Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školuprofesionalnaorijentacija.org/.../ME_Damnjanovic_2013.docx · Web viewProfesionalna orijentacija je imala uticaj ne samo na

Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu

GIZ BOSS

Profesionalna orijentacija u Srbiji

MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA

– IZVEŠTAJ 2013–

Pripremila dr Sonja Damnjanović

Beograd, Avgust 2013.

Sadržaj

UVOD ..6

METODOLOGIJA7

INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA8

ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI9

CILJEVI ISTRAŽIVANJA9

Indikatori10

Instrumenti10

AKTIVNOSTI KZM11

Rezultati11

Diseminatori/ke......11

UTICAJ PROGRAMA PO NA MLADE12

Postupak istraživanja12

Rezultati12

Obrada podataka12

Uticaj PO na stereotipe o zanimanjima23

VRŠNJAČKE RETROSPEKTIVE27

Preporuke30

ZAKLJUČAK31

REZIME

Cilj projekta Profesionalna orijentacija u Srbiji jeste izgradnja sistema profesionalne orijentacije (PO) i uspostavljanje njegovog funkcionisanja na nacionalnom nivou u oblasti obrazovanja i sektoru za mlade. Ovaj izveštaj bavi se procenom uspešnosti realizacije projekta u vanškolskom sistemu, tj. u kancelarijama za mlade (KzM) u toku drugog projektnog ciklusa od septembra 2012. do juna 2013. godine. Instrumenti za evaluaciju bile su ankete i vršnjačke retrospektive (vidi prilog), čiji je glavni cilj bila evaluacija projektnih indikatora.

Obzirom na rezultate prethodnog projektnog ciklusa (za 2011/2012), koji su pokazali slabe kapacitete KZM da iznesu obuke mladih po petofaznom modelu, ovaj projektni ciklus karakterišu značajne promene. Strategija realizacije projekta profesionalne orijentacije u KzMovima je izmenjena i u skladu sa ulogom i odgovornostima koje KzM ima u nacionalnom okviru za Karijerno vodjenje i savetovanje (KVIS) a to je da informiše mlade i koordiniše usluge institucija koje podržavaju mlade u izboru zanimanja i upravljanju karijerom. U toku ove godine KzM su uspostavile tzv. Karijerni Info Kutak (KIK) čiji je osnovni cilj informisanje mladih.Aktivnosti KZMU periodu od novembra 2012. do juna 2013. godine, 100 KzM je obučeno da sprovodi profesionalnu orijentciju i uspostavljen je Karijerni Info Kutak u svakoj od ovih kancelarija. Obučeno je 106 novih diseminatora/ki, uključujući 4 konsultanta/kinja, 28 obučenih trenera/ica za uspostavljanje KIK-a (od kojih 12 rade kao mentori/ke KIK-a), 70 studenata/kinja, 4 vršnjačka mentora/ke. U KzM su uspostavljene bazične usluge za karijerno informisanje: promocija i informisanje mladih, realni susreti mladih sa svetom rada i dvodnevne vršnjačke obuke.

Promotivne aktivnosti, održane od novembra 2012. godine do juna 2013. godine, obuhvatile su ogroman broj devojčica i dečaka. Na osnovu projektne dokumentacije, proizilazi da je oko 31,500 mladih informisano o postojanju programa za PO kroz promocije na internet stranicama, promocije kroz društvene mreže (npr., facebook), promocije u školama i lokalnim zajednicama).

U istom periodu u realnim susretima sa svetom rada je učestvovalo 8007 mladih osoba kroz 226 organizovanih realnih susreta.

U dvodnevnim obukama je učestvovalo 4090 mladih (1794 mladića i 2296 devojaka) putem ukupno 173 PO obuke.

Uticaj na mlade

Jedan od aspekata evaluacije projekta je bio anketiranje mladih koji su učestvovali u programu. Ukupan broj mladih u uzorku bio je 229. Prosečan uzrast ispitanika je 17,76 godine (M = 17,76, SD = 0,46). Bilo je 65,5% (N = 149) ispitanica ženskog i 35,5% (N = 78) ispitanika muškog pola.

Na ulazu u program PO, mladi su navodili sklad sa interesovanjima, kao i informacije o tome kako izgleda baviti se određenim zanimanjem kao najvažnije faktore pri donošenju odluke o zanimanjima, dok se o željenim zanimanjima najviše informišu od stručnjaka/inja za zanimanja koja ih interesuju.

Program PO je imao izrazit uticaj na informisanost i donošenje odluka kod svih učesnika/ca programa, ali naročito kod devojaka. Posle PO, devojke se informišu značajnije više na čak 9 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO. Mladići se informišu značajnije više na 5 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO. Izrazitiji uticaj na devojke se može tumačiti time da je devojkama naročito bilo bitno osnaživanje kroz ovakve programe.

Kod mladih muškog pola, izdiferenciranost zanimanja već je bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO je značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja. Kod mladih ženskog pola, izdiferenciranost zanimanja nije bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO nije značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja.

Kada su posredi razlike između devojaka i mladića, pre programa PO, devojke su, na statistički značajnom nivou, manje verovale da postoje muška ili ženska zanimanja, više su verovale da žene i muškarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja i više bile sklone da se se bave zanimanjem koje nije tipično za njihov pol ako je to ono što ih interesuje. Ovaj rezultat sugeriše da devojke imaju relativno zreliji stav prema stereotipima o zanimanjima.

Što se rodnih sterotipa tiče, najveći značaj uticaja programa za PO ogledao se u uticaju na mladiće. Posle PO, mladići smatraju da žene i muškarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja, značajnije češće bi se odlučili za zanimanje koje nije tipično za njihov pol ako je to ono sto ih interesuje. Kod devojaka nije bilo značajnih promena posle programa PO.

Nezavisno od pola učesnika/ca, program PO je (na statistički značajnom nivou) povećao veru da će mlada osoba pronaći posao koji je ispunjava, da će naći dobro plaćen posao, da će ostvariti životne ciljeve i da je lično odgovorna za svoju karijeru.

Sledeći značajan rezultat je bio da je program za PO imao izrazitiji uticaj na devojke, nego na mladiće. Ova slika je vođena odgovorima devojaka na pitanja „Verujem da ću naći posao koji me ispunjava“, „Verujem da ću naći dobro plaćen posao“, „Verujem da ću ostvariti svoje životne ciljeve“. Na mladiće PO nije uticao na statistički značajnom nivou.

Mladi, u proseku, ocenjuju program PO kao koristan i zadovoljni su učešćem u programu. Ocena radionica je bila veća od 4 (na 5-to stepenoj skali), što označava uspeh u realizaciji radionica.

U projektnom ciklusu 2012/2013, u 36 od 38 vršnjačkih retrospektiva ocena za kvalitet je bila najmanje dobra, dok je u 34 od 38 vršnjačkih retrospektiva ocena za intenzitet bila najmanje dobra. Predlozi za poboljšanje su izrađeni.

UVOD

Glavni cilj projekta Profesionalna orijentacija u Srbiji (Projekat) jeste izgradnja sistema profesionalne orijentacije kako u okviru školskog tako i u okviru vanškolskog sistema, i uspostavljanje njegovog funkcionisanja na nacionalnom nivou. Projekat obuhvata dve komponente: prva je profesionalna orijentacija u školskom sektoru, a druga je profesionalna orijentacija u vanškolskom sektoru. Projekat je finansiran od strane Organizacije za medjunarodnu saradnju GIZ, po nalogu nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), i Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Ovaj izveštaj obuhvata aktivnosti monitoringa i evaluacije Projekta koje su u vezi sa njegovom drugom komponentom, koja se odnosi na vanškolski sektor. Za ovu komponentu specifično je unapređivanje kapaciteta kancelarija za mlade (KZM) u oblasti profesionalne orijentacije. Aktivnosti koje se odnose na monitoring i evaluaciju Projekta realizovane su u periodu od septembra 2012. do juna 2013. godine.

Ovaj izveštaj predstavlja rezultate:

· pripreme i modifikacije instrumenata za praćenje i evaluaciju Projekta,

· istraživanja koje je sprovedeno među mladima koji su učestvovali u programu PO u decembru 2012 i januaru 2013,

· istraživanja koje je sprovedeno među predstavnicima KzM o njihovim aktivnostima,

· istraživanja koje je sprovedeno putem vršnjačkih retrospektiva (peer evaluation),

· i plan za dalje praćenje i evaluaciju Projekta.

METODOLOGIJA

Tokom pripreme izveštaja primenjena je metodologija rada za procenu akcionih projekata.

