Profil Grada Leskovca

2

Profil grada Leskovca

Novembar, 2013

3

Sadrţaj

1. Uvod ................................................................................................................................. 5 2. Osnovne karakteristike ....................................................................................................... 6

2.1 Geografski poloţaj (lokacija) ................................................................................................. 6

2.2 Opšti podaci ......................................................................................................................... 7 2.3 Klima ................................................................................................................................. 15

2.4 Lokalna samouprava ........................................................................................................... 16 2.5 Istorija, tradicija i kulturno nasleĊe...................................................................................... 19

3. Prirodni resursi .............................................................................................................. 21

4. Ljudski resursi ............................................................................................................... 23 4.1 Stanovništvo (broj stanovnika i stopa rasta) ................................................................ 23

4.2 Stanovništvo prema tipu naselja .......................................................................................... 24 4.3 Vitalni dogaĊaji .................................................................................................................. 24

4.4 Stanovništvo prema braĉnom stanju .................................................................................... 25

4.5 Starosna struktura stanovništva .......................................................................................... 26 4.6 Polna struktura stanovništva ............................................................................................... 28

4.7 Etniĉka struktura stanovništva ............................................................................................. 28 4.8 Struktura stanovništva prema veroispovesti ......................................................................... 29

4.9 Struktura stanovništva prema maternjem jeziku ................................................................... 29 4.10 Stanovništvo prema aktivnosti ............................................................................................. 29

4.10.1 Struktura stanovništva prema ekonomskoj aktivnosti.................................................. 29

4.11 Obrazovna struktura stanovništva ....................................................................................... 31 4.12 Invaliditet .......................................................................................................................... 32

4.13 Domaćinstva i porodice ....................................................................................................... 35 4.13.1 Domaćinstva ............................................................................................................ 35

4.14 Migracije stanovništva ........................................................................................................ 35

4.14.1 Doseljenici ............................................................................................................... 35 4.14.2 Dnevne migracije ..................................................................................................... 36

5 Stambeni resursi ............................................................................................................ 36 5.1 Stambena statistika ............................................................................................................ 36

5.2 Stambena izgradnja ............................................................................................................ 37 6 Privreda ......................................................................................................................... 38

6.1 Privredna struktura po delatnostima .................................................................................... 38

6.2 Industrija ........................................................................................................................... 48 6.3 Poljoprivreda ...................................................................................................................... 52

6.4 Šumarstvo ......................................................................................................................... 54 6.5 Makroekonomski pokazatelji ................................................................................................ 54

6.6 Prihodi opštinskog budţeta ................................................................................................. 56

6.7 Rashodi opštinskog budţeta ............................................................................................... 56 6.8 Ostvarene investicije u privatnom sektoru ............................................................................ 58

6.9 Industrijske zone i industrijski parkovi ................................................................................. 60 6.10 Brownfield lokacije za investiranje ....................................................................................... 67

6.11 Olakšice koje nudi lokalna zajednica .................................................................................... 68

7 Radna snaga .................................................................................................................. 82 7.1 Broj i struktura zaposlenih ...................................................................................................... 82

7.2 Zaposlenost po delatnostima .................................................................................................. 82 7.3 Proseĉne zarade .................................................................................................................... 83

7.4 Zarade po delatnostima .......................................................................................................... 83 7.5 Nezaposlenost ....................................................................................................................... 84

7.6 Stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti ............................................................................... 85

7.7 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja ............................................................................. 86 7.8 Nezaposlenost prema duţini ĉekanjana na posao ..................................................................... 86

7.9 Nezaposlenost prema starosnoj strukturi ................................................................................. 87 8 Javni resursi .................................................................................................................. 87

8.1 Saobraćajna infrastruktura .................................................................................................. 87

8.1.1 Drumski sadrţaji ............................................................................................................. 88 8.1.2 Ţelezniĉki saobraćaj i infrastruktura .......................................................................... 88

8.2 Komunalna infrastruktura.................................................................................................... 89

4

8.2.1 Vodoprivredna infrastruktura .......................................................................................... 89

8.2.2 Sistem daljinskog grejanja ............................................................................................. 90

8.2.3 Elektoenergetska infrastruktura ...................................................................................... 91 8.2.4 Telekomunikacioni sistemi.............................................................................................. 91

8.3 Zdravstvena i socijalna zaštita ............................................................................................. 92 8.3.1 Socijalna i deĉija zaštita ............................................................................................ 93

8.4 Obrazovni kapaciteti ........................................................................................................... 94

9 Resursi ţivotne sredine ................................................................................................. 95 10 Turistički resursi ............................................................................................................ 97

10.1 Broj posetilaca .................................................................................................................. 100 11 Kvalitet ţivota .............................................................................................................. 102

11.1 Javni sadrţaji i rekreativni programi .................................................................................... 102

11.1.2 Sportski sadrţaji...................................................................................................... 102 11.2 Crkve i manastiri ............................................................................................................... 104

11.3 Lokalni centri za okupljanje ................................................................................................ 105 11.3.1 Biblioteke ............................................................................................................... 105

11.3.2 Kulturni centri ......................................................................................................... 105 11.3.3 Pozorišta ................................................................................................................ 106

11.3.4 Muzeji .................................................................................................................... 107

11.4 Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade, sveĉanosti, koncerti) .. 107 11.4.1 Kalendar manifestacija ............................................................................................ 107

11.5 Zabava i usluge ................................................................................................................. 111 11.5.1 Igraonice za decu ................................................................................................... 111

11.5.2 Šoping zone i maloprodajni centri ............................................................................ 111

11.5.3 Poslastiĉare ............................................................................................................ 112 11.5.4 Restorani ................................................................................................................ 112

12 Lokalni razvoj u relaciji sa regionalnim i drţavnim strateškim dokumentima ............ 114

5

1. Uvod

Leskovaĉka kotlina je deo planinsko-kotlinsko-dolinske makroregije Srbije. Sama Leskovaĉka

kotlina predstavlјa mikroregiju u okviru Juţne Srbije, u uţem smislu.

Prostire se u okviru Rodopskog sistema (Srpsko-makedonske mase), u središnjem delu toka

Juţne Morave, izmeĊu Vranjske na jugu i Niške kotline na severu. Leskovaĉka kotlina se nalazi na oko

430° SGŠ, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Spada u red većih kotlina u Srbiji. Nadmorska

visina dna kotline se kreće od 210m do 240m. Duţina u pravcu sever-jug iznosi oko 50 km, a najveća

širina u pravcu istok - zapad (Vlasotince - Radan) je oko 45 km i obuhvata površinu od 1928,6 km2.1

Blago je nagnuta prema severu.

Glavni reĉni tok u kotlini je Juţna Morava u koji se ulivaju ĉetiri veće reke: Veternica, Pusta

reka, Jablanica i Vlasina, (Leskovaĉko petoreĉje) kao i veći broj manjih pritoka. Zbog toga, kotlina nije

jedinstvena celina već je ovim tokovima podelјena na manje celine: Leskovaĉko polјe (centralni deo

kotline), Poreĉje (središnji deo sliva Veternice), Jablanica, Pusta reka i dr. 2

Prema jugu Leskovaĉka kotlina je ograniĉena ograncima Golјaka, Kukavice i Ostrozuba.

Istoĉna granica je odreĊena planinama: Kruševica, Babiĉka gora i Seliĉevica. Na zapadu granicu ĉine

ogranci Pasjaĉe, Vidojevice, Arbanaške planine i Radan. Granica u jugozapadnom kotlinskom obodu je

neodreĊena, jer nema većih istaknutih planina.

U pogledu administrativno – teritorijalne pripadnosti Leskovaĉka kotlina obuhvata veći deo

Jablaniĉkog okruga i to: Lebane, Leskovac, Vlasotince, MedveĊa i Bojnik. Deo kotline pripada i

Niškom okrugu u administrativnom pogledu.3 Najveća opština po površini je grad Leskovac i to ne

samo u okrugu nego i u Srbiji.

1 Šušić, V. 2000. 2 Ivanović, R. i dr. 2007. 3 Šušić, V. 2000

Slika 1. Jablaniĉki okrug

6

Tabela 1. Osnovni podaci o opštini/gradu i okrugu (površina i stanovništvo), 2013.

Površina

(km2)

Udeo u ukupnoj

površini (%) Broj

stanovnika*

Udeo u ukupnom broju

stanovnika (%)

Gustina

nase- ljenosti

(br.

stanov./ km2)

Opštine Okruga Srbije Opštine Okruga Srbije

Urbana zona 449 43,80 16,21 0,51 65.289 45,27 30,18 0,91 145,4

Ruralna zona 576 56,20 20,79 0,65 78.917 54,73 36,48 1,10 137,0

Opština 1.025 100 37,00 1,16 144.206 100 66,67 2,01 140,7

Okrug 2.770 / 100 3,13 216.304 / 100 3,01 78,1

Srbija 88.509 / / 100 7.186.862 / / 100 92,6

Izvor RZS, Popis 2011

2. Osnovne karakteristike

U srcu prostrane i plodne Leskovaĉke kotline, dugaĉke 50 i široke 45 kilometara, nalazi se

grad Leskovac prepun najrazliĉitijih geografskih i turistiĉkih motiva i objekata, koji će privući paţnju i

najprobirljivijih posetilaca.

Grad Leskovac ima 144 naseljena mesta od kojih su tri, Leskovac, Grdelica i Vuĉje, gradskog

tipa. Kao privredni, društveni, politiĉki, kulturno-prosvetni i administrativni centar poznat je po tome

što je grad sa razvijenom tekstilnom, hemijskom, drvopreraĊivaĉkom i prehrambenom industrijom,

grad roštilja i kulinarskih specijaliteta.

Samo podruĉje grada Leskovca nalazi se na nadmorskoj visini od 210 do 240 metara i

smešteno je u plodnoj kotlini, oiviĉenoj Babiĉkom gorom (1098m), Seliĉevicom (903m) i Suvom

planinom na istoku, Radanom (1409m) i Pasjaĉom na zapadu i Kukavicom (1442m) i Ĉemernikom

(1638m) na jugu. Na severu otvorena je prema Niškoj, a na jugu, preko Grdeliĉke klisure, prema

Vranjsko-bujanovaĉkoj kotlini.

2.1 Geografski poloţaj (lokacija)

Severna geografska širina grada je 42°52', a istoĉna

geografska duţina 21°57'.

Geografsko-saobraćajni poloţaj Leskovaĉke kotline

ima tranzitni karakter. Kroz nju prolaze vaţne

meĊunarodne saobraćajnice, ali i saobraćajni pravci

niţeg reda. Glavni saobraćajni pravac povezuje

Zapadnu i Srednju Evropu sa Makedonijom, Grĉkom

i Malom Azijom.

Na zapadu, dolinom Jablanice nalazi se saobraćajni

pravac koji povezuje Leskovaĉku kotlinu sa

Kosovskom kotlinom (put Leskovac-Lebane-

MedveĊa-Priština).

Sa Pirotskom kotlinom povezana je dolinom Vlasine i

Luţnice, a dolinom Vlasine sa Vlasinom i Krajištem

odnosno Bugarskom.

Slika 2.Geografski poloţaj Leskovca

7

2.2 Opšti podaci

Tabela 2. Opšti podaci o naseljima i katastarskim opštinama, 2013.

Opština Okrug

Broj naselja 144 336

Broj gradskih naselja 3 7

Broj ostalih naselja 141 329

Broj katastarskih opština 140 318

Proseĉna veliĉina katastarske opštine (km2) 7,32 8,71 Izvor RZS, Popis 2011.

Tabela 3. Podaci o naseljima (tip naselja, broj stanovnika i površina), 2013.

Redni

broj Naseljeno mesto

Tip naselja (gradsko/

ostalo)

Broj stanovnika Udeo u ukupnom broju

stanovnika u opštini (%)

1 Leskovac gradsko 60.288 41,81

2 Babiĉko ostalo 357 0,25

3 Badince ostalo 530 0,37

4 Barje ostalo 247 0,17

5 Belanovce ostalo 505 0,35

6 Beli potok ostalo 568 0,39

7 Bistrica ostalo 50 0,03

8 Bobište ostalo 2.635 1,83

9 Bogojevce ostalo 1.376 0,95

10 Bojišina ostalo 185 0,13

11 Boćevica ostalo 118 0,08

12 Bratmilovce ostalo 3.482 2,41

13 Brejanovce ostalo 303 0,21

14 Brestovac ostalo 2.027 1,41

15 Brza ostalo 1.106 0,77

16 Briĉevlje ostalo 196 0,14

17 Bukova glava ostalo 277 0,19

18 Bunuški ĉifluk ostalo 479 0,33

19 Velika Biljanica ostalo 472 0,33

20 Velika Grabovnica ostalo 1.279 0,89

21 Velika Kopašnica ostalo 653 0,45

22 Velika Sejanica ostalo 696 0,48

23 Veliko Trnjane ostalo 916 0,64

24 Vilje Kolo ostalo 4 0,00

25 Vina ostalo 193 0,13

Slika 3. Panorama Leskovca

8

26 Vinarce ostalo 2.730 1,89

27 Vlase ostalo 503 0,35

28 Vuĉje gradsko 2.865 1,99

29 Gagince ostalo 87 0,06

30 Golema Njiva ostalo 67 0,05

31 Gorina ostalo 652 0,45

32 Gornja Bunuša ostalo 541 0,38

33 Gornja Jajina ostalo 528 0,37

34 Gornja Kupinovica ostalo 141 0,10

35 Gornja Lokošnica ostalo 105 0,07

36 Gornja Slatina ostalo 181 0,13

37 Gornje Krajince ostalo 738 0,51

38 Gornje Sinkovce ostalo 445 0,31

39 Gornje Stopanje ostalo 1.829 1,27

40 Gornje Trnjane ostalo 215 0,15

41 Gornji Bunibrod ostalo 710 0,49

42 Gradašnica ostalo 380 0,26

43 Grajevce ostalo 374 0,26

44 Graovo ostalo 215 0,15

45 Grdanica ostalo 525 0,36

46 Grdelica gradsko 2.136 1,48

47 Grdelica selo ostalo 1.058 0,73

48 Guberevac ostalo 1.766 1,22

49 Dedina Bara ostalo 794 0,55

50 Dobrotin ostalo 320 0,22

51 Donja Bunuša ostalo 261 0,18

52 Donja Jajina ostalo 1.277 0,89

53 Donja Kupinovica ostalo 46 0,03

54 Donja Lokošnica ostalo 879 0,61

55 Donja Slatina ostalo 225 0,16

56 Donje Brijanje ostalo 1.283 0,89

57 Donje Krajince ostalo 733 0,51

58 Donje Sinkovce ostalo 1.556 1,08

59 Donje Stopanje ostalo 1.105 0,77

60 Donje Trnjane ostalo 255 0,18

61 Donji Bunibrod ostalo 553 0,38

62 Draškovac ostalo 652 0,45

63 Drvodelja ostalo 216 0,15

64 Drćevac ostalo 294 0,20

65 Dušanovo ostalo 170 0,12

66 Ţabljane ostalo 572 0,40

67 Ţivkovo ostalo 620 0,43

68 Ţiţavica ostalo 168 0,12

69 Zaguţane ostalo 310 0,21

70 Zaluţnje ostalo 422 0,29

71 Zlokućane ostalo 192 0,13

72 Zloćudovo ostalo 252 0,17

73 Zoljevo ostalo 225 0,16

74 Igrište ostalo 258 0,18

75 Jarsenovo ostalo 338 0,23

76 Jašunja ostalo 400 0,28

77 Jelašnica ostalo 242 0,17

78 KaluĊerce ostalo 167 0,12

79 KaraĊorĊevac ostalo 374 0,26

80 Kaštavar ostalo 50 0,03

81 Kovaĉeva Bara ostalo 131 0,09

82 Kozare ostalo 318 0,22

83 Koraćevac ostalo 172 0,12

9

84 Krpejce ostalo 17 0,01

85 Kukulovce ostalo 290 0,20

86 Kumarevo ostalo 799 0,55

87 Kutleš ostalo 560 0,39

88 Lipovica ostalo 1.165 0,81

89 Liĉin Dol ostalo 97 0,07

90 Mala Biljanica ostalo 187 0,13

91 Mala Grabovnica ostalo 254 0,18

92 Mala Kopašnica ostalo 213 0,15

93 Manojlovce ostalo 775 0,54

94 MeĊa ostalo 821 0,57

95 Melovo ostalo 44 0,03

96 Milanovo ostalo 516 0,36

97 Miroševce ostalo 903 0,63

98 Mrkovica ostalo 1 0,00

99 Mrštane ostalo 1.332 0,92

100 Navalin ostalo 826 0,57

101 Nakrivanj ostalo 1.159 0,80

102 Nesvrta ostalo 48 0,03

103 Novo Selo ostalo 38 0,03

104 Nomanica ostalo 287 0,20

105 Oraovica (kod Grdelice) ostalo 1.944 1,35

106 Oraovica (kod Crkovnice) ostalo 89 0,06

107 Orašac ostalo 525 0,36

108 Oruglica ostalo 111 0,08

109 Padeţ ostalo 25 0,02

110 Palikuća ostalo 387 0,27

111 Palojce ostalo 453 0,31

112 Petrovac ostalo 146 0,10

113 Peĉenjevce ostalo 1.500 1,04

114 Piskupovo ostalo 161 0,11

115 Podrimce ostalo 208 0,14

116 Predejane (varoš) ostalo 1.088 0,75

117 Predejane (selo) ostalo 405 0,28

118 Preseĉina ostalo 364 0,25

119 Priboj ostalo 548 0,38

120 Ravni Del ostalo 73 0,05

121 Radonjica ostalo 803 0,56

122 Razgojna ostalo 764 0,53

123 Rajno polje ostalo 689 0,48

124 Rudare ostalo 510 0,35

125 Svirce ostalo 422 0,29

126 Slavujevce ostalo 394 0,27

127 Slatina ostalo 479 0,33

128 Smrdan ostalo 120 0,08

129 Strojkovce ostalo 1.233 0,86

130 Stupnica ostalo 265 0,18

131 Suševlje ostalo 136 0,09

132 Todorovce ostalo 477 0,33

133 Tulovo ostalo 697 0,48

134 Tupalovce ostalo 321 0,22

135 Turekovac ostalo 1.493 1,04

136 Crveni Breg ostalo 13 0,01

137 Crkovnica ostalo 78 0,05

138 Crcavac ostalo 99 0,07

139 Ĉekmin ostalo 820 0,57

140 Ĉifluk Razgojnski ostalo 312 0,22

141 Ĉukljenik ostalo 566 0,39

10

142 Šainovac ostalo 210 0,15

143 Šarlince ostalo 774 0,54

144 Šišince ostalo 609 0,42 Izvor RZS, Popis 2011

Tabela 4. Spisak naselja i pripadajućih katastarskih opština, 2013.

Redni

broj Naseljeno mesto Katastarska opština

Površina (km2)

1 Leskovac Leskovac 229.293,02

2 Babiĉko Babiĉko 188.442,81

3 Badince Badince 25.322,42

4 Barje Barje 160.871,03

5 Belanovce Belanovce 77.213,25

6 Beli potok Beli potok 29.699,24

7 Bistrica Bistrica 76.662,59

8 Bobište Bobište 43.418,21

9 Bogojevce Bogojevce 73.447,84

10 Bojišina Bojišina 48.143,04

11 Boćevica Boćevica 27.751,86

12 Bratmilovce Bratmilovce 35.713,11

13 Brejanovce Brejanovce 20.443,36

14 Brestovac Brestovac 96.079,89

15 Brza Brza 11.844,09

16 Briĉevlje Briĉevlje 53.900,54

17 Bukova glava Bukova glava 101.209,75

18 Bunuški ĉifluk, G.Bunuša, D.Bunuša

Bunuša 89.767,11

19 Velika Biljanica Velika Biljanica 42.660,74

20 Velika Grabovnica Velika Grabovnica 106.626,88

21 Velika Kopašnica Velika Kopašnica 66.401,87

22 Sejanica Sejanica 82.808,52

23 Veliko Trnjane Veliko Trnjane 94.028,98

24 Vilje Kolo Vilje Kolo 10.736,01

25 Vina Vina 70.606,77

26 Vinarce Vinarce 132.382,92

27 Vlase Vlase 40.055,02

28 Vuĉje Vuĉje 378.856,18

29 Gagince Gagince 120.802,48

30 Gorina Gorina 113.951,54

31 Gornja Jajina Gornja Jajina 38.578,10

32 Gornja Kupinovica Gornja Kupinovica 69.377,04

33 Gornja Lokošnica Gornja Lokošnica 41.814,57

34 Gornja Slatina Gornja Slatina 17.745,24

35 Gornje Krajince Gornje Krajince 45.179,39

36 Gornje Sinkovce Gornje Sinkovce 25.587,08

37 Gornje Stopanje Gornje Stopanje 68.613,45

38 Gornje Trnjane Gornje Trnjane 19.549,10

39 Gornji Bunibrod Gornji Bunibrod 50.859,64

40 Gradašnica Gradašnica 92.198,60

41 Grajevce Grajevce 55.367,33

42 Graovo Graovo 106.768,25

43 Grdanica Grdanica 68.953,72

44 Grdelica varoš Grdelica varoš 6.222,45

45 Grdelica selo Grdelica selo 56.610,27

46 Guberevac Guberevac 123.036,87

47 Dedina Bara Dedina Bara 66.213,23

48 Dobrotin Dobrotin 34.812,30

11

49 Donja Jajina Donja Jajina 68.905,61

50 Donja Kupinovica Donja Kupinovica 20.554,90

51 Donja Lokošnica Donja Lokošnica 80.080,43

52 Donja Slatina Donja Slatina 14.764,66

53 Donje Brijanje Donje Brijanje 157.992,29

54 Donje Krajince Donje Krajince 45.863,85

55 Donje Sinkovce Donje Sinkovce 25.267,67

56 Donje Stopanje Donje Stopanje 92.447,89

57 Donje Trnjane Donje Trnjane 18.803,41

58 Donji Bunibrod Donji Bunibrod 38.455,69

59 Draškovac Draškovac 62.430,34

60 Drvodelja Drvodelja 40.567,12

61 Drćevac Drćevac 67.647,86

62 Dušanovo Dušanovo 41.664,32

63 Ţabljane Ţabljane 45.156,90

64 Ţivkovo Ţivkovo 63.322,21

65 Ţiţavica Ţiţavica 10.381,67

66 Zaguţane Zaguţane 33.201,43

67 Zaluţnje Zaluţnje 63.219,59

68 Zlokućane Zlokućane 20.052,79

69 Zloćudovo Zloćudovo 14.402,61

70 Zoljevo Zoljevo 47.741,60

71 Igrište Igrište 62.892,48

72 Jarsenovo Jarsenovo 140.036,25

73 Jašunja Jašunja 123.860,85

74 Jelašnica Jelašnica 45.775,36

75 KaluĊerce KaluĊerce 59.261,48

76 KaraĊorĊevac KaraĊorĊevac 78.869,35

77 Kaštavar Kaštavar 49.516,10

78 Kovaĉeva Bara Kovaĉeva Bara 51.481,41

79 Kozare Kozare 50.881,95

80 Koraćevac Koraćevac 43.950,16

81 Krpejce Krpejce 33.375,71

82 Kukulovce Kukulovce 33.322.09

83 Kumarevo Kumarevo 30.476,88

84 Kutleš Kutleš 50.442,71

85 Lipovica Lipovica 77.083,07

86 Liĉin Dol Liĉin Dol 42.057,63

87 Mala Biljanica Mala Biljanica 12.178,72

88 Mala Grabovnica Mala Grabovnica 27.639,29

89 Mala Kopašnica Mala Kopašnica 17.481,67

90 Manojlovce Manojlovce 43.005,08

91 MeĊa MeĊa 74.504,04

92 Melovo Melovo 66.994,66

93 Milanovo Milanovo 55.749,80

94 Miroševce Miroševce 105.782,69

95 Mrkovica Mrkovica 49.285,11

96 Mrštane Mrštane 69.105,05

97 Navalin Navalin 51.624,28

98 Nakrivanj Nakrivanj 292.718,36

99 Nesvrta Nesvrta 28.155,97

100 Novo Selo Novo Selo 217.948,89

101 Nomanica Nomanica 10.474,53

102 Oraovica (koid Grdelice) Oraovica (koid Grdelice) 208.057,09

103 Orašac Orašac 86.876,18

104 Oruglica Oruglica 295.832,35

105 Padeţ Padeţ 94.433,78

106 Palikuća Palikuća 38.072,28

12

107 Palojce Palojce 75.672,27

108 Petrovac Petrovac 28.957,25

109 Peĉenjevce Peĉenjevce 136.964,09

110 Piskupovo Piskupovo 35.951,40

111 Podrimce Podrimce 57.566,44

112 Predejane (varoš) Predejane (varoš) 5.167,44

113 Predejane (selo) Predejane (selo) 92.829,44

114 Preseĉina Preseĉina 36.800,03

115 Priboj Priboj 66.361,62

116 Ravni Del Ravni Del 91.241,01

117 Radonjica Radonjica 63.593,97

118 Razgojna Razgojna 94.492,43

119 Rajno polje Rajno polje 80.634,69

120 Rudare Rudare 60.555,15

121 Svirce Svirce 58.020,50

122 Slavujevce Slavujevce 59.650,80

123 Slatina Slatina 159.664,02

124 Smrdan Smrdan 23.752,27

125 Strojkovce Strojkovce 96.171,70

126 Stupnica Stupnica 132.159,12

127 Suševlje Suševlje 54.656,92

128 Todorovce Todorovce 50.110,99

129 Tulovo Tulovo 114.821,14

130 Tupalovce Tupalovce 31.455,21

131 Turekovac Turekovac 131.885,00

132 Crveni Breg Crveni Breg 104.568,66

133 Crkovnica Crkovnica 224.740,12

134 Crcavac Crcavac 72.098,52

135 Ĉekmin Ĉekmin 121.276,69

136 Ĉifluk Razgojnski Ĉifluk Razgojnski 32.492,16

137 Ĉukljenik Ĉukljenik 73.232,71

138 Šainovac Šainovac 24.448,82

139 Šarlince Šarlince 65.532,59

140 Šišince Šišince 60.336,17 Izvor Katastar Leskovac

Tabela 5. Spisak mesnih zajednica, 2013.

Redni

broj Mesna zajednica Naselje kojem pripada MZ

Broj

stanovnika

Udeo u ukupnom broju stanovnika

u opštini (%)

1 Babicko Babicko 357 0,25

2 Badince Badince 530 0,37

3 Barje Barje, KaluĊerce, Crcavac 513 0,36

4 Belanovce Belanovce 505 0,35

5 Beli Potok Beli Potok 568 0,39

6 Bogojevce Bogojevce 1.376 0,95

7 Bojišina Bojišina 185 0,13

8 Brejanovce Brejanovce 303 0,21

9 Brestovac Brestovac 2.027 1,41

10 Brza Brza 1.106 0,77

11 Briĉevlje Briĉevlje 196 0,14

12 Bukova Glava Bukova Glava 277 0,19

13 Bunuški ĉifluk Bunuški Ĉifluk 479 0,33

14 Veliko Trnjane Vliko Trnjane 916 0,64

15 Velika Biljanica Velika Biljanica 472 0,33

16 Velika Grabovnica Velika Grabovnica 1.279 0,89

17 Velika Kopašnica Velika Kopašnica 653 0,45

13

18 Velika Sejanica Velika Sejanica 696 0,48

19 Vina Vina 193 0,13

20 Vinarce Vinarce 2.730 1,89

21 Vlase Vlase 503 0,35

22 Vuĉje Vuĉje 2.865 1,99

23 Golema Njiva Golema Njiva 67 0,05

24 Gorina Gorina 652 0,45

25 Gornja Bunuša Gornja Bunuša 541 0,38

26 Gornja Jajina Gornja Jajina 528 0,37

27 Gornja Kupinovica Gornja Kupinovica 141 0,10

28 Gornja Lokošnica Gornja Lokošnica 105 0,07

29 Gornja Slatina Gornja Slatina 181 0,13

30 Gornje Trnjane Gornje Trnjane 215 0,15

31 Gornje Krajince Gornje Krajince 738 0,51

32 Gornje Sinkovce Gornje Sinkovce 445 0,31

33 Gornji Bunibrod Gornji Bunibrod 710 0,49

34 Gradašnica Gradašnica 380 0,26

35 Grajevce Grajevce 374 0,26

36 Graovo Graovo 215 0,15

37 Grdanica Grdanica 525 0,36

38 Grdelica Grdelica varoš 2.136 1,48

39 Grdelica selo Grdelica selo 1.058 0,73

40 Guberevac Guberevac 1.766 1,22

41 Dedina Bara Dedina Bara 794 0,55

42 Dobrotin Dobrotin 320 0,22

43 Donja Bunuša Donja Bunuša 261 0,18

44 Donja Jajina Donja Jajina 1.277 0,89

45 Donja Kupinovica Donja Kupinovica 46 0,03

46 Donja Lokošnica Donja Lokošnica 879 0,61

47 Donja Slatina Donja Slatina 225 0,16

48 Donje Trnjane Donje Trnjane 255 0,18

49 Donje Brijanje Donje Brijanje 1.283 0,89

50 Donje Krajince Donje Krajince 733 0,51

51 Donje Stopanje Donje Stopanje 1.105 0,77

52 Donji Bunibrod Donji Bunibrod, Ţiţavica 721 0,50

53 Draškovac Draškovac 652 0,45

54 Drvodelja Drvodelja 216 0,15

55 Drćevac Drćevac 294 0,20

56 Dušanovo Dušanovo 170 0,12

57 Ţabljane Ţabljane 572 0,40

58 Ţivkovo Ţivkovo 620 0,43

59 Zaguţane Zaguţane 310 0,21

60 Zaluţnje Zaluţnje 422 0,29

61 Zlokućane Zlokućane 192 0,13

62 Zloćudovo Zloćudovo 252 0,17

63 Zoljevo Zoljevo 225 0,16

64 Igrište Igrište 258 0,18

65 Jarsenovo Jarsenovo 338 0,23

66 Jašunja Jašunja 400 0,28

67 Jelašnica Jelašnica 242 0,17

68 KaraĊorĊevac KaraĊorĊevac 374 0,26

69 Kozare Kozare 318 0,22

70 Kutleš Kutleš 560 0,39

71 Kukulovce Kukulovce 290 0,20

72 Kumarevo Kumarevo 799 0,55

73 Lipovica Lipovica 1.165 0,81

74 Mala Biljanica Mala Biljanica 187 0,13

75 Mala Grabovnica Mala Grabovnica 254 0,18

14

76 Mala Kopašnica Mala Kopašnica 213 0,15

77 Manojlovce Manojlovce 775 0,54

78 MeĊa MeĊa 821 0,57

79 Milanovo Milanovo 516 0,36

80 Miroševce Miroševce 903 0,63

81 Mrštane Mrštane 1.332 0,92

82 Navalin Navalin 826 0,57

83 Nakrivanj Nakrivanj 1.159 0,80

84 Novo Selo Novo Selo 38 0,03

85 Nomanica Nomanica 287 0,20

86 Oraovica Grdeliĉka Oraovica Grdeliĉka, Nesvrta, Bistrica 2.042 1,42

87 Oraovica Crkovniĉka Oraovica Crkovniĉka 89 0,06

88 Orašac Orašac 525 0,36

89 Oruglica Oruglica, Gagince, Melovo, Ravni del 315 0,22

90 Palikuća Palikuća 387 0,27

91 Palojce Palojce, Liĉin Dol, Krpejce, Boćevica 685 0,48

92 Petrovac Petrovac 146 0,10

93 Peĉenjevce Peĉenjevce, Kaštavar 1.550 1,07

94 Piskupovo Piskupovo 161 0,11

95 Podrimce Podrimce 208 0,14

96 Predejane Predejane varoš, Koraćevac, Crveni Breg, Mrkovica

1.274 0,88

97 Predejane - selo Predejane - selo 405 0,28

98 Preseĉina Preseĉina 364 0,25

99 Priboj Priboj 548 0,38

100 Radonjica Radonjica 803 0,56

101 Razgojna Razgojna 764 0,53

102 Rajno Polje Rajno polje 689 0,48

103 Rudare Rudare 510 0,35

104 Strojkovce Strojkovce 1.233 0,86

105 Stupnica Stupnica 265 0,18

106 Svirce Svirce 422 0,29

107 Slatina Slatina 479 0,33

108 Slavujevce Slavujevce 394 0,27

109 Smrdan Smrdan 120 0,08

110 Suševlje Suševlje 136 0,09

111 Todorovce Todorovce 477 0,33

112 Tulovo Tulovo 697 0,48

113 Tupalovce Tupalovce 321 0,22

114 Turekovac Turekovac 1.493 1,04

115 Crkovnica Crkovnica 78 0,05

116 Ĉekmin Ĉekmin 820 0,57

117 Ĉufluk razgojnski Ĉifluk razgojnski 312 0,22

118 Ĉukljenik Ĉukljenik 566 0,39

119 Šainovac Šainovac 210 0,15

120 Šarlince Šarlince 774 0,54

Na podruĉju grada Leskovca obrazuju se mesne zajednice: „Anĉiki”, „Bobište”, „Bratmilovce”, „Veljko

Vlahović”, „Veternica”, „Gornje Stopanje”, „Donje Sinkovce”, „Duboĉica”, „Rade Ţunić”, „Stojan Ljubić”, „Morava”, „Moša Pijade”, „Milentije Popović”, „Prva juţnomoravska brigada”, „Kosta

Stamenković”, „Hisar”, „Centar” i „Marko Crni”.4

4 Skupštinska odluka o osnivanju mesnih zajednica 2013

15

2.3 Klima

Blaga umereno-kontinentalna klima sa proseĉnom godišnjom temperaturom od 11,10°C,

padavinama 625.40 mm i blagom nadmorskom visinom od 210-240 m, izuzetno pogodna za ţivot i

privredne aktivnosti.

Umereno-kontinentalna klima, odreĊena geografskom širinom (430 s.g.š.), nadmorskom

visinom (210-240 m) i reljefom (povoljan razmeštaj visija i nizija) uticala je da oduvek ovo podruĉje

bude pogodno za ţivot i osnovne privredne aktivnosti.

Maksimalna temperatura: 43.7 oC

Datum maksimalne temperature:

24.07.2007

Minimalna temperatura: -30.3 oC

Datum minimalne temperature:

13.01.1985

Maksimalne padavine: 92.0 mm

Datum maksimalnih padavina:

26.06.1954

Maksimalni sneg: 124 cm

Datum maksimalnog snega:

31.01.1963 Slika 4. Zima u Leskovcu

5 RHMZS

Tabela 6. Klimatski pokazatelji.5

Opština

TEMPERATURA

Proseĉna temperatura vazduha – januar (ºC) 0

Proseĉna temperatura vazduha – jul (ºC) 21.6

Proseĉna temperatura vazduha – godišnja (ºC) 11.10

Srednji broj mraznih dana – godišnje 93

Srednji broj tropskih dana – godišnje 42

VLAŢNOST VAZDUHA

Proseĉna vlaţnost vazduha – godišnja (%) 73.0

TRAJANJE SIJANJA SUNCA

Proseĉan broj vedrih dana – godišnje 79

Proseĉan broj oblaĉnih dana – godišnje 112

PADAVINE

Proseĉna koliĉina padavina – godišnje (mm) 625.40

POJAVE

Proseĉan broj dana sa snegom – godišnje 35

Proseĉan broj dana sa sneţnim pokrivaĉem – godišnje 49

Proseĉan broj dana sa maglom – godišnje 26

Proseĉan broj dana sa gradom – godišnje 1

16

2.4 Lokalna samouprava

Najviši pravni akt Grada je Statut kojim se bliţe ureĊuju naĉin, uslovi i oblici vršenja prava i duţnosti iz

nadleţnosti Grada. Statut donosi Skupština grada većinom glasova od ukupnog broja odbornika. U

vršenju svoje nadleţnosti, Grad donosi propise samostalno, u skladu sa svojim pravima i duţnostima

utvrĊenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i Statutom.

Organi Grada su: Skupština grada, Gradonaĉelnik, Gradsko veće i Gradske uprave.

Skupština grada je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrĊene

Ustavom, Zakonom i Statutom. Skupštinu grada ĉini 75 odbornika, koje biraju graĊani na neposrednim

izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom i ovim Statutom. Skupština grada ima predsednika

Skupštine grada.

Predsednik skupštine grada organizuje rad Skupštine grada, saziva i predsedava njenim

sednicama. Predsednik Skupštine grada predstavlјa i zastupa Skupštinu grada pred svim

meĊunarodnim i domaćim subjektima, organizacijama i telima. Predsednik Skupštine grada ima

zamenika koji ga zamenjuje u sluĉaju njegove odsutnosti i spreĉenosti da obavlјa svoju duţnost.

Zamenik predsednika Skupštine grada bira se i razrešava na isti naĉin kao i predsednik Skupštine

grada. Skupština grada ima sekretara koji se stara o obavlјanju struĉnih poslova u vezi sa sazivanjem i

odrţavanjem sednica Skupštine grada.

Izvršni organi Grada su Gradonaĉelnik i Gradsko veće.

Gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, na vreme od ĉetiri godine, tajnim

glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada. Gradonaĉelnik ima

zamenika koji ga zamenjuje u sluĉaju njegove odsutnosti i spreĉenosti da obavlјa svoju duţnost.

Predsednik Skupštine grada predlaţe kandidata za Gradonaĉelnika. Kandidat za Gradonaĉelnika

predlaţe kandidata za zamenika Gradonaĉelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština grada na isti

naĉin kao i Gradonaĉelnika.

Pomoćnici Gradonaĉelnika pokreću inicijative, predlaţu projekte i saĉinjavaju mišlјenja u vezi

sa pitanjima koja su od znaĉaja za razvoj u oblastima za koje su postavlјeni i vrše druge poslove

utvrĊene aktom o organizaciji Gradske uprave. Pomoćnike Gradonaĉelnika postavlјa i razrešava

Gradonaĉelnik. U Gradskoj upravi moţe biti postavlјeno najviše pet pomoćnika Gradonaĉelnika.

Gradsko veće ĉine Gradonaĉelnik, zamenik Gradonaĉelnika, kao i 11 ĉlanova Gradskog veća

koje bira Skupština grada, na period od ĉetiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja

odbornika. Gradonaĉelnik je predsednik Gradskog veća.

Gradska uprava organizuje se u više Gradskih uprava za pojedine. Broj, naziv i oblasti za

koje se obrazuju Gradske uprave utvrĊuje se aktom o organizaciji gradskih uprava. Radom Gradske

uprave rukovodi naĉelnik Gradske uprave. Naĉelnika Gradske uprave postavlјa Gradsko veće, na

osnovu javnog oglasa, na pet godina.

17

1. Gradska uprava za urbanizam i stambeno-komunalne poslove

2. Gradska uprava za inspekcijske poslove

3. Gradska uprava za finansije 4. Gradska uprava za imovinu i imovinsko pravne poslove

5. Gradska uprava za privredu i poljoprivredu 6. Gradska uprava za društvene delatnosti

7. Gradska uprava za zaštitu ţivotne sredine

8. Gradska uprava za opšte poslove 9. Gradska uprava za poslove Gradske skupštine i Gradskog veća

10. Gradska uprava za pruţanje usluga graĊanima – Gradski usluţni centar 11. Gradska uprava za javne nabavke

Za ekonomski razvoj grada Leskovca zaduţena je Agencija za lokalni ekonomski razvoj, koja je nastala kao izraz potrebe da se formira jedna krovna, razvojna institucija koja bi direktno

radila na izgradnji ekonomske konkurentnosti lokalne zajednice u cilјu pobolјšanja njene ekonomske i socijalne budućnosti. Agencija je , formalno, nastala objedinjavanjem profesionalnih,

finansijskih, materijalnih i lјudskih potencijala : Fonda za razvoj grada, Garancijskog fonda za grad Leskovac, Fonda za unapredjenje razvoja polјoprivrede i Fonda za dodelu stipendija i nagrada na

teritoriji grada Leskovca. Misija Agencije je, promovisanje preduzetništva i dinamiĉne preduzetniĉke

kulture, podrška razvoju MSP, podsticanje osnivanja i razvijanja zadrugarstva, kooperativa i drugih poslovnih oblika udruţivanja , stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, kao i unapredjenje

ekonomskog ambijenta i kvaliteta ţivota za sve lјude u lokalnoj zajednici. Osnovni zadaci Agencije su: izrada srednjeroĉnih i dugoroĉnih strategija i planova razvoja grada, izrada konkretnih razvojnih

projekata, upravlјanje projektima, umreţavanje privrednih subjekata i uspostavlјanje partnerstva

izmedju privatnog i javnog sektora, organizovanje razliĉitih oblika savetovanja, organizovanje struĉnih seminara, izrada promotivnih materijala, organizovano nastupanje na prezentacijama,

izloţbama i sajmovima, struĉna podrška start-up preduzetnicima (obuka za samostalno vodjenje biznisa, podrška u izradi poslovnih planova, i sl.), podrška osnivanju poslovnih i strukovnih

udruţenja, usluge investitorima preko Info-centra. Regionalne institucije:

Regionalna privredna komora, Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga, Regionalni centar za

podršku i promociju izvoza

Nevladine organizacije: Edukacioni centar, Narodni parlament, Resurs centar, Ţene za mir,

Odbor za lјudska prava, Centar za samostalni ţivot osoba sa invaliditetom, Udruţenje distrofiĉara Jablaniĉkog okruga, Društvo za pomoć MNRO Leskovac, Udruţenje invalida sa

amputiranim ekstremitetima, Udruţenje civilnih invalida rata, Savez gluvih, Udruţenje bubreţnih invalida, Savez slepih, Udruţenje paraplegiĉara, Društvo za cerebralnu i deĉju

paralizu, Društvo obolelih od multiple skleroze za Jablaniĉki okrug, Romski centar juţne Srbije.

www.aler.rs http://www.centarzarazvoj.org/ http://www.parlament.org.rs/

http://www.nvo.org.rs/ http://www.amf.rs/rcspe.com http://womenforpeace.org.rs/

http://www.rpkle.rs/ http://www.rcleskovac.rs/

http://www.aler.rs/

http://www.centarzarazvoj.org/

http://www.parlament.org.rs/



http://www.nvo.org.rs/

http://www.amf.rs/rcspe.com

http://womenforpeace.org.rs/

http://www.rpkle.rs/

http://www.rcleskovac.rs/

18

Tabela 7. Struktura odbornika u skupštini opštine, 2013.

Opština (broj) Udeo u ukupnom broju


Ukupno

odbornika

Ukupno 75 100

Muško 49 65.33

Ţensko 26 34.67

DS

Ukupno 20 26.67

Muško 12 16.00

Ţensko 8 10.67

SNS

Ukupno 19 25.33

Muško 13 17.33

Ţensko 6 8.00

SPS-BS

Ukupno 9 12.00

Muško 5 6.67

Ţensko 4 5.33

URS

Ukupno 7 9.33

Muško 6 8.00

Ţensko 1 1.33

NS

Ukupno 3 4.00

Muško 2 2.67

Ţensko 1 1.33

JS

Ukupno 4 5.33

Muško 2 2.67

Ţensko 2 2.67

DSS

Ukupno 3 4.00

Muško 2 2.67

Ţensko 1 1.33

PUPS

Ukupno 3 4.00

Muško 2 2.67

Ţensko 1 1.33

SDPS

Ukupno 4 5.33

Muško 2 2.67

Ţensko 2 2.67

Samostalni

odbornik LDP

Ukupno 1 1.33

Muško 1 1.33

Ţensko 0 0.00

Samostalni odbornik Ref.

Stranka

Ukupno 1 1.33

Muško 1 1.33

Ţensko 0 0.00

Samostalni

odbornik

Ukupno 1 1.33

Muško 1 1.33

Ţensko 0 0.00

DS

Ukupno 20 26.67

Muško 12 16.00

Ţensko 8 10.67

SNS

Ukupno 19 25.33

Muško 13 17.33

Ţensko 6 8.00

SPS-BS

Ukupno 9 12.00

Muško 5 6.67

Ţensko 4 5.33

URS

Ukupno 7 9.33

Muško 6 8.00

Ţensko 1 1.33 Izvor: Gradska uprava za poslove Gradske skupštine i Gradskog veća

19

2.5 Istorija, tradicija i kulturno nasleĎe

Grĉki istoriĉar Herodot još u V veku pre nove ere pominje da je na mestu ili u blizini današnjeg

Leskovca postojalo izvesno ilirsko (dardansko) naselje, oko kojeg se gajila konoplja. U II veku nove

ere, pošto su pobedili Ilire, na ove prostore dolaze Rimljani. Na na levoj obali Veternice našli su jedno

naselje starosedelaca, a sami su na brdu Hisar podigli tvrĊavu koja je dominirala gradom i okolnim

drumovima.

O ţivotu naših slovenskih predaka na ovim prostorima ne nalazimo pomena sve do XII veka,

kada je predeo oko današnjeg Leskovca pod imenom Gluboĉica (Duboĉica) grĉki car Manojlo poklonio

Stefanu Nemanji. U vreme cara Dušana i neposredno posle njegove vladavine pojedina sela u

Duboĉici, pa i sam Leskovac, bili su darivani manastirima: car Dušan je 1348. godine dao na poklon

manastiru Hilandar selo Leskovac; 1395. godine monahinja Efimija (kneginja Milica), sa sinovima

Vukom i Stefanom, dala je svetogorskom manastiru Sv. Pantelejmona kuću i dva njena ĉoveka u

Leskovcu. Tada je Leskovac prvi put pomenut kao grad.

Krajem XVIII veka Leskovac je već centar velikog

Leskovaĉkog pašaluka koji je obuhvatao celu teritoriju

bivšeg sandţaka Aladţahisar (Kruševac i Paraćin).

Francuski geograf Ami Bue, 1837. godine piše da

Leskovac ima 3000 kuća (2400 hrišćanskih, 500 turskih,

30 ciganskih i 10 jevrejskih) i ukupno 15.000 stanovnika.

Okupacija Srbije od strane Austrougarske,

Nemaĉke i Bugarske (1915 - 1918) nanela je velike štete

stanovništvu i privredi leskovaĉkog kraja, zaustavivši

njegov razvitak. Ali je po završetku Prvog svestskog rata,

pa sve do poĉetka Drugog, Leskovac ppostao pravo privredno ĉudo u ondašnjoj Jugoslaviji. Svoj

ekonomski prosperitet bazirao je najpre na preduzimljivosti i marljivosti svojih ljudi, ali i na prirodnim

resursima kojima je raspolagao. Najviše se razvija tekstilna industrija po kojoj ondašnji Leskovac

postaje poznat u celom svetu. Sve to zaustavljeno je poĉetkom Drugog svetskog rata, kada su na

grad, 8. aprila 1941. godine, pale prve bombe nemaĉkih bombardera doletelih iz pravca Bugarske.

Bombardovana je ţelezniĉka stanica i glavna ulica prema Hisaru, a srušeni su livnica „Sava” i

autotransportno preduzeće „Begović i Đokić”. Nemci su 12. aprila 1941. god. ušli u Leskovac i okupirali

ga.

U toku Drugog svetskog rata Leskovac je podneo

velike ljudske i materijalne ţrtve, a kada je sloboda već

bila na vidiku, doţiveo je katastrofu kakvu nijedan drugi

grad u srbiji nije. Angloameriĉki avioni bombarderi tipa

„libertas” u pratnji „lovaca” izruĉili su 6. septembra 1944.

godine na grad 69 tona bombi po sistemu tepih

bombardovanja. Stradao je veliki broj stanovnika, neke

procene idu i do 6.000 ljudi (mada je do sada potvrĊen

spisak - imenom i prezimenom - od 819 poginula) i

uništeni su ĉitavi kvartovi, kao i 84 najveća i najlepša

gradska objekta, ĉime je zauvek nestao arhitektonski izgled grada na razmeĊi zanatskog i indistrijskog

centra.

Leskovac je u Drugom svetskom ratu osloboĊen 11. oktobra 1944. godine, ali tada ne prestaje

rastakanje njegove moćne industrije stvarane u dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka.

Već juna 1945. godine nacionalizovana je fabrika „Gligorije Petrović i komp.”, koja od tada

posluje u društvenoj svojini pod nazivom T. I. „Kosta Stamenković”. U periodu od 1945. do 1952.

godine iz Leskovca je u druge gradove Jugoslavije (Pirot, Titograd, Uţice, Prokuplje, Višegrad,

Slika 6. Leskovac posle bombardovanja

Slika 5. Most na Hisaru,1889.

20

Poţarevac, Beograd, Tetovo, Zemun…) preseljen veliki broj tekstilnih i drugih fabriĉkih mašina, što je,

svakako, presudno uticalo na nastavak razvoja Leskovca kao industrijskog centra.

Legenda kaţe da je Leskovac dobio ime po biljci leske koja je rasla na prostoru nekadašnjeg isušenog

jezera koje se nalazilo ispod ispod brda Hisara u blizini sadašnjeg grada. Po njoj je naselje dobilo ime

Leskovac pre više od 600 godina.

Šop-Đokićeva kuća je stara 120 godina. To je

jednospratna zgrada sa tremom iznad ulaza.

Prizemlje zgrade je skoro bez otvora, a njegovu

polovinu zahvata podrum. Sprat ove kuće bio je

dobro ureĊen, sa tavanicom u duborezu u najvećoj

sobi. Zgrada je obnovljena i dograĊena u istom stilu

1980. godine.

Kuća Bore Dimitrijevića Piksle, stara zgrada

Narodnog muzeja, podignuta je u XIX veku.

Jednospratna zgrada, raĊena u balkanskom stilu.

Danas se u ovoj zgradi nalazi stalna etnološka

postavka Narodnog muzeja, koja oslikava

enterijer kuća u Leskovcu tokom XIX veka.

Crkva odţaklija je sagraĊena 1803.godine na temeljima već postojećeg hrama. Svojim

izgledom razlikuje se od ostalih crkava. Široka je, a niska, zbog ĉega spolja više liĉi na kuću, nego na

crkvu. To je i bila namera starih neimara. Naime, graĊena je u vreme turske vlasti, kada osvajaĉi na

pravoslavne hramove i nisu gledali dobronamerno. Leskovĉani su, pošto u to vreme nije bilo crkve u

gradu, išli u hramove koji su se nalazili u okolnim selima. Prvih godina 19. veka, uspeli su da dobiju od

sultana ferman, odnosno odobrenje da u gradu sagrade crkvu. MeĊutim, lokalnom turskom

stanovništvu to baš nije bilo po volji. Leskovĉani su se, kako je ostala priĉa u narodu, koju su zabeleţili

brojni autori, dosetili i na objektu predvideli ognjište i dimnjak, govoreći da, zapravo, ne grade crkvu,

već kuću za sveštenika. I posle završetka izgradnje, i turske vladavine, hram je bio izloţen

opasnostima. Oštećen je u oba bombardovanja Leskovca, nemaĉkom i savezniĉkom, tokom Drugog

svetskog rata. U poplavi koja je zadesila grad 1948. godine, voda koja je ušla u hram bila je metar.

Odţak je postojao sve do 1963. godine kada se sam urušio, dok je u crkvi ostalo samo ognjište. Iste

godine pao je i krov pod jakim pritiskom snega. pa se 1970. godine krenulo sa obnovom koja je

završena 1992.godine. U okviru crkvene porte nalazi se i raritet u pravoslavnom svetu, jedinstveni

primerak graĊevinskog poduhvata, a to je stara crkva koja je posvećena roĊenju presvete Bogorodice

ili Maloj Gospojini.

Slika 7. Razglednica Leskovca Slika 8. Glavna ĉaršija

Slika 9. Šop-Đokićeva kuća

Slika 10. Kuća Bore Dimitrijevića Piksle

21

3. Prirodni resursi

Tabela 8. Struktura zemljišnih površina, 2013.

Opština

(km2)

Udeo u ukupnoj

površini opštine (%)

Udeo

opštine u

površini istog tipa u

okrugu (%)

Okrug

(km2)

Udeo

okruga u

površini istog tipa u

Srbiji (%)

Srbija

(km2)

Ukupna površina 1,025 100 37.02 2,769 0.08 3,293,577

Poljoprivredna

površina 572 55.85 38.39 1,491 2.93 50,963

Obradive površine 381 37.18 51.63 738 2.24 32,949

Obrasla šumska

površina 278 27.09 27.04 1,027 5.23 19,624

Izvor: Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2012

Pošto ga karakteriše umereno-kontinentalna klima sa veoma blagim zimama i umereno toplim

letima, leskovaĉki kraj obiluje prirodnim lepotama koje su po svojoj raznolikosti i lepoti veoma retke. Brojne planine, jezera, reke, banje, kanjoni, klisure... odlika su ovog kraja.

Reke

Najveća reka leskovaĉkog kraja je Juţna Morava koja teĉe od juga prema severu i zajedno sa Zapadnom Moravom ĉini

Veliku Moravu. U Juţnu Moravu se ulivaju: Vlasina, koja

zahvata vodu iz Vlasinskog jezera i protiĉe kroz Crnu Travu i Vlasotince; Veternica, koja protiĉe kroz Leskovac; Jablanica,

koja izvire podno Goljaka i protiĉe kroz MedveĊu i Lebane; Pusta Reka, koja kreće sa planine Radan, napuni

Brestovaĉko jezero i protiĉe kroz Bojnik. Vuĉjanka, koja

kreće sa planine Kukavice, protiĉe kroz Vuĉje i uliva se u Veternicu. U leskovaĉkom kraju poznate su i Kozaraĉka reka,

Predejanska, Kopašniĉka i Sušica.

Slika 11. Reka Juţna Morava

22

Biljni i ţivotinjski svet

Prirodna bogatstva leskovaĉkog kraja pogoduju velikoj raznovrsnosti biljnog i ţivotinjskog sveta. Najrasprostranjenije su od ţivotinja: srndaći,

divlje svinje, zeĉevi, jarebice i fazani, dok je kod biljaka primetno veoma raznoliko prisustvo lekovitih i drugih korisnih biljaka. Prva floristiĉka

istraţivanja na ovoj teritoriji vršio je osnivaĉ srpske botanike Josif Panĉić

krajem 19. veka. Zajedno sa svojim saradnicima on je pronašao na Ostrozubu izuzetno retku biljku, endemorelikt lovor višnju - zeleniĉe

(Prunus Laurocerasus). Više od 100 godina ova biljka zaokuplja paţnju botaniĉara iz ĉitavog sveta, jer se na nju dosada naišlo samo u

Bugarskoj i na još 2-3 lokaliteta. Zbog toga je Ostrozub proglašen

strogim prirodnim rezervatom. Inaĉe, leskovaĉki kraj poseduje još preko 50 retkih (uglavnom lekovitih) biljaka, endema i relkata.

Grdelička klisura Desetak kilometara juţno od Leskovca, prostrana leskovaĉka

kotlina poĉinje da prelazi u brdovit predeo pod šumom. Tu

nastaje ţivopisna Grdeliĉka klisura, ĉiji se najjuţniji deo zove Momina klisura. Kroz klisuru protiĉe reka Juţna Morava. U

nastavku klisure, na 25km od Leskovca, nalazi se Predejane, lepo planinsko izletište opkoljeno šumom, brdima, zaklonjeno

od vetra i bez magle - idealno za odmor.

Obronci Babičke gore

Ova netaknuta planinska lepotica bogata je raznovrsnom

divljaĉi, a njena posebnost ogleda se i u tome što se sa njenih obronaka pruţa izuzetan pogled na Suvu planinu, tako da moţe predstavljati polaznu taĉku za organizovanje pešaĉkih planinarskih tura.

Kanjon reke Vučjanke Protiĉući kroz useke, stene i litice planine Kukavice, reka

Vuĉjanka pravi predivne kanale, slapove i „kazane”. U kanjonu dugom nekoliko kilometara ima više atraktivnih

mesta za kupanje. U samom središtu kanjona reke Vuĉjanke smeštena je jedna od najstarijih hidrocentrala

na Balkanu. IzgraĊena je 1903. godine, a i danas je u

funkciji.

Kukavica

Potencijal za razvoj turizma u gradu Leskovcu je planina Kukavica, koja je smeštena izmeĊu Vranjske kotline na jugu, Leskovaĉke na severu,

odnosno Grdeliĉke klisure na istoku i doline

Veternice, sa najvišim vrhom Vlainom (1441 m.n.v.). Ovako ograniĉena zahvata 587 m2

površine. Posebna je prednost ove planine u podatku da je od Leskovca udaljena samo 16

km. Sa njime je spojena linijama prigradskog

saobraćaja, velike uĉestalosti polazaka i putem sa savremenim kolovozom. Planina

Kukavica raspolaţe prirodnim uslovima za razvoj planinskog i lovnog turizma, obzirom

na bogatstvo lovne divljaĉi, od kojih su najznaĉajnije divlje svinje i srneća divljaĉ. Ostale vrste divljaĉi i ptica, kao i prisustvo predatora, dominiraju ovim prostranstvima kojima JP „Srbija šume” gazduje

preko ustanovljenog lovišta „Kukavica” koje se nalazi na 1360 m n.v. Ispred vrha postoji ski staza u

duţini od 600 m, širine 100 m, sa proseĉnim nagibom od 22%. Kukavica je idealno mesto za pripreme sportista, planinarenje i šetnje u prirodi, seoski turizam, branje lekovitog bilja.

Slika 12. Obronci Babiĉke gore

Slika 13. Grdeliĉka klisura

Slika 14. Reka Vuĉjanka

Slika 15. Planina Kukavica

23

4. Ljudski resursi

4.1 Stanovništvo (broj stanovnika i stopa rasta) Promene u broju stanovnika Srbije (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju) u prvoj deceniji

21. veka, pod velikim su uticajem turbulentnih dešavanja tokom 1990-ih. Rat na prostorima bivše SFRJ i njegove posledice, pre svega u vidu velikog broja izbeglica i interno raselјenih lica (IRL) znatno

su ublaţile depopulacione tendencije i zamaglile sliku realnog emigracionog talasa stanovništva iz Srbije u poslednjih 20 godina. Prilikom poreĊenja podataka poslednja dva popisa mora se voditi

raĉuna da nije primenjen isti koncept ukupnog stanovništva, ali i da su Albanci s juga Srbije

bojkotovali Popis 2011.6 U nedostatku zvaniĉnih popisnih podataka koji bi mogli biti iskorišćeni za metodološki korektno izraĉunavanje populacionog rasta, kao i zvaniĉnih procena broja stanovnika koji

je bojkotovao Popis 2011, uraĊena su preraĉunavanja autora na osnovu kojih je neto emigracija u meĊupopisnom periodu 2002- 2011. procenjena na 65 hilјada, a smanjenje ukupnog stanovništva na

363 hilјada (što je za oko 50 hilјada više od zvaniĉnih podataka). Negativan prirodni priraštaj je iznosio 297 hilјada. Smanjenje stanovništva je znatno veće na jugu nego na severu zemlje. IzmeĊu dva popisa u

Leskovcu je došlo do depopulacije koja upozorava. Prema zvaniĉnim podacima poslednjeg popisa 2011. godine, na teritoriji našeg grada ţivi 144.206 stanovnika, što je za 12.046 manje u odnosu na

popis 2002. god. Osnovni razlozi velike depopulacije leţe u niskom fertilitetu i u izuzetno visokim stopama smrtnosti. Negativni prirodni priraštaj iznosi -6,7 na 1000 stanovnika. Migracija, odnosno

izuzetno izraţeno iseljavanje iz regiona (posebno mladih) je veliki problem grada, iako se nastavlja

višedecenijski trend prisutan na nivou cele Srbije: migracije iz sela ka gradu. Starenje ukupne populacije (posmatrano od sredine 20. veka) je proces koji u Leskovcu, a i u

Srbiji traje već više od 40 godina, poĉev od kraja 1960-ih kada je stanovništvo bilo demografski najmlaĊe. Uz proseĉnu starost od 41,52 godine, (Srbija 41,57 godina), indeks starenja od 111.71 u

Leskovcu, Srbija 114.32 je 2011. god. meĊu demografski najstarijim zemlјama sveta. Prema prvim podacima popisa poljoprivrede 14% od ukupnog stanovništva je poljoprivredno

stanovništvo. Stepen obrazovanja stanovništva grada, kao i struktura struĉne ponude je nepovoljnija

nego u Republici Srbiji, a daleko zaostaje i za potrebama razvoja Grada.

Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa 2011.

1961 1971 1981 1991 2002 2011

Broj stanovnika u

opštini* 134,250 147,487 159,001 161,986 161,086 144,206

Promena broja stanovnika u opštini / 13,237 11,514 2,985 -900 -16,880

Stopa rasta broja stanovnika u opštini / 9.86 7.81 1.88 -0.56 -10.48

Broj stanovnika u okrugu* 254,855 260,982 262,531 255,011 247,834 216,304

Stope rasta broja stanovnika u okrugu / 2.40 0.59 -2.86 -2.81 -12.72

Izvor RZS * Broj stanovnika po prethodnoj metodologiji (ranijih popisa – pre 1991. godine)

6 (Penev, Marinković, 2012).

24

Tabela 10. Procenjeni broj stanovnika u periodu 2005-2011.

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Broj stanovnika u opštini 154,113 153,084 151,964 150,653 149,279 147,959 146,640

Ukupna promena broja stanovnika u opštini -4,864 -1,029 -1,120 -1,311 -1,374 -1,320 -1,319

Stopa rasta broja stanovnika u opštini (%) -3.06 -0.67 -0.73 -0.86 -0.91 -0.88 -0.89

Stope rasta broja

stanovnika u okrugu (%) 236,062 234,018 231,793 229,430 227,116 224,776 222,394

Stopa rasta broja

stanovnika u Srbiji (%) -5.63 -0.87 -0.95 -1.02 -1.01 -1.03 -1.06 Izvor RZS, Popis 2011

4.2 Stanovništvo prema tipu naselja

Tabela 11. Struktura stanovništva prema tipu naselja, 2011.

Opština Okrug Srbija

Broj Uĉešće (%) Broj Uĉešće (%) Broj Uĉešće (%)

Gradsko stanovništvo 65,289 45.27 93,679 43.31 4,271,872 59.44

Ostalo stanovništvo 78,917 54.73 122,625 56.69 2,914,990 40.56

Ukupno stanovništvo 144,206 100 216,304 100 7,186,862 100 Izvor RZS, Popis 2011

4.3 Vitalni dogaĎaji

Tabela 12. Vitalni dogaĎaji, 2011.


ŢivoroĊeni 1194 1751 65598

ŢivoroĊeni na 1000 stanovnika 8,1 7,9 9

Umrli 2178 3483 102935

Umrli na 1000 stanovnika 14,9 15,7 14,2

Prirodni priraštaj -984 -1732 -37337

Prirodni priraštaj na 1000 stanovnika -6,7 -7,8 -5,2


25

Tabela 13. Struktura ţenskog stanovništva starog 15 godina i više prema broju

ţivoroĎene dece, 2011.

Region juţne i istoĉne Srbijea Udeo u ukupnom broju ţena

starih 15 i više god. u opštini (%)

Ukupno 686.072 100

Nije raĊala 152.094 22,17

Rodila

1 dete 135.928 19,81

2 318.377 46,41

3 60.426 8,81

4 13.028 1,90

5 i više dece 6.219 0,91

Proseĉan broj dece 1.95 / Izvor RZS, Popis 2011

4.4 Stanovništvo prema bračnom stanju

Tabela 14. Struktura stanovništva starog 15 i više godina prema bračnom stanju i polu,

2011.

Muško Ţensko Opština


stanovnika u opštini

(%)

Ukupno 60.809 62.392 123.201 100

Neoţenjeni/neudati 17.362 11.602 28.964 23,51

Oţenjeni/udati 37.675 38.089 75.764 61,50

Razvedeni 1.672 2.464 4.136 3,36

Udovci/udovice 3.962 10.097 14.059 11,41

Nepoznato 138 140 278 0,23

Izvor RZS, Popis 2011 Tabela 15. Stanovništvo staro 15 i više godine koje ţivi u vanbračnoj zajednici, prema

starosti i polu, 2011.

Opština Udeo u ukupnom broju


Ukupno stanovništvo

Ukupno 3.287 100

muško 1.639 1,14

ţensko 1.648 1,14

15-19

Ukupno 215 0,15

muško 47 0,03

ţensko 168 0,12

20-24

Ukupno 490 0,34

muško 200 0,14

ţensko 290 0,20

25-29

Ukupno 513 0,36

muško 257 0,18

ţensko 256 0,18

30-39

Ukupno 852 0,59

muško 459 0,32

ţensko 393 0,27

40-49

Ukupno 545 0,38

muško 294 0,20

ţensko 251 0,17

50-59

Ukupno 404 0,28

muško 227 0,16

ţensko 177 0,12

60 i više

Ukupno 268 0,19

muško 155 0,11

ţensko 113 0,08


26

4.5 Starosna struktura stanovništva

Tabela 16. Struktura stanovništva prema starosti i polu, 2011.



Ukupno stanovništvo

Ukupno 144.206 100

Muško 71.632 49,67

Ţensko 72.574 50,33

0-4

Ukupno 6.124 4,25

Muško 3.127 2,17

Ţensko 2.997 2,08

5-9

Ukupno 7.387 5,12

Muško 3.770 2,61

Ţensko 3.617 2,51

10-14

Ukupno 7.494 5,20

Muško 3.926 2,72

Ţensko 3.568 2,47

15-19

Ukupno 8.690 6,03

Muško 4.539 3,15

Ţensko 4.151 2,88

20-24

Ukupno 9.064 6,29

Muško 4.659 3,23

Ţensko 4.405 3,05

25-29

Ukupno 9.043 6,27

Muško 4.636 3,21

Ţensko 4.407 3,06

30-34

Ukupno 9.169 6,36

Muško 4.652 3,23

Ţensko 4.517 3,13

35-39

Ukupno 9.993 6,93

Muško 5.093 3,53

Ţensko 4.900 3,40

40-44

Ukupno 9.500 6,59

Muško 4.748 3,29

Ţensko 4.752 3,30

45-49

Ukupno 10.171 7,05

Muško 5.131 3,56

Ţensko 5.040 3,50

50-54

Ukupno 10.104 7,01

Muško 5.116 3,55

Ţensko 4.988 3,46

55-59

Ukupno 11.559 8,02

Muško 5.821 4,04

Ţensko 5.738 3,98

60-64

Ukupno 10.513 7,29

Muško 5.160 3,58

Ţensko 5.353 3,71

65-69

Ukupno 6.861 4,76

Muško 3.308 2,29

Ţensko 3.553 2,46

70-74

Ukupno 7.572 5,25

Muško 3.376 2,34

Ţensko 4.196 2,91

75-79

Ukupno 6.377 4,42

Muško 2.718 1,88

Ţensko 3.659 2,54

80-84

Ukupno 3.312 2,30

Muško 1.355 0,94

Ţensko 1.957 1,36

27

85 I više

Ukupno 1.273 0,88

Muško 497 0,34

Ţensko 776 0,54

Pinoletno stanovništvo

Ukupno 118.027 81,85

Muško 58.130 40,31

Ţensko 59.897 41,54 Izvor RZS, Popis 2011

Tabela 17. Struktura stanovništva po osnovnim kontigentima, 2011.

Opština, 2002 Opština, 2011

Broj stanovnika

Udeo u ukupnom stanovništvu (%)

Broj stanovnika

Udeo u ukupnom stanovništvu (%)

Predškolski uzrast 0-6 10.892 6,97 9.576 6,64

Školski uzrast 7-14 14.806 9,48 12.913 8,95

Radni kontigent 15-64 104.241 66,71 99.163 68,76

Stanovništvo od 65 godina i više 25.441 16,28 43.929 30,46

Punoletni 18 i više / / 118.934 82,48

Ţene u fertilnom periodu 15-49 36.790 23,55 32.960 22,86

Ukupno 156.252 100 144.206 100 Izvor RZS, Popis 2011

28

Tabela 18. Starosni indikatori stanovništva, 2011.


Proseĉna starost (godine) 41.52 44.81 41.57

Oĉekivano trajanje ţivota - muškarci (godine) 71.12 70.89 71.64

Oĉekivano trajanje ţivota - ţene (godine) 76.07 76.14 76.83

Indeks starenja* 111.71 114.97 114.32 Izvor RZS * Indeks starenja – predstavlja odnos starog (60 i više godina) prema mladom (0-19)

stanovništvu

4.6 Polna struktura stanovništva

Tabela 19. Polna struktura stanovništva, 2011.

Broj stanovnika u

opštini

Struktura stanovništva u

opštini (%)

Struktura stanovništva u

okrugu (%)

Struktura stanovništva u Srbiji

(%)

Muško 71.632 49,67 49,92 48,69

Ţensko 72.574 50,33 50,08 51,31

Ukupno 144.206 100 100 100 Izvor RZS, Popis 2011

4.7 Etnička struktura stanovništva

Tabela 20. Struktura stanovništva prema etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti, 2011.


Broj

Udeo u

ukupnom stanovništvu

(%)

Broj

Udeo u


(%)

Broj

Udeo u


(%)

Srbi 133.623 92,66 199.901 92,53 5.988.150 83,32

Crnogorci 192 0,13 386 0,18 38.527 0,54

Jugosloveni 88 0,06 96 0,04 23.303 0,32

Albanci 20 0,01 548 0,25 5.809 0,08

Bošnjaci 5 0,00 6 0,00 145.278 2,02

Bugari 91 0,06 107 0,05 18.543 0,26

Bunjevci 0 0,00 0 0,00 16.706 0,23

Vlasi 2 0,00 4 0,00 35.330 0,49

Goranci 4 0,00 27 0,01 7.767 0,11

MaĊari 15 0,01 23 0,01 253.899 3,53

Makedonci 291 0,20 354 0,16 22.755 0,32

Muslimani 19 0,01 28 0,01 22.301 0,31

Nemci 19 0,01 20 0,01 4.054 0,06

Romi 7.700 5,34 11.436 5,29 147.604 2,05

Rumuni 4 0,00 15 0,01 29.332 0,41

Rusi 13 0,01 25 0,01 3.247 0,05

Rusini 2 0,00 3 0,00 14.246 0,20

Slovaci 9 0,01 14 0,01 52.750 0,73

Slovenci 19 0,01 22 0,01 4.033 0,06

Ukrajinci 8 0,01 10 0,00 4.903 0,07

Hrvati 55 0,04 78 0,04 57.900 0,81

Ĉesi 0 0,00 0 0,00 0 0,00

Ostali 96 0,07 124 0,06 17.568 0,24

Neopredeljeni 965 0,67 1.573 0,73 160.346 2,23

Regionalna

pripadnost 16 0,01 16 0,01 30.771 0,43

Nepoznato 950 0,66 1.488 0,69 81.740 1,14

Ukupno 144.206 100 216.034 100 7.186.862 100


29

4.8 Struktura stanovništva prema veroispovesti

Tabela 21. Struktura stanovništva prema veroispovesti, 2011.


Broj (%) Broj (%) Broj (%)

Islamska 189 0,13 815 0,38 222.828 3,10

Judaistiĉka 0 0,00 0 0,00 578 0,01

Katoliĉka 122 0,08 164 0,08 356.957 4,97

Pravoslavna 133.893 92,85 201.969 93,37 6.079.396 84,59

Protestantska 2.493 1,73 2.575 1,19 71.284 0,99

Ostale hrišćanske 135 0,09 143 0,07 3.211 0,04

Istoĉnjaĉke

veroispovesti 7 0,00 11 0,01 1.237 0,02

Ostale veroispovesti 9 0,01 14 0,01 1.776 0,02

Agnostici 25 0,02 30 0,01 4.010 0,06

Neizjašenjen 3.264 2,26 4.824 2,23 220.735 3,07

Nije vernik 508 0,35 575 0,27 80.053 1,11

Nepoznato 1.471 1,02 2.842 1,31 99.714 1,39


4.9 Struktura stanovništva prema maternjem jeziku

Tabela 22. Struktura stanovništva prema maternjem jeziku, 2011.


Broj (%) Broj (%) Broj (%)

Srpski 135.820 94,18 203.703 94,17 6.330.919 88,09

Albanski 16 0,01 544 0,25 10.040 0,14

Bosanski 7 0,00 9 0,00 138.871 1,93

Bugarski 56 0,04 64 0,03 13.337 0,19

Vlaški 2 0,00 4 0,00 43.095 0,60

MaĊarski 15 0,01 20 0,01 243.146 3,38

Makedonski 221 0,15 271 0,13 12.706 0,18

Romski 6.576 4,56 9.278 4,29 100.668 1,40

Rumunski 3 0,00 18 0,01 29.075 0,40

Slovaĉki 4 0,00 7 0,00 49.796 0,69

Hrvatski 38 0,03 51 0,02 19.223 0,27

Ostali jezici 207 0,14 319 0,15 67.795 0,94

Nepoznato 1.241 0,86 2.016 0,93 128.191 1,78

Ukupno 144.206 100 216.304 100 7.186.862 100


4.10 Stanovništvo prema aktivnosti Od ukupnog broja stanovništva na teritoriji grada Leskovca, ekonomski aktivno stanovništvo

ĉini 41,24%, od ĉega 26,53% obavlja zanimanje, a 14,71% su nezaposleni. Procenat ekonomski neaktivnog stanovništva u odnosu na ukupan broj stanovništva je dosta veći od ekonomski aktivnog

stanovništvo i iznosi 84.730 stanovnika, odnosno 58,76%. Najveći procenat ĉine penzioneri sa 21,57%, dok su a drugom mestu deca mlaĊa od 15 godina sa 14,57%.

4.10.1 Struktura stanovništva prema ekonomskoj aktivnosti

Tabela 23. Struktura stanovništva prema ekonomskoj aktivnosti i polu, 2011.

Opština Udeo u ukupnom

stanovništvu

opštine (%)

Udeo u ukupnom

ekonomski aktivnom

stanovništvu (%)

Ukupno stanovništvo 144.206 100 /

Ekonomski aktivno stanovništvo

Ukupno 59.476 41.24 100

Muško 35.150 24.37 59,10

Ţensko 24.326 16.87 40,90

Ekonomski aktivno Ukupno 38.260 26.53 64,33

30

stanovništvo koje

obavlja zanimanje

Muško 23.600 16.37 39,68

Ţensko 14.660 10.17 24,65

Nezaposleni

Ukupno 21.216 14.71 35,67

Muško 11.550 8.01 19,42

Ţensko 9.666 6.70 16,25

Nekada radili

Ukupno 11.955 8.29 20,10

Muško 6.951 4.82 11,69

Ţensko 5.004 3.47 8,41

Traţe prvi posao

Ukupno 9.261 6.42 15,57

Muško 4.599 3.19 7,73

Ţensko 4.662 3.23 7,84


Tabela 24. Struktura stanovništva prema ekonomskoj neaktivnosti i polu, 2011.


stanovništvu

opštine (%)

Udeo u ukupnom

ekonomski

neaktivnom stanovništvu (%)

Ukupno stanovništvo 144.206 100 /

Ekonomski neaktivni

Ukupno 84.730 58.76 100

Muško 36.482 25.30 43.06

Ţensko 48.248 33.46 56.94

Deca mlaĊa od 15 godina

Ukupno 21.005 14.57 24.79

Muško 10.823 7.51 12.77

Ţensko 10.182 7.06 12.02

Penzioneri

Ukupno 31.108 21.57 36.71

Muško 13.490 3.35 15.92

Ţensko 17.618 12.22 20.79

Lica sa prihodima

od imovine

Ukupno 551 0.38 0.65

Muško 443 0.31 0.52

Ţensko 108 0.07 0.13

Uĉenici/studenti

(15 i više godina)

Ukupno 11.205 7.77 13.22

Muško 5.452 3.78 6.43

Ţensko 5.753 3.99 6.79

Lica koja obavljaju

kućne poslove

Ukupno 13.522 9.38 15.96

Muško 1.832 1.27 2.16

Ţensko 11.690 8.11 13.80

Ostalo

Ukupno 7.339 5.09 8.66

Muško 4.442 3.08 5.24

Ţensko 2.897 2.01 3.42 Izvor RZS, Popis 2011

31

4.11 Obrazovna struktura stanovništva

Tabela 25. Struktura stanovništva starog 15 i više godina prema školskoj spremi i pismenosti, 2011.

Opština (broj) Opština (%) Srbija (%)

ukupno muš-karci

ţene uku-pno

muš-karci

ţene uku-pno

muš-karci

Ţene

Ukupno

stanovništvo (>15) 123.201 60.809 62.392 100 100 100 100 100 100

Bez školske spreme 6.095 955 5.140 4,95 1,57 4,17 2,68 0,50 2,18

Nepotpuno osnovno

obrazovanje

17.320 6.912 10.408 14,06 11,37 8,45 11,00 3,91 7,08

Osnovno obrazovanje

22.696 11.449 11.247 18,42 18,83 9,13 20,76 9,63 11,1

Srednje

obrazovanje ukupno

49,61 54,35 22,79 48,93 26,18 22,7 49,61 54,3 22,8

Gimnazija 4.042 1.677 2.365 3,28 2,76 1,92 5,06 1,92 3,14

Srednje

struĉne škole u

trajanju manjem od 4

godine

27.201 16.694 10.507 22,08 27,45 8,53 19,26 12,08 7,18

Srednje struĉne škole u

trajanju od 4 godine

29.308 14.148 15.160 23,79 23,27 12,3 23,78 11,46 12,3

Specijalizacija posle

srednjeg obrazovanja

569 529 40 0,46 0,87 0,03 0,84 0,73 0,11

Više obrazovanje 6.621 3.559 3.062 5,37 5,85 2,49 5,65 2,81 2,84

Visoko obrazovanje 8.616 4.558 4.058 6,99 7,50 3,29 10,59 5,01 5,57

Nepoznato 733 328 405 0,59 0,54 0,33 0,40 0,18 0,21


32

Tabela 26. Stanovništvo staro 10 i više godina prema polu, a nepismeni prema starosti,

2011.

Opština (broj) Opština

(%) Opština

(%) Opština

(%)

ukupno muškarci ţene ukupno muškarci ţene

Ukupno

stanovništvo (>10) 130.695 64.735 65.960 100 100 100

Nepismeni - ukupno 5.398 763 4.635 4,13 1,18 7,03

10 - 14 godina 50 23 27 0,04 0,04 0,04

15 - 19 godina 78 40 38 0,06 0,06 0,06

20 - 34 godina 312 114 198 0,24 0,18 0,30

35 - 49 godina 301 88 213 0,23 0,14 0,32

50 - 64 godina 449 113 336 0,34 0,17 0,51

65 i više 4.208 385 3.823 3,22 0,59 5,80


Tabela 27. Stanovništvo staro 15 i više godina prema kompjuterskoj pismenosti, 2011.

Opština (broj)

Udeo u ukupnom broju stanovnika u opštini (%)

Ukupno 123201 100

muško 60809 49,36

ţensko 62392 50,64

Kompjuterski pismena lica

Ukupno 31060 25,21

muško 16348 13,27

ţensko 14712 11,94

Lica koja delimiĉno poznaju

rad na raĉunaru

Ukupno 17166 13,93

muško 9134 7,41

ţensko 8032 6,52

Kompjuterski nepismena lica

Ukupno 74975 60.86

muško 35327 28.67

ţensko 39648 32.18 Izvor RZS, Popis 2011

4.12 Invaliditet

Tabela 28. Struktura stanovništva prema statusu invaliditeta, starosi, polu i tipu naselja

2011.

Opština

Osobe sa

invaliditetom

Udeo osoba sa

invaliditetom u ukupnom broju stanovništva %

Ukupno stanovništvo 144,206 12,729 8.83

Gradsko stanovništvo 65,289 4,666 3.24

Muško 31,616 1,925 1.33

Ţensko 33,673 2,741 1.90

Deca mlaĊa od 15 godina

Ukupno 10,020 50 0.03

Muško 5,133 19 0.01

Ţensko 4,887 31 0.02

15-19

Ukupno 3,882 27 0.02

Muško 2,047 22 0.02

Ţensko 1,835 5 0.00

20-29 Ukupno 8,892 101 0.07

Muško 4,501 58 0.04

33

Ţensko 4,391 43 0.03

30-49

Ukupno 18,186 430 0.30

Muško 8,859 227 0.16

Ţensko 9,327 203 0.14

50-59

Ukupno 10,009 867 0.60

Muško 4,744 397 0.28

Ţensko 5,265 470 0.33

60-64

Ukupno 4,798 620 0.43

Muško 2,239 296 0.21

Ţensko 2,559 324 0.22

65 i više

Ukupno 15,893 2,571 1.78

Muško 7,161 906 0.63

Ţensko 8,732 1,665 1.15

Ostalo stanovništvo 78,917 8,063 5.59

Muško 40,016 3,518 2.44

Ţensko 38,901 4,545 3.15

Deca mlaĊa od

15 godina

Ukupno 10,985 66 0.05

Muško 5,690 40 0.03

Ţensko 5,295 26 0.02

15-19

Ukupno 4,808 48 0.03

Muško 2,492 31 0.02

Ţensko 2,316 17 0.01

20-29

Ukupno 9,215 97 0.07

Muško 4,794 30 0.02

Ţensko 4,421 37 0.03

30-49

Ukupno 20,647 572 0.40

Muško 10,765 267 0.19

Ţensko 9,882 305 0.21

50-59

Ukupno 11,654 1,282 0.89

Muško 6,193 637 0.44

Ţensko 5,461 645 0.45

60-64

Ukupno 5,715 910 0.63

Muško 2,921 446 0.31

Ţensko 2,794 464 0.32

65 i više

Ukupno 15,893 5,088 3.53

Muško 7,161 2,037 1.41

Ţensko 8,732 3,051 2.12

Izvor RZS, Popis 2011.

Tabela 29.Osobe sa invaliditetom prema vrsti problema, starosti i polu, 2011.

Problemi sa

vidom sluhom

hodanjem/

penjanjem uz

stepenice

pamćenjem/ koncetracijim

samostalnošću komunikacijom

Ukupno 5602 3554 7525 2527 1995 1366

Muško 2330 1775 2902 1036 794 600

Ţensko 3272 1839 4623 1491 1201 766

Deca

mlaĊa od 15

godina

Ukupno 43 16 45 27 36 42

Muško 23 6 19 14 18 22

Ţensko 20 10 26 13 18 20

15-19 Ukupno 24 16 29 22 23 23

34

Muško 16 10 23 16 18 18

Ţensko 8 6 6 6 5 5

20-29

Ukupno 73 33 78 57 51 67

Muško 40 20 44 28 25 36

Ţensko 33 13 34 29 26 31

30-49

Ukupno 344 166 470 215 157 168

Muško 167 75 230 102 76 84

Ţensko 177 91 240 113 81 84

50-59

Ukupno 993 423 1152 320 196 143

Muško 486 246 511 166 100 83

Ţensko 507 177 641 154 96 60

60-64

Ukupno 664 329 908 194 143 108

Muško 295 189 434 98 85 62

Ţensko 369 140 474 96 58 46

65 i više

Ukupno 3461 2571 4843 1692 1389 815

Muško 1303 1169 1641 612 472 295

Ţensko 2158 1402 3202 1080 917 520

Izvor: RZS, Popis 2011

35

4.13 Domaćinstva i porodice

4.13.1 Domaćinstva

Tabela 30. Struktura domaćinstava prema broju članova, 2011.

Broj Udeo u ukupnom

broju domaćinstava

u opštini (%)

Domaćinstva u opštini

Ukupno 43.603 100

sa 1 ĉlanom 7.074 16,22

2 10.182 23,35

3 7.791 17,87

4 8.232 18,88

5 4.796 11,00

6 i više 5.528 12,68

Proseĉan broj ĉlanova domaćinstva

Opština 3,30 /

Okrug 3,24 /

Srbija 2,88 / Izvor RZS, Popis 2011

4.14 Migracije stanovništva

4.14.1 Doseljenici

Tabela 31. Broj doseljenika po vremenskim periodima.

Broj doseljenika u

opštinu

Udeo u

ukupnom broju

doseljenika u opštini (%)

Udeo u ukupnom broju stanovnika u

opštini (%)

Ukupan broj stanovnika 144.206 / 100

Od roĊenja stanuje u istom mestu 92.612 / 64,22

Doseljenici

Ukupno 51594 100 35,78

1980 i ranije 24.688 47.85 17,12

1981-1985 3.787 7.34 2,63

1986-1990 3.590 6.96 2,49

1991-1995 3.648 7.07 2,53

1996-2000 4.355 8.44 3,02

2001-2005 3.105 6.02 2,15

2006 i kasnije 4.220 8.18 2,93

Nepoznato 4.201 8.14 2,91 Izvor RZS, Popis 2011

Tabela 32. Struktura doseljenika prema području sa kojeg su doseljeni, 1948-2011.

Opština Udeo u ukupnom broju doseljenika u

opštinu (%)

Doseljenici – ukupno 51.594 100

Doseljenici iz Srbije

Iz Srbije - ukupno 48.405 93,82

Iz drugog mesta iste opštine 24.743 47,96

Iz druge opštine iste oblasti 10.677 20,69

Iz druge oblasti 12.985 25,17

Doseljeni iz inostranstva

Iz inostranstva - ukupno 3.166 6,14

Iz bivših republika SFRJ 2.390 4,63

Iz ostalih zemalja 776 1,50

Nepoznato 23 0,04


36

4.14.2 Dnevne migracije

Tabela 33. Dnevne migracije prema tipu migranata, 2011.

Opština

(broj)

Udeo u ukupnom

broju dnevnih migranata (%)

Dnevni migranti – ukupno 19.567 100

Dnevni migranti koji obavljaju zanimanje

ukupno 10.961 56.02

u drugom naselju iste opštine 8.226 42,04

u drugoj opštini iste oblasti 645 3,30

u drugoj oblasti 2.074 10,60

u drugoj drţavi 16 0,08

Dnevni migranti koji se

školuju

ukupno 8.606 43,98

u drugom naselju iste opštine 6.672 34,10

u drugoj opštini iste oblasti 217 1,11

u drugoj oblasti 1.704 8,71

u drugoj drţavi 13 0,07


5 Stambeni resursi

Stambeni fond Leskovca ĉini preko 50.000 stanova, sa proseĉnom površinom od 69.54m2. Najveći broj stanova je u vlasništvu fiziĉkih lica, ĉak 95.21% od ĉega je najveći broj trosobnih

i ĉetvorosobnih stanova. Dinamiĉna stambena izgradnja bila je 60-ih godina 20-tog veka, dok je posle 2000. godine drastiĉno smanjena.

5.1 Stambena statistika

Tabela 34. Struktura stanova za stalno stanovanje prema broju soba, 2011.

Opština

Udeo u

ukupnom

broju stanova u opštini (%)

Proseĉna površina stana (m2)


Stanovi - ukupno 49,915 100 69.54 69.13 72.30

Vrsta stana

1-sobni 1,225 2.45 22.72 22.32 25.45

2-sobni 6,137 12.29 37.21 37.03 38.03

3-sobni 15,809 31.67 0.06 56.20 57.78

4-sobni 15,030 30.11 72.94 71.86 76.44

5 i više sobni 11,714 23.47 104.56 104.69 118.40


Tabela 35. Struktura nastanjenih stanova prema svojini stana, 2011.

Ukupno

Udeo u

ukupnom

broju stanova u

opštini (%)

Vlasništvo Zakup Podstanarstvo Srodstvo Ostalo

Leskovac 42,549 100.00 39,310 304 806 2,117 12

Privatna svojina 1

lica 40511 95.21 37,762 68 704 1,977 /

Privatna svojina 2 više lica

1694 3.98 1,548 1 28 117 /

Javna (Drţavna) 214 0.50 / 176 38 / /

Ostali oblici 118 0.28 / 59 36 23 /


37

Tabela 36 . Struktura nastanjenih stanova prema broju domaćinstava i lica, 2011.


stanova u opštini (%)

Nastanjeni stanovi - ukupno 42549 100

Stanovi u kojima stanuje

1 domaćinstvo 41754 98.13

2 domaćinstva 736 1.73

3 i više domaćinstava 59 0.14

1 lice 6737 15.83

2 9682 22.75

3 7447 17.50

4 7904 18.58

5 4876 11.46

6 3819 8.98

7 i više lica 2084 4.90


5.2 Stambena izgradnja

Tabela 37. Stambena izgradnja, 2011.


Broj stanova – ukupno 151 197 38,519

Broj završenih stanova 120 163 18,449

Broj nezavršenih stanova 31 34 20,070

Proseĉna površina završenih stanova (m2) 9,505 13,677 1,184,689

Broj izgraĊenih stanova na 1000 stanovnika 79.21 83.91 64.21


Tabela 38. Vrednost izvedenih graĎevinskih radova, 2011.

Opština

(€)* Udeo u vrednosti svih

graĊevinskih radova (%)

Vrednost izvedenih graĊevinskih radova - ukupno 28,183,570 100

Stambena izgradnja - ukupno 1,514,743 5.37

Stambena izgradnja u privatnoj svojini 834,360 2.96

Stambena izgradnja u ostalim oblicima svojine 680,383 2.41

Izvor: RZS Opštine i regioni 2012 * po proseĉnom srednjem kursu NBS za 2011. godinu

Tabela 39. Cene stanova novogradnje, 2011

Opština Beograd Srbija

(prosek)

Proseĉna površina stanova (m2) 56 67 58

Cena stana (€/m2) 686 1,795 1,327

Cena graĊevinskog zemljišta (€/m2) 12 537 337

Cena graĊenja (€/m2) 513 1,068 811

Ostali troškovi (€/m2) 161 189 180 Izvor: RZS Opštine i regioni 2012

38

6 Privreda

6.1 Privredna struktura po delatnostima

Tabela 40. Broj preduzeća po delatnostima i veličini, 2012.

Naziv sektora

Broj preduzeća Udeo u ukupnom broju preduzeća istog sektora

(%)

Udeo u ukupnom broju preduzeća (%)

Mala Srednja Velika Ukupno Mala Srednja Velika

SEKTOR A –Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstva (Oblasti: 01,02,03)

22 1 0 23 95,65 4,35 0,00 2,82

SEKTOR B - Rudarstvo (Oblasti: 05,06,07,08,09)

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR C –PreraĊivaĉka industrija (Oblasti:

0,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27,28,29,30,31,32,33)

196 20 2 218 89,91 9,17 0,92 26,68

SEKTOR D - Snabdevanje elektriĉnom energijom, gasom i parom (Oblast: 35)

1 1 0 2 50,00 50,00 0,00 0,24

SEKTOR E - Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i sliĉne aktivnosti (Oblast: 36,37,38,39)

5 2 1 8 62,50 25,00 12,50 0,98

SEKTOR F - GraĊevinarstvo (Oblast:41,42,43)

65 4

69 94,20 5,80 0,00 8,45

SEKTOR G - Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (Oblast: 45,46,47)

279 7 1 287 97,21 2,44 0,35 35,13

SEKTOR H - Saobraćaj i skladištenje (Oblast: 49,50,51,52,53)

70 2 0 72 97,22 2,78 0,00 8,81

SEKTOR I –Usluge smeštaja i ishrane (Oblast: 55,56)

8 1 0 9 88,89 11,11 0,00 1,10

SEKTOR J - Informisanje i komunikacije (Oblast: 58,59,60,61,62,63)

15 0 0 15 100,00 0,00 0,00 1,84

SEKTOR K - Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (Oblast: 64,65,66)

4 0 0 4 100,00 0,00 0,00 0,49

SEKTOR L - Poslovanje nekretninama (Oblast: 68)

1 0 0 1 100,00 0,00 0,00 0,12

SEKTOR M - Struĉne, nauĉne, inovacione i tehniĉke delatnosti (Oblast: 69,70,71,72,73,74,75)

51 0 0 51 100,00 0,00 0,00 6,24

SEKTOR N - Administrativne i pomoćne usluţne delatnosti (Oblast: 77,78,79,80,81,82)

26 0 0 26 100,00 0,00 0,00 3,18

SEKTOR O - Drţavna uprava i obavezno socijalno osiguranje (Oblast: 84) - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR P – Obrazovanje (Oblast: 85)

21 0 0 21 100,00 0,00 0,00 2,57

39

SEKTOR Q - Zdravstvena i socijalna zaštita (Oblast:

86,87,88)

1 0 0 1 100,00 0,00 0,00 0,12

SEKTOR R - Umetnost, zabava i rekreacija (Oblast: 90,91,92,93)

2 1 0 3 66,67 33,33 0,00 0,37

SEKTOR S - Ostale usluţne delatnosti (Oblast: 94,95,96)

7 0 0 7 100,00 0,00 0,00 0,86

SEKTOR T - Delatnosti domaćinstva kao poslodavca, Delatnnosti domaćinstva koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe (Oblast: 97,98) - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR U –Delatnosti eksteritorijalnih organizacija i tela (Oblast: 99) - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

UKUPNO: 774 39 4 817 94,74 4,77 0,49 100,00

Izvor: APR

Tabela 41. Broj radnika u preduzećima po delatnosti i veličini preduzeća, 2012.

Naziv sektora

Broj radnika u preduzećima Udeo u ukupnom broju radnika istog sektora (%)

Udeo u ukupnom broju radnika (%)

Mala Srednja Velika Ukupan

broj radnika

Mala Srednja Velika

SEKTOR A - Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (Oblast: 01,02,03)

35 232 0 267 13,11 86,89 0,00 3,27

SEKTOR B - Rudarstvo (Oblast: 05,06,07,08,09) - Nema

podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR C – PreraĊivaĉka industrija – ukupno (Oblast: 10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27,28,29,30,31,32,33)

1005 1873 536 3414 29,44 54,86 15,70 41,75

SEKTOR D – Snabdevanje elektriĉnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (Oblast: 35)

0 67 0 67 0,00 100,00 0,00 0,82

SEKTOR E – Snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i sliĉne aktivnosti (Oblast: 36,37,38,39)

114 388 397 899 12,68 43,16 44,16 10,99

SEKTOR F – GraĊevinarstvo

(Oblast:41,42,43) 324 212 0 536 60,45 39,55 0,00 6,55

SEKTOR G - Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (Oblast: 45,46,47)

799 424 293 1516 52,70 27,97 19,33 18,54

SEKTOR H - Saobraćaj i skladištenje (Oblast: 49,50,51,52,53)

426 197 0 623 68,38 31,62 0,00 7,62

SEKTOR I – Usluge smeštaja i ishrane (Oblast: 55,56)

23 115 0 138 16,67 83,33 0,00 1,69

SEKTOR J - Informisanje i komunikacije (Oblast: 58,59,60,61,62,63)

95 0 0 95 100,00 0,00 0,00 1,16

SEKTOR K - Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (Oblast: 64,65,66)

9 0 0 9 100,00 0,00 0,00 0,11

40


0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR M - Struĉne, nauĉne, inovacione i tehniĉke delatnosti (Oblast: 69,70,71,72,73,74,75)

159 0 0 159 100,00 0,00 0,00 1,94

SEKTOR N - Administrativne i pomoćne usluţne delatnosti (Oblast: 77,78,79,80,81,82)

69 0 0 69 100,00 0,00 0,00 0,84

SEKTOR O - Drţavna uprava i obavezno socijalno osiguranje (Oblast: 84) - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR P – Obrazovanje (Oblast: 85)

72 0 0 72 100,00 0,00 0,00 0,88

SEKTOR Q - Zdravstvena i socijalna zaštita (Oblast: 86,87,88)

103 0 0 103 100,00 0,00 0,00 1,26

SEKTOR R - Umetnost, zabava i rekreacija (Oblast: 90,91,92,93)

66 119 0 185 35,68 64,32 0,00 2,26

SEKTOR S - Ostale usluţne delatnosti (Oblast: 94,95,96)

25 0 0 25 100,00 0,00 0,00 0,31

SEKTOR T - Delatnosti domaćinstva kao poslodavca, Delatnnosti domaćinstva koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe (Oblast: 97,98) - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

SEKTOR U –Delatnosti eksteritorijalnih organizacija i tela (Oblast: 99) - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

UKUPNO: 3324 3627 1226 8177 40,65 44,36 14,99 100,00

Izvor: APR

Tabela 42. Broj preduzeća u preraĎivačkoj industriji (Sektor C) po delatnosti i veličini, 2012.

Naziv Oblasti Broj preduzeća

Udeo u ukupnom broju preduzeća istog sektora

(%)

Udeo u ukupnom broju preduzeća (%)

Mala Srednja Velika Ukupno Mala Srednja Velika

OBLAST 10 – Proizvodnja prehrambenih proizvoda

44 7 1 52 84,62 13,46 1,92 23,85

OBLAST 11 – Proizvodnja pića 3 0 0 3 100,00 0,00 0,00 1,38

OBLAST 12 – Proizvodnja duvanskih proizvoda - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 13 – Proizvodnja tekstila 20 2 0 22 90,91 9,09 0,00 10,09

OBLAST 14 – Proizvodnja

odevnih predmeta 14 1 0 15 93,33 6,67 0,00 6,88

OBLAST 15 – Proizvodnja koţe i predmeta od koţe

1 0 0 1 100,00 0,00 0,00 0,46

OBLAST 16 – Prerada drveta i proizvodnja od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja

28 1 0 29 96,55 3,45 0,00 13,30

OBLAST 17 – Proizvodnja papira i proizvoda od papira

9 0 0 9 100,00 0,00 0,00 4,13

OBLAST 18 – Štampanje i umnoţavanje audio i video opreme

4 0 0 4 100,00 0,00 0,00 1,83

OBLAST 19 – Proizvodnja koksa i derivate od nafte - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 20 – Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda

12 3 0 15 80,00 20,00 0,00 6,88

41

OBLAST 21 - Proizvodnja osnovnih farmaceutskih

proizvoda i preparata

0 0 1 1 0,00 0,00 100,0

0 0,46

OBLAST 22 - Proizvodnja proizvoda od gume i plastike

8 2 0 10 80,00 20,00 0,00 4,59

OBLAST 23 - Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala

8 1 0 9 88,89 11,11 0,00 4,13

OBLAST 24 - Proizvodnja osnovnih metala

1 1 0 2 50,00 50,00 0,00 0,92

OBLAST 25 - Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina i ureĊaja

13 2 0 15 86,67 13,33 0,00 6,88

OBLAST 26 – Proizvodnja raĉunara, elektronskih i optiĉkih proizvoda

4 0 0 4 100,00 0,00 0,00 1,83

OBLAST 27 – Proizvodnja elektriĉne opreme

6 0 0 6 100,00 0,00 0,00 2,75

OBLAST 28 – Proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme

8 0 0 8 100,00 0,00 0,00 3,67

OBLAST 29 – Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica

1 0 0 1 100,00 0,00 0,00 0,46

OBLAST 30 – Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 31 – Proizvodnja nameštaja

9 0 0 9 100,00 0,00 0,00 4,13

OBLAST 32 – Ostale preradjivaĉke delatnosti

3 0 0 3 100,00 0,00 0,00 1,38

OBLAST 33 – Popravka i montaţa mašina i opreme - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

U K U P N O: 196 20 2 218 89,91 9,17 0,92 100,00

Izvor: APR

42

Tabela 43. Broj radnika u preduzećima u preraĎivačkoj industriji (Sektor C) po delatnosti i veličini, 2012.

Naziv Oblasti

Broj radnika u preduzećima Udeo u ukupnom broju radnika istog sektora (%)

Udeo u ukupnom broju radnika (%)

Mala Srednja Velika Ukupan

broj radnika

Mala Srednja Velika

OBLAST 10 – Proizvodnja prehrambenih proizvoda

280 491 125 896 31,25 54,80 13,95 26,24

OBLAST 11 – Proizvodnja pića

11 0 0 11 100,00 0,00 0,00 0,32

OBLAST 12 – Proizvodnja duvanskih proizvoda - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 13 – Proizvodnja tekstila

55 51 0 106 51,89 48,11 0,00 3,10

OBLAST 14 – Proizvodnja odevnih predmeta

119 197 0 316 37,66 62,34 0,00 9,26


0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 16 – Prerada drveta i proizvodnja od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja

152 72 0 224 67,86 32,14 0,00 6,56


13 0 0 13 100,00 0,00 0,00 0,38

OBLAST 18 – Štampanje i umnoţavanje audio I video opreme

9 0 0 9 100,00 0,00 0,00 0,26

OBLAST 19 – Proizvodnja koksa i derivate od nafte - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00


hemikalija i hemijskih proizvoda

79 290 0 369 21,41 78,59 0,00 10,81

OBLAST 21 - Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata

0 0 411 411 0,00 0,00 100,0

0 12,04


19 263 0 282 6,74 93,26 0,00 8,26

OBLAST 23 - Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala

51 186 0 237 21,52 78,48 0,00 6,94

OBLAST 24 - Proizvodnja osnovnih metala

2 149 0 151 1,32 98,68 0,00 4,42


88 174 0 262 33,59 66,41 0,00 7,67


raĉunara, elektronskih i optiĉkih proizvoda

14 0 0 14 100,00 0,00 0,00 0,41

OBLAST 27 – Proizvodnja elektriĉne opreme

16 0 0 16 100,00 0,00 0,00 0,47

OBLAST 28 – Proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme

42 0 0 42 100,00 0,00 0,00 1,23

OBLAST 29 – Proizvodnja motornih voziLA, prikolica i poluprikolica

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 30 – Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

OBLAST 31 – Proizvodnja nameštaja

51 0 0 51 100,00 0,00 0,00 1,49

43

OBLAST 32 – Ostale preradjivaĉke delatnosti

4 0 0 4 100,00 0,00 0,00 0,12

OBLAST 33 – Popravka i montaţa mašina i opreme - Nema podataka

0 0 0 0 0,00 0,00 0,00 0,00

U K U P N O: 1005 1873 536 3414 29,44 54,86 15,70 100,00

Izvor: APR

Tabela 44. Broj brisanih/ugašenih i novoosnovanih privrednih društava, 2010-2012.

Brisana/ugašena Novoosnovana

2010 198 71

2011 168 66

2012 82 70

Izvor: APR

44

Tabela 45. Struktura preduzetničkih radnji po delatnostima, 2012.

Naziv sektora

Broj preduzetniĉkih

radnji po sektorima

Udeo u ukupnom broju preduzetniĉkih

radnji (%)

Broj radnika u preduzetniĉkim radnjama po

sektorima

Udeo u ukupnom

broju radnika u

preduzetniĉkim radnjama (%)

SEKTOR A - Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (Oblast: 01,02,03)

1 0,12 0 0,00

SEKTOR B -Rudarstvo (Oblast: 05, 06, 07, 08, 09) - Nema podataka

0 0,00 0 0,00

SEKTOR C – PreraĊivaĉka industrija – ukupno (Oblast: 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33)

187 22,48 672 41,64

SEKTOR D – Snabdevanje elektriĉnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (Oblast: 35)

0 0,00 0 0,00

SEKTOR E – Snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i sliĉne aktivnosti (Oblast: 36, 37, 38, 39)

6 0,72 1 0,06

SEKTOR F – GraĊevinarstvo (Oblast: 41, 42, 43 )

40 4,81 89 5,51

SEKTOR G - Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (Oblast: 45, 46, 47)

377 45,31 488 30,24

SEKTOR H - Saobraćaj i skladištenje (Oblast: 49, 50, 51, 52, 53)

17 2,04 10 0,62

SEKTOR I – Usluge smeštaja i ishrane

(Oblast: 55, 56) 58 6,97 127 7,87

SEKTOR J - Informisanje i komunikacije (Oblast: 58, 59, 60, 61, 62, 63)

6 0,72 6 0,37

SEKTOR K - Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (Oblast: 64, 65, 66)

27 3,25 32 1,98


2 0,24 1 0,06

SEKTOR M - Struĉne, nauĉne, inovacione i tehniĉke delatnosti (Oblast: 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75)

63 7,57 92 5,70

SEKTOR N - Administrativne i pomoćne usluţne delatnosti (Oblast: 77, 78, 79, 80, 81, 82)

12 1,44 45 2,79

SEKTOR O - Drţavna uprava i

obavezno socijalno osiguranje (Oblast: 84) - Nema podataka

0 0,00 0 0,00

SEKTOR P – Obrazovanje (Oblast: 85) 1 0,12 0 0,00

SEKTOR Q - Zdravstvena i socijalna zaštita (Oblast: 86, 87, 88)

6 0,72 21 1,30

SEKTOR R - Umetnost, zabava i rekreacija (Oblast: 90, 91, 92, 93)

2 0,24 5 0,31

SEKTOR S - Ostale usluţne delatnosti (Oblast: 94, 95, 96)

27 3,25 25 1,55

SEKTOR T - Delatnnosti domaćinstva kao poslodavca, Delatnnosti domaćinstva koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe (Oblast: 97,98) - Nema podataka

0 0,00 0 0,00

45

SEKTOR U – Delatnosti eksteritorijalnih organiizacija i tela

(Oblast: 99) - Nema podataka

0 0,00 0 0,00

UKUPNO: 832 100,00 1614 100,00

Izvor: APR

Ukupan broj preduzetniĉkih radnji na teritoriji Leskovca je 3351 po podacima APR-a za 2012. godinu. Kada analiziramo broj radnika u preduzetniĉkim radnjama, analizu vršimo na osnovu 832

radnje, za koje je taj podatak dostupan. Ukupan broj uposlenih u ovim radnjama 1614.

Najdominantniju delatnost, prema broju radnika, ĉine trgovine na veliko i malo sa udelom 48.13% u ukupnom broju radnji. Zatim slede preduzetniĉke radnje iz sektora preraĊivaĉke industrije sa udelom

od 22,48%, struĉne, nauĉne, inovacione i tehniĉke delatnosti, sa udelom od 7,57% i usluge smeštaja i ishrane, sa 6,97%.

Tabela 46. Struktura preduzetničkih radnji po delatnostima u Sektoru preraĎivačke industrije, 2012.

Naziv Oblasti

Broj preduzetniĉkih

radnji po

oblastima


preduzetniĉkih

radnji (%)

Broj radnika u

preduzetniĉkim radnjama

po oblastima

Udeo u

ukupnom broju radnika

u preduzetniĉki

m radnjama

(%)


prehrambenih proizvoda 64 34,22 192 28,57

OBLAST 11 – Proizvodnja pića 0 0,00 0 0,00


duvanskih proizvoda - Nema podataka

0 0,00 0 0,00

OBLAST 13 – Proizvodnja tekstila 11 5,88 15 2,23

OBLAST 14 – Proizvodnja odevnih

predmeta 15 8,02 47 6,99


0 0,00 0 0,00

OBLAST 16 – Prerada drveta i

proizvodnja od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja

22 11,76 217 32,29


4 2,14 10 1,49

OBLAST 18 – Štampanje i

umnoţavanje audio i video opreme

6 3,21 5 0,74

OBLAST 19 – Proizvodnja koksa i

derivate od nafte - Nema podataka

0 0,00 0 0,00

OBLAST 20 – Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda

1 0,53 1 0,15

OBLAST 21 - Proizvodnja osnovnih

farmaceutskih proizvoda i preparata

0 0,00 0 0,00


8 4,28 20 2,98

OBLAST 23 - Proizvodnja

proizvoda od nemetalnih minerala 7 3,74 19 2,83

OBLAST 24 - Proizvodnja osnovnih

metala 2 1,07 16 2,38


17 9,09 40 5,95

46


raĉunara, elektronskih i optiĉkih

proizvoda

5 2,67 5 0,74


elektriĉne opreme 1 0,53 2 0,30

OBLAST 28 – Proizvodnja nepomenutih mašina i

nepomenute opreme

1 0,53 15 2,23


motornih vozila, prikolica i

poluprikolica

0 0,00 0 0,00

OBLAST 30 – Proizvodnja ostalih

saobraćajnih sredstava - Nema podataka

0 0,00 0 0,00


nameštaja 12 6,42 55 8,18

OBLAST 32 – Ostale preradjivaĉke

delatnosti 11 5,88

13 1,93

OBLAST 33 – Popravka i montaţa mašina i opreme - Nema

podataka 0

0,00

0

0,00

U K U P N O: 187 100,00 672 100,00

Izvor: APR

Tabela 47. Broj brisanih/ugašenih i novoosnovanih preduzetnika, 2010-2012.

Brisana/ugašena Novoosnovana

2010 198 71

2011 168 66

2012 82 70

Izvor: APR

47

Izvor: APR

48

6.2 Industrija

Najdominantnije grane industrije prema broju aktivnih preduzeća i preduzetniĉkih radnji su:

prehrambena, sa 116 registrovanih privrednih subjekata, proizvodnja proizvoda od drveta i proizvodnja nameštaja (ukupno 72 aktivna preduzeća i preduzetnika), proizvodnja tekstila i odevnih

predmeta sa 63, slede metalna, proizvodnja od gume i plastike i hemijska industrija.

Prema broju radnika u Leskovcu su najdominantnije sledeće industrijske grane: prehrambena, farmaceutska, drvo-preraĊivaĉka, hemijska i tekstilna. Najveći broj radnika upošljavaju preduzeća iz

prehrambene industrije, zatim slede farmaceutska, drvna, tekstilna (proizvodnja odevnih predmeta i proizvodnja tekstila) i hemijska.

U Leskovcu je fabriku za proizvodnjom elektronskih komponenti za automobilsku industriju sagradila juţnokorejska kompanija "Yura korporacija" registrovana u Raĉi. Kompanija “Yura” planira

da u Leskovcu investira 13 miliona evra. U ovoj kompaniji do sada je zapošljeno više od 1000 radnika

a do kraja investicionog perioda predviĊeno je da u ovoj fabrici radi ukupno 2.500 ljudi.

49

Prehrambena industrija U okviru prehrambene industrije, na teritoriji grada Leskovca najzastupljenija je proizvodnja i prerada voća, povrća i mesa. Ukupan broj preduzeća i preduzetnika ove proizvodne grane je 116 i u

njima, prema proseĉnim vrednostima za 2012. godinu, radi ukupno 1088 radnika.

Tabela 48. Preduzeća u prehrambenoj industriji po broju radnika, 2012.

Najveća preduzeća u prehrambenoj industriji Proseĉan broj radnika u 2012. godini

MLEKARA DOO LESKOVAC 86

PREDUZEĆE FUNGO-JUG, LESKOVAC 56

JUGPROM DOO LESKOVAC 125

MK DOO LESKOVAC 50

TP MESOKOMBINAT-PROMET DOO LESKOVAC 157

MORAVKA PRO DOO LESKOVAC 73

TOMACO LINE DOO LESKOVAC 47

Ukupan broj radnika 594

Mesokombinat-promet d.o.o. Leskovac je moderna klaniĉna industrija i prerada registrovana za

uvoz i izvoz mesa. Nalazi se u selu Turekovac, desetak

kilometara od Leskovca, gde se na oko 8ha ogradjenog zemljišta nalazi klanica sa preradom, prateći objekti i upravna zgrada ukupne površine preko 7.000

m2. Kapaciteti klanice su 90 grla krupne stoke, 300 svinja i 1000 jagnjadi dnevno, dok su

kapaciteti prerade oko 15t po smeni, zavisno od strukture. Mesokombinat-promet u svom proizvodnom programu ima sve vrste konfekcioniranog sveţeg

mesa, kao i preko 60 vrsta suhomesnatih proizvoda. Posebno mesto zauzima Leskovačko roštilj

meso, proizvod sa najduţom tradicijom, namenjen spremanju specijaliteta sa roštilja. Pored navedenih delatnosti Mesokombinat-promet se bavi uvozom i izvozom sveţeg mesa (juneće,

govedje i svinjsko), kao i konfekcioniranog mesa. Mesokombinat-promet d.o.o. upošljava 157 radnika u okviru 5 radnih jedinica: klanica,

prerada, maloprodaja sa 3 prodajna objekta, administracija i sluţba odrţavanja.

Preduzeće Jugprom d.o.o. Leskovac već nekoliko godina unazad

otkupljuje i preraĊuje 9.000 tona raznog voća što omogućuje izvoz od

7.500 tona gotovog smrznutog proizvoda na trţište Evropske zajednice što obezbeĊuje devizni priliv do 7.000.000 Eura.

Preduzeće Jugprom ima 125 stalno zapošljenih radnika. UvoĊenje sistema menadţmenta kvalitetom (ISO 9001:2008) i HACCP sistema garantuje preduzeću uspeh i sigurnost na trţištima

Evropske zajednice i šire.

Pored ovih postoji 12 malih preduzeća i 6 proizvodnih preduzetniĉkih radnji koje upošljavaju od

10-50 radnika.

Tekstilna industrija Leskovac, zbog razvijenosti tekstilne industrije poznat kao nekadašnji „Srpski manĉester”,

danas u ovoj grani industrije pokušava da povrati svoj stari sjaj. Danas je u Leskovcu zastupljena

proizvodnja, od primarne proizvodnje prediva razliĉitog sastava do gotovih proizvoda (trikotaţa, ĉarape, metraţa, laka i teška konfekcija). Prisustvo stranih kompanija je najveće upravo u ovoj

oblasti. Jedno od najvećih ulaganja u oblasti tekstila u vrednosti od preko 10 miliona evra zapoĉeto

je u Leskovcu 2010 godine. Kompanija „ Falke” poĉela je izgradnju nove fabrike od 15 hiljada kvadrata za proizvodnju ĉarapa u severnoj industrijskoj zoni u Leskovcu. U Leskovcu će se godišnje

proizvoditi oko 10 miliona pari ĉarapa, uglavnom za evropsko trţište. Nova fabrika će uposliti oko 600

graĊana za koje se trenutno sprovodi obuka.

50

Tabela 49. Preduzeća u tekstilnoj industriji po broju radnika, 2012.

Najveća preduzeća u tekstilnoj industriji Proseĉan broj radnika u 2012. godini

FALKE SERBIA 197

JEANCI SERBIA DOO LESKOVAC 106

BIM-TEX DOO LESKOVAC 48

MATEKS DOO LESKOVAC 18


Nemaĉka kompanija „Falke” bavi se proizvodnjom ĉarapa duţe od jednog

veka. Nova fabrika u severnoj industrijskoj zoni u Leskovcu površine 15.000m2 trenutno zapošljava 200 radnika. Do kraja naredne

godine, kako predviĊa investicioni plan, biće zapošljeno 600 radnika, koji će izraĊivati proizvode namenjene prvenstveno evropskom trţištu.

„Jeanci Istanbul” je kompanija iz Turske, koja se bavi proizvodnjom visokokvalitetnog dţinsa. Ova kompanija je

zakupom dve hale uposlila više od 140 radnika. Kupovinom Brownfield-a Jeanci ima u planu otvaranje trećeg pogona.

Kompanija „Auto stop interiors” iz Atine na poĉetku je svoje investicije u Leskovcu. Kompanija se bavi proizvodnjom

presvlaka za sedišta i podnih prostirki za automobilsku industriju. Njihovi proizvodi predstavljaju komponente prve

ugradnje u automobile Toyota, Ford i Chrysler. Kompanija koristit proizvodnu halu nekadašnjeg Zevelona, površine 12.000m2, u severnoj

industrijskoj zoni i trenutno zapošljava 35 radnika. Naredne godine će investicijom od milion evra

adaptirati i opremiti postojeći prostor, u kome će zaposliti još 100 radnika.

Pored ovih postoji 5 malih preduzeća i 4 proizvodne preduzetniĉke radnje koje upošljavaju od 5-15 radnika. Većina ovih malih preduzeća izvozi svoje proizvode u Albaniju, Nemaĉku, Bugarsku,

Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju.

Drvna industrija

U oblasti drvne industrije dominira proizvodnja finalnih proizvoda (proizvodi od masivnog drveta, školski, predškolski i kancelarijski nameštaj, graĊevinska stolarija, komadni nameštaj,

tapacirani nameštaj, furnir, palete, briket.

Ukupan broj preduzeća i preduzetniĉkih radnji drvne industrije je 72 i u njima, prema srednjoj meseĉnoj vrednosti za 2012. godinu radi 547 radnika. Zemlje u koje preduzetnici i preduzeća u

Leskovcu ostvaruju najveći izvoz drvne gradje i nameštaja od drveta su Italija i Nemaĉka, a zatim slede Grĉka, Španija, Švedska, Rusija.

Tabela 50. Preduzeća u drvnoj industriji po broju radnika, 2012.

Najveća preduzeća drvne industrije Proseĉan broj radnika u

2012. godini

MITA, PROIZVODNA PREDUZETNIĈKA RADNJA 126

RANĐELOVIĆ DOO STROJKOVCE 72

BELI BOR , PROIZVODNA PREDUZETNIĈKA RADNJA 46

DOO BLAND ZLOĆUDOVO-LESKOVAC 34


Pored ovih kompanija postoji 10 malih preduzeća i 5 proizvodne preduzetniĉke radnje koje

upošljavaju od 5 - 30 radnika.

51

Metalna i elektro industrija U okviru metalne i elektro industrije zastupljena je proizvodnja odlivaka od liva, limova, panel-sendviĉ ploĉa, prikljuĉnih poljoprivrednih mašina, kotlova za centralno grejanje, peći na ĉvrsto i teĉno

gorivo, štednjaka za etaţno grejanje i proizvoda rasvete.

Najuspešnija proizvodna preduzeća u ovoj oblasti su АD „INTER LEMIND” Leskovac, GALPRES AD, LEMIND-KOMERC DOO, GVOŢDJARA-DJURA DOO.

„YURA KORPORACIJA” (Yura Corporation) zapoĉela je svoju proizvodnju u Leskovcu ali je registrovana u Raĉi.

Bavi se proizvodnjom elektronskih komponenti za

automobilsku industriju, pre svega kablovskih instalacija i njihovih komponenti, ali i automobilskih svećica, kalema i

njihovih kablova. Potpisala je ugovor sa gradom o davanju u zakup zemljišta, u Leskovcu, na kome je korporacija

sagradila svoju fabriku. Kompanija „Jura” planira da u Leskovac investira 13 miliona evra. U ovoj

kompaniji do sada zaposlilo se 1500 sugradjana.

Tabela 51. Preduzeća u metalnoj i elektro industriji po broju radnika, 2012.

Najveća preduzeća metalne I elektro industrije Proseĉan broj radnika u 2012. godini

AD INTERLEMIND LESKOVAC 105

GVOŢDJARA-DJURA DOO LESKOVAC 21

GALPRES AD LESKOVAC 35

PREDUZEĆE LEMIND-KOMERC DOO LESKOVAC 14

JANKOVIĆ MLADEN preduzetnik 14


Hemijska i farmaceutska industrija

U okviru hemijske industrije, na teritoriji grada Leskovca zastupljena je proizvodnja farmaceutskih sirovina, lekova, kozmetiĉkih proizvoda, polipropilenskih i polietilenskih proizvoda,

termoizolacionih i hidroizolacionih materijala. Najuspešniji u okviru ove grane industrije su: DCP „HEMIGAL ”, „Nevena color”, Nevena AD u restrukuiranju.

Kompanija DCP HEMIGAL je osnovana 22.03.1995. godine i njegova

primarna delatnost je razvoj i proizvodnja kozmetiĉkih preparata. Primenom znanja kroz nove tehnologije, efektivnim i efikasnim procesima upravljanja

kvalitetom i zaštitom ţivotne sredine, DCP HEMIGAL kvalitetom svojih proizvoda i konkurentskom prednošću teţi vodećoj poziciji na trţištu Srbije,

Crne Gore, Bosne i Hercegovine i osvajanju trţišta Hrvatske, kao i plasmanu proizvoda prepoznatljivog

kvaliteta i imena na trţište zemalja Evropske unije.

Kompanija Zdravlje Actavis je jedan od lidera u farmaceutskoj industriji u Srbiji. Kompanija Zdravlje Actavis je jedan od prvih domaćih

proizvodjaĉa farmaceutskih proizvoda koji primenjuju najviše standarde kako

domaće (GMP sertifikat Ministarstva zdravlja Republike Srbije) tako i evropske (Dobra proizvodjaĉka praksa, zvaniĉni EU GMP sertifikat danske Agencije za

lekove). Actavis plc (NYSE: ACT) je globalna integrisana farmaceutska kompanija za specijalne proizvode fokusirana na razvoj, proizvodnju i distribuciju generiĉkih, brend i

biosimilarnih proizvoda. Kompanija ima svetsko sedište u Dablinu, Irska, a administrativno sedište u

Parsippany-u, Nju Dţersi, (SAD).

Tabela 52. Preduzeća u hemijskoj i farmeceutskoj industriji po broju radnika, 2012

Najveća preduzeća hemijske industrije Proseĉan broj radnika u 2012. godini

NEVENA AD LESKOVAC - U RESTRUKTURIRANJU 113

DELTA DOO LESKOVAC 14

NEVENA COLOR DOO LESKOVAC 80

DCP-HEMIGAL DOO LESKOVAC 97

JUGO HEM DOO LESKOVAC 26

MABO DOO LESKOVAC 14


52

6.3 Poljoprivreda

Pod polјoprivrednom proizvodnjom podrazumeva se proces proizvodnje bilјnih i stoĉarskih proizvoda, uzgajanje riba, pĉela, gajenje peĉuraka, puţeva, proizvodnja zaĉinskog i lekovitog bilјa i dr.

koja se obavlјa na polјoprivrednom zemlјištu. U polјoprivredna zemlјišta, tj. ona zemlјišta koja u

skladu sa svojim prirodnim i ekonomskim uslovima mogu da se koriste za polјoprivrednu proizvodnju, spadaju njive, voćnjaci, vinogradi, ribnjaci, pašnjaci i dr.

Grad Leskovac pripada regionu sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima i neiskorišćenim resursima, što ga svrstava u manje razvijene gradove. Iskustva zemalјa u razvoju

ukazuju na to da pored ulaganja u industriju treba ulagati i u polјoprivredu. Koncept našeg razvoja polјoprivrede je da se stvori i unapredi multifunkcionalna polјoprivreda po ugledu na dobre primere iz

razvijenih evropskih zemalјa i time da se stvore bolјi uslovi za ţivot na selu. Obratićemo posebnu

paţnju na siromašna i slabo razvijena polјoprivredna gazdinstva kroz razna sredstva stimulativne pomoći u vidu raznih olakšica pri kupovini sredstava i opreme u polјoprivrednoj proizvodlјi . Posebno

se zalaţemo za razvoj lokalne infrastrukture u seoskim i ruralnim sredinama ĉime obezbeĊujemo bolјe uslove za ţivot na selu, ĉime smanjujemo migraciju a postiĉemo povratak mladih na selo.

Radićemo na jaĉanju institucionalnih kapaciteta kroz saradnju polјoprivrednih proizvoĊaĉa

njihovom meĊusobnom povezivanju i udruţivanju i formiranju odgovarajućih grupa u skladu sa razvojnom politikom EU.

Tabela 15. Struktura ukupne poljoprivredne površine u opštini prema načinu korišćenja,

2011.

Opština (ha) Udeo u ukupnoj polj.

površini (%)

Površina – ukupno 102500 /

Poljoprivredna površina – ukupno 57248 100

Oranice i bašte

ukupno 38105 66,56

ţito 24206 42,28

ind. bilje 864 1,51

povrtno bilje 5741 10,03

krmno bilje 4954 8,65

voćnjaci 3269 5,71

vinogradi 3308 5,78

livade 4327 7,56

pašnjaci 8235 14,38

Ribnjaci, trstici i bare 0 0,00

Izvor RSZ, Popis 2011

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D0%B8%D0%B2%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%9B%D1%9A%D0%B0%D0%BA_(%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/Ribnjak

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA

53

Tabela 16. Struktura poljoprivredne površine privatnih gazdinstava u opštini prema

načinu korišćenja, 2011.

Opština (ha) Udeo u ukupnoj polj.

površini privatnih

gazdinstava (%)

Površina – ukupno 102500 /

Poljopriv. površina privatnih gazdinstava – ukupno 52479 100

Oranice i bašte

ukupno 72,34 72,34

ţito 46,05 46,05

ind. bilje 1,65 1,65

povrtno bilje 10,93 10,93

krmno bilje 9,41 9,41

voćnjaci 2714 5,17

vinogradi 2712 5,17

livade 4241 8,08

pašnjaci 4847 9,24

Ribnjaci, trstici i bare 0 0,00

Izvor RSZ, Popis 2011 Tabela 17. Proizvodnja pojedinih ratarskih kultura, industrijskog, povrtnog i krmnog bilja,

2011.

Ukupan prinos

u opštini (t)

Udeo u uku-pnom prinosu

Srbije (%)

Proseĉan prinos u

opštini (kg/ha)

Proseĉan

prinos u

okrugu (kg/ha)

Proseĉan prinos u Srbiji

(kg/ha)

Pšenica 36 041 1,74 3 392 3 359 4 798

Kukuruz 37 916 0,59 4 016 3 937 6 174

Šećerna repa 0 0,00 0 0 50 729

Suncokret 1 0,00 500 1 992 2 479

Pasulj 1 316 3,33 1 292 1 330 1 183

Krompir 17 080 1,92 7 978 6 904 11 375

Detelina 2 097 0,44 2 668 3 415 4 020

Lucerka 7 226 0,73 4 163 4 420 5 320

Livade (seno) 2 828 0,24 839 932 1 841

Pašnjaci (seno) 1 021 0,21 258 374 669

Izvor RSZ, Popis 2011

Tabela 18. Proizvodnja voća i groţĎa, 2011.

Broj rodnih

stabala/rodnih

ĉokota u opštini

Ukupan prinos u

opštini (t)

Udeo opštine

u ukupnom

prinosu Srbije (%)

Proseĉan

prinos u opštini

(kg/stablo ili

kg/ĉokot)

Proseĉan

prinos u okrugu

(kg/stablo ili

kg/ĉokot)

Proseĉan

prinos u Srbiji

(kg/stablo ili

kg/ĉokot)

Jabuka 217 460 4 684 1,76 21,50 22,40 16,60

Šljiva 492 750 6 984 1,20 14,20 21 14,30

GroţĊe 15 447 25 596 7,88 1,70 1,60 1,20 Izvor RSZ, Popis 2011

Tabela 57. Prodaja i otkup poljoprivrednih proizvoda, 2011.


prometu u okrugu (%)

Udeo u ukupnom

prometu u Srbiji (%) Pšenica (t) 78 100.00 0,01

Kukuruz (t) 15 100.00 0,00

Pasulj (t) 0 0.00 0,00

Krompir (t) 107 100.94 0,32

Jabuke (t) 33 100.00 0,06

Šljive (t) 1 412 67.85 8,63

GroţĊe (t) 0 0.00 0,00

Goveda (t) 1 844 95.49 7,22

Svinje (t) 2 185 100.00 2,42

Jaja (komada) 68 73.12 0,05

Mleko (l) 4 339 31.88 0,64

54

6.4 Šumarstvo

Tabela 58. Pošumljene površine i posečena drvna masa, 2011.

Opština Udeo u Srbiji (%)

Ukupna površina opštine (ha)

Obrasla šumska površina (ha)

102 500 1,16

27 767 1,41

Pošumljeno u šumi (ha) 0 0,00 0,00

4 0,95 0,95

Pošumljeno van šume (ha) 38 11,65 11,65

42 6,33 6,33

Poseĉena drvna masa – ukupno

(m3)

52 057 2,03 2,03

743 0,27 0,27

Poseĉan drvna masa – tehniĉko drvo (%)

33 103,13 103,13

83 106,41 106,41

6.5 Makroekonomski pokazatelji

Učešće regiona u stvaranju Bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije i indeksi nivoa

Tabela 59. BDP po regionima, 2010-2011.godine

NSTJ 2 BDP

(mil. RSD) Indeks

Uĉešće (%)

BDP po glavi stanovnika (hilj. RSD)

Indeks nivoa (RS=100)

2011

2012

2012/ 2011

2012 2011 2012 2011 2012 2011

REPUBLIKA SRBIJA

3386169 3208620 105,5 100,0 100,0 470 442 100,0 100,0

Beogradski region

1341394 1271691 105,5 39,6 39,6 806 772 171,40 174,6

Region Vojvodine

927907 859808 107,9 27,4 26,8 483 442 102,60 100,0

Region Šumadije i Zapadne Srbije

642145 610143 105,2 19 19,0 318 301 67,60 68,2

Region Juţne i Istočne Srbije

474723 466979 101,7 14 14,6 298 285 63,30 64,4

Izvor: RSZ

U

55

U skladu sa obraĉunskim principom mesta rada, uĉešće pojedinih regiona u BDP-u Republike

Srbije je sledeće: Beogradski region zauzima vodeće mesto sa 39,6%; iza njega je Region Vojvodine

sa 27,4%, a za njima slede Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 19% i Region Juţne i Istoĉne Srbije sa 14%.

Uĉešće regiona Juţne i Istoĉne Srbije u BDP-u pokazuje pad za 0,6%. U 2012. Godini. Region Vojvodine beleţi porast za 0,6%, dok je Beogradski region i region Šumadije i Zapadne Srbije zadrţao

isti procenat uĉešća u BDP-u Srbije.

Finansijske performanse privrede Tabela 60. Finansijske performanse privrednih društava

2010 2011 2012

Broj privrednih društava 879 812 822

Broj zaposlenih 8220 8152 7984

Poslovni prihodi (u hiljadama RSD) 34.881.191 37.495.934 41.024.509

Neto dobitak (u hiljadama RSD) 1.005.641 1.774.739 1.615.701

Broj privrednih društava sa neto dobitkom 512 501 474

Neto gubitak (u hiljadama RSD) 1.989.214 2.025.671 1.571.466

Broj privrednih društava sa neto gubitkom 287 229 265

Ukupna sredstva (u hiljadama RSD) 55.857.960 53.301.920 57.409.073

Kapital (u hiljadama RSD) 16.782.291 16.317.910 16.873.855

Kumulativni gubitak (u hiljadama RSD) 1.141.416 15.914.621 17.438.473

Broj privrednih društava sa gubitkom do visine

kapitala 324 276 289

Broj privrednih društava sa gubitkom iznad visine kapitala

214 185 204

Izvor: APR

Tabela 61. Finansijske performanse preduzetnika

2010 2011 2012

Broj preduzetnika 906 883 832

Broj zaposlenih 1.816 1764 1613

Poslovni prihodi (u hiljadama RSD) 6.539.545 6.812.077 7.362.655

Neto dobitak (u hiljadama RSD) 137.142 134.508 134.578

Broj preduzetnika sa neto dobitkom 754 737 689

Neto gubitak (u hiljadama RSD) 73.595 34.938 58.976

Broj preduzetnika sa neto gubitkom 127 111 110

Ukupna sredstva (u hiljadama RSD) 3.168.406 3.341.714 3.563.583

Kapital (u hiljadama RSD) 973.510 1.034.975 1.062.645

Kumulativni gubitak (u hiljadama RSD) 148.113 125.904 135.908

Broj preduzetnika sa gubitkom do visine kapitala 103 90 99

Broj preduzetnika sa gubitkom iznad visine

kapitala 131 122 110

Izvor: APR

56

Javne finansije

6.6 Prihodi opštinskog budţeta

Tabela 62. Struktura prihoda opštinskog budţeta, 2012.

Opština (€)* Struktura prihoda u

opštini (%)

Ukupni prihodi 25.957.632 100

Ukupni prihodi po stanovniku / /

Tekući prihodi 24.287.496 93,6

Primanja od prodaje nefinansijske imovine 49.626 0,2

Primanja od zaduţenja i prodaje finansijske

imovine 1.620.510 6,2

* po kursu (113,7183) NBS na dan 31.12. 2012. Godine

6.7 Rashodi opštinskog budţeta

Tabela 63. Struktura rashoda opštinskog budţeta, 2012.

Opština (€)* Struktura rashoda u

opštini (%)

Ukupni rashodi 25.916.085 100

Ukupni rashodi po stanovniku / /

Tekući rashodi 20.814.088 80,3

Izdaci za nabavku nefinansijske imovine 3.736.548 14,4

Izdaci za otplatu kredita i nabavku finansijske imovine 1.365.449 5,3

Ostvareni deficit -213.515

* po kursu (113,7183) NBS na dan 31.12. 2012 godine

Ustanove

Javno komunalna preduzeća

Tabela 64. Spisak javno-komunalnih preduzeća.

Br. Naziv preduzeća Delatnost

1. JKP „Vodovod”

Proizvodnja i distribucija vode, odrţavanje vodovodnih

sistema, preĉišćavanje i odvoĊenje otpadnih i atmosferskih voda, kontrola kvaliteta pitke vode i otpadnih

voda, priklјuĉivanje na mreţu i odrţavanje mreţa

2. JKP „Komunalac” UreĊenje i odrţavanje parkova, zelenih i rekreativnih površina, ureĊenje i odrţavanje groblјa, dimniĉarske

usluge, zimsko odrţavanje ulica i trotoara

3. JKP „Toplana”

Proizvodnja i distribucija toplotne energije, odrţavanje i

rekonstrukcija postrojenja, opreme, mreţe toplovada,

paravoda i gasovoda, kao i ureĊaja za merenje toplote, obraĉun i naplata usluge grejanja

4. JKP „Pijaca”

UreĊenje , tekuće i investiciono odrţavanje stoĉne, zelenih i buvlјe pijace, pijace gencia le i pijace za promet

tehniĉke graĊe, ćumura i ogrevnog drveta u Leskovcu i

Vuĉju. Obraĉun i naplata pijaĉnih usluga

5. JKP „Grdelica”

UreĊenje i odrţavanje parkova, zelenih i rekreativnih

površina, ureĊenje i odrţavanje groblјa, dimniĉarske usluge,zimsko odrţavanje ulica i trotoara. Odrţavanje

vodovodne i kanalizacione mreţe

57

Javna preduzeća

Tabela 65. Spisak javnih preduzeća.


1. JP „Direkcija za urbanizam i

izgradnju”

Prostorno planiranje, projektovanje gradjevinskih i drugih objekata, inţinjering, organizacija i koordinacija graĊenja i

struĉni nadzor

2. JP „Dom”

Planiranje i programiranje investicionog i tekućeg odrţavanja stambenih, stambeno-poslovnih zgrada,

odrţavanje stambenog i poslovnog prostora i upravljanje poslovnim prostorom, zakljuĉivanje ugovora o korišćenju

stanova i zakupu poslovnog prostora

3. JP „Gradska autobuska

stanica”

Organizacija javnog gradskog i medjugradskog prevoza putnika i stvari, odrţavanje autobuskih stajališta i sve

druge aktivnosti vezane za autobuski prevoz putnika

Javne agencije

Tabela 66. Spisak javnih agencija.


1.

Agencija za lokalni

ekonomski razvoj

Agencija za lokalni ekonomski razvoj zaduţena je za

sprovodjenje aktivnosti lokalnog ekonomskog razvoja.

Formirana je kao pravni sledbenik Fonda za razvoj grada Leskovca, Garancijskog Fonda za grad Leskovac, Fonda za

podsticanje razvoja poljoprivrede i Fonda za dodelu stipendija i nagrada na teritoriji grada Leskovca.

Delatnosti Agencije za lokalni ekonomski razvoj koje se sprovode u ime grada Leskovca, na osnovu poverenih

delatnosti, su izmedju ostalih i sveobuhvatni rad na

strateškim razvojnim dokumentima, odrţavanje postojećih, privlaĉenje novih i širenje novih poslovnih

aktivnosti, formiranje baza podataka i voĊenje jedinstvenog informacionog sistema za grad Leskovac,

kontakti i direktna podrška lokalnoj poslovnoj zajednici,

sveobuhvatne aktivnosti na promociji grada i ostale aktivnosti od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj.

2.

Stambena agencija Leskovac

Njenim osnivanjem stvaraju se uslovi za socijalno stanovanje, kao i korišćenje sredstava za socijalno

stanovanje shodno Zakonu o socijalnom stanovanju,

korišćenje sredstava solidarne stambene izgradnje, sredstava donacija u skladu sa zakonom, sredstava

obezbeĊenih na osnovu privatno-javnog partnerstva, sredstava nastalih izdvajanjem iz budţeta osnivaĉa, kao i

korišćenja drugih sredstava.

Finasijske institucije

Tabela 67. Spisak banaka

Naziv banke Adresa Kontakt telefon

E-mail

KOMERCIJALNA

BANKA

Bulevar Oslobodjenja

90 016/215-054 [email protected]

AIK BANKA


bb 016/232-000

[email protected]

SOCIETE GENERALE BANKA

Bulevar Oslobodjenja 170

016/237-630 [email protected]

BANKA INTESA Trg Revolucije 7 016/212-187 [email protected]

CREDIT AGRICOLE

(MERIDIJAN)

Bulevar osloboĊenja

bb 016/ 232-500 [email protected]

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Komercijalna banka'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Komercijalna banka'!A1

mailto:[email protected]

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Aik banka'!A1




../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Sociate generale banka '!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Sociate generale banka '!A1


../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Banka intesa'!A1


../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Credit Agricole (Meridijan) ban'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Credit Agricole (Meridijan) ban'!A1


58

BANKA

PROKREDIT BANKA

Bulevar OsloboĊenja bb

016 /877-113 [email protected]

UNIVERZAL BANKA


53 016/232-030

ALPHA BANKA Vojvode Mišića 2 016/242-031

ĈAĈANSKA BANKA


175 016/266-080 [email protected]

HYPO ALPHE ADRIA BANK

Bulevar osloboĊenja 169

016/266- 060

REIFFAISEN BANKA

Bulevar osloboĊenja 154

016/265-725 [email protected]

UNICREDIT BANKA


BB 016/233-040

VOJVOĐANSKA

BANKA


83-85 016/241-655 [email protected]

EFG (EUROBANKA) Cara Lazara 2 016/234-034 [email protected]

POŠTANSKA ŠTEDIONICA

Trg Revolucije 33 016/237-777

FINDOMESTIC BANKA

Trg Revolucije 13 016/241-954 [email protected]

Osiguravajuća društva

Tabela 68. Spisak osiguravajućih društava.

Br. Naziv institucije Broj filijala u opštini

1. Delta Generali osiguranje 1

2. Uniqua osiguranje 1

3. Takovo osiguranje 1

4. Kompanija Dunav osiguranje AD 1

5. Kopaonik osiguranje 1

6. Winner stadtische osiguranje 1

7. Grawe osiguranje 1

8. Sava osiguranje 1

9. DDOR Novi Sad 1

Investicije

6.8 Ostvarene investicije u privatnom sektoru

Tabela 69. Ostvarene investicije u predhodnih 5 godina

R.b Naziv kompanije Zemlja porekla

Tip investicije

Vrednost

investicije (€)

Broj novih radnih mesta

Godina investicije

1. Zlatan trag Srbija Brownfild - 100 2009

2. Sonder Jansen Holandija Greendfild 3.000.000 30 2009

3. Falke Nemaĉka Brownfild 8.000.000

197,

planirano jos 400

2010

4. Mk Mesara d.o.o Srbija Proširenje

kapaciteta 2.600.000 - 2010

5. SZTR Mlekara Bio-

mlek Srbija

Proširenje

asortimana 3.000.000 3 2010

6. Metla komerc

d.o.o. Srbija

Proširenje delatnosti i

uvoĊenje novih

proizvodnih

1.500.000 15 2010

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Prokredit banka '!A1


../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Univerzal Banka'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Alpha banka'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'?a?anska banak'!A1


../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Hypo Alpe Adria bank '!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Hypo Alpe Adria bank '!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Reiffaisen bank'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Reiffaisen bank'!A1


../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Unicredit banka'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Vojvodjanska banka'!A1

../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Vojvodjanska banka'!A1


../AppData/Roaming/Microsoft/AppData/Roaming/Maja%20Kocic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/1D0AQUJH/sertifikacija/2.8/baza%20finansijskih%20institucija/banke%20baza%20final.xlsx#'Efg(eurobank)'!A1



59

usluga

7. Termomont d.o.o. Srbija Proširenje

kapaciteta 500.000 - 2010

8. Nevena color d.o.o. Srbija Proširenje

proizvodnje 300.000 25 2010

9. Fungo jug d.o.o. Srbija Proširenje

proizvodnje 350.000 20 2010

10. DCP Hemigal d.o.o. Srbija

Proširenje i

inoviranje proizvodnje

150.000 5 2010

11. Braća Đokić d.o.o. Srbija Proširenje proizvodne

120.000 20 2010

12. Tranzit komerc

d.o.o. Srbija

Nove

tehnologije 60.000 5 2010

13. STR Dit „S Slaviša

Cvetković Srbija

Proširenje

proizvodne 30.000 10 2010

14. Mermo lux d.o.o. Srbija Proširenje

proizvodnje 40.000 - 2010

15. Ninex d.o.o.

Srbija

Proširenje kapaciteta

15.000 4 2010

16. Mlekara Leskovac

Bonefarm Madjarska 2.500.000 86 2012

17. Jura Koreja Izgradnja fabrike

13.000.000

1500,

planirano još

1000

2011

18. Jeanci Srbija Turska Brownfield 2.280.215

106,

planirano još 1000

2011

19. Lemeks Gamakom Srbija-

Nemaĉka

Izgradnja

objekta

650.000 –

proširenje se oĉekuje

u Zelenoj zoni

18, planirano

još 200 2011

20. Bane komerc d.o.o

Srbija

Proširenje

proizvodne 352.353 50 2012

21. Strela d.o.o Srbija Proširenje

proizvodnje 1.000.000 66 2012

22. St.George Srbija 1.188.000 102

23. Mladost Srbija Brownfield 652.000 2012

24. Auto stop interiors Grĉka Brownfield 1.000.000 35, planirano

još 100 2012

Tabela 70. Struktura ostvarenih investicija prema karakteru izgradnje i tehničkoj

strukturi, 2011.

Opština (u hilj.RSD) Udeo u ukupnim

investicijama u opštini

(%)

Ukupne investicije 1.585.138 100

Karakter izgradnje

Novi kapaciteti 1.077.277 67,96

Rekonstrukcija, modernizacija, dogradnja i proširenje

353.871 22.32

Odrţavanje 153.990 9,72

Tehniĉka

struktura

GraĊevinski radovi 1.080.004 68,13

Domaća oprema 280.628 17,70

Uvozna oprema 207.827 13,11

Ostalo 16.679 1,06

60

6.9 Industrijske zone i industrijski parkovi

Pregled površina postojećih radnih zona po GUP- 2010-2020, dat je u narednoj tabeli:

Tabela 71. Površina postojećih radnih zona

R.br. radna zona/kompleks površina (ha) ukupna površina (ha)

1. "Severna" 56.79

217.03

2. "Nevena" 36.08

3. "Njegoševa" 42.76

4. "58" 61.00

5. "Zdravlje" 20.40

U planiranom stanju izdvajaju se sledeće prostorne celine sa dominantnom namenom –privreĊivanje:

Tabela 72. Planirane površine radnih zona

R.br.

Radna zona/kompleks Prostorna/urbanistiĉka celina Površina

(ha) Ukupna

površina (ha)

1. "Severna" zona Šira gradska zona /PGR15 64.37

637.55

2. "Nevena" Radne zone/PGR16 68.56

3. "Njegoševa" Radne zone/PGR7 62.40

4. "58" Radne zone i centar /PGR8 i PGR4 70.85

5. "Zdravlje" Šira gradska zona /PGR10 20.61

6. Juţna zona "Bunibrodske

livade“ Radne zone/PGR9 122.42

7. Zona "duţ drţavnog puta I reda br.1 (M1)-istok"

Radne zone i prigradska naselja/PGR9, 17 i 18

92.77

8. Zona "duţ drţavnog puta I reda br.1 (M1)-zapad"

Radne zone/PGR16 21.32

9. Zona "duţ Lebanskog puta“ Prigradska naselja/PGR19 17.10

10. "Zelena“ agrobiznis zona Radne zone/PGR16 97.15

61

„Severna zona” je regulisana planskim dokumentom PGR 15 kojim je definisana sledeća

infrasrukturna opremljenost:

Vodovod: 1300 metara sa novim PVC

cevima Ø 250 mm u preĉniku,

Kanalizacija: atmosferska

kanalizaciona mreţa i slivnici duţ u duţini oko 1300 metara cevi preĉnika

Ø 250 mm,

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne

energije: dve trafo-stanice 10/0.4 kV i izgradnja 10 kV kabla za elektro

snabdevanje u duţini od ukupno 1850 m.

Gas: gasna stanica na samoj granici

zone

Telefonske linije: da Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS

operateri, i sl.) da

Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture:

da, uklanjanje postojećeg zastora od granitne kocke na celoj duţini saobraćajne i logistiĉke

oblasti i asfaltiranje, izgradnju biciklistiĉke staze i trotoara za pešake što će obezbediti lakši pristup za zaposlene u kompleksu TFP-a sa predviĊenim zonama slobodne komunikacije, 8 km

od autoputa Beograd-Skoplje Severna zona prikazana je brojem 1 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog plana

2010-2020.

„Nevena radna zona” regulisana je PGR 16 sa infrastukturnim kapacitetima:

Vodovod:, Novo postrojenje vodovoda sa CS kapaciteta 380l/s. Cevovod profila LØ300mm odnosno

SØ350mm od CS ka Neveni.

Cevovod profila LGØ500mm odnosno

KMØ400mm od CS ka gradu. Kanalizacija: Kolektor B 220/195cm

koji se nastavlja kolektorom

PEØ1200mm koji ide do CPPOV u

Bogojevcu. Kolektor KCTØ500mm koji odvodi otpadne vode iz naselja Obrad

Luĉić i Tzv. industrijski kolektor profila PEØ700mm.

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne

energije: TS 400/220/110kV „Leskovac

2” predstavlja osnovno razvodno postrojenje za napajanje Leskovca i

okoline, putem 110kV DV. Kapacitet TS 400/220/110kV „Leskovac 2” je

300+150 MVA.d.

Gas: gasna stanica na samoj granici zone

Telefonske linije: da

Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS operateri, i sl.) da Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture:

Buduća obilaznica oko grada poklapa se sa trasom drţavnog I reda broj 1, u istoĉnom delu

plana, a u severnom delu to je trasa planirane saobraćajnice, koja će se nakon izgradnje

poklopiti sa pravcem pruţanja drţavnog puta II reda broj 9. Na ukrštaju ova dva pravca planirana je rasksnica sa kruţnim tokom saobraćaja. Plan tangira magistralna pruga sa

zapadne strane, sa severne strane grada Leskovca, 8 km od autoputa Beograd-Skoplje. Nevena radna zona prikazana je brojem 2 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog

plana 2010-2020.

62

„Njegoševa radna zona” definisana PGR7 sa infrastukturnim kapacitetima:

Vodovod: Cevovod profila

KMØ225mm odnosno SØ150mm, sa

prelazom ispod pruge, u Ul.Bulevar

Nikole Pašića, juţni trotoar, do

raskrsnice sa Ul. Industrijska II;

Cevovod profila SØ200mm i

KMØ225mm u Ul. Bulevar Nikole

Pašića, juţni trotoar, od Ul.

Industrijska II prema naselju Bobište;

Cevovod profila SØ200mm u Ul.

Industrijska II, istoĉni trotoar;

Cevovod profila SØ200mm, sa

prelazom ispod pruge, u Ul.

Moravskoj, istoĉni trotoar;

Cevovod profila KMØ300mm, sa prelazom ispod pruge, kod podvoţnjaka

Cevovod profila SØ300mm u Ul. Njegoševoj, severni trotoar;

Kanalizacija: Industrijski" kolektor profilaØ600mm u Ul. Industrijska II i profila Ø700mm u Ul.

Bulevar Nikole Pašića;

-"Nevenin" kolektor profila B 300/450mm u Ul. Bulevar Nikole Pašića;

-Kolektor profila PEØ500mm u Ul. Pešaĉkoj;

-FCS u Ul. Moravskoj;

-FCS u Ul. Jadranskoj;

-FCS u podvoţnjaku, za prepunpavanje atmosferskih voda iz podvoţnjaka i

-FCS u Ul. Motel "Atina"

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne energije: IzgraĊene su sledeće trafo stanice sa prikljuĉnim

10 kV vodovima i NN raspletom:TS 10/0.4 kV „Tekstikol“,TS 10/0.4 kV „ Rul“,TS 10/0.4 kV „ Bim Komerc“,TS 10/0.4 kV „Moravska 1,TS 10/0.4 kV „Moravska 2,TS 10/0.4 kV „,Tekstilna

škola,TS 10/0.4 kV „,Srbijanka,TS 10/0.4 kV „Autobuska stanica“.,TS 10/0.4 kV „Njegoševa“,TS 10/0.4 kV „Mašinoteks“,TS 10/0.4 kV „Zvezda ogledala“,TS 10/0.4 kV

„Univerzal“,TS 10/0.4 kV „Kooperativa“,TS 10/0.4 kV „Motel“

Telefonske linije: u prostoru obuhvata plana postoji izgraĊena javna elektronska

komunikaciona mreţa koja je dostupna sa fiksne lokacije i omogućava korisnicima uslugu univerzalnog i širokopojasnog servisa sa direknim telefonskim prikljuĉkom.

Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS operateri, i sl.) da

Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture

Zapadnom granicom plana prolazi jednokoloseĉna magistralna prugaE 70/E 85: Beograd-Mladenovac-Lapovo-Niš-Preševo-drţavna granica(Tabanovci)

Njegoševa radna zona prikazana je brojem 3 u grafičkom prikazu Generalnog

urbanističkog plana 2010-2020.

63

Plan detaljne regulacije za „blok 58”

Vodovod: na podruĉju Bloka 58

snabdevanje korisnika vodom

ostvareno je preko neplanski

graĊene vodovodne mreţe koja

je povezana na centralni gradski

sistem vodosnabdevanja. Duţ

postojećih ulica izgraĊena je

vodovodna mreţa koja svojim

profilima ne zadovoljava po

kapacitetu. Postojeća

vodovodna mreţa raĊena je

uglavnom od salonitnih, azbest-

cementnih, cevi koje ne

zadovoljavaju sanitarne

standarde.

Kanalizacija: Na podruĉju Bloka

58, duţ postojećih ulica,

izgraĊena je kanalizaciona mreţa opšteg tipa. Postojeća kanalizaciona mreţa povezana je na

primarni, tzv. industrijski, kolektor profila Ø600 mm

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne energije: Na podruĉju Bloka 58, postoji izgraĊeno deset TS

10/0.4 kV, razliĉitih tipova i snaga, sa prikljuĉnim 10 kV kablovskim vodovima i NN raspletom.

Veći broj postojećih trafo stanica je u funkciji obezbeĊenja kvalitetnog i sigurnog

elektroenergetskog napajanja proizvodnih pogona, koje se u ovom periodu ne koriste sa

maksimalnim stepenom iskorišćenja, dok su trafo stanice koje sluţe za napajanje elektriĉnom

energijom stambenih zona ovog bloka, maksimalno iskorišćene.

Gas: Na prostoru Bloka 58 ne postoji izgraĊena ni gasovodna mreţa ni mreţa toplifikacije.

Telefonske linije: da


Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture:

Pored drţavnog puta prvog reda M1 – Beograd – granica Makedonije na posmatranom

podruĉjuod postojećih saobraćajnica prisutan je drţavni put prvog reda M9 koji povezuje grad

Leskovac sa auto putem na koridoru 10.

Zona 58 prikazana je brojem 4 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog plana 2010-

2020.

64

„Zdravlje radna zona” regulisana PGR 10 sa infrastukturnim kapacitetima:

Vodovod: Cevovod ĉiste vode do

rezervoara “Rudarska kosa“.

Cevovod profila PEØ1000mm od

rezervoara “Rudarska kosa“ do Ul.

Solunskih ratnika, kod Polimermera,

koji je glavni dovod vode iz

vodosistema “Barje“ ka gradu.

Cevovod profila DLØ500mm u Ul.

Solunskih ratnika i Ul. Radniĉkoj, od

Polimermera do Ul. Vlajkove. Ovaj

cevovod spaja primarni cevovod

PEØ1000mm sa cevovodom profila

LGØ400mm u Ul. Vlajkovoj.

Cevovod profila LGØ400mm, od Ul.

Radniĉke

Kanalizacija: Kolektor profila PEØ1000mm i KC

TØ800mm u Ul.Zejnila Ajdinija koji se nastavlja na kolektor profila B 160/120 cm u Ul.Nikole

Skobaljića.

Kolektor profila KC-TØ600mm kojije prikljuĉen na kojektor u Ul.Zejnila Ajdinija I koji prolazi

kroz kompleks Vodovoda i kompleks Zdravlja i izbija na Ul.Vlajkovu te dolazi do raskrsnice sa

Ul.Ohridskom juţno od zatvora. Ovaj kolektor prihvata i odvodi otpadne vode iz Ohridskog

naselja a dimenzionisan je da prihvati i otpadne vode iz naselja Rudare i Donja Jajina.

Kolektor profila KC-TØ300mm koji ide istoĉno od naselja Slavko Zlatanović i prihvata i odvodi

otpadne vode ovog naselja do kolektora u Ul.Solunskih ratnika.

Kolektor B 60/90 cm u Ul.Borisa Kidriĉa

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne energije: Na prostoru obuhvata plana izgraĊen je sistem

elektroenergetske mreţe i to nadzemnih, podzemnih vodova i trafo stanaci razliĉitih naponskih

nivoa, a sve u cilju što stabilnijeg i kvalitetnijeg napajanja elektriĉnom energijom ovog

podruĉja

Gas: ne postoji

Telefonske linije: Na prostoru obuhvata plana postoji izgraĊena telekomunikaciona

infrastruktura koja se sastoji od TK kanalizacije, podzemnih i vazdušnih bakarnih kablova

pristupne mreţe, lokalnih i magistralnih optiĉkih kablova, baznih radio stanica i ostale

telekomunikacione opreme.


Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture: Za

uliĉnu i putnu mreţu na podruĉju plana je karakteritiĉno da je nedovoljno izgraĊena,

funkcionalno neprilagoĊena i da seprimarni saobraćajni pravci meĊusobno povezuju u rubnom

podruĉju zone.

Zdravlje radna zona prikazana je brojem 5 u grafičkom prikazu Generalnog

urbanističkog plana 2010-2020.

65

„Zelena zona” je nakon usvajanja PGR 16 definisana kao realizovana zona.

Vodovod: vodovod u duţini od

3270m - R110 prsten, Kanalizacija: kanalizaciona mreţa

u duţini od 1200 - Ø250 -400,

Struja i jaĉina dostupne

elektriĉne energije: U toku je opremanje trafo stanice,

povezivanje na elektriĉni mreţu i

izgradnja kruţnog toka za povezivanje industrijske zone sa

putem prvog reda prioriteta broj 1.

Gas: gasna stanica na samoj

granici zone

Telefonske linije: ne Pristup internetu (optiĉki kablovi,

KDS operateri, i sl.) ne

Pristupne saobraćajnice i njihova

udaljenost od

regionalne/nacionalne putne infrastrukture: glavni putevi sa rasvetom u duţini od 1240m u samoj zoni. Zelena zona nalazi se na putu prvog reda prioriteta broj 1, sa severne strane

grada Leskovca, 8 km od autoputa Beograd-Skoplje.

Zelena zona obuhvata površinu od 98 ha, u vlasništvu grada Leskovca. Kroz samu Zonu

prolazi magistralni put M1 i deli Zonu na dva dela. Zapadni deo Zone je povrsine 42 ha, potpuno je infrastrukturno opremljen i predstavlja deo Zone predviĊen za razvoj prehrambene industrije.

I faza – primarna infrastruktura:

1. Republiĉka direkcija za imovinu Republike

Srbije - 98ha zemljišta

2. Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog

planiranja - 500.000 evra

3. Grad Leskovac - 5.000 evra

4. JP " Elektrodistribucija Leskovac - 87.500 evra

II faza – sekundarna infrastruktura (opremanje Zone):

1. EU PROGRES doprinos : 350.000 evra

2. Grad Leskovac : 145.000 evra

Kruţni tok (realizacija u toku):

1. JP “Putevi Srbije” – izrada glavnog projekta i izgradnja kruţnog toka – 460.000 evra

2. Grad Leskovac - 300.000 evra

IzgraĊena unutrašnja infrastruktura u Zelenoj Zoni je prikljuĉena na spoljnu infrastrukturu.

UraĊen Projekat parcelizacije i preparcelizacije zemljišta.

Zelena zona prikazana je brojem 10 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog plana

2010-2020.

66

Tabela 72. Spisak najznačajnijih kompanija smeštenih u industrijskim

zonama/parkovima, 2013

Br. Naziv radne zone Kompanije

1. „Severna zona”

Umi-Pek, Mlekara (86 zaposlenih), Prima Nova (62 zaposlena),

Jugprom (125 zaposlenih), Tomako(47 zaposlenih) Moravka

PRO(15 zaposlenih) hladnjaĉa Ulpin-Leneks; zamrle tekstilne

industrije: Leteks, Leskoteks (2 zaposlena) Sintetika i Zele

Veljković (u likvidaciji) i Zevelon u steĉaju; zatim DCP Hemigal

(97 zaposlenih) AIK Leskovac, Cvećar.

Nove investicije na ovom prostoru su: Falke (79 zaposlenih)

(reaktiviranje braunfild lokacije-Inkol) i Bonta Italijane (8

zaposlenih) (grinfild lokacija). Zona je komunalno opremljena, i

delom je u funkciji. Karakteriše je veliki broj braunfild lokacija

2. „Nevena”

"Nevena" i "Nevena-Kolor" (80 zaposlenih); skladišta i

stovarišta: "Nevprom" (14 zaposlenih), "Morava Komerc" ( i dr.;

izloţbeni salon za prodaju motornih vozila "Auto Motors",

proizvodnja stolarije "Bor stil", kompleks benzinske stanice

"Eko" i dr. Kao najveća braunfild lokacija na ovom prostoru

izdvaja se kompleks transportnog preduzeća "Jugekspres".

Zona je komunalno opremljena.

3. „Njegoševa”

Kompleksi trgovinske delatnosti, skladišta i stovarišta: "Idea",

"Tehnomarket" (2 zaposlena) "Nelvas" (11 zaposlenih) "4M" (9

zaposlenih) i "Gali" - salon nameštaja; kompleksi drvo-

preraĊivaĉke industrije i proizvodnja nameštaja:"Utenzilija",

"Leskodrvo", "Univerzal"(103 zaposlenih) elektroinidustrija

"Rul", "Jugohem"(30 Zaposlenih) "Srbolek" (kupio Jeanci i

planira poĉetak rada do kraja godine) "Dugmekomerc" (1

zaposleni) "Bimteks"(47 zapolsenih) "Martes" ugostiteljski

objekti: "Park" i "Vidikovac" (2 zaposlena) motel "Atina" – koji

nije u funkciji; usluţni sadrţaji: auto servis "Ognjanović" ( 5

zaposlenih) i benzinska stanica "NIS Petrola" ; Najveće

braunfild lokacije su: "Drvni kombinat" i stovarište

"Jugopetrola"; revitalizovane ili u fazi revitalizacije su kompleksi:

"Graditelja", "Mašinoteksa", "Budućnosti". Zona je velikim delom

komunalno opremljena.

4. „Zona 58”

Interlemind, Lemind-Proleter, "PWW", Livnica, Galpres, Mladost,

Jona i dr. Najveće braunfild lokacije su: Resort, Montaţa,

Pobeda, Pobeda Morava i Fabrika betona. Kompleksi male

privrede i usluga formirani su: uz Ul. Njegoševu - izloţbeno-

prodajni saloni Espert i Gali, proizvodnja hleba Zlatni pek, dve

benzinske stanice i dr.; ali i unutar bloka 58 – Grafika, Mala

vaga, Braća Đokić i dr.

5. „Zdravlje”

Kompleks farmaceutske industrije "Zdravlje Aktavis", nalazi se u

juţnom delu grada; kompleks je skoro u potpunosti planski

realizovan i egzistira na ovoj lokaciji iz perioda 1961-1965.god.

67

6.10 Brownfield lokacije za investiranje

Tabela 73. Izvod iz baze brownfield lokacija

Br. Naziv

lokacije Vlasništvo Površina (m2)

Namena

površine Ostale informacije

1. DP

Jugekspres

Drţavno

vlasništvo

81.367m2 Ukupna površina objekata

6422.00 m2 i to: Hala dnevne nege - 2.589,00

m2 Hala remonta - 2.197,00 m2

Perionica sa toplanom -

884,00 m2 Upravna zgrada i blagajna -

459,00 m2 Trafo stanica - 41,00 m2

Zgrada dispeĉera - 121,00 m2 Benzinska pumpa - 12,00 m2

Blagajna i menza - 221,00 m2

Gradjevinsko

zemljište

Potpuno komunalno

opremljeno zemljište; Objekti od armiranog

betona; Objekti u kompleksu

su razliĉitih gabarita.

Spratnost objekata preovladjuje prizemna

i prizemljei i jedna etaza.Visina krova je

od 5,00 do 9,00m.

2. DP Zele Veljković

Drţavno vlasništvo

Površina parcele: 47.738 m2 Površina objekata je

12,145.00 m2 i to: Upravna zgrada – 427.00m2

Proizvodna hala - 5,141.00 m2 Kantina - 999.00 m2

Stovarište boja i hemikalija -

284.00 m2 Ambulanta - 420.00 m2

Zgrade - 216.00 m2 Trafo stanica i kompresorska

podstanica - 278.00m2 Stara kantina i stovarište -

975.00 m2 Mašinska radionica i

ambulanta - 438.00 m2

Gradjevinsko zemljište

Kroz projekat "Formiranje

tehnološko-prehrambenog parka",

koji finansira Delegacija Evropske

komisije kroz program "Regionalni socio-

ekonomski razvoj", u

ovoj zoni izvršena je potpuna zamena

vodovodne i kanalizacione

infrastrukture, uliĉne rasvete, proširenje i

asfaltiranje saobraćajnice i

izgradnja novih

trotoara i biciklistiĉkih staza.

3. DP Sintetika Drţavno

vlasništvo

Površina parcele: 21.186 m2 Površina objekata: 8.624 m2

Proizvodna hala : 774 m2 Proizvodna hala: 2.055 m2

Proizvodna hala: 1.040 m2

Proizvodna hala: 2.595 m2 Stovarište: 2.160 m2


Kompleks je

komunalno opremljen i povezan na gradsku

infrastrukturnu mreţu.

4. DOO Leteks Drţavno

vlasništvo

U okviru nekadašnjeg preduzeća "Leteks", deo

objekata i zemljišta je prodat stranim investitorima. Na

raspolaganju su 2 objekta:

Hala tkaĉnice - 9,377 m2 i Predionica - 5,918 m2


Na istoj parceli se nalaze jos neki objekti

koji su u lošem stanju i ne mogu se koristiti

bez adekvatne rekonstrukcije.

5. AD Graditelj Akcionarsko

društvo

Površina parcele: 39,716,00m2

Površina objekata:4,376,00m2 Sala livenih nosaĉa, 2097m2

Fabrika stanova 1939m2 Upravna zgrada 314m2

Gradjevinsko

zemljište

Zgrade od armiranog betona, potrebna

adaptacija Visina krova je

preteţno, oko 6,00m. Objekti u kompleksu

su gradjeni u

razlicitim periodima.

68

6.11 Olakšice koje nudi lokalna zajednica

6.11.1 Porezi i poreske olakšice

6.11.1.1 ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST

("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) Zakonom o

porezu na dodatu vrednost uveden je PDV kao opšti porez na potrošnju koji se obraĉunava i plaća na

isporuku dobara i pruţanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara.

Opšta stopa PDV za promet dobara i usluga ili uvoz dobara je 20%, a posebna stopa iznosi 8%.

Zakonom su regulisana i poreska osloboĊenja za promet dobara i usluga, poreska osloboĊenja kod uvoza dobara, uslovi za odbitak predhodnog poreza, povraćaj i refrakcija poreza, kao i posebni

postupci oporezivanja za odreĊene kategorije privrednih subjekata.

- Mali obveznici (ĉiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara) nemaju obavezu obraĉunavanja PDV-a za izvršen promet dobara i usluga.

- Obveznik PDV ĉiji ukupan promet u prethodnih 12 meseci nije veći od 50.000.000 dinara moţe da podnese zahtev nadleţnom poreskom organu za odobravanje plaćanja poreske obaveze po

naplaćenom potraţivanju za izvršeni promet dobara i usluga pod uslovima utvrĊenim

zakonom. - Pravo na povraćaj PDV-a moţe se ostvariti preteţnim prometom dobara u inostranstvo, tj.

ukoliko je izvoz dobara obveznika PDV veći od 70% u odnosu na vrednost ukupnog prometa dobara i usluga, odnosno najmanje 10.000.000 evra.

6.11.1.2 ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 -

ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklaĊeni din. izn.,

93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklaĊeni din. izn., 47/2013 i 48/2013 - ispr.) Porez na dohodak graĊana plaćaju fiziĉka lica koja ostvaruju dohodak. Porezu na dohodak

graĊana podleţu sledeće vrste prihoda: zarade i stopa 10%; Osnovicu poreza na zarade za zaposlene ĉini zarada umanjena za iznos od 11.000 dinara

meseĉno. Poslodavac koji zaposli pripravnika, lice koje je na dan zakljuĉenja ugovora o radu mlaĊe

od 30 godina oslobaĊa se obaveze plaćanja obraĉunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica, pod uslovima

utvrĊenim zakonom. Poslodavac koji zaposli na neodreĊeno vreme lice mlaĊe od 30 godina, oslobaĊa se

obaveze plaćanja obraĉunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica, za period od dve

godine od dana zasnivanja radnog odnosa, pod uslovima utvrĊenim zakonom. Poslodavac koji zaposli lice starije od 45 godina slobaĊa se obaveze plaćanja obraĉunatog i

obustavljenog poreza iz zarade tog novozaposlenog lica, pod uslovima utvrĊenim zakonom. Pravo poreskog osloboĊenja u skladu sa stavom 1. ovog ĉlana poslodavac ostvaruje u periodu od dve godine

od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog. Poslodavac koji na neodreĊeno vreme zaposli lice sa invaliditetom u skladu sa zakonom koji

ureĊuje spreĉavanje diskriminacije lica sa invaliditetom, za koje odgovarajućom pravno-medicinski

validnom dokumentacijom dokaţe invalidnost, oslobaĊa se obaveze plaćanja obraĉunatog i obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

- prihodi od samostalne delatnosti - stopa 10%; Prihodom od samostalne delatnosti, se smatra ostvaren prihod od privrednih delatnosti, uraĉunavši i

delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pruţanjem profesionalnih i intelektualnih drugih usluga, kao i

prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.

- prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine - stopa 20%;

- prihodi od kapitala - stopa 15%; - prihodi od nepokretnosti - stopa 20%;

- kapitalni dobici - stopa 15%;

Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo voĊenje oteţava obavljanje delatnosti, ima

69

pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrĊen

prihod. Bliţe odreĊenje preduzetnika koji imaju pravo paušalnog oporezivanja utvrĊeno je zakonom.

6.11.1.3 ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

("Sl glasnik RS.", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 5/2009, 52/2011, 101/2011,7/2012 -

usklaĊeni din. Zn, 8/2013 -. usklaĊeni din. izn. i 47/2013).

Doprinosima se obezbeĊuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti.

Stope po kojima se obraĉunavaju i plaćaju doprinosi jesu: - za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24%;

- za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;

- za osiguranje za sluĉaj nezaposlenosti - 1,5%. Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obraĉun doprinosa vrši se po

sledećim stopama: - za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 13% za lica iz ĉlana 7. stav 1. taĉ. 1) do 5)

- ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz ĉlana 7. stav 1. taĉ. 1) do 5) ovog zakona

- za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;

- za osiguranje za sluĉaj nezaposlenosti - 0,75%.

Prema Ĉlanu 45, 45a, 45b poslodavac moţe da ostvari odreĊena umanjenja plaćanja doprinosa.

Ovi podsticaji mogu se ostvariti za lica starija od 50 godina pod odreĊenim uslovima koi su

propisani zakonom. Poslodavac moĊe biti oslobaĊen obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca.

Za lice starije od 45 godina, pod odreĊenim uslovima koi su propisani zakonom poslodavac

moţe biti oslobaĊen obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca u iznosu od 80%.

Pravo na ove podsticaje poslodavac ostvaruje u periodu od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog i ima obavezu prema uposlenom i naredne tri godine nakon isteka

podsticaja. Zakonodavac propisuje i sluĉajeve u kojima ova obaveza prestaje da vaţi.

Za lice koje se smatra pripravnikom i mlaĊe je od 30 poslodavac moţe biti osloboĊen

plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica, pod

uslovima propisanim zakonom.

Ukoliko poslodavac zaposli na neodreĊeno vreme lice mlaĊe od 30 godina, moţe biti

osloboĊen obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za period od dve godine od dana zasnivanja

radnog odnosa tog lica, pod uslovima propisanim zakonom.

Poslodavac koji na neodreĊeno vreme zaposli lice sa invaliditetom, oslobaĊa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret

sredstava poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica.

Poslodavac moţe koristiti samo jednu od navedenih podsticaja za jedno novozaposleno lice.

6.11.1.4 ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%. Plaćanja poreza na dobit oslobaĊaju se pravna lica - preduzeća za radno osposobljavanje,

profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, srazmerno uĉešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih.

Poreski obveznik koji uloţi u svoja osnovna sredstva, odnosno u ĉija osnovna sredstva drugo lice uloţi više od jedne milijarde dinara i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodreĊeno vreme

70

najmanje 100 lica, oslobaĊa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina

srazmerno tom ulaganju.

Ulaganjem u osnovna sredstva od strane drugog lica ovog ĉlana, smatra se i ulaganje u osnovni kapital i povećanje osnovnog kapitala u skladu sa zakonom.

6.11.2 Podsticajne mere na nacionalnom nivou

6.11.2.1 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA

Program podsticanja direktnih investicija http://www.siepa.gov.rs

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA, sprovodi program podsticaja direktnih

investicija prema Uredbi o uslovima i naĉinu privlaĉenja direktnih investicija ("Sl. glasnik RS", br. 20/2012, 123/2012 i 14/2013).

Ovom uredbom propisani su svi uslovi koje investitor treba da ispuni, naĉin dodele sredstava,

pravila bodovanja itd. Ĉlan 8 odreĊuje uslove za dodelu sredstava, a u skladu sa ostalim kriterijumima propisanim

ovom uredbom: 1) Investicije u proizvodnom sektoru kojima se obezbeĊuje otvaranje najmanje 50 novih radnih

mesta u skladu sa ovom uredbom, koja imaju minimalnu vrednost milion evra (za investicije u lokalnim samoupravama koje su svrstane u prvu, drugu i treću grupu u skladu sa uredbom

kojom se utvrĊuju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Grad

Lreskovac spada u treću grupu razvijenosti. 2) Investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet meĊunarodne trgovine ĉija je minimalna

vrednost 500.000 evra i kojim se obezbeĊuje otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta u skladu sa ĉlanom 4. stav 2. ove uredbe;

3) Investicije u strateške projekte iz oblasti turizma ĉija je minimalna vrednost pet miliona evra i

kojima se obezbeĊuje otvaranje najmanje 50 novih radnih mesta, u skladu sa ĉlanom 4. stav 2. ove uredbe;

4) Velike investicione projekte pod uslovom da najmanje 20% od vrednosti investicionog projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja

ugovora iz ĉlana 29. ove uredbe; 5) Srednje investicione projekte pod uslovom da najmanje 10% od vrednosti investicionog

projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja

ugovora iz ĉlana 29. ove uredbe. Ĉlanom 9 definisani su uslovi pod kojima sredstva mogu biti dodeljena:

1) da imovinu steĉenu direktnom investicijom koristi iskljuĉivo korisnik sredstava, 2) da se broj radnih mesta kod korisnika sredstava ne smanjuje u periodu od tri godine nakon

dostizanja pune zaposlenosti predviĊene investicionim projektom,

3) u sluĉaju da se investicija realizuje u zakupljenim poslovnim prostorijama, zakup se mora nastaviti najmanje tri godine nakon predviĊenog datuma završetka investicionog projekta za

mala i srednja privredna društva, a za velika privredna društva pet godina. Vrednost investicije podrazumeva i ulaganja u osnovna sredstva. Ovom uredbom bliţe je

objašnjeno šta će se smatrati ulaganjem u osnovna sredstva.

Dodela sredstava vrši se u postupku koji se sprovodi u skladu sa javnim oglasom i ovom uredbom. Javni oglas priprema i objavljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Prijava za uĉestvovanje u postupku dodele sredstava podnosi se Agenciji u roku koji je naveden u javnom oglasu.

Uz prijavu se podnosi: 1) investicioni projekat/biznis plan za ĉiju realizaciju se traţe sredstva,

2) original ili overena fotokopija registrovanih finansijskih izveštaja za prethodne tri godine

poslovanja, sa nalazom ovlašćenog revizora (ukoliko postoji zakonska obaveza pribavljanja nalaza ovlašćenog revizora), a strano pravno lice podnosi original ili overenu fotokopiju i

overeni prevod na srpski jezik, 3) projektovani bilansi stanja i uspeha i izveštaj o novĉanim tokovima korisnika sredstava za

naredne tri godine poslovanja od dana podnošenja prijave,

4) original ili overena fotokopija izvoda iz Registra privrednih subjekata, koji podnosi investitor sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra drţave u kojoj strani

http://www.siepa.gov.rs/

71

investitor ima sedište, koji nije stariji od tri meseca, overen od strane nadleţnog organa, kao i

overeni prevod izvoda na srpski jezik,

5) pisana izjava da za realizaciju istog investicionog projekta nisu dodeljena, a ako jesu, po kom osnovu su dodeljena sredstva iz budţeta Republike Srbije,

6) dokaz o izmirenju obaveza po osnovu poreza i doprinosa u Republici Srbiji za prethodnu godinu od dana podnošenja prijave.

Ĉlanom 27 definisan je naĉin isplaćivanja sredstava:

1) za grinfild investicije isplaćuju se u ĉetiri jednake tranše od po 25% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava po ispunjenju svakog od sledećih uslova:

(1) po zakljuĉenju kupoprodajnog ugovora za zemljište, odnosno dostavljanjem izvoda iz katastra, odnosno zemljišnih knjiga,

(2) po dobijanju dozvole za izgradnju, odnosno dozvole za rekonstrukciju, koja ne moţe

biti starija od tri godine od dana podnošenja zahteva za isplatu, (3) po dobijanju upotrebne dozvole za objekat koji je predviĊen investicionim projektom,

(4) po ostvarivanju pune zaposlenosti predviĊene investicionim projektom; 2) za braunfild investicije koje ne obuhvataju rekonstrukciju postojećih objekata, isplaćuju se u

dve tranše po ispunjenju sledećih uslova; (1) po zakljuĉenju kupoprodajnog ugovora za objekat, odnosno dostavljanjem vlasniĉkog

lista ili upotrebne dozvole za objekat, odnosno ugovora o zakupu objekta ne kraćem

od tri godine za mala i srednja privredna društva, a za velika privredna društva pet godina od dana završetka investicionog projekta i upotrebne dozvole za objekat, 30%

od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava, (2) po ostvarivanju pune zaposlenosti, 70% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava;

3) za braunfild investicije koje podrazumevaju rekonstrukciju/adaptaciju postojećih objekata

sredstva se isplaćuju u tri ili ĉetiri jednake tranše od po 25%, odnosno 33,3% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava, u zavisnosti od toga da li je u pitanju rekonstrukcija ili adaptacija

objekata. 4) za projekte u sektoru usluga koje mogu biti predmet meĊunarodne trgovine koji predviĊaju

zakup poslovnih prostorija dodeljena sredstva se isplaćuju u dve jednake tranše po ispunjenju svakog od sledećih uslova:

1) po zakljuĉenju ugovora o zakupu poslovnih prostorija u trajanju ne kraćem od tri

godine od dana završetka investicionog projekta, 30% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava,

2) po ostvarivanju pune zaposlenosti predviĊene investicionim projektom, 70% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava.

Ĉlanom 29 definisan je naĉin ugovaranja. Ministarstvo moţe da raskine ugovor u svakoj fazi

izvršenja, ako utvrdi da korisnik ne ispunjava uslove utvrĊene ugovorom vezane za dinamiku realizacije investicije.

U sluĉaju neispunjenja ugovornih obaveza, Ministarstvo ima pravo da po osnovu izdate bankarske garancije i blanko solo menice, naplati sredstva u visini iznosa isplaćenih sredstava i

propisane zakonske zatezne kamate.

Sredstva obezbeĊenja definisana su Ĉlanom 30. ove uredbe. Investitor dostavlja bankarsku garanciju izdatu od strane poslovne banke koja posluje na teritoriji Republike Srbije i plativu na prvi

poziv u korist Republike Srbije. Zakonska zatezna kamata obraĉunava se za period od dana isplate poslednje tranše do dana sticanja uslova za raskid ugovora iz ĉlana 29. ove uredbe.

Bliţe odredbe ugovornog odnosa definisane su ovom Uredbom.Ostali podsticaje koje sprovodi Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.

Bespovratna finansijska sredstava malim i srednjim privrednim društvima za

finansiranje aktivnosti promocije njihovih proizvoda i usluga na stranim trţištima i povećanje konkurentnosti.

Ove aktivnosti obuhvataju dizajn novog proizvoda i/ili pakovanja, testiranje, sertifikaciju i

resertifikaciju proizvoda i sistema upravljanja kvalitetom, samostalno uĉešće na sajmovima u

inostranstvu, dizajn promotivnih materijala - brošura i veb prezentacije i poslovne susrete u inostranstvu.

Postoji mogućnost sufinansiranja otvaranja predstavništva u inostranstvu, konkretno delimiĉno pokrivanje troškova zakupa poslovnog prostora i pojedinih operativnih troškova. Pravo na

dodelu sredstava imaju preduzeća koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili

72

pruţanjem usluga u oblasti energetike, graĊevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaţe i

industrijskog i tekstilnog dizajna.

Pored toga, preduzeća treba da dokumentuju da su pozitivno poslovala u prethodnom periodu i izmirili obaveze prema drţavi. Prava na pomoć kroz ovaj program su u najnovijem ciklusu dobila i

udruţenja sa 5 i više ĉlanica, a finansiranje pojedinaĉnih aktivnosti se vrši u maksimalnim iznosima koja su propisana Uredbom o uslovima i naĉinu privlaĉenja direktnih investicija.

Podrška izvozno orijentisanim preduzećima

Osim stranih direktnih investicija koje su veoma znaĉajne za razvoj ekonomije svake zemlje,

posebno za zemlje u razvoju, vrlo je vaţno da se kao prioritet postavi i podrška razvoju domaćih kompanija meĊu kojima treba pre svega staviti akcenat na mala i srednja preduzeća i povećanje

njihovog izvoza.

U tom smislu SIEPA pruţa znaĉajnu podršku domaćim malim i srednjim preduzećima i to u okviru sledećih usluga:

Analiza i pruţanje informacija o stranim trţištima

Mogućnost povezivanja sa potencijalnim partnerima u inostranstvu

Organizovanje uĉešća srpskih kompanija na sajmovima u inostranstvu

Organizacija poslovnih susreta izmeĊu domaćih i stranih kompanija u zemlji i inostranstvu

Organizacija pojedinaĉnih poseta stranih kupaca domaćim kompanijama

Organizovanje studijskih putovanja u inostranstvo i poseta sajmovima

Organizacija seminara i obuka za domaće kompanije

Organizacija "Upoznajte kupce" susreta

Sektorske analize

6.11.2.2 Fond za razvoj Republike Srbije

http:www.fondzarazvoj.gov.rs/

Novi zahtevi za kredite Fonda za razvoj RS, koji će se odobravati u toku 2013. godine, primaju

se od 1. marta 2013. godine.

Zahtev za odobrenje kredita moţe biti podnet od strane zakonskog zastupnika ili punomoćnika koji je zaposlen u privrednom subjektu.

Pozivi su otvoreni do utroška sredstava.

Vrste kredita koje odobrava Fond za razvoj Republike Srbije: Kratkoročni krediti

Kratkoroĉni krediti za podsticanje konkurentnosti i likvidnosti domaće privrede biće odobravani

privrednim subjektima sa rokom otplate od tri do dvanaest meseci, sa kamatnom stopom od 3% na

godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, po srednjem kursu NBS na dan uplate. Iznos vraćenog kredita ne moţe biti manji od nominalnog iznosa dodeljenog kredita.

Kreditiranje preduzetnika

Krediti/garancije za finansiranje preduzetnika odobravaće se na osnovu zahteva u kojima posebno moraju biti istaknuti ekonomski i trţišni aspekt programa i finansijski pokazatelji poslovnog

plana. Maksimalni iznos kredita/garancija za preduzetnike iznosi 5.000.000,00 dinara, a minimalni

500.000,00 dinara. Za odobravanje kredita kamatna stopa je 2% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo

obezbeĊenja garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim sluĉajevima 3% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule.

Za izdate garancije preduzetnicima Fond će naplaćivati proviziju u visini od 1,5% godišnje od iznosa garancije. Ukoliko je garancija izdata kao obezbeĊenje potraţivanja sa valutnom klauzulom za

obraĉun provizije primeniće se valutna klauzula. Iznos garancije će se smanjivati srazmerno iznosu

otplaćenih obaveza od strane nalogodavca. Svi instrumenti obezbeĊenja koji su dati za dugoroĉne kredite primenjivaće se i za preduzetnike.

Start-up krediti, kreditiranje starih i umetničkih zanata i ţenskog preduzetništva

Start-up krediti, krediti za podsticaj starih i umetniĉkih zanata i ţenskog preduzetništva, finansiraće se iz naplate ranije odobrenih kredita, do ukupnog iznosa 694.500.000,00 dinara i to:

- za start-up kredite do iznosa 623.500.000,00 dinara;

- za kreditiranje starih zanata do iznosa 21.000.000,00 dinara; - za ţensko preduzetništvo do iznosa 50.000.000,00 dinara.

Pravo na korišćenje sredstava za start-up kredite imaće preduzetnici i pravna lica na podruĉju Republike Srbije koji su registrovani u Agenciji za privredne registre poĉev od 1. januara 2012. godine.

http://www.fondzarazvoj.gov.rs/

73

- Visina kredita za preduzetnike odobravaće se u iznosu od 500.000,00 dinara do

1.500.000,00 dinara; rokom otplate do pet godina u okviru kojeg je period poĉeka od dvanaest

meseci. Otplata kredita vršiće se u tromeseĉnim anuitetima. Instrumenti obezbeĊenja su garancija poslovne banke, ugovorno jemstvo ili pristupanje dugu od strane pravnog lica, fiziĉkog lica ili

preduzetnika, hipoteka prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu u privatnom vlasništvu. Hipotekom na poljoprivrednom i šumskom zemljištu moţe se obezbediti samo deo kredita do maksimalnog iznosa

500.000,00 dinara dok se deo kredita iznad tog iznosa mora obezbediti drugim instrumentima,

ukljuĉujući i hipoteku na objektima i gradskom graĊevinskom zemljištu ĉija trţišna vrednost obezbeĊuje povraćaj kredita uvećanog za pripadajuću kamatu, i sopstvena menica korisnika kredita.

Ukoliko je instrument obezbeĊenja garancija poslovne banke kamatna stopa je 2% na godišnjem nivou, dok je u svim drugim sluĉajevima 3,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa se obraĉunava uz

primenu valutne klauzule.

- Krediti pravnim licima odobravaće se u iznosu od 500.000,00 dinara do 4.000.000,00 dinara, i sa rokom otplate do pet godina u okviru kojeg je i period poĉeka od 12 meseci. Otplata kredita vršiće

se u tromeseĉnim anuitetima. Instrumenti obezbeĊenja su garancija poslovne banke, hipoteka prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu u privatnom vlasništvu. Hipotekom na poljoprivrednom i

šumskom zemljištu moţe se obezbediti samo deo kredita do maksimalnog iznosa 500.000,00 dinara dok se deo kredita iznad tog iznosa mora obezbediti drugim instrumentima, ukljuĉujući i hipoteku na

objektima i gradskom graĊevinskom zemljištu ĉija trţišna vrednost obezbeĊuje povraćaj kredita

uvećanog za pripadajuću kamatu; ugovorno jemstvo ili pristupanje dugu od strane pravnog lica. Ukoliko je instrument obezbeĊenja garancija poslovne banke kamatna stopa je 2% na godišnjem

nivou, dok je u svim drugim sluĉajevima 3,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa se obraĉunava uz primenu valutne klauzule. Korisnik je obavezan da uz bilo koji od navedenih instrumenata

obezbeĊenja dostavi i sopstvene menice.

Kreditiranje i starih umetničkih zanata

Krediti se odobravaju u visini od 500.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara, sa kamatnom stopom od 2% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule.

Kreditiranje ţenskog preduzetništva

Za podsticaj i razvoj ţenskog preduzetništva (gde su osnivaĉi ţene koje i upravljaju svojim biznisom) odobravaće se krediti u visini od 500.000,00 do 5.000.000,00 dinara. Krediti se odobravaju

sa kamatnom stopom od 1,5% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo obezbeĊenja garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim sluĉajevima sa kamatnom stopom od 2,5% na

godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule; rokom otplate kredita do pet godina u okviru kojeg je

period poĉeka od dvanaest meseci.

6.11.2.3 Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI

http://www.aofi.rs/

Na kraju navodimo i neke od aktivnosti Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (dalje:

Agencija) koje se odnose direktno na obezbeĊivanje povoljnih finansijskih sredstava. U ponudi usluga Agencije nalaze se direktno kreditiranje, sufinansiranje sa poslovnom bankom izvoznika i

refinansiranje kredita preko poslovne banke izvoznika. Veliki izvoznici mogu biti kratkoroĉno finansirani u iznosu od 30.000 do 1.500.000 evra u

dinarskoj protivvrednosti, sa rokom otplate do 6 meseci i kamatnom stopom od 3-5%.

Za izvoznike srednje veliĉine (izvoz u prethodnoj godini veći od 300.000 evra), predviĊeni su krediti u iznosu od 30.000 do 200.000 evra sa rokom otplate do 12 meseci, uz kamatnu stopu od

EURIBOR+1% do EURIBOR+3%. Moguće je i sufinansiranje u saradnji sa poslovnom bankom izvoznika gde Agencija plasira deo

sredstava izvozniku, dok drugi deo traţenog kredita finansira poslovna banka pod uslovima koji su

dogovoreni sa Agencijom (kamatna stopa i svi troškovi do maksimalno 10% godišnje). U sluĉaju refinansiranja Agencija plasira sredstva poslovnim bankama po vaţećoj kamatnoj stopi za konkretne

izvoznike, tako da poslovne banke iz tih sredstava naplaćuju kamatnu stopu na plasmane izvoznicima u iznosu do maksimalno 10% na godišnjem nivou. Banke zatim mogu da, kroz vezane aranţmane po

ovom osnovu (refinansiranje sa sufinansiranjem), plasiraju izvoznicima i deo sredstava iz sopstvenog potencijala gde su kamatna stopa i svi troškovi ograniĉeni na nivo od maksimalno 10% godišnje.

http://www.aofi.rs/

74

6.11.3 Podsticajne mere grada Leskovca 6.11.3.1 Povoljnosti za zakup graĎevinskog zemljišta u javnoj svojini

Ĉlan 59 Odluke o graĊevinskom zemljištu grada Leskovca, ("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 18/2009, 4/2010, 23/2010, 2/2011, 23/2011, 27/2011 i 1/2012) definiše da se zemljište moţe dati u

zakup ili otuĊiti radi izgradnje, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom a u skladu sa Zakonom.

MeĊutim, Ĉlan 62 definiše mogućnost da se graĊevinsko zemljište u javnoj svojini moţe

otuĊiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom, a u sluĉajevima predviĊenim ĉlanom 96. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ĉlanom 70 definisana je mogućnost da jedinica lokalne samouprave moţe otuĊiti ili dati u zakup graĊevinsko zemljište po ceni koja je manja od trţišne cene ili dati u zakup graĊevinsko

zemljište bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.

Ovo pravo lokalne samouprave definisano je i Uredbom Vlade Republike Srbije o uslovima i naĉinu pod kojima lokalna samouprava moţe da otuĊi ili a u zakup graĊevinsko zemljište po ceni

manjoj od trţišne, odnosno bez naknade (Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 13 od 12. marta 2010, 54/11, 21/12, 121/12).

Ĉlan 2. Ove Uredbe definiše mogućnost da jedinica lokalne samouprave moţe otuĊiti ili dati u zakup graĊevinsko zemljište u javnoj svojini po ceni koja je manja od trţišne cene ili bez naknade, po

prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Jedan od uslova

za dobijanje saglasnosti je i procena da je graĊevinsko zemljište namenjeno za izgradnju objekta u funkciji realizacije projekata ekonomskog razvoja.

Uslov je da lice kome se zemljište otuĊuje ili daje u zakup nema u vlasništvu, odnosno zakupu ostvarenom u skladu sa Zakonom, drugo graĊevinsko zemljište na kome je predviĊena izgradnja

objekta koji moţe biti u funkciji realizacije projekata ekonomskog razvoja, na teritoriji jedinice lokalne

samouprave na kojoj se nalazi graĊevinsko zemljište koje je predmet otuĊenja, odnosno davanja u zakup.

Projekti ekonomskog razvoja iz ĉlana 2. taĉka 1) ove uredbe su definisani Ĉlanom 3. (projekti ĉijom realizacijom se povećava broj zaposlenih u privredi za najmanje 1% kao i projekti u kojima se

broj zaposlenih u privredi povećava za najmanje 0,5%). Posebnu pogodnost za grad Leskovac definiše Ĉlan 3g:

Jedinica lokalne samouprave koja na svojoj teritoriji ima više od 100.000 stanovnika moţe da

otuĊi ili da u zakup graĊevinsko zemljište ĉija je površina veća od 25 ari, po ceni manjoj od trţišne ili bez naknade, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i

izgradnji, pod uslovom da je to graĊevinsko zemljište namenjeno za izgradnju objekata: 1) iz proizvodne delatnosti koji su u funkciji realizacije projekata lokalnog ekonomskog razvoja;

2) za obavljanje usluga u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija koje mogu biti

predmet meĊunarodne trgovine. Sticalac prava svojine, odnosno prava zakupa na graĊevinskom zemljištu iz stava 1. ovog

ĉlana, duţan je da u roku od tri godine od dana sudske overe ugovora o otuĊenju, odnosno ugovora o zakupu, zaposli na svaka dva ara otuĊenog, odnosno zakupljenog graĊevinskog zemljišta, najmanje

jedno lice na neodreĊeno vreme.

U sluĉaju da zakupac, ne ispuni navedenu obavezu jedinica lokalne samouprave ima pravo da jednostarno raskine ugovor ili zakupcu naplati cenu, odnosno zakupninu graĊevinskog zemljišta po

trţišnoj ceni graĊevinskog zemljišta.

6.11.3.2. Naknade za ureĎenje graĎevinskog zemljišta

Grad Leskovac Odlukom o graĊevinskom zemljištu ("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 18/2009,

4/2010, 23/2010, 27/2011 i 2/2012) predviĊa znaĉajna umanjenja za plaćanje naknade za ureĊenje graĊevinskog zemljišta. Umanjenje zavisi od delatnosti kojom će se investitor baviti

(proizvodnja,trgovina....) i broja radnika koji će se zaposliti (ĉl.31 Odluke): Visina naknade za ureĊivanje graĊevinskog zemljišta utvrĊuje na osnovu sledećih kriterijuma:

stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za ureĊivanje graĊevinskog zemljišta,

urbanistiĉke zone, namene i površine objekta (Ĉlan 10 Odluke).

75

Ĉlan 31. Naknada za ureĊenje graĊevinskog zemljišta za izgradnju privredno-proizvodnih

objekata i poslovnih objekata osim za izgradnju objekata u kojima će se obavljati usluţna delatnost

kockanje i klaĊenje, zabavne igre, igre na sreću i barovi umanjuje se za: 20% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju u trećoj zoni;

30% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju u ĉetvrtoj zoni;

50% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju u petoj zoni;

U šestoj zoni naknada za ureĊenje graĊevinskog zemljišta za izgradnju objekata iz ĉlana 18.

Odluke, naplaćuje se 100 din/m2 (osim za izgradnju objekata u kojima će se obavljati usluţna delatnost kockanje i klaĊenje, zabavne igre, igre na sreću i barovi).

Pravo na umanjenje naknade ima investitor objekta koji će se obavezati da zaposli odreĊeni

broj radnika, a vrednost investicije za izgradnju objekta nije manja 500.000 eura. Umanjenje se vrši u zavisnosti od broja zaposlenih radnika, i to:

1) od 10 do 20 zaposlenih - 10% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju; 2) od 20 do 50 zaposlenih - 20% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju;

3) od 50 do 100 zaposlenih - 30% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu

lokaciju; 4) od 100 do 200 zaposlenih - 40% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu

lokaciju; 5) preko 200 zaposlenih - 50% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju.

Pravo na umanjenje iz stava 6. ovog ĉlana, ostvaruje investitor ukoliko u periodu od 2 godine od dana pribavljanja upotrebne dozvole za objekat izvrši ugovornu obavezu o broju i dinamici

zapošljavanja.

Ukoliko se radi o investicijama od šireg znaĉaja za lokalnu zajednicu ili ako investitor uĉestvuje svojim sredstvima za izgradnju komunalne infrastrukture moguće je da Skupština grada donese

odluku o dodatnim oslobaĊanjima. Još jednu mogućnost umanjenja daje i Ĉlan 53, po kome se visina naknade umanjuje za 30%

kada se uplata izvrši u celokupnom iznosu danom potpisivanja ugovora. Investitor koji otpoĉne

plaćanje naknade u ratama, a zatim uplatu preostalog duga izvrši odjednom, ima pravo na umanjenje naknade za 30% na preostali revalorizovani iznos, pod uslovom da je broj nedospelih rata najmanje 6

(šest). 1.6.3.3 Taksa za isticanje firme tzv. firmarina

Na osnovu Odluke o lokalnim komunalnim taksama ("Sl glasnik Grada Leskovca.", Br. 2/2010, 10/2010, 2/2011, 12/2011, 3/2012, 40/2012 i 1/2013) za isticanje firme na poslovnom prostoru i van

njega, tzv. firmarina, taksa se utvrĊuje godišnje i definisana je u tarifnom broju 4.

Od oktobra 2012. godine ukinuta je obaveza plaćanja firmarine malim pravnim licima i preduzetnicima sa prihodom manjim od 50 miliona dinara godišnje. Odlukom za 2013.godinu ova

odredba ostaje na snazi. - Broj donetih rešenja za komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2012.godinu

bio je 3918, dok je nakon ove izmene broj izdatih rešenja za 2013.godinu 294.

6.11.3.3 Programi subvencija uz tehničku podršku Nacionalne sluţbe za zapošljavanje

Javni radovi

Na osnovu ĉlana 43. stav 1. taĉka 7. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj

nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) i ĉlana 9. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br. 12/12 i 20/13) grad

Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje raspisali su 3. juna 2013.godine, Javni konkurs za

organizovanje sprovoĊenja Javnih radova u 2013. godini Za sprovoĊenje javnog rada Nacionalna sluţba isplaćuje poslodavcu - izvoĊaĉu javnog rada

sredstva za: - zaradu nezaposlenim licima

- troškove dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica

- troškove sprovoĊenja javnih radova i - troškove obuke.

Sredstva namenjena za sprovoĊenje javnih radova koriste se za: 1) isplatu neto zarade nezaposlenim licima ukljuĉenim u javne radove, u visini od:

- 23.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa I i II stepenom

struĉne spreme; - 24.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa III i IV

stepenom struĉne spreme;

76

- 25.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa V i VI stepenom

struĉne spreme;

- 26.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa VII stepenom struĉne spreme;

2) Naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica ukljuĉenih u javne radove, u visini do 1.500,00 dinara po licu za svaki mesec angaţovanja;

3) Naknadu troškova sprovoĊenja javnih radova po licu u visini od:

- 1.500,00 dinara za sprovoĊenje javnih radova u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti;

- 3.500,00 dinara za sprovoĊenje javnih radova u oblasti odrţavanja i obnavljanja javne infrastrukture i odrţavanja i zaštite ţivotne sredine i prirode

4) Naknada troškova organizovanja obuke

U zavisnosti od vrste i sloţenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovoĊenje odreĊenih javnih radova moţe se organizovati obuka u toku trajanja javnog rada, po internom programu

poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Poslodavac - izvoĊaĉ javnog rada moţe ostvariti naknadu za organizovanje obuke, u

jednokratnom iznosu od 50.000,00 dinara po javnom radu.

Program otvaranja novih radnih mesta


nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), ĉlana 11. stav 1. taĉka 3. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09) i ĉlana

41. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br. 12/12 i 20/13) grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje, raspisali su 3. juna

2013.godine, Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za otvaranje novih radnih mesta.

Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu,poslodavcima koji zapošljavaju do 50 nezaposlenih lica, odnosno do 19 nezaposlenih lica, kada poslodavac zapošljava osobe sa

invaliditetom. Visina subvencije iznosi 120.000,00 dinara po licu.Ukoliko se na novootvorenim radnim mestima

zapošljavaju osobe sa invaliditetom, visina subvencije iznosi 150.000,00 po osobi.

Program samozapošljavanja


nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), ĉlana 11. stav 1. taĉka 3. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09) i ĉlana

53. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br. 12/12 i 20/13) grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje raspisali su 3. juna

2013.godine, Javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2013.

godini. Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od

160.000,00 dinara, odnosno 200.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva ili osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivaĉ zasniva u

njemu radni odnos. Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi

je da obavlja registrovanu delatnost najmanje 12 meseci

Program stručne praksa

Na osnovu ĉlana 43. stav 1. taĉka 5. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), ĉlan 11. stav 1. taĉka 3. Zakona o profesionalnoj

rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 ) i ĉlana 70. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br.12/12 i

20/13), grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje raspisali su 3. juna 2013.godine, Javni

poziv za realizaciju Programa struĉne prakse u 2013. godini. Tokom trajanja programa struĉne prakse grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje:

1) angaţovanim licima isplaćuju novĉanu pomoć u meseĉnom iznosu od 30.000,00 dinara za lica sa najmanje ĉetvorogodišnjim visokim obrazovanjem;

2) vrši obraĉun i uplatu doprinosa za sluĉaj povrede na radu i profesionalne

3) bolesti, u skladu sa zakonom i 4) snosi troškove polaganja struĉnog/pripravniĉkog ispita u visini jednomeseĉne

5) novĉane pomoći.

77

6.11.4 Proces izdavanja dozvola

Ukoliko ste pronašli odgovarajuću parcelu i na njoj odluĉili da gradite, poţeljno je da budete upoznati sa procedurom izdavanja graĊevinske dozvole.Praksa je pokazala da neupućenost u proces gradnje u najvećem broju sluĉajeva dovodi do nastanka komplikacija koje dovode do kašnjenja u izvoĊenju radova na vašem objektu i sigurnog povećanja troškova.

Po trenutno aktuelnom Zakonu o planiranju i izgradnji, gradnja objekta sastoji od sledećih faza:

Pre poĉetka izgradnje, moţete dobiti informaciju o lokaciji na kojoj planirate da

gradite.Informacija o lokaciji sadrţi mogućnosti i ograniĉenja gradnje na katastarskoj parceli.

Informaciju o lokaciji izdaje Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca, u roku od 8 dana od dana podnošenja zahteva.

POTREBNA DOKUMENTACIJA:

1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE INFORMACIJE O LOKACIJI

Nadleţni organ: Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, 215-614.

2. KOPIJA PLANA PARCELE

Nadleţni organ: Sluţba za katastar nepokretnosti, Babiĉki odred br.1; tel :016/242-856

CILJ

INFORMACIJA O LOKACIJI

Sa informacijom o lokaciji dobijate sve podatke o tome šta moţete da gradite sa

planiranom dispozicijom na vašoj parceli.

NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam, graĊevinske i komunalno-stambene poslove,

Trg revolucije 45/6, tel:016/212-774,251-964.

NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631 ili na sajtu Usluţnog centra grada

Leskovca.

1. Zahtev za izdavanje informacije o lokaciji http://www.usluznicentar.com/UserFiles/inffformacije

2. Zahtev za izdavanje kopija plana http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=153

VODIČ ZA GRAĐEVINSKE DOZVOLE

1. INFORMACIJA O LOKACIJI

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/inffformacije

http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=153

78

Lokacijsku dozvolu izdaje Uprava za urbanizam, graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca. Podnošenje zahteva i preuzimanje dozvole vrši se na šalteru Usluţnog centra grada

Leskovca. Lokacijska dozvola sadrţi sve uslove i podatke potrebne za izradu tehniĉke dokumentacije za

objekat koji ţelite da gradite. Rok za izdavanje rešenja o lokacijskoj dozvoli je 15 dana od dana

podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje nadleţna Uprava pribavlja po sluţbenoj duţnosti.


1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE LOKACIJSKE DOZVOLE

Nadleţni organ: Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45, tel: 016/215-631, 215-614.

2. SITUACIONI PLAN (sa podacima o planiranoj dispoziciji,vrsti i nameni objekta, tehniĉke

karakteristike i sl.)

Nadleţni organ:Privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je registrovano za izradu tehniĉke dokumentacije.

3. KOPIJA PLANA PARCELE Nadleţni organ: Sluţba za katastar nepokretnosti, Babiĉki odred br.1; tel :016/242-856.

Web: http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=153

4. PRETHODNI USLOVI INFRASTRUKTURE ( NAČELNE SAGLASNOSTI )

U skladu sa ĉlanom 54. stav 10. Zakona, Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene

poslove grada Leskovca, pribavlja po sluţbenoj duţnosti prethodne uslove infrastrukture,o trošku investitora.

5. DOKAZ O PRAVU SVOJINE, ODNOSNO PRAVU ZAKUPA NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU

KORAK 1

REŠENJE O LOKACIJSKOJ DOZVOLI

NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam, graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada

Leskovca, Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.

NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.

1. Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole http://www.usluznicentar.com/UserFiles/lokacijska doz.pdf

2. LOKACIJSKA DOZVOLA

http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=153

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/lokacijska%20doz.pdf

79

GraĊevinska dozvola je konaĉni dokument sa kojim poĉinjete izgradnju objekta. Rok za izdavanje graĊevinske dozvole je 8 dana od dana podnošenja urednog zahteva.


1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE Nadleţni organ: Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45,tel: 016/215-631,215-614.

2. LOKACIJSKA DOZVOLA

3. GLAVNI PROJEKAT U TRI PRIMERKA ( SA IZVEŠTAJEM O IZVRŠENOJ TEHNIČKOJ KONTROLI )

Nadleţni organ:Privredno društvo odnosno drugo pravno lice, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu tehniĉke dokumentacije.

4. POTVRDA O USKLAĐENOSTI GLAVNOG PROJEKTA SA LOKACIJSKOM DOZVOLOM (Urbanistička saglasnost)

Nadleţni organ:Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca, Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.

5. ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI (Elaborat EE) - Elaborat Energetske Efikasnosti (Elaborat EE) je dokument kojim se vrši detaljna analiza

koliĉine energije - koja se troši prilikom eksploatacije analiziranog graĊevinskog objekta. Elaborat EE ĉini osnovu

za pravljenje - Energetskog pasoša neophodnog za izdavanje upotrebne dozvole.

- Elaborat Energetske Efikasnosti ĉini sastavni deo obavezne tehniĉke dokumentacije koja se

prilaţe uz zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole. Nadleţni organ: Odgovorni Inţinjer za Energetsku Efikasnost zgrada koji poseduje licencu koju

izdaje Inţenjerska Komora Srbije.

6. STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU

Studiju o proceni uticaja moţe da izraĊuje pravno lice i preduzetnik ako je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja inţenjeringa i izrade studija i analiza.

Nadleţni organ: Uprava za zaštitu ţivotne sredine, Trg revolucije 45/2 ,tel: 016/ 237-170, 237-171. NAPOMENA: Ova studija nije potrebna ukoliko predmet izgradnje nije na listi projekata za koje se

moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu.

6 a. Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na ţivotnu sredinu Nadleţni organ:Uprava za zaštitu ţivotne sredine, Trg revolucije 45/2, tel: 016/237170

7. GLAVNI PROJEKAT ZAŠTITE OD POŢARA

Glavni projekat zaštite od poţara je sastavni deo tehniĉke dokumentacije za izgradnju objekata. Nadleţni organ: Privredno društvo odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući

registar za obavljanje delatnosti izrade tehniĉke dokumentacije, koje ima ovlašćenje Ministarstva za

izradu Glavnog projekta zaštite od poţara i ima zaposlena lica sa licencom za izradu projekta zaštite od poţara.

8. SAGLASNOSTI INSTITUCIJA NA PROJEKTNU DOKUMENTACIJU

Saglasnost dole navedenih institucija na glavni projekat pribavlja investitor o svom trošku.

9. DOKAZ O PRAVU SVOJINE ODNOSNO PRAVU ZAKUPA NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU

10. NAKNADA ZA UREĐENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA

Nadleţni organ: JP „Direkcija za urbanizam i izgradnju“ Trg revolucije 45,tel: 016/ 245-819.

3. GRAĐEVINSKA DOZVOLA

http://aliquantum.rs/besplatne-konsultacije/gradnja-korak-po-korak/gradevinska-dozvola/

http://aliquantum.rs/energetskaefikasnostsrbija/

80

NAPOMENA: Za izgradnju privredno-proizvodnih i poslovnih objekata, naknada za ureĊenje

graĊevinskog zemljišta se umanjuje i do 50% u zavisnosti od visine ulaganja i broja zapolesnih

(Odluka o graĊevinskom zemljištu „Sl.glasnik grada Leskovca“,br.18/09,4/10,23/10,27/11 i 2/2012).

KORAK 2

REŠENJE O GRAĐEVINSKOJ DOZVOLI

NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca, Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.

NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.

1. Zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20zahtev%20za%20izdavanje%20gradjevinske%20dozvole.pdf

1.PRIJAVA POČETKA GRAĐENJA OBJEKTA Pre nego što se krene sa izvoĊenjem radova na novom objektu a nakon dobijanja graĊevinske

dozvole, potrebno je predati PRIJAVU RADOVA. Prijava se predaje minimum osam (8) dana pre otpoĉinjanja graĊenja, nadleţnom organu za izdavanje graĊevinske dozvole i nedleţnim inspekcijskim

organima.

2.POTVRDA O USAGLAŠENOSTI IZGRAĐENIH TEMELJA

IzvoĊaĉ radova podnosi nadleţnom organu izjavu o završetku izrade temelja. Rok za izdavanje gore navedene potvrde je tri (3) dana od dana podnošenja urednog zahteva

Nadleţni organ: Uprava za urbanizam,graĊevinske,komunalno-stambene poslove grada Leskovca, Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.


2a) Zahtev za izdavanje potvrde o usaglašenosti izgraĎenih temelja,

Nadleţni organ:Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, 215-614.

2b) Izjava IzvoĎača radova o završetku izrade temelja,

2c) Geodetski snimak izraĎenih temelja,

Nadleţni organ:Ovlašćeni geometar

2d) Rešenje o odobrenju za izgradnju

2e) Potvrda prijave početka izvoĎenja radova

NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada

Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.

1. Obrazac o završetku izrade temelja

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20obavestenje%20o%20zavrsetku%20izrade%20temelja

.pdf

4. PRIJAVA RADOVA



http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20obavestenje%20o%20zavrsetku%20izrade%20temelja.pdf

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20obavestenje%20o%20zavrsetku%20izrade%20temelja.pdf

81

Organ nadleţan za izdavanje graĊevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku

od sedam dana (7) od dana prijema nalaza komisije za tehniĉki pregled kojim je utvrĊeno da je objekat podoban za upotrebu.


1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE UPOTREBNE DOZVOLE Nadleţni organ: Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,

Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.

2. ZAHTEV ZA IZVRŠENJE TEHNIČKOG PREGLEDA OBJEKTA Nadleţni organ:Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,

Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.

1a) Zahtev za tehnički pregled objekta iz oblasti zaštite od poţara

3. GLAVNI PROJEKAT ODNOSNO PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA

U sluĉaju da u toku graĊenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vrši struĉni nadzor i izvoĊaĉ radova potvrĊuju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje

jednako projektovanom stanju.

4. SERTIFIKAT O ENERGETSKIM SVOJSTVIMA OBJEKTA (Energetski pasoš)

Energetski pasoš je dokument koji precizno opisuje energetsko stanje i energetski razred datog graĊevinskog objekta. Energetski pasoš ĉini sastavni deo tehniĉke dokumentacije koja se prilaţe uz

zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Nadleţni organ: Odgovorna organizacija koja poseduje licencu koju izdaje nadleţno Ministarstvo ili

odgovorni Inţinjer za energetsku efikasnost zgrada koji poseduje licencu koju izdaje Inţenjerska Komora Srbije.

5. GEODETSKI SNIMAK OBJEKTA

Ovaj snimak radi se po završetku izgradnje i potreban je kako bi se utvrdilo da li je izgraĊeni

objekat u skladu sa tehniĉkom dokumentacijom odnosno graĊevinskom dozvolom.

6. SAGLASNOSTI ZA PRIKLJUČENJE OBJEKTA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU

Da bi dobili upotrebnu dozvolu potrebne su saglasnosti za prikljuĉenje objekta na komunalnu

infrastrukturu.

KORAK 3

REŠENJE O UPOTREBNOJ DOZVOLI

NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,

Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964 NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada

Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.

1. Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20zahtev%20za%20izdavanje%20upotrebne%20dozvole

.pdf

5. UPOTREBNA DOZVOLA

http://aliquantum.rs/energetskaefikasnostsrbija/

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20zahtev%20za%20izdavanje%20upotrebne%20dozvole.pdf

http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20zahtev%20za%20izdavanje%20upotrebne%20dozvole.pdf

82

7 Radna snaga 7.1 Broj i struktura zaposlenih

Tabela 74. Broj i struktura zaposlenih, 2011.

Leskovac

Struktura

zaposlenih u

opštini (%)

Struktura

zaposlenih u

okrugu (%)

Struktura

zaposlenih u

Srbiji (%)

Zaposleni - ukupno 24.351 100 100 100

Ţene 11.080 45.50 44.9 45.9

Muškarci 13.271 54.50 55.1 54.1

U preduzećima, ustanovama, zadrugama

i organizacijama 17.083 70.15 67.73 76.90

Privatni preduzetnici, samostalni delatnici i zaposleni kod njih

7.268 29.85 32.27 23.1

Broj zaposlenih na 1000 stanovnika 166 / 156 241

Broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i

organizacijama na 1000 stanovnika

116 / 106 185

Izvor: RZS, Opštine i Regioni u Srbiji 2012. godine

7.2 Zaposlenost po delatnostima

Tabela 75. Struktura zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, po sektorima delatnosti, 2011.

Opština

Struktura

zaposlenih u opštini (%)

Struktura

zaposlenih u okrugu (%)

Struktura

zaposlenih u Srbiji (%)

Zaposleni - ukupno 17.083 100 100 100

Poljoprivreda, lov, šumarstvo i ribarstvo

225 1,31 1,6 2,59

Rudarstvo 0 0,00 0,89 1,62

PreraĊivaĉka industrija 3.600 21,07 21,01 30

Snabdevanje energijom,

gasom i parom 365 2,13 1,94 2,08

Snabdevanje vodom i

upravljanje otpadnim vodama 702 4,11 4,3 2,41

GraĊevinarstvo 669 3,91 4,47 5,39

Trgovina na veliko i malo i

opravka motornih vozila 2.093 12,25 11,17 13,65

Saobraćaj i skladištenje 996 5,83 4,84 6,42

Usluge smeštaja i ishrane 143 0,83 1,33 1,52

Informisanje i komunikacije 223 1,3 1,98 2,81

Finansijsko delatnosti i delatnosti osiguranja

234 1,37 1,11 2,9

Poslovi sa nekretninama 0 0 0 0,23

Struĉne, nauĉne, inovacione i

tehniĉke delatnosti 193 1,13 1,18 3,89

Administrativne i pomoćne usluţne delatnosti

136 0,8 0,7 2,18

Drţavna uprava i obavezno

socijalno osiguranje 1300 7,6 7,85 5,25

Obrazovanje 2820 16,5 18 10,3

Zdravstvena i socijalna zaštita 2859 16,73 15,28 12

Umetnost, zabava i rekreacija 276 1,61 1,42 1,66

Ostale usluţne delatnosti 248 1,45 1,15 1,07

Izvor: Republiĉki zavod za statistiku, Opštinski godišnjak 2012

83

7.3 Prosečne zarade

Tabela broj 76. Prosečna mesečna bruto i neto zarada po zaposlenom na području Leskovca i Republike Srbije u 2012. godini

Mesec

Grad Leskovac Republika Srbija

Bruto zarada Neto zarada Bruto zarada Neto zarada

Januar 37421 26816 50829 36639

Februar 43619 31446 55505 40003

Mart 43232 31179 56125 40562

April 44281 31858 58465 42215

Maj 42,636 30613 56206 40442

Jun 44037 31629 58712 42335

Jul 43,59 31,34 57,24 41,18

Avgust 44086 31621 58503 42122

Septembar 45954 33149 55903 40258

Oktobar 44074 31787 57733 41558

Novembar 46017 33199 58914 42395

Decembar 53458 38517 65165 46923

Proseĉna godišnja vrednost 44367 31929 5,441 41386

Izvor: Statistiĉki bilten grada Leskovca za 2012. godinu

Tabela 77. Uporedni pregled prosečnih zarada po zaposlenom po godinama

Godina

Zarade po zaposlenom

u eurima* Grad Leskovac

Zarade po zaposlenom u

eurima*

Jablaniĉki okrug

Zarade po zaposlenom u

eurima*

Republika Srbija

2012 282 / 366

2011 285 278 372

2010 259 252 331

2009 263 252 338

2008 317 298 402

2007 246 233 347

Izvor: Republiĉki zavod za statistiku, jul 2013 * Po proseĉnom srednjem kursu NBS za datu godinu

7.4 Zarade po delatnostima

Tabela 78. Uporedni prikaz prosečnih zarada, po sektorima u eurima

Sektor

Neto zarade 2011. godine (Eur.)*

Neto zarade 2012. godine (Eur.)*

Neto zarade

2013/septembar

(Eur.)**

Region Juţne i

Istoĉne

Srbije

Republika

Srbija

Region Juţne i

Istoĉne

Srbije

Republika

Srbija

Region Juţne i

Istoĉne

Srbije

Republika

Srbija

Ukupno 323 372 317 366 320 374

A - Poljoprivreda,

šumarstvo i ribarstvo 246 309 265 318 317 335

B - Rudarstvo 476 563 493 563 507 588

C - PreraĊivaĉka industrija

293 322 281 316 280 320

D - Snabdevanje

elektriĉnom energijom, gasom, parom i

klimatizacija

641 636 620 622 640 638

84

E - Snabdevanje

vodom; upravljanje

otpadnim vodama, kontrolisanje procesa

uklanjanja otpada i sliĉne aktivnosti

279 343 278 335 288 343

F - GraĊevinarstvo 256 323 246 307 226 293

G - Trgovina na veliko i

trgovina na malo;

popravka motornih vozila i motocikala

196 279 196 275 203 279

H - Saobraćaj i skladištenje

284 401 281 384 306 393

I - Usluge smeštaja i

ishrane 171 205 170 202 175 211

J - Informisanje i

komunikacije 422 518 417 530 423 620

K - Finansijske delatnosti i delatnost

osiguranja

499 706 433 674 494 702

L - Poslovanje

nekretninama 295 430 295 395 306 412

M - Struĉne, nauĉne i tehniĉke delatnosti

241 486 253 507 251 505

N - Administrativne i

pomoćne usluţne delatnosti

262 278 249 276 279 264

O - Drţavna uprava i odbrana; obavezno

socijalno osiguranje

392 458 403 449 413 462

P - Obrazovanje 338 374 325 360 340 377

Q - Zdravstvena i

socijalna zaštita 382 385 367 366 361 372

R - Umetnost; zabava i

rekreacija 303 366 289 349 252 333

S - Ostale usluţne delatnosti

209 257 210 255 223 263

Izvor: Republiĉki zavod za statistiku, jul 2013 * Po proseĉnom srednjem kursu NBS za datu godinu

** Po srednjem kursu za septembar 2013.godine

7.5 Nezaposlenost

Tabela 79. Struktura nezaposlenih, septembar 2013.

Leskovac Jablaniĉki

okrug Srbija

Udeo u okrugu (%)

Udeo u Srbiji (%)

Nezaposleni - ukupno 22.426 37.876 760.737 59,2 2,95

Nezaposleni - ţene

broj 10.364 17.699 391.086 58,56 2,70

% 46,21 46,73 51,4 / /

Nezaposleni - muškarci

broj 12.062 20.177 369.651 59,78 3,26

% 53,79 53,27 48,6 / /

Izvor: NSZ, filijala Leskovac

85

Tabela 80. Broj i polna struktura nezaposlenih, pregled po godinama.

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Nezaposleni

ukupno 20554 20623 20466 20727 20042 20922 20991 22658 22812

Nezaposleni

ţene 10766 10804 10694 10812 10270 10435 10435 11019 10698

Nezaposleni muškarci

9788 9819 9772 9915 9772 10487 10556 11639 12114

Izvor: RZS, Opštinski godišnjak 2012

7.6 Stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti

Tabela 81. Uporedni prikaz stope nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti Leskovac Beograd Niš

2008 44,3 13,5 31,8

2011 48,2 14,4 36,5

Tabela 82. Uporedni prikaz stope zaposlenosti

Stopa zaposlenosti Leskovac Beograd Niš

2008 16,8 38,8 30,3

2011 16,9 35,2 24 Izvor: RZS, jul 2013

86

7.7 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja

Tabela 83. Nezaposleni prema stepenu obrazovanja i polnoj strukturi, septembar 2013. godine

Leskovac Udeo u ukupnom broju

nezaposlenih (%)

UKUPNO 22426 100

Ukupno ţena 10364 46,2

I stepen struĉne spreme ukupno 5385 24,01

ţena 2500 11,15

II stepen struĉne spreme ukupno 375 1,67

ţena 195 0,87

III stepen struĉne spreme ukupno 7621 33,98

ţena 2777 12,38

IV stepen struĉne spreme ukupno 6648 29,64

ţena 3579 15,96

V stepen struĉne spreme ukupno 166 0,74

ţena 51 0,23

VI-1 stepen struĉne spreme ukupno 807 3,60

ţena 447 1,99

VI-2 stepen struĉne spreme ukupno 267 1,19

ţena 168 0,75

VII-1 stepen struĉne spreme ukupno 1145 5,11

ţena 643 2,87

VII-2 stepen struĉne spreme ukupno 12 0,05

ţena 4 0,02

VIII stepen struĉne spreme ukupno 0 0,00

ţena 0 0,00 Izvor: NSZ, filijala Leskovac

7.8 Nezaposlenost prema duţini čekanjana na posao

Tabela84. Nezaposleni prema duţini čekanja na posao, septembar 2013.

Leskovac

Udeo u ukupnom

broju

nezaposlenih (%)

Leskovac Ţene

Udeo u ukupnom

broju nezaposlenih

ţena (%)

UKUPNO 22426 100 10364 46,21

do 6 meseci 3067 13,68 1361 6,07

od 6 meseci do 1 godine 2632 11,74 1055 4,70

1 - 2 godine 3886 17,33 1626 7,25

2 - 3 godine 2662 11,87 1166 5,20

3 - 5 godina 4386 19,56 1998 8,91

5 - 8 godina 3046 13,58 1540 6,87

8 - 10 godina 687 3,06 376 1,68

Preko 10 godina 2060 9,19 1242 5,54 Izvor:NSZ, filijala Leskovac

87

7.9 Nezaposlenost prema starosnoj strukturi

Tabela 85. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, septembar 2013.

Broj godina Opština Udeo u ukupnom broju

nezaposlenih (%)

UKUPNO 22426 100

Ukupno ţena 10364 46,21

Do 19 godina ukupno 714 3,18

ţena 279 1,24

20-24 ukupno 2.352 10,49

ţena 1.027 4,58

25 - 29 ukupno 2.917 13,01

ţena 1.442 6,43

30 - 39 ukupno 5431 24,22

ţena 2774 12,37

40 - 49 ukupno 5422 24,18

ţena 2819 12,57

50 - 59 ukupno 4709 21,00

ţena 1941 8,66

Preko 60 ukupno 881 3,93

ţena 82 0,37 Izvor: NSZ, filijala Leskovac

8 Javni resursi 8.1 Saobraćajna infrastruktura

Grad Leskovac se nalazi na glavnoj trasi ţelezniĉkog i drumskog panevropskog koridora 10.Pored Leskovca prolazi evropski put E 75 (deonica koridora 10) koji spaja krajnji sever Norveške sa

krajnjim jugom Grĉke. Iz Leskovca se tim putem stiţe direktno do svih bitnih destinacija na jugu (Solun364 km.) i severu Evrope (Budimpešta 662 km.).

Kroz Leskovac u pravcu istok-zapad prolazi i drţavni put IB reda, koji spaja Leskovac sa Prištinom na zapadu (100 km.) i Pirotom na istoku (79 km.).

Teritorijom Grada Leskovca prolazi glavni krak ţelezniĉkog koridora 10 Salzburg-Beograd-

Leskovac-Skoplje-Solun. Imajući u vidu loše stanje ţelezniĉke mreţe i pruga Leskovac je ušla program “Ţelezniĉke mreţe visokih performansi”, koji će omogućiti stvaranje ţelezniĉkih mreţa visokog

kvaliteta, sa znatno smanjenim vremenom putovanja izmeĊu glavnih urbanih centara. Leskovaĉka ţelezniĉka stanica je na spisku nadzornih stanica otvorenih za prijem i otpremu

robe, što gradu omogućava jeftiniji robni transport do svih destinacija širom regiona i Evrope.

Što se tiĉe aerodromskog prevoza najbliţi aerodrom za robni promet u Srbiji je aerodrom Nikola Tesla u Beogradu (304 km.) dok aerodrom u Nišu (47 km.) obavlja samo putniĉki saobraćaj na

manjem broju destinacija. Za potrebe robnog i putniĉkog saobraćaja alternativa je i aerodrom Aleksandar Veliki u Skoplju (150 km.) u Makedoniji.

88

Tabela 86. Duţina puteva, 2011.

Grad (km)

Udeo u duţini

puteva iste kategorije u okrugu

(%)

Okrug (km)

Duţina puteva - ukupno 681 38,11 1.787

Savremeni kolovoz 417 44,50 937

Magistralni ukupno 56 39,16 143

savremeni kolovoz 56 39,16 143

Regionalni ukupno 153 36,60 418


Lokalni ukupno 472 38,50 1.226


Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012

8.1.1 Drumski sadrţaji

Putna mreţa grada Leskovca sastoji se od 681 km kategorisanih puteva. U odnosu na period

pre nekoliko godina to je znaĉajno povećanje, ali mahom u kategoriji lokalnih puteva. Kroz teritoriju grada Leskovca prolaze deonice dva magistralna puta I B reda ukupne duţine 64 km. Od ukupne

duţine regionalne mreţe pod savremenim kolovozom je 72.55%, a od lokalne mreţe pod savremenim

kolovozom je 53%. MeĊugradski drumski saobraćaj odvija se preko gradske autobuske stanice (GAS) koja ima

276 polazaka dnevno za veliki broj destinacija a unutrašnji gradski saobraćaj, poveren je preduzećima koja obavljaju prevoz putnika do svih 145 naseljenih mesta grada Leskovca.

Što se tiĉe individualne motorizacije prosek u Leskovcu u 2008. godini bio je 170 putniĉkih automobila na 1000 stanovnika, što je znatno niţe od proseka za centralnu Srbiju.

Tabela 87. Stepen individualne motorizacije, 2007. i 2008.

Podruĉje Putniĉki automobili / 1000 stanovnika

2007. 2008.

Centralna Srbija 208.38 210.39

Jablaniĉki okrug 158.78 160.35

Grad Leskovac 169.17 170.31 Izvor: Saobraćajna studija Leskovca, maj 2010

Tabela 88. Registrovana motorna vozila, 2011.

Grad Okrug

Motocikli 496 618

Putniĉki automobili 26583 38670

Autobusi 161 210

Teretna vozila 3136 3136

Drumski tegljaĉi 69 102

Prikljuĉna vozila 2972 4748


8.1.2 Ţeleznički saobraćaj i infrastruktura Teritorijom Grada Leskovca prolazi glavni krak ţelezniĉkog koridora 10, Salzburg-Beograd-

Leskovac-Skoplje-Solun. Ţelezniĉka pruga jedvokoloseĉna od Beograda do Niša, a dalje prema jugu

samo u jednoj traci. Stanje ţelezniĉke mreţe na teritoriji cele Srbije je u vrlo lošem stanju, pa samim tim i u ovom regionu.

Deonica pruge koja prolazi kroz Leskovac ušla je u program Ţelezniĉke mreţe visokih performansi” koji će omogućiti stvaranje ţelezniĉkih mreţa visokog kvaliteta, sa znatno smanjenim

vremenom putovanja izmeĊu glavnih urbanih centara.

89

Svakog dana se u Leskovac zaustavi 13 putniĉkih vozova. Leskovaĉka ţelezniĉka stanica je

nadzorna stanica otvorena za prijem i otpremu robe, što gradu omogućava jeftiniji robni transport do

svih destinacija širom regiona i Evrope (vidi tabelu ispod). Broj otpremljenih putnika i utovarene robe pokazuje da Leskovac još uvek ne koristi u

dovoljnoj meri prednosti svog ukljuĉenja u ţelezniĉki sistem zemlje, naroĉito u pogledu robnog saobraćaja, a industrijska zona Leskovac nije direktno ukljuĉena u ţelezniĉku mreţu preko

odgovarajućih industrijskih koloseka.

Proširenje kapaciteta postojećih industrijskih koloseka biće jedan od vaţnijih zadataka u narednom periodu na ublaţavanju uoĉenih nedostataka i problema u ovoj oblasti.

Tabela 89. Promet robe i putnika u ţelezničkom saobraćaju, 2010.

Grad Leskovac Udeo grada u ukupnom

prometu u okrugu (%) Okrug

Broj ţelezniĉkih stanica 6 100 6

Broj prevezenih putnika 19.200 52 36.745

Utovar (u tonama) 9.117 100.00 9.117

Istovar (u tonama) 9.030 100.00 9.030

Izvor: Saobraćaj i telekomunikacije u RS, 2010

8.2 Komunalna infrastruktura

Grad Leskovac se nalazi u grupi od 25 urbanizovanih gradova/opština i izdvaja se po svom

specifiĉnom poloţaju, jer se centri Niš, Leskovac i Vranje nalaze u juţnom delu meĊunarodnog saobraćajnog koridora 10. U pogledu funkcionalno urbanog znaĉaja Leskovac predstavlja jedno od

16 funkcionalnih urbanih podruĉja od drţavnog znaĉaja, gde na 2,4% republiĉkog prostora ţivi 3% stanovništva Republike.

8.2.1 Vodoprivredna infrastruktura

8.2.2.1. Vodosnadbevanje

Osnovni izvor za snabdevanje vodom grada Leskovca predstavlja akumulacija "Barje" nastala

pregraĊivanjem reke Veternice, trideset kilometara uzvodno od Leskovca, kod istoimenog sela. Iz akumulacije "Barje" voda dolazi do postrojenja za preĉišćavanje vode za piće sa akumulacije "Barje",

koje se nalazi se na 5,5km nizvodno od brane u selu Gorina. Ukupan kapacitet postrojenja iznosi 840

l/s, a njegova realizacija je sa dve tehnološke linije od 420 l/s. Visinski poloţaj postrojenja je odreĊen tako da se voda gravitaciono doprema do rezervoara 25.000 m³ na Rudarskoj kosi u blizini Leskovca,

a usput se vodom snabdeva podruĉje dvadesetak naselja. Pre puštanja u sistem postrojenja za preĉišćavanje vode za piće, grad Leskovac se snadbevao

preko centralnog sistema za vodosnabdevanje Leskovca iz kaptiranih podzemnih izvorišta sa dva

lokaliteta: - Severno, tzv. novo izvorište,

- Juţno, tzv. staro izvorište. Na severnom izvorištu nalazi se centralna

crpna stanica, kapaciteta Q=600 l/s, odakle se

voda potiskuje u gradsku mreţu i rezervoar na Hisaru ukupne zapremine 4200 м3.

Ovakav naĉin snadbevanja grada vodom iz kaptiranih podzemnih izvorišta postao je

rezervno izvorište koje se aktivira u sluĉaju da dodje do teţih akcidenata na izvorištu

vodosistema Barje. Gradska vodovodna mreţa

izgraĊena je u duţini od oko 350 km na koju je prikljuĉeno preko 30.000 domaćinstava.

Slika 16. Akumulacija Barje

90

8.2.1.2 Kanalizacija

Industrijski i demografski razvoj Leskovca nametnuo je potrebu izgradnje savremene kanalizacione mreţe. Zbog konfiguracije terena na kom se nalazi grad, odvod otpadnih voda u

Leskovcu predstavlja specifiĉan problem. Zajedno sa sekundarnom mreţom kanalizacioni sistem premašuje duţinu od 120 kilometara i

trenutno se sve otpadne vode izlivaju direktno u reku Veternicu bez prethodnog tretmana ili kasnije

prerade. Kanalizacioni sistem funkcioniše po mešovitom sistemu, tj.relativno mali broj ulica izdvaja atmosfersku vodu od fekalne kanalizacije.

U delovima grada u kojima ne postoji kanalizaciona mreţa, otpadne vode se odvode u uglavnom nepropisno

izgraĊene individualne septiĉke jame, koje predstavljaju

potencijalnu opasnost sa sanitarnog aspekta u uslovima visokih podzemnih voda kada moţe doći do njihovog

izlivanja. Obzirom da individualne septiĉke jame uglavnom nisu graĊene kao vodonepropusne, predstavljaju

kontinualnu opasnost sa aspekta ugroţenosti podzemnih voda.

U cilju unapredjenja ţivotne sredine i zaštite

zdravlja naših graĊana, gradu Leskovcu odobren je projekat izgradnje postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda u

vrednosti od preko 24 miliona evra ĉija III faza ukljuĉuje proširenje kanalizacione mreţe u preko 20 naselja na

teritoriji grada koji gravitiraju budućem postrojenju.

Postrojenje se nalazi kod sela Bogojevce na prostoru uliva Veternice u Juţnu Moravu. Postrojenje će moći da preradi

800 litara otpadnih voda u sekundi a krajnji rok za izgradnju sve tri faze je 2016. godina.

Projekat se finansira iz evropskih fondova i uz podršku Vlade Republike Srbije za preĉišćavanje

otpadnih i grada Leskovca i predstavlja znaĉajni doprinos pridruţivanja Evropskoj unije voda i

poštovanju preporuka iz Okvirne direktive o vodama i mnogim direktivama koje iz nje proistiĉu.

Tabela 90.Vodosnabdevanje i ispuštanje otpadnih voda, 2011.

Region-Grad Broj domaćinstava

prikljuĉenih na

vodovodnu mreţu

Isporuĉene vode za piće,

hilj. m³

Broj domaćinstava prikljuĉenih na

kanalizacionu mreţu

Ukupno ispuštene otpadne vode,

hilj. m³

Jablaniĉki

okrug 47.713 7.916 30.207 6.903

Leskovac 30.908 5.528 19.412 5.383


8.2.2 Sistem daljinskog grejanja

JP „Toplana” - Leskovac obavlja proizvodnju i distribuciju toplotne energije za potrebe

grejanja krajnjih korisnika u gradu Leskovcui nosioc je razvojnog programa toplifikacije i gasifikacije grada.

Sistem daljinskog grejanja u Leskovcu obavlja se preko tri kotlarnice: Kotlarnica „Crvena Zvezda”, loţena ugljem, ukupne instalisane snage 22 MW. Ukupna

duţina trase vrelovoda sistema daljinskog grejanja C. Zvezda je 6140m. Kotlovi u ovoj kotlarnici se

moraju zameniti sa 3 nove kotlovske jedinice snage 35KW koji će kao energent koristiti mazut sa mogućnošću konverzije gorionika na gas.

Kotlarnica „Dubočica”, koja kao gorivo koristi mazut ukupne instalisane snage 19,5 MW i koja takoĊe mora pretrpeti izmene u smislu povećanja kapaciteta sa 19,5 MW na 25МW sa

mogućnošću konverzije gorionika na gas. Ukupna duţina trase vrelovoda je 3850 m.

Kotlarnica „S 17”, koja kao gorivo koristi mazut, ukupne instalisane snage 9 MW, nalazi se u centru grada i ima 4650 direktnih korisnika odnosno 6500 indirektnih dnevno. Zbog nemogućnosti

Slika 17. Budući izgled postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda

91

povećanja kapaciteta u graĊevinskom smislu i nemogućnosti konverzije na gas kao energent predviĊa

se izmeštanje iz podrumskih prostorija zgrade „S-17”.

Na mreţu vrelovoda od preko 12 km prikljuĉeno je ukupno 111862 m² površine poslovnih prostorija i 3.758 stanova što iznosi manje od 10% od ukupnog broja domaćinstava u Leskovcu.

8.2.2.1. Gasifikacija Leskovca

Kroz Leskovac prolazi glavni krak magistralnog gasovoda MG 11 od Niša do Leskovca (GRĈ

Leskovac) i krak razvodog gasovoda RG 11-02 do Donjeg Bunibroda (GMRS „Vlasotince”). Prema

gradu Leskovcu je izvedena instalacija kraka MG 11 do Bobišta (GMRS „Leskovac”).

Od GMRS „Leskovac”“ je uraĊena gradska

mreţa i sledeće merne stanice : - „Nevena-Jugekspres”,

- „Leteks”, - „Proleter” ,

iz kojih su već prikljuĉeni korisnici Jura, Bimteks, Zlatni pek, Zlatan trag, Morava (ciglana) i sa kojih

mernih stanica postoje kapaciteti za prikljuĉenje

svih zainteresovanih pravnih i fiziĉkih lica.

8.2.3 Elektoenergetska infrastruktura

Osnovno razvodno postrojenje za napajanje Leskovca i okoline predstavlja TS 400/220/110kV

„Leskovac 2”, putem 110kV DV.

Sa elektroenergetskim sistemom Srbije Leskovac je povezan preko sledećih dalekovoda i to: 1. 400 kV DV (TS „Niš 2” – TS „Leskovac 2”)

2. 220kV DV (TS „Niš 2” – TS „Leskovac 2”) i 3. 110kV DV (TS „Niš 2” – TS „Leskovac 4”), (TS „Leskovac 4” – TS „Leskovac 2”), (TS

„Leskovac 2 – TS „Vrla 3“) i (TS „Leskovac 2” – EVP Grdelica – TS „Vrla 3”). U obuhvatu GUP-a nalazi se jedna TS 110/35 kV „Leskovac 1” (postojeći kapacitet 2 x 20

MVA ) i dve TS 110/10 kV, i to: „Leskovac 4” (postojeći kapacitet 2 x 31.5 MVA ) i „Leskovac 6”

(postojeći kapacitet 2 x 31.5 MVA ). Zadrţavaju se postojeći sistemi transformacije 110/35/10/0,4 kV i 110/10 kV uz napomenu da

je konaĉno mišljenje definisano kroz uraĊenu Studiju perspektivnog dugoroĉnog razvoja elektriĉnih mreţa naponskih nivoa 110 kV i 35 kV na podruĉju Ogranaka Niš, Leskovac, Prokuplje, Pirot i

Vranje u PD „Jugoistok” d.o.o. Niš.

Uz osnovno energetsko uporište na trafo-stanici TS 220/110 KV „Leskovac” sa dve trafo stanice TS 110/10KV i jedne TS 110/35KV, konzum u Leskovcu je kvalitetno i pouzdano obezbedjen

elektriĉnom energijom tako da grad Leskovac zadovoljava potrebe privrede i stanovništva.

8.2.4 Telekomunikacioni sistemi

8.2.4.1. Fiksna telefonija

Broj telefonskih prikljuĉaka u gradu Leskovcu od 38046 daje 26,38 aparata na 100 stanovnika

(ili, inverzno: jedan prikljuĉak na 3,79 stanovnika) što je za 65% niţi nivo nego u Republici Srbiji gde je 40,2 aparata na 100 stanovnika (ili jedan prikljuĉak na 2,49 stanovnika). Telefonsku mreţu grada

upotpunjuju 14 telefonskih centrala, od ĉeta 7 modernih automatskih i oko 1.500 km ukupne telefonske mreţe od ĉega 20% sa podzemnim kablom.

Procenat digitalizacije ukljuĉenih pretplatnika fiksne telefonije na podruĉiju MG Leskovac

iznosi 89,58%, dok broj ukljuĉenih dvojnika ĉini 1,8%. U Republici Srbiji procenat digitalizacije ukljuĉenih pretplatnika fiksne telefonije iznosi 97,88%, a od ukupno ukljuĉenih procenat dvojnika

iznosi 3,47%. Ukupna duţina magistralnih optiĉkih kablova (glavni kabl) koji su izgraĊeni na teritoriji Leskovaca je oko 98,191km.

Stanje u fiksnoj telekomunikacionoj mreţi se po kvalitetu u pretplatniĉkoj mreţi moţe oceniti

kao relativno zadovoljavajuće kada je u pitanju prenos govornog signala. Uslugu fiksne telefonije u Leskovcu pruţaju sledeće firme Telekom Srbija, SBB i Orion telekom.

Slika 18. GMRS “Leskovac”

92

8.2.4.2. Mobilni i kablovski operateri

Usluge mobilne telefonije, interneta i kablovske televizije u Leskovcu pruţaju mnoge firme tako da je zastupljena jaka konkurencija koja garantuje visok kvalitet navedenih usluga.

Mobilni operateri u Leskovcu su: Vip mobile d.o.o., Telekom Srbija a.d. i Telenor Srbija . Operateri kablovske televizijesu: SBB, Telekom Srbija, Kopernikus, Orion telekom.

Internet usluge u Leskovcu pruţaju sve gore navedene firme sa odliĉnim internet paketima koji se

trenutno nude u celoj Srbiji.

Tabela 91. PTT saobraćaj, 2011.

Grad Udeo u okrugu (%) Republika Srbija

Broj pošta 16 55,17 1507

Broj telefonskih pretplatnika 38.046 68,70 2.889.236

PTT promet

(otpremljeno)

pismonosne pošiljke(u hilj.) 1.366 81,00 298.137

paketi (u hilj.) 9 90,00 530


8.3 Zdravstvena i socijalna zaštita

Mreţu zdravstvenih organizacija u gradu i prigradskim naseljima obuhvaćenih GUP-om

saĉinjavaju: objekti primarne zdravstvene, sekundarne i higijensko-epidemiološke zaštite. Objekti zdravstva su u drţavnoj i privatnoj svojini.

Za pruţanje primarne zdravstvene zaštite nadleţan je Dom zdravlja u Leskovcu sa svojim

ograncima u Grdelici i Vuĉju. U okviru Doma zdravlja funkcioniše preko 10 sluţbi meĊu kojima je i Sluţba za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece. Dom zdravlja raspolaţe razgranatom mreţom

zdravstvenih stanica i ambulanti u naseljenim mestima grada Leskovca te većim brojem zubnih ambulanti po osnovnim i srednjim školama u Leskovcu.

Dom zdravlja u Leskovcu pruţi godišnje oko 2.300.000 razliĉitih zdravstvenih usluga (19 usluga na jednog osiguranika). S obzirom na dobru distribuciju zdravstvenih kapaciteta i kadrova,

korišćenje zdravstvene zaštite u potpunosti odgovara zahtevima i potrebama radnih ljudi i gradjana na

podruĉju koje Dom zdravlja - Leskovac obezbedjuje zdravstvenom zaštitom. Zdravstvena ustanova „Apoteka Leskovac” je još jedna zdravstvena ustanova koja

obezbeĊujući primarnu zdravstvenu zaštitu ali za teritoriju ĉitavog Jablaniĉkog okruga. Osnovna delatnost je snabdevanje stanovništva, zdravstvenih ustanova i drugih pravnih lica lekovima i

medicinskim sredstvima. Apoteku Leskovac ĉine 13 ogranaka i 21 jedinica za izdavanje gotovih lekova.

Sekundarnu zdravstvenu zaštitu svim stanovnicima Jablaniĉkog okruga pruţa Opšta bolnica Leskovac. U bolnici radi preko 1200 upošljenika podeljenih na 19 sluţbi odnosno sektora koji opsluţuju

222.394 stanovnika okruga . U 2008. godini Opšta bolnica Leskovac je dobila priznanje u vidu 2. mesta na rang listi bolnica

u zemlji po kvalitetu rada koje ocenjuje Ministarstvo zdravlja RS, a na osnovu podataka koji se

dostavljaju ZZZJ.

Tabela 92. Bolnički kapaciteti, 2013.

Broj

kreveta

Udeo u ukupnom

broju kreveta (%)

Broj kreveta na 1000

stanovnika

Posteljni fond prema Uredbi o planu mreţe zdravstvenih ustanova (bez

psihijatrije)

727 79,98 3,36

Psihijatrijske postelje 68 7,48 0,31

Dnevne bolnice 54 5,94 0,25

Postelje na neonatologiji 60 6,60 0,28

UKUPNO 909 100,00 4,20


93

Tabela 93. Lekari, stomatolozi i farmaceuti u zdravstvenim sluţbama, 2011.

Grad

Udeo grada u ukupnom

broju lekara u okrugu (%)

Lekari – ukupno 471 78.50

Lekari opšte medicine 103 68

Lekari na specijalizaciji 23 82

Lekari specijalisti 345 82

Stomatolozi 60 71.43

Farmaceuti 49 100

Broj stanovnika na jednog lekara u gradu 311 -

Broj stanovnika na jednog lekara u okrugu 371 -

Broj stanovnika na jednog lekara u Srbiji 345 -

Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012)

Tabela 94. Bolnička statistika ,2009.

Opšta bolnica Leskovac Broj

Ukupan broj hospitalizovanih lica 31.544

Proseĉna duţina leĉenja 6.6 dana

Specijalistiĉki pregledi - ukupno 361.908

Broj operacija 6.621

Broj dijaliza 15.237


8.3.1 Socijalna i dečija zaštita

Socijalna zaštita – Ustanove na podruĉju GUP-a Leskovca ĉija je delatost socijalna zaštita

stanovništva su: Centar za socijalni rad, Ustanova za odrasle i starije Leskovac i dom za ĉuvanje starih

lica „Sunĉana jesen”, u privatnoj svojini. Od januara 2004. god. u okviru Centra a kao posebna organizaciona celina funkcioniše i

Prihvatilište za ţene i decu ţrtve nasilja u porodici.

Dečija zaštita – Poslove deĉije zaštite na teritoriji grada Leskovca obavlja gradska uprava za

društvene delatnosti i Predškolska ustanova „Vukica Mitrović” . U gradu postoje:

- 6 objekata sa 33 vaspitne grupe u celodnevnom boravku u 14 grupa u jaslenom delu ; - 4 objekta u prigradskim sredinama sa 5 grupa u celodnevnom boravku.

Ukupno je obuhvaćeno 1257-oro dece. 56 grupa poludnevnog boravka dece pri vrtiću, školama i

vangradskim sredinama pohaĊa 1350-oro dece.

Tabela 95. Korisnici socijalne zaštite, 2011.

Grad Okrug

Udeo grada u

ukupnom broju

korisnika (%)

Ukupno 13.410 24.972 54

Deca 3.379 7.210 47

Mladi 939 2.245 42

Odrasli 7.003 12.108 58

Ostareli 2.089 3.409 61 Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012

Tabela 96. Rashodi grada po pojedinim oblastima, 2011.

Grad

(u hillj.dinara)

Udeo grada u odnosu na

okrug

Okrug (u hillj.dinara)

Ulaganje u obrazovanje 2.212.554 68% 3.250.660

Ulaganje u zdravstvenu i socijalnu

zaštitu 3.153.886 76% 4.155.669

Ulaganje u umetnost,zabavu i rekreaciju 120.194 71% 170.209


94

8.4 Obrazovni kapaciteti Tabela 97. Kapaciteti obrazovnih institucija, 2011.

Broj ustanova Broj

uĉenika/studenata Završili školu-diplomirali

Predškolske ustanove 1 2329 /

Osnovne škole 11 12350 1598

Srednje škole 8 6286 1806

Više škole 2 540 228

Fakulteti 1 342 56

Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012 Tabela 98. Broj i struktura obrazovnih ustanova, 2011.

Grad


ustanova u okrugu (%)

Ukupno

upisali

Ukupno

završili

Osnovne škole ukupno 11 46 12350 1598

Srednje škole ukupno 8 44 6286 1806

Specijalne škole Osnovne ukupno 2 67 100 15

Srednje ukupno 1 100 34 9

Više škole 2 100 540 228

Fakulteti 1 100 342 56

Ustanove za decu predškolskog uzrasta 48 54 2329 -

Domovi uĉenika 1 100 218 -

Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012 Tabela 99. Ukupan broj učenika, studenata i korisnika obrazovnih ustanova, 2011.

Grad


uĉenika/studenata/korisnika u okrugu (%)

Osnovne škole - uĉenici ukupno 12350 66

završili školu 1598 66

Srednje škole - uĉenici ukupno 6286 73


Specijalne škole - uĉenici ukupno 100 95


Više škole - studenti ukupno 540 100,00

završili školu 228 100,00

Fakulteti - studenti ukupno 342 100,00

završili školu 56 100,00

UKUPNO – svi uĉenici 23.321 87.40

Predškolske ustanove deca korisnici 2329 54

Studentski domovi korisnici smeštaja 0 0

Domovi uĉenika korisnici smeštaja 218 - Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012

Tabela 100. Prosečan broj učenika, studenata i korisnika smeštaja u obrazovnim ustanovama, 2011.

Grad Okrug Srbija

Broj uĉenika po osnovnoj školi 140 97.68 165,26

Broj uĉenika po odeljenju osnovne škole 22 19.50 21.38

Broj uĉenika po srednjoj školi 571.45 480.11 566.61

Broj uĉenika po odeljenju srednje škole 21.97 24.62 25,29

Broj uĉenika po specijalnoj školi-osnovna 50 35 25.70

Broj uĉenika po specijalnoj školi-srednja - 34 44.56

Broj studenata po višoj školi 1312 1312 799.45

Broj diplomiranih studenata po višoj školi 228 228 170.45

Broj studenata po fakultetu 342 342 1.395

Broj diplomiranih studenata po fakultetu 56 56 277.73

Broj dece korisnika po predškolskoj ustanovi 48.52 41.68 76.18

Broj korisnika smeštaja po studentskom domu 0,0 0,0 1.895,55

Broj korisnika smeštaja po domu za uĉenike 218 127.55 179

95

Tabela 101. Ukupan broj učenika u osnovnim školama, 2011.

Grad


uĉenika osnovnih škola u okrugu (%)

Uĉenici osnovnih

škola

ukupno 12.350 65.85

uĉenice 5.984 31.90

uĉenici 6.366 33.94


9 Resursi ţivotne sredine

9.1 Kvalitet vazduha

Glavni izvori zagaĊujućih materija Grada Leskovca su:

- loţišta na fosilna goriva i - motorna vozila.

Većina većih loţišta na ĉvrsta i teĉna goriva (toplane i kotlarnice) smešteno je u gradu Leskovcu, oko 83%. Lokacija

ovih loţišta u odnosu na pravac dominantnih vetrova je nepovoljna – vetrovi duvaju od emitera ka stambenim zonama

grada.

Saobraćaj je jedan od glavnih uzroka zagaĊivanja vazduha većih naselja. Od zagaĊujućih materija koje su

karakteristiĉne za sagledavanje uticaja saobraćaja na kvalitet vazduha (ugljenmonoksid, azotdioksid, formaldehid, olovo i ukupni ugljovodonici) u Leskovcu se prate koncentracije azotdioksida i olova.

Pod imisijom se podrazumeva sadrţaj gasova, para, aerosola i Toplana Leskovac drugih

zagaĊujućih materija u vazduhu na odreĊenom mestu i u odreĊeno vreme i ona pokazuje kvalitet vazduha odreĊenog podruĉja.

Ispitivanja zagaĊenosti vazduha u Leskovcu prvi put su vršena u periodu od 01.02.1975.godine do 31.01.1976. godine. Nakon ovih jednogodišnjih ispitivanja nastao je prekid sve do 1994.godine

kada se ponovo otpoĉelo sa kontinualnim praćenjem kvaliteta vazduha u Leskovcu.

Kontinualnim merenjima obuhvaćena je samo teritorija grada Leskovca, na kojoj je lociran najveći broj zagaĊivaĉa vazduha. Zavod za javno zdravlje u Leskovcu vrši kontinuirano i sistematsko praćenje

kvaliteta vazduha grada, meĊutim zbog nedostatka finansijskih sredstava u 2009 godini merenja nisu vršena.

Gradska Uprava za zaštitu ţivotne sredine u svom programu je predvidela izradu lokalnog registra izvora zagaĊivaĉa vazduha na teritoriji grada Leskovca kao i povećani broj mernih mesta i

parametara za praćenje kvaliteta vazduha.

9.2 Kvalitet zemljišta Podruĉje grada Leskovca odavno je poznato kao pravi mozaik tipova zemljišta, formiranih pod

uticajem specifiĉnih pedogenetskih ĉinilaca, koji su stavili svoj peĉat na izgled, proizvodne osobine i

potencijalne vrednosti zemljišta. Višegodišnjim ispitivanjem zemljišta u laboratoriji „Zavoda za poljoprivredu Leskovac” u Leskovcu

ustanovljeno je da je u odnosu na pre dvadestak godina došlo do smanjenja pH vrednosti zemljišta za 0,2 – 0,3 jedinice, s jedne strane, a s druge strane došlo je do smanjenja % humusa u zemljištu, kao i

do smanjenja sadrţaja fosfora i kalijuma – što ukazuje da je došlo do pogoršanja kvaliteta zemljišta

odnosno da je većina tih uzoraka jako kisela. Na zagaĊenje zemljišta najviše utiĉe industrija, saobraćaj (teški metali) i intenzivno korišćenje

pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji ĉija je upotreba u velikoj meri nepravilna i nekontrolisana. Na osnovu napred reĉenog, a sa ciljem unapreĊenja kvaliteta zemljišta, grad Leskovac je odredio

opšte i posebne ciljeve, kao kratkoroĉni (2006-2007) i dugoroĉni (2006-2010) akcioni planovi.

Slika 19. ZagaĊivaĉi vazduha

96

9.3 Kvalitet voda

Ĉovek svojom aktivnošću i odnosom prema ţivotnoj sredini utiĉe na kvalitet i upotrebnu

vrednost vode. Voda svojom pojavnošću, rasprostiranjem i pokretljivošću zahteva lokalnu, regionalnu i

širu politiku zaštite. Izvorišta za vodosnabdevanje - Akumulacija Barje i podzemne vode

Koncepcija dugoroĉnog snabdevanja vodom teritorije grada Leskovca ogleda se u zadovoljavanju potreba za vodom korišćenjem kapaciteta podzemne izdani - sadašnje izvorište, i

akumulisanjem površinskih voda reke Veternice (brana i akumulacija „Barje”). Sistem snabdevanja vodom „Barje” obuhvata teritoriju opštine Leskovac sa 144 naselja i ukupno oko 150.000 stanovnika,

sa ukupnom koliĉinom visokokvalitetne vode u 2010. godini od 820 lit/sek.

Ukupna koliĉina vode koja se moţe obezbediti iz akumulacije „Barje” (Q=820 lit/sek) i iz podzemne izdani (Q=500 lit/sek) je Q=1.320 lit/sek.

Snabdevanje stanovništva vodom za piće iz podzemnog izvorišta, vrši se na više naĉina i to: - centralnim vodovodima,

- grupnim vodovodima i

- iz sopstvenih izvora i javnih ĉesmi - (seoski vodovodi). Sistem snabdevanja vodom iz akumulacije Barje podeljen je u dva meĊusobno zavisna i povezana

dela: - od akumulacije do Leskovca, i

- od Leskovca prema ostalim naseljenim mestima opštine. Ovaj podsistem obuhvata i

distributivnu mreţu grada Leskovca. U okviru snabdevanja vodom iz akumulacije „Barje” izgraĊeni su svi potrebni objekati (zahvati

vode, postrojenje za preĉišćavanje vode, crpne stanice, magistralni dovodi, rezervoarski prostor, i poĉetkom ove godine je otpoĉeo probni rad regionalnog sistema za vodosnabdevanje Barje.

Na stalnom praćenju kvaliteta vode za piće, u cilju utvrĊivanja zdravstvene i higijenske ispravnosti, ukljuĉeno je više organizacija. Nosioci ovih ispitivanja su Zavod za javno zdravlje u

Leskovcu, JKP „Vodovod” - Leskovac koji vrši i distribuciju vode za piće, kao i Zavod za javno zdravlje

„Dr Milan Jovanović - Batut” iz Beograda.

Stanje zaštita voda

Poslovni objekti i velika većina domaćinstava u opštini imaju obezbeĊeno snabdevanje tekućom vodom za piće, a centralne kolektorske sisteme za sakupljanje i odvoĊenje otpadnih voda

imaju samo Leskovac, Vuĉje, Grdelica i Predejane (od ukupno 144 naselja u opštini). Centralnim sistemima za prikupljanje i odvoĊenje otpadnih voda obuhvaćeno je oko 40% grada (raĉunato na broj

stanovnika). Otpadne vode iz ostalih zagaĊivaĉa odvode se u: septiĉke jame, vodotokove, kanale za prikupljanje atmosferskih voda.

Na razne naĉine iskorišćena voda u granicama podruĉja grada se sistemom zatvorene

kanalizacije bez preĉišćavanja ispušta u reku Veternicu. Nakon prijema kolektorskih voda, a pre uliva u Juţnu Moravu, Veternica protiĉe kroz naselje Bogojevce.

Mere zaštite

Leskovcu odobren je projekat izgradnje postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda u

vrednosti od preko 24 miliona evra ĉija III faza ukljuĉuje proširenje kanalizacione mreţe u preko 20 naselja na teritoriji grada koji gravitiraju budućem postrojenju. Postrojenje se nalazi kod sela

Bogojevce na prostoru uliva Veternice u Juţnu Moravu. Postrojenje će moći da preradi 800 litara otpadnih voda u sekundi a krajnji rok za izgradnju sve tri faze je 2016. godina.

U cilju zaštite otpadnih i površinskih voda utvrĊena su 3 stepena prioriteta zaštite i to: visoki,

srednji i niski. Gradska Uprava za zaštitu ţivotne sredine u svom programu je predvidela izradu lokalnog

registra potencijalnih zagaĊivaĉa podzemnih i površinskih voda kao i program monitoringa kvaliteta podzemnih voda.

97

9.4 Komunalni otpad

Komunalni otpad se organizovano prikuplja i iznosi iz grada Leskovca i pojedinih naselja na teritoriji Grada.

Za sakupljanje i odlaganje ĉvrstog komunalnog otpada na teritoriji grada Laskovca, kao i

Jablaniĉkog okruga, zaduţeno je „PWW” D.O.O. Leskovac, formirano od strane austrijske kompanije „PWW” i grada Leskovca kao javno-privatno partnerstvo. Formiranjem ovog preduzeća, organizovano

sakupljanje i odvoţenje komunalnog ĉvrstog otpada u mnogome je poboljšano. Komunalni otpad se odvozi posebnim vozilima i

odlaţe na Regionalnu sanitarnu deponiju Ţeljkovac. Sanitarna deponija „Ţeljkovac" kojom upravlja

„PWW” D.O.O. Leskovac, je deo Nacionalne strategiji

upravljanja otpadom, kojom je predviĊeno, da se u Republici sagradi 29 regionalnih deponija, 44 sabirne

stanice, 17 reciklaţnih centara. komunalnog otpada nalazi se u Bunibrodskoj dolini,

udaljenoj oko 7,5 km od centra grada Leskovca.

Sanitarna deponija je izgraĊena po najvišim ekološkim standardima, a prostire se na površini do 80

hektara, sa zaštitnim pojasom površine od 30 do 40 hektara.

U drugoj fazi planira se izgradnja reciklaţnog centra, komposište i moderan azil za pse.

Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja prepoznalo je, kao jedan od najvećih problema ţivotne sredine u Srbiji, nizak nivo upravljanja otpadom. Problemi nastaju kao posledica nedovoljno

razvijene infrastrukture, ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu. U skladu sa Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom i zakonom o upravljanju

otpadom, grad Leskovac je izradio Lokalni plan upravljanja otpadom, u saradnji sa ostalim opštinama Jablaniĉkog okruga i Regionalni plan upravljanja otpadom.

Planovi bi vodili ka progresivnom napretku u oblasti usluga i opreme za upravljanje ĉvrstim

otpadom, institucionalnom jaĉanju opština u Jablaniĉkom okrugu za uspostavljanje sistema i upravljanje otpadom, podizanju svesti javnosti o regionalnom upravljanju otpadom, promovisanju

regionalnog pristupa upravljanju otpadom u Srbiji i konaĉno do pribliţavanja nacionalne prakse i procedura ka meĊunarodnim standardima i praksama.

Grad Leskovac je 27.01.2011.godine usvojio Lokalni plan upravljanja otpadom. Plan definiše

preduslove za odrţivi integralni sistem upravljanja otpadom za dugoroĉni period od 10 godina. Upravljanje otpadom predstavlja skup aktivnosti, odluka i mera za spreĉavanje nastanka otpada,

smanjenje koliĉina otpada i štetnog delovanja na ţivotnu sredinu. Pomenute aktivnosti su: organizacija sakupljanja, prevoza, upotrebe, zbrinjavanje, nadzor nad kretanjem otpada, kao i briga za deponije

koje se ne koriste. Oĉekuje se poĉetak izrade Regionalnog plana upravljanja otpadom za opštine koje gravitiraju ka Regionalnoj deponiji Ţeljkovac (ĉekaju se odluke svih opština o izradi plana).

10 Turistički resursi

Leskovac sa svojom okolinom, okruţen planinama, manastirima starim više od pet vekova,

kanjonom reke Vuĉjanke, Sijarinskom banjom, arheološkim lokalitetima Cariĉin grad kraj Lebana, Skobaljić grad kraj Vuĉja, Brnjiĉka kulturna grupa u basenu Juţne Morave, Etno-arheološki park na

Hisaru, Gradac kod Zlokućana i Nekropola u Maloj Kopašnici i Vlasinskim jezerom, mogao bi da bude veoma primamljiva turistiĉka destinacija na jugu Srbije.

Radan planina se nalazi zapadno od Lebana i pripada Rodopskim planinama sa najvišim

vrhom Šopotom od 1409 m nadmorske visine. Njenu geološku osnovu ĉine silikatne stene iz paleozoika sa kristalastim škriljcima. Okruţena je vencem planina koji ĉine Pasjaĉa, Vidojevica,

Rgajska planina i Sokolovića, koje je štite od hladnih i vlaţnih struja sa severne i zapadne strane. Na istoku i jugu se otvara u Pustoreĉku kotlinu i sa te strane je izloţena jakom sunĉevom zagrevanju, što

za posledicu ima topliju i blaţu klimu. To je proizvelo svojevrstan fenomen, jer se tzv. hrastov

vegetacioni pojas sa klasiĉnih 700 m podigao na 800 m - 900 m nadmorske visine. Zahvaljujući toplijoj klimi na Radan planini je opstalo nekoliko endemskih i reliktnih biljnih vrsta, meĊu kojima su

najznaĉajniji ostaci prašume iz doba tercijara. Ubraja se u red pitomih planina i pogodna je za skijaške staze.

Slika 20. Regionalna deponija „Ţeljkovac”

98

Kukavica spada u rodopske planine i nalazi se juţno od Leskovca. Najviši vrh je Vlaina na

1442 m nadmorske visine. Venac svih vrhova, sa dolinom Goleme reke, deli planinu na dva dela -

severni na kome nema naselja i juţni u ĉijim se delovima javljaju sela. Kukavica je dugo vremena pograniĉna zona i veoma vaţno vojno uporište. Danas se na vrhu Vlaine nalazi meteorološka stanica i

vojni objekti, a od nekadašnjih rimskih i turskih naseobina je malo šta ostalo. Hidroelektrana Vučje spada u derivacioni tip elektrana

sa vodozahvatom, vodovodnom komorom, derivacionim kanalom

i cevovodom. Gradnja elektrane je poĉela konstruisanjem kanala 1902-1903. godine, koji vodu dovodi iznad elektrane. On sam po

sebi predstavlja kuriozitet. Duţine je oko 1000 metara, sa proseĉnom širinom i dubinom 1 metar. Sa jedne strane je uklesan

u stenu, a sa druge je sazidan potporni zid. Prirodna lepota

izgradnjom kanala nije narušena, šta više sa njegovih oboda pruţa se prelep pogled na vodopade, kamene litice i na kanjon

reke Vuĉjanke. Većina ostalih delova kompleksa elektrane je sagraĊena tokom 1903. godine. Najstariji dalekovod u Srbiji

duţine 17 kilometara je povezivao hidroelektranu i grad Leskovac, sa kojim su vlasnici elektrane imali ugovor o

osvetljavanju.

U godini u kojoj je Henri Ford osnovao svoju fabriku automobila, braća Rajt ostvarila prvi uspešan let u istoriji

ĉoveĉanstva i kada se elektriĉna energija smatrala relativno novim fenomenom, kroz bakarne provodnike dalekovoda Vuĉje-Leskovac 24. decembra 1903. godine potekla je prva elektriĉna struja.

Na 30 km od Leskovca, na uzvišici prema Radan planini

nalazi se ureĊeni arheološki lokalitet Caričin grad (Justinijana Prima), iz šestog veka nove ere, za koji

se smatra da je rodni grad rimskog imperatora

Justinijana I. Grad se sastoji od tri arhitektonske celine koje su opasane bedemima. Na najuzvišenijem delu je

akropolj koji je bio u sluţbi arhiepiskopije. Na njemu se nalazi

najveća crkva Cariĉinog grada - episkopska bazilika i

palata u kojoj je stolovao arhiepiskop, krstionica i kako se pretpostavlja, škola za obuĉavanje vernika.

Gornji grad se prostire oko akropolja. On je dvema

ulicama podeljen na ĉetiri kvarta. Na mestu gde se ulice seku nalazi se kruţni trg. U kvartovima su

centralne taĉke bile crkve. Duţ uliradnje, javne graĊevine, stambeni objekti. Donji Grad se prostire juţno od Gornjeg Grada na najniţoj terasi. U

Donjem Gradu su do sada otkriveni sakralni objekti, objekti javnog karaktera i stambena ĉetvrt.

Slika 21. Kanjon reke Vuĉjanke

Slika 22. Planina Kukavica

Slika 23. Hidroelektrana Vuĉje

Slika 24. Justinijana prima

Slika 25. Justinijana prima

99

Arheološki lokalitet Skobaljić grad se nalazi na vrhu grebena planine Kukavice, desetak

kilometara jugozapadno od Vuĉja.

Lokalitet je višeslojan, jer ima tragova iz razliĉitih epoha. Najstariji tragovi potiĉu iz bakarnog i bronzanog

doba. Najstarije kameno utvrĊenje podignuto je u predrimsko doba, a utvrĊenje od kamena, opeke i

maltera iz ranovizantijskog doba. NajmlaĊe utvrĊenje, ĉiji

se ostaci – bedemi i kule, sada vide na terenu, potiĉu iz 15. veka i vezuju se za liĉnost Nikole Skobaljića, vlastelina

despota ĐurĊa Brankovića. Nikola Skobaljić je istorijska liĉnost koja se pominje u vezi sa dvema bitkama koje je

vodio u septembru i novembru 1454. godine. Prva bitka

se zbila „u Banje“ i tada je Skobaljić porazio tursku vojsku i pobio mnoge, pa i „znamenitu tursku gospodu“.

Druga bitka, u kojoj je sam car predvodio tursku vojsku, vodila se, kod vode (ili planine) Trepanja. Tada je Nikola Skobaljić poraţen i ţiv nabijen na kolac.

Tradicija vezuje ovaj lokalitet za vojvodu Nikolu Skobaljića, velikog junaka koji je ratovao sa Turcima i nikada nije bio poraţen. Ovaj ĉovek, veliki u oĉima naroda, nije roĊen, a nije ni stradao

kao drugi, obiĉni ljudi. Rodila ga je devojka iz sela Vine, koja ga je zaĉela jedući ţivu ribu skobalja.

Nastradao je zbog izdaje svoje kume, ali ga Turci nisu ţivog uhvatili već je on na svom konju odleteo. Podigao je grad na visu iznad Vuĉja i taj grad nosi njegovo ime. U dolini reke Vuĉjanke

sazidao je crkvu na ĉijim je ruševinama 30-tih godina XX veka podignta nova crkva posvećena Sv. Jovanu, zaduţbina Teokarevića. Grad se sastoji od Gornjeg, Donjeg grada i PodraĊa i prostire se na

površini od oko dva hektara. Arheološka iskopavanja su vršena u periodu od 1984. do 1990. godine

Spomen Park predstavlja memorijalni kompleks na istoĉnoj padini Hisara izgraĊen 1971.godine.

Arheološki lokalitet Hisar u Leskovcu nalazi se

na kraju izduţene kose, na meĊi plodnih dolina reka Jablanice i Veternice, na nadmorskoj visini od

310m. Zahvaljujući povoljnom strategijskom poloţaju, s jedne strane i blagim padinama usred

plodne leskovaĉke kotline, s druge strane,

naseljavan je od praistorije pa do danas. Otkriven je veliki broj arhitektonskih i drugih objekata,

mnoštvo keramiĉkog materijala, novca i veliki broj arheoloških predmeta od metala, stakla, kosti i

kamena koji dokumentuju ţivot dug sedam

milenijuma na Hisaru – odnosno u Leskovcu. Ostaci najstarijih naselja potiĉu iz srednjeg i mlaĊeg

neolita. Hisar je naseljavan i tokom svih perioda metalnog doba: bakarnog srednjeg bronzanog doba i gvozdenog doba. Otkrivani su ostaci utvrĊenja iz

kasnog antiĉkog doba – IV vek n.e. i rano vizantijskog doba – VI vek n.e, kao i srpskog srednjeg veka i turskog perioda. Pored naselja i utvrĊenja otkriveni su i delovi nekropola iz ranovizantijskog doba i

srpskog srednjeg veka – XII-XIII vek.

Lokalitet Gradac nalazi se blizu sela Zlokućana kraj Leskovca. Nalazi se iznad ušća

Jašunjske reke uz Juţnu Moravu. Svojim prirodnim poloţajem breţuljak je posluţio kao baza za podizanje naselja na najširem zaravnjenom platou koji ima blagi pad prema severozapadu. Materijal

naĊen ovde pripada vinĉansko-ploĉniĉkoj fazi (mlaĊi neolit) sa obiljem elemenata ranog bronzanog

doba juga.

Slika 26. Arheološki lokalitet Skobaljić grad

Slika 27. Spomen park

Slika 28. Iskopavanja na arheloškom lokalitetu Hisar Spomen park

100

Na pola puta od Leskovca prema Grdelici, u selu Mala Kopašnica otkrivena je rimska

nekropola sa grobovima spaljenih pokojnika. Nekropola je pripadala naselju koje je ţivelo u II i u

prvim godinama III veka n.e. Luksuzni grobni nalazi govore o velikom bogatstvu naselja. U svim grobovima su pronaĊeni bronzani novĉići, keramiĉko posuĊe, nakit od staklene paste i zlata, oruţje,

alat itd. Zlatan nakit ukazuje na veoma razvijenu zanatsku radinost ovoga kraja u vreme Rimskog carstva. Pretpostavlja se da je ovo naselje opustošeno u šestom veku nove ere.

U selu Strojkovce blizu Leskovca se nalazi prvi muzej tekstila koji je smešten u jednoj staroj vodenici.

posebnu vrednost predsavlja gajtanara, fabrika za izradu ukrasnih gajtana na starim srpskim nošnjama, ĉije je

mašine pokretala vodenica pre pronalaska elektriĉne

energije. U samom centru grada nalazi se nekoliko kuća koje

su pod zaštitom drţave i ĉiji je ţivotni vek duţi od 120 godina. To su Šop-Đokićeva kuća, kuća Bore Dimitrijevića-

Piksle, Tonkićeva palata...

Šop-Đokićeva kuća je stara 120 godina. To je jednospratna zgrada sa tremom iznad ulaza.

Prizemlje zgrade je skoro bez otvora, a njegovu polovinu zahvata podrum. Sprat ove kuće bio je dobro ureĊen, sa tavanicom u duborezu u najvećoj sobi. Zgrada je obnovljena i dograĊena u istom stilu

1980. godine.

Kuća Bore Dimitrijevića Piksle, stara zgrada Narodnog muzeja, podignuta je u XIX veku. Jednospratna zgrada, raĊena u balkanskom stilu. Danas se u ovoj zgradi nalazi stalna etnološka

postavka Narodnog muzeja, koja oslikava enterijer kuća u Leskovcu tokom XIX veka.

10.1 Broj posetilaca

Tabela 102. Broj i struktura turista i ostvarenih turističkih noćenja, 2011.

Grad Okrug Srbija

Broj turista

ukupno 12.942 20.781 2.068.610

domaći 6.263 13.754 1.304.443

strani 6.579 7.027 764.167

Broj noćenja

ukupno 16.836 82.075 6.644.738

domaći 9.145 72.734 5.001.684

strani 7.691 9.341 1.643.054

Proseĉan broj noćenja

ukupno - - -

domaći 1.4 5.3 3.8

strani 1.2 1.3 2.2 Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012

10.2 Smeštajni kapaciteti

Tabela 103. Smeštajni kapaciteti, 2013

Destinacija Broj smeštajnih

objekata Broj kreveta

Iskorišćenost kapaciteta (%)

Vila „Mitić” 1 40 51

Hotel „Hajat S” 1 129 67

Garni hotel „Đermanović” 1 25 70

Hotel „ABC” 1 42 80

Pansion restoran „Groš” 1 130 30

Pansion „Perla” 1 16 85

Motel „Pobeda”- Predejane 1 88 80

Hotel „Pašina ĉesma” 1 94 50

UKUPNO 8 564 -

Izvor: ALER, sektor za lokalni ekonomski razvoj, 2013

Slika 29. Tekstilni muzej u Strojkovcu

101

Smeštajni kapaciteti

Slika 30. Hotel „ ABC ”

Slika 31. Hotel „Hajat S ”

Slika 32. Vila „Mitić ”

Slika 33. Hotel „Pašina ĉešma ”

Slika 34. Garni hotel „Đermanović ”

Slika 35. Motel „Pobeda ” Predejane Slika 36. Pansion „Perla ”

Slika 39. Pansion „Mimi ”

Slika 37. Pansion restoran „Groš ”

Slika 38. Pansion restoran „Park ”

102

11 Kvalitet ţivota

11.1 Javni sadrţaji i rekreativni programi

11.1.2 Sportski sadrţaji

Leskovac ima dugu i bogatu sportsku tradiciju. Pre Prvog svetskog rata sportska aktivnost

odvijala se u streljaštvu i kroz rad gimnastičkog društva „Dušan Silni” i a uoĉi Prvog svetskog rata, taĉnije 1914. godine u Leskovcu je doneta prva fudbalska lopta.

Na formiranje fudbalskih klubova ĉekalo se do oktobra 1919. godine a u periodu izmeĊu

dva svetska rata najveće ekipe bile su Momĉilo, Josif, Gajret i Duboĉica koja je za razliku od pomenutih klubova opstala i posle 1945. godine i sa ponosom i danas nosi to ime.

Osim fudbala od 1918. do 1941. godine egzistirao je konjiĉki sport, a formiran je i Aero klub. Ostali sportovi poĉeli su da se razvijaju posle drugog svetskog rata, tako da je 1954. godine formiran

RK ,,Duboĉica,,, a 1958 formiran je Sportski savez, a onda i klubovi i savezi iz ostalih sportova.

Od 1970 – 1990. godine vodeći sportovi bili su fudbal i rukomet, pratile su ih mnogobrojne streljaĉke druţine, dizaĉki sportovi, maĉevanje i ţenska i muška košarka, gimnastika, stoni tenis, boks.

Organizaciona struktura leskovaĉkog sporta polazi od: Sportskog saveza grada koji kao sportska institucija objedinjava sve sportske organizacije i klubove. Sportski savez objedinjuje 80 sportskih

klubova i organizacija i predstavlja vodilju leskovaĉkog sporta. Gradski fudbalski savez objedinjava sve fudbalske klubove i u svom ĉlanstvu ima 42 muške i

jednu ţensku ekipu. Najpoznatiji su FK „Duboĉica 1923”, FK „Moravac”, Mrštane, SFK „Moravac”,

Predejane, koji se takmiĉe u sportskoj ligi III stepena po rangu takmiĉenja. Tu je i FK „Sloga, koja se takmiĉi u Niškoj fudbalskoj zoni, ostali klubovi takmiĉe se u Jablaniĉkoj fudbalskoj ligi i opštinskoj ligi.

Postoji i ţenski fudbalski klub ŢFK „Lemind Lavice” koji se takmiĉi u 1. ligi Srbije. Leskovaĉki fudbal raspolaţe sa Gradskim stadionom, stadionom u Vuĉju, Grdelici i Mrštanu i oko 40 travnatih

terena.

Planinarski dom na Kukavici je tradicionalno aktivan, a Leskovac je dobio piĉ terene i balon sale.

Odbojkaški savez je zapoĉeo sa radom devedesetih godina prošlog veka. U tom periodu formirani su muški i ţenski klubovi koji se sa promenljivim rezultatima takmiĉe i danas.

Posebne zasluge za razvoj leskovačke košarke ima Ivan Tometić – Špile, zatim igraĉi, a kasnije sportski radnici Miljković Dragutin – Gute, Dţoni Malović, Mitić Slobodan, Vukadinović Goran,

kao i mnogi drugi. Ţenska košarka se u dva navrata takmiĉila u saveznoj ligi. Materijalnu podršku

razvoju košarke davala je kompanija Zdravlje. Rukometni sport u vreme SFRJ bio je vodeći sport u gradu. Perjanica leskovaĉkog ali i

srpskog rukometa. Duboĉica je bila standarni ĉlan Prve lige, a mnogi njeni igraĉi bili su poznati širom Jugoslavije. Legenda leskovaĉkog rukometa Zoran – Zoka Cvetanović, bio je i reprezentativac.

Šahovski sport egzistirao je kroz ŠK „Duboĉica” i „Elektriĉar”. Poznati šahisti iz tog perioda su velemajstor Miroslav Marković omladinski prvak sveta i Oliver Prokopović.

Borilački sport – Isticanje ovog sporta odvijalo se od 1970-1990. godine kroz BK ,,Duboĉica”

koja je bila ĉlan prve lige. U poslednjoj deceniji prošlog veka razvio se kik boks kao sportska disciplina, koji je okupio

veliki broj ljubitelja ovog sporta. Iz tog perioda Leskovac je dobio amaterskog prvaka Evrope Boţidara Đermanovića, koji je danas predsednik Sportskog saveza grada Leskovca i potpredsednik Kik boks

saveza Srbije. Njegov naslednik je mlad i perspektivan takmiĉar Kecojević Mihajlo.

Karate sport ima veliki broj zaljubljenika okupljenih u veliki broj klubova koji su organizovani kroz razne federacije.

Dţudo klubovi veoma uspešno rade sa mladim kategorijama.

Slika 40. Odbojka

Slika 41. Košarka

103

Dizački sport svoje prve korake napravio je u DTV ,,Partizan,, a zatim kroz KDT ,,Duboĉica”.

Poznatija imena ovog sporta su Ljubiša Kocić, Aleksandar Djurović , Miloš Disić.

Atletika je u liku maratonca Dobrivoja Stojanovića dugo imala svog najboljeg predstavnika, a zatim se pojavio talentovani

Vladimir Savanović. Danas atletika egzistira kroz dva kluba.

U prvoj deceniji 21-og veka pojavili su se i plivaĉki i vaterpolo klubovi koji veoma uspešno

rade sa mlaĊim kategorijama.

Plivački klub „Leskovac” Leskovac je osnovan 2005 godine. PK „Leskovac” je u 2012. godini uĉestvovao na 25 takmiĉenja u zemlji i inostranstvu. Rezultati takmiĉenja na drţavnom nivou

su sledeći: Osvojeno je ukupno 241 medalja, od toga: 81 – zlatna, 79 – srebrnih i 81 – bronzana.

Plivaĉki klub „Leskovac” je drugu godinu za redom organizovao meĊunarodni plivaĉki miting, na kome je uzelo uĉešće preko 520 plivaĉa iz Srbije, Bugarske, Makedonije i BIH. Na takmiĉenju je

podeljeno oko 600 medalja u 12 takmiĉarskih

kategorija, a organizacija je ocenjena najvišom ocenom od strane sluţbenih lica Plivaĉkog saveza Srbije. PK

„Leskovac”, je aktivni uĉesnik i suorganizator takmiĉenja na nivou grada, tipa revijalnog karaktera (Svetosavski

kup) ili školskih takmiĉenja u organizaciji Saveza za

školski sport Srbije. Stoni tenis uspešno egzistira više od pola veka

kroz jedan klub STK ,,Duboĉica,, Najbolje rezultate postiţe u zadnjoj deceniji 20-og veka i to u ţenskoj

katagoriji. Ĉlanice ovog kluba su se 1995. godine borile za titulu prvaka drţave i bile su druge. Najuspešnija takmiĉarka Tanja Manĉić omladinska prvakinja

Evrope i reprezentativka Srbije, koja je i danas aktivni sportsksi radnik.

Ragbi klub ,,Morava Gepardi” postiţe zapaţene rezultate u mlaĊim kategorijama. Posebno i znaĉajno mesto leskovaĉkog sporta zauzima školski sport kroz takmiĉenja koja se odvijaju

u 10 sportova. Godišnje proĊe oko 5000 dece. Nosilac ovih aktivnosti je Gradski savez za školski sport. U Leskovcu postoji i Klub za konjiĉke sportove sa izvanrednom kasaĉkom stazom kao i Aero

klub ,,Saša Mitrović”, poznato ime sportskog padobranstva i nautike u bivšoj SFRJ.

SRC ,,Duboĉica,, korisnicima nudi veliku dvoranu kapaciteta preko 3600 mesta i malu dvoranu, kuglanu, streljanu, veliki olimpijski bazen sa dva manja bazena, u kojima se vrši obuka neplivaĉa,

zatim 6 teniskih terena kao i sala Sajmišta (Plavi paviljon). Sportsko - rekreacioni centar Dubočica svojim korisnicima nudi veliku (kapaciteta preko

3600 mesta) i malu dvoranu, kuglanu i bazen olimpijskih razmera.

U Leskovcu postoji više šahovskih klubova, zatim konjiĉki klub sa jednom od najboljih kasaĉkih staza u Srbiji, dva kluba za dizanje tegova, plivaĉki, vaterpolo i teniski klub.

Klubovi borilačkih sportova (BK „Duboĉica”, Kik boks klub „Duboĉica”, Dţudo klub „Leskovac