svetu godišnje oboli milion, a umre pola miliona ljudi od raka debelog creva. U Srbiji se na

sto hiljada stanovnika registruje skoro ĉetiri hiljade novoobolelih od te podmukle bolesti.

Poĉetkom sledeće godine i u našim bolnicama poĉeće skrining program-rano otkrivanje

karcinoma debelog creva.

dr Zoran Krivokapić

Svakom ĉetvrtom pacijentu bolest se otkrije u toliko

uznapredovanom stadijumu da moţe da se uradi

samo pomoćna operacija.

Ĉak 26 odsto novootkrivenih su hitni sluĉajevi za

operaciju.

"Treba napomenuti da je to bolest starije generacije.

MeĊutim granice se pomeraju prema mladima, tako da mi imamo i pacijente od 20 godina

.Naroĉito gde je dominantan nasledni faktor", kazao je za RTS dr Zoran Krivokapić

predsednik hirurga Srbije.

Rak debelog creva jedan je od najpodmuklijih i najuĉestalijih tumora , a ugroţava podjednako

muškarce i ţene .

Operacija je osnovni oblik leĉenja, a njen ishod zavisi od stadijum bolesti u trenutku

postavljanja dijagnoze.

Najvaţnije je da se pacijent javi lekaru posle prvih simptoma, jer za razliku od mnogih

zloćudnih tumora,karcinom debelog creva je, u ranoj fazi potpuno izleĉiv.

"Prvi simptom kod bolesnika sa karcinomom debelog creva je krv u stolici. Prema tome ja

apelujem na sve graĊane da se prilikom pojave prvog simptoma,bez obzira da li ima drugih

simptoma u smislu bolova, neredovnog praţnjenja , da se hitno jave lekaru", poruĉio je dr

Krivokapić.

Primenom najsavremenijih metoda naši hirurzi uspešno operišu i sluĉajeve kakvi su do

nedavno bili otpisani.

Smrtnost operisanih manja je od 2 odsto.

Press Clipping P a g e | 112 [Prof. dr Zoran Krivokapić] Br. 009 – godina 2008.

Здравље

ПРОФЕСОР ДР ЗОРАН КРИВОКАПИЋ, ХИРУРГ ПЛАНЕТАРНОГ УГЛЕДА И СВОЈЕВРСНИ БРЕНД СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ

Познат на Западу, поштован на Истоку

Случај косовског страдалника Ђорђа Мартиновића одвео је младог доктора, својевремено, у Лондон. Учио је од најбољих, затим постао један од њих. Вратио се у Србију и спасао многе животе, унапредивши струку корацима од седам миља. За десет година обавио је више од 1.500 операција дебелог црева. Сам је увео и применио 43 нове дијагностичке и хирушке технике у Србији, поред осталих и оне у хирушком лечењу карцинома дебелог црева

Пише: Јагода Плавшић

Само у овој години облетео је готово читаву земаљску куглу. Москва, Јапан, Америка, Енглеска, Израел, Италија, Мађарска, Српска… У шеснаест земаља био је или ће наредних месеци бити гост, предавач, почасни професор, хирург чије се операције преносе уживо пред стотинама лекара из света. Једини је наш стручњак који је редовни члан Краљевског колеџа хирурга Енглеске. Изабран је за почасног члана удружења

хирурга и колопроктолога у седам држава. Ово је више него довољно па да се одмах зна да је реч о професору хирургије, колопроктологу, доктору Зорану Кривокапићу. О стручњаку из Србије који се успео у сам светски врх и прави је амбасадор своје земље. Колеге за њега кажу да је „популаран на Западу, поштован на Истоку”. Као лекар који је у Источној и Централној Европи највише унапредио хирургију дебелог црева, почетком минулог јула добио је прву награду Удружења колопроктолога Енглеске. Оснивач је и председник српског Удружења колопроктолога, Хируршке секције Српског лекарског друштва, многих међународних удружења. Када бисмо набројали сва признања, чланства (једино није члан ни једне политичке партије), стручне радове, конгресе на којима је професор Кривокапић међу главнима, па податак да је увео више од 40 нових дијагностичких и терапијских процедура, да је знан људима из јавног и политичког живота, као и бројним пацијентима из читаве Србије – скоро да би се тешко и поверовало да је реч о једном човеку. Исто је толико повода и разлога да Национална ревија представи овог изузетног стручњака и разговара са њим.

http://www.turistinfosrbija.com/izdanja/Srbija%20-%20Geopoeticki%20album/Srbija%20-%20Geopoeticki%20album.html

http://www.turistinfosrbija.com/izdanja/Srbija%20-%20Geopoeticki%20album/Srbija%20-%20Geopoeticki%20album.html


КА СВЕТСКОМ ВРХУ

Срели смо га у паузи између две операције (у оба случаја радило се о карциному дебелог црева), између два путовања (тих дана припремао се за одлазак у Америку, на Светски конгрес универзитетских наставника колопроктолога, одмах затим на Управни одбора Европског удружења колопроктолога, онда у Румунију, где је изабран за почасног доктора наука. На зидовима у невеликој канцеларији Трећег одељења Института за дигестивне болести Клиничког центра Србије (бивша Прва хируршка), којим руководи, скоро да више нема места за повеље, признања, фотографије са најеминентнијим светским стручњацима с којима сарађује. Уз све стручне активности, наш саговорник проналази времена и за још једну

љубав. Без спорта, каже, не може, кошарку је активно играо 25 година, све до пре две године. Био је и лекар репрезентације, на шта је посебно поносан. Сада је углавном на тениским теренима. Био је, прича нам, добар ученик. Вуковац. Могао је да бира шта ће да студира, чиме ће да се бави. Отац електроинжењер, ујаци у техници, па је некако било логично да у том правцу крене и он. Али, случајно се залепио за медицину. И још је случајности, или ипак

судбинских знакова и путева, зацртаних у Косовској Митровици, у којој је рођен и где се и данас враћа да оперише (поред осталих и Албанце). Тамо је завршио и гимназију, одатле су га путеви, преко београдског Медицинског факултета и надалеко чувене Прве хируршке клинике, водили до самог светског врха. Док је био у војсци, расписан је конкурс баш на Првој хируршкој. Супруга је предала његова документа. И примљен је. Да се то збило само неколико месеци касније, био би лекар интерниста на ВМА. – Ето, случај је хтео да будем хирург – каже нам др Кривокапић и смеши се. И опет случајност, или нешто друго, тек у његов професионални пут, на који је кренуо пун оних амбиција што га и данас красе, уплео се случај косовског страдалника Ђорђа Мартиновића. Не заборавља професор Кривокапић тог несрећног Србина коме су Шиптари дном пивске флаше тешко повредили анални отвор. Обрео се с њим у Лондону, у болници „Свети Марко“, најбољој на свету за дебело црево, код чувеног професора Питера Холија. Ту је упознао професора Била Хилда и многе друге од којих је упијао знање, освајао нове хируршке методе лечења. Говорећи о томе, др Кривокапић никада не заборавља ни своје овдашње учитеље, међу њима професоре Стевовића и Дугалића.


ЖЕЉА КОЈА ЧЕКА ОСТВАРЕЊЕ

Стручне везе које је успоставио током своје лондонске специјализације и до данас су остале нераскидиве. Али, иако су му сва врата тамо отворена, није остао у Лондону. Остаје веран родној земљи, враћа се. Многе је животе овде спасио, своје знање несебично пренео колегама, створио тим који је по резултатима раван најбољим светским. На питање Националне ревије шта сматра највећим професионалним успехом, чиме се у досадашњем раду највише поноси, професор Зоран Кривокапић каже: – Својим највећим професионалним успехом сматрам увођење нове методе у хируршком лечењу карцинома дебелог црева. Њу је први применио професор Хилд 1982. године, а ја сам то почео овде да радим 1990-их и значајно унапредио то лечење. Довољно је да кажем да се том методом не само побољшава квалитет живота пацијената, него умногоме и продужава. Раније је проценат успешности био 35 одсто, сада 70 одсто. Тиме, као и сјајном екипом хирурга овде, посебно се поносим. Ту је, поред осталог, и метода реконструкције сфинтера, коју сам, такође, научио у Лондону. Због тога су раније сви пацијенти одлазили у иностранство, а сада не мора нико. Поносим се и оснивањем Удружења колопроктолога, што у великој мери такође моје дело. Колико је оно јако и важно показује и податак да на наше скупове долазе бројни највиђенији инострани предавачи. Када смо, током разговора за Националну ревију, професора Кривокапића питали шта човек који је већ на светском врху жели да још оствари овде, у својој земљи, у свом граду, није дуго размишљао: – Моја још увек неостварена жеља – неостварена због политичке ситуације, неразумевања и другог – јесте да у Београду отворим центар за колопроктологију, који би био републички, али, сигуран сам, и регионални, заправо прави европски центар. За то имамо могућности, имамо људе, имамо и подршку Европског удружења. Верујем да ће се то остварити. Био би то центар у који би долазили и стручњаци из света да оперишу овде, да решавамо стручне дилеме, да унапређујемо лечење пацијената, да унапређујемо едукацију, а без сталног учења нема ни правог напретка у струци. Да би саговорник Националне ревије успео да освоји свет и сам уради оно што не полази за руком многима, да би могао тако да се посвети струци и дâ печат једној толико важној области српске медицине, изузетна подршка породице му је била неопходна. – Имам сина који студира медицину, то је његов избор, супругу Драгану (љубав из гимназијских дана) која је стуб породице. Разумевање и подршка међу нама никада нису изостали. И то је моја велика срећа – каже нам професор Кривокапић. Разуме се, није све на професионалном путу доктора Кривокапића текло глатко. Ни на мање врхове не стиже се лако, камоли на светски. Он то илуструје добронамерним речима једног свог пријатеља: „Много си, Зоране, изнад воде, а ниси ватерполиста.” И поред тога, не двоумећи се, професор Кривокапић је српску медицину одвео на светски врх.


***

Против рака дебелог црева Колико је неопходно да се у Београду отвори врхунски Центар за колопроктологију, довољно говори податак да у свету годишње од рака дебелог црева оболи милион, а умре пола милиона људи. У Србији на 100.000 становника региструје се скоро 4.000 новооболелих од те подмукле болести. На жалост, то није болест само старије генерације, већ и млађих. Рак дебелог црева је један од најподмуклијих и најчешћих тумора, погађа подједнако и жене и мушкарце.

***

Програм за рано откривање Почетком следеће године и у нашим болницама почеће скрининг програм – рано откривање карцинома дебелог црева. Таквој превентиви велики допринос даје професор Кривокапић. Он је један од најзаслужнијих што се код најзад отвореније говори о овом обољењу дебелог црева и што се струка на прави начин ухватила у коштац са тим.






SAOPŠTENJE KANCELARIJE

NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA

A L E K S A N D R A II

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR OTVORIO SIMPOZIJUM KOLOPROKTOLOGA

Beograd, 16. oktobar 2008 – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i

Princeza Katarina prisustvovali su otvaranju 6. MeĎunarodnog Simpozijuma Koloproktologa održanom u Narodnom pozorištu.

Na samom početku ceremonije, Prestolonaslednik je održao govor i time zvanično otvorio Simpozijum.

U svom govoru Prestolonaslednik je istakao:„Ovaj izvanredan

meĎunarodni skup doktora predstavlja odličnu priliku da se prikažu najnoviji rezultati i razmene iskustva. Teme o kojima će se diskutovati na

ovom kongresu, vezane za najnovija naučna saznanja iz vaše oblasti, biće odlična polazna osnova da se sagleda gde je danas srpska koloproktologija

i koji su prioriteti razvoja. Učestvovanje meĎunarodnih stručnjaka će

omogućiti našim profesionalcima da na lakši način shvate prilike i izazove sa kojima se mogu susresti.“

U nastavku ceremonije, govore su držali prof dr Tomica Milosavljević,

Ministar zdravlja, prof dr Bil Heald, Profesor iz Ujedinjenog Kraljevstva i prof dr Zoran Krivokapić, Predsednik Simpozijuma.

Kao deo programa, svi gosti su na otvaranju imali priliku da uživaju u baletskoj predstavi Nečista krv u izvoĎenju ansambla Narodnog pozorišta.

Šesti MeĎunarodni Kongres Koloproktologa se održava u Sava Centru od

16 do 18 oktobra.

Udruženje Koloproktologa Jugoslavije je osnovano 12. decembra 1997.

godine u Beogradu. Udruženje je osnovali brojni entuzijasti sa ciljem da poboljšaju lečenje debelog creva i rektalnih oboljenja i da obezbede

razmenu iskustava u dijagnozi i lečenju rektalnih i bolesti slepog creva, kao i da obezbede interdisciplinarni pristup u uspostavljanje dijagnoze i

upravljanje bolestima ovog regiona.


Kraljevska porodica Srbije

http://www.royalfamily.org/events/2008/oktobar/16/photo_story.htm

http://www.royalfamily.org/events/2008/oktobar/16/photo_story.htm




petak, 17. okt 2008, 09:42 -> 13:53

Otvoren simpozijum koloproktologa U Beogradu je otvoren 6. internacionalni simpozijum koloproktologa.

Više od 500 domaćih i stranih stručnjaka razmeniće iskustva u lečenju raka debelog creva, ranoj dijagnostici i prevenciji te opasne bolesti.

Društvo koloproktologa Društvo koloproktologa Jugoslavije

osnovano je 12.12.1997. godine u Beogradu sa ciljem da doprinosi poboljšanju lečenja bolesti kolona i

anorektuma, omogući razmenu iskustava u lečenju, obezbedi

interdisciplinarni pristup lečenju i dijagnostici i istraživanju bolesti te regije.

Društvo se nalazi na prvom spratu Prve hirurške klinike Kliničkog centra

Srbije, Koste Todorovića 6, u Beogradu, telefon 011/ 3-622-811, imejl adresa [email protected].

U Srbiji se svake godine registruje skoro četiri hiljade novoobolelih od karcinoma debelog creva. Ako se otkrije na vreme, ta opaka bolest potpuno je izlečiva.

"Zato će i kod nas, početkom sledeće godine, početi skrining program - rano otkrivanje karcinoma debelog creva, a u planu je i otvaranje Nacionalnog centra

za dijagnostiku i lečenje", kaže za RTS Onlajn profesor doktor Zoran Krivokapić, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti kolorektalne hirurgije. Na svakih 100.000 ljudi karcinom debelog creva registruje se kod oko 50

pacijenata, istakao je koloproktolog i predsednik Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva doktor Marko Kontić.

Trend porasta broja obolelih od raka debelog creva može se tumačiti višim standardom ishrane, što je donekle paradoksalno, naglasio je doktor Kontić. Prema njegovim rečima, ishrana bogata mastima, brašnom, solju i ostalim

kancerogenim materijama dovodi do povećanja broja obolelih od tumora debelog creva, ali se bolest, ako se otkrije na vreme, može uspešno lečiti.

Prevencija i dijagnostika

"Ukoliko se vrši pravilna prevencija, odnosno rana kontrola zdravih ljudi posle 40. godine, 95 odsto pacijenata ima šansu da se izleči, ali ako se zakasni sa

postavljanjem dijagnoze onda je preživljavanje smanjeno na oko 15 odsto", istakao je Kontić. Tumor debelog creva ima dugu evoluciju, odnosno od početne faze kada se javi

kao mali izraštaj do pojave raka može proći pet do deset godina, tako da postoji period tokom kog se pruža mogućnost da se bolest otkrije na vreme i leči.

mailto:[email protected]


Od karcinoma debelog creva godišnje oboli oko milion ljudi U radu Simpozijuma učestvuje više od 500 stručnjaka iz

Srbije i inostranstva, a od 200 stranih stručnjaka, srpskoj javnosti će se prvi put predstaviti i pet lekara iz Nigerije.

Cilj skupa je razmena iskustava iz ove oblasti da bi se primenile nove metode lečenja i preventive karcinoma debelog creva od koga godišnje u svetu oboli oko milion, a

umre više od 500.000 ljudi. Internacionalni simpozijum koloproktologa održava se u

Centru "Sava" od 16. do 18 oktobra.

Mira Adanja-Polak i Vi - 18. oktobar 2008.

Subota, 14:15, Prvi program RTS-a Prof. dr Zoran Krivokapić, poznat u svetu po svojim opracijama debelog creva i jedinstvenoj metodologiji, ima tu ĉast da mu u posetu doĊu kolege iz sveta, kao i poštovaoci njegovog umeća i znanja. Za svoje prijatelje, poštovaoce i pacijente priredio je susret u Narodnom pozorištu i sveĉanost u Belom dvoru.


20. 10. 2008. 05:00h | Sonja Todorović

SVE VIŠE OBOLELIH OD RAKA DEBELOG CREVA

Brza hrana glavni uzroĉnik bolesti

Stres i nepravilna ishrana, udruţeni sa genetskim faktorima, uzrokovali su

poĉetak epidemije raka debelog creva. Kolorektalni karcinom spada meĊu

najuĉestalije karcinome savremenog ĉoveka.

Stres i nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim

faktorima, uzrokovali su početak epidemije raka

debelog creva. Kolorektalni karcinom spada

među najučestalije karcinome savremenog

čoveka. Od njega u Srbiji godišnje oboli od 3.500

do 4.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak

u 90 odsto slučajeva ova bolest mogla uspešno

lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije

na vreme. Koliko je bitno bolest prepoznati na vreme, nove tehnike u lečenju raka debelog creva, napredne metode zračne terapije prezentovane su na šestom internacionalnom simpozijumu kolopraktologa. Naša zemlja ugostila je preko 500 eminentnih lekara, od toga 200 stranih predavača koji se bave kolorektalnom problematikom. - Važna je edukacija kako bi pacijent imao najboljeg doktora koji zna da ga operiše, jer je u 70 odsto slučajeva operacija dominantnija u lečenju karcinoma debelog creva. Svrha simpozijuma je da podignemo standard svih hirurških intervencija. To je zadatak - kaže dr Zoran Krivokapić, specijalista kolorektalne hirurgije i direktor ovog simpozijuma. Karcinom debelog creva je drugi na listi učestalosti malignih tumora digestivnog trakta. Opasnost od ovog raka posebno je povećana posle 45. godine života, a podjednako napada i muškarce i žene. Kod osoba koje su bolovale od polipa debelog creva opasnost se povećava u toku pet-šest godina posle javljanja polipa, pa im se savetuju redovni pregledi. Rak debelog creva razvija se u toku više godina. Često mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, s polipima koji često ne izazivaju nikakve tegobe. Zbog toga će se sledeće godine u Srbiji prvi put sprovoditi skrining program za rano otkrivanje raka debelog creva. Kako kaže dr Krivokapić, program je pripremljen, samo se čeka da ga Vlada Srbije usvoji.

Dr Zoran Krivokapić


- Rizičnim grupama radićemo kolonoskopiju bez obzira na prisustvo krvi u stolici ili ne. Ako postoji krvarenje u stolici, koje se ne vidi golim okom već mora da se urade testovi na koje se nanosi stolica, onda ćemo pacijenta podvrgnuti kolonoskopiji kako bismo utvrdili da li ima tumor ili polip. Pre toga moramo obučiti lekare - objašnjava dr Krivokapić. Preventiva raka debelog creva može biti primarna i sekundarna. - Na primarnu preventivu ne možemo preterano da utičemo, ali na sekundarnu možemo. A to je da uvodimo program skrininga gde ćemo otkriti mali polip koji možemo da odstranimo kolonoskopijom. Ono što je značajno jeste to da od malog polipa pa do nastanka karcinoma može da proĎe sedam-deset godina. Imamo deset godina da kod nekoga odstranimo polip da ne bi nastao karcinom - ističe dr Krivokapić. 2012 © - blic.rs

Simptomi

- krv u stolici ili na

stolici

- bolovi u stomaku ili

grĉevi koji su uĉestali,

bez razloga

- promena u ritmu

praţnjenja

- gubitak telesne teţine,

bez razloga

- malokrvnost






14.12.2008.



Датум: 09.03.2009. Страна: 9


10/04/2009

Predavanje o karcinomu debelog creva

„Velika mi je ĉast i zadovoljstvo da u što mogu da u našem gradu najavim gostovanje

vrsnog struĉnjaka u oblasti kolorektalnog karcinoma!“, bile su uvodne reĉi dr Miodraga

Mitića, direktora Doma zdravlja u Velikom Gradištu kojima je, u petak, 10. aprila,

otvorio predavanje prof. dr Zorana V. Krivokapića, specijaliste kolorektalne hirurgije.

Gost je pred više od 250 zdravstvenih radnika i gradjana opštine Veliko Gradište i

susednih opština, govorio o prevenciji i ranom otkrivanju, dijagnostikovanju i tretmanu

karcinoma debelog creva. - Od kolorektalnog karcinoma moţe da oboli praktiĉno

svako, meĊutim najĉešće se javlja kod ljudi starijih od 50 godina – tvrdi dr Krivokapić, i

dodaje - rizik od obolevanja, i kod muškaraca i kod ţena, raste sa godinama.

Medjutim, veliki uticaj na oboljenje ima i stil ţivota, pre svega naĉin ishrane i intenzitet

fiziĉkih altivnosti.- rekao je dr Krivokapić. Na predavanju je potvrdjeno da je otkrivanje

kolorektalnog karcinoma u ranom stadijumu od krucijalnog znaĉaja za leĉenje, kako

zbog mogućnosti izleĉenja i spreĉavanja pojave lokalnog recidiva (ponovno

pojavljivanje tumora na istom mestu) i/ili udaljenih metastaza, tako i zbog oĉuvanja

seksualnih i urinarnih funkcija bolesnika i oĉuvanja kvaliteta njegovog ţivota. Upravo

zato se u operativnim zahvatima upraţnjavaju nove metode.Za prevenciju je veoma

bitan i organizovani skrining pregled.

Prof. dr sc. med. Zoran Krivokapić redovni je profesor Medicinskog fakulteta u

Beogradu i naĉelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike.

Ĉlan je Kraljevskog udruženja hirurga Engleske (FRCS), nosilac i organizator

mnogobrojnih meĊunarodnih projekata i kongresa. Uveo je nove dijagnostiĉke metode

i operativne procedure, a upravo ovakva predavanja su jedan od vidova borbe protiv

karcinoma debelog creva.

Izvor: http://www.velikogradiste.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=189%3Apredavanje-o-

karcinomu-debelog-creva&catid=32%3Azdravstvo&Itemid=368&lang=sr-YU

http://www.med.bg.ac.yu/



http://www.rcseng.ac.uk/

http://www.velikogradiste.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=189%3Apredavanje-o-karcinomu-debelog-creva&catid=32%3Azdravstvo&Itemid=368&lang=sr-YU

http://www.velikogradiste.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=189%3Apredavanje-o-karcinomu-debelog-creva&catid=32%3Azdravstvo&Itemid=368&lang=sr-YU







Vesti :: Društvo

Bolnica u Kosovskoj Mitrovici otvorena za sve graĊane » 04. Jul. 2009 | (15:48 -> 15:51), Izvor : Beta

Predsednik Upravnog odbora bolnice u Kosovskoj Mitrovici Zoran Krivokapić

izjavio je danas da je ta ustanova otvorena za sve pacijente iz ĉitave Srbije, bez

obzira na nacionalnost i versku pripadnost. Na konferenciji za novinare odrţanoj nakon što je u toj bolnici obavljena delikatna operacija karcinoma debelog creva kod pacijenta Albanca iz Prištine, on je rekao da ta ustanova treba da bude most izmeĊu severnog i juţnog dela Kosova i Metohije jer zdravstveni radnici sa severa mogu da pruţe bolju medicinsku pomoć nego oni sa juga. Krivokapić je rekao da bi on i njegove kolege iz Beograda, zajedno sa lekarima iz Kosovske Mitrovice, rado dolazili da leĉe bolesne, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost. "To je dobra ideja i za novo rukovodstvo Zdravstvenog centra, jer na taj naĉin moţemo da se bavimo uzvišenijom politikom od one kojom se pojedinci bave i u visokim krugovima", rekao je on. Krivokapić je rekao da je Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici okosnica srpstva na Kosovu i Metohiji i snaţna brana za ostanak Srba u pokrajini ali je negirao tvrdnje da je ta institucija "centar srpskih ekstremista". "Današnji dogaĊaj, i svi dosadašnji dogaĊaja gde su Albanci dolazili da ovde budu operisani, znaĉi da imaju poverenja ne samo u mene već i u ljude koji brinu o njihovom daljem oporavku", rekao je Krivokapić. On je podsetio da operiše u deset zemalja i u više od 50 gradova a da Albanci ne bi dolazili u mitrovaĉku bolnicu da nemaju poverenja u zaposlene u njoj. Zamenik direktora Zdravstvenog centra Milan Ivanović podsetio je da lekari u Mitrovici poštuju Hipokratovu zakletvu i da u oteţanim uslovima brinu o zdravlju pacijenata iz svih delova Kosova i Metohije. "Povećali smo prostor za 4.500 metara kvadratnih, nabavili savremenu opremu za leĉenje i dijagnosticiranje, obnovili vozni park, a u planu je sanacija i adaptacija hirurškog i internog bloka", rekao je Ivanović.






BiH

Prvi put u RS uraĊena operacija sfinktera BOJANA DIVLJAK - 02.10.2009 20:59 BANJALUKA - U Kliniĉkom centru (KC) Banjaluka juĉe je prvi put u RS uraĊena operacija debelog crijeva, kojom je rekonstruisan sfinkter, a rijeĉ je o mišiću koji kontroliše izlazak stolice iz organizma. Operaciju je radio Zoran Krivokapić, hirurg Prve hirurške klinike Instituta za bolesti digestivnog sistema iz Beograda, uz asistenciju struĉnjaka iz KC Banjaluka. Krivokapić je istakao da je pacijent mlaĊe ţivotne dobi, te da će mu ova operacija pomoći da vodi kvalitetniji ţivot. "Ovakav zahvat se ne radi nigdje u okruţenju, osim u Beogradu, jer je dosta delikatan, a rezultati su diskutabilni u centrima u kojima se malo radi. Da bi operacija uspjela, potrebno je veliko iskustvo", kazao je struĉnjak iz Beograda. On je dodao da ovakve povrede mišića koji kontroliše izlazak stolice nisu ĉeste, te da se ĉešće javljaju kod ţena, uglavnom prilikom poraĊaja, što govori da se radi o priliĉno mladim pacijentima. Kod muškaraca su rijetke ove povrede. Milan Simatović, naĉelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju KC Banjaluka, rekao je da je u RS sve veći broj oboljelih od karcinoma debelog crijeva i da su oboljeli sve mlaĊi. On je rekao da se radi na pripremi projekta koji će pomoći ranom otkrivanju ovog karcinoma u RS. Krivokapić je upozorio da je karcinom debelog crijeva na drugom mjestu, te da ima oko 50 novooboljelih na 100.000 stanovnika u razvijenim zapadnim zemljama, a u nerazvijenim oko tri. U ĉetvrtak naveĉe u zgradi Fonda zdravstvenog osiguranja RS odrţao je predavanje na temu "Karcinom debelog crijeva". "U Srbiji je napravljan program za rano otkrivanje raka debelog crijeva i cilj nam je da to prenesemo i na zemlje u okruţenju", kazao je Krivokapić. Prema njegovim rijeĉima, više od 90 odsto oboljelih je starije od 50 godina. "Uz pokroviteljstvo 'Hemofarma' iz Banjaluke sklopili smo ugovor o saradnji. Nadam se da ću samo prvih nekoliko mjeseci operisati u Banjaluci, a da ću nakon toga prenijeti znanje na mlade struĉnjake iz KC Banjaluka", istakao je Krivokapić. Mirko Stanetić, direktor KC Banjaluka, istakao je zadovoljstvo zbog saradnje sa jednim od najeminentnijih struĉnjaka. "Brojni osiguranici koji se oslanjaju na naše usluge mogu biti ponosni jer smo obezbijedili najbolje struĉnjake u abdominalnoj hirurgiji", kazao je Stanetić.


Intervju BOJANA DIVLJAK - 04.10.2009 20:05

Krivokapić: Karcinom debelog crijeva ubica broj dva

Zoran Krivokapić, hirurg Prve hirurške klinike Instituta za bolesti digestivnog sistema iz Beograda, upozorio je da je karcinom debelog crijeva na drugom mjestu kao uzroĉnik smrti. On je dodao da su najĉešći uzroĉnici ovog oboljenja, pored nasljednog faktora, nepravilna ishrana i stres. "Drastiĉna je razlika izmeĊu broja oboljelih u

razvijenim i nerazvijenim zemljama. U razvijenim zemljama na 100.000 stanovnika imamo oko 50 novooboljelih, a u nerazvijenim jedan do dva sluĉaja", kazao je Krivokapić. NN: Moţete li nam precizirati kakvo je oboljenje karcinom debelog crijeva i ko najĉešće obolijeva? KRIVOKAPIĆ: Karcinom debelog crijeva je jedno od najĉešćih oboljenja digestivnog trakta. Prema današnjim epidemiološkim studijama, najĉešći je karcinom poslije karcinoma pluća i dojke. Interesantno je da bez obzira na svu tehnologiju i razvoj nauke, danas u svijetu pola miliona ljudi umre zbog karcinoma debelog crijeva i on je uzroĉnik smrti na drugom mjestu poslije karcinoma pluća. Kada je u pitanju karcinom debelog crijeva, postoji dosta spekulacija ko obolijeva. Sa sigurnošću se moţe reći da najĉešće obolijevaju stariji ljudi, poslije šeste decenije. Statistiĉke studije su pokazale da 91 odsto ljudi obolijeva poslije 50 godina. To pokazuje da je oko devet odsto oboljelih starosti ispod 50 godina. MeĊutim, imamo i drastiĉnih primjera. Tako iz prakse mogu navesti konkretan primjer mladića od 16 godina kome je operisan karcinom debelog crijeva. To su obiĉno nasljedne predispozicije. NN: Koliki uticaj ima nasljedna predispozicija za nastanak oboljenja? KRIVOKAPIĆ: Nasljedna predispozicija ima uticaj od 10 do 15 odsto, ali djeca koja naslijede familijarnu polipozu sigurno obolijevaju. Ona djeca koja obole od familijarne polipoze u svojoj evoluciji će jednog dana imati karcinom. To je jedan od razloga što djecu oboljelu od familijarnih polipoza operišemo već kada imaju 20 godina. To je jedna drastiĉna operacija, odstranjuje se cijelo debelo crijevo, saĉuvamo samo mišiće i od tankog crijeva napravimo debelo crijevo. Operisali smo oko 40 mladića i djevojaka od 20 do 25 godina. Jednostavno smo uspjeli da nametnemo taj nauĉni fenomen kako ove osobe ne bi imale karcinom.


NN: Da li te osobe nakon tako komplikovane operacije mogu normalno da ţive? KRIVOKAPIĆ: Ţivot ovih pacijenata nakon operacije je apsolutno normalan. Prvo, rasterećeni su da će jednog dana imati karcinom, a imaće sigurno, što je dokazano statistiĉkim i epidemiološkim analizama. Jedini problem kod njih je što imaju tri do ĉetiri stolice dnevno, ali kada se uzme da oni mogu da doţive duboku starost, da mogu da se udaju i da se ţene, onda je operacija zaista pravo rješenje. MeĊu ovakvim pacijentima imamo ţene koje su raĊale nekoliko puta, što pokazuje da ova operacija samo poboljšava kvalitet ţivota i omogućava tim mladim ljudima potpuno normalan ţivot. NN: Koji su uzroci nastanka karcinoma debelog crijeva i kakva je prevencija? KRIVOKAPIĆ: Pored nasljednog faktora, to su najĉešće nepravilan naĉin ishrane i nepravilan stil ţivota. Veoma znaĉajan faktor je redovna stolica. Kvalitetnoj ishrani treba posvetiti posebnu paţnju. Svi ljudi u organizam treba da unose veće koliĉine kuvanog i barenog povrća, ali i puno svjeţeg voća i povrća. Fiziĉka aktivnost je izuzetno vaţna, a analize su pokazale da oko 30 odsto gojaznih osoba ima više opasnosti da će dobiti karcinom nego oni koji nisu gojazni. Pušenje je svakako opasno, ali je opasnije za karcinom pluća, ali i alkohol, koji je opasan za nastanak karcinoma jetre. NN: U razvijenim zemljama je daleko veći procenat ljudi koji boluju od karcinoma debelog crijeva. Zašto? KRIVOKAPIĆ: Drastiĉna je razlika izmeĊu broja oboljelih u razvijenim i nerazvijenim zemljama. U razvijenim zemljama na 100.000 stanovnika imamo oko 50 novooboljelih, a u nerazvijenim jedan do dva sluĉaja. Pokazatelj toga je brz stil ţivota koji prati stres, konzumacija brze hrane, što sve nije sluĉaj s nerazvijenim zemljama. U nerazvijenim zemljama se ljudi više hrane voćem i povrćem, doţivljavaju manje stresa i sliĉno. NN: Koji su prvi simptomi ovog oboljenja i da li je kasno kada se oni jave? KRIVOKAPIĆ: Kada se jave prvi simptomi već je kasno. To su velike koliĉine krvi u stolici, problemi s praţnjenjem, laţni pozivi, opstipacije i sliĉno. Ovo oboljenje se inaĉe lijeĉi hirurškim putem, a ako je karcinom u ranom stadijumu pacijent u velikom broju sluĉajeva moţe biti izlijeĉen. U drugom stadijumu bolesti lijeĉenje je uspješno u 65 odsto sluĉajeva, u trećem stadijumu oko 50 odsto, a u ĉetvrtom stadijumu je oko 15 do 20 odsto. NN: Pored ovog oboljenja, koja su još ĉesta oboljenja crijeva? KRIVOKAPIĆ: Ĉesta su zapaljenja crijeva, koja su takoĊe opasna, zatim Kronova bolest, koja izaziva velike komplikacije i ĉesto nastaje u ranoj fazi ţivota oko 20. godine. Pacijenti koji boluju od Kronove bolesti moraju ići ĉesto na operacije, neki od njih su operisani po 15 puta. Pored toga, mogu se javiti benigna oboljenja, kao što su hemoroidi, koji se u samo 10 odsto sluĉajeva lijeĉe operativno.


05/10/2009

Društvo

Rak debelog creva je izlečiv

Srbija je lider ovog dela Evrope u leĉenju veoma raširenog oblika karcinoma, kaţe svetski

priznati hirurg prof. dr Zoran Krivokapić

Dr Zoran Krivokapić (Foto S. Lazarević)

Niš – Treba voleti ljude i svoju zemlju. I nastojati da se afirmiše u najboljem pogledu, da se

za njene vrednosti zna i da se poštuju i cene svuda u svetu. To poslednjih godina ne uspeva

samo sportistima, već i mnogim drugim ljudima iz svih oblasti rada i ţivota. Za mnoge od

njih se malo zna, za neke tek povremeno ĉuje. Za prof. dr Zorana Krivokapića, redovnog

profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu i predsednika Republiĉke struĉne komisije za

izradu Nacionalnog programa za prevenciju, rano otkrivanje i leĉenje raka debelog creva u

Srbiji, bez ikakvih rezervi moţe se reći da je jedan od onih naših hirurga koji je uz sopstveno

obrazovanje u zemlji i inostranstvu mnogo doprineo da se o srpskoj hirurgiji i izuzetnim

dostignućima medicinskih struĉnjaka sa ovih srpskih prostora ĉuje širom Evrope i na ostalim

kontinentima.

– Više od milion i po ljudi na planeti godišnje oboli, a pola miliona umre od raka debelog

creva jer je patologija oboljenja znatno promenjena u poslednjoj deceniji, tako da se ova

opasna bolest u svetu širi poput epidemije. U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je došlo do

prave erupcije bolesti digestivnog trakta, posebno debelog creva. Karcinom kolona je, posle

raka pluća, na drugom mestu po rasprostranjenosti u Srbiji kod muškaraca, a posle raka pluća

i karcinoma dojke kod ţena. Poslednjih godina u Srbiji je ĉak 45 do 50 novootkrivenih

sluĉajeva na 100.000 stanovnika.

Koliko su ovi pokazatelji alarmantni?

S jedne strane zaista smo u prilici da danas govorimo s dosta optimizma kada je izleĉenje ove

bolesti u pitanju, budući da se primenjuju najsavremenije metode i lekovi, ali isto tako mora

se i reći da je stvarnost poslednjih godina sumorna, odnosno da je sve više urgentnih stanja,

ĉak i do 28 odsto od ukupnog broja obolelih, što kazuje da se zakasnilo u dijagnostici. To

znaĉi da se ne sme ĉekati i da pacijent istoga ĉasa kada primeti bilo koji od simptoma mora

bez odlaganja da se javi lekaru. U tom sluĉaju povećavaju se šanse za izleĉenje.



Nameće se pitanje moţe li se i kako bolest spreĉiti i, svakako, šta treba ĉiniti ako se otkrije?

U primarnoj prevenciji neophodne su fiziĉke aktivnosti, veţbanje, bavljene sportom i

rekreacija i, svakako, veća upotreba voća i povrća u ishrani, a manje unošenje alkohola u

organizam i izbegavanje pušenja. Ukoliko se bolest otkrije, neophodno je pravovremeno i

adekvatno leĉenje. Svaki polip i svaka tumorska izraslina treba da se odstrane i ako se to uĉini

već se moţe reći da je zapoĉeto uspešno leĉenje. Poremećaji u debelom crevu i bolest se

primete kada se pojavi krv u stolici i poĉne da se gubi telesna teţina, a nastanu anemije.

Osnovno je da se odmah i neizostavno treba javiti lekaru. Terapija koja se primenjuje u

zdravstvenim i visokostruĉnim medicinskim ustanovama u Srbiji u leĉenju karcinoma debelog

creva dala je do sada izuzetne rezultate. Posebno operativna, u kojoj se primenjuju

najsavremenija hirurška tehnika kojom se tokom g zahvata i posle njega u potpunosti zadrţe i

saĉuvaju sve funkcije kod pacijenta, oĉuvani su nervi, urinarna i seksualna funkcija. Naravno,

i hemo i zraĉna terapija daju izuzetne rezultate pred i u post operativnom postupku leĉenja.

Profesor dr Zoran Krivokapić svakodnevno je u hirurškoj sali, kao naĉelnik Trećeg odeljenja

Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije. Ako nije na svojoj klinici, onda je u Nišu,

Banjaluci, Uţicu, Kragujevcu, Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici, rodnom Zveĉanu...

Operisao je u više od 50 gradova u našoj zemlji i kaţe:

– Većinu vrhunskog umeća u hirurgiji nauĉio sam tokom boravka u Engleskoj, a najkorisnija

saznanja o leĉenju karcinoma debelog creva dobio sam od dvojice najpoznatijih svetskih

struĉnjaka u ovoj oblasti – profesora Bila Hilda i Takašija Takahašija. Profesor Takahaši,

japanski virtuoz u hirurgiji, već pri prvom susretu me je poduĉio verovatno najvaţnijoj stvari

u našoj profesiji – da hirurg nikada ne sme da ţuri prilikom komplikovanih zahvata.

Brzopletost i taština hirurga mogu da obogalje pacijenta i zato mora i kod najbanalnijih

operacija uvek biti maksimalno strpljiv. U bolnici Sent Marks, osnovanoj još 1835. godine,

proveo sam ukupno godinu dana i tamo sam se susreo s vrhunskim struĉnjacima od kojih sam

mnogo nauĉio.

Profesor dr Krivokapić, danas pedesetĉetvorogodišnjak, nekadašnji uspešni sportista,

košarkaš, svoja i iskustva najbliţih saradnika i uopšte hirurga iz Srbije u oblasti leĉenja

karcinoma debelog creva predstavio je poslednjih godina širom sveta. Instruktor je i predavaĉ

na Kraljevskom koledţu u Londonu, najprestiţnijem meĊunarodnom udruţenju hirurga, i

Evropskoj školi za radioterapiju rektalnog karcinoma.

– Karcinom debelog creva je definitivno izleĉiv. Zato i pacijenti ne samo sa eventualnom

pojavom simptoma, nego i sa sumnjom u bolest, ĉak i da još nije dijagnostikovana, kao i oni

koji su već podvrgnuti terapiji, najviše moraju da vode raĉuna o redovnim kontrolama. Kod

potencijalnih pacijenata, da bi se izabrao naĉin za preventivno delovanje, a kod operisanih da

se eventualno ne pojavi recidiv – rekao je prof. dr Zoran Krivokapić.

Toma Todorović

objavljeno: 05/10/2009


Vesti | četvrtak 8.10.2009

Rak debelog creva je izleĉiv Srbija je lider ovog dela Evrope u lečenju veoma raširenog oblika karcinoma, kaže svetski

priznati hirurg prof. dr Zoran Krivokapić.

Treba voleti ljude i svoju zemlju. I nastojati da se

afirmiše u najboljem pogledu, da se za njene

vrednosti zna i da se poštuju i cene svuda u svetu. To

poslednjih godina ne uspeva samo sportistima, već i

mnogim drugim ljudima iz svih oblasti rada i ţivota.

Za mnoge od njih se malo zna, za neke tek

povremeno ĉuje. Za prof. dr Zorana Krivokapića,

redovnog profesora Medicinskog fakulteta u

Beogradu i predsednika Republiĉke struĉne komisije

za izradu Nacionalnog programa za prevenciju, rano otkrivanje i leĉenje raka debelog creva u

Srbiji, bez ikakvih rezervi moţe se reći da je jedan od onih naših hirurga koji je uz sopstveno

obrazovanje u zemlji i inostranstvu mnogo doprineo da se o srpskoj hirurgiji i izuzetnim

dostignućima medicinskih struĉnjaka sa ovih srpskih prostora ĉuje širom Evrope i na ostalim

kontinentima.

– Više od milion i po ljudi na planeti godišnje oboli, a pola miliona umre od raka debelog

creva jer je patologija oboljenja znatno promenjena u poslednjoj deceniji, tako da se ova

opasna bolest u svetu širi poput epidemije. U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je došlo do

prave erupcije bolesti digestivnog trakta, posebno debelog creva. Karcinom kolona je, posle

raka pluća, na drugom mestu po rasprostranjenosti u Srbiji kod muškaraca, a posle raka pluća

i karcinoma dojke kod ţena. Poslednjih godina u Srbiji je ĉak 45 do 50 novootkrivenih

sluĉajeva na 100.000 stanovnika.

Koliko su ovi pokazatelji alarmantni?

S jedne strane zaista smo u prilici da danas govorimo s dosta optimizma kada je izleĉenje ove

bolesti u pitanju, budući da se primenjuju najsavremenije metode i lekovi, ali isto tako mora

se i reći da je stvarnost poslednjih godina sumorna, odnosno da je sve više urgentnih stanja,

ĉak i do 28 odsto od ukupnog broja obolelih, što kazuje da se zakasnilo u dijagnostici. To

znaĉi da se ne sme ĉekati i da pacijent istoga ĉasa kada primeti bilo koji od simptoma mora

bez odlaganja da se javi lekaru. U tom sluĉaju povećavaju se šanse za izleĉenje.

Nameće se pitanje moţe li se i kako bolest spreĉiti i, svakako, šta treba ĉiniti ako se otkrije?

U primarnoj prevenciji neophodne su fiziĉke aktivnosti, veţbanje, bavljene sportom i

rekreacija i, svakako, veća upotreba voća i povrća u ishrani, a manje unošenje alkohola u

organizam i izbegavanje pušenja. Ukoliko se bolest otkrije, neophodno je pravovremeno i

adekvatno leĉenje. Svaki polip i svaka tumorska izraslina treba da se odstrane i ako se to uĉini

već se moţe reći da je zapoĉeto uspešno leĉenje. Poremećaji u debelom crevu i bolest se

primete kada se pojavi krv u stolici i poĉne da se gubi telesna teţina, a nastanu anemije.

Osnovno je da se odmah i neizostavno treba javiti lekaru. Terapija koja se primenjuje u

zdravstvenim i visokostruĉnim medicinskim ustanovama u Srbiji u leĉenju karcinoma debelog

creva dala je do sada izuzetne rezultate. Posebno operativna, u kojoj se primenjuju

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php


najsavremenija hirurška tehnika kojom se tokom g zahvata i posle njega u potpunosti zadrţe i

saĉuvaju sve funkcije kod pacijenta, oĉuvani su nervi, urinarna i seksualna funkcija. Naravno,

i hemo i zraĉna terapija daju izuzetne rezultate pred i u post operativnom postupku leĉenja.

Profesor dr Zoran Krivokapić svakodnevno je u hirurškoj sali, kao naĉelnik Trećeg odeljenja

Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije. Ako nije na svojoj klinici, onda je u Nišu,

Banjaluci, Uţicu, Kragujevcu, Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici, rodnom Zveĉanu...

Operisao je u više od 50 gradova u našoj zemlji i kaţe:

– Većinu vrhunskog umeća u hirurgiji nauĉio sam tokom boravka u Engleskoj, a najkorisnija

saznanja o leĉenju karcinoma debelog creva dobio sam od dvojice najpoznatijih svetskih

struĉnjaka u ovoj oblasti – profesora Bila Hilda i Takašija Takahašija. Profesor Takahaši,

japanski virtuoz u hirurgiji, već pri prvom susretu me je poduĉio verovatno najvaţnijoj stvari

u našoj profesiji – da hirurg nikada ne sme da ţuri prilikom komplikovanih zahvata.

Brzopletost i taština hirurga mogu da obogalje pacijenta i zato mora i kod najbanalnijih

operacija uvek biti maksimalno strpljiv. U bolnici Sent Marks, osnovanoj još 1835. godine,

proveo sam ukupno godinu dana i tamo sam se susreo s vrhunskim struĉnjacima od kojih sam

mnogo nauĉio.

Profesor dr Krivokapić, danas pedesetĉetvorogodišnjak, nekadašnji uspešni sportista,

košarkaš, svoja i iskustva najbliţih saradnika i uopšte hirurga iz Srbije u oblasti leĉenja

karcinoma debelog creva predstavio je poslednjih godina širom sveta. Instruktor je i predavaĉ

na Kraljevskom koledţu u Londonu, najprestiţnijem meĊunarodnom udruţenju hirurga, i

Evropskoj školi za radioterapiju rektalnog karcinoma.

– Karcinom debelog creva je definitivno izleĉiv. Zato i pacijenti ne samo sa eventualnom

pojavom simptoma, nego i sa sumnjom u bolest, ĉak i da još nije dijagnostikovana, kao i oni

koji su već podvrgnuti terapiji, najviše moraju da vode raĉuna o redovnim kontrolama. Kod

potencijalnih pacijenata, da bi se izabrao naĉin za preventivno delovanje, a kod operisanih da

se eventualno ne pojavi recidiv – rekao je prof. dr Zoran Krivokapić.

Izvor: Toma Todorović, Politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rak-debelog-creva-je-izlechiv.lt.html


31. 10. 2009. 00:00h | Dragiša Drašković

Košarkaš koga je opĉinila hirurgija Prof. dr Zoran Krivokapić

Kada sam se u Tel Avivu, sa Bilom Hildom, doajenom čuvene londonske bolnice “Sent

Mark’s”, pripremao da pred TV kamerama i stotinak kolega demonstriram operaciju

kancera debelog creva, verovatno su se neki pitali zašto je Evropsko udruženje

koloproktologa poslalo lekara iz Srbije kao instruktora među najbolje izraelske

hirurge? Ali, kada sam završio poslednju od šest teških operacija, prolomio se aplauz

kakav nisam čuo ni na jednoj utakmici dok sam bio aktivni prvoligaški košarkaš,

počinje ispovest za “Blic nedelje” dr Zoran Krivokapić, profesor Medicinskog

fakulteta i visoki stručnjak sa Treće hirurške klinike u Beogradu.

Ĉestitke stotinak kolega mnogo su mi znaĉile i na klinikama u Kaliforniji, Njujorku,

Tokiju, Moskvi, Temišvaru, Bukureštu i svuda gde su me pozivali da demonstriram

najsavremeniju metodu operacije kancera debelog creva koju sam nauĉio u Londonu

kod dr Pitera Holija, Dţona Nikolsa i Bila Hilda. Upravo putujem u Peking te ću

tamošnjim hirurzima odrţati dva predavanja.

Slučaj Martinović

Najbolju metodu operacije kancera debelog creva, sticajem okolonosti, nauĉio sam na

ĉuvenoj londonskoj klinici “Sent Mark’s”, 1985. godine. Mnogi se se sećaju “sluĉaja

ĐorĊa Martinovića” iz Gnjilana, koga su na njivi napala trojica Albanca i

polomljenom pivskom flašom razorili mu analni otvor. Ni u jednoj bolnici tadašnje

Jugoslavije hirurzi nisu mogli da mu pomognu, pa je profesor Stevović napisao pismo

dr Piteru Holiju, najboljem svetskom hirurgu za operacije povreda analnog otvora.

Kao mlad lekar, zaduţen sam da putujem sa Martinovićem na kliniku “Sent Mark’s”.


Verovatno starije kolege to ne bi prihvatile, a ja sam veoma ţeleo da pomognem

nesrećnom ĐorĊu, koji je kao i ja sa Kosova i koga su politiĉari, posebno Stane

Dolanc, tadašnji ministar policije, poĉeli da blate insinuirajući da je sam sebi naneo

povrede. Otputovao sam u London i u ĉuvenoj klinici bio asistent prilikom uspešne

operacije koju je izveo dr Holi.

Najvažnija odluka

Nastavio sam da uĉim u Londonu, gde sam da bih otplatio školarinu morao da radim

besplatno. To je bila moja najznaĉajnija odluka u ţivotu i to je odredilo moju sudbinu.

U Engleskoj sam završio postdiplomske studije, a kasnije se kao hirurg usavršavao u

Americi i Japanu. Danas sam, osim u Beogradu, redovan profesor na univerzitetima u

Kaliforniji i Rumuniji, a predavaĉ po pozivu na pedesetak univerziteta.

Plata 20 maraka

U bolnici “Sent Mark’s” sam proveo više od godinu dana. Kada me je 1996. dr Hild

pozvao da ostanem da radim kod njih, što je velika ĉast, imao sam problem da

ljubazno odbijem poziv, jer sam svoja znanja već preneo kolegama u Beogradu. Ţeleo

sam da u Srbiji napravimo veliki centar za operacije kancera debelog creva. Ne samo

zato što je ta bolest, kako neki kaţu, kod nas dobila dimenzije epidemije, već zato što

imamo tim lekara koji moţe da primi i uspešno operiše i strane pacijente. Takav centar

bi imao kapacitete za punu zaposlenost hirurga, a drţavi bi donosio devize. Dr Hildu

sam zahvalio i rekao da se vraćam u Beograd, gde je najveća plata u to vreme iznosila

20 maraka.

Kraljevski hirurg

Kada me je kasnije predloţio za ĉlanstvo u Kraljevski koledţ hirurga Engleske, upravo

je poĉelo bombardovanje Srbije, pa su mu neki predloţili da se prijem nakratko

prolongira. Dr Hild se nije obazirao na to i dokazao je da ljudi iz ĉuvene londonske

klinike nisu samo gromade kao struĉnjaci, već i u moralnom smislu. To je prethodno

potrvrdio i dr Holi na koga su neki politiĉari iz Jugoslavije pokušali da utiĉu kako bi u

izveštaju potvrdili Dolanĉevu “dijagnozu” da se Martinović sam povredio. Najveći

svetski hiurug iz te oblasti je napisao da je nad ĐorĊem izvršeno nasilje, te da takve

povrede pojedinac ne moţe sam sebi da nanese. Posle povratka iz Londona na našoj

klinici sam uveo pedesetak novih dijagnostiĉkih i hirurških tehnika, koje se sada

rutinski koriste u bolnicama širom Srbije, a nijedan pacijent zbog reparacije svingera

više nije putovao u inostranu kliniku.


Ujak kao uzor

Odrastao sam u mnogoĉlanoj familiji u Zveĉanu i Kosovskoj Mitrovici. Moj otac

Vojislav je imao tri brata, a majka Radmila tri brata i sestru. Ţiveli smo u skladu i

ljubavi kao maţena i paţena deĉurlija, a svako od nas imao je svoj uzor. Moj je bio

ujak Slobodan Kovaĉević, mašinski inţenjer, pun energije, hedonist. Pošto je otac bio

elektroinţenjer, sve je vuklo ka tome da i ja poĊem tim putem. Kao “vukovac” sam

mogao da upišem bilo koji fakultet, ali na medicinski nisam ni pomišljao. Onda se

pojavio ujak i nenametljivo pitao – zašto ne razmislim o medicini? Danas sam ujaku

zahvalan, jer sam u Beogradu upisao medicinu, a supruzi Dragani sam takoĊe zahvalan

jer me je usmerila ka hirurgiji.

Bilo je već izvesno da ću na klinici za reumatologiju VMA biti primljen, ali dok sam

bio na nekom košarkaškom turniru, supruga je uzela dokumenta i predala ih na Drugu

hiruršku. Primili su me i od tada mi je suĊeno da ţivim i putujem sa skalpelom.

Moji učitelji

Supruga mi je mnogo pomogla u strašnim godinama sankcija, kada sam se usavršavao

u Londonu, a ona se starala o našem sinu Branislavu i kako da izaĊe na kraj s

tadašnjim nedaćama. U Londonu nisam plaćao obuku koja mnogo košta, ali sam za

uzvrat morao da odradim. Znalo se da sam u bolnici ako nisam na kursevima

engleskog jezika. Engleske kolege su navikle da sam uvek u blizini. Pomagao sam,

asistirao, operisao. Mnogo sam nauĉio od profesora Holija u Londonu, i od Engleza

Dţona Nikolsa, Amerikanca Stivena Veksnera, Egipćanina Nagi Habiba koji radi u

Londonu, Tomasa Srĉike, profesora iz Brna i Japanca Takašija Takahašija.


Veliki čovek i lekar

Njihove diskusije i suĉeljavanja struĉnih mišljenja su dragoceni za sve prisutne. Ne

sme ţuriti ni krojaĉ, kamoli hirurg, ali koliko je to stvarno vaţno, utvrdio sam kod

profesora Takahašija. Poznati hirurg virtuoz ima izvanrednu fiziĉku kondiciju i

njegove operacije mogu da traju osam ĉasova. Kada sam ga pre tri godine zamolio da

odrţi predavanje na skupu u Beogradu, ljubaznim odbijanjem mi je pokazao da je

velika liĉnost. Rekao mi je da ne moţe da drţi predavanja jer je penzionisani profesor,

ali da ima obavezu da besplatno operiše u Kini i drugim siromašnim zemljama. To bi

trebalo da bude lekcija svima koji o milosrĊu slušaju samo u teološkim raspravama.

Put u Mastriht

Posle više hiljada uspešnih operacija, ne moţete da pamtite sve sluĉajeve i pacijente,

ali neki ostaju zauvek u vašem sećanju. Tako se rado sećam sedamnaestogodišnjaka iz

Loznice koji je u pratnji majke došao kod mene. Nesrećni mladić se rodio bez anusa,

pa su mu odmah po roĊenju napravili analni otvor, ali bez svingtera. Mogao je da se

prazni, ali to nije mogao da kontroliše. Pošto tu tehniku u potpunosti nisam poznavao,

otputovao sam u holandski grad Mastriht gde su te operacije uspešno radili. Proveo

sam dva dana kod profesora Kora Batenada, koji me je nauĉio kako se taj problem uz

pomoć pejsmejkera rešava. Momka smo uspešno operisali i on danas ţivi normalno.

Posle toga obavili smo još takvih i sliĉnih operacija. Sve su bile uspešne. Pamtim i

sluĉaj mlade pacijentkinje iz Bosne koja je tek u 16. godini saznala da nema vaginu sa

ginekološkom funkcijom. Majka ju je odvela kod ginekologa tek kada je primetila da

nema menstruaciju. Uspeli smo da joj od debelog creva napravimo vaginu.

I sin hirurg

Ţivot sam posvetio poslu, ali porodica je na prvom mestu. Suprugu Draganu sam

upoznao u gimnaziji, u Kosovskoj Mitrovici. Ona je bila u trećem, a ja u ĉetvrtom

razredu i od tada smo zajedno. Dragana je uspešan lekar na fizijatriji, a osim

profesionalnih obaveza najveći deo poslova vezanih za kuću i sina Branislava pao je

na nju. Branislav je završio medicinu i upravo se vratio sa jednogodišnje

specijalizacije u Americi. Biće hirurg, ali ne na mojoj klinici, da bi mogao da gradi

sopstveni lekarski put. Osim hirurgije, od mene je nasledio ljubav prema sportu. Igra

košarku, vaterpolo, voli da skija, a zajedniĉka nam je pasija tenis.


Liĉna karta

Dr Zoran Krivokapić je roĊen 1955. u Zveĉanu. Medicinski

fakutltet je završio u Beogradu 1980, a doktorirao 1988.

godine. Redovni je profesor Medicinskog fakulteta u

Beogradu, gostuujući profesor, izmeĊu ostalog, na

Univerzitetu Juţna Kalifornija. Predavaĉ po pozivu u Tokiju,

Pekingu, Londonu, Njujorku, Moskvi, San Dijegu, Los

AnĊelesu, Rimu, Veroni, Tel Avivu, Sao Paolu, Beĉu, Nantu,

Upsali, Istanbulu, Krajovi, Pragu, Brnu... Na predlog kolega iz

Engleske, naredne godine će preuzeti mesto predsednika

Evropskog udruţenja koloproktologa.

2012 © - blic.rs




Akademija ojaĉana

I. MIĆEVIĆ | 05. novembar 2009. 20:50 >20:44 |

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u ĉetvrtak izabrani novi redovni, dopisni i inostrani

ĉlanovi. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević dobio deset glasova

SRPSKA akademija nauka i umetnosti dobila

je u ĉetvrtak 26 novih redovnih, 20 dopisnih i

13 inostranih ĉlanova. Broj redovnih se tako

povećao na 107. Iz sastava dopisnog ĉlanstva,

kojih je do sada bilo 57, ĉak 26 izabrano je u

redovne, a zvanje inostranog ĉlana dobilo je

svih 13 kandidata.

Predlozi za redovne ĉlanove gotovo su

dosledno usvajani. Svaki od 23 kandidata

predloţena za najvišu nauĉnu titulu, koji su imali podršku svojih odeljenja, dobio je i podršku

većine od 121 prisutnog ĉlana skupštine. Potrebnih 39 glasova nisu dobili samo Zaviša Janjić,

na odeljenju za matematiku, fiziku i geonauke, i nefrolog Vladislav Stefanović, sa odeljenja

medicinskih nauka. Nijedan ni drugi nisu imali podršku kolega sa odeljenja.

Na odeljenju jezika i knjiţevnosti za redovne ĉlanove izabrani su knjiţevnici Dušan

Kovaĉević, koji na prethodnim izborima nije dobio potrebnu većinu, i Svetlana Velmar-

Janković, koja je tada, pre tri godine, primljena u dopisne ĉlanove.

Na ovom odeljenju novi dopisni ĉlanovi, za potrebnih više od 65 glasova, postali su

knjiţevnik Miro Vuksanović, germanista Slobodan Grubaĉić i lingvista Jasmina Grković-

Mejdţor. Ispod crte su ostali, izmeĊu ostalih, knjiţevnici Goran Petrović, Rajko Petrov Nogo,

Milovan Vitezović i Dobrica Erić. Petroviću je ovo bio treći pokušaj, a nedostajalo mu je 12

glasova.

Rekorder po broju pokušaja da uĊe pod krov Akademije je astronom i fiziĉar Milan

Dimitrijević, koji ni u ĉetvrtak, po peti put nije uspeo da postane dopisni ĉlan.

Ispod crte najviše kandidata ostalo je na odeljenju medicinskih nauka. Sa minimalnim brojem

glasova (65) dopisni ĉlan postala je psihijatar Dušica Leĉić-Toševski, a sa sedam glasova više

primljen je i vaskularni hirurg ĐorĊe Radak. Od 22 lekara predloţena za ulazak u Akademiju,

bez podrške odeljenja medicinskih nauka, primljen je samo ginekolog Nebojša Radunović,

direktor Instituta za ginekologiju Kliniĉnog centra Srbije.

Ostala 22 lekara, meĊu njima i ministar Tomica Milosavljević, nisu dobili potrebnu većinu.

Najbliţe su bili hirurg Zoran Krivokapić, kardiolog Petar Seferović, mikrohirurg Marko

Bumbaširević (ĉiji je brat Vladimir Bumbaširević u ĉetvrtak izabran za redovnog ĉlana),

farmakolog Ljiljana Bukarica-Gojković i transfuziolog Bela Balint.

U zvanje redovnih, meĊu lekarima su, osim Bumbaširevića, unapreĊeni i urolog Sava Perović

(dobio najveći broj glasova od kandidata za redovne sa svih odeljenja), hirurg Radoje

Ĉolović, endokrinolog Dragan Micić, urolog Jovan Hadţi-Đokić, kardiohirurg Ninoslav

Radovanović i fiziolog Miodrag Ĉolić.


Izborna skupština prošla je, naizgled, mirno. Po hodnicima se moglo ĉuti da je atmosfera bila

napeta, ĉak se pominjala i svaĊa nekih ĉlanova komisije. Komisija, na ĉijem je ĉelu akademik

Vladan ĐorĊević, glasove je brojala skoro dva sata. Iako su radili iza zakljuĉanih vrata,

informacije su, ipak, procurile, pa je ĉestitanje po hodnicima zgrade u Knez Mihailovoj

poĉelo i pre nego što su rezultati obelodanjeni.

ĈLANSTVO VELIKA ĈAST

- IZNENAĐENA sam, jer mi se ĉini da je ovo došlo nekako prebrzo. Moţemo mi stavljati

primedbe na rad Akademije, ţeleti da je menjamo i podmladimo, ali ĉlanstvo u SANU je,

ipak, velika ĉast - rekla je Svetlana Velmar-Janković.

PRIZNANJE I OBAVEZA

NIJE bilo velikih iznenaĊenja, osim što su ispod crte ostali neki veoma zasluţni nauĉnici i

knjiţevnici. Ovo je za mene veliko priznanje posle 40 godina rada, ali i obaveza da pazim šta

ću ubuduće da pišem - izjavio je Dušan Kovaĉević, kome je posebno bilo ţao što nije

"prošao" Goran Petrović.

POLITIKA

JEDNO od najvećih iznenaĊenja bilo je što je ministar zdravlja Tomica Milosavljević dobio

svega 10 glasova, od 65 potrebnih za ĉlanstvo.

- Tako mali broj glasova dobio je kao politiĉar, a ne kao lekar - prokomentarisao je Dušan

Kovaĉević. - Politika donosi i odnosi. U datom trenutku nekome moţe da bude veliki plus, a

već sutradan da se pretvori u veliki minus.


ZA RAK DEBELOG CREVA KRIVA NEPRAVILNA ISHRANA - tema 37. emisije PORODICNI LEKAR. Emitovano 03. januara 2010. godine, na kanalu TV Studio B. Govore prof. dr Zoran Krivokapić i doc. dr Velimir Marković sa I Hirurske klinike KC Srbije. Produkcija VESTA group Beograd.


24/01/2010 DRUŠTVO

Stres ubrzava pojavu raka Nema dokaza o vezi izmeĊu emocija i malignih bolesti, ali je jasno da savremeni ţivot i loša ishrana utiĉu na povećanje broja tumora Svakodnevni emotivni stresovi mogu da podstaknu rast tumora, tvrdi grupa nauĉnika u istraţivanju ĉiji su rezultati nedavno objavljeni u nauĉnom ĉasopisu „Nejĉr”. Tim genetiĉara koje je predvodio profesor Tain Ksu, sa univerziteta Jejl, posle ispitivanja na genima vinske mušice, zakljuĉili su da svaki psihiĉki potres, koji ĉoveka uzdrma emotivno ili fiziĉki, otvara „put” ćelijskim mutacijama, koje su i uzrok nastanka tumorskih ćelija i pojave maligne bolesti. Ekipa genetiĉara sa Jejla tvrdi da svakodnevni stresovi, kroz koje ĉovek prolazi na poslu ili u porodici, mogu da dovedu do mutacije u razliĉitim ćelijama, a ne samo jednoj i da su na putu da konaĉno dokaţu vezu izmeĊu emocija i pojave raka. Svako od nas mogao bi navesti primer nekoga za koga okolina smatra da je od raka oboleo jer je na poslu bio izloţen velikom stresu, jer je bio pogoĊen nekom porodiĉnom tragedijom, jer ga „ţivot nije mazio”... MeĊutim, lekari, ipak, smatraju da nauka, za sada, nema jakih i nepobitnih dokaza o uzroĉno-poslediĉnoj vezi izmeĊu jakih emocija i stresova i nastanka raka, iako je nesumnjivo da je savremeni naĉin ţivota ĉoveka u gradu neodvojiv od stresa. Profesor dr Zoran Krivokapić, hirurg, koloproktolog, dakle struĉnjak za operacije karcinoma debelog creva sa Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije, kaţe kako su uzroci nastanka ove vrste maligne bolesti u 10 do 15 odsto nasledni faktori, ali sve ostalo odnosi se na pogrešne stilove ţivota i naĉin ishrane. Nema dokaza o uzroĉno-poslediĉnoj vezi izmeĊu emotivnih procesa i raka debelog creva, ali sigurno je da je stres sastavni deo ţivota savremenog ĉoveka. – Mi nasleĊe ne moţemo da promenimo, ali stil ţivota koji podrazumeva za nekog stalnu borbu za posao, za drugog uspeh u karijeri, što nosi i mnogo stresa, moţemo da menjamo. U Srbiji svake godine imao 4.000 novoobolelih od raka debelog creva. Oboleva, naravno, i ĉovek sa sela, za koga mislimo da uţiva u prirodi i nema sekiracija, ali najviše obolelih ima u Beogradu. Vrlo ĉesto su naši pacijenti profesori fakulteta, lekari, politiĉari, bankari, novinari, glumci – navodi za „Politiku” dr Krivokapić. Po reĉima našeg sagovornika, uticaj zapadnog stila ţivota, u kojem dominira neredovna i brza ishrana, sa puno mesa i sendviĉa, od koje u organizmu ne ostaje dovoljno potrebnih materija za normalno funkcionisanje creva, lako se moţe videti kada se prate stope obolevanja. – Drastiĉno je više karcinoma u razvijenim zemljama: 53 obolelih na 100.000 ljudi, dok se, na primer, u Africi ili Indiji beleţe jedan do tri novootkrivena sluĉaja na 100.000 stanovnika. Već u tome se vidi uticaj stresnog i ubrzanog ţivota – navodi profesor Krivokapić.



Inaĉe, u Srbiji stopa obolevanja od karcinoma debelog creva je 45 sluĉajeva na 100.000 stanovnika. U našoj zemlji svake godine od raka oboli oko 30.000 ljudi i pribliţno umre 20.000 muškaraca i ţena. Direktor Instituta za radiologiju i onkologiju, profesor dr Nenad Borojević za „Politiku” kaţe kako je u medicini danas stres još nemerljiva kategorija. – Dok je dokazano da ishrana i fiziĉka aktivnost imaju uticaj i znaĉaj za pojavu maligne bolesti kod neke osobe, za stres tako nešto nije moguće dokazati. Cenim da je integritet i celovitost organizma veća garancija da ćemo se izboriti sa bolešću kakva je rak, kada nismo pod stresom. Stres naĉinje integritet i na taj naĉin se gubi energija koja je potrebna na drugom mestu. Stres kojem smo izloţeni dugo sigurno doprinosi pojavi bolesti, ali nikada ne moţete reći da je neki Sima dobio rak zato što je bio pod stresom – kaţe dr Borojević. Neuropsihijatar i direktor Instituta za psihijatriju Kliniĉkog centra Srbije, profesorka Miroslava Jašović-Gašić kaţe kako nema dokazanih nauĉnih podataka da stresori, znaĉi emotivni potresi razliĉitih vrsta i jaĉina, mogu sami za sebe izazvati nastanak tumora. MeĊutim, ona dodaje da niko ne moţe poreći kako kod nekih oblika malignih bolesti stresovi utiĉu na tok bolesti i vek preţivljavanja. – Snaţan stres na poslu moţe da bude okidaĉ za nastanak somatskog oboljenja za koje pacijent uopšte nije znao da postoji. Kakav će tok bolest imati, zavisi od mnogobrojnih spoljašnjih faktora, kvaliteta liĉnosti pojedinca, podrške porodice, sijaset psihosocijalnih faktora iz okoline – objašnjava naša sagovornica. Profesorka Miroslava Jašović-Gašić kaţe kako, na primer, razvod braka ne moţe biti jedini faktor koji dovodi do karcinoma dojke, ali i te kako moţe biti ubrzavajući faktor da se pojave simptomi. Naša sagovornica se još osamdesetih godina sa svojim timom na Institutu za psihijatriju bavila psihoonkologijom, koja je definitivno ukazala na znaĉajno prisustvo psihijatra u timu lekara koji leĉe osobu obolelu od raka. – Pokazalo se da odreĊeni pozitivni stavovi pacijenata poboljšavaju kvalitet ţivota osoba sa malignom bolešću, a da kod onih sa metastazama ĉak produţavaju ţivot. Emocije i stres koje proţivljavamo ne mogu sami po sebi da dovedu do raka, i tu su onkolozi u pravu, ali svakako mogu da utiĉu da se maligna bolest ispolji ranije nego što je u genomu iskazano. Stres utiĉe i na tok i ishod bolesti – kaţe naša sagovornica, dodajući da su psihijatri ove ustanove redovni ĉlanovi konzilijuma koji odluĉuju o naĉinu leĉenja osobe sa karcinomom. Olivera Popović objavljeno: 24/01/2010



PROGRAM PREVENCIJE PROTIV RAKA DEBELOG CREVA - rubrika Lekarska soba 40. emisije PORODICNI LEKAR. Emitovano 06. februara 2010. godine, na kanalu TV Studio B. Govori prof. dr Zoran Krivokapić sa I Hirurske klinike KC Srbije. Produkcija VESTA group Beograd.



13.03.2010.

Raste broj obolelih od karcinoma

ARANĐELOVAC - Uĉestalost oboljenja digestivnog trakta, a pre svega kancera

debelog creva, na podruĉju Šumadije je uznemirujuća.

U beogradskim bolnicama i klinikama, gde se leĉi veliki broj ovdašnjih ljudi, već

se koristi i "struĉni" naziv Bukuljac, sa aluzijom na Bukulju, gde su pre nekoliko

decenija obimnim geološkim istraţivanjima utvrĊene znatne rezerve uranijuma.

Dr Nebojša Mrlješ iz Zdravstvenog centra u AranĊelovcu kaţe da je u prošloj

godini otkriveno 25 obolelih od raka debelog creva.

- To je malo veći broj nego ranijih godina, ali nije dokazano da je to uzrokovao

uranijum, oko kog se digla prava fama. Pre nekoliko godina krenuli smo sa

programom praćenja, koji se radi po programu Evropske unije, i uz dobre

struĉnjake i savremenu opremu smatram da se veoma uspešno nosimo s ovim

problemom - izjavio je dr Mrlješ.

Prof. dr Zoran Krivokapić, jedan od znaĉajnih svetskih autoriteta u ovoj oblasti,

tvrdi da je zloćudni tumor na debelom crevu u vrhu najuĉestalijih, zajedno sa

rakom pluća, koji je decenijama bio najrasprostranjeniji u svetu i kod nas.

- Bez ustezanja se moţe reći da je u pitanju prava epidemija karcinoma kolona -

naglasio je Krivokapić.

Na ovaj problem odavno ukazuje i dr Dragoljub Prodanović, profesor ekologije

vode i hidrogeologije. On kaţe da na povećan broj ljudi obolelih od karcinoma

debelog creva znatno utiĉe kvalitet pijaće vode.

- U Garaško jezero, odakle se koristi voda za aranĊelovaĉki vodovod, slivaju se

vode od padavina kiše i snega sa Bukulje, a to nije baš kvalitetna voda - napominje

dr Prodanović.


Krivci suva hrana, nedovoljno teĉnosti, genetika

Z. O. Joksović | 15. mart 2010. 12:34 | Komentara: 0

Hemoroidi: Uĉestalost javljanja je daleko veća u visokorazvijenim zemljama, a populacija

izmeĊu 45. i 65. godine je najugroţenija

Iako veliki broj ljudi muku muĉi zbog hemoroida, kod doktora odlaze uglavnom tek onda

kada im postane neizdrţivo. Za većinu stid je najveći razlog odugovlaĉenja posete lekaru, a

ponekad i oĉekivanje da će se sve srediti spontano. Istiĉući da hemoroidalna bolest ne prolazi

sama od sebe, prof. dr Zoran Krivokapić, naĉelnik Odeljenja za koloproktologiju Prve

hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije, objašnjava šta hemoroidi zapravo predstavljaju.

- Hemoroidi su u stvari jastuĉići u analnom kanalu, saĉinjeni od vaskularnog i vezivnog tkiva,

koji u normalnim okolnostima imaju svoju korisnu ulogu. Predstavljaju tampon za

zadrţavanje stolice, spreĉavajući njeno nevoljno praţnjenje. Istovremeno, analne strukture

štite od povreda prilikom praţnjenja creva.

Šta se dešava kada prestanu da budu korisni?

- Tada nastaje hemoroidalna bolest. Za razloge nastanka bolesti nema precizne definicije, ali

se pretpostavlja da najviše utiĉe napinjanje i dugo zadrţavanje u toaletu, loša ishrana sa malo

teĉnosti, zbog ĉega je stolica tvrda. Utiĉe i opstipacija, ali i ĉest proliv, trudnoća, nasledni

faktor. Bolest se manifestuje najĉešće krvarenjem. Prolaps hemoroida, gde oni izlaze iz

analnog kanala, takoĊe je jedan od vidljivih simptoma, kao i tragovi na vešu. Prateći simptomi

su i povremeni bol i, reĊe, svrab.

Na koji naĉin se bolest dijagnostikuje?

- Osim dobro uzete anamneze, stepen i teţina hemoroidalne bolesti moţe se ustanoviti jedino

proktoskopijom. Ova metoda podrazumeva pregled malim instrumentom, duţine osam

santimetara sa svetlom na vrhu, uz pomoć kojeg se taĉno vidi gde se hemoroidi nalaze, kako

izgledaju i koliki su. Bolest prolazi kroz ĉetiri stadijuma. Prvi i drugi se leĉe konzervativnim

naĉinom, odnosno mastima i ĉepićima, gde uglavnom tegobe vrlo przo prestanu.

A treći i ĉetvrti?

- Treći stadijum zahteva neku od ozbiljnijih metoda leĉenja. Najĉešće je u primeni plasiranje

elastiĉnih ligatura iznad hemoroidalnog ĉvora, zahvaljujući kojima se hemoroid povlaĉi na

mesto gde je koristan. Metoda je bezbolna, pri ĉemu su dovoljna dva tretmana da se više od

95 odsto pacijenata izleĉi, ili bar zaleĉi. Ponekad je potrebno da sa postupak, posle nekoliko


godina ponovi. Moţe i da se sklerozira venski pleksus (ĉvor), što dovodi do smanjivanja

hemoroida. Ako se poboljšanje ne postigne ovim metodama, bolest prelazi u ĉetvri stadijum,

kada je neophodna operacija. Na sreću, to se dešava tek kod deset odsto pacijenata. Ukoliko

se operacija dobro uradi, do recidiva više nikada ne dolazi. U svakom sluĉaju, hirurški zahvat

treba izbegavati dokle god postoje drugi naĉini leĉenja, zbog osetljivosti struktura koje treba

da se rade. Ali je, u krajnjem sluĉaju, manja šteta da se korisni hemoroidi odstrane, nego

bolesni zadrţe.

Pregled ne treba da bude usmeren samo na regiju rektuma. Treba da se pregleda celo debelo

crevo u duţini. Da se ne bi potkrala greška i mogući previd tumora, koji moţe da se nalazi

iznad hemoroida.

Kolika je uĉestalost javljanja hemoroida?

- Svaki ĉovek, makar jednom u ţivotu ima problem sa hemoroidima. Uĉestalost javljanja je

daleko veća u visoko razvijenim zemljama. U SAD, primera radi, blizu ĉetiri i po odsto

populacije uzima terapiju zbog hemoroida. Kod nas je procenat javljanja manji zbog naĉina

ishrane, ţivota i podneblja. Ali je starosna dob kada se bolest javlja, uglavnom svuda ista.

Populacija, izmeĊu 45. i 65. godine je dominantna, dok je kod mlaĊih reĊe.

“LIFTING”

U poslednjih nekoliko godina, u terapijskom smislu radi se i “lifting” hemoroida. Specijalnim

“stapler” aparatom, odstranjuje se višak sluzokoţe iznad hemoroida. Zatim se hemoroidi

hirurškim putem, vraćaju na mesto gde su bili.

TRUDNOĆA

Hemoroidi se ĉesto javljaju za vreme trudnoće i prilikom samog poroĊaja. Tegobe ove vrste

uglavnom se ispoljavaju u drugoj polovini trudnoće i posle poroĊaja. Nastaju zbog pritiska

uvećane materice na vene trbuha i male karlice, zbog ĉega se usporava protok venske krvi u

predelu rektuma i nogu. Tegobe nastaju postupno, u poĉetku kao bezbolna krvarenja ili se

javljaju jastuĉići u predelu rektuma rukom opipljivi. Napredovanjem trudnoće postaju veći i

konstantno bolni, a posebno posle stolice.

S obzirom na sveukupno stanje u kom se nalaze, trudnicama se predlaţe sprovoĊenje

higijensko dijetetskog reţima, koji podrazumeva obroke sa dosta celuloze, manje zaĉinjene

hrane i dosta teĉnosti, da bi izbegle opstipaciju. TakoĊe je vaţna i redovna higijena analne

regije, stavljanje hipermanganskih obloga i adekvatnih rektalnih ĉepića.


BOLESTI | SREDA 17.03.2010

Hemoroidalna bolest Iako veliki broj ljudi muku muči zbog hemoroida, kod doktora odlaze uglavnom tek onda kada im postane neizdrživo. Za većinu stid je najveći razlog odugovlačenja posete lekaru, a ponekad i očekivanje da će se sve srediti spontano. Istiĉući da hemoroidalna bolest ne prolazi sama od sebe, prof. dr Zoran Krivokapić, naĉelnik Odeljenja za koloproktologiju Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije, objašnjava šta hemoroidi zapravo predstavljaju. - Hemoroidi su u stvari jastuĉići u analnom kanalu, saĉinjeni od vaskularnog i vezivnog tkiva, koji u normalnim okolnostima imaju svoju korisnu ulogu. Predstavljaju tampon za zadrţavanje stolice, spreĉavajući njeno nevoljno praţnjenje. Istovremeno, analne strukture štite od povreda prilikom praţnjenja creva. Šta se dešava kada prestanu da budu korisni? - Tada nastaje hemoroidalna bolest. Za razloge nastanka bolesti nema precizne definicije, ali se pretpostavlja da najviše utiĉe napinjanje i dugo zadrţavanje u toaletu, loša ishrana sa malo teĉnosti, zbog ĉega je stolica tvrda. Utiĉe i opstipacija, ali i ĉest proliv, trudnoća, nasledni faktor. Bolest se manifestuje najĉešće krvarenjem. Prolaps hemoroida, gde oni izlaze iz analnog kanala, takoĊe je jedan od vidljivih simptoma, kao i tragovi na vešu. Prateći simptomi su i povremeni bol i, reĊe, svrab. Na koji naĉin se bolest dijagnostikuje? - Osim dobro uzete anamneze, stepen i teţina hemoroidalne bolesti moţe se ustanoviti jedino proktoskopijom. Ova metoda podrazumeva pregled malim instrumentom, duţine osam santimetara sa svetlom na vrhu, uz pomoć kojeg se taĉno vidi gde se hemoroidi nalaze, kako izgledaju i koliki su. Bolest prolazi kroz ĉetiri stadijuma. Prvi i drugi se leĉe konzervativnim naĉinom, odnosno mastima i ĉepićima, gde uglavnom tegobe vrlo przo prestanu. Atreći i ĉetvrti? - Treći stadijum zahteva neku od ozbiljnijih metoda leĉenja. Najĉešće je u primeni plasiranje elastiĉnih ligatura iznad hemoroidalnog ĉvora, zahvaljujući kojima se hemoroid povlaĉi na mesto gde je koristan. Metoda je bezbolna, pri ĉemu su dovoljna dva tretmana da se više od 95 odsto pacijenata izleĉi, ili bar zaleĉi. Ponekad je potrebno da sa postupak, posle nekoliko godina ponovi. Moţe i da se sklerozira venski pleksus (ĉvor), što dovodi do smanjivanja hemoroida. Ako se poboljšanje ne postigne ovim metodama, bolest prelazi u ĉetvri stadijum, kada je neophodna operacija. Na sreću, to se dešava tek kod deset odsto pacijenata. Ukoliko se operacija dobro uradi, do recidiva više nikada ne dolazi. U svakom sluĉaju, hirurški zahvat treba izbegavati dokle god postoje drugi naĉini leĉenja, zbog osetljivosti struktura koje treba da se rade. Ali je, u krajnjem sluĉaju, manja šteta da se korisni hemoroidi odstrane, nego bolesni zadrţe. Pregled ne treba da bude usmeren samo na regiju rektuma. Treba da se pregleda celo debelo crevo u duţini. Da se ne bi potkrala greška i mogući previd tumora, koji moţe da se nalazi iznad hemoroida. Kolika je uĉestalost javljanja hemoroida?

http://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php

Press Clipping P a g e | 170 [Prof. dr Zoran Krivokapić] - Svaki ĉovek, makar jednom u ţivotu ima problem sa hemoroidima. Uĉestalost javljanja je daleko veća u visoko razvijenim zemljama. U SAD, primera radi, blizu ĉetiri i po odsto populacije uzima terapiju zbog hemoroida. Kod nas je procenat javljanja manji zbog naĉina ishrane, ţivota i podneblja. Ali je starosna dob kada se bolest javlja, uglavnom svuda ista. Populacija, izmeĊu 45. i 65. godine je dominantna, dok je kod mlaĊih reĊe. “LIFTING” U poslednjih nekoliko godina, u terapijskom smislu radi se i “lifting” hemoroida. Specijalnim “stapler” aparatom, odstranjuje se višak sluzokoţe iznad hemoroida. Zatim se hemoroidi hirurškim putem, vraćaju na mesto gde su bili. TRUDNOĆA Hemoroidi se ĉesto javljaju za vreme trudnoće i prilikom samog poroĊaja. Tegobe ove vrste uglavnom se ispoljavaju u drugoj polovini trudnoće i posle poroĊaja. Nastaju zbog pritiska uvećane materice na vene trbuha i male karlice, zbog ĉega se usporava protok venske krvi u predelu rektuma i nogu. Tegobe nastaju postupno, u poĉetku kao bezbolna krvarenja ili se javljaju jastuĉići u predelu rektuma rukom opipljivi. Napredovanjem trudnoće postaju veći i konstantno bolni, a posebno posle stolice. S obzirom na sveukupno stanje u kom se nalaze, trudnicama se predlaţe sprovoĊenje higijensko dijetetskog reţima, koji podrazumeva obroke sa dosta celuloze, manje zaĉinjene hrane i dosta teĉnosti, da bi izbegle opstipaciju. TakoĊe je vaţna i redovna higijena analne regije, stavljanje hipermanganskih obloga i adekvatnih rektalnih ĉepića. Izvor: Novosti.rs

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=179&status=jedna&vest=173549&title_add=Krivci%20suva%20hrana%2C%20nedovoljno%20te%C4%8Dnosti%2C%20genetika&kword_add=zdravlje%2C%20hemoroidi





Datum: 01.06.2010. Strana: 14




2010 SEPTEMBER 6

Intervju: Prof.dr Zoran Krivokapić, direktor Društva koloproktologa Srbije

Rano otkrivanje tumora – uspešno lečenje

U Srbiji, ali i celom svetu, u poslednjih dvadesetak godina registrovan

je nagli porast obolevanja stanovništva od karcinoma debelog creva.

Statistički podaci ukazuju da se svake godine u svetu evidentira milion

novoobolelih od ove vrste karcinoma, dok više od 500.000 bolesnika umre, bez

obzira na napredak tehnologije i skrining programe koji se preduzimaju u

mnogim državama, kaže prof.dr Zoran Krivokapić, načelnik Odelenja kolorektalne

hirurgije na Prvoj hirurškoj klinici Kliničkog centra Srbije i direktor Društva

koloproktologa Srbije

Deo država, meĎu kojima je i Srbija, nema precizan broj obolelih od karcinoma

debelog creva, pa je pretpostavka da je broj novootkrivenih u svetu i veći od

pomenutog, tačnije da dostiže 1,2 milion godišnje i da poprima vid epidemije.

Karcinom debelog creva zauzima treće mesto po učestalosti malignih tumora i

nalazi se iza karcinoma pluća i karcinoma dojke. U Evropi se, prema nacionalnim

registrima evropskih država, beleži 375.000 novootkrivenih tumora debelog creva

godišnje, dok blizu 203.000 obolelih umre. U Srbiji nema tačnih podataka, ali je

procena da godišnje oboli od ovog tipa karcinoma oko četiri hiljade ljudi, a umre

blizu dve hiljade. Analiza pokazatelja, tačnije incidence i prevalence karcinoma u

razvijenim državama zapadne Evrope, ukazuje da se dijagnostikuje 55 do 60

novoobolelih na 100.000 stanovnika, u Srbiji je to 42 do 45 na sto hiljada

stanovnika, dok je u ruralnim sredinama Azije i Afrike broj novoobolelih znatno

niži i iznosi jedan do dva na sto hiljada stanovnika. Srbija spada, očigledno, u

države sa visokom incidencom karcinoma debelog creva.

Uzroci

Nastanak karcinoma debelog creva uzrokuju, po mišljenju stručnjaka, pored

ostalog, stil života, način ishrane, stolica i prisustvo kancerogena u nekim

aditivima u ishrani. Medicinske epidemiološke studije ukazuju na podatak da

Afrikanci imaju dve do tri stolice dnevno, što znači


da je tranzit kroz debelo crevo kraći, za razliku od stanovnika zapadne Evrope koji

imaju u proseku jednu ili nijednu stolicu dnevno, tako da potencijalni

kancerogeni dolaze duže u kontakt sa sluzokožom, pa tu možda treba tražiti i

razlog za nastanak karcinoma. U uzročnike se ubrajaju i stres, slaba fizička

aktivnost i gojaznost, a ne treba zaboraviti ni faktor nasleĎa, koji u nastanku

karcinoma debelog creva, prema naučnim dokazima, učestvuje sa 15 odsto. To je

važan podatak, kaže naš sagovornik, pa se porodice opterećene karcinomom

debelog creva ili nekim drugim, svrstavaju u visoko rizične grupe, a to znači da bi

češće trebalo da idu na preglede kod lekara, a umesto skrininga hemokult testom,

preporučuje im se odmah kolonoskopija.

Prevencija

Društvo koloproktologa Srbije je inicijativu za prevenciju dalo još 2004. godine na

Koncenzus konferenciji, kaže prof. dr Krivokapić, ali je taj program sada u

pripremi za realizaciju. U Srbiji se poslednjih deset godina dosta uradilo na

prevenciji kolorektalnog karcinoma, a s obzirom da je prošle godine usvojen i

Nacionalni program Srbija protiv raka, gde je obuhvaćen i karcinom debelog

creva, sa aktivnostima na planu prevencije će se nastaviti. U meĎuvremenu je u

Srbiji uraĎeno više pilot studija koje su pokazale opravdanost programa ranog

otkrivanja karcinoma debelog creva, a u preventivne preglede, tačnije skrining,

već su uključeni domovi zdravlja u Nišu, kao i beogradski domovi zdravlja

Čukarica, Stari Grad i Voždovac.

Očekuje se da će 2011. godine početi populacioni skrining za rano otkrivanje

karcinoma debelog creva u celoj Srbiji i za te potrebe su nabavljeni hemokult

testovi – vrlo senzitivni na prisustvo krvi u stolici. Ukoliko je pomenuti test

pozitivan, pacijentu se preporučuje kolonoskopija. Programom je obuhvaćena

populacija od 50 do 69 godina, jer su do sada raĎene studije pokazale da se ova

vrsta karcinoma javlja kod osoba u starijem životnom dobu. Tačnije, neke

epidemiološke studije su pokazale da je 93 odsto pacijenata koji su oboleli od

karcinoma debelog creva bilo starije od 50 godina. Ranija godišta nisu uključena u

program prevencije, ali pacijenti sa rizikom bi trebalo da se jave lekaru i pre

pedesete godine. U grupe sa rizikom se ubrajaju oni čije su familije opterećene

karcinomom debelog creva ili nekim drugim karcinomom, ali i pacijenti koji

boluju od familijarne polipoze, kao i porodice sa nekim inflamatornim

oboljenjem, a pre svega sa ulceroznim kolitisom. Kod bolesnika sa povećanim

rizikom treba uraditi odmah kolonoskopiju. Ako se potvrdi polip, treba ga u toku

pregleda odstraniti.

Rano otkrivanje bolesti je važno za osobe koje nemaju simptome bolesti. Kod već

prisutnih simptoma potrebno je postaviti dijagnozu, a simptomi su krv u stolici,

naglo gubljenje telesne težine, anemija, promena režima pražnjenja creva…


Dijagnostičke procedure su: kolonoskopija, rektoskopija, irigografija, ultra zvuk,

ili neka od sofisticiranijih procedura: skener ili magnetna rezonanca.

Domovi zdravlja i izabrani lekari će biti glavni nosioci najvećeg dela Nacionalnog

programa skrininga. Važna uloga će pripasti i zavodima za javno zdravlje, dok će

sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita (gastroenterolozi, hirurzi) biti

zadužene da u slučaju novootkrivenih polipa ili tumora urade polipektomije ili

hirurške intervencije. Nacionalnim programom će rukovoditi specijalno

oformljena nezavisna kancelarija locirana u Institutu „Batut” i zajedno sa

Ministarstvom zdravlja, Društvom koloproktologa i radnom grupom će

koordinirati realizaciju projekta.

Što se tiče primarne prevencije, potrebna je promena stila života, redovno

uzimanje povrća i voća, povećana fizička aktivnost i smanjenje gojaznosti, jer se

smatra da se pomenuta bolest u 30 odsto slučajeva češće javlja kod

osoba sa viškom kilograma. Kalorijski unos hrane mora biti tako balansiran

da ne bude više od 20 odsto masti životinjskog porekla. Preporučuje se redovno

uzimanje žitarica, mekinja, suvih šljiva, pirinča, suvih smokava, kako bi se

ubrzao tranzit stolice kroz debelo crevo i na taj način smanjio kontakt

potencijalnih kancerogena sa sluzokožom.

Lečenje

U slučaju da se otkrije uznapredovali karcinom, mora se sprovesti kompletna

dijagnostika, a to znači kolonoskopija, rektoskopija sa biopsijom, endorektalni

ultrazvuk, manometrija za niske karcinome i magnetna rezonanca, a za pluća –

rendgen pluća ili kompjuterizovana tomografija i pregled jetre, što znači da se pre

operacije mora sagledati kompletno stanje pacijenta.

Hirurškim tretmanom se teži kompletnom odstranjenju tumora debelog creva

zajedno sa limfnim i krvnim sudovima i limfnim nodusima, gde su metastaze

tumora i najčešće. Cilj hirurškog lečenja je da se poveća preživljavanje, smanji

lokalni recidiv, smanji procenat operativnih komplikacija i procenat

permanentnih stoma i, ukoliko je to moguće, unapredi kvalitet života bolesnika.

Postoje dva pristupa hirurškom tretmanu, a to su transanalni, jednostavniji kod

malih tumora, i mnogo komplikovaniji – abdominalni put, kaže dr Krivokapić.

Kod većine bolesnika je sama operacija dovoljna, naročito u ranoj fazi bolesti. Kod

uznapredovalih karcinoma, meĎutim, neophodno je, pored hirurgije, primeniti

preoperativnu radio i hemoterapiju.

Za očekivati je da će se u mnogim zdravstvenim centrima u Srbiji promeniti

strategija i taktika u lečenju pacijenata sa ovom opakom bolešću i da će se više,

pored hirurgije, primenjivati multidisciplinarni tretman. U prilog tome ide i

naučna studija sprovedena na Prvoj hirurškoj klinici KC Srbije kod 80 bolesnika,


koja je nedvosmisleno pokazala da se dobijaju bolji rezultati ukoliko se

uznapredovali karcinomi rektuma operišu nakon preoperativne radio i

hemoterapije. To će u perspektivi biti u Srbiji pravilo, a to znači da će se menjati

strategija lečenja ovih bolesnika, kaže dr Krivokapić, koji je u proteklih 15 godina

održao preko 130 predavanja iz ove oblasti u Srbiji i inostranstvu. Profesor

Krivokapić je, da podsetimo, izabran da od 2011. do 2012. godine bude predsednik

Evropskog udruženja koloproktologa.

J.B.

Rezultati studije uraĎene na Trećem odeljenju Prve hirurške klinike Kliničkog

centra Srbije ukazuju da je u poslednjih 19 godina ovde operisano 3.200

karcinoma debelog creva. Statistički je analizirano 940 bolesnika operisanih zbog

distalnog karcinoma (niskog do 7 cm) i ustanovljena je stopa petogodišnjeg

preživljavanja oko 65 odsto, a lokalni recidiv oko 10 odsto, što predstavlja veoma

dobar rezultat.

Prva hirurška klinika je uključena u više svetskih projekata koji se bave

tretmanom karcinoma debelog creva. O strategiji tretmana debelog creva bilo je

dosta razgovora i na nedavno završenom edukativnom kursu ESTRO

(Evropskaasocijacija za terapeutsku radiologiju i onkologiju), održanom u

Beogradu. Na skupu je učestvovalo 15 najpoznatijih predavača u Evropi iz ove

oblasti, a obučavali su 100 polaznika kursa iz Srbije i drugih 25 država. Polaznici

kursa su edukovani iz oblasti nastanka karcinoma, dijagnostike, preoperativnog

zračenja, hirurgije, postoperativnog tretmana citostaticima i perspektive u

budućnosti.

Magazine White – broj 40



Ĉasovi svetskih hirurga

A. R. | 06. oktobar 2010. 20:52 |

U ĉetvrtak internacionalni simpozijum koloproktologa okuplja više od 600 lekara iz više od

30 zemalja

Prof. dr Zoran Krivokapić

VIŠE od 600 lekara uĉesnika iz više od 30 zemalja oĉekuje se na Sedmom internacionalnom

simpozijumu koloproktologa u Sava centru u Beogradu. Na skupu, koji poĉinje u ĉetvrtak i

traje do 9. oktobra, biće predstavljena neka od najvaţnijih pitanja iz oblasti leĉenja debelog

creva.

- Imaćemo 35 eminentnih predavaĉa, meĊu kojima i velika svetska imena, poput dr Helda iz

Velike Britanije, dr Patija iz SAD i dr Skriĉke iz Ĉeške - kaţe za "Novosti" prof. dr Zoran

Krivokapić, predsednik simpozijuma i jedan od najvećih struĉnjaka iz ove oblasti. - Osim

govornih i poster prezentacija, na video-sesiji ćemo predstaviti nove operacije, pristupe,

anatomske detalje. Naši, ali i lekari iz okruţenja videće kako rade najbolji svetski hirurzi.

Prema reĉima prof. Krivokapića, u fokusu će biti leĉenje karcionoma debelog creva, od

lokalnih hirurških intervencija do metastaza, ali i sve masovnija funkcionalna i inflamatorna

oboljenja debelog creva. Biće reĉi i o robotima u hirurgiji debelog creva, koji se uveliko

koriste u nekim zemljama u okruţenju.


Ni metastaze nisu izgubljena bitka

A. RADULOVIĆ | 06. oktobar 2010. 11:28 |

Sa profesorom dr Zoranom Krivokapićem, o meĊunarodnom skupu koloproktologa i

novinama u ovoj oblasti

Dr Zoran Krivokapić/ Foto: A. Stanković

ŢELIMO da pokaţemo da je najbolje leĉenje u ranom stadijumu karcinoma debelog creva.

Srednji stadijum sa dobrom hirurgijom i multidisciplinarnim pristupom gotovo je izleĉiv, a

svakako ni metastaze nisu izgubljena bitka za naše pacijente.

Uoĉi Sedmog internacionalnog skupa koloproktologa, koji će se u Beogradu odrţati od 7. do

9. oktobra, ovako razmišlja profesor dr Zoran Krivokapić, jedan od organizatora i vodećih

svetskih struĉnjaka za kolorektalnu hirurgiju.

* Kakva su oĉekivanja od ovog simpozijuma? - Uvek se trudimo da teme skupa zadovolje interese i potrebu za novim znanjima lekara, a da,

osim toga, rezultat bude i za dobrobit naših pacijenata. Ove godine ćemo imati 35 predavaĉa,

dolaze nam najveća imena iz ove oblasti iz Amerike, Engleske, Rusije, Japana, i oĉekujemo

oko 600 do 700 uĉesnika iz tridesetak zemalja: hirurga, gastroenterologa, patologa,

rendgenologa. Bavićemo se razliĉitim pitanjima, od nastanka koloproktologije, pa sve do

savremenih pristupa, kao što je korišćenje robota u hirurgiji. O ovom fantastiĉnom napretku,

govoriće Irinel Popesku, iz Rumunije.

* Koliko je realno da i mi u bliskoj budućnosti imamo takvu sofisticiranu tehnologiju? - Siromašna smo zemlja, ali sigurno ne siromašnija od Rumunije, na primer, koja već ima

robota. Ali, to govori o drugaĉijoj strategiji kod njih - oni već imaju veliko iskustvo u toj

oblasti. To jeste sofisticirana metoda, ali ćemo i mi jednog dana morati da kupimo robote i da

radimo. Objektivno reĉeno, ta tehnologija je dosta skupa, pa treba prvo da podignemo

standard i radimo ono što moţemo, a robotika će doći kada za to doĊe vreme.

GENETIKA * DA li i genetika ima udela u nastanku karcinoma debelog creva?

- U nacionalnom programu smo, najpre, potpuno odvojili riziĉne grupe, one koji imaju

porodiĉno opterećenje. To su svi kojima su prvi roĊaci bolesni od raka debelog creva, ili bilo

kojeg drugog karcinoma. Oni ne spadaju u redovan skrining, jer ćemo njima testove raditi i

pre pedesete godine. Pored genskog opterećenja, koje je 12 do 15 odsto, meĊu riziĉne spadaju

i druga stanja, inflamatorna oboljenja, pre svega ulcerozni kolitis, familijarne polipoze. Takve

osobe moramo mnogo ranije da pregledamo i da ih pratimo.


* Kada se pomene koloproktologija, u fokusu je svakako karcinom debelog creva? - Jedna od tema će i biti karcinom debelog creva - i njegovo leĉenje, od lokalne operacije do

metastaze. Karcinom debelog creva je jedno od retkih oboljenja koje je blizu da bude izleĉivo:

rani stadijum je izleĉiv gotovo 100 odsto, ali i kasne stadijume, uz citostatike, zraĉenje i dobru

hiruršku tehniku, moţemo da drţimo pod kontrolom mnogo godina. Prikazaćemo paletu

intervencija, od lokalnih odstranjivanja ranog karcinoma i polipa, pa do tretiranja metastaza.

* U leĉenju karcionoma kljuĉna je hirurgija? - Hirurški rad je kljuĉan ne samo za odstranjivanje tumora, leĉenje komlikacija, već i za

kvalitet ţivota. Svesni smo da je hirurgija teška i ozbiljna disciplina, da su intervencije ĉesto

duge, komplikovane i da su hirurška tehnika, iskustvo, pa i talenat, najznaĉajniji. Jer, ovaj

karcinom se hirurški leĉi 60 do 70 odsto sluĉajeva. Ali, osim toga što ćemo moţda spasti

pacijenta i produţiti mu ţivot, moramo da razmišljamo i o kvalitetu njegovog ţivota.

* U ĉemu se taj kvalitet ţivota ogleda? - Vodimo raĉuna da se izbegne da pacijent dobije stomu na trbuhu, već da moţe prirodno da

se prazni. TakoĊe, trudimo se da oĉuvamo seksualnu u urinarnu funkciju obolelog. Pre 20

godina svi pacijenti su imali te probleme. Danas, sa preciznim hirurškim tehnikama, oboleli

imaju sasvim dobar kvalitet ţivota, oĉuvane funkcije, a izleĉeni su od karcinoma.

* Osim karcinoma, koji problemi su još u ţiţi koloproktologa? - Bavićemo se inflamatornim oboljenjima i funkcionalim problemima. Ti su poremećaji dosta

zastupljeni kod nas. Pri tom, nema mnogo centara u Evropi, koji dobro tretiraju funkcionalne

poremećaje, jer je kod ovih bolesti ĉesto potrebno imati više iskustva i doktorske logike, nego

svega drugog. TakoĊe, problemi vezani za hemoroide, su nekada jednostavni, na prvi pogled,

ali mogu da izazovu brojne komplikacije, a pri tom su veoma ĉeste kod našeg stanovništva.

* Naši lekari će moći da podignu svoja znanja iz ove oblasti do svetskog nivoa? - Prvi put ćemo, osim govornih i poster-prezentacija, imati i video-sesiju, u kojoj ćemo

predstaviti nove operacije, pristupe, anatomske detalje, na osnovu kojih će naši, ali i lekari iz

okruţenja, moći do detalja da vide kako rade najbolji svetski hirurzi iz ove oblasti. I kada

smo, svojevremeno, osnivali Udruţenje koloproktologa Jugoslavije, ideja je bila da se, pre

svega, ujednaĉi kvalitet rada naših lekara, jer leĉenje pacijenta ne sme da zavisi od toga gde

on ţivi.

* Da li se u tome uspelo? - Nivo na kojem se radi je porastao. Danas se velike i teške operacije rade u gotovo svim

centrima - u Nišu, Novom Sadu, Uţicu, Kraljevu... U svim tim mestima imamo eminentne

hirurge. Nije naša ideja da samo organizujemo sastanke radi nauke i putovanja, već da korist

od svega što radimo imaju naši pacijenti. Trebalo nam je šest godina, od prve ideje 2003.

godine, da napravimo bazu za program ranog otkrivanja raka debelog creva, ali eto, taj

program polako zaţivljava.

* Dokle se stiglo s programom? - Oĉekujem da će sledeće godine taj program masovno krenuti i da će doneti ogromnu korist

za stanovništvo. Pregledaćemo sve pacijente od 50 do 69 godina. Oni ĉine oko 92 odsto od

ukupnog broja obolelih, spadaju u najriziĉniju grupu.

* Kakva su vaša oĉekivanja od skrininga?

- Da u narednih nekoliko godina otkrijemo više znakova bolesti, kao i karcinoma u ranoj fazi.

Tad će šanse za preţivljavanje i izleĉenje biti dobre. Oĉekujemo dobar odziv stanovništva, ali

moramo da budemo svesni da će prvi pozitivni pomaci u ovoj oblasti da se vide tek za deset,

ili 15 godina.


Страна: 19


Датум: 08.10.2010. Страна: 19


Optimistička poruka za obolele od opake bolesti

Nikada nije kasno početi lečenje raka debelog creva Sonja Todorović | 09. 10. 2010. - 00:02h |

Rak debelog creva spada meĊu najuĉestalije karcinome. U Srbiji se na 100.000 stanovnika

registruje ĉak 45 novih sluĉajeva, tako da se moţe reći da vlada prava epidemija ove vrste

maligniteta. Ipak, naši struĉnjaci kaţu da nijedan pacijent sa ovom dijagnozom nije izgubljen,

pa ĉak ni oni koji imaju uznapredovan stadijum bolesti.

Zahvat koji je juče izveden i koji će biti u primeni na VMA

- Karcinom debelog creva je opaka bolest i u epidemijskim je razmerama u ĉitavom svetu.

Veliki je zdravstveni problem i bogatijim zemljama.

Dijagnostikovanje bolesti je i kod nas u porastu i to u velikom procentu. Ipak, u Srbiji se radi

dobra hirurgija debelog creva i koriste sve hirurške metode koje se primenjuju i u svetu -

objašnjava za „Blic“ profesor dr Zoran Krivokapić, jedan od vodećih struĉnjaka u oblasti

kolorektalne hirurgije.

O novinama u leĉenju i dijagnostici ovog maligniteta, oko 40 priznatih koloproktologa iz

sveta razmeniće iskustva na sedmom internacionalnom simpozijumu koloproktologa, koji se

odrţava u Beogradu do danas. Program simpozijuma je koncipiran tako da je najvaţnija tema

karcinom debelog creva.

- Konstatacija koju ţelimo da naglasimo jeste da nijedan bolesnik sa karcinomom debelog

creva, pa makar imao i metastaze, nije izgubljen, jer i njih moţemo uspešno da operišemo -

objašnjava dr Krivokapić.

Smanjenje broja obolelih je veliki problem i izazov za naše lekare. Zato je saĉinjen nacionalni

program skrininga raka debelog creva koji bi u perspektivi doneo dobre rezultate. On će,

prema reĉima dr Krivokapića, poĉeti da se sprovodi od sledeće godine kod svih graĊana od

50. do 69. godine.


- Skrining testovima se otkriva prisustvo okultne, okom nevidljive krvi u stolici, koja moţe

biti rani znak malignog oboljenja debelog creva. Ukoliko se na vreme otkriju pretkanceroze,

procenat izleĉenja je daleko veći, gotovo izvestan. Tako recimo polip debelog creva moţe da

preraste u rak, ali ako se na vreme otkrije, moţe veoma uspešno da se izleĉi - istiĉe dr

Krivokapić.

Preventivnim delovanjem i ranim otkrivanjem bolesti u

stadijumu dok se još nije ispoljila jasnim simptomima

postiţu se i velike uštede u zdravstvu, jer kasnije

onkološko leĉenje daleko više košta pa ovakav projekat

praktiĉno predstavlja investiciju. Skrining testovima se,

inaĉe, otkrije dva do tri odsto pacijenata sa

pretkancerozama ili nekim od ranih oblika raka debelog

creva.

- Ukoliko se vrši pravilna prevencija zdravih ljudi posle

50. godine, 95 odsto pacijenata ima šansu da se izleĉi, ali

ako se zakasni sa postavljanjem dijagnoze, onda je

preţivljavanje smanjeno na oko 15 odsto - kaţe dr

Krivokapić.

Tumor debelog creva ima dugu evoluciju, odnosno od

poĉetne faze kada se javi kao mali izraštaj do pojave raka moţe proći pet do deset godina,

tako da postoji period tokom kog se pruţa mogućnost da se bolest otkrije na vreme. Nastanak

oboljenja moguće je, meĊutim, preduprediti jednostavnom promene naĉina ţivota, pojašnjava

dr Krivokapić. Veliki broj kliniĉkih studija dokazao je da je rak debelog creva povezan sa

naĉinom ţivota kakav se vodi u industrijalizovanim zemljama. U periodu od 20 godina (od

1983. do 2002. godine) rak debelog creva je naglo porastao u zemljama u razvoju zahvaljujući

prihvatanju novog naĉina ţivota. Za veliki broj obolelih karakteristiĉna je loša ishrana puna

zasićenih masti, prekomerna teţina i gojaznost, ali i slaba fiziĉka aktivnost.

Operacija raka pluća bez otvaranja grudnog koša

Operacija raka pluća bez otvaranja grudnog koša izvedena je juĉe u Vojnomedicinskoj

akademiji. Trojica grudnih hirurga iz Španije i Nemaĉke, na MeĊunarodnom simpozijumu

grudnih hirurga, pokazali su ove intervencije, kao i jednu dijagnostiĉku proceduru, gde se

kroz vratnu ţilu utvrĊuje da li pacijent ima metastaze.

Ove metode, struĉno nazvane video-asistirana torakoskopska hirurgija i cervikalna

medijastinoskopija, na pacijentima iz Srbije primenili su profesori Ramon Rami Porta i Jose

Belda Sanĉez iz Barselone i Martin Hurtgen iz Nemaĉke. Zahvate u salama Klinike za grudnu

hirurgiju, koja je organizovala ovaj struĉni skup, uĉesnici su direktno pratili iz amfiteatra

VMA. Video-asistirana torakoskopska hirurgija omogućava da se i velike operacije na

plućima rade bez otvaranja grudnog koša, kroz mali rez.

- Kroz taj rez, od jednog centimetra, kamerom ulazimo u telo pacijenta i ĉitavu unutrašnjost

grudnog koša vidimo na monitoru. Zatim se kroz taj otvor ulazi instrumentima i odstranjuje

prvi reţanj karcinoma pluća. To je za pacijenta daleko komfornije od otvaranja grudnog koša

- istiĉe pukovnik prof. dr Vojkan Stanić.


Ova tehnika primenjuje se pri biopsiji limfnih ĉvorova, vaĊenju tumora i cista na plućima, ĉak

i pri resekciji (vaĊenju) jednog reţnja ili ĉitavog plućnog krila. Profesor Hurtgen je danas

jednom pacijentu na ovaj naĉin izvadio reţanj plućnog krila.

- Pri cervikalnoj medijastinoskopiji, koja je, takoĊe, komfornija metoda, u sredogruĊe se ulazi

kroz mali rez na vratu. Pri ovom zahvatu isto se koristi mala kamera, koja omogućava da

vidimo šta se dešava u tom delu organizma, da postavimo dijagnozu i uradimo zahvat. Tu se

nalaze limfni ĉvorovi, koji se vade i ukoliko postoje metastaze, taj pacijent nije za hirurgiju

već za drugi naĉin leĉenja. Ukoliko metastaze ne postoje, odstranjivanje tumora moţe da se

obavi - kaţe dr Stanić.

Metode koje su predstavljene na skupu imaju znaĉajno mesto u dijagnostici, odreĊivanju

stadijuma bolesti i leĉenju karcinoma pluća, pogotovu što se danas pacijenti upućuju na

operacije iskljuĉivo nakon pregleda na skeneru ili magnetnoj rezonanci, pojasnio je dr Stanić.

Ovu proceduru ubuduće će primenjivati lekari VMA u svakodnevnom radu.

Robot hirurg Prvi put za vreme jednog simpozijuma organizovana je i video

konferencija, izmeĊu Floride i Srbije. Jedan od najvećih hirurga

današnjice dr Stiven Vekner predstaviće uĉesnicima simpozijuma

delikatne sluĉajeve iz prakse. Nakon toga odgovaraće na pitanja. Na

simpozijumu će biti predstavljeni prvi rezultati robota Da Vinĉija, koji

koriste hirurzi u Bukureštu.

- U pacijenta ubacuju instrumente kroz male otvore. Robot drţi

instrumente, a hirurg ga usmerava preko kompjutera - objašnjava dr

Krivokapić.



13/10/2010 16:03

Prof. dr Zoran Krivokapić o leĉenju raka debelog creva

Rana dijagnoza glavu čuva

Karcinom debelog creva jedna je od

najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu

stanovništvom razvijenog sveta, a

prema podacima Svetske zdravstvene

organizacije u svetu se svake godine

otkrije oko milion novih sluĉajeva. O

tome koliko je ova bolest

rasprostranjena u Srbiji, mogućnostima

savremene dijagnostike i leĉenja, ali i

znaĉaju što ranijeg otkrivanja, za Danas

govori prof. dr Zoran Krivokapić,

redovni profesor Medicinskog fakulteta

i predsednik Društva koloproktologa

Jugoslavije.

Kuriozitet je da ta asocijacija nije

menjala naziv posle raspada zajedniĉke drţave. Razlog je jednostavan - njegovi ĉlanovi, a ima

ih oko 200, nisu samo iz Srbije, nego i susednih zemalja.

Prof. Krivokapić kaţe da je karcinom kolona, posle raka pluća, na drugom mestu po

rasprostranjenosti u Srbiji kod muškaraca, a posle raka pluća i karcinoma dojke kod ţena.

Poslednjih godina u Srbiji je ĉak 45 novootkrivenih sluĉajeva na 100.000 stanovnika, dok je u

razvijenim zemljama stopa obolevanja 60 na 100.000.

- Oĉekujem da će porast karcinoma u našoj zemlji biti kontinuiran, ukoliko ne uĉinimo nešto

u cilju prevencije i ranog otkrivanja. Na inicijativu Društva pre neku godinu formirana je

Radna grupa iz ĉijeg je intenzivnog rada proistekao Nacionalni program za skrining i rano

otkrivanje raka debelog creva. Prošle godine program je usvojen, a realizacija bi trebalo da

poĉne od januara 2011 - objašnjava poznati hirurg.

Prema njegovim reĉima, u toku je osnivanje kancelarije u Beogradu, ispred Evropske unije, za

rano otkrivanje i prevenciju ove bolesti. - Oĉekujemo sredstva EU i opremu za prve testove na

okultno krvarenje. Projektom će biti obuhvaćeno oko dva miliona graĊana starosti od 50 do

69 godina, jer toj populaciji pripada ĉak 92 odsto obolelih. Nosioci posla biće domovi

zdravlja. Neki od njih, preciznije Voţdovac, Ĉukarica i Stari grad u Beogradu već su otpoĉeli

„oportuni“ skrining, i za sada imaju izvanredne rezultate.

- Nacionalni program, meĊutim, mora da obuhvati celu populaciju, a ne samo graĊane koji

doĊu sami na pregled. Otvoreno je pitanje kako će graĊani biti pozivani, ali će najverovatnije

dolazak biti obavezan, kao nekada za fluorografisanje. Oĉekujemo da na taj naĉin u sledećih

10 do 15 godina poboljšamo rezultate i smanjimo broj novoobolelih. Potrebno je edukovati

graĊane tokom nekoliko meseci, a s obzirom na mreţu domova zdravlja, taj opseţan posao

moguće je obaviti - istiĉe poznati struĉnjak.


Kod graĊana kod kojih test na okultno krvarenje u stolici (nevidljivo golim okom) bude

pozitivan, potrebno je snimanje (kolonoskopija) i histološka ispitivanja - a to mogu da budu

„uska grla“ programa, zbog nedovoljno kapaciteta. Kada su u pitanju hirurške intervencije,

postojeći kapaciteti u Srbiji su dovoljni. Za pet do šest godina, stopa obolevanja mogla da

bude smanjena na 37 do 38 na 100.000 graĊana.

- Za 15 godina oĉekuje se znaĉajno smanjenje broja obolelih i umrlih i veliki procenat

ranootkrivenih sluĉajeva, kod kojih će moći da se kolonoskopski otkrije benigni polip, od

koga u periodu od sedam do deset godina moţe da nastane karcinom. S druge strane, to je

dovoljno dug period da se polip otkrije i odstrani, a da nikada ne postane karcinom Osim

smanjenja smrtnosti, to će omogućiti da imamo zdraviju populaciju - ukazuje Krivokapić.

On napominje da će rano otkrivanje karcinoma doneti ogromne uštede zdravstvu, jer neće biti

potrebe ni za velikim hirurškim intervencijama, niti za skupim lekovima. Reĉju, „sada

dajemo, da bismo jednog dana imali“.

Ukoliko se pojavi bilo koji od simptoma, od kojih je najdramatiĉniji krvarenje u stolici, osoba

treba da se javi lekaru, kao i u sluĉaju promene u navikama u praţnjenju creva, pojavi proliva,

opstipacije, gubitka telesne teţine. redovni pregledi pogotovu u riziĉnim grupama (sa

pozitivnom porodiĉnom anamnezom za taj ili bilo koji rak, familijarnu polipozu ili su imali

zapaljenje debelog creva).

Na prošle nedelje odrţanoj Sedmoj konferenciji koloproktologa, koja je krajem protekle

sedmice u Beogradu okupila 753 uĉesnika iz 36 zemalja, jedna od sesija dala je „hronologiju“

leĉenja karcinoma debelog creva. Tema „Od istorije do robotike“, obuhvatila je širok

dijapazon terapijskih metoda - od samih poĉetaka, preko raznih hirurških procedura i

laparoskopije, sve do primene robota.

- U bliskoj perspektivi roboti će operisati pacijente, a hirurg će biti asistent za kompjuterom.

Imali smo zadovoljstvo da nam je gost na konferenciji bio Irinel Popesku iz Bukurešta, koji je

do sada, robotom Da Vinĉi u svojoj bolnici operisao 80 pacijenata, od kojih 30 od raka

debelog creva. Reĉ je o skupom ureĊaju, ali verujem da će to biti budućnost hirurgije, uz

laparoskopiju - kaţe Krivokapić i dodaje da se na Prvoj hirurškoj klinici rade se sve procedure

leĉenja kancera debelog creva kao u svetu, osim robot operacija. Naţalost, laparoskopski

zahvati ĉine manje od jedan odsto, jer nema dovoljno ni sredstava ni prostora, zbog ogromnog

broja pacijenata sa kancerom koji se tu leĉe.

S druge strane, svi zdravstveni centri u Srbiji mogu da rade hirurške zahvate ovih kancera.

Sam Krivokapić je, nebrojeno puta, operisao u razliĉitim klinikama - zahvate „live surgery“

(sa prenosom uţivo) obavljao je u Nišu, Valjevu, Pirotu, Banjaluci, Izraelu, Letoniji...)

Kada je u pitanju dijagnostika, naš sagovornik ukazuje da bi za obolele od raktalnog kancera

trebalo obezbediti više termina za snimanje na magnetnoj rezonanci. To mora, kaţe, da bude

standard u preoperativnoj dijagnostici, a sada nije. Jer, na osnovu dijagnoze se donosi

zakljuĉak o leĉenju - da li će pacijent biti podvrgnut operaciji ili preoperativnom zraĉenju i

hemoterapiji (citostaticima).

Krivokapić je, ekskluzivno, najavio da će njegov naredni projekat, koji je uz pomoć

nanotehnoloških metoda baviti procenom da li pacijent reaguje na zraĉenje i hemoterapiju, ili

ne, u ĉemu će mu pomoći struĉnjaci sa Instituta za genetiku.

Na skupu u Centru Sava uĉesnici su mogli uţivo da prate nove operativne postupke uz

simultano prevoĊenje. Ţelja Udruţenja jeste da podignemo standard hirurških tretmana kako

bi u svim centrima širom Srbije pacijenti bili leĉeni pod istim uslovima - zakljuĉuje prof. dr


Zoran Krivokapić, koji će od naredne godine preuzeti ulogu predsednika Evropskog

udruţenja koloproktologa.

Simptomi

Promene u naĉinu praţnjenja creva koje traju 10 dana ili više, krv u stolici, neobjašnjiva

anemija, bolovi i osetljivost u donjem delu stomaka, crevna opstrukcija, gubitak teţine -

simptomi su koje ne treba zanemarivati, već se obavezno javiti lekaru. U ranim fazama,

meĊutim, simptomi mogu da izostanu ili se kod pacijenata javljaju nejasni bolovi u stomaku i

nadutost.

Faktori rizika

U nastanku bolesti, osim genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju faktori sredine, odnosno

ţivotni stil i navike u ishrani, stres, radijacija i drugi. Ishrana bogata sveţim voćem i zeljastim

povrćem ima jasnu protektivnu ulogu za nastanak kolorektalnog karcinoma. Neka istraţivanja

ukazuju na zaštitnu ulogu kupusa i brokolija, ako se uzimaju najmanje jednom sedmiĉno. Od

koristi u prevenciji su celulozna vlakna, omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja, selen i

kalijum, dok povećan unos masti - škodi.


Датум: 12.11.2010. Страна: 8


Датум: 16.11.2010. Страна: 3 Рубрика: ЗДРАВЉЕ


21. 11. 2010. 00:02h | S. T. - A. E.

KOD LEKARA ČIM SE POJAVE PRVI SIMPTOMI

Sve više obolelih od raka debelog creva

Sve osobe koje primete sveţu krv u stolici trebalo bi da se hitno jave lekaru kako bi se otklonila sumnja na rak debelog creva. Krvarenje moţe biti i zbog drugih urzoka, ali bez obzira na to neophodan je pregled. U Srbiji, naţalost, ne postoji pouzdan registar obolelih od karcinoma debelog creva, a neki grubi podaci pokazuju da imamo oko 45 novoobolelih na 100.000 stanovnika.

Ako se rak na vreme otkrije, velike su šanse da se pobedi Pored krvarenja, simptomi koji mogu ukazivati na rak debeleog creva su promena u

habitusu praţnjenja, naizmeniĉno prolivi i opstipacije, oteţano praţnjenje. Anemija,

odnosno malokrvnost, moţe biti posledica okultnog ili prikrivenog krvarenja, obiĉno

tumora iz desne polovine kolona.

Pregled koji se savetuje u tim okolnostima je kolonoskopija, koja predstavlja pregled

debelog creva optiĉkim aparatom, koji omogućava vizuelni pregled kompletne

sluzokoţe debelog creva sve do ulaska u tanko crevo.

- Naţalost, ne postoji pouzdan registar obolelih od karcinoma debelog creva u našoj

zemlji. Društvo koloproktologa je napravilo jednu epidemiološku studiju koja traje već

nekoliko godina, a koja je analizirala operisane bolesnike od karcinoma debelog creva

i na taj naĉin moglo se grubo zakljuĉiti da u Srbiji ima oko 45 novoobolelih na

100.000 stanovnika. I muškarci i ţene podjednako oboljevaju, a incidenca je nešto

veća u Vojvodini nego u juţnoj Srbiji - objašnjava dr Zoran Krivokapić,

koloproktolog Kliniĉkog centra Srbije.

Nekada je ovu bolest nemoguće izbeći, nastavlja doktor, naroĉito kada karcinom

nastaje kao posledica genskih naslednih faktora. Prema tome, jasno je da se nasleĊe i

genetika ne mogu promenti, ali redovnim pregledima bolest se moţe otkriti u ranoj

fazi.

- Nasledni genetski faktor ima 10 do 15 odsto uticaja na pojavu karcinoma, a ostalo je

naĉin i stil ţivota. Naĉin ishrane i vrsta hrane je izuzetno znaĉajan faktor za nastanak

karcinoma, što se vidi iz mnogih epidemioloških studija, koje ukazuju da je karcinom

debelog creva znatno ĉešći u razvijenim zemljama nego u ruralnim i nerazvijenim

sredinama - objašnjava dr Krivokapić.

Dominantno leĉenje karcinoma debelog creva je hirurško i samo hirurgijom se

uspešno tretira 60-70 odsto sluĉajeva. Što je bolest u ranijoj fazi, uspeh leĉenja je veći.

- Na Prvoj hirurškoj klinici KCS uraĊena je studija koja je pokazala da više od 60

odsto operisanih bolesnika ţivi više od pet godina. Ostali modeliteti terapije su

preoperativno zraĉenje uz hemioterapiju i postoperativna hemioterapija. U poslednje

vreme je uvedeno na Prvoj hirurškoj klinici, a prihvaćeno u mnogim centrima u Srbiji,


da se pacijenti s karcinomom završnog dela debelog creva preoperativno zraĉe i na taj

naĉin unaprede rezultati leĉenja i kvalitet ţivota pacijenta. Mi se moţemo pohvaliti da

oko 85 odsto pacijenata sa tumorom završnog dela debelog creva tretiramo na taj naĉin

da saĉuvamo mišiće anusa i izbegnemo stomu na prednjem trbušnom zidu, što

predstavlja veliki napredak u oĉuvanju kvaliteta ţivota pacijenta. Ovakve operacije se

jedino rade u visoko specijalizovanim centrima, a na Prvoj hirurškoj klinici od pet do

deset nedeljno, ĉime se ne mogu pohvaliti mnogi centri u svetu - istiĉe dr Krivokapić.

Plan zdravstenog sistema je prevencija i rano otkrivanje karcinoma debelog creva.

Nacionalni program je izraĊen još prošle godine nakon nekoliko pilot studija

skrininga, koje su pokazale dobre rezultate.

- Nacionalnim programom obuhvaćena je ciljana grupa stanovništva Srbije od 50 do

69 godina. Oĉekujem da će realizacija skrininga krenuti tokom sledeće godine.

Testiranje obuhvata pregled stolice na okultno krvarenje, uz kolonoskopski pregled

onih osoba koje imaju prikrivenu krv u stolici bez drugih simptoma. SprovoĊenjem

programa oĉekujemo da u sledećih 10. do 15. godina smanjimo broj obolelih, mnogo

veći broj rano otkrivenih tumora i drastiĉno smanjenje umrlih od ove bolesti -

napominje dr Krivokapić.

Ishrana bogata crvenim mesom i ţivotinjskim mastima dovodi do pojaĉane uĉestalosti

polipa debelog creva, navodi doktor. TakoĊe, epidemiološke studije ukazuju da

gojazne osobe imaju 30 odsto veći rizik za nastanak tumora debelog creva.

2012 © - blic.rs



100 najpoznatijih Srba u svetu

ZANIMLJIVOSTI | 16. JANUAR 2011. Ako se izuzmu politiĉari koji su nas devedesetih ocrnili i vrhunski sportisti koji su formirali najjaĉi srpski brend, u svetu se Srbi prepoznaju uglavnom po ljudima koje u našoj zemlji malo ko zna. I posle svega, samo nam je sport ostao. Koliko god zvuĉala otrcano fraza da je sport najbolji izvozni proizvod Srbije, ĉinjenica je da su, ako se izuzmu politiĉari ĉija su imena punile stupce svetske štampe tokom burnih devedesetih, jedino sportisti iz naše zemlje globalno poznati i prepoznati kao ljudi koji dolaze iz Srbije. U našem narodu postoji ĉvrsto uverenje koje kaţe da ne moţe da se pronaĊe mesto na svetu gde nema Srba i gde oni na ovaj ili onaj naĉin ne vode glavnu reĉ. Uporedo s tim, nekim javnim i uspešnim liĉnostima koji naprave mali iskorak u svetu, kod nas se daje veliki znaĉaj i precenjuje se njihov uspeh. Turbulentna istorija ovih prostora je dovodila do velikih talasa iseljavanja naših, uglavnom najkvalitetnijih ljudi, a i mnogi su svoj lokalni uspeh uspeli da prodaju i na svetskom trţištu. Zato je Pressmagazin sastavio listu najpoznatijih Srba u svetu koja pokazuje da su, izuzimajući naše sportiste, u svetu najuspešniji Srbi uglavnom oni za koje mi i ne znamo da postoje. S druge strane, imena sportista predvoĊenih Novakom Đokovićem ili Vladom Divcem retki su primeri ljudi koji su ostvarili svetsku slavu, a ĉiji se uspesi povezuju sa drţavom iz koje dolaze. Već kada doĊemo do umetnice Marine Abramović, jedne od najpoznatijih pripadnika savremene umetnosti, koja je izvodila performanse u najprestiţnijim muzejima u svetu, videćemo da je to „izuzetak koji potvrĊuje pravilo“, jer se radi o osobi koja je u svetu daleko poznatija nego u zemlji. A njeno srpsko poreklo je asocijacija tek onim njenim oboţavaocima koji odu na „Vikipediju“ i pronaĊu podatak da potiĉe iz Srbije. Naše istraţivanje je pokazalo i da na najpriznatijim svetskim univerzitetima, na visokim profesorskim pozicijama rade srpski nauĉnici, ali su njihova imena malo poznata ovdašnjoj javnosti, koja moţe samo da ţali što oni ta svoja znanja ne prenose domaćim studentima. Ministar za dijasporu u Vladi Srbije SrĊan Srećković kaţe da se u našem narodu ĉesto glorifikuje uloga i uticaj pojedinih Srba u svetu, ali da taj uticaj nikako ne sme da se potceni imajući u vidu da uporedo sa tim glorifikacijama u narodu nije dovoljno razvijena svest da smo mi, ipak, mala zemlja. - U odnosu na znaĉaj koji Srbija ima na geopolitiĉkoj i ekonomskoj mapi sveta, naši ljudi su objektivno daleko uticajniji nego što su neke naše institucije ili naša drţava u globalu. Kada se sagledava uspeh tih ljudi iz sveta nauke, kulture, sporta, kod nas se ĉesto ne uzima u obzir iz kakvog okruţenja oni dolaze i da smo mi mala zemlja na brdovitom Balkanu. Ĉesto se precenjuje naša uloga i znaĉaj u svetu, i zanemaruje da smo mi malobrojan narod. Kada se to uzme u obzir, uspeh svakog Srbina u svetu je svakako veliki podvig – kaţe Srećković. Da se znaĉaj Srba u svetu ĉesto precenjuje smatra i SrĊa Trifković, donedavni glavni urednik ameriĉkog magazina „Kronikl“ i cenjen politikolog u ameriĉkim konzervativnim krugovima. On kaţe da je to posledica „tradicionalne srpske grandomanije“ i mita o uticajnoj dijaspori i jakom lobiju. Upravo zbog slabe organizacije u srpskoj dijaspori, ne oseća se velika korist brojnih uspešnih ljudi. U Americi je, recimo, dugogodišnji ameriĉki senator Dţordţ Vojinović, iako polu-Srbin i odrastao kao katolik, ĉinio dosta za srpsku zajednicu. Ali imamo i sluĉaj Voltera Bogdanića, jednog najuspešnijih ameriĉkih novinara, urednika u „Njujork tajmsu“ i dobitnika tri Pulicerove nagrade, za koga se donedavno u zemlji nije znalo. On je u intervjuu za Pressmagazin (prvom u srpskim medijima) izrazio ţaljenje što nema kontakte sa srpskom zajednicom, ali i ţelju da dovede decu u Srbiju kako bi posetili zemlju svojih predaka.

http://www.cujovo.com/100-najpoznatijih-srba-u-svetu/

http://www.cujovo.com/category/zanimljivosti/

Press Clipping P a g e | 199 [Prof. dr Zoran Krivokapić] Da taj neiskorišćen osećaj pripadnosti srpskom narodu postoji ĉak i kod onih koji ni na koji naĉin nisu vezani za Srbiju osim genetikom, pokazuje i sluĉaj Riĉarda Milanovića, najpoznatijeg indijanskog poglavice i uspešnog biznismena u Kaliforniji. Njemu je, naime, otac Srbin koji se zaljubio u Indijanku i sa njom dobio dete. Poglavica Milanović je u razgovoru za Pressmagazin rekao da mu ameriĉki novinari ĉesto postavljaju pitanje u vezi sa prezimenom i poreklom, da ga je otac napustio kada je još bio dete i da ga je uz majku odrastao u indijanskom duhu. On, meĊutim, i pored toga kaţe da je ponosan na svoje srpsko poreklo. I Aleks Maĉeski, doskorašnji glavni urednik klivlendskog „Plejn dilera“, jednog od dvadeset najuticajnijih dnevnih listova u Americi (još jedan poznat i uspešan Srbin koga srpskoj javnosti predstavlja Pressmagazin), kaţe da se srpske vlade ponašaju po principu „sedi i ćuti“. - Imamo kongresmenku Melisu Bin, koja je srpskog porekla, i još 25 ĉlanova tog srpskog kokusa. Ali kokus nema dovoljno finansijske podrške za lobiranje. Jermenija je, recimo, mnogo manja zemlja, ali ima lobiranje na nivou Izraela. I zato Jermenija dobija veliku paţnju ameriĉkog establišmenta – kaţe Maĉeski. Ministar Srećković potvrĊuje za Pressmagazin da Srbija ne koristi dovoljno potencijale svojih uspešnih ljudi u svetu, što je posledica opšteg lošeg odnosa prema srpskoj dijaspori. - To je duboko ukorenjen odnos koji traje od perioda posle Drugog svetskog rata. Komunistiĉke vlasti su u dijaspori videle ideološke neprijatelje i opasnost za reţim. Naravno, i u emigraciji se razvio osećaj nepoverenja prema drţavi. Popravljanje tog odnosa je dugotrajan proces – kaţe Srećković. Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije kaţe da najveću korist od uspešnih Srba mogu da imaju domaći nauĉnici, koji mogu da koriste pomoć svojih uspešnih kolega. - Nauĉnici su, meĊutim, specifiĉni ljudi, neki daju veliki znaĉaj svom poreklu, dok neke to prosto ne zanima. Mi, recimo, imamo jednog od najpoznatiji ameriĉkih ekonomista Bojana Jovanovića, ali njemu poreklo prosto ne znaĉi mnogo. Dok, s druge strane, ekonomista Branko Milanović, isto tako uspešan, svake godine dolazi u Srbiju i pokušava da pomogne na svaki naĉin – kaţe Nikolić. Neki od uspešnih Srba u svetu ĉesto znaju da promene ime i potpuno se utope u okruţenje u kom se nalaze, zbog ĉega se gubi svaka asocijacija na zemlju iz koje dolaze, kao što je, recimo, bio sluĉaj sa pokojnim glumcem Karlom Maldenom (iako je on uvek isticao srpsko poreklo). Goran Nikolić kaţe da je najveći znaĉaj koji Srbija ima u tome što se u javnom ţivotu najvećih zemalja pojavljuju prezimena na „ić“, što je specifiĉna vrsta brendiranja Srbije. - Prezimena su jedna od retkih specifiĉnosti našeg naroda koja su prepoznatljiva svugde u svetu. Malo ko ta prezimena vezuje za druge narode sa prostora bivše Jugoslavije. Kod Hrvata su ta prezimena zastupljena manje od 50 odsto, dok ih je kod nas izmeĊu 80 i 90 odsto. To je okolnost od koje moţemo da imamo neku korist. I zato nije bila loša ideja da internet domen za Srbiju bude „ic“. Da se to potpuno brendira kao srpska odlika. Onda bi, kada se negde u svetu pojavi neko uspešan sa prepoznatljivim srpskim prezimenom, to automatski budilo asocijaciju da dolazi iz Srbije što bi bilo širenje pozitivne slike o nama – zakljuĉuje Nikolić. Svetski poznati Srbi 1. Novak Đoković, trenutno najpoznatiji ĉovek na svetu ĉije ime svi vezuju za Srbiju. Iako je imao incident u Kanadi, kad su ga najavili kao tenisera iz Hrvatske, njegovo insistiranje na patriotizmu i „šišanje u Areni“ koje su objavili svi svetski mediji sigurno ga stavljaju na ĉelo liste „srpskih brendova“. 2. Nemanja Vidić, trenutno naš najpoznatiji fudbaler. Navijaĉi Manĉestera su mu spevali pesmu „Došao je iz Srbije, sve će da vas pobije“. 3. Vlade Divac, popularnost ovog košarkaša je daleko premašila i njegove košarkaške sposobnosti. Tokom svoje karijere imao je prilike da bude ambasador svoje zemlje u razgovorima sa ameriĉkim predsednicima i u najgledanijim tok-šou emisijama u Americi, zbog ĉega je i danas jedan od retkih ljudi koga svuda prepoznaju kao Srbina. . Marina Abramović, jedna od najcenjenijih umetnica današnjice. Izvodila performanse u najznaĉajnijim galerijama i muzejima savremene umetnosti u svetu. 5. Predrag Stojaković, iako je na zalasku karijere i dalje vaţi za jednog od najboljih šutera NBA lige, i prepoznaje se gde god da se pojavi. 6. Emir Kusturica, jedino prepoznatljivo lice srpskog filma; stekao je svetsku slavu osvajanjem dve kanske nagrade i snimanjem u Holivudu. 7. Goran Bregović, njegova muzika se pušta na ţurkama širom sveta.

Press Clipping P a g e | 200 [Prof. dr Zoran Krivokapić] 8. Slavica Eklston (Slavica Radić), kao bivša supruga vlasnika Formule 1 Bernija Eklstona punila je stranice tabloida, i nikad nije skrivala svoje srpsko poreklo. 9. Marko Jarić, globalnu prepoznatljivost duguje supruzi Adrijani Limi, brazilskoj manekenki koja vaţi za jednu od najlepših ţena planete. Ceo svet zna da se udala za „srpskog košarkaša“. Poznati u nauci, tehnologiji i medicini 1. Jasmina Vujić, prva ţena šef odseka katedre za nuklearni inţenjering. Ĉlan je Udruţenja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. 2. Veselin Mitrović, Profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Gete u Frankfurtu. Jedan od vodećih struĉnjaka u Evropi za uvoĊenje novih lekova za leĉenje srĉane slabosti. 3. Bogdan Maglić, nuklearni fiziĉar, jedan od tvoraca koncepta hladne fuzije. Bio predsednik Korporacije za višu fiziku na Univerzitetu Prinston i rukovodilac u NASA centru za vasionsku tehnologiju 4. Dušan ŠiĊanski, osnivaĉ Fakulteta politiĉkih nauka Univerziteta u Ţenevi i profesor na univerzitetima Prinston i Harvard. Savetnik predsednika Evropske komisije Ţozea Baroza i predsednik Evropskog centra za kulturu. 5. Borko ĐorĊević, jedan od najcenjenijih plastiĉnih hirurga, u emisiji „Holivudski noţevi“ izabrali ga meĊu 10 najboljih na svetu. Ulepšavao Nensi Regan, Za-zu Gabor, Dţoan Kolins, Larija Kinga, Eltona Dţona. . Gojko Lalić, doktor organske hemije s Harvarda i profesor na Univerzitetu Vašington u SAD kao tridesetogodišnjak objavio nekoliko revolucionarnih radova i patenata s nobelovcima Derekom Bartonom, Robertom Bergmanom i najpoznatijim ţivim hemiĉarom Ilajom Korijem. 7. Jelena Boţilović, doktorka nauka sa Univerziteta Gete u Frankfurtu, gde radi u Institutu za hemiju i medicinsku biohemiju 8. Dušan Stojanović, poznati ekonomista donedavno radio u ameriĉkoj Federalnoj banci za hipotekarne kredite u Sent Luisu 9. Vladimir Malešević, softver inţenjer, magistrirao elektrotehniĉke nauke na ĉuvenom Univerzitetu Kornel. U „Motoroli“ je na poziciji program menadţera. 10. SrĊa Trifković, doskorašnji glavni urednik ameriĉkog magazin „Kronikl“, poznat politikolog u konzervativnim nauĉnim krugovima u Americi 11. Kosta Karl Savić, ameriĉki istoriĉar koji je 1999. osujetio namere Martija Ahtisarija da dodeli odlikovanje nacistiĉkom oficiru iz Drugog svetskog rata. U nauĉnim krugovima ĉesto kritikovan zbog „prosrpskog gledanja na istoriju“ 12. Stiv Pejović, profesor ekonomije na Univerzitetu Teksas, jedan od priznatijih ekonomskih struĉnjaka u Americi 13. Branko Milanović, vodeći ekonomista Svetske banke, naroĉito za oblast borbe protiv siromaštva. Ubedljivo naš najpoznatiji ekonomista 14. Miodrag Stojović, genetiĉar koji je svojih „pet minuta svetske slave“ zaradio kada je uspeo da klonira ljudske matiĉne ćelije u medicinske svrhe 15. Nenad Marković, nauĉnik koji je na Univerzitetu Berkli radio na projektu tehnologije korišćenja vodonika kao izvora energije. 16. Nadeţda Basara, radi u Nemaĉkoj u Centru za hemoterapiju, onkologiju i presaĊivanje koštane srţi i jedan je od najvećih svetskih struĉnjaka u toj oblasti 17. Ljubica Latinović, epidemiolog koji radu u meksiĉkom Ministarstvu zdravlja. Javnosti postala poznata prošle godine u vreme pandemije svinjskog gripa 18. Zoran Krivokapić, profesor Medicinskog fakulteta, demonstrirao najsavremeniju metodu operacije kancera debelog creva na klinikama u Kaliforniji, Njujorku, Tokiju, Moskvi, Temišvaru, Bukureštu 19. Krunoslav Subotić, bivši direktor Instituta u Vinĉi, vodio eksperimentalna ispitivanja za pronalazak dva nova hemijska elementa 1. Ĉarls Simić, meĊu najpriznatijim ţivim pesnicima u Americi. RoĊen kao Dušan Simić. Bio konsultant za poeziju biblioteke ameriĉkog Kongresa i dobitnik Pulicerove nagrade 2. Ţeljko Luĉić, operski pevaĉ nastupao u „Metropoliten operi“, „Kovent gardenu“, Nacionalnoj operi u Parizu. Najpoznatiji po izvoĊenju opera Đuzepea Verdija 3. Mirko Ilić, strip-autor i grafiĉki dizajner iz Njujorka koji je radio za „Njujork tajms“, „Volstrit dţurnal“ i magazin „Tajm“ Poznati u kulturi i na filmu 4. Dušan Petriĉić, jedan od najboljih svetskih karikaturista ĉiji radovi su objavljivani u „Njujork tajmsu“, „Volstrit dţurnalu“ i „Toronto staru“ 5. Dejan Ilić, dobitnik Oskara za tehniĉka dostignuća, proslavio se radom na filmovima o Dţejmsu Bondu. Doktor je fiziĉke hemije i dobitnik svetske nagrade za inovacije. Profesor na univerzitetima u Nju Dţersiju, Parizu i Londonu

Press Clipping P a g e | 201 [Prof. dr Zoran Krivokapić] 6. Zoran Perišić, struĉnjak za specijalne efekte na filmu, radio je na filmovima o Supermenu kao i na filmu „Povratak u Oz“ 7. Marek ĐorĊević, ĉuveni dizajner „Rols-Rojsovog“ modela „fantom“ i „Ferari F 360″ 8. Miljen Kreka Kljaković, radi kao scenograf sa najpoznatijim svetskim rediteljima 9. Piter Bogdanović, reditelj u poznim godinama i dalje je priznat u svetu filma. Smatra se vodećim rediteljem alternativnog „Novog Holivuda“. 10. Sven Stojanović, jedan od najcenjenijih svetskih reditelja nastupa uţivo. Bio je glavni reditelj nekoliko izbora za pesmu „Evrovizije“ 11. Saša Aleksander, ameriĉka glumica srpsko-italijanskog porekla Suzana Drobnjaković. Iako nikada nije bila u Srbiji, teĉno govori srpski. Proslavila se ulogama u serijama „Marinci“ i „Dosonov svet“. 12. Miki Manojlović, glumac koji ţivi u Parizu, a najviše radi u Francuskoj i Kanadi, gde glumi u najgledanijim filmovima. Bio je nominovan za nagradu „Feliks“, koju dodeljuje Evropska filmska akademija 13. Bojana Novaković, glumica koja ţivi i radi u Australiji. Igrala je u filmu „Seven Pounds“ zajedno sa Vilom Smitom, i u trileru „Edge of Darkness“ sa Melom Gibsonom i Rejom Vinstonom. Kada ne glumi, radi kao prevodilac za srpski jezik. Dobitnica je nagrade Australijske akademije za film za najbolju glavnu ţensku ulogu u TV serijama 14. Ljuba Popović, poznati slikar koji ţivi i radi u Parizu 15. Katarina Oksenberg, ćerka kneginje Jelisavete KaraĊorĊević, najpoznatija po ulozi u seriji „Dinastija“. Sprema snimanje filma o svom dedi knezu Pavlu. 16. Vladimir Veliĉković, slikar iz Pariza i francuski akademik 17. Anica Dobra, glumica ţivi u Frankfurtu, uglavnom radi u Nemaĉkoj 18. Predrag Bjelac, igrao Igora Karkofa u filmskoj ekranizaciji Harija Potera 19. Stoja Dol, jedna od trenutno najpopularnijih porno-glumica u Americi. Ime Stoja je uzela po porodiĉnom prezimenu Stojanović. Dobitnica je porno Oskara 20. Lolita Davidović, kanadska glumica 21. Rade Šerbedţija, glumac koji je najviše dogurao u Holivudu, iza sebe ostavio kultnu ulogu u filmu „Sneĉ“. Ipak, ĉešće ga doţivljavaju kao ruskog, nego kao srpskog glumca Poznati u sportu 1. Borislav Stanković, „doţivotni“ generalni sekretar FIBA. Smatra se ocem moderne evropske košarke i ĉlan Kuće slavnih u Americi 2. Milorad Ĉavić, srpski plivaĉ poznat meĊu ljubiteljima ovog sporta po istorijskim okršajima sa najboljim plivaĉem u istoriji Majklom Felpsom 3. Ţeljko Obradović, košarkaški trener koji je „bog“ u Atini 4. Dragan Stojković Piksi, fudbalska legenda u Japanu 5. Siniša Mihajlović, trener italijanskog kluba Fjorentina 6. Dejan Stanković, jedan od najpoznatijih fudbalera u Italiji Poznati u medijima 1. Volter Bogdanić, urednik istraţivaĉkog tima „Njujork tajmsa“ i dobitnik tri Pulicerove nagrade za novinarstvo 2. Aleks Maĉeski, doskorašnji glavni urednik novina „Plejn diler“ 3. Ruška Bergman, urednik italijanskih magazina „L’Uomo Vogue“ i „Vogue Italija“, najpoznatija kao liĉni stilista Majkla Dţeksona 4. Anka Radaković, preteĉa Keri Bredšo. Smatra se pionirom seks-kolumnistkinja, ĉijim koracima je krenula i Kendas Bušnel, po ĉijim kolumnama je snimljena popularna serija „Seks i grad“ Poznati u politici 1. Riĉard Milanović, poglavica indijanskog plemena Agva Kalijente 2. Melisa Bin Luburić, ameriĉka kongresmenka i profesor Univerziteta Ruzvelt u Ĉikagu. Radila je vrlo uspešno za nekoliko kompanija. 3. Dţordţ Vojnović, dugogodišnji ameriĉki senator 4. Milorad – Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa optuţen za malverzacije Najpoznatiji srpski biznismeni u svetu 1. Filip Cepter, uvek je na listama meĊu 50 najbogatijih ljudi istoĉne Evrope. Imao znaĉajnu sponzorsku ulogu u Formuli 1 2. Dragan Veljović, osnivaĉ kompanije „Mejlpsoft“, koja je imala godišnji prihod od preko 25 miliona dolara

Press Clipping P a g e | 202 [Prof. dr Zoran Krivokapić] 3. Milan Mandarić, vlasnik engleskog fudbalskog kluba Lester siti 4. Rebeka Mekdonald (Ubavka Mitić), vlasnica kompanije „Dţast enerdţi“, koja elektriĉnom energijom i gasom snabdeva više od milion i po potrošaĉa u SAD i Kanadi 5. Mladen Selak, vlasnik firme „Astro mašin korporejšn“, koja je proteklih godina registrovala skoro 20 svetskih patenata 6. Branislav Grujić, predsednik „PSP Farmana“, jedne od najvećih graĊevinskih firmi u Rusiji 7. Gojko Kuzmanović, kanadski biznismen, prvi Srbin koji je dobio federalnu medalju vlade Kanade 8. Dragiša Ilić, vlasnik više elitnih restorana u Londonu ĉiji su gosti poznati ljudi iz sveta muzike, filma i politike. Vlasnik lanca restorana „Little Bay“ 9. Dušan Duk Petrović, bio imenovan za predsednika kompanije „Wrigley“, najvećeg svetskog proizvoĊaĉa slatkiša i ţvakaćih guma. Petrović je u kompaniji radio poslednjih 30 godina. 10. Milan Puškar, osnivaĉ farmaceutske kuće „Mylan“ u Zapadnoj Virdţiniji. Stadion Univerziteta Zapadne Virdţinije nosi njegovo ime 11. ĐorĊe Jerić, vlasnik kule „Skajlon“, turistiĉke atrakcije na Nijagarinim vodopadima u Kanadi 12. Borislav Milošević, bivši ambasador SRJ u Rusiji. Smatra se da je svojim vezama obezbedio azil porodici Slobodana Miloševića u Rusiji 13. Milica Melisa Fišer, poslovna ţena iz Australije i vlasnica fudbalskog kluba u Melburnu Lokalno poznati Srbi 1. Jovan Radomir, jedan od najpoznatijih voditelja švedske drţavne TV. Radio je intervjue sa najvećim zvezdama šou-biznisa. 2. Stiv Pavlović, australijski muziĉki promoter 3. Dţef Samardţija, igraĉ ameriĉkog fudbala 4. Nenad Medić, jedna od zvezda Teksas Holdem pokera 5. Saša Petriĉić, televizijski novinar koji je radio priĉe za BBC i CNN 6. Stana Katić, poznata kanadska glumica 7. Aleks Lajfson (Aleksandar Ţivojinović), gitarista kanadskog benda „Raš“ 8. Karl Stefanović, australijski televizijski voditelj 9. Sam „Slammin“ Keković, bivši igraĉ australijskog fudbala i sportski komentator 10. Predrag Preki Radoslavljevic, jedini fudbaler koji je dva puta biran za MVP ameriĉke soker lige 11. Ursula Jović, australijska pevaĉica i glumica Poznati kriminalci 1. Darko Šarić, od kada je otkrivena globalna mreţa distribucije kokaina, Šarić je postao najtraţeniji kriminalac iz ovog dela Evrope i njegovo ime našlo se u svim svetskim medijima 2. Pink panteri, grupa kriminalaca i dţentlmena Izmišljeni likovi 1. Niko Belić, lik iz video-igrice 2. Nero Vulf, lik iz popularnog stripa nastao pre Drugog svetskog rata „Ne znaju“ da su Srbi 1. DOJNA GALIĆ-BAR, ameriĉka spisateljica srpskog porekla, neuropsihijatar i prva ţena direktor jedne bolnice u Americi 2. MILA JOVOVIĆ, holivudska glumica roĊena kao Milica Nataša Jovović. Nikada nije istakla srpsko poreklo 3. DANIJEL NESTOR, kanadski teniser. Pravo ime Danijel Nestorović, zaboravio srpski 4. AL JANKOVIĈ, ameriĉki pevaĉ, kompozitor, glumac i satiriĉar. Pojavio se i u popularnoj animiranoj seriji „Simpsonovi“. 5. HOLI VALANS, najpoznatija australijska glumica i pevaĉica, roĊena kao Holi Rejĉel Vukadinović 6. ALEKS BOGDANOVIĆ, drugi najbolji britanski teniser 7. MIRANDA KER, manekenka iz Australije koja ima i srpsko poreklo 8. INARI VAHS, jedna od najpoznatijih svetskih porno-zvezda. Ne zna joj se pravo ime. Ima srpsko poreklo 9. RIĈARD KOVAĈEVIĆ, poznati ameriĉki bankar, u 2009. kao redovnu godišnju platu primio 29,8 miliona dolara, po ĉemu je bio ĉovek sa najvećim liĉnim dohotkom na svetu. O njegovom poreklu se ne govori mnogo, osim da ima „srpsko-hrvatsko“ prezime. izvor: pressonline.rs


23. 01. 2011. 00:02h | S. Tuvić | foto: Shutterstock

Pobedite muku zvanu hemoroidi

Hemoroidi ili šuljevi su meĊu najĉešćim zdravstvenim problemima savremenog ĉoveka.

O tome koliko je bolest rasprostranjena najbolje govori podatak da ĉak deset miliona

ljudi u Americi ima ovaj problem, a milion i po ih uzima neke preparate za leĉenje. Kod

nas ne postoji ovako precizna statistika, ali lekari kaţu da skoro da nema osobe starije

od 50 godina koja nije bar jednom u ţivot, imala problem sa hemoroidima.

Fizička aktivnost smanjuje rizik od dobijanja hemoroida

- Uglavnom obolevaju ljudi stari izmeĊu 45 i 65 godina. Desi se da i mladi imaju simptome

hemoroidalne bolesti, ali to nije tako ĉesto - kaţe prof. dr Zoran Krivokapić, naĉelnik

Odeljenja kolorektalne hirurgije KCS.

On objašnjava da se u analnom kanalu nalaze jastuĉići, hemoroidalni ĉvorići, koji su

normalna anatomska struktura sastavljena od krvnih sudova, glatkih mišićnih snopova i

fibroznog tkiva.

Hemoroidalna bolest se javlja kada doĊe do popuštanja, slabljenja mišićiĉnih veza, proširenja

krvnih sudova i usled toga do uvećanja jastuĉića i njihovog izlaska kroz analni otvor. Razlozi

su razliĉiti. Znaĉajnu ulogu igra nasledni faktor, zatim ĉest zatvor, brza hrana, fiziĉka

neaktivnost. U zavisnosti gde su locirani, govorimo o unutrašnjim i spoljašnjim hemoroidima.

Glavne tegobe po kojima se bolest prepoznaje jesu: svetlocrvena krv na stolici ili na toalet-

papiru, svrab, ali i izlazak jastuĉića van analnog otvora.

- Hemoroidalna bolest ima ĉetiri stadijuma. Prvi je samo krvarenje, drugi izlazak hemoroida

van analnog otvora ali se sami vrate nakon stolice. Treći je izlazak jastuĉića i krvarenje, ali se

jastuĉići ne vraćaju sami u analni otvor, već se to mora rukom uraditi. Ĉetvrti stadijum je kada

su hemoroidi uvek napolju i tada se leĉe operacijom - nastavlja naš sagovornik.

Na svu sreću, 85-90 odsto hemoroidalnih bolesti moţe se leĉiti lekovima, dok se svega 10

odsto operiše. Uz primenu lekova vaţno je sprovoditi i dijetetsko-higijenski reţim ĉiji je cilj

da se spreĉi zatvor, poveća volumen stolice, reguliše praţnjenje, omekša stolica. To se moţe

postići pravilnom ishranom.

- Vaţno je da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljeni voće, povrće, puno teĉnosti. Treba

dodati i dijetetske proizvode na bazi nesvarljivih vlakana kao što su celuloza, fibrozna vlakna,

pektin. Treba izbegavati brzu hranu, a stolicu moţemo omekšati i parafinskim uljima. Veoma

je vaţna i fiziĉka aktivnost, jer se na taj naĉin poboljšava cirkulacija krvi u analnom kanalu -

kaţe dr Krivokapić.

U olakšavanju tegoba vaţnu ulogu ima i redovno odrţavanje higijene regije oko anusa. Na taj

naĉin smanjuje se neprijatan svrab koji je ĉest pratilac ove bolesti.


Osim lokalnog tretmana mastima i ĉepićima, u leĉenju ove bolesti u praksi se danas najĉešće

primenjuju elastiĉne ligature. One se plasiraju iznad hemoroida i na taj naĉin se podiţu

hemoroidi i prekida njihovo snabdevanje krvlju. Posle nekoliko dana, ligature i ligirana

sluzokoţa otpadaju i rana zarasta za nedelju-dve. Osim ove metode, primenjuju se još i

sklerozacija, gde se ubrizgava neko sklerotiĉno sredstvo i tako suţavaju prošireni krvni sudovi

u jastuĉićima, zatim druge fiksacione metode kao što je krioterapija, terapija laserom…

Hirurgija se primenjuje samo kada se nijednom od ovih metoda ne postignu oĉekivani

rezultati.

Krv na stolici jedan je od osnovnih simptoma hemoroida. MeĊutim, treba biti obazriv jer je

krv pratilac i nekih drugih mnogo ozbiljnijih oboljenja kao što su polipi ili karcinom debelog

creva. Dr Krivokapić kaţe da se zbog toga hemoroidi ne leĉe na osnovu simptomatologije,

već da je obavezan lekarski pregled. Kod starijih osoba, obavezno treba uraditi i

kolonoskopiju kako bi se iskljuĉila mogućnost postojanja polipa ili karcinoma. Leĉenju se

pristupa tek kada se tako dijagnostikuje bolest.

Problemi u trudnoći Problemi sa hemoroidima često se javljaju u trudnoći. Ukoliko je problem nastao tokom trudnoće, obično se brzo reguliše i nestaje posle porođaja. Međutim, kod žena koje su tegobe imale i ranije, sve može da se iskomplikuje u trudnoći. Operišu se samo urgentna stanja, a ostalo se leči konzervativnim metodama, jer hirurgija može da ugrozi trudnoću.

Simptomi lsvetlocrvena krv na stolici i toalet-papiru lsvrab oko anusa lizlazak jastučića van analnog otvora

Ishrana lšto više voća, povrća, puno tečnosti lizbegavati brzu hranu, zaprženo, ljuto

2012 © - blic.rs




Doktor Zoran Krivokapić operisao u Boru

DATUM KREIRANJA 11 FEBRUAR 2011 Kategorija: ZDRAVSTVO

Profesor doktor Zoran Krivokapić sa Klinike za digestivnu hirurgiju

Kliničkog centra Srbije, sa kolegama sa hirurškog odeljenja borskog Zdravstvenog centra, operisao je u borskoj bolnici pacijenta obolelog

od raka debelog creva, potom održao predavanja o dosadašnjim i

najnovijim saznanjima u oblasti prevencije, ranog otkrivanja i lečenja ove opake bolesti.

Saradnja jednog od najpoznatijih domaćih stručnjaka u oblasti kolorektalne hirurgije i borskog zdravstvenog centra traje dugi niz

godina. Doktor Krivokapić naglasio je da je upravo jedan od ciljeva

nacionalnog programa za borbu protiv raka debelog creva popravljanje organizacionih i kadrovskih mogućnosti za borbu protiv

raka debelog creva u kliničkim i zdravstvenim centrima širom Srbije.

Zbog značaja i aktuelnosti teme, današnja predavanja doktora Zorana Krivokapića bila su otvorena i za javnost.

http://www.rtvbor.rs/zdravstvo/5064-2011-02-11-21-14-17.html

http://www.rtvbor.rs/zdravstvo.html


Broj 178 16.02.2011.

Kako se leče hemoroidi

Genetika ne može potpuno da se isključi kao jedan od faktora rizika za nastanak hemoroida, ali stručnjaci uveravaju da presudnu ulogu u naastanku ove bolesti imaju moderan stil života i loša ishrana. Kada bi malo više pažnje posvetili zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, problemi sa hemoroidima bi se znatno reĎe javljali ili čak uopšte ne bi ukazivali na svoje prisustvo u organizmu. Hemoroide, odnosno hemoroidalne čvorove, imaju svi ljudi. Smešteni su u blizini analnog otvora i imaju značajnu funkciju da kontrolišu pražnjenje

creva. Ovi jastučići postaju problematični kada obole. Najčešće se kao prvi simptom da nešto nije u redu sa hemoroidima javlja krvarenje sa stolicom, koje je jarko crvene boje, a “jasučići“ spadaju, svrbe i prljaju veš. - Svako krvarenje iz hemoroida je alarmantni znak da pacijent treba da se javi na pregled – kaže prof.dr Zoran Krivokapić, hirurg – koloproktolog Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, član Kraljevskog udruženja hirurga Engleske i sledeći predsednik Evropskog udruženja koloproktologa. - Krvarenje često može da nastane i u drugim delovima debelog creva, zbog nekog zapaljenja ili karcinoma. Zato je neobično važno da se postavi tačna dijagnoza, pa tek, kada se zna kakva je situacija u ostalim delovima kolona, da se leče hemoroidi. Zbog toga se pacijentima koji imaju krvarenje obavezno prvo radi kolonoskopija ili irigografija. METODE LEČENJA U zavisnosti od stepena hemoroidalne bolesti predlažu se konzervativne ili hirurške metode lečenja. Postoje četiri stepena bolesti. 1.Prvi je kad se javlja samo nelagodnost i blago krvarenj 2.Drugi kada hemoroidi ispadaju van analnog otvora i sami se, uz krvarenje, vrate 3.Treći kada hemoroidi ispadaju, a pacijent mora rukom da ih vrati na mesto 4.Četvrti kada su hemoridi stalno napolju. Konzervativno - Konzervativne metode mogu da pomognu u lečenju prva tri stadijuma, a za četvrti je jedini lek operacija. U prva dva stadijuma uglavnom je dovoljno da se pacijenti pridržavaju higijensko-dijetetskog režima koji podrazumeva redovno pražnjenje creva, bez napinjanja, i da stolica bude meka, jer tvrda oštećuje sluzokožu i dovodi do krvarenja. Ova regija treba uvek da se opere posle svakog pražnjenja creva. I ishranu obavezno treba prilagoditi. Preporučuje se uzimanje što više tečnosti, voća i povrća, a treba izbegavati brzu hranu. Nije dobro ni crno vino jer, zbog tanina koji sadrži, dolazi do krvarenja i do velike venske staze u hemoroidalnim čvorovima pa pacijent ima osećaj da su oni napeti. I previše ljuto izaziva tegobe. Nekada treba uzimati i dodatke na bazi nesvarljivih vlakana, celuloze, a povremeno, da ne bi došlo do zatvora, preporučuju se laksativi ili omekišivači stolice (parafinsko ulje). - Ove preparate ne treba zloupotrebljavati, ali povremeno mogu da budu korisni. TakoĎe je značajno da pacijent koji ima probleme sa hemoroidima bude fizički aktivan, što pomaže da se hemoroidi brže prazne, a tegobe koje postoje su znatno manje.



Hirurgija Pre nego što se lekari odluče za hirurški tretman, preporučuju takozvane semihirurške metode. To su fiksacione procedure koje su minimalno invazivne. Dominantna procedura danas u svetu i kod nas je elastična ligatura, kojom se hemoroid koji je ispao podiže na mesto gde obavlja funkciju. To nije odstranjenje, nego lifting, podizanje hemoroida. Ne radi se u anesteziji, jer je segment gde se izvodi procedura neosetljiv na bol, a zahvat se izvodi u više činova. Jedan traje nekoliko minuta, pa se ponavlja posle mesec dana. Cilj je da se hemoroidi podignu iznad zone velikog pritiska oko anusa. Kod trećeg stepena hemoroida ovom metodom se postiže izuzetno zadovoljavajući rezultat od 70 do čak 90 odsto uspešnosti. Ako se posle 2-3 puta ne postigne poboljšanje, predlaže se operacija. - U prvom i drugom stadijumu veoma je efikasna skleroterapija, kada se u bazu hemoroida ubrizga neko sredstvo koje skerotizira krvni sud (pojačava fibrozno tkivo i na taj način sužava krvni sud) i na taj način ne dozvoljava krvi da puni hemoroid. Onemogućava se krvarenje i ispadanje hemoroida. Postoje još neke laserske procedure i krioterapija. Operacija mora da se radi u 10-15 odsto slučajeva i to su uglavnom hemoroidi četvrtog stepena. Najčešće se hemoroidalni čvorovi, obično ih ima tri, odrtanjuju. Kada se to dobro uradi pacijent više ne bi trebalo da ima probleme. MeĎutim, to je deliaktna operacija i lekari se trude kad god je moguće da je izbegnu. - Obično pokušavamo da lečimo pacijenta konzervativno, da izbegnemo operaciju, koja je nekada neizbežna ali nosi i neki rizik. Može da doĎe do nekih komlikacija kao što su stenoza anusa, krvarenje iz anusa, velika infekcija, perianalna fistula... Stručnjaci savetuju da se problemi sa hemoroidima ne zanemaruju, jer što se pre počne sa lečenjem, veće su šanse da se problem reši lakšim metodama. Ako se poseta lekaru odlaže mogu da nastanu ozbiljne komlplikacije ali i anemije. - Od hemoroida ne može da nastane rak, ali ako se bolest ne leči, postaje komplikovanija i teža za lečenje. STATISTIKA Procenjuje se da 50 do čak 70 odsto pacijenata imaju nekada neki problem sa hemoroidima. Češće se javljaju kod starijih od 40 godina, ali mogu da se jave i u mlaĎem dobu. Čest su pratilac trudnica, ali kako doĎu tako i proĎu, objašnjavaju stručnjaci. Uglavnom se bolest javlja osobama koje imaju opstipaciju, tvrde stolice i dugo se zadržavaju u toaletu. LAKSATIVI – Melemi, lekovi i preparati koje koristimo za lečenje, sve to je napravljeno na istoj bazi – kaže naš sagovornik. - A šta je potrebno da neki lek, melem ili sredstvo ima u sastavu da bi pacijent bio zadovoljan? To je laksativno dejstvo, da se čovek lakše isprazni, da ima malo kortikosteroida ili nekog analgetika i da ima lubrikantno dejstvo koje podmazuje. Svi lekovi ili sredstva koja ispunjavaju ovih nekoliko uslova, pomoći će pacijentu. Ali nisam ubeĎen da će nešto od toga biti korisno kod uznapredovale bolesti, kada se osim svih mogućih medikamenata i biljnih preparata moraju preduzeti još neke metode lečenja.


Lifestyle Objavljeno: 18.03.2011. u 08:01

PROFESOR DR. ZORAN KRIVOKAPIĆ

Karcinom debelog crijeva je

teška bolest

Profesor dr. Zoran Krivokapić s Prve hirurške klinike Kliniĉkog

centra u Beogradu kazao je u ĉetvrtak u Sarajevu da je lijeĉenje

raka debelog crijeva u Srbiji na zavidnom nivou, a i dijagnostika je

dosta dobra

Istiĉe da je mnogo toga uĉinjeno u posljednjih deset godina.

Poboljšana je dijagnostika - nabavljeni su suvremeni kolonoskopi (instrument za pregled debelog crijeva), a prof. dr. Krivokapić istiĉe da je jedna od vaţnih metoda dijagnostike svakako i magnetna rezonanca gdje su im kapaciteti nešto manji.

Za tu metodu misli da bi je trebalo svakako primijeniti kod tzv. niskih karcinoma jer to doprinosi kvaliteti dijagnostike i boljem planu lijeĉenja.

"Teško je vrijeme, a mi se snalazimo s postojećim kapacitetima. Mislim da je liječenje oboljelih od raka debelog crijeva u Srbiji dosta dobro", kazao je prof. dr. Krivokapić. On kaţe da je karcinom debelog crijeva teška bolest, ali je izljeĉiva ako se otkrije u ranoj fazi. Tako da je vaţno stanovništvu neprestano ukazivati na simptome te bolesti i na mogućnosti lijeĉenja.

Profesor dr. Zoran Krivokapić


Istiĉe da se u Srbiji biljeţi oko 4.000 oboljelih godišnje od karcinoma debelog crijeva, a umre oko 1.800 osoba. Ta drţava ima odliĉnu statistiĉku analizu, nema dobar registar za rak, ali tamošnje specijalizirano udruţenje vodi raĉuna o pacijentima i njihovom adekvatnom lijeĉenju. Profesor Krivokapić naglasio je da je karcinom debelog crijeva u porastu u cijelom svijetu, naroĉito na Balkanu. Neke statistiĉke analize pokazuju da je incidenca 45 do 48 oboljelih na 100.000 stanovnika, odnosno da je veliki broj oboljelih od te opake bolesti. Profesor dr. Zoran Krivokapić sudjelovao je u radu nauĉnog skupa posvećenog kolorektalnom karcinomu (rak debelog crijeva) koji je u ĉetvrtak odrţan u Sarajevu.

U predavanju se osvrnuo na hirurško lijeĉenje karcinoma rektuma (završnog debelog crijeva) koji je veliki zdravstveni problem zbog visoke incidence koja je u većini drţava u porastu u posljednje tri decenije.

knjigu o tome kako se seksati s raznim rasama

(Fena/SUTRA.BA)

http://www.sutra.ba/novost/29139/J.C.Davies-napisala-knjigu-o-tome-kako-se-seksati-s-raznim-rasama-

http://www.sutra.ba/novost/29139/J.C.Davies-napisala-knjigu-o-tome-kako-se-seksati-s-raznim-rasama-


Зрењанинци на барикадама

Повереништво Двери из Зрењанина боравило на северу Косова и Метохије.

У понедељак увече представници Двери из Зрењанина кренули су пут Косова и Метохије. У јутарњим часовима стигли смо на јужне падине Копаоника. Тада смо контактирали наше пријатеље са Севера и уз њихову помоћ смо стигли на простор Косова и Метохије. Негде око 9 часова посетили смо манастир Светог Козме и Дамјана. Ту нас је дочекао отац Софроније. После краћег одмора у манастиру

и разговара са монасима кренули смо ка Јарињу. Негде око 10 часова стигли смо на Јариње.Наши људи који дежурају на барикадамаобјаснили су нам да

су на том месту, у ствари, Срби блокирали КФОР. Иза пункта КФОР-а налазе се српска села и Срби који живе у њима су, такође, поставили барикаде. На пункту су се налазили припадници немачког КФОР-а. Срби на барикадама су се обрадовали нашој посети. Али, видела им се туга у очима. Рекли су нам да су они урадили све што је до њих и да чекају наш потез. Свесни су да им садашња власт у Београду неће помоћи и да их је већ издала. Шиптаре познају и према њима су поставили барикаде, али не знају шта

им спрема званични Београд. Замолили су нас да учинимо све што је у нашој моћи како би што пре добили помоћ из Београда. Истакли су да су они спремни, али да се не надају добром. Највише их боли што знају да им од званичног Београда помоћ неће стићи. Ипак, они су истрајни и у очима им се види да се неће повући.

Да само пола Београда има такву решеност и одлучност никад не би дошли као народ у ову ситуацију. Након разговора са њима кренули смо ка Косовској Митровици. Прошли смо Лепосавић и стигли у Звечан. На сваком кораку, буквално на свакој бандери, окачене су српске заставе. Питања за власти

у свакој општини у Србији: “Колико српских застава имате у својој општини окачене на видним местима? Да ли иједна општина има више застава од српских општина на Косову и Метохији? Да ли можда нема пара за заставе?“. На уласку у Звечан, поред барикада, видели смо билборде са почасним грађанима општине Звечан. То су: др Зоран Кривокапић, Југослав Костић, Владимир Путин и Новак Ђоковић. У самом

Звечану доминира лик Новака Ђоковића на билбордима. Око поднева стигли смо до моста на Ибру у Косовској Митровици. Након кратког задржавања на мосту кренули смо у обилазак града. Попричали смо са људима на улици и свима је порука била иста: “Ми смо урадили шта је до нас, спремни смо и чекамо, али знамо да без помоћи Србије нећемо опстати“. Обишли смо споменике браћи Милићима и погинулим Митровчанима у последњем рату. У Косовској

Митровици налази се и споменик руском конзулу Григорију Степановићу Шчербину који је још почетком XX века (1903. године) страдао од албанских сепаратиста. Потом смо кренули до Рудара. Прошли смо поред местa Србиловац и видели да се у том месту грaди нова црква. Како је само јака вера тих људи! Исту поруку са Јариња чули смо и у Рударима. На барикадама у том месту био је постављен огроман крст, а на камионима су биле слике и карикатуре које говоре о актуелној ситуацији. Приликом повратка назад више пута смо прошли поред возила хитне помоћи. Хитна помоћ иде земљаним, колским путевима у XXI веку! Поред једног од путева видели смо нови пункт немачког КФОР-а. Наши водичи су нам рекли да постоје многи путеви до севера Косова и Метохије, али да нико од стране држаних органа није имао интерес да их асфалтира.



Dr Krivokapić znanjem osvojio vrh sveta

B. R. | 07. oktobar 2011. 20:48 |

Profesor dr Zoran Krivokapić, predsednik evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga


PROFESOR dr Zoran Krivokapić, naĉelnik kolorektalne hirurgije u Kliniĉkom centru Srbije

izabran je za predsednika Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga na upravo završenom

evropskom kongresu u Kopenhagenu. Ovo je prvi put da se jedan lekar iz Srbije ”popeo” tako

visoko u struĉnoj hijerarhiji.

Dr Krivokapić, inaĉe u struĉnim krugovima vaţi za jednog od najboljih svetskih struĉnjaka za

hirurgiju debelog creva. Već godinama je ĉlan Kraljevskog udruţenja hirurga Engleske.

- Mislim da je ovo kruna moje profesionalne, hirurške i akademske karijere - kaţe za

”Novosti” profesor dr Zoran Krivokapić. - Ĉast je biti na takvom mestu, meĊu najboljim

evropskim hirurzima. To je priznanje kolorektalnoj hirurgiji u Srbiji.

Profesor Krivokapić kaţe da je zahvalan svojim kolegama i saradnicima, koji su podrţavali

njegove ideje i uĉinili mnogo da se u Srbiji primene najbolji standardi u dijagnostici, hirurgiji

i terapiji karcinoma debelog creva.

- Izbor profesora Krivokapića na ĉelo Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga izuzetno je

velika ĉast i za našu zemlju - kaţe za ”Novosti” akademik Branimir Gudurić. - Niko u bilo

kojoj oblasti medicine nije došao do mesta predsednika adocijacije koja ima blizu 1.000

ĉlanova.


08. 10. 2011.| 14:07

Lekar KCS Zoran Krivokapić izabran za predsednika Evropskog udruženja kolorektalnih hirurga

(Zoran Krivokapić)

Profesor dr Zoran Krivokapić, naĉelnik kolorektalne hirurgije u Kliniĉkom centru Srbije izabran je za predsednika Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga na upravo završenom evropskom kongresu u Kopenhagenu. Ovo je prvi put da se jedan lekar iz Srbije "popeo" tako visoko u struĉnoj hijerarhiji.

Dr Krivokapić, inaĉe, u struĉnim krugovima vaţi za jednog od najboljih svetskih struĉnjaka za hirurgiju debelog creva. Već godinama je ĉlan Kraljevskog udruţenja hirurga Engleske.

- Mislim da je ovo kruna moje profesionalne, hirurške i akademske karijere - kaţe za "Novosti" profesor dr Zoran Krivokapić.

- Ĉast je biti na takvom mestu, meĊu najboljim evropskim hirurzima. To je priznanje kolorektalnoj hirurgiji u Srbiji.

Profesor Krivokapić kaţe da je zahvalan svojim kolegama i saradnicima, koji su podrţavali njegove ideje i uĉinili mnogo da se u Srbiji primene najbolji standardi u dijagnostici, hirurgiji i terapiji karcinoma debelog creva.

- Izbor profesora Krivokapića na ĉelo Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga izuzetno je velika ĉast i za našu zemlju - kaţe za "Novosti" akademik Branimir Gudurić.

- Niko u bilo kojoj oblasti medicine nije došao do mesta predsednika adocijacije koja ima blizu 1.000 ĉlanova. Profesor Krivokapić je to svojim radom uspeo.


ponedeljak, 10. okt 2011, 10:27 -> 11:49

Efikasnija borba protiv raka

U Srbiji bi za godinu dana trebalo da poĉne program skrininga u oblasti kolorektalne

hirurgije, kaţe predsednik Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga Zoran Krivokapić.

Ukoliko osobe od 50 do 70 godina starosti jednom godišnje pregledaju stolicu, smrtnost od

karcinoma debelog creva smanjiće se za više od 10 odsto, kaţe Krivokapić.

Predsednik Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga prof. dr Zoran Krivokapić oĉekuje da

će za godinu dana u Srbiji zaţiveti nacionalni program skrininga u toj oblasti, od koga će

velike koristi imati i pacijenti i drţava.

"Ukoliko skrining bude populacioni

- da svi ljudi starosti izmeĊu 50 i 70

godina jednom godišnje obave

pregled stolice, a potom, ukoliko

neka osoba bude pozitivna obavi i

kolonoskopiju, moţe se oĉekivati da

će se za desetak godina smrtnost

zbog karcinoma debelog creva

smanjiti za više od 10 odsto, rekao je

Krivokapić za RTS.

Osim toga, kako navodi, pacijenti će

biti u ranom stadijumu bolesti, kada

je bolest potpuno izleĉiva.

Krivokapić dodaje da se pravi program realizacije skrininga, na kome se radilo desetak godina

i koji je pomogla Evropska unija. Prema njegovim reĉima, danas postoji mnogo sluĉajeva te

bolesti u srednjem ili odmaklom stadijumu, zbog ĉega se troši mnogo sredstava i citostatika.

"Statistiĉki podaci koji se odnose na tu bolest u Srbiji loši, ali nisu najlošiji u Evropi i svetu",

istiĉe Krivokapić. Krivokapić navodi da u Srbiji ima oko 4.500 operisanih bolesnika od

karcinoma debelog creva, a da oko 2.000 njih umire.

"To znaĉi da ima oko 45 do 48 novoobolelih na 100.000 stanovnika, dok je u Evropi taj broj

znatno veći i kreće se od 60 do 65", precizirao je Krivokapić.

"Ĉak i u SAD, gde je razvijena tehnologija i postoje skrininzi, postoji oko 50 novoobolelih na

100.000 stanovnika", rekao je Krivokapić, dodajući da je reĉ o bolesti razvijenog sveta, kojoj

se mora stati na put.


VESTI | PONEDELJAK 10.10.2011

Uskoro nacionalni program skrininga Izvor: Tanjug

Predsednik Evropskog udruženja kolorektalnih hirurga prof. dr Zoran

Krivokapić izrazio je očekivanje da će za godinu dana u Srbiji zaživeti

nacionalni program skrininga u toj oblasti, od koga će velike koristi imati i

pacijenti i država.

Foto: Novosti.rs

Ukoliko skrining bude populacioni - da svi ljudi starosti izmeĊu 50 i 70 godina

jednom godišnje obave pregled stolice, a potom, ukoliko je pozitivna i

kolonoskopiju, može se oĉekivati da će se za desetak godina mortalitet

zbog karcinoma debelog creva smanjiti za više od 10 odsto, rekao je

Krivokapić.




Krivokapić je kazao da će, uz to, lekari imati pacijente u ranom stadijumu

bolesti, kada je bolest potpuno izleĉiva, istiĉući da se pravi program

realizacije skrininga, na kome se radilo desetak godina i koji je pomogla

EU.

Prema njegovim reĉima, danas postoji mnogo sluĉajeva ove bolesti u

srednjem ili odmaklom stadijumu, zbog ĉega se troši mnogo sredstava i

citostatika.

Krivokapić je rekao da su statistiĉki podaci koji se odnose na tu bolest u Srbiji

loši, ali da nisu najlošiji u Evropi i svetu. Komentarišući podatke da godišnje

od karcinoma debelog creva umre 2.400 ljudi, Krivokapić je naveo da u

Srbiji ima oko 4.500 operisanih bolesnika i da oko 2.000 umire.

To znaĉi da ima oko 45 do 48 novoobolelih na 100.000 stanovnika, dok je

u Evropi taj broj znatno veći i kreće se oko 60 do 65, precizirao je

Krivokapić.

Ĉak i u Americi, gde je razvijena tehnologija i postoje skrininzi, postoji oko 50

novoobolelih na 100.000 stanovnika, rekao je Krivokapić, dodajući da je reĉ o

bolesti razvijenog sveta, kojoj se mora stati na put.

Krivokapić je rekao da njegov izbor za predsednika Evropskog udruţenja

kolorektalnih hirurga mnogo znaĉi za kolorektalnu hirurgiju Srbije.

B92.net

http://www.b92.net/


Vesti ->Društvo -> Prof. dr Zoran Krivokapić postao član Američkog koledža hirurga 07.11.2011 08:03 Beograd

Prof. dr Zoran Krivokapić postao član Američkog koledža hirurga

Na Kongresu Ameriĉkog koledţa hirurga u San Francisku profesor hirurgije sa Prve

hiruške klinike Kliniĉkog centra Srbije (KCS) Zoran Krivokapić izabran je za

punopravnog ĉlana te organizacije što pokazuje najviše domete i uspeh u leĉenju u

oblasti kolorektalne hirurgije.

Krivokapić, naĉelnik Odeljenja kolorektalne hirurgije na Prvoj hiruškoj klinici, rekao je za

agenciju Tanjug povodom dobijanja tog priznanja, da je time stekao pravo da iza svog imena

ubuduće nosi prefiks FACS, što je veliko priznanje ne samo za njega, već i njegove saradnike

u toj oblasti.

"Iza tog priznanja stoji veliki rad mojih kolega i cele Asocijacije kolorektalne hirurgije u

zemlji. Ova nagrada me obavezuje da i dalje radim i usavršavam se", kazao je dr Krivokapić,

dodajući da je veoma vaţno što je neko sa strane uvideo kako se u Srbiji radi u toj oblasti.

Prema njegovim reĉima, priznanje je samim tim veće budući da je Ameriĉki koledţ hirurga

"kolevka" kolorektalne hirurgije.

http://www.bizlife.rs/

http://www.bizlife.rs/vesti/drustvo.html


Profesor Krivokapić je pre 12 godina dobio još jedno priznanje - postao je ĉlan kraljevskog

Koledţa hirurga Engleske.

On je kazao da su prefiksi FRCS i FACS, koji stoje pored imena struĉnjaka koji postane ĉlan

tih organizacija, prepoznatljivi u ĉitavom svetu i da mali broj struĉnjaka ima oba priznanja.

Kada je reĉ o Srbiji, priznanje iz Engleske nema niko od struĉnjaka, a prefiks ameriĉkog

imaju samo dva hirurga.

Profesor Krivokapić, koji je i ĉlan Upravnog odbora Komisije nacionalnog programa za rano

otkrivanja raka debelog creva, kazao je da je cilj da se u naredne dve godine omogući da u

Srbiji zaţive skrining programi i da se smanji broj smrtnih ishoda od te bolesti.

"Program ranog otkrivanja raka debelog creva već je napravljen i sada je u pripremi

realizacije", kazao je dr Krivokapić, koji je pre mesec dana postao i predsednik Evropskog

udruţenja kolorektalnih hirurga.

"Uticaću na to da skrining zaţivi u zemlji, ali i da ono što mi radimo u kolorektalnoj hirurgiji

bude prepoznatljivo i Evropi i svetu. Bićemo u mogućnosti da neka sredstva odvajamo za

naše mlade struĉnjake, da se organizuju radionice i brojni sastanci na kojima bi se razmenila

iskustva i sliĉno", kazao je dr Krivokapić.

On je najavio da će na jesen 2013. godine biti odrţan Evropski sastanak kolorektalnih hirurga

u Beogradu i da se na tom skupu oĉekuje oko 1.000 uĉesnika.

Govoreći o skrining programima, Krivokapić je istakao da se oĉekuje da će populacioni

skrining u Srbiji zaţiveti 2014. godine i da će za desetak godina biti vidljivi i prvi rezultati.

"Oĉekujem da ćemo u tom periodu smanjiti mortalitet od karcinoma debelog creva i da se

novi sluĉajevi otkrivaju u fazi kada je on izleĉiv, a ne u kasnijim fazama", objasnio je

sagovornik Tanjuga.

On je rekao da je na Prvoj hiruškoj klinici operisano 3.500 osoba od karcinoma debelog creva

i da je petogodišnje preţivljavanje oko 65, 8 odsto, što je, kako je kazao, veoma dobro.

"Skrininogom i ranim otkrivanjem ćemo sledećih nekoliko godina dostići i do 80 odsto

petogodišnjeg preţivljavanja", kazao je Krivokapić, dodajući da u Srbiji postoje izuzetno

dobri struĉnjaci iz oblasti kolorektalne hirurgije.

Prema njegovim reĉima, pored dobrih struĉnjaka, neophodno je popraviti i standard, odnosno

da se omogući da se u svakom gradu u Srbiji radi odreĊeni nivo kolorektalne hirurgije.

Profesor Krivokapić je tokom hiruške karijere operisao više od 2.500 pacijenata sa karcinom

debelog creva, obavio je i više od 100 rekonstrukcija sfinktera, ali i operacije iz svih domena

kolorektalne hirurgije koje se primenjuju u svetu. Operisao je pacijente u više centara u Srbiji,

regionu, ali i brojnim evropskim centrima.

*Izvor: www.tanjug.rs


sreda, 09. nov 2011, 07:15 -> 11:18

Košarkaš koga je opčinila hirurgija

Profesor Zoran Krivokapić, svetski priznati kolorektalni hirurg, istiĉe da edukacija struĉnjaka

mnogo znaĉi za pacijente. Još pre 12 godina, postao je ĉlan Kraljevskog koledţa hirurga

Engleske, a i dalje je jedini sa naših prostora koji ima to priznanje.

Od raka debelog creva u svetu godišnje oboli milion ljudi, a umre pola miliona. U Srbiji se

godišnje na 100 hiljada stanovnika registruje skoro ĉetiri hiljade novoobolelih od te bolesti.

Izjava profesora Zorana Krivokapića

Samo na Prvoj hirurškoj klinici Kliniĉkog centra Srbije operisano više od tri i po hiljade

osoba obolelih od karcinoma debelog creva, što je podatak koji zabrinjava.

Od raka debelog creva u Srbiji najĉešće obolevaju i umiru muškarci. Broj pacijenata obolelih

od kolorektalnog karcinoma je u stalnom porastu, zbog ĉega su sale na Prvoj hirurškoj klinici

stalno zauzete.

"Mi smo napravili jednu epidemiološku studiju tako da konkretno znamo da 65,8 odsto

pacijenata preţivi pet godina, ja smatram da je to najveći uspeh u mojoj karijeri", istiĉe

profesor doktor Zoran Krivokapić, sa Prve hirurške klinike KCS-a.


Još pre 12 godina, on je postao ĉlan Kraljevskog koledţa hirurga Engleske, a i dalje je jedini

sa naših prostora koji ima to priznanje. Od pre nekoliko dana, punopravni je ĉlan Ameriĉkog

koledţa hirurga, što pokazuje najviše domete i uspehe u leĉenju. Predsednik je i Evropskog

udruţenja kolorektalnih hirurga.

Krivokapić napominje da su to priznanja i svim kolorektalnim hirurzima u Srbiji, ali i našoj

zemlji.

"Ja ću pokušati da svojim uticajem napravim put za još nekog mladog hirurga, koji je

ambiciozan i koji je dobar u kolorektalnoj hirurgiji. To, sa druge strane, predstavlja i

mogućnost da mi pozivamo ameriĉke hirurge da drţe predavanja i da edukujemo naše mlade

hirurge", navodi Krivokapić.

Edukacija znaĉi mnogo za jednu zemlju, a pogotovo za pacijente, jer doktori koji su

obrazovani, oni su i posvećeni, a to mnogo znaĉi za pacijente u ovoj oblasti, kaţe Zoran

Krivokapić.

Profesor Medicinskog fakuleta u penziji, Vladimir Arsov, za svog kolegu Zorana kaţe da će

on još dugo moći da pomaţe pacijentima, da se usavršava i da još nije pruţio svoj maksimum,

jer je to za dobrobit svih pacijenata.

A ciljevi košarkaša, koga je na kraju, ipak, potpuno opĉinila hirurgija, jesu da u naredne dve

godine u Srbiji konaĉno zaţivi program za rano otkrivanje raka debelog creva, ĉime bi se

smanjio i broj smrtnih ishoda, ali i da u Beogradu bude otvoren Centar za koloproktologiju.


Датум: 10.11.2011. Страна: 41


Dok operišu, naši hirurzi slušaju italijansku, špansku i japansku muziku Autor: V. Marić Brajković 15.11.2011. - 00:02 Za vreme operacije u hirurškoj sali ne vlada muk i tišina, kako mnogi misle, već se ĉuje muzika. I nije to samo praksa stranih hirurga, nego i većine naših lekara. Posao hirurga spada meĊu najstresnije profesije, a muzika pomaže da se opuste i koncentrišu na posao, i njima i timu.

Hirurzi

MUZIKA - Prof. dr Zoran Krivokapić, naĉelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike, doskora je uglavnom slušao klasiĉnu muziku. - Po povratku iz Japana, meĊutim, slušali smo japansku instrumentalnu muziku. Inaĉe, dok radimo prijaju nam instrumentali. Od kada je Šade imala koncert, i njen CD je aktuelan. Muzika je dobra za celi hirurški tim - kaţe dr Krivokapić. Dr Branko Đurović, neurohirurg KCS, kaţe da muzika ne sme da bude agresivna, već tiha i lagana. - Nekad mi prija da slušam muziku, a nekad ne. Mnogo je vaţnije kako se tim meĊusobno proţima i oseća, to je vaţnije od muzike - kaţe dr Đurović. Dr Moma Jakovljević, hirurg u KBC „Dragiša

Mišović”, istiĉe da hirurgija spada u stresna zanimanja i da note pomaţu da se tim koncentriše na posao. MeĊutim, prema njegovoj proceni, samo ĉetvrtina domaćih hirurga sluša muziku dok operiše. - Slušamo uglavnom muziku sa neke radio-stanice, a ja najviše volim italijanske i španske zabavne pesme. Ali kad je neka komplikovana ili hitna operacija, u sali vlada muk - kaţe dr Jakovljević. Dr Branko Sbutega, ortoped Instituta za ortopedske bolesti „Banjica”, kaţe da se tiho slušaju instrumentali, a da njemu prija muzika Leonarda Koena. Doc. dr Ana Mitrović Jovanović, naĉelnica Odeljenja za konzervativno leĉenje steriliteta GAK „Narodni front” koja izvodi abdominalne i laparoskopske zahvate, kaţe da je izbor muzike najĉešće na sestri instrumentarki pre operacije. - Dok izvodimo abdominalne operacije, nema muzike, ali kod laparoskopskih zhavata prijaju nam instrumentali. Izbor mora da odgovara celom timu, a ne samo lekaru. Sestra izabere CD koji menjamo samo ako nam se baš ne dopadne - kaţe dr Mitrović Jovanović.








28. 12. 2011. 10:30h | | foto: N. Kojadinović

Velika akcija "Blica" - Biramo Našu Vladu

Naša Vlada: Danas biramo ministra zdravlja U velikoj akciji "Blica" - Biramo Našu Vladu, danas biramo ministra zdravlja.

Kandidati su prof. dr Zoran Krivokapić, profesor Miroslav Milićević i dr Dragan Milić.

Ĉitaoci za ministra spoljnih

poslova izabrali Ivana Vejvodu „Demokratija ne dolazi na srebrnom

tanjiru, nego se raĊa svakog jutra

kada ustanemo. Odlika demokratije

jeste da ona nije zadata veliĉina jer

bi inaĉe bila totalitarna, nego se

stvara radom pojedinaca i institucija

upraţnjavanjem pravila i

procedura“, rekao je jednom

prilikom Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za

demokratiju, koga su ĉitaoci „Blica“ izabrali za ministra spoljnih poslova

koji je bio u konkurenciji sa Ivanom Vujaĉićem i Ivom Viskovićem.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju....

GLASAJTE ZA MINISTRA ZDRAVLJA: Ukljuĉite se u akciju i glasajte, jer vaši glasovi odluĉuju ko je najbolji od tri kandidata koje

smo ponudili zajedno sa našim Savetom, koji ĉine istaknuti privrednici, kulturni radnici,

profesori, predstavnici NVO...

U sutrašnjem štampanom izdanju "Blica" saznaćete ko je pobedio u današnjem glasanju za

ministra zdravlja.

Za jednog od kandidata moţete glasati SMS-om iz bilo koje mobilne

mreţe od 6 do 17 sati!

Zoran Krivokapić:

Poduĉava lekare u celom

svetu

Za Zorana Krivokapića (kandidata pod rednim brojem 1) moţete glasati tako

što ćete poslati SMS BLIC (razmak) 1 na 3343

Cena: MTS 26,20, Telenor 27,14, Vip 23,60 dinara. Porez je uraĉunat u cenu

Glasajte od 6 do 17 sati. S jednog broja moţete poslati jednu poruku

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/296168/Biramo-Nasu-Vladu




Profesor dr Zoran Krivokapić je lekar koji iskljuĉivo znanjem osvaja svet. Ove godine postao

je predsednik prestiţnog Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga, a ovo je prvi put da se

jedan lekar iz Srbije popne tako visoko u struĉnoj hijerarhiji.

Ove godine pokupio je titula za koje mnogi mogu samo da mu pozavide, jer je postao i ĉlan

Udruţenja ameriĉkih koledţ hirurga, dok će sledeće godine zvaniĉno postati i poĉasni ĉlan

ovog udruţenja. Njegova dela govore da bi bio vešt i u ulozi ministra zdravlja.

Profesor dr Zoran Krivokapić radi u Kliniĉkom centru Srbije kao naĉelnik kolorektalne

hirurgije, u takozvanoj Prvoj hirurškoj. U struĉnim krugovima vaţi za jednog od najboljih

svetskih struĉnjaka za hirurgiju debelog creva. Već godinama je ĉlan Kraljevskog udruţenja

hirurga Engleske. Uĉio je u Londonu, gde je radio besplatno kako bi otplatio školarinu. U

Engleskoj je završio postdiplomske studije, a kasnije se kao hirurg usavršavao u Americi i

Japanu.

U bolnici “Sent Mark’s” u Engleskoj je proveo više od godinu dana. Kada ga je 1996. dr Hild

pozvao da ostane da radi kod njih, iako je to bila velika ĉast, imao je problem kako da ga

odbije. Ţeleo je svoje znanje da prenese kolegama u Beogradu i da u svojoj zemlji napravi

veliki centar za operacije kancera debelog creva.

- Kada sam se u Tel Avivu, sa dr Hildom, doajenom ĉuvene londonske bolnice “Sent

Mark’s”, pripremao da pred TV kamerama i stotinak kolega demonstriram operaciju kancera

debelog creva, verovatno su se neki pitali zašto je Evropsko udruţenje koloproktologa poslalo

lekara iz Srbije kao instruktora meĊu najbolje izraelske hirurge? Ali, kada sam završio

poslednju od šest teških operacija, prolomio se aplauz kakav nisam ĉuo ni na jednoj utakmici

dok sam bio aktivni prvoligaški košarkaš - izjavio je dr Krivokapić prošle godine.

Dr Zoran Krivokapić je roĊen 1955. u Zveĉanu. Medicinski fakutltet je završio u Beogradu

1980, a doktorirao 1988. Redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, gostujući

profesor, izmeĊu ostalog, na Univerzitetu Juţna Kalifornija. Na Prvoj hirurškoj klinici je uveo

pet novih dijagnostiĉkih i 45 operativnih procedura.

Miroslav Milićević: Doktor u

borbi protiv korupcije u

mantilima

Za Miroslava Milićevića (kandidata pod rednim brojem 2) moţete glasati tako

što ćete poslati SMS BLIC (razmak) 2 na 3343



Osim što mu je glavna veština baratanje skalpelom u operacionoj sali, zahvaljujući svom

bogatom medicinskom i opštem obrazovanju i istraţivaĉkom radu, profesor dr Miroslav

Milićević, naĉelnik Centra za transplantaciju jetre KCS-a, sposoban je i za ulogu ministra

zdravlja.

Tim više što se kao lekar našao u Agenciji za borbu protiv korupcije kao potpredsednik

Saveta, a poznato je koliko je u zdravstvu prisutno primanje mita i drugi oblici korupcije.

Ugledni hirurg je i jedini lekar potpisnik deklaracije sa Sent Andrejskog sabora ujedinjenja

opozicije, a bio je ĉlan Upravnog odbora Saveta za demokratske promene.


Svetski je priznat struĉnjak u oblasti hirurškog leĉenja jetre, pankreasa i ţuĉnih puteva o ĉemu

svedoĉe brojna ĉlanstva u svetski priznatim udruţenjima hirurga.

- Transplantacija rešava probleme pacijenata s cirozom jetre i primarnim tumorom. Ali za

uspešnu transplantaciju je vaţno imati tim struĉnjaka. Kljuĉni momenat je imati ljude koji

mogu uvek da rade transplantaciju i timove koji mogu da isprate presaĊivanje organa. Bez

odgovarajućih hirurga, anesteziologa, hepatologa i drugih struĉnjaka nema ni dobre

intervencije - istiĉe naĉelnik Centra za transplantaciju Prve hirurške klinke KCS.

Profesor Milićević roĊen je 1949. godine, deo osnovne škole i gimnazije završio je u

inostranstvu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1973, a doktorirao 1984.

Redovan je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu od 1996. Supspecijalista je

abdominalne hirurgije. Na Prvoj hirurškoj klinici Kliniĉkog centra Srbije i beogradskog

Medicinskog fakulteta radi od 1975.

Mentor je većeg broja studentskih i magistraskih radova, doktorata i supspecijalistiĉkih

radova. Usavršavao se u poznatim centrima u SAD-u gde je bio i postdoktorski stipendista

Fulbrajtove fondacije, u Engleskoj, Nemaĉkoj i drugim drţavama. Gostujući profesor je

Univerziteta u San Francisku u Kaliforniji. Više od dvadeset godina je nosilac i glavni

istraţivaĉ u projektima Republiĉke zajednice za nauku, ali aktivno uĉestvuje i u mnogim

meĊunarodnim projektima. Bio je predsednik Etiĉkog komiteta KCS. Ĉlan je Inicijalnog

odbora za osnivanje Lekarske komore i Centra za bioetiku (CEZBE).

Dragan Milić: Iz Niša do vrha

hirurgije

Za Dragana Milića (kandidata pod rednim brojem 3) moţete glasati tako što

ćete poslati SMS BLIC (razmak) 3 na 3343



Nišlija dr Dragan Milić, vaskularni i kardiohirurg, jedan je od najnagraĊivanijih mlaĊih

lekara, kome za svetska dostignuća u medicini nimalo ne smeta što ţivi i radi u Nišu. Od

prošlog novembra osim vaskularnom hirurgijom, leĉenjem vena i ţivih rana, u timu je niških

kardiohirurga koji operišu na otvorenom srcu. Zbog uspešne metode leĉenja ţivih rana dobio

je mnoge svetske nagrade u oblasti flebologije. U Niš zbog dr Milića dolaze pacijenti iz svih

balkanskih zemalja.

Za medicinu se zainteresovao pored oca koji je bio ortoped u Prokuplju. Dr Milić je roĊen 12.

avgusta 1965. u Leskovcu. Medicinski fakultet u Nišu završio je 1994. godine sa proseĉnom

ocenom 9,91. Magistrirao je 2001, a doktorirao 2005. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio

je 2001, a supspecijalizaciju iz vaskularne hirurgije 2004. Izabran je za asistenta na

Medicinskom fakultetu u Nišu 2005.

Ĉlan je mnogobrojnih svetskih i nacionalnih udruţenja. Izabrani je predsednik za 2013.

godinu Evropskog Udruţenja flebologa, predsednik je udruţenja Balkanski venozni forum,

ĉlan borda Internacionalne unije flebologa, potpredsednik Udruţenja flebologa Srbije...


Struĉno se usavršavao na klinici „Majo“ u SAD, Institutu „La Hoja“ u Los AnĊelesu, „River

Oaks hospitalu“ u Dţeksonu, „Vejn centru“ u Njujorku, bolnici „St. Mary” u Londonu,

„Imperial college“ u Londonu...

Dobitnik je šeste meĊunarodne nagrade za najbolji projekat u oblasti flebologije koju

dodeljuje Internacionalna unija flebologa za 2012, nagrade „International Scholar“ za 2010.

koju dodeljuje Ameriĉko udruţenje za vaskularnu hirurgiju, nagrade za najboljeg predavaĉa

na svetskom kongresu flebologa odrţanom 2009. godine u Monte Karlu. Urednik je za

vaskularnu hirurgiju u ĉasopisu „Central European Journal of Medicine“, ĉlan ureĊivaĉkog

odbora u ĉasopisima „Phlebology and Lymphology“, „World Journal of Hypertension“.

Recenzent je u preko 20 svetskih ĉasopisa.

Odrţao je preko 30 predavanja po pozivu na najeminentnijim svetskim kongresima. Sa svojim

kolegama u Nišu tvorac je novih metoda u leĉenju venskih oboljenja.

2012 © - blic.rs


09/02/2012

Najbolji srpski lekari leĉe i lavove, tigrove, šimpanze

Poznti srpski lekari, koji su u Srbiji postali poznati po velikim uspesima u oblastima za koje su specijalizovani, dobili priliku da leĉe po svemu neobiĉne pacijente - od kraljevskih pitona, preko belih lavova, do geparda i orangutana. Zaposleni u Beo zoo-vrtu nisu se libili da zatraţe pomoć eminentnih doktora kako bi svakoj bolesnoj ţivotinji saĉuvali ţivot. - Sećam se da sam prvi poziv iz zoo-vrta dobio 1991. godine, kada je direktor Vuk Bojović tražio stručnjaka iz oblasti ginekologije koji bi pomogao šimpanzi da na svet donese mlade. Kao veliki zaljubljenik u životinje, pristao sam i od tad datira naša saradnja - priĉa Dušan Stanojević, najpoznatiji ginekolog akušer u zemlji, koji je tada uspeo da saĉuva ţivot šimpanze koja se poraĊala tri dana. Nakon što je ponovo postala gravidna, njemu je usledio još jedan poziv iz zoo-vrta, a šimpanzi je ovaj put uraĊen carski rez. Snimci s poroĊaja obišli su celu zemaljsku kuglu, a doktor je postao stalni volonter Beo zoo-vrta. Najvećim uspehom smatra se onaj kada je doktor Dušan Stanojević uspeo da razvije model kojim je moguće ruĉno othraniti beloglavog supa. Napoznatijem rezervatu ove vrste u Nemaĉkoj za poslednjih 20 godina to je uspelo samo jednom, a Beo zoo-vrt je zahvaljujući tom doktoru postao centar njihove reprodukcije. - Prošle godine sam primio poziv od kolege da pomognem u lečenju bele lavice koja je imala iščašenje kukova. Kroz šalu sam mu rekao da dođe u ordinaciju sa overenom knjižicom, u pratnji majke - poĉinje priĉu Slobodan Dţudović, jedan od najpoznatijih deĉjih ortopeda u zemlji. S timom je poĉeo da traţi rešenje na internetu i savete od veterinara iz svetskih zoo-vrtova, ali nigde nije bilo zabeleţeno da je iko ikada pokušao da leĉi išĉašenje kukova kod lava. Doktor Slobodan Dţudović bio je prvi koji je uradio takav zahvat. - Prostudirali smo anatomiju lava i s timom doneli zaključke kojim tokom bi intervencije trebalo da idu. Pre toga sam operisao nogu tigru i uvek sam se rado odazivao pozivima direktora, koji je od ovog vrta u poslednjih 20 godina napravio pravu atrakciju - kaţe doktor Dţudović.

(24 sata)

Krivokapić operisao šimpanzu Pinkija

I Zoran Krivokapić, jedan od najpoznatijih abdomenalnih hirurga u Srbiji, dobija pozive od direktora Vuka Bojovića. „Zoo-vrt sam uvek rado posećivao i iznenadio sam se kada sam primio poziv od direktora. Šimpanza Pinki bio je teško bolestan, imao je temperaturu, a sumnjalo se i na tumor završnog dela debelog creva. Hitno sam ga pregledao zajedno sa sinom Banetom i ustanovio da se ne radi o tumoru već o drugim komplikacijama. Operisali smo ga nakon nekoliko dana u zoo-vrtu i on se uspešno oporavio“, kaţe Zoran Krivokapić.



Izbori za SANU: Sujete pobedile ugled

I. MIĆEVIĆ | 20. mart 2012. 20:51 | Komentara: 10

Poĉela lobiranja i predlaganja kandidata za dopisne ĉlanove SANU, najbolji izostali. Nije

prošao Zoran Krivokapić, jedan od najboljih koloproktologa u svetu

Ljubivoje Ršumović, Petar Seferović, Zoran Krivokapić, Radan Dţodić

OSTALO je još svega deset dana do zatvaranja trke za izbore u Srpskoj akademiji nauka i

umetnosti, koji će biti odrţani na jesen. U mnogim od ovih institucija već je burno zbog

imena koja su predloţena, a još više zbog onih koja nisu. U ponedeljak je Srpsko lekarsko

društvo izabralo svoje kandidate, a mnogi ĉlanovi bili su iznenaĊeni odlukom komisije.

Prof. dr Zoran Krivokapić, predsednik Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga, ĉlan

Britanskog kraljevskog društva hirurga i jedan od naših najĉuvenijih hirurga, nije dobio prostu

većinu komisije SLD. Kolege nisu podrţale ni uglednog onkologa prof. dr Radana Dţodića,

niti kardiologa prof. dr Petra Seferovića. Odbijen je i fiziolog prof. dr Tomislav Jovanović.

S druge strane, na spisku onih koji su prošli našao se prof. dr Pavle Milenković, koji je bio i

ĉlan komisije koja je birala. Na njegov predlog, komisija je glasala o prof. dr Milici Ĉolović,

hematologu i supruzi Rodoljuba Ĉolovića, akademika i predsednika Srpskog lekarskog

društva. Dobila je podršku, kao i kadriolog prof. dr Zorana Vasiljević i vaskularni hirurg prof.

dr Lazar Davidović, koji je i 2009. godine bio u trci.

PROTIV ĈAVOŠKOG NjEGOVA PRAVILA DOPISNI ĉlan prof. dr Kosta Ĉavoški autor

je Statuta SANU koji odreĊuje i izborna pravila. Upravo po pravilima koja je sam pisao sada

teško da će moći da bude predloţen za redovnog ĉlana. Potrebna mu je podrška tri akademika

koja se bave istom naukom kao i on, a u SANU nema toliko pravnika. - Nisam upoznat s tim

da u mom sluĉaju postoji neka poteškoća. Još je rano da se znaju detalji - rekao je Ĉavoški.

Ali ovo je tek poĉetak spiska kandidovanih lekara, jer mogu da ih predlaţu i druge institucije.

Sudeći po prethodnim izborima, lekara će i ove godine da bude najviše u trci. Tako ih je

poslednji put predloţeno 24, a primljeno troje.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:371579-Izbori-za-SANU-Sujete-pobedile-ugled


Moţda ne kao meĊu lekarima, ali uzbudljivo će biti i na ostalim odeljenjima. Mada, u SANU

se imena zvaniĉno još ne pominju. MeĊu knjiţevnicima se, nezvaniĉno, moţe ĉuti da će biti

predloţen Ljubivoje Ršumović. Ni Udruţenje knjiţevnika Srbije još nije odluĉilo o

kandidatima, ali se pominju pesnici Adam Puslojić i Srba Ignjatović, dugogodišnji predsednik

Udruţenja.

Odeljenja SANU tek će da odluĉe da li će ona nekoga da predloţe, a i potpisi tri redovna

ĉlana su dovoljna da se dospe do glasanja. Odeljenja su zakazala sednice u narednim

nedeljama, a prvo se sastalo Odeljenje društvenih nauka.

- Najvaţnije je da, zbog izuzetno malog broja ĉlanova, naše odeljenje dobije što veće

pojaĉanje. Još nismo odluĉivali kome ćemo dati podršku, ali se nadam da će bar ĉetiri, a

moţda i pet kandidata za ĉlanstvo u našem odeljenju dobiti potreban broj glasova - objasnio je

za "Novosti" akademik Vojislav Stanovĉić, sekretar Odeljenja društvenih nauka.


Krivokapić: Oĉekujem da knjiga poboljša

standard leĉenja Izvor: Tanjug | 17. maj 2012. 16:15:08 BEOGRAD, 17. maja (Tanjug) - Na Medicinskom fakultetu u Beogradu danas je predstavljena monografija "Karcinom rektuma", poznatog kolorektalnog hirurga prof. dr Zorana Krivokapića, koji oĉekuje da će ta knjiga doprineti poboljšanju standarda leĉenja tog oboljenja. Na promociji je ukazano da je karcinom rektuma sve uĉestalija pojava u poslednjih 20 godina, ali i ocenjeno da je Srbija jedan o najboljih centara u Evropi za leĉenje tog tipa kancera. "Oĉekujem da će knjiga imati dobar oĊek u regionu, biti korisna za pacijente i doprineti da se poboljša standard leĉenja u ovoj oblasti", naveo je u izjavi Tanjugu Krivokapić, hirurg Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije. Krivokapić je rekao da je njegova ideja bila da svi lekari u Srbiji, a posebno hirurzi koji se bave karcinomom rektuma, na jednom mestu mogu naći sve neophodne podatke. "Knjiga ima 40 poglavlja i ona seobuhvatno, multidisciplinarno sagledava ovaj veoma teţak problem", naveo je Krivokapić, a njegove kolege su izrazile oĉekivanje da će monografija biti nezaobilazni deo litrerature za hirurge. Doktor Dragoslav Stevović je ukazao da je knjiga plod više godišnjeg iskustva i rada brojnih struĉnjaka u oblasti leĉenja karcinoma rektuma - jedinstvena na ovim prostorima. On je istakao da je reĉ o struĉnoj literaturi, ali veoma pitko napisanoj sa više od 350 ilustracija, priloga, grafikona i slika i više od 2.5000 referentnih podataka. Prema reĉima Stevovića, monografija se bavi hirurškim elementima, ali i samom patologijom karcinoma, tretmanom metastaza, efektima aĊuvantne terapije... Stevović je podvukao da hirurgija i dalje ima jednu od kljuĉnih uloga u leĉenju karcinoma i predstavlja vaţan prognostiĉki faktor, ali da je akcenat istovremno na oĉuvanju kvaliteta ţivota pacijenata. U pisanju i pripremi knjige, Krivokapić, koji je predsednik Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga, imao je 52 saradnika - domaćih vrhunskih struĉnjaka u oblasti hirurgije i leĉenja karcinoma rektuma.


I Hajdin kandidat za akademika

I. MIĆEVIĆ | 18. maj 2012. 20:56 | Komentara: 4

Odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti već odluĉuje kome će dati ĉlanstvo u ovoj

instituciji

IZBORI za nove ĉlanove Srpske akademije nauka i umetnosti biće tek 1. novembra, ali je

pred vratima najuglednije nauĉne i umetniĉke institucije već guţva. Veliki je pritisak na sva

odeljenja, ali najviše na medicinsko, jer će meĊu kandidatima i ovog puta da bude najviše

lekara.

Kako nam je potvrdio akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU, stigle su 24 prijave

medicinara.

Imena se ĉuvaju u tajnosti, ali se već zna da su meĊu lekarima kandidovani profesori Milica

Ĉolović, Zorana Vasiljević, Lazar Davidović, Zoran Krivokapić...

U trci za mesto u SANU, šapuće se po hodnicima zgrade u Knez Mihailovoj, našao se i Rade

Hajdin, sin akademika Nikole Hajdina, koji je već treći mandat na ĉelu Akademije. Sada su

ga, kako saznajemo, predloţila tri akademika, tako da i bez podrške odeljenja moţe da bude

tajno izglasan na Skupštini. Prof. dr Rade Hajdin je graĊevinski inţenjer, vanredni profesor

GraĊevinskog fakulteta u Beogradu.

MeĊu takmacima za ulazak u tehniĉko odeljenje SANU, nalazi se i prof. dr Dejan Ilić,

struĉnjak u oblasti fiziĉke hemije. On je najpoznatiji po inovacijama u mikrobaterijama.

Snagu će da odmeri i dr Dragan Popović, fiziĉar, bivši direktor Instituta za fiziku. I dalje se ne

zna ko će od "tehniĉara" da dobije podršku, a sliĉno je i na ostalim odeljenjima. Akademik

Milan Lojanica potvrdio nam je da ni na odeljenju likovne i muziĉke umetnosti ovaj posao još

nije završen.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:380405-I-Hajdin-kandidat-za-akademika






Датум: 02.06.2012. Страна: 9 Рубрика: НАУКА


Датум: 10.06.2012. Страна: 33 Рубрика: СПЕКТАР



01.07. 2012. 14:04h | M. Ljubičić - Vesti | foto: V. Sekulić

Hirurg od kojeg uče Rusi i Kinezi

Potpis doktora Zorana Krivokapića stoji ispod tri monografije i više od 300 radova

objavljenih u struĉnim ĉasopisima širom sveta. Citirali su ga u raznim publikacijama

više od 500 puta. Gotovo na svim kontinentima odrţao je 97 predavanja po pozivu, u

otadţbini deset više.

Doktor Zoran Krivokapić

Obavio je na hiljade operacija i spasao isto toliko ţivota, 20 puta je operisao pred kamerama i

tako omogućio stotinama kolega da u direktnom prenosu prate kretanje njegovog skalpela.

Uveo je u praksu više od 40 novih dijagnostiĉkih i hirurških tehnika. Profesor je na

Medicinskom fakultetu u Beogradu i gostujući predavaĉ na univerzitetima u regionu i svetu.

Ĉlan je Britanskog kraljevskog društva hirurga, ĉlanskom knjiţicom poĉastila ga je i ameriĉka

asocijacija hirurga, od njega uĉe i uvaţavaju ga i Rusi i Kinezi, i Japanci i Arapi i svi bi rado

da ga imaju u svojim redovima.

http://www.vesti-online.com/autor/121/M-Ljubicic--Vesti


Dr Zoran Krivokapić, je jedan od najĉuvenijih i najpoznatijih

srpskih hirurga, naĉelnik Odeljenja za kolorektalnu hirurgiju

Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije, predsednik

Evropskog udruţenja kolorektalnih hirurga.

Sluĉaj Martinović

Ovaj 57-godišnjak, koji svoje

znanje i umeće, svoju veliĉinu

nosi sa lakoćom, dobitnik je

mnogih domaćih i

meĊunarodnih priznanja.

MeĊutim, od svih plaketa

najdraţa mu je spoznaja da je

spasao neĉiji ţivot.

- Nema bolje nagrade od

osmeha s kojim me doĉeka ĉovek kojem sam uspešno

otklonio tumor, na ĉijem licu prepoznajem novu radost

ţivljenja - kaţe prof. dr Krivokapić.

U jednom od brojnih komentara na njegov rad i karijeru koji

se mogu proĉitati na internet forumima, nalazi se i sledeći:

"Ovog lekara i ekipu koja radi sa njim na klinici treba ĉuvati

kao malo vode na dlanu."

Pitamo dr Krivokapića ima li osećaj da su nam ruke suve, odnosno misli li da ga dovoljno

ĉuvamo? Umesto odgovora, objašnjava:

- Smatram da u karijeri još nisam doţiveo vrh. Ţelim da sve

ovo što znam i umem prenesem celoj Srbiji, da svi pacijenti

od toga imaju dobrobit - kaţe ĉovek koji je operisao rak

debelog creva u 50 gradova u Srbiji i koji se odaziva na svaki

poziv za pomoć.

- Mene uvek zovu kada sluĉaj izgleda beznadeţan, ali moje

kolege i moj tim znaju da za mene nema bezizlaznih situacija.

Zato rado odlazim u svaku bolnicu gde postoje uslovi da se

uspešno obavi operacija - objašnjava prof. dr Krivokapić.

Da li je u detinjstvu, igrajući se po rodnom Zveĉanu, i kasnije,

kao gimnazijalac u Kosovskoj Mitrovici, pomišljao da će

njegova profesionalna budućnost biti vezana za operacione

sale?

Otac Vojislav i majka Radmila nisu se mešali, ka medicini ga

je usmerio ujak, onako usput, a ka hirurgiji supruga Dragana,

takoĊe lekar, fizijatar. Ka uţoj specijalnosti - hirurgiji debelog

creva - usmerila ga je tragedija njegovog sunarodnika iz Gnjilana koja je svojevremeno

uzdrmala ĉitavu bivšu Jugoslaviju. Radi se o ĐorĊu Martinoviću kome su Albanci 1985, dok

je radio na njivi, slomljenom pivskom flašom rasturili analni otvor.

Karcinom nije bauk

Dr Krivokapić, koji je operisao

i mnoge liĉnosti iz politiĉkog i

javnog ţivota Srbije, veruje da

se danas moţe pomoći svakom

pacijentu koji ima karcinom

debelog creva. Nedavno mu je

iz štampe izašla knjiga

"Karcinom rektuma" za koju

bi voleo da je poseduje svaki

lekar u Srbiji. Smatra da je to

dragoceno štivo koje moţe

pomoći njegovim kolegama.

Priprema i takozvani vodiĉ

dobre prakse u kome će svi

lekari dobiti uputstvo kako da

tretiraju rak debelog creva.

Četvrt veka u košarci

Ogromna energija koju

poseduje dr Zoran Krivokapić

moţda potiĉe i od košarke

koju je profesionalno igrao

gotovo 25 godina, od Trepĉe i

Ţelezniĉara, do IMT-a i

Beopetrola gde je završio

karijeru. Sada se relaksira

igrajući tenis. Najĉešće sa

sinom Branislavom, takoĊe

lekarom, ali druge

specijalnosti. Da njegovi

uspesi, kao što primećuje dr

Krivokapić, ne bi bili u senci

slavnog oca.


Pošto u to vreme niko u zemlji (ĉiji su se politiĉari, na ĉelu sa tada veoma moćnim Slovencem

Stanetom Dolancom trudili da, zarad nacionalnog mira u zemlji, zataškaju taj sluĉaj) nije

mogao da pomogne nesrećnom ĉoveku, poslali su ga u London, u ruke dr Pitera Holija.

Zoran Krivokapić je otišao sa ĐorĊem, da mu bude podrška i da mu pomogne. Napuštajući

Beograd, nije ni slutio da će ostati u Londonu više od godinu dana. I danas s ponosom govori

o ĉuvenoj klinici "Sveti Marko" gde je asistirao dr Holiju koji mu je omogućio struĉno

usavršavanje. Školarinu je "namirio" besplatnim radom na klinici. Ponavlja da je to bila

njegova najznaĉajnija odluka u ţivotu koja mu je odredila dalji profesionalni put. U Engleskoj

je završio postdiplomske studije, a kasnije se kao hirurg usavršavao u Americi i Japanu. U

Londonu ga je tada bilo moguće naći samo na dve adrese - na klinici i na kursu engleskog!

Ponuda iz Londona

Diploma

Kada ga je 1996. godine dr Bil Hild pozvao da radi u

Londonu, odbio je. Izabrao je povratak u Beograd i

mizernu platu. Danas, kaţe, nije više siguran da je

postupio dobro.

- Ovde niko ne ceni rad, naprotiv, ako puno radiš, postaješ

problem okolini, gledaju te s podozrenjem - primećuje

danas sagovornik "Vesti".

Ĉuveni Englez, meĊutim, nije odustao od Krivokapića. U

najgore vreme po Srbiju, za vreme bombardovanja 1999.

godine, dr Hild ga predlaţe za ĉlanstvo u Kraljevskom

koledţu hirurga Engleske. Nije se obazirao na primedbe

da ukazuje ĉast jednom Srbinu ĉiju zemlju, pored ostalog i

"milosrdni anĊeli" iz njegove zemlje, zasipaju

osiromašenim uranijumom.

Iako su mu vrata mnogih svetskih klinika bila otvorena, dr Krivokapić nije ţeleo da ima

adresu u inostranstvu. Izabrao je Srbiju.

Svojim najvećim profesionalnim uspehom smatra uvoĊenje nove metode u hirurškom leĉenju

karcinoma debelog creva koju je u Beogradu poĉeo da primenjuje još 1990.

- Nema te komplikacije koju moj tim i ja ne moţemo uspešno otkloniti. Sreća je što ova vrsta

hirurgije ne zahteva mnogo tehnologije - samo rad, trud, hirurško znanje, a mi to imamo -

ponosan je na kolege dr Krivokapić.

Ţelja mu je da u srpskoj prestonici otvori centar za koloproktologiju koji bi nadmašio drţavni

nivo i bio regionalna ustanova za leĉenje raka debelog creva, u koju bi dolazili da operišu

najpoznatiji svetski struĉnjaci.


12.07.2012 | 15:50 > 15:53

Obeležen dan opštine Zveĉan

Izvor: Kontakt plus radio | Svečanom sednicom danas je obeležen dan opštine Zvečan.

Na današnji dan pre 21 godinu opština Zveĉan je ponovo organizovana kao jedinica lokalne samouprave. Predsednik opštine Zveĉan Dragiša Milović ocenio je da je protekli period bio jedan od najteţih i najsloţeniji kada je u pitanju bezbednost, ukazavši na brojne, kako je rekao, jednostrane nasilne akcije, provokacije i pritiske sa ciljem da se slomi otpor Srba na severu Kosova. “Danima i mesecima bili smo izloţeni organizovanim napadima, kako albanskih ekstremista i institucija iz Prištine, tako i od strane onih koji Albancima pruţaju podršku u nastojanjima da na teritoriji Republike Srbije uĉvrste i zaokruţe tzv. Republiku Kosovo. Koliko su ti napadi bili ĉešći, utoliko je jaĉao otpor naših graĊana nasilnoj integraciji u tzv.kosovsko društvo”, podvukao je Milović. Predsednik opštine Zveĉan je istakao da niko nije odgovarao ni za jedan od zloĉina nad Srbima na Kosovu i Metohiji. “To samo govori o pravom licu tzv. institucija iz Prištine i šalje se jasna poruka kakava je perspektiva Srbima u tzv. drţavi Kosovo”, kazao je Milović. On je pozvao KFOR i EULEKS da budu statusno neutralni, da poštuju Rezoluciju 1244 SB UN i zaštite Srbe na Kosmetu koji su, ocenio je, najugroţenija etniĉka zajednica u Evropi. Generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, ĉija poseta Srbiji i Kosovu se najavljuje za kraj jula, sa današnje sednice je poruĉeno da su Srbi na Kosovu bez ikakve zaštite i prava koja im garantuju povelja i Rezolucija SB UN. Od nove Vlade u Beogradu se oĉekuje, rekao je Milović, oĉuvanje i jaĉanje srpskih institucija, postizanje konsenzusa i strategije po pitanju Kosova. “Da mi koji ovde ţivimo, ĉujemo kako se ţeli rešiti problem Kosova i Metohije. Ţelimo da radimo zajedno sa našom Vladm jer naša drţava je Srbija”, podvukao je Milović. Milović je rekao i da će se uprkos svim problemima nastaviti sa implementacijom zapoĉetih projekata – regionalnog vodovoda, deponije, stvaranju mogućnosti i ambijenta perspektive i zapošljavanja za mlade. Predsednik skupštine opštine Zveĉan Momĉilo Gvozdić izjavio je da će se u narednom periodu uz podršku drţave Srbije raditi na osnaţivanju opštine, podsticanju razvoja svih instituticija ĉime će biti omogućeno zapošljavanje mladih a sve to u cilju oĉuvanja srpskog identiteta na Kosovu i Metohiji. “U narednim danima briga za svakog našeg sugraĊanina, pojedinca, naš je prioritet, a narod će to znati da ceni što je potvrĊeno izlaskom na izbore i ukazanim poverenjem svojim predstavnicima na izborima za SO Zveĉan, odrţanim po zakonima i ustavnim principima Republike Srbije kojih se ne odriĉemo”, rekao je Gvozdić.


Zahvalnice i novĉane nagrade uruĉene su Ċacima generacije i najboljim sportistima. Kolektivima i mesnim zajednicama koji su se masovnošću i zalaganjem istakli u nedavnoj akciji “Oĉistimo Srbiju” takoĊe su dodeljene zahvanice. Jedan od petorice poĉasnih graĊana opštine Zveĉan prof.dr. Zoran Krivokapić koji je i ĉlan Kraljevskog udruţenja hirurga Engleske, nedavno je promovisan u poĉasnog ĉlana Asocijacije ameriĉkog hirurga. Tim povodom, njegovom ocu je uruĉen poklon, umetniĉka slika, rad slikara Baneta Ilića. Današnjoj sednici prisustvovali su predsednici opština i skupština opština sa severa Kosova, naĉelnik kosovskomitrovaĉkog okruga Radenko Nedeljković, predstavnici meĊunarodnih misija u pokrajini, direktori škola, ustanova i javnih preduzeća. Nakon sednice, predstavnici opštine Zveĉan obišli su mesnu zajednicu Srbovac gde

je otvorena nova trafo stanica.


SANU: Lekarima vrata zatvorena I. M. | 18. jul 2012. 20:55 |

Odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti izabrala svoje kandidate za nove ĉlanove, koji

se biraju na jesen. Sa podrškom odeljenja Šijaković, Petrović, Bataković, Terzić, Bajić

POJEDINI kandidati za ĉlanove Srpske akademije nauka i umetnosti već su obezbedili sebi

mesto pod krovom najuglednije nauĉne i umetniĉke institucije. Dobili su podršku odeljenja

SANU, kojima treba da se prikljuĉe, a to je, bar prema iskustvima sa ranijih izbora, nepisana

garancija da će većina ĉlanova na skupštini 1. novembra glasati za njih.

Treći put će se na glasanju naći pisac Goran Petrović, koji je već dva puta bio kandidovan, ali

mu je ĉlanstvo izmaklo za dlaku. U SANU se sada moţe ĉuti kako je Petrović „sazreo“ za

dopisnog ĉlana. Osim njega, sa podrškom odeljenja na izbore idu i knjiţevnici Sofija

Miloradović i Janoš Banjaji.

U istom „statusu“ su i likovni umetnik MrĊan Bajić i arhitekta Mihajlo Mitrović, kao i slikar

Petar Omĉikus, koji je ranije izabran za ĉlana SANU, ali je bio van radnog sastava, pa pošto

ta kategorija više ne postoji, moraće još jednom da dobije podršku većine.

Iako su lekari uvek najbrojniji kandidati, ove godine nijedan nije dobio podršku odeljenja.

MeĊu onima koje su predloţila udruţenja ili tri akademika pominju se kardiolog Petar

Seferović, koloproktolog Zoran Krivokapić, ortoped Marko Bumbaširević, imunolog Milica

Ĉolović, imunolog Bela Baling i pedijatar Nevenka Ronĉević. Većina je već okušala sreću i

ostala ispred vrata Akademije, ali će sada moţda imati veće šanse.

PRAVILA OMELA KUSTURICU IAKO se govorilo da bi meĊu kandidatima za ĉlanstvo ove

godine mogao da bude i Emir Kusturica, nema ga, jer kao reditelj ne bi mogao da bude ĉlan nijednog

od postojećih odeljenja. Trebalo bi, kaţu upućeni, ili proširiti odeljenje društvenih nauka i umetnosti,

kako bi akademici mogli da budu i reditelji, dirigenti, muzikolozi, scenografi.

Ova lista moći će da se produţava do jeseni, sve do samog glasanja, do kada tri akademika

mogu da predloţe svoje takmace.

Na odeljenju tehniĉkih nauka samo je Vladimir Radmilović dobio podršku. MeĊu istoriĉarima

to je pošlo za rukom Dušanu Batakoviću, Slavenku Terziću, Vojinu Dabiću, Marku Popoviću

i Ljubomiru Dimiću.


Na predstojećim izborima znatno bi moglo da se osveţi odeljenje društvenih nauka, jer je

njihovu podršku za izbor dobilo ĉak sedam kandidata. MeĊu njima je i Bogoljub Šijaković,

bivši ministar vera. Na spisku je i Dragana Radojiĉić, direktorka Etnografskog instituta

SANU, kao i Ilija Marić, Vukašin Pavlović, Ljiljana Blagojević, Milovan Mitrović i Mirjana

Stefanović.

Podršku odeljenja, izmeĊu ostalih, nije dobio Rade Hajdin, sin sadašnjeg predsednika

akademika Nikole Hajdina, ali još ima šanse da sa podrškom tri akademika izaĊe na

skupštinu.

Iz redova dopisnih ĉlanova, titulu akademika i zvanje redovnog ĉlana meĊu lekarima trebalo

bi da dobiju endokrinolog Nebojša Lalić, hirurg Predrag Peško, nefrolog Vladislav Stefanović

i stomatolog Vojislav Leković. MeĊu redovne bi trebalo da uĊe i kompozitorka Isidora

Ţebeljan, kao i arhitekta Branislav Mitrović, slikar Todor Stevanović i kompozitor Ivan

Jevtić.


31. 07. 2012. 18:11h | Tanjug

Milović: Đoković i Putin na bilbordima u Zveĉanu, a ne "Severna

armija"

Predsednik opštine Zveĉan Dragiša Milović demantovao je pisanje prištinskih medija da

u toj opštini postoje uznemirujući bilbordi sa fotografijama vojnika i natpisom

"Severna armija", istakavši da je na zvaniĉnom bilbordu opštine samo fotografija

tenisera Novaka Đokovića.

- Na zvaniĉnim plakatima naše opštine imamo samo Novaka Đokovića, koji je naš poĉasni

graĊanin. TakoĊe, na ulazu u opštinu, imamo i bilbord na kojem su Zoran Krivokapić,

Jugoslav Kostić i Vladimir Putin, isto naši poĉasni graĊani - rekao je Milović Tanjugu.

Naziv "Severna armija", kako je kazao, se "odnosi na navijaĉe kluba Crvena zvezda jer je

poznato da ih ima mnogo u Zveĉanu", dodajući da je "jednog jutra ĉitav Zveĉan osvanuo sa

crveno-belim iviĉnjacima".

Milović je rekao i da su "momci koji studiraju fakultet umetnosti na jednoj zgradi, koja je

privatno vlasništvo, uradili crteţ vojnika koji liĉi na Ratka Mladića, onako kako su ga ti

umetnici videli".

Prištinska agencija Kosovapres objavila je danas da se na kiosku u centru Zveĉana nalazi

bilbord sa fotografijom vojnika i nazivom "Severna armija".

"Kosovapres" piše, pozivajući se na neimenovane izvore sa severa pokrajine, da je ta armija

"osnovana od zloglasnih desniĉarskih srpskih grupa koje se bore za veliku i etniĉki ĉistu

Srbiju, sa pravoslavnim Srbima, ukljuĉujući i deo Kosova".

2012 © - blic.rs




Problemi sa homoroidalnim ĉvorovima B. Laćarak | 15. avgust 2012. 13:39 |

Skalpel poslednji lek. Prva tri stepena hemoroida leĉe se konzervativno

Thinkstock

Mada hemoroide, odnosno hemoroidalne ĉvorove, koji su smešteni u blizini analnog otvora i

kontrolišu praţnjenje creva, imaju svi ljudi, procenjuje se da probleme sa njima ima svaki

drugi ĉovek. Ĉest su pratilac trudnoće, ali su, ipak, najbrojniji pacijenti stariji od 40 godina,

koji imaju opstipaciju, tvrde stolice i dugo se zadrţavaju u toaletu. Najĉešće se kao prvi znak

da nešto nije u redu sa hemoroidima javlja krvarenje sa stolicom, koje je jarkocrvene boje,

jastuĉići oko anusa ispadaju, svrbe i prljaju veš.

- Svako krvarenje iz hemoroida je alarm da pacijent treba da se javi na pregled - kaţe profesor

dr Zoran Krivokapić, hirurg - koloproktolog Prve hirurške klinike Kliniĉkog centra Srbije,

ĉlan Kraljevskog udruţenja hirurga Engleske i predsednik Evropskog udruţenja

koloproktologa. - Krvarenje ĉesto moţe da nastane i u drugim delovima debelog creva, zbog

nekog zapaljenja ili karcinoma. Zato je neobiĉno vaţno da se postavi taĉna dijagnoza, pa tek

kada se zna kakva je situacija u ostalim delovima kolona da se leĉe hemoroidi. Zbog toga se

pacijentima koji imaju krvarenje obavezno prvo radi kolonoskopija ili irigografija.

U zavisnosti od stepena hemoroidalne bolesti predlaţu se konzervativne ili hirurške metode

leĉenja. Postoje ĉetiri stepena bolesti. Prvi je kad se javljaju samo nelagodnost i blago

krvarenje, drugi kada hemoroidi ispadaju van analnog otvora i sami se, uz krvarenje, vrate,

treći kada hemoroidi ispadaju, a pacijent mora rukom da ih vrati na mesto i ĉetvrti kada su

hemoroidi stalno napolju.


- Konzervativne metode mogu da pomognu u leĉenju prva tri

stadijuma, a za ĉetvrti je jedini lek operacija - objašnjava

profesor Krivokapić. - U prva dva stadijuma uglavnom je

dovoljno da se pacijenti pridrţavaju higijensko-dijetetskog

reţima. To podrazumeva redovno praţnjenje creva, bez

napinjanja, i da stolica bude meka, jer tvrda oštećuje

sluzokoţu i dovodi do krvarenja, ali i pranje posle svakog

praţnjenja creva.

I ishranu obavezno treba prilagoditi. Preporuĉuje se uzimanje

što više teĉnosti, voća i povrća, a treba izbegavati brzu hranu,

u kojoj ima malo ostataka pa je stolica suva i oskudna. Nije

dobro ni crno vino jer, zbog tanina koji sadrţi, dolazi do

krvarenja i napetosti u hemoroidalnim ĉvorovima. I previše

ljuto izaziva tegobe. Nekada treba uzimati i dodatke na bazi

nesvarljivih vlakana, celuloze, a povremeno, da ne bi došlo do

zatvora, preporuĉuju se laksativi ili omekšivaĉi stolice

(parafinsko ulje).

- Ove preparate ne treba zloupotrebljavati, ali povremeno

mogu da budu korisni. TakoĊe je znaĉajno da pacijent koji ima

probleme sa hemoroidima bude fiziĉki aktivan, što pomaţe da

se hemoroidi brţe prazne, a tegobe koje postoje su znatno

manje - kaţe profesor Krivokapić.

Iako genetika ne moţe potpuno da se iskljuĉi kao jedan od faktora rizika za nastanak

hemoroida, struĉnjaci uveravaju da presudnu ulogu u ovoj bolesti imaju moderan stil ţivota i

loša ishrana. Kada bi se malo više paţnje posvetilo zdravoj ishrani i fiziĉkoj aktivnosti,

problemi sa hemoroidima bi se znatno reĊe javljali, istiĉu struĉnjaci.

SVAKI DESETI POD NOŢ

Operacija mora da se radi u 10 do 15 odsto sluĉajeva i to uglavnom kod hemoroida ĉetvrtog

stepena. Najĉešće se hemoroidalni ĉvorovi, kojih uglavnom ima tri, odstranjuju. Kada se to

dobro uradi pacijent više ne bi trebalo da ima probleme. MeĊutim, to je delikatna operacija i

lekari se trude kad god je moguće da je izbegnu.

- Razlog je što moţe da doĊe do nekih komplikacija kao što su stenoza anusa, krvarenje iz

anusa, velika infekcija, perianalna fistula i sliĉno - objašnjava profesor Zoran Krivokapić. -

Što se pre poĉne sa leĉenjem hemoroida, veće su šanse da se problem reši lakšim metodama.

Ako se poseta lekaru odlaţe, mogu da nastanu ozbiljne komplikacije, ali i anemije.


SANU: Kreće borba za prestiţ

I. MIĆEVIĆ | 11. septembar 2012. 20:49 |

Novosti saznaju - na izborima u SANU 51 kandidat za dopisne i 24 za redovne ĉlanove. U trci

i Rade Hajdin, Bogoljub Šijaković, Petar Omĉikus, Goran Petrović...

Zgrada SANU

U trci za zvanje dopisnog ĉlana Akademije je ukupno 51 nauĉnik i umetnik. Za titulu

akademika i napredak iz dopisnog u redovno ĉlanstvo, na predstojećim izborima prvog

novembra, boriće se 24 kandidata. Od ukupno 75 kandidata za koje će se tajno glasati na

Skupštini, samo 13 su ţene.

Ove jeseni najviše bi moglo da bude ojaĉano odeljenje društvenih nauka, koje broji svega po

ĉetiri redovna i dopisna ĉlana. Sada su dvojica dopisnih u trci za zvanje redovnih, a predloţili

su i najviše kandidata za dopisne ĉlanove - ĉak 11! Na ovom spisku su, izmeĊu ostalih, bivši

ministar vera Bogoljub Šijaković, Dragana Radojiĉić, direktor Etnografskog instituta SANU,

etnolog i antropolog Bojan Jovanović, sociolozi Miloš Nemanjić, Milan Brdar, Milovan

Mitrović... Sedmoro su kandidati odeljenja, ekonomista Ljubiša Adamović predloţen je izvan

Akademije, ali ima podršku odeljenja, a bez podrške je ostalo troje. Podrška matiĉnog

odeljenja kandidatima je vaţna, jer je praksa pokazala da oni uz koje stoje kolege koje su već

ĉlanovi SANU prolaze mnogo bolje na glasanju. Po pravilu, gotovo svi sa podrškom odeljenja

budu izabrani, a od ostalih tek malobrojni.

Na spisku za ĉlanstvo našao se i Rade Hajdin, sin predsednika SANU akademika Nikole

Hajdina, koji se, kao i otac, bavi graĊevinom. On nema podršku Odeljenja tehniĉkih nauka, a

predloţen je potpisima trojice akademika. I prof. dr Kosta Ĉavoški ići će na glasanje

zahvaljujući potpisima trojice kolega iz Akademije.

Press Clipping P a g e | 259 [Prof. dr Zoran Krivokapić] HANDKE ZA INOSTRANOG ĈLANA ODELJENJE jezika i knjiţevnosti za inostranog ĉlana

predloţilo je knjiţevnika Petera Handkea. Na spisku za dopisne su i fiziĉar Laslo Foro, Gordana

Vunjak Novaković, struĉnjak za biomedicinski inţenjering, Valerij Vasiljeviĉ Kozloj, koji se bavi

mehanikom, fiziolog Mihail Ugrumov Veniaminović, istoriĉar Anatolij Argadjeviĉ Turilov i arhitekt

Ivan Štraus.

Lekari su tradicionalno meĊu najbrojnijim kandidatima. Za dopisne ih je predloţeno deset, ali

niko nema podršku odeljenja. Na spisku je mikrohirurg Marko Bumbaširević, ĉiji brat

Vladimir Bumbaširević je pre tri godine izabran za redovnog ĉlana. Tu su i kardiolog Petar

Seferović, vaskularni hirurg Lazar Davidović, hirurg Milorad Mitković, hematolog Milica

Ĉolović, transfuziolog Bela Balint, hirurg Zoran Krivokapić, kardiolog Zorana Vasiljević

Pokrajĉić, pedijatar Nevena Ronĉević i farmakolog Ljiljana Bukarica Gojković. U status

redovnih mogli bi da budu izabrani endokrinolog Nebojša Lalić, paradontolog Vojislav

Leković, hirurg Predrag Peško i nefrolog Vojislav Stefanović.

Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke predloţilo je dvoje kolega za redovne i troje za

dopisne ĉlanove, a bez podrške je još osam kandidata. Odeljenje jezika i knjiţevnosti za status

redovnih kandiduje ĉetvoro kolega. Podrţali su knjiţevnika Gorana Petrovića, koji je već dva

puta bio na izborima, ali mu je malo nedostajalo za prolazak.

Po dva redovna i dopisna ĉlana podrţalo je Odeljenje hemijskih i bioloških nauka. Sa

Odeljenja tehniĉkih nauka glasaće se za sedam kandidata, a sa Odeljenja istorijskih nauka za

jednog više. MeĊu umetnicima, redovno ĉlanstvo trebalo bi da dobiju kompozitorka i

najmlaĊi ĉlan Isidora Ţebeljan, arkitekt Branislav Mitrović, slikar Todor Stevanović i

kompozitor Ivan Jevtić. Podršku za ulazak u Akademiju imaju slikar Petar Omĉikus, vajar

MrĊan Bajić i arkitekt Mihajlo Mitrović, a bez podrške je vajar Sava Halugin.

Na izborima prvog novembra za redovne će glasati samo redovni, a za nove dopisne glasaju

svi ĉlanovi SANU.


Objavljeno: 8. oktobar 2012, 15:49

Kongres koloproktologa 11. oktobra u Centru „Sava“ BEOGRAD- Osmi međunarodni simpozijum koloproktologa, koji će okupiti oko 900 domaćih i stranih medicinskih stručnjaka, biće održan od 11. do 13. oktobra u beogradskom Centru „Sava“, najavili su organizatori. Na skupu će istaknuti stručnjaci razmeniti iskustva o lečenju raka debelog creva (kolon), ranoj dijagnostici i prevenciji ove teške bolesti, navodi Reprezent komjunikejšen. Više od 30 predavača iz 30 zemalja predstaviće srpskim kolegama novine u lečenju i ranom otkrivanju karcinoma debelog creva. Organizator skupa je Društvo koloproktologa Srbije. Tim povodom, sutra će se u Pres centru, u 11 sati, biti održana konferencija za novinare na kojoj će govoriti predsednik Simpozijuma koloproktologa prof. dr Zoran Krivokapić, predsednik Organizacionog odbora dr Velimir Marković i sekretar Društva koloproktologa prof. dr Goran Stanojević. IZVOR: Tanjug


Razmena iskustava o leĉenju raka debelog

creva Izvor: Tanjug | 9. oktobar 2012. 17:15:45 BEOGRAD, 9. oktobra (Tanjug) - Na 8. meĊunarodnom simpozijumu koloproktologa, ĉiji će struĉni deo poĉeti 12. oktobra u Centru "Sava", oko 900 domaćih i stranih struĉnjaka razmeniće iskustva o leĉenju raka debelog creva (kolon), ranoj dijagnostici i prevenciji ove teške bolesti, najavljeno je danas na konferenciji za novinare. Na skupu će više od 30 stranih predavaĉa predstaviće srpskim kolegama novine u leĉenju i ranom otkrivanju karcinoma debelog creva. Predsednik Simpozijuma koloproktologa prof. dr Zoran Krivokapić rekao je da je zbog epidemijskih razmera obolelih od raka debelog creva nuţno pokrenuti program za rano otkrivanje te bolesti, koja se moţe sa uspehom izleĉiti ako se otkrije na vreme. Prema njegovim reĉima, program ranog otkrivanja karcinoma debelog creva u Srbiji je završen, ali se ĉeka da poĉne njegova realizacija za koju je potrebno mnogo novca. Krivokapić je istakao da oĉekuje da će naredne godine biti novca u budţetu za realizaciju programa, tako da bi onda mogao da poĉne skrining koji podrazumeva obavezu za sve starije od 50 godina da jednom godišnje urade test na okultno krvarenje, odnosno da se utvrdi da li u stolici imaju krv. Profesor Krivokapić je ocenio da bi skrining u znatnoj meri pomogao blagovremeno otkrivanje i izleĉenje raka debelog creva u Srbiji, što bi uticalo i na uštedu novca u zdravstvenom budţetu. "Ako skrining poĉne iduće godine, rezultati se mogu oĉekivati za 10 do 15 godina, a on će znatno smanjiti i fatalni ishod kod obolelih od karcinoma debelog creva", kazao je Krivokapić. Na pitanje koliko ima obolelih u Srbiji, Krivokapić je kazao da ne postoji taĉna evidencija, ali da se koriste podaci sajta na kome hirurzi i pacijenti prijavljuju intervencije, te se na osnovu tih podataka moţe reći da svake godine oboli oko 45 ljudi na 100.000 graĊana. On je naveo da su struĉnjaci na osnovu raspoloţivih podataka došli do zakljuĉka da od raka debelog creva, zbog naĉina ţivota, ishrane, stresa i drugih riziĉnih faktora, više obolevaju stanovnici razvijenih, zemlja meĊu kojima prednjaĉe SAD, Ĉeška, Škotska, Izrael, gde se godišnje registruje oko 60 novoobolelih na 100.000 stanovnika. Krivokapić je ukazao da se svake godine u svetu otkrije više od milion novih sluĉajeva ove bolesti, a u Srbiji oko 4.000 sluĉajeva. U skladu s tim podacima, dr Krivokapić je podesetio da je rak debelog creva jedna od najĉešćih zloćudnih bolesti i da je u Srbiji treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima, jer je porast obolelih u poslednje dve decenije znaĉajan i evidentan. Govoreći o programu ovogodišnjeg Simpozijuma koloproktologa, predsednik Organizacionog odbora dr Velimir Marković je rekao da će teme biti raznolike, i da će pored hirurga skupu prisustvovati i gastroenterolozi, patolozi, koji će se upoznati s novim tehnikama leĉenja i operativnim zahvatima. Na skupu će, izmeĊu ostalog,


zbog prisustva opštih hirurga, biti reĉi o fistulama, fisurama, hemoroidima i naĉinima njihovog tretmana. Oĉekuje se da će u Centru "Sava" biti postavljen i robot Da Vinĉi koga u svetu hirurzi već uveliko koriste prilikom hirurških intervencija na debelom crevu. Marković je najavio da će ovom prilikom brilijantni struĉnjaci i gostujući profesori simpozijuma Stiv Veksner i Lars Palman biti promovisani u poĉasne doktore nauka Beogradskog univerziteta. MeĊunarodni simpozijum koloproktologa biće sveĉano otvoren prigodnom ceremonijom u ĉetvrtak, 11. oktobra, u Narodnom pozorištu, a struĉni deo će poĉeti 12. oktobra u Centru "Sava".

09. 10. 2012.| 18:06

Osmi internacionalni simpozijum koloproktologa od 11. do 13. oktobra u beogradskom centru "Sava"

Osmi internacionalni simpozijum koloproktologa odrţaće se od 11. do 13. oktobra u centru "Sava", a okupiće više od 900 najznaĉajnijih domaćih i svetskih struĉnjaka koji će razmeniti iskustva u leĉenju raka debelog creva, ranoj dijagnostici i prevenciji ove bolesti.

Najveći eksperti u ovoj oblasti medicine, 30 predavaĉa iz gotovo 30 zemalja, predstaviće našim lekarima novine u leĉenju i ranom otkrivanju karcinoma debelog creva, kao i rezultate najnovijih istraţivanja.

Rak debelog creva jedna je od najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu stanovništvom razvijenog sveta i ujedno jedan od glavnih uzroka smrti sa zabrinjavajućim trendom porasta uĉestalosti. U Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima - porast broja obolelih od raka debelog creva u zadnjih dvadeset godina je znaĉajan i evidentan.

- Procenjuje se da se svake godine u svetu otkrije više od milion novih sluĉajeva ove bolesti, a u Srbiji oko 4.000 sluĉajeva. Ova bolest je drugi po redu uzrok smrti od malignih oboljenja, odmah iza karcinoma pluća, ali vaţno je znati da spada u karcinome koje je najlakše otkriti i izleĉiti. Ukoliko se vrši pravilna prevencija, odnosno rana kontrola zdravih ljudi posle pedesete godine, 95% pacijenata ima šansu da se izleĉi. Organizacija tradicionalnog meĊunarodnog kongresa je jedan od naših naĉina borbe sa ovom bolešću - izjavio je prof. dr Zoran Krivokapić, predsednik Simpozijuma koloproktologa.

Pored 650 lekara iz Srbije, na simpozijumu je najavljeno i uĉešće 250 gostiju iz inostranstva.

Društvo koloproktologa Jugoslavije, organizator jednog od najvećih kongresa medicine u Srbiji, osnovano je 1997. godine sa ciljem da doprinese poboljšanju leĉenja bolesti kolona i anorektuma, omogući razmenu iskustava i obezbedi interdisciplinarni pristup leĉenju, dijagnostici i istraţivanju bolesti ove regije.


subota, 13. okt 2012, 18:52 -> 07:54

Prevencijom protiv raka creva

Spas od karcinoma debelog creva je tzv. skrining program za rano otkrivanje raka, poruka je sa simpozijuma kolorektologa održanog

u Beogradu.

Više od milion ljudi na planeti godišnje oboli, a pola miliona umre od raka

debelog creva. Naša zemlja nažalost nimalo ne zaostaje za svetskim prosekom - u Srbiji je taj karcinom drugi po rasprostranjenosti. Karcinom

koji stručnjaci opisuju kao bolest koja se širi poput epidemije - moguće je izlečiti. Potrebno je da se otkrije na vreme - poruka je sa simpozijuma

koloproktologa održanog u Beogradu, a koji je okupio više od 30 svetskih predavača i oko hiljadu lekara.

Da ima karcinom debelog creva Ljubica Pavković saznala je pre šest meseci. Na sreću kod lekara je došla na vreme.

"Ranije nisam imala nikakvih simptoma. To se izdešavalo ovih zadnjih šest meseci. Simptomi su neredovne stolice, nekad krvarenja sa nekim

sluzima", kaže Ljubica.


Krv u stolici, promene u pražnjenju creva poput dijareje, zatvora, bol u

trbuhu, simptomi su koje ne smete ignorisati! Ako ih imate, što pre potražite stručnu pomoć. Spas od ovog karcinoma je tzv. skrining program

za rano otkrivanje raka.

"Četiri hiljade pacijenata koje smo operisali analizirali smo i ustanovili smo da je preživljavanje 65,8 odsto, što će reći u svim stadijumima bolesti

više od 50 odsto ljudi preživi", kaže profesor dr Zoran Krivokapić, predsednik Evropskog udruženja kolorektalnih hirurga.

Krivokapić smatra da bi uvoĎenjem skrininga preživljavanje bilo 80 do 90

odsto, a posle 15 godina uz rad i skrinig, karcinom bi mogla biti izlečena bolest.

Oni koji su uveli taj program, kažu da su na dobitku svi - pacijenti i

država!

"Bili smo u samom vrhu po broju obolelih od karcinoma debelog creva. Zatim smo pre deset godina uveli ranu kolonskopiju kojom otkrivamo i

uklanjamo polipe. Od tada broj obolelih dramatično je opao, a država je mnogo uštedela na lečenju", kaže doktor Tomas Skrička iz Češke.

Budućnost kolorektalne hirurgije mnogi stručnjaci vide u robotu. Ovih dana bio je privremeno i u Beogradu, pa su mnogi hirurzi mogli da

vežbaju na njemu.


Predstavljeni novi naĉini leĉenja raka

debelog creva Izvor: Beta | 14. oktobar 2012. 19:59:59 BEOGRAD, 14. oktobra 2012. (Beta) - Najveći eksperti iz oblasti leĉenja raka debelog creva iz oko 30 zemalja predstavili su u Beogradu nove naĉine leĉenja tog karcinoma interdisciplinarnim pristupom, na simpozijumu koji je danas završen. Kako se navodi u saopštenju, Osmi internacionalni simpozijum koloproktologa i ove godine privukao je veliku paţnju struĉne javnosti, a više od 900 najznaĉajnijih domaćih i svetskih struĉnjaka razmenili su iskustva u leĉenju raka debelog creva, ranoj dijagnostici i prevenciji te bolesti. Rak debelog creva jedna je od najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu stanovništvom razvijenog sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima. Procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion novih sluĉajeva tog oboljenja, a u Srbiji oko 400 sluĉajeva. U nastanku bolesti, osim genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres. Rak debelog creva ubraja se u karcinome koje je najlakše otkriti i izleĉiti. Pri pravilnoj prevenciji, odnosno ranoj kontroli zdravih ljudi posle pedesete godine, 95 odsto pacijenata ima šansu da se izleĉi. "Poslednjih godina u Srbiji je oko 45 novootkrivenih sluĉajeva na 100.000 stanovnika", kazao je predsednik Simpozijuma kolopraktologa Zoran Krivokapić. On je naveo da se naredne godine oĉekuje uvoĊenje obaveznog pregleda za graĊane Srbije u cilju ranog otkrivanja raka debelog creva i dodao da se oĉekuje da bi se na taj naĉin u sledećih 10 do 15 godina smanjio broj novoobolelih. Organizator jednog od najvećih kongresa medicine u Srbiji je Društvo koloproktologa Jugoslavije koje je osnovano 1997. godine.


14. 10. 2012. 23:05h | Beta| foto: Beta

Predstavljeni novi naĉini leĉenja raka debelog

creva Najveći eksperti iz oblasti leĉenja raka debelog creva iz oko 30 zemalja

predstavili su u Beogradu nove naĉine leĉenja tog karcinoma

interdisciplinarnim pristupom, na simpozijumu koji je danas završen.

Kako se navodi u

saopštenju, Osmi

internacionalni simpozijum

koloproktologa i ove godine

privukao je veliku paţnju

struĉne javnosti, a više od

900 najznaĉajnijih domaćih

i svetskih struĉnjaka

razmenili su iskustva u

leĉenju raka debelog creva,

ranoj dijagnostici i

prevenciji te bolesti.

Rak debelog creva jedna je od najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu stanovništvom razvijenog

sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima.

Procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion novih sluĉajeva tog

oboljenja, a u Srbiji oko 400 sluĉajeva.

U nastanku bolesti, osim genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u

ishrani i stres.

Rak debelog creva ubraja se u karcinome koje je najlakše otkriti i izleĉiti. Pri pravilnoj

prevenciji, odnosno ranoj kontroli zdravih ljudi posle pedesete godine, 95 odsto pacijenata

ima šansu da se izleĉi.

- Poslednjih godina u Srbiji je oko 45 novootkrivenih sluĉajeva na 100.000 stanovnika - kazao

je predsednik Simpozijuma kolopraktologa Zoran Krivokapić.

On je naveo da se naredne godine oĉekuje uvoĊenje obaveznog pregleda za graĊane Srbije u

cilju ranog otkrivanja raka debelog creva i dodao da se oĉekuje da bi se na taj naĉin u sledećih

10 do 15 godina smanjio broj novoobolelih.

Organizator jednog od najvećih kongresa medicine u Srbiji je Društvo koloproktologa

Jugoslavije koje je osnovano 1997. godine. 2012 © - blic.rs


VESTI | NEDELJA 14.10.2012

Obavezan pregled kolona od 2013? Izvor: Beta Najveći eksperti iz oblasti lečenja raka debelog creva iz oko 30 zemalja predstavili su u Beogradu nove načine lečenja tog karcinoma interdisciplinarnim pristupom na simpozijumu koji je završen danas (14. 10).

TipsTimes/Flickr.com Kako se navodi u saopštenju, Osmi internacionalni simpozijum koloproktologa i ove godine privukao je veliku paţnju struĉne javnosti, a više od 900 najznaĉajnijih domaćih i svetskih struĉnjaka razmenili su iskustva u leĉenju raka debelog creva, ranoj dijagnostici i prevenciji te bolesti. Rak debelog creva jedna je od najĉešćih

zloćudnih bolesti meĊu stanovništvom razvijenog sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima. Procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion novih sluĉajeva tog oboljenja, a u Srbiji oko 400 sluĉajeva. U nastanku bolesti, osim genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres. Rak debelog creva ubraja se u karcinome koje je najlakše otkriti i izleĉiti. Pri pravilnoj prevenciji, odnosno ranoj kontroli zdravih ljudi posle pedesete godine, 95 odsto pacijenata ima šansu da se izleĉi. "Poslednjih godina u Srbiji je oko 45 novootkrivenih sluĉajeva na 100.000 stanovnika", kazao je predsednik Simpozijuma kolopraktologa Zoran Krivokapić. On je naveo da bi naredne godine trebalo da se uvede obavezan pregled za graĊane Srbije u cilju ranog otkrivanja raka debelog creva i dodao da se oĉekuje da bi se na taj naĉin u sledećih 10 do 15 godina smanjio broj novoobolelih. Organizator jednog od najvećih kongresa medicine u Srbiji je Društvo koloproktologa Jugoslavije koje je osnovano 1997. godine B92.net



http://www.b92.net/


subota, 20. okt 2012, 14:05

Vi i Mira Adanja Polak

Gost: Prof. dr Zoran Krivokapić, hirurg kolopraktolog i predsednik Evropskog udruženja ...


27. 10. 2012. 17:28h | Tanjug

U Srbiji godišnje 400 novoobolelih od raka

debelog creva Rak debelog creva jedna je od najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu stanovništvom

razvijenog sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima,

rekao je danas koloproktolog prof. dr Zoran Krivokapić iz Kliniĉkog centra Srbije.

Prema njegovim reĉima, procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion novih sluĉajeva ovog oboljenja, a u Srbiji oko 400 sluĉajeva. Krivokapić je kazao da se, na osnovu podataka epidemioloških istraţivanja sprovedenih u našoj zemlji, moţe zakljuĉiti da je incidenca ove bolesti u porastu, što je signal za preduzimanje preventivnih mera.

- Na inicijativu Društva koloproktologa formirana je Radna grupa iz ĉijeg je intenzivnog rada proistekao Nacionalni program za skrining i rano otkrivanje raka debelog creva- kazao je Krivokapić. On je dodao da je program usvojen i da se naredne godine oĉekuje obavezan pregled za graĊane Srbije u cilju ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Dr Krivokapić je izrazio nadu da će se na taj naĉin u sledećih 10 do 15 godina poboljšati rezultati i smanjiti broj novoobolelih. Govoreći o nastanku kolorektalnog karcinoma, Krivokapić je istakao da, pored genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres. U skladu s tim, on je ukazao na neophodnost redovne fiziĉke aktivnosti, ishranu bogatu sveţim voćem i povrćem koji umanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma, ali i od kardiovaskularnih oboljenja. - Pored ishrane i naĉina ţivota, bitno je naglasiti da su redovne kontrole riziĉnih populacija jedan od najuspešnijih naĉina prevencije ove bolesti- naglasio je Krivokapić. Govoreći o simptomima koji su prvi alarm za posetu lekaru, on je naveo pojavu krvi u stolici, promenu ritma praţnjenja ili gubitak u telesnoj teţini u kratkom vremenskom periodu. Osvrnuvši se na nedavno odrţan Kongres koloproktologa u Beogradu, profesor Krivokapić je kazao da je okupio 30 najeminentnijih svetskih predavaĉa na tom polju koji su razmenili bogata isukstva oko 850 uĉesnika iz 28 zemalja sveta. Prema reĉima Krivokapića, predavaĉi su uĉesnicima predstavili nove naĉine leĉenja karcinoma debelog creva, od ranih do poslednjih stadijuma ove bolesti interdisciplinarnim pristupom. Predstavljen je uspeh stranih programa ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, a predavaĉi su posebnu paţnju posvetili predstavljanju novih trendova u leĉenju koji bitno poboljšavaju kvalitet ţivota leĉenih bolesnika. 2012 © - blic.rs


Zloćudna bolest

400 novoobolelih od raka debelog creva

Društvo, 14:11, 27.10.2012. Autor: Agencija TANJUG

Pored genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres

BEOGRAD - Rak debelog creva jedna je od najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu

stanovništvom razvijenog sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim

bolestima, rekao je danas koloproktolog prof. dr Zoran Krivokapić iz Kliniĉkog centra Srbije.

Prema njegovim reĉima, procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion

novih sluĉajeva ovog oboljenja, a u Srbiji oko 400 sluĉajeva.

Krivokapić je kazao da se, na osnovu podataka epidemioloških istraţivanja sprovedenih u

našoj zemlji, moţe zakljuĉiti da je incidenca ove bolesti u porastu, što je signal za

preduzimanje preventivnih mera.

"Na inicijativu Društva koloproktologa formirana je Radna grupa iz ĉijeg je intenzivnog rada

proistekao Nacionalni program za skrining i rano otkrivanje raka debelog creva", kazao je

Krivokapić.On je dodao da je program usvojen i da se naredne godine oĉekuje obavezan

pregled za graĊane Srbije u cilju ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Dr Krivokapić je

izrazio nadu da će se na taj naĉin u sledećih 10 do 15 godina poboljšati rezultati i smanjiti broj

novoobolelih.

Govoreći o nastanku kolorektalnog karcinoma, Krivokapić je istakao da, pored genetske

predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres.U skladu s tim, on je

ukazao na neophodnost redovne fiziĉke aktivnosti, ishranu bogatu sveţim voćem i povrćem

koji umanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma, ali i od kardiovaskularnih oboljenja.

"Pored ishrane i naĉina ţivota, bitno je naglasiti da su redovne kontrole riziĉnih

populacija jedan od najuspešnijih naĉina prevencije ove bolesti", naglasio je

Krivokapić.Govoreći o simptomima koji su prvi alarm za posetu lekaru, on je naveo pojavu

krvi u stolici, promenu ritma praţnjenja ili gubitak u telesnoj teţini u kratkom vremenskom

periodu.

Osvrnuvši se na nedavno odrţan Kongres koloproktologa u Beogradu, profesor Krivokapić je

kazao da je okupio 30 najeminentnijih svetskih predavaĉa na tom polju koji su razmenili

bogata isukstva oko 850 uĉesnika iz 28 zemalja sveta.

Prema reĉima Krivokapića, predavaĉi su uĉesnicima predstavili nove naĉine leĉenja

karcinoma debelog creva, od ranih do poslednjih stadijuma ove bolesti interdisciplinarnim

pristupom.

Predstavljen je uspeh stranih programa ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, a predavaĉi

su posebnu paţnju posvetili predstavljanju novih trendova u leĉenju koji bitno poboljšavaju

kvalitet ţivota leĉenih bolesnika.


U Srbiji godišnje 400 novoobolelih od raka

debelog creva Izvor: Tanjug | 27. oktobar 2012. 12:02:08 BEOGRAD, 27. oktobra (Tanjug) - Rak debelog creva jedna je od najĉešćih zloćudnih bolesti meĊu stanovništvom razvijenog sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĊu malignim bolestima, rekao je danas koloproktolog prof. dr Zoran Krivokapić iz Kliniĉkog centra Srbije. Prema njegovim reĉima, procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion novih sluĉajeva ovog oboljenja, a u Srbiji oko 400 sluĉajeva. Krivokapić je Tanjugu kazao da se, na osnovu podataka epidemioloških istraţivanja sprovedenih u našoj zemlji, moţe zakljuĉiti da je incidenca ove bolesti u porastu, što je signal za preduzimanje preventivnih mera. "Na inicijativu Društva koloproktologa formirana je Radna grupa iz ĉijeg je intenzivnog rada proistekao Nacionalni program za skrining i rano otkrivanje raka debelog creva", kazao je Krivokapić. On je dodao da je program usvojen i da se naredne godine oĉekuje obavezan pregled za graĊane Srbije u cilju ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Dr Krivokapić je izrazio nadu da će se na taj naĉin u sledećih 10 do 15 godina poboljšati rezultati i smanjiti broj novoobolelih. Govoreći o nastanku kolorektalnog karcinoma, Krivokapić je istakao da, pored genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres. U skladu s tim, on je ukazao na neophodnost redovne fiziĉke aktivnosti, ishranu bogatu sveţim voćem i povrćem koji umanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma, ali i od kardiovaskularnih oboljenja. "Pored ishrane i naĉina ţivota, bitno je naglasiti da su redovne kontrole riziĉnih populacija jedan od najuspešnijih naĉina prevencije ove bolesti", naglasio je Krivokapić. Govoreći o simptomima koji su prvi alarm za posetu lekaru, on je naveo pojavu krvi u stolici, promenu ritma praţnjenja ili gubitak u telesnoj teţini u kratkom vremenskom periodu. Osvrnuvši se na nedavno odrţan Kongres koloproktologa u Beogradu, profesor Krivokapić je kazao da je okupio 30 najeminentnijih svetskih predavaĉa na tom polju koji su razmenili bogata isukstva oko 850 uĉesnika iz 28 zemalja sveta. Prema reĉima Krivokapića, predavaĉi su uĉesnicima predstavili nove naĉine leĉenja karcinoma debelog creva, od ranih do poslednjih stadijuma ove bolesti interdisciplinarnim pristupom. Predstavljen je uspeh stranih programa ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, a predavaĉi su posebnu paţnju posvetili predstavljanju novih trendova u leĉenju koji bitno poboljšavaju kvalitet ţivota leĉenih bolesnika.


RAK DEBELOG CREVA NAJĈEŠĆA

ZLOĆUDNA BOLEST Tanjug | subota, 27.10.2012. | 12:03

Rak debelog creva jedna je od najčešćih zloćudnih bolesti meĎu stanovništvom razvijenog sveta, a u Srbiji je treći vodeći uzrok smrtnosti meĎu malignim bolestima, rekao je koloproktolog prof. dr Zoran Krivokapić iz Kliničkog centra Srbije Prema njegovim rečima, procenjuje se da se svake godine na planeti otkrije više od milion novih slučajeva ovog oboljenja, a u Srbiji oko 400 slučajeva. Krivokapić je Tanjugu kazao da se, na osnovu podataka epidemioloških istraţivanja sprovedenih u našoj zemlji, moţe zaključiti da je incidenca ove bolesti u porastu, što je signal za preduzimanje preventivnih mera. "Na inicijativu Društva koloproktologa formirana je Radna grupa iz čijeg je intenzivnog rada proistekao Nacionalni program za skrining i rano otkrivanje raka debelog creva", kazao je Krivokapić. On je dodao da je program usvojen i da se naredne godine očekuje obavezan pregled za graĎane Srbije u cilju ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Dr Krivokapić je izrazio nadu da će se na taj način u sledećih 10 do 15 godina poboljšati rezultati i smanjiti broj novoobolelih. Govoreći o nastanku kolorektalnog karcinoma, Krivokapić je istakao da, pored genetske predispozicije, vaţnu ulogu imaju ţivotni stil, navike u ishrani i stres. U skladu s tim, on je ukazao na neophodnost redovne fizičke aktivnosti, ishranu bogatu sveţim voćem i povrćem koji umanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma, ali i od kardiovaskularnih oboljenja. "Pored ishrane i načina ţivota, bitno je naglasiti da su redovne kontrole rizičnih populacija jedan od najuspešnijih načina prevencije ove bolesti", naglasio je Krivokapić.


Govoreći o simptomima koji su prvi alarm za posetu lekaru, on je naveo pojavu krvi u stolici, promenu ritma praţnjenja ili gubitak u telesnoj teţini u kratkom vremenskom periodu. Osvrnuvši se na nedavno odrţan Kongres koloproktologa u Beogradu, profesor Krivokapić je kazao da je okupio 30 najeminentnijih svetskih predavača na tom polju koji su razmenili bogata isukstva oko 850 učesnika iz 28 zemalja sveta. Prema rečima Krivokapića, predavači su učesnicima predstavili nove načine lečenja karcinoma debelog creva, od ranih do poslednjih stadijuma ove bolesti interdisciplinarnim pristupom. Predstavljen je uspeh stranih programa ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, a predavači su posebnu paţnju posvetili predstavljanju novih trendova u lečenju koji bitno poboljšavaju kvalitet ţivota lečenih bolesnika.


28/10/2012

У Србији годишње 400 новооболелих од рака дебелог црева Кривокапић је Танјугу казао да се, на основу података епидемиолошких истраживања спроведених у нашој земљи, може закључити да је инциденца ове болести у порасту, што је сигнал за предузимање превентивних мера

проф. др Зоран Кривокапић БЕОГРАД: Рак дебелог црева једна је од најчешћих злоћудних болести међу становништвом развијеног света, а у Србији је трећи водећи узрок смртности међу малигним болестима, рекао је колопроктолог проф. др Зоран Кривокапић из Клиничког центра Србије. Према његовим речима, процењује се да се сваке године на планети открије више од милион нових случајева овог обољења, а у Србији око 400 случајева. Кривокапић је Танјугу казао да се, на основу података епидемиолошких истраживања спроведених у нашој земљи, може закључити да је инциденца ове болести у порасту, што је сигнал за предузимање превентивних мера. "На иницијативу Друштва колопроктолога формирана је Радна група из чијег је интензивног рада проистекао Национални програм за скрининг и рано откривање рака дебелог црева", казао је Кривокапић. Он је додао да је програм усвојен и да се наредне године очекује обавезан преглед за грађане Србије у циљу раног откривања карцинома дебелог црева. Др Кривокапић је изразио наду да ће се на тај начин у следећих 10 до 15 година побољшати резултати и смањити број новооболелих. Говорећи о настанку колоректалног карцинома, Кривокапић је истакао да, поред генетске предиспозиције, важну улогу имају животни стил, навике у исхрани и стрес.


У складу с тим, он је указао на неопходност редовне физичке активности, исхрану богату свежим воћем и поврћем који умањују ризик од колоректалног карцинома, али и од кардиоваскуларних обољења. "Поред исхране и начина живота, битно је нагласити да су редовне контроле ризичних популација један од најуспешнијих начина превенције ове болести", нагласио је Кривокапић. Говорећи о симптомима који су први аларм за посету лекару, он је навео појаву крви у столици, промену ритма пражњења или губитак у телесној тежини у кратком временском периоду. Осврнувши се на недавно одржан Конгрес колопроктолога у Београду, професор Кривокапић је казао да је окупио 30 најеминентнијих светских предавача на том пољу који су разменили богата исукства око 850 учесника из 28 земаља света. Према речима Кривокапића, предавачи су учесницима представили нове начине лечења карцинома дебелог црева, од раних до последњих стадијума ове болести интердисциплинарним приступом. Представљен је успех страних програма раног откривања колоректалног карцинома, а предавачи су посебну пажњу посветили представљању нових трендова у лечењу који битно побољшавају квалитет живота лечених болесника.


четвртак, 01. нов 2012, 15:58 -> 19:39

Изабрани нови академици

Српска академија наука и уметности примила 20 нових чланова, а 22 академика добила

статус редовног члана САНУ.

У Српску академију наука и уметности примљено је 20 нових чланова, а 22 академика

добила су статус редовног члана САНУ.

Од нових чланова, 13 академика изабрано је за дописне чланове, док је њих седам

добило звање иностраног члана.

Скупштини САНУ на којој су примљени нови чланови, присуствовала су 124

академика који су нове и постојеће колеге бирали тајним гласањем, међу 82

предложена кандидата.

"Сви предложени кандидати имају сјане биографије. Сви су врхунски стручњаци и

уметници", рекао је председник САНУ Никола Хајдин.

За избор редовног члана била су потребна 43 гласа, док је за дописне и иностране

чланове морало да гласа најмање 66 чланова САНУ.

Најмлађи члан САНУ и један од изабраних за редовног члана, композиторка Исидора

Жебељан рекла је агенцији Бета да је добила додатни подстрек за даљи рад.

"То је велики корак напред који ме обавезује да учиним што више за друштво и своје

ближње", рекла је Исидора Жебљан.

У Одељење за математику, физику и гео-науке за редовне чланове изабрани су Милан

Дамњановић и Градимир Миловановић, за дописне Бранислав Јеленковић, Владица

Цветковић и Миодраг Матељевић, а за иностраног физичар Ласло Форо.


Владимир Стевановић и Богдан Шолаја изабрани су у Одељење хемијских и

биолошких наука за редовне чланове, Радмила Петановић и Радомир Саичић за

дописне чланове и Гордана Вуњак Новаковић за иностраног члана САНУ.

У Одељење техничких наука за редовне чланове изабрани су Зоран Ђурић, Нинослав

Стојадиновић и Зоран Поповић, за дописне Велимир Радмиловић, а за иностраног

Валериј Васиљевич Козлов.

Небојша Лалић, Војислав Лековић, Пешко Предраг и Владисав Стефановић изабрани

су у Одељење медицинских наука за редовне чланове. За дописне чланове изабрани су

Петар Сеферовић, Зоран Кривокапић и Милорад Митковић, а за иностраног Михаил

Вениаминович Угрумов.

У Одељење језика и књижевности за редовне чланове изабрани су Нада Милошевић

Ђорђевић, Предраг Пипер, Александар Лома и Милорад Радовановић, за дописне Горан

Петровић и Јанош Бањаи, а за иностраног књижевник Петер Хандке. У Одељење

друштвених наука за редовне чланове изабран је Данило Баста.

Драгољуб Живојиновић и Мирјана Живојиновић изабрани су у Одељење историјских

наука за редовне чланове, Љубодраг Димић за дописног, а за иностраног члана изабран

је историчар Анатолиј Аркађевич Турилов.

У Одељење ликовне и музичке уметности за редовне чланове изабрани су Исидора

Жебељан, Бранислав Митровић, Тодор Стевановић и Иван Јевтић, за дописне Петар

Омчикус, за иностраног архитекта Иван Штраус.

Следећи избори за чланове Српске академије наука и уметности биће одржани за три

године.


Vesti :: Društvo

SANU izabrao nove akademike » 01. Novembar. 2012 | 18:08, Izvor : Tanjug, U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti odrţana je Izborna skupština na kojoj su tajnim glasanjem izabrana 22 redovna ĉlana, 13 dopisnih ĉlanova i 7 inostranih ĉlanova.

U Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke za redovne ĉlanove izabrani su Milan Damnjanović i Gradimir Milovanović, za dopisne Branislav Jelenković, Vladica Cvetković i Miodrag Mateljević a za inostranog fiziĉar Foro Laslo. U Odeljenje hemijskih i bioloških nauka za redovne ĉlanove izabrani su Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, za dopisne Radmila Petanović i Radomir Saiĉić za inostranog Gordana Vunjak Novaković, tehnologija i biomedicinski inţenjering. U Odeljenje tehniĉkih nauka za redovne ĉlanove izabrani su Zoran Đurić, Ninoslav Stojadinović i Zoran Popović, za dopisne Velimir Radmilović a za inostranog Vasiljeviĉ Kozlov Valerij, mehanika. U Odeljenje medicinskih nauka za redovne ĉlanove izabrani su Nebojša Lalić, Vojislav Leković, Peško Predrag i Vladisav Stefanović, za dopisne Petar Seferović, Zoran Krivokapić i Milorad Mitković a za inostranog Mihail Veniaminoviĉ Ugrumov, fiziologija. U Odeljenje jezika i knjiţevnosti za redovne ĉlanove izabrani su Nada Milošević ĐorĊević, Predrag Piper, Aleksandar Loma i Milorad Radovanović, za dopisne Goran Petrović i Banjai Janoš a za inostranog Handke Peter, knjiţevnik. U Odeljenje društvenih nauka za redovne ĉlanove izabran je Danilo Basta. U Odeljenje istorijskih nauka za redovne ĉlanove izabrani su Dragoljub Ţivojinović i Mirjana Ţivojinović, za dopisne Ljubodrag Dimić a za inostranog ArkaĊeviĉ Turilov Anatolij, istorija. U Odeljenje likovne i muziĉke umetnosti za redovne ĉlanove izabrani su Isidora Ţebeljan, Branislav Mitrović, Todor Stevanović i Ivan Jevtić, za dopisne Petar Omĉikus, za inostranog Ivan Štraus, arhitektura. U saopštenju SANU upućene su ĉestitke novoprimljenim ĉlanovima sa ţeljom da svojim radom doprinesu napretku nauke i umetnosti u Srbiji a kandidatima koji ovom prilikom nisu primljeni, SANU je poţeleo uspešan rad i nove rezultate do sledećih izbora.


NOVI ĈLANOVI SANU Izvor: Fonet | 1. novembar 2012. 19:20:28 BEOGRAD, 01. novembar 2012. (FoNet) - U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti danas je odrţana izborna skupština, na kojoj su birani redovni, dopisni i inostrani ĉlanovi. Skupština, koju ĉine svi ĉlanovi SANU, tajnim glasanjem je izabrala 22 redovna, 13 dopisnih i sedam inostranih ĉlanova. Primljeni su: Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke za redovne Milan Damnjanović i Gradimir Milovanović za dopisne Branislav Jelenković, Vladica Cvetković i Miodrag Mateljević za inostranog Laslo Foro Odeljenje hemijskih i bioloških nauka za redovne Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja za dopisne Radmila Petanović i Radomir Saiĉić za inostranog Gordana Vunjak Novaković Odeljenje tehniĉkih nauka za redovne Zoran Đurić, Ninioslav Stojadinović i Zoran Popović za dopisne Velimir Radmilović za inostranog Valerij Vasiljeviĉ Kozlov Odeljenje medicinskih nauka za redovne Nebojša Lalić, Vojislav Leković, Peško Predrag i Vladislav Stefanović za dopisne Petar Seferović, Zoran Krivokapić i Milorad Mitković za inostranog Mihail Veniaminoviĉ Ugrumov Odeljenje jezika i knjiţevnosti za redovne Nada Milošević ĐorĊević, Predrag Piper, Aleksandar Loma i Milorad Radovanović za dopisne Goran Petrović i Janoš Banjai za inostranog Peter Handke Odeljenje društvenih nauka za redovne Danilo Basta Odeljenje istorijskih nauka za redovne Dragoljub Ţivojinović i Mirjana Ţivojinović za dopisne Ljubodrag Dimić za inostranog Anatolij Arkadjeviĉ Turilov Odeljenje likovne i muziĉke umetnosti za redovne Isidora Ţebeljan, Branislav Mitrović, Todor Stevanović i Ivan Jevtić za dopisne Petar Omĉikus za inostranog Ivan Štraus


02/11/2012

KULTURA

Izabrani novi članovi SANU

Najviše glasova dobio Peter Handke za inostranog ĉlana (102)

Red pred kutijom: Akademici glasaju (Foto Tanjug)

Na juĉerašnjoj izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu izabrana su nova 22 redovna, 13 dopisnih i sedam inostranih ĉlanova. Sada radni sastav, koji uĉestvuje u odluĉivanju, broji 172 ĉlana. Predsednik Akademije Nikola Hajdin otvorio je izbornu

skupštinu i konstatovao da su od 137 ĉlanova SANU, prisutna 124 ĉlana, što je više nego dovoljno za kvorum. Za izbor za redovne ĉlanove bila su potrebna 43 glasa, a za dopisne i inostrane 66. Tajnim glasanjem za nove redovne ĉlanove SANU izabrani su: Milan Damnjanović (fizika) – 52 glasa, Gradimir Milovanović (matematika) – 55, Vladimir Stevanović (ekologija i biogeografija) – 57, Bogdan Šolaja (hemija) – 53, Zoran Đurić (tehniĉka fizika) – 49, Zoran Popović (elektrotehnika) – 55, Ninoslav Stojadinović (elektronika) – 47, Nebojša Lalić (endokrinologija) – 54, Vojislav Leković (paradontologija) – 46, Predrag Peško (hirurgija) – 45, Vladislav Stefanović (nefrologija) – 50, Nada Milošević-ĐorĊević (istorija knjiţevnosti i folkloristika) – 58, Predrag Piper (lingvistika) – 52, Aleksandar Loma (etimologija) – 48, Milorad Radovanović (lingvistika) – 47, Danilo Basta (pravno-filozofske nauke) – 49, Dragoljub Ţivojinović (istorija) – 55, Mirjana Ţivojinović (vizantologija) – 58, Isidora Ţebeljan (klasiĉna muzika) – 43 i Branislav Mitrović (arhitektura) – 49, Todor Stevanović (slikarstvo) – 47 i Ivan Jevtić (klasiĉna muzika) – 46. Od 51 predloţenog izabrano je samo 13 dopisnih ĉlanova. Dopisni ĉlanovi postali su: Branislav Jelenković (fizika) – 74 glasa, Vladica Cvetković (geologija) – 72, Miodrag Mateljević (matematika) – 72, Goran Petrović (knjiţevnost) – 87, Janoš Banjai (knjiţevnost) – 78, Radmila Petanović (biologija) – 84, Radomir Saiĉić (hemija) – 87, Velimir Radmilović (fiziĉka metalurgija) – 83, Ljubodrag Dimić (istorija) – 70, Petar Omĉikus (slikarstvo) – 83, Petar Seferović (kardiologija) – 79, Zoran Krivokapić (hirurgija) – 75, i Milorad Mitković (hirurgija) – 66.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/index.1.sr.html


Svi predloţeni nauĉnici i umetnici za inostrane ĉlanove dobili su znatno više glasova od potrebnih: Laslo Foro (fizika) – 84, Peter Handke (knjiţevnost) – 102, Gordana Vunjak-Novaković (tehnologija i biomedicinsko inţenjerstvo) – 91, Valerij Vasiljeviĉ Kozlov (mehanika) – 92, Anatolij Arkadjeviĉ Turilov (istorija) – 90, Mihail Venijaminoviĉ Ugrumov (fiziologija) – 82, i Ivan Štraus (arhitektura) – 81. U Odeljenju društvenih nauka nijedan kandidat nije izabran za dopisnog ĉlana. Inaĉe, pred sam poĉetak izborne skupštine juĉe je ispred SANU deljen list „Tabloid”, u kojem je objavljen tekst o navodnim malverzacijama u Akademiji i kupovini mesta za ulazak u SANU. Komentarišući ovaj, ali i ostale natpise koji su se prethodnih dana pojavili u medijima, akademik Matija Bećković je rekao da se tako nešto jedino moţe razumeti ukoliko je rešeno da se ruše sve institucije, pa se pošlo azbuĉnim redom. „To je već opšti trend i dugo traje. Akademija je ćutala da se diskusija ne bi produţavala. SANU se odrţala uprkos dugoj kampanji protiv nje. Kupovina mesta je nespojiva sa Akademijom. Ne mogu joj ništa. Kao što je davno reĉeno: postoje dve vrste akademika, oni koji su potrebni Akademiji i oni kojima je potrebna Akademija, a ovi drugi su u većini”, kaţe Bećković. Akademik Vojislav Stanovĉić kaţe da se takve glasine poteţu s namerom da se SANU diskredituje, što je prema njegovim reĉima pokazatelj opadanje društvenog morala u našoj zemlji. „Nećemo ništa osporavati”, kaţe Stanovĉić. M. Sretenović objavljeno: 02.11.2012.


уторак, децембар 04, 2012.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ ФОТОГРАФИЈА

„ТРАГОВИМА СРБИЈЕ - КАЛЕМЕГДАН“

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II ____________________________________________________________________________________ The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II САОПШТЕЊЕ

Београд, 3. децембар 2012.- Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II, у друштву г-дина Драгомира Ацовића, члана Крунског већа, присуствовао је вечерас отварању ауторске изложбе фотографија г-ђе Катарине Петровић „Траговима Србије - Калемегдан“ у галерији Кућа Ђуре Јакшића у Скадарлији. Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар је покровитељ ове изложбе.

Краљевска породица Карађорђевића одувек је била покровитељ уметности, а та традиција се наставља и данас. Књижевник и академик г-дин Матија Бећковић, члан Крунског савета, отворио је изложбу надахнутим говором о Београду. Отварању су присуствовали и Њ.Е. г-дин Армандо Варикио, амбасадор Италије у Србији, Њ.Е. г-дин Тошио Цунозаки, амбасадор Јапана у Србији, академици Часлав Оцић, Зоран Кривокапић, Коста Чавошки, г-дин Миладин Милошевић, директор Архива Југославије, као и други истакнути припадници културног миљеа и јавног живота. CROWN PRINCE ALEXANDER AT OPENING OF PHOTOGRAPHY EXHIBITION “TRAILS OF SERBIA – KALEMEGDAN" Belgrade, 3 December 2012 – His Royal Highness Crown Prince Alexander II, acompanied by Mr. Dragomir Acovic, member of the Privy Council, attended this evening the opening of the photography exhibition of Mrs. Katarina Petrovic “Trails of Serbia – Kalemegdan", at the House of Djura Jaksic Galery in Skadarlija, which was presented under auspices of HRH Crown Prince Alexander. The Karadjordjevic Royal Family was always patron of arts, and that tradition is followed until present time. The famous Serbian poet and member of the Serbian Academy of Sciences and Art, and also member of the Crown Council, Mr. Matija Beckovic opened the exhibition with an inspirational speech about Belgrade. The opening was also attended by H.E. Mr. Armando Varricchio, Ambassador of Italy to Serbia, H.E. Mr. Toshio Tsunozaki, Ambassador of Japan to Serbia, Academicians Caslav Ocic, Kosta Cavoski, Zoran Krivokapic, Mr. Miladin Milosevic, director of Archive of Yugoslavia, as well as many distinguished members of the Serbian cultural and public life. Kraljevski Dvor Beograd 11040, Srbija Tel: +381 11 306 4000 Fax: +381 11 306 4040 Posetite www.dvor.rs

http://klubmonarhista.blogspot.com/2012/12/blog-post_6484.html

http://www.dvor.rs/



14. DECEMBAR 2012.


14. DECEMBAR 2012.


14. DECEMBAR 2012.




19.01.2013.


petak, 01. mar 2013, 21:47 -> 22:17

Obeleţena godišnjica VMA

Svečanom akademijom u Domu vojske obeležena godišnjica Vojno-medicinske

akademije. Svečanosti prisustvovali predsednik Tomislav Nikolić, vicepremijer i

ministar odbrane Aleksandar Vučić, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković,

predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske, i crkveni velikodostojnici.

Godišnjica VMA obeležena je svečanom akademijom u Domu vojske. Svečanosti

su prisustvovali predsednik Tomislav Nikolić, vicepremijer i ministar odbrane Aleksandar Vučić, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske, i crkveni velikodostojnici.

Za ostvarene rezultate u prethodnom periodu uručena su priznanja i medalje najboljim srpskim hirurzima.

Ove godine dobitnici su Jovan Jablanov, kardiohirurg koji je veći deo radnog veka

proveo na VMA i akademik Zoran Krivokapić, načelnik odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije.


Обележен Дан Војномедицинске академије 01. 03. 2013.

Свечаном академијом у Дому војске данас је обележена 169. година постојања Војномедицинске академије. Свечаности су присуствовали председник Републике Србије Томислав Николић, први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, црквени великодостојници и

многобројни гости. Говорећи о Војномедицинској академији, резултатима рада у периоду између две годишњице и плановима за будући рад те значајне војномедицинске установе, начелник ВМА бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић истакао је да је та кућа синоним традиције и поверења, институција која на најбољи начин представља своју земљу у региону и свету. - Поносимо се нашом традицијом, али живимо и радимо у садашњости и окренути смо будућности. Ми јесмо на првом месту војна болница, али не делимо пацијенте на војне и цивилне већ се сваком посвећујемо у складу са расположивим капацитетима - поручио је генерал Новаковић. Он је указао на значај научноистраживачког рада, који је, првенствено, усмерен на унапређење лечења. У току је, како је истакао, и упис пете генерације кадета Медицинског факулетат ВМА Универзитета одбране у Београду, што ће обезбедити континуирана попуна војних лекара у војно-здравственом систему Србије.

Генерал Новаковић подсетио је, такође, на резултате прошлогодишњег рада, проширење капацитета хируршке интензивне неге, набавку вишеслојног компјутеризованог томографа и седам савремених ултразвучних апарата. Уз то, најавио је набавке нове опреме, увођење савремених метода лечења, унапређење медицинске професије и усавршавање кадра,

интензивирање међународне сарадње, борбу против корупције и стварање услова за даље побољшање материјалног положаја запослених. - Кад је здравство у питању, увек може и мора боље и више, и када говоримо о средствима која се у здравство улажу, и када говоримо о усавршавању нашег особља да примењује нове методе у лечењу. Ипак, оно што не сме да недостаје јесте лепа и топла реч, праћена осмехом за сваког пацијента и на томе ћемо и даље да инсистирамо - закључио је начелник ВМА.


Свечаност је била прилика да се за остварене резултате у претходном периоду уруче признања, па је за најбољу клинику на ВМА проглашена, пети пут заредом, Клиника за ургентну интерну медицину. Заступнику начелника те Клинике, пуковнику др Милићу Марковићу признање је уручио начелник ВМА. Пету годину за редом поводом Дана ВМА додељују се и медаље "др Владан Ђорђевић" за најбоље српске хирурге, а добитници овогодишњих одличја су пуковник проф. др Јован Јабланов, кардиохирург, који је већи део свог радног века провео на ВМА и академик проф. др Зоран Кривокапић, редовни професор Медицинског факултета у Београду и начелник Одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије. Медаље им је уручио начелник Групе хируршких клиника ВМА пуковник проф. др Небојша Јовић.

За аутора године "Војносанитетског прегледа", у 2012. години проглашена је проф. др Анета Лакић са Клинике за неурологију и психијатрију деце и омладине Клиничког центра Србије, иначе ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду. Потпуковник проф. др Слободан Обрадовић са Клинике за ургентну медицину ВМА, ванредни професор интерне медицине на Медицинском факултету ВМА Универзитета одбране у Београду изабран је за рецензента године "Војносанитетског прегледа". Аутору и рецензенту године „Војносанитетског прегледа“ награде је уручио начелник Управе за војно здравство бригадни генерал проф. др Зоран Поповић. Дан Војномедицинске академије обележава се 2. марта као сећање на 2. март 1844. године када је кнез Александар Карађорђевић потписао Указ којим се проглашава "Закон о устројенију шпитаља Централне војске".


Датум: 02. март 2013. године



Veliko hvala profesoru dr Zoranu Krivokapiću,

S poštovanjem,

Ivana Novaković

Beograd, mart 2013.



Documents

Prof. Dr Zoran Krivokapić Press-Video Clipping