Priprema instrumenata za monitoring podrazumevala je:

· pregled relevantne literature,

· pregled projektne dokumentacije,

· izradu nacrta instrumenata za monitoring,

· radne sastanke sa projektnim timom radi planiranja implementacije Projekta i pripreme instrumenata za monitoring,

· konsultovanje sa trenerima vanškolske komponentne Projekta,

· radne sastanke sa konsultantkinjom za rodna pitanja, Marijom Ivković.

Organizacija istraživanja je obuhvatala:

· radne sastanke sa projektnim timom,

· edukaciju mentora i tima za PO za anketiranje,

· koordinaciju sprovođenja ankete.

Priprema izveštaja je obuhvatala:

· unos podataka dobijenih upitnicima

· kvantitativnu analizu podataka dobijenih upitnicima,

· uporednu analizu informacija iz svih navedenih izvora, i

· pisanje izveštaja.

INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA

Na osnovu rezultata iz prethodnog projektnog ciklusa i u skladu sa projektnim planom, instrumenti iz prethodnog projektnog ciklusa su modifikovani. U tabeli A su navedeni upitnici sastavljeni za projektni ciklus 2012/2013. Kompletne verzije svih upitnika su u prilogu A.

Tabela A: Instrumenti za upotrebu u Projektu

Upitnik

Namena upitnika

Ko u popunjava upitnike

Kada se popunjavaju

Ko skuplja upitnike

Cilj

MLADI ULAZ

Procena situacije mladih pre programa profesionalne orijentacije

Mladi: Korisnici usluga PO kroz radionice.

Mladi popunjavaju upitnik kada se utvrdi da su zainteresovani za PO

Voditelji obuka za PO/radionica

Uvid u početno stanje mladih

MLADI IZLAZ

Procena efekata kod mladih posle programa profesionalne orijentacije. Evaluacija Radionica.

Mladi: Korisnici usluga PO kroz radionice.

Mladi popunjavaju upitnik kada se utvrdi da su završili obuku PO

Voditelji obuka za PO/radionica

Evaluacija efekta PO na mlade. Evaluacija radionica.

MLADI SUSRETI EVAL

Evaluacija Realnih susreta

Mladi: korisnici usluga PO kroz realne susrete. (ako radionice, onda ovaj upitnik nije prikladan)

Posle svakog stand-alone realnog susreta.

Nadležni organizatori realnih susreta,.

Evaluacija realnih susreta

KZM AKTIVNOST

Praćenje realizacije programa PO/ informisanja u KZM.

Predstavnici KZM, Studentski mentori (neko ko ima uvid u aktivnosti KZM).

Svakog 1. u mesecu u google forms.

Konsultanti GiZ-a (Marija S., Dragana, Katarina, Veroljub)

Pokazatelj i dokumentacija realizacije projekta PO u KZM-ovima; smernice za razvoj i poboljšanje projekta

REALNI SUSRETI FIRME

Realizacija reanih susreta – perspektiva eksperta/firmi

Ekspert

Posle svakog realnog susreta

Nadležni organizatori realnih susreta

Evauacija susreta

ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTICILJEVI ISTRAŽIVANJA

Glavni ciljevi istraživanja bili su:

a) evidencija progresa Projekta,

b) evidencija aktivnosti KZM u oblasti PO,

c) procena uticaja petofaznog programa PO na mlade.

Ciljevi Projekta

Cilj Projekta je da se izgradi školski i vanškolski sistem profesionalne orijentacije za mlade i funkcionalnost na nivou cele zemlje. Ovaj izveštaj se odnosi na vanškolsku komponentu, realizovanu u kancelarijama za mlade. Cilj Projekta za vanškolsku komponentu jeste da se poboljšaju lokalni kapaciteti za profesionalnu orijentaciju u vanškolskom sektoru.

Indikatori[footnoteRef:1] [1: Navedeni projektni indikatori su u skladu sa izmenama koje su nastale po odobrenju produzetka projekta]

Za obe komponente:

(1) U najmanje 85% škola profesionalna orijentacija se sprovodi u skladu sa petofaznim modelom u završnim razredima osnovne škole (izvor: anketiranja).

(2) Udeo mladih i muškog i ženskog pola koji su svoju odluku o daljem putu školovanja odnosno karijere doneli na osnovu dovoljne količine informacija povećan (izvor: reprezentativna anketa u školskim i vanškolskim ustanovama).

(3) Broj i stepen izdiferenciranosti željenih zanimanja kod mladih muškog i ženskog pola se povećao (izvor: reprezentativna komparativna anketa u školskim i vanškolskim ustanovama)

(4) Program profesionalne orijentacije je akreditovan

(5) Opisi procesa i standardi kvaliteta za sprovođenje profesionalne orijentacije u školama i kancelarijama za mlade dostupni su za prenošenje u druge sektore obrazovanja, odnosno druge regione.

Indikatori za vanškolsku komponentu (KzM)

(6) 120 multiplikatora/ki iz vanškolskog sektora prošlo je usavršavanje za profesionalnu orijentaciju na osnovu petofaznog modela. (izvor: projektna dokumentacija).

(7) Lokalne kancelarije za mlade sprovode najmanje 2 puta godišnje manifestacije profesionalne orijentacije prema petofaznom modelu profesionalne orijentacije prilagođenom za rad sa mladima. (izvor: projektna dokumentacija).

(8) U 36 od 60 vršnjačkih retrospektiva (peer review) u lokalnim kancelarijama za mlade kvalitet (procesnu i aktivnu orijentaciju, itd.), kao i intenzitet staranja o mladima u okviru profesionalne orijentacije ocenjuju se najmanje kao dobre i izrađuju predloge za poboljšanja. (izvor: dokumentacija vršnjačkih retrospektiva).

Instrumenti

Instrumenti za evaluaciju bili su revidirani upitnici Mladi –Ulaz i, Mladi –izlaz i KZM Aktivnosti. Glavni cilj priređenih upitnika bila je evaluacija projektnih indikatora. Priređivanje upitnika potpomognuto je prethodnim ispitivanjima obavljenim u regionu[footnoteRef:2], teorijskim pristupom koji je u osnovi ovog modela[footnoteRef:3], istraživanjem sprovedenim u školskoj komponenti ovog projekta[footnoteRef:4] i pre svega rezultatima dobijenim u prvom projektnom ciklusu[footnoteRef:5]. [2: Profil Group d.o.o. (maj 2010), Deskriptivna analiza podataka prikupljenih u okviru projekta Westbalkan – karijerno vođenje. Beograd. Srbija, interni dokument; Jelena Lisac (septembar 2010), projekat Westbalkan – karijerno vođenje. Komparativna analiza rezultata – Austrija i Zapadni Balkan. Profil Group d.o.o., Beograd. Srbija, interni dokument. ] [3: Ostojić, M., Živković, V., Dimitrijević, V., Radovanović, M. (2011), Profesionalna orijentacija. Pet koraka do odluke o školi i zanimanju. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije i GIZ, Beograd. ] [4: Hrnčić, J. (decembar 2011), Monitoring i evaluacija – polugodišnji izveštaj] [5: Damnjanovic, S. (avgust 2012), Monitoring i evaluacija –godišnji izveštaj]

AKTIVNOSTI KANCELARIJA ZA MLADE U PROFESIONALNOJ ORIJENTACIJI I VRŠNJAČKOM KARIJERNOM INFORMISANJU

Aktivnosti KZM su merene putem upitnika KZM AKTIVNOST ali i putem vršnjačke retrospektive (vidi prilog), kao i na osnovu projektne dokumentacije. U KzM su u projektnom ciklusu uspostavljene bazične usluge za vršnjačko karijerno informisanje mladih: promocija i informisanje mladih, realni susreti mladih sa svetom rada i dvodnevne vršnjačke obuke.

Rezultati

U periodu od novembra 2012. do juna 2013. godine, 100 novih KzM (100% planiranih) su obučene da sprovode profesionalnu orijentciju i uspostave Karijerni Info Kutak. Od tog broja 78 KZM aktivno sprovodi PO (promocije, informisanje mladih, obuke), uključujući dve ili više manifestacija za PO.

Diseminatori/keObučeno je 106 novih diseminatora/ki, uključujući 4 konsultanta/kinja, 28 obučenih trenera/ica za uspostavljanje KIK-a (od kojih 12 rade kao mentori/ke KIK-a), 70 studenata/kinja, 4 vršnjačka mentora/ki.

USLUGE KARIJERNOG INFORMISANA

Promotivne aktivnosti

Promotivne aktivnosti, održane od novembra 2012. godine do juna 2013. godine, obuhvatile su ogroman broj devojčica i dečaka. Na osnovu projektne dokumentacije, proizilazi da je oko 31,500 mladih informisano o postojanju programa za PO kroz promocije na internet stranicama, promocije kroz društvene mreže (npr., facebook), promocije u školama i lokalnim zajednicama, i drugim kanalima kojima se mladi informišu, itd.

Realni susreti

U periodu od od novembra 2012. godine do juna 2013. u realnim susretima je učestvovalo 8007 mladih osoba na ukupno 226 organizovanih realnih susreta.

Obuke

U dvodnevnim obukama je učestvovalo 4090 mladih (1794 mladića i 2296 devojaka) kroz ukupno 173 PO obuke.

UTICAJ PROGRAMA PROFESIONALNE ORIJENTACIJE NA MLADE

Upitnici koji su merili uticaj programa na mlade sadržali su 49 (Mladi – Ulaz), odnosno 60 (Mladi –Izlaz) pitanja koja se odnose na efekte programa PO. Pitanja su bila podeljena u nekoliko kategorija: demografski podaci o mladoj osobi, procena ličnih kapaciteta za donošenje odluka i informisanost, diferencijacija zanimanja, zadovoljstvo životom i rodna pitanja. Upitnik Mladi – post dodatno je sadržavao pitanja koja se odnose na evaluaciju petofaznog modela, kao i na evaluaciju samih radionica/obuka. Svaka mlada osoba koja je popunila prvi-ulazni upitnik bila je evidentirana kako bi popunila i drugi-izlazni upitnik.

Postupak istraživanja

Istraživanje je sprovedeno primenom upitnika Mladi –Ulaz i Mladi – Izlaz. Mladi su popunjavali upitnik Mladi –Ulaz na početku programa, a upitnik Mladi – Izlaz po završetku programa (npr. posle završene poslednje radionice). Istraživanjem je obuhvaćen slučajni uzorak mladih koji su prošli kroz 2-dnevnu obuku za PO.

Realizacija istraživanja

Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2012. godine. Realizovali su ga studenti/kinje na stručnoj praksi, na osnovu uputstava za postupak anketiranja.

RezultatiObrada podataka

Statistička obrada podataka izvedena je korišćenjem programa SPSS 17 for Windows.

Podaci o KzM

Program obuke za PO je realizovan u srednjim školama u saradnji sa beogradskim KzM putem studentske stručne prakse. Mladi koji su sačinjavali uzorak istraživanja su učenici/e sledećih srednjih škola: I, VI, IX beogradska gimnazija, Zubnotehnička škola, Pravno birotehnička škola Dimitrije Davidović, Geodetska škola, Muzička škola Kosta Manojlović, Vazduhoplovna akademija, Tehnička škola Zmaj, Srednja Turistička škola.

Demografski podaci o mladima u uzorku

Uzorak. Ukupan broj mladih u uzorku bio je 229.

Uzrast ispitanika/ca. Prosečan uzrast ispitanika/ca je 17,76 godine (M = 17,76, SD = 0,46). Nije bilo značajnih razlika u uzrastu devojaka i mladića u uzorku.

Struktura po polu. Bilo je 65,5% (N = 149) ispitanica ženskog i 35,5% (N = 78) ispitanika muškog pola. Bilo je značajno više devojaka nego mladića u uzorku.

Struktura učenika/ca po razredima.

Bilo je 17, 5% (N = 40) učenika/ca trećeg razreda i 82,5% (N = 189) učenika/ca četvrtog razreda srednjih škola.

Uključenost u školski sistem.

Svi ispitanici/e u uzorku (100%, N = 229) su trenutno u školskom sistemu u Srbiji.

Etnička pripadnost. Ogromna većina mladih u uzorku izjasnila se kao Srbi/kinje, 92,1% (N = 211). Ostatak uzorka sačinjavale su 2 osobe makedoske nacionanosti (0,8%), dve osobe crnogorske nacionalnosti (0,8%), jedna osoba romske nacionalnosti (0,4%), jedna osoba hrvatske nacionalnosti (0,4%), jedna osoba sirijske nacionalnosti (0,4%), četiri osobe koje su se izjasnile kao neopredeljene (1,7%), i 7 osoba (3,1%) nije odgovorilo na pitanje o etničkoj pripadnosti.

Invaliditet. Samo jedna osoba u uzorku (0,4%) se izjasnila kao osoba sa invaliditetom.

Mesto stanovanja. Većina mladih u uzorku 72,9% (N = 167) živi u gradu, zatim 17,0% (N = 39) živi u prigradskom naselju i 8,7 % (N = 20) živi na selu. 1,3% ispitanika (N = 3) se nije izjasnilo o mestu stanovanja.

Materijalno stanje u porodici.

Materijalno stanje je mereno pitanjem o ukupnim mesečnim prihodima porodice te mlade osobe.

3,1% (N = 7) mladih navodi da prihodi porodicu ne dostižu 20,000 dinara,

16,6 % (N = 38) mladih navodi da su prihodi između 20,000 i 50,000 dinara,

30,6% (N = 70) mladih navodi zaradu između 50,000 i 100,000 dinara,

14,0% (N = 32) mladih navodi zaradu preko 100,000 dinara,

32,8% (N = 75) mladih navodi da ne zna koliki su prihodi porodice

3,1% (N = 7) mladih nije odgovorilo na ovo pitanje

Procena informisanosti i donošenja odluka

Za procenu indikatora, sagledali smo kako je program PO uticao na aspekt informisanosti mladih pri donošenju odluka o daljem putu školovanja/karijere. Mladi su odgovarali na pitanja o tome

· koje izvore informacija o svom zanimanju koriste i

· na osnovu koje vrste informacija donose odluku o budućem zanimanju

Upoređivanje odgovora mladih, na ulazu u program i na izlazu iz programa PO, služilo je kao procena direktne mere uticaja ovog programa. Tabele 3, 4 i 5 predstavljaju odgovore na petostepenoj skali pre i posle programa PO za sve mlade, za devojke i za mladiće koji su ušli u uzorak istraživanja.

Informisanost pre programa PO

Anketa koja je sprovedena među mladima pre realizacije programa PO, koristeći upitnik Mladi – Ulaz, imala je za cilj procenu svesti mladih o izboru informacija koje su bitne u donošenju odluka o zanimanjima. Rezultati su pokazali da mladi imaju relativno dobro razvijenu svest o značaju informisanosti u procesu donošenja odluka o zanimanju/karijeri. U oblasti donošenja odluka na osnovu relevantnih informacija, potrebnih znanja i izvora informacija, mladi daju prosečnu ocenu od 4.04 (na petostepenoj skali). Mladi najviše značaja pridaju tome koliko obrazovanje/zanimanje odgovara njihovim interesovanjima (M = 4,59; SD = ,718), i kako izgleda baviti se željenim zanimanjem (M = 4,50; SD = ,722), što ukazuje na relativnu zrelost u donošenju odluka o zanimanju/karijeri. Kada je reč o izvorima informacija, mladi se najviše informišu o željenom zanimanju od stručnjaka/kinje koji se bavi željenim zanimanjem (M = 4,30; SD = ,942).

Tabela 3. Informisanost pre i posle PO kod svih učesnika/ca programa.

Pitanja (svi učesnici/e)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD

INFORMACIJE U DONOŠENJU ODLUKE

Kako izgleda baviti se željenim zanimanjem/ isprobavanje zanimanja.

4.50

.772

4.63

.687

-3.171

226

.002

Kakve su mogućnosti za napredovanje u poslu/karijeri.

4.32

.738

4.43

.695

-2.354

228

.019

Kakve su mogućnosti zarade.

4.31

.824

4.34

.743

-.749

228

.455

Koliko je zanimanje u skladu sa mojim interesovanjima.

4.54

.740

4.62

.607

-1.678

228

.095

Koliko je zanimanje u skadu sa mojim sposobnostima.

4.47

.710

4.51

.612

-.818

226

.414

Koje su prednosti i mane bavljenja tim zanimanjem.

4.18

.845

4.23

.794

-.692

225

.490

Da li je u skladu sa mojim životnim vrednostima.

4.11

.937

4.21

.836

-2.097

226

.037

Kakva je potražnja za tim zanimanjem na tržištu rada.

4.12

.959

4.21

.913

-1.641

228

.102

IZVOR INFORMACIJA

Od bliskih ljudi: roditelja/ članova porodice/ prijatelja.

3.70

1.006

3.82

.999

-2.149

227

.033

Od eksperta/stručnjaka koji se bavi željenim zanimanjem.

4.30

.942

4.46

.717

-2.714

227

.007

Od stručnjaka za profesionalnu orijentaciju (npr. Nac. služba za zapošljavanje, ...)

3.62

1.122

3.73

1.029

-1.812

225

.071

U školi/fakultetu od nastavnika/ profesora ili psihologa/pedagoga

3.64

1.135

3.83

1.012

-2.791

226

.006

U firmama ili institucijama u kojima se obavljaju zanimanja.

3.71

1.058

4.04

.968

-4.849

228

.000

Putem medija (internet, TV,radio, novine...).

3.07

1.228

3.29

1.223

-2.995

228

.003

* razlike koje su na statistički značajnom nivou ili na nivou statističkog trenda su zaznacene crvenim.

Na ulazu u program PO, mladi su navodili sklad sa interesovanjima, kao i informacije o tome kako izgleda baviti se određenim zanimanjem kao najvažnije faktore pri donošenju odluke o zanimanjima, dok se o željenim zanimanjima najvise informišu od stručnjaka/kinja za zanimanja koja ih interesuju. Posle PO, mladi se informišu značajnije više na čak 11 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO.

Uticaj programa PO

Analiza podataka je urađena analizom varijanse za ponovljena merenja. Program PO imao je izrazit uticaj na donošenje odluke o budućem zanimanju/putu karijere. Kao što se vidi iz priložene tabele, način donošenja odluka poboljšao se na statistički značajnom nivou posle programa za PO (u poređenju sa situacijom pre ovog programa) na čak 11 (od ukupno 14) dimenzija informisanosti. Rezultati ukazuju da program PO ima izrazit uticaj na mlade u pogledu traženja informacija i donošenja odluka.

Izvori informacija

Korišćenje svih (6 od 6) navedenih izvora informacija povećalo se na statistički značajnom nivou (ps < ,05). Mladi na statistički značajnom nivou više uzimaju u obzir informacije od bliskih ljudi, eksperata/kinja, stručnjaka/kinja za profesionalnu orijentaciju, od nastavnika/ca i profesora/ki u školi, u firmama ili institucijama u kojima se obavljaju zanimanja, putem medija (internet, TV,radio, novine itd.).

Donošenje odluka na osnovu relevantnih informacija o zanimanjima

Profesionalna orijentacija je imala uticaj ne samo na povećanje broja izvora informacija već i na donošenje odluka na osnovu različitih informacija o zanimanjima na 5 od 8 ponudjenih informacija. Tako, mladi značajnije više donose odluke o budućem zanimanju uzimajući u obzir kako izgleda baviti se željenim zanimanjem/ isprobavanjem zanimanja, kakve su mogućnosti za napredovanje u poslu/karijeri, koliko je zanimanje u skladu sa njihovim interesovanjima, kakva je potražnja za tim zanimanjem na tržištu rada i životnih vrednosti. Ovaj rezultat ukazuje na izuzetan uticaj programa na mlade u pogledu donošenja odluka o budućem zanimanju (p < 0,1).

Procena informisanosti i donošenja odluka kod devojaka

Dalje, sagledali smo kako je program PO uticao na aspekt informisanosti pri donošenju odluka o daljem putu školovanja/karijere kod devojaka.

Tabela 4. Informisanost pre i posle PO kod devojaka, učesnica programa.

Pitanja (devojcice)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD



4.49

.768

4.63

.710

-2.680

148

.008


4.29

.756

4.45

.738

-2.924

149

.004


4.33

.781

4.36

.744

-.584

149

.560


4.59

.706

4.67

.598

-1.348

149

.180


4.55

.700

4.60

.532

-.749

148

.455


4.24

.835

4.30

.792

-.735

148

.463


4.19

.841

4.30

.777

-1.905

148

.059


4.15

.862

4.25

.941

-1.580

149

.116

IZVOR INFORMACIJA


3.67

1.007

3.81

.992

-1.926

149

.056


4.33

.960

4.47

.702

-2.072

149

.040


3.77

1.074

3.87

.974

-1.547

148

.124


3.81

1.021

3.99

.937

-2.168

148

.032


3.79

1.066

4.10

.988

-4.136

149

.000


3.15

1.250

3.25

1.238

-1.292

149

.198


Informisanost pre programa PO kod devojaka

Anketa koja je sprovedena među devojkama pre realizacije programa PO, koristeći upitnik Mladi – Ulaz je pokazala da devojke imaju relativno dobro razvijenu svest o značaju informisanosti u procesu donošenja odluka o zanimanju/karijeri. U oblasti donošenja odluka na osnovu relevantnih informacija, potrebnih znanja i izvora informacija, devojke daju prosečnu ocenu od 4,10 (na petostepenoj skali). Devojke najviše značaja pridaju tome koliko obrazovanje/zanimanje odgovara njihovim interesovanjima (M = 4,59; SD = ,706), i sposobnostima (M = 4,55; SD = ,700), što ukazuje na relativnu zrelost u donošenju odluka o zanimanju/karijeri. Kada je reč o izvorima informacija, devojke se najviše informišu o željenom zanimanju od stručnjaka/inja koji se bavi željenim zanimanjem (M = 4,33; SD = ,960).

Procena informisanosti i donošenja odluka kod mladića

Tabela 5. Informisanost pre i posle PO kod mladića, učesnika programa.

Pitanja (mladići)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD



4.53

.785

4.64

.644

-1.691

77

.095


4.38

.704

4.39

.608

-.155

78

.877


4.28

.905

4.32

.743

-.466

78

.642


4.44

.797

4.53

.617

-1.000

78

.320


4.30

.704

4.33

.715

-.341

77

.734


4.08

.859

4.10

.788

-.139

76

.890


3.94

1.085

4.05

.918

-1.040

77

.302


4.06

1.125

4.14

.858

-.695

78

.489

IZVOR INFORMACIJA


3.76

1.009

3.84

1.018

-1.026

77

.308


4.24

.909

4.42

.748

-1.746

77

.085


3.35

1.167

3.47

1.084

-1.000

76

.320


3.32

1.274

3.53

1.084

-1.749

77

.084


3.56

1.035

3.94

.925

-2.692

78

.009


2.94

1.180

3.35

1.199

-3.138

78

.002


Informisanost pre programa PO kod mladića

Anketa koja je sprovedena među mladićima pre realizacije programa PO, koristeći upitnik Mladi – Ulaz je pokazala da mladići imaju relativno dobro razvijenu svest o značaju informisanosti u procesu donošenja odluka o zanimanju/karijeri. U oblasti donošenja odluka na osnovu relevantnih informacija, potrebnih znanja i izvora informacija, mladići daju prosečnu ocenu od 3,94 (na petostepenoj skali). Mladići najviše značaja pridaju tome kako izgleda baviti se željenim zanimanjem (M = 4,53; SD = ,785), koliko obrazovanje/zanimanje odgovara njihovim interesovanjima (M = 4,44; SD = ,797), što ukazuje na relativnu zrelost u donošenju odluka o zanimanju/karijeri. Kada je reč o izvorima informacija, mladići se (isto kao i devojke) najviše informišu o željenom zanimanju od eksperta/stručnjaka koji se bavi željenim zanimanjem (M = 4,24; SD = ,909).

Uticaj programa PO u zavisnosti od pola

Program PO je imao veći uticaj na devojke nego na mladiće. Trend, koji je opisan za sve učesnike/ce programa, prisutan je kod devojaka, dok je značajnije manje prisutan kod mladića (vidi tabele za detalje). Kod devojaka, ocena značaja informisanosti je povećana na 9 od 14 oblasti informisanosti posle programa PO. Kod mladića, ocena značaja informisanosti je povećana na 5 od 14 oblasti informisanosti posle programa PO.

Program PO je imao izrazit uticaj na informisanost i donošenje odluka kod svih učesnika/ca programa, ali naročito kod devojaka. Izrazitiji uticaj na devojke se može tumačiti time da je devojkama naročito bilo bitno osnaživanje kroz ovakve programe.

Diferencijacija zanimanja

Diferencijacija zanimanja merena je pitanjem o zainteresovanosti za 22 oblasti rada na petostepenoj skali. Svaka mlada osoba zaokruživala je stepen zainteresovanosti za svaku od 22 oblasti zanimanja pre i posle programa PO. U obzir su uzete i rodne razlike, zato što zainteresovanost za zanimanja može znatno da se razlikuje u zavisnosti od pola.

Diferenciranost je definisana na nivou svake od oblasti zanimanja kao razlikovanje mladih u zainteresovanosti za odredjenu oblast zanimanja. S obzirom na to da je mediana iznosila 2,16, kao kriterijum izdiferenciranosti uzeli smo ocenu 2,16±½. Tako, ako je interesovanje za navedenu oblast zanimanja u rasponu 1,66–2,66 (SD > 1), onda smatramo da je izdiferenciranost u okviru te oblasti zanimanja na optimalnom nivou.

Tabela 6. Zainteresovanost za oblasti rada pre i posle programa PO.

Oblast rada (svi)

Mulaz

SDulaz

Mizlaz

SDizlaz

t

df

p

Građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera

2.47

1.384

2.53

1.431

-.915

225

.361

Administracija / trgovina / finansije

2.22

1.259

2.21

1.269

.203

227

.839

Tehnologija / hemijski inženjering

2.04

1.195

1.93

1.253

2.262

226

.025

Elektrotehnika / elektronski inženjering

2.14

1.435

2.14

1.471

.000

227

1.000

Vaspitanje / obrazovanje / socijalna zaštita

2.36

1.273

2.47

1.365

-1.357

225

.176

Sport

2.33

1.345

2.30

1.429

.299

224

.765

Zdravlje / medicina

2.62

1.504

2.57

1.574

.795

226

.427

Tehnologija prerade i obrade drveta / proizvodnja papira

1.39

.762

1.37

.799

.371

228

.711

Lepota i nega tela

1.63

.992

1.69

1.033

-.947

224

.345

Metalurgija i prerada metala

1.40

.845

1.41

.901

-.218

228

.828

Umetnički zanati / umetnost

2.37

1.515

2.38

1.474

-.084

226

.933

Informacione i komunikacione tehnologije

2.54

1.390

2.58

1.425

-.780

225

.436

Proizvodnja hrane

1.51

.862

1.66

1.042

-2.920

228

.004

Poljoprivreda / šumarstvo

1.46

.901

1.59

1.058

-2.828

228

.005

Kultura / društvo / jezici

2.72

1.412

3.09

1.378

-5.870

228

.000

Mediji / grafički dizajn / štampa

2.55

1.328

2.66

1.349

-1.673

227

.096

Moda / tekstilna industrija i prerada kože

1.89

1.186

1.90

1.184

-.067

227

.946

Turizam / ugostiteljstvo

2.18

1.255

2.27

1.339

-1.315

226

.190

Pravo / bezbednost i javna sigurnost / državna administracija

2.44

1.476

2.42

1.472

.359

228

.720

Ljudska prava / nevladin sektor

2.09

1.291

2.17

1.280

-1.057

227

.292

Prevoz / skladištenje

1.38

.811

1.38

.788

.096

228

.924

Energija / zaštita životne sredine

2.03

1.265

2.00

1.297

-.710

193

.479

* razlike koje su na statistički značajnom nivou ili na nivou statističkog trenda su zaznacene crvenim, žutom bojom su zaznacene oblasti zanimanja koje nisu ispunjavale kriterijum izdiferenciranosti.

Bazično istraživanje zainteresovanosti mladih za oblasti zanimanja ukazuje da mladi iskazuju najveće interesovanje za sledeće oblasti rada:

1. Kultura/ društvo/ jezici (M = 2,72, SD = 1,412)

2. Zdravlje/medicina (M = 2,62, SD = 1,504)

3. Mediji / grafički dizajn / štampa (M = 2,55, SD = 1,328)

4. Informacione i komunikacione tehnologije (M = 2,54, SD = 1,390)

Dok su najmanje zainteresovani za:

1. prevoz / skladištenje (M = 1,38, SD = ,811)

2. tehnologija prerade i obrade drveta/ proizvodnja papire (M = 1,39, SD = ,762)

3. metalurgija i prerada metala (M = 1,40, SD = ,845)

4. poljoprivreda / šumarstvo (M = 1,46, SD = ,901)

Sliku o diferencijaciji dobijamo ako uporedimo rezultate svake oblasti sa našim kriterijumom. Upoređivanje rezultata za svaku oblast zanimanja sa našim kriterijumom diferencijacije (raspon 1,66–2,66 i SD > 1). 17 od 22 (77,3 %) od navedenih oblasti zanimanja ispunjavaju kriterijum izdiferenciranosti još pre ulaska u program PO.

Uticaj programa PO na zainteresovanost za oblasti rada

Kao što se da videti iz priložene tabele, globalni raspored zainteresovanosti za zanimanja ostaje sličan posle programa PO. Ipak, četiri oblasti zanimanja, značajno su dobile na popularnosti. Oblast proizvodnje hrane (p = ,004), oblast poljoprivrede/ šumarstva bila je značajnije više popularna (p = ,005), a oblast kulture/ društva/jezika na statistički značajnom nivou (p = ,000). Interesantno, zainteresovanost za rad u oblasti tehnologije i hemijskog inžinjeringa je dodatno smanjena (p = ,025), što je rezultat koji smo dobili istraživanjem u prethodnom ciklusu. Rezultat dobijen za oblast hemijskog inžinjeringa nije objašnjiv na osnovu dosadašnjeg istraživanja.

Uticaj programa PO na diferencijaciju zanimanja

Pre programa PO 5 oblasti rada nije ispunjavalo kriterijum diferencijacije. Posle programa samo 3 oblasti rada ne ispunjavaju ovaj kriterijum. PO je imao značajan uticaj na diferencijaciju u oblasti proizvodnje hrane i oblasti poljoprivrede i šumarstva.

Tabela 7. Zainteresovanost za oblasti rada pre i posle programa PO za devojke.

Oblast rada (devojke)

Mulaz

SDulaz

Mizlaz

SDizlaz

t

df

p


2.40

1.366

2.53

1.418

-1.696

149

.092


2.11

1.236

2.07

1.230

.406

148

.686


1.89

1.124

1.78

1.203

1.685

149

.094


1.71

1.167

1.73

1.203

-.341

149

.734


2.59

1.267

2.67

1.359

-.740

147

.460

Sport

1.98

1.157

1.98

1.272

-.176

147

.860

Zdravlje / medicina

2.79

1.570

2.73

1.613

.640

148

.523


1.31

.655

1.22

.589

1.573

149

.118

Lepota i nega tela

1.86

1.106

1.85

1.104

.310

145

.757


1.26

.690

1.24

.702

.427

149

.670


2.56

1.562

2.57

1.543

.000

147

1.000


2.35

1.304

2.33

1.359

.323

148

.747

Proizvodnja hrane

1.43

.789

1.51

.880

-1.439

149

.152


1.30

.749

1.34

.793

-.816

149

.416


2.89

1.405

3.27

1.374

-4.571

149

.000


2.67

1.353

2.79

1.379

-1.328

148

.186


2.13

1.243

2.11

1.286

.311

148

.756


2.20

1.247

2.24

1.329

-.417

147

.677


2.27

1.470

2.27

1.450

.089

149

.929


2.20

1.376

2.24

1.319

-.375

148

.708


1.23

.639

1.19

.540

.831

149

.407


1.90

1.189

1.80

1.164

.000

121

1.000


Tabela 8. Zainteresovanost za oblasti rada pre i posle programa PO za mladiće.

Oblast rada (mladići)

Mulaz

SDulaz

Mizlaz

SDizlaz

t

df

p


2.62

1.416

2.55

1.465

1.044

75

.300


2.44

1.278

2.47

1.309

-.245

78

.807


2.33

1.278

2.22

1.304

1.557

76

.124


2.96

1.540

2.94

1.614

.376

77

.708


1.92

1.174

2.09

1.301

-1.332

77

.187

Sport

3.00

1.423

2.91

1.523

.847

76

.400

Zdravlje / medicina

2.30

1.324

2.26

1.454

.478

77

.634


1.54

.917

1.66

1.036

-1.319

78

.191

Lepota i nega tela

1.20

.516

1.38

.805

-2.213

78

.030


1.66

1.036

1.72

1.132

-.844

78

.401


2.00

1.359

2.01

1.266

-.125

78

.901


2.89

1.485

3.08

1.431

-1.770

76

.081

Proizvodnja hrane

1.66

.973

1.94

1.254

-2.735

78

.008


1.77

1.074

2.08

1.308

-3.224

78

.002


2.38

1.371

2.76

1.332

-3.709

78

.000


2.32

1.256

2.43

1.268

-1.013

78

.314


1.43

.915

1.49

.830

-.672

78

.504


2.14

1.278

2.33

1.366

-1.606

78

.112


2.76

1.443

2.71

1.478

.483

78

.631


1.87

1.090

2.03

1.198

-1.332

78

.187


1.66

1.011

1.72

1.037

-.660

78

.511


2.25

1.367

2.35

1.447

-.953

71

.344


Interpretacija rezultata nije bila moguća bez sagledavanja rodnih razlika. Rezultati predstavljeni u tabelama predstavljaju rezultate istraživanja za devojke (tabela 7) i za mladiće (tabela 8).

Diferencijacija zanimanja kod devojaka

Upoređivanje rezultata za svaku oblast zanimanja sa našim kriterijumom diferencijacije ukazuje da pet oblasti zanimanja (od ukupno 22) ne ispunjavaju kriterijum diferencijacije: metalurgija i prerada metala, poljoprivreda/šumarstvo, prevoz i skladištenje, proizvodnja hrane i tehnologija prerade i obrade drveta / proizvodnja papira. Zaintresovanost za oblast kulture/društva i jezika koja je već bila popularna je značajno porasla. Ipak, program PO nije imao uticaj na diferencijaciju zanimanja kod devojaka. Posle programa PO, 5 (od 22) oblasti zanimanja ne ispunjavaju kriterijum diferencijacije, što označava da nije bilo promene u pogledu diferencijacije kod devojaka.

Uticaj PO na diferenciranost kod mladića

Upoređivanje rezultata za svaku oblast zanimanja sa našim kriterijumom diferencijacije ukazuje da tri oblasti zanimanja (od ukupno 22) ne ispunjavaju kriterijum diferencijacije: lepota i nega tela, moda / tekstilna industrija i prerada kože i tehnologija prerade i obrade drveta / proizvodnja papira.

Posle programa PO, diferenciracija zanimanja je poboljšana za oblast prerade i obrade drveta / proizvodnja papira na znacajnom nivou te kriterijum diferencijacije posle PO ne ispunjavaju samo dve oblasti zanimanja kod mladića.

Osim toga kod dečaka, program PO je značajno povećao zainteresovanost za rad u oblastima:

· poljoprivreda/šumarstvo

· kultura/društvo/jezici

· proizvodnja hrane

· lepota i nega tela

Kod mladih muškog pola, izdiferenciranost zanimanja već je bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO je značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja.

Kod mladih ženskog pola, izdiferenciranost zanimanja nije bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO nije značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja.

Uticaj PO na stereotipe o zanimanjima

Cilj ove kategorije pitanja bila je procena početne situacije, rodnih razlika i uticaja programa PO na rodne stereotipe o zanimanjima. Učesnici/e programa su, na petostepenoj skali, odgovarali na tri tvrdnje vezane za rodne stereotipe o zanimanjima.

U tabeli su predstavljeni statistički podaci za svaki ponuđeni odgovor pre i posle programa PO, kao i razlike među polovima u izborima.

U tabelama 9, 10 i 11, nalaze se rezutati istraživanja o rodnim stereotipima na temu zanimanja.

Kada su posredi razlike između devojaka i mladića, pre programa PO, devojke su, na statistički značajnom nivou, manje verovale da postoje muška ili ženska zanimanja, više su verovale da žene i muskarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja, i više bile sklone da se se bave zanimanjem koje nije tipično za njihov pol ako je to ono što ih interesuje. Rezultat sugeriše da devojke imaju relativno zreliji stav prema stereotipima o zanimanjima. Sve kategorije su na statistički značajnom nivou (p < 0,05).

Što se rodnih sterotipa tiče, najveći značaj uticaja programa za PO ogledao se u uticaju na mladiće. Mladići značajnije više posle programa PO smatraju da žene i muskarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja (p = ,028), značajnije češće (nego pre PO) bi se odlučili za zanimanje koje nije tipično za njihov pol ako je to ono sto ih interesuje (p =,000). Kod devojaka nije bilo značajnih promena posle programa PO.

Tabela 9. Rodni stereotipi pre i posle programa PO.

Pitanja (svi)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD

RODNA PITANJA

Smatram da postoje muska i zenska zanimanja

3.26

1.298

3.26

1.341

-.065

227

.948

Zene i muskarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja

3.50

1.199

3.59

1.176

-1.397

226

.164

Odlucio/la bih se za zanimanje koje nije tipicno za moj pol ako je to ono sto me interesuje

3.78

1.289

3.99

1.195

-3.132

227

.002

Tabela 10. Rodni stereotipi pre i posle programa PO kod devojaka.

Pitanja (DEVOJKE)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD

RODNA PITANJA


3.01

1.289

3.01

1.344

-.081

148

.935


3.79

1.032

3.79

1.027

.000

147

1.000


4.16

1.069

4.21

1.105

-.695

148

.488

Tabela 11. Rodni stereotipi pre i posle programa PO kod mladića.

Pitanja (MLADIĆI)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD

RODNA PITANJA


3.73

1.184

3.73

1.206

.000

78

1.000


2.95

1.300

3.22

1.346

-2.232

78

.028


3.06

1.371

3.58

1.257

-3.693

78

.000

Zadovoljstvo životom

Cilj ove kategorije pitanja bila je procena početne situacije, rodnih razlika i uticaja programa PO na zadovoljstvo životom i verovanja u prosperitivnu budućnost na polju karijere i na ličnom nivou. Mladi su, na 5-to stepenoj skali, ocenjivali zadovoljstvo sopstvenim životom, veru da će dobiti zadovoljavajući posao, kao i osnaživanje na profesionalnom i ličnom nivou.

U tabelama 12, 13 i 14 su predstavljeni statistički podaci za svaki ponuđeni odgovor pre i posle programa PO, kao i razlike među polovima. Mladi su u proseku veoma zadovoljni životom i veruju u prosperitetnu budućnost (sve srednje više od 4.00).

Uticaj programa PO.

Nezavisno od pola učesnika/ca, program PO je (na statistički značajnom nivou) povećao veru da će mlada osoba pronaći posao koji ga/je ispunjava, da će naći dobro plaćen posao, da će ostvariti životne ciljeve i da sama osoba upravlja svojom karijerom.

Sledeći značajan rezultat je bio da je program PO imao izrazitiji uticaj na devojke, nego na mladiće. Ova slika je vođena odgovorim devojaka na pitanja „Verujem da ću naći posao koji me ispunjava“, „Verujem da ću naći dobro plaćen posao“, „Verujem da ću ostvariti svoje životne ciljeve“. Na mladiće PO nije uticao na statistički značajnom nivou.

Tabela 12. Zadovoljstvo životom pre i posle programa PO kod svih ucesnika/ca.

Pitanja (SVI)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD

ZADOVOLJSTVO ZIVOTOM

Zadovoljan/ na sam svojim životom

4.33

.746

4.34

.718

-.235

228

.814

Verujem da ću naći posao koji me ispunjava.

4.35

.785

4.47

.672

-2.607

227

.010

Verujem da ću naći dobro plaćen posao.

4.12

.836

4.27

.741

-3.336

226

.001

Verujem da ću ostvariti svoje životne ciljeve.

4.37

.730

4.46

.691

-2.571

228

.011

Ja sam odgovoran/na za svoje zaposlenje.

4.29

.825

4.32

.791

-.798

226

.426

Ja upravljam svojom karijerom.

4.34

.747

4.40

.704

-1.614

228

.108

Verujem da ću uspeti da uskladim privatni i poslovni život.

4.45

.644

4.48

.666

-.943

228

.347

Tabela 13. Zadovoljstvo životom pre i posle programa PO kod devojaka.

Pitanja (DEVOJKE)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD



4.33

.720

4.35

.675

-.308

149

.759


4.28

.831

4.47

.702

-3.169

148

.002


4.00

.870

4.24

.748

-4.235

148

.000


4.35

.705

4.49

.653

-3.353

149

.001


4.34

.812

4.36

.728

-.317

147

.752


4.35

.752

4.42

.688

-1.294

149

.198


4.49

.599

4.53

.621

-.728

149

.468

Tabela 14. Zadovoljstvo životom pre i posle programa PO kod mladića.

Pitanja (MLADIĆI)

ULAZ

IZLAZ

t

df

p

M

SD

M

SD



4.33

.796

4.33

.796

.000

78

1.000


4.48

.677

4.47

.617

.199

78

.843


4.35

.717

4.32

.730

.363

77

.718


4.42

.778

4.39

.758

.498

78

.620


4.18

.844

4.25

.898

-.973

78

.334


4.30

.740

4.37

.737

-.962

78

.339


4.35

.717

4.39

.741

-.598

78

.552

Uticaj programa i evaluacija radionica obuka

Posle programa PO (upitnik MLADI IZLAZ), mladi su odgovarali na pitanja u vezi sa korisnošću PO i ocenili radionice obuka. Mladi, u proseku, ocenjuju program PO kao koristan i zadovoljni su učešćem u programu (vidi tabelu 15 za detalje evaluacije). Ocena radionica je bila veća od 4 (na 5-to stepenoj skali), što označava uspeh u realizaciji radionica.

Tabela 15. Uticaj programa i evaluacija radionica.

Pitanja

M

SD

EVALUACIJA PROGRAMA I RADIONICA

Profesionalna orijentacija će mi pomoći da donesem odluku o svom budućem zanimanju..

3.31

1.077

Profesionalna orijentacija je promenila način na koji razmišljam o svom budućem zanimanju.

3.10

1.242

Svestan/na sam da mogu da se bavim zanimanjima koje prethodno nisam uzimao/la u obzir.

3.06

1.252

Koristiću znanja i veštine koje sam stekao/la tokom profesionalne orijentacije.

3.74

1.066

Zadovoljan/na sam učešćem u programu Profesionalne orijentacije.

4.14

1.027

Odgovarao mi je tempo rada u radionicama/ savetodavnom radu.

4.24

.909

Sadržaj radionica/ materijala je bio interesantan.

4.16

.953

Sadržaj radionica/ materijala je bio lak za razumevanje.

4.61

.683

Radna atmosfera je bila prijatna.

4.59

.711

Voditelj/ savetnik je bio/la dobro pripremljen/a.

4.73

.624

Voditelj/ savetnik je bio/la profesionalan/na u svom radu.

4.75

.598

VRŠNJAČKE RETROSPEKTIVE (PEER REVIEW)Metodologija istraživanja

38 predstavnika/ca Kancelarija za mlade, obučenih u drugom projeknom ciklusu (2012/2013) je ušlo u uzorak istraživanja. Istraživanje je sprovedeno u junu 2013. godine u Beogradu u Centru Inventiva, putem vršnjačkih retrospektiva. Predstavnici/e KZM su intervjuisali jedni druge u parovima, a zatim popunili strukturisani upitnik kako bi dobili ocenu vršnjačke KZM u dimenzijama kvaliteta i intenziteta staranja o mladima tokom izvođenja projekta PO.

Rezultati Istraživanja

Rezultati istraživanja su podeljeni u četiri oblasti:

1. Osnovni podaci o kancelariji za mlade,

2. Evaluacija kvaliteta rada KzM u oblasti PO

3. Evaluacija intenziteta staranja o mladima

4. Preporuke za dalji rad

Osnovne podaci o KZM

U istraživanju je učestvovalo 38 predstavnika/ca kancelarija za mlade (vidi listu KZM koje su učestvovale). Među predstavnicima/ama KZM koji/e su učestvovali/e u ovom istraživanju bilo je najviše volontera/ki (N = 17), zatim koordinatora/ki (N = 15), zaposlenih u KZM (N=4) i saradnika/ca (N=2). Bilo je 17 (44,7%) predstavnica ženskog i 21 (55,3%) predstavnika muškog pola.

Lista KZM koje su učestvovale u vršnjačkim retrospektivama

1

1. Aranđelovac

2. Bačka Palanka

3. Bela Palanka

4. Beočin

5. Ivanjica

6. Jagodina

7. Kanjiža

8. Kladovo

9. Kragujevac

10. Kruševac

11. Kuršumlija

12. Leskovac

13. Niš

14. Niš Medijana

15. Niš Palilula

16. Nova Varoš

17. Novi Bečej

18. Novi Beograd

19. Novi Pazar

20. Pančevo

21. Prijepolje

22. Ražanj

23. Rekovac

24. Šabac

25. Sjenica

26. Smederevo

27. Soko Banja

28. Sremska Mitrovica

29. Stari Grad Beograd

30. Surdulica

31. Trgovište

32. Tutin

33. Užice

34. Vlasotince

35. Voždovac

36. Vračar

37. Vranje

38. Vrbas

Ocene kvaliteta rada KzM u oblasti PO

Kvalitet je ocenjivan na petostepenoj skali. U ocenu kvaliteta ušlo je 8 razičitih kategorija kvaliteta kao i ukupna ocena za kvalitet. Rezultati pokazuju da su sve kategorije kvaliteta bile veoma visoko ocenjivane (vidi tabelu 16). Ocene su se kretale od 3,56 (realizacija rada sa osetljivim grupama) do 4,65 (kreativnost predstavnika KZM pri realizaciji KIK-a). Ukupna ocena kvaliteta je bila 4,05 (SD = .837).

Tabela 16. Ocene kvaliteta

Komponente kvaliteta Programa

Srednja ocena na petostepenoj skali

SD

Osnaživanje mladih da upoznaju svoja interesovanja i sposobnosti pre donošenja odluke o zanimanju.

4.14

1.033

Osnaživanje mladih da samostalno tragaju informacije o zanimanjima.

4.03

.985

Osnaživanje mladih da samostalno i odgovorno donose odluku o svom budućem zanimanju i školovanju.

3.97

.845

Osnaživanje mladih da traže informacije u firmama, od eksperata itd.

3.77

1.003

Kreativnost predstavnika KZM da realizuje KIK.

4.65

.633

Povezivanje sa organizacijama/ preduzećima/ školama sa ciljem poboljšanja usluga KIK-a.

4.38

.828

Realizacija programa sa osetljivim grupama.

3.56

1.340

Poštovanje rodne ravnopravnosti.

4.57

.850

Ukupna Ocena za Kvalitet

4.05

.837

U 36 od 38 vršnjackih retrospektiva ocena za kvalitet je bila najmanje dobra (Tabela 17).

Tabela 17. Učestalost ocena za kvalitet.

Ocena za kvalitet

Učestalost odgovora

Procenat

1 (nedovoljan)

0

0

2 (dovoljan)

2

5.3

3 (dobar)

6

15.8

4 (vrlo dobar)

18

47.4

5 (odličan)

12

31.6

Ocene intenziteta staranja o mladima

Intenzitet staranja o mladima je ocenjivan na petostepenoj skali. U ocenu intenziteta ušlo je 5 različitih kategorija intenziteta kao i ukupna ocena za intenzitet. Rezultati pokazuju da su sve kategorije intenziteta bile veoma visoko ocenjivane (vidi tabelu 18). Ocene su se kretale od 3,47 (promocija PO programa među firmama, ekspertima) do 4,30 (promocija KIK-a među mladima). Ukupna ocena intenziteta je bila 3,89 (SD = .924).

Tabela 18. Ocene intenzinteta

Komponente intenziteta staranja o mladima u okviru programa

Srednja ocena na petostepenoj skali

SD

Pomocija KIK-a među mladima.

4.30

.812

Promocija KIK-a među firmama, ekspertima.

3.47

1.134

Posećenost KIK-u od strane mladih.

4.00

.880

Obuke/ radionice/ individualno savetovanje. (Ako nije bilo, zaokružite n/a)

4.00

1.049

Realni susreti

4.00

1.251

Ukupna ocena za intenzitet

3.89

.924

U 34 od 38 vršnjačkih retrospektiva ocena intenziteta staranja o mladima je bila ocenjena kao najmanje dobra (tabela 19).

Tabela 19. Učestalost odgovora ocena za intenzitet.

Ocena za intenzitet

Učestalost odgovora

Procenat

1 (nedovoljan)

0

0

2 (dovoljan)

4

10.5

3 (dobar)

6

15.8

4 (vrlo dobar)

18

47.4

5 (odličan)

10

26.3

Preporuke

Predstavnici/e KZM su davali preporuke partnerskim KZM-ovima kako da unaprede i poboljšaju usluge PO. Preporuke dobijene putem vršnjačkih retrospektiva sugerišu da relizacija petofaznog modela može da se unapredi obezbeđivanjem dodatnog prostora KZM-ovima u kojima KIK može da funkcioniše, zatim uključivanjem većeg broja volontera/ki u realizaciju KIK-a, kao i dodatnim obučavanjem osoba zaduženih za PO.

Što se tiče uključenosti osetljivih grupa na projektu, tu su isticane preporuke da se promocija i realizacija programa obavlja u organizacijama koje se bave osetljivim grupama. Što se tiče promocije projekta, predstavnici/e kancelarija su dali preporuke da se nastavi promocija po školama i da se poboljša promocija u medijima.

U 30 od 50 vršnjačkih retrospektiva dobijenih u lokalnim kancelarijama za mlade kvalitet (procesnu i aktivnu orijentaciju, itd.), kao i intenzitet staranja o mladima u okviru profesionalne orijentacije ocenjuju najmanje kao dobre i izrađuju predloge za poboljšanja.

U projektnom ciklusu 2012/13, u 36 od 38 vršnjačkih retrospektiva ocena za kvalitet je bila najmanje dobra, dok je u 34 od 38 vršnjackih retrospektiva ocena za intenzitet bila najmanje dobra. Predlozi za poboljšanje su izgrađeni.

ZAKLJUČAKS obzirom na rezultate prethodnog projektnog ciklusa (za 2011/12), koji su pokazali slabe kapacitete KZM da iznesu obuke mladih po petofaznom modelu, ovaj projektni ciklus karakterišu promene uspostavljanjem tzv. Karijernog info kutka čiji je osnovni cilj informisanje mladih. KIK osnažuje ulogu KzM u KVISu da informiše mlade i koordiniše uslugama koje pružaju relevantne institucije. Aktivnosti KZMU periodu od novembra 2012. do juna 2013. godine, 100 KzM je obučeno da sprovodi profesionalnu orijentciju i (uspostavljen je Karijerni Info Kutak). 78 KZM aktivno sprovodi PO.Obučeno je 106 novih diseminatora/ki, uključujući 4 konsultanta/ki, 28 obučenih trenera/ica za uspostavljanje KIK-a (od kojih 12 rade kao mentori/ke KIK-a), 70 studenata/kinja, 4 vršnjačka mentora/ki.

Uticaj na mlade

Ukupan broj mladih u uzorku bio je 229. Prosečan uzrast ispitanika/ca je 17,76 godine (M = 17,76, SD = 0,46). Bilo je 65,5% (N = 149) ispitanica ženskog i 35,5% (N = 78) ispitanika muškog pola.

Na ulazu u program PO, mladi su navodili sklad sa interesovanjima, kao i informacije o tome kako izgleda baviti se određenim zanimanjem kao najvažnije faktore pri donošenju odluke o zanimanjima, dok se o željenim zanimanjima najvise informišu od stručnjaka/kinja za zanimanja koja ih interesuju.

Program PO je imao izrazit uticaj na informisanost i donošenje odluka kod svih učesnika/ca programa, ali naročito kod devojaka. Posle PO, devojke se informišu značajnije više na čak 9 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO. Mladići se informišu značajnije više na 5 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO. Izrazitiji uticaj na devojke se može tumačiti time da je devojkama naročito bilo bitno osnaživanje kroz ovakve programe.

Kod mladih muškog pola, izdiferenciranost zanimanja već je bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO je značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja. Kod mladih ženskog pola, izdiferenciranost zanimanja nije bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO nije značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja.

Kada su posredi razlike između devojaka i mladića, pre programa PO, devojke su, na statistički značajnom nivou, manje verovale da postoje muška ili ženska zanimanja, više su verovale da žene i muškarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja, i više su bile sklone da se se bave zanimanjem koje nije tipično za njihov pol ako je to ono što ih interesuje Rezultat sugeriše da devojke imaju relativno zreliji stav prema stereotipima o zanimanjima.

Što se rodnih stereotipa tiče, najveći značaj uticaja programa za PO ogledao se u uticaju na mladiće. Mladići značajnije više posle programa PO smatraju da žene i muškarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva zanimanja, značajnije češće (nego pre PO) bi se odlučili za zanimanje koje nije tipično za njihov pol ako je to ono sto ih interesuje. Kod devojaka nije bilo značajnih promena posle programa PO.

Nezavisno od pola učesnika/ca, program PO je (na statistički značajnom nivou) povećao veru da će mlada osoba pronaći posao koji je ispunjava, da će naći dobro plaćen posao, da će ostvariti životne ciljeve i da će sama upravljati svojom karijerom.

Sledeći značajan rezultat je bio da je program za PO imao izrazitiji uticaj na devojke, nego na mladiće. Ova slika je vođena odgovorima devojaka na pitanja „Verujem da ću naći posao koji me ispunjava“, „Verujem da ću naći dobro plaćen posao“, „Verujem da ću ostvariti svoje životne ciljeve“. Na mladiće, PO nije uticao na statistički značajnom nivou.

Mladi, u proseku, ocenjuju program PO kao koristan i zadovoljni su učešćem u programu. Ocena radionica/obuka je bila veća od 4 (na 5-to stepenoj skali), što označava uspeh u realizaciji radionica.

U projektnom ciklusu 2012/13, u 36 od 38 vršnjačkih retrospektiva ocena za kvalitet je bila najmanje dobra, dok je u 34 od 38 vršnjačkih retrospektiva ocena za intenzitet bila najmanje dobra. Predlozi za poboljšanje su izgrađeni. Rezultat označava ispunjenost indikatora u ovom projektnom ciklusu.

Ispunjenost indikatora 2012/13

1 U najmanje 85% škola profesionalna orijentacija se sprovodi u skladu sa petofaznim modelom u završnim razredima osnovne škole (izvor: anketiranja).

· Ispunjenost indikatora predstavlja 102 KZM koje sprovode PO.

· U projektnom ciklusu 2012/13 obučeno je 100 KZM. Od tog broja, trenutno je aktivno 78 KZM.

· Potrebna je dalja podrška KZM u sprovođenju projekta PO kako bi došlo do ispunjenosti indikatora (102 aktivne KZM).

2 Udeo mladih i muškog i ženskog pola koji su svoju odluku o daljem putu školovanja odnosno karijere doneli na osnovu dovoljne količine informacija povećan (izvor: reprezentativna anketa u školskim i vanškolskim ustanovama).

· Na osnovu istraživanja sprovedenog u decembru 2012 i januaru 2013, indikator je ispunjen kod oba pola. Posle PO, devojčice se informišu značajnije više na čak 9 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO. Dečaci se informišu značajnije više na 5 od 14 oblasti informisanosti ili izvora nego pre PO.

3 Broj i stepen izdiferenciranosti željenih zanimanja kod mladih muškog i ženskog pola povećao (izvor: reprezentativna komparativna anketa u školskim i vanškolskim ustanovama).

· Kod mladih muškog pola, izdiferenciranost zanimanja već je bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO je značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja. Kod mladih ženskog pola, izdiferenciranost zanimanja nije bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO nije značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja.

· Indikator je ispunjen za mladiće, ali ne i za devojke.

4 PO program je akreditovan (nije relevantno za KzM)

5 Opisi procesa i standardi kvaliteta za sprovođenje profesionalne orijentacije u školama i koordinacionim instancama za mlade dostupni su za prenošenje u druge sektore obrazovanja, odnosno druge regione.

· Dostupno i realizuju se kroz lokalnu saradnju sa školama i drugim institucijama.

6 120 multiplikatora iz vanškolskog sektora prošlo je usavršavanje za profesionalnu orijentaciju na osnovu petofaznog modela. (izvor: projektna dokumentacija).

· Obučeno je 106 novih diseminatora/ki, uključujući 4 konsultanta/kinja, 28 obučenih trenera/ica za uspostavljanje KIK-a (od kojih 12 rade kao mentori/ke KIK-a), 70 studenata, 4 vršnjačka mentora. · Ovaj indikator je bio ispunjen već u prošlom projektnom ciklusu, gde je bilo 151 obučenih multiplikatora/ki. To je za oba ciklusa 257 multiplikatora/ki.

7 Lokalne kancelarije za mlade sprovode najmanje 2 puta godišnje manifestacije profesionalne orijentacije prema petofaznom modelu profesionalne orijentacije prilagođenom za rad sa mladima. (izvor: projektna dokumentacija).

· 78% KZM ispunjava kriterijum.

8 U 36 od 60 vršnjačkih retrospektiva dobijenih u lokalnim kancelarijama za mlade kvalitet (procesnu i aktivnu orijentaciju, itd.), kao i intenzitet staranja o mladima u okviru profesionalne orijentacije ocenjuju najmanje kao dobre i izrađuju predloge za poboljšanja. (izvor: dokumentacija vršnjačkih retrospektiva).

· U projektnom ciklusu 2012/13, u 36 od 38 vršnjackih retrospektiva ocena za kvalitet je bila najmanje dobra, dok je u 34 od 38 vršnjackih retrospektiva ocena za intenzitet bila najmanje dobra. Predlozi za poboljšanje su izrađeni. Rezultat označava ispunjenost indikatora za ovaj projektni ciklus.

Documents

Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školuprofesionalnaorijentacija.org/.../ME_Damnjanovic_2013.docx · Web viewProfesionalna orijentacija je imala uticaj ne samo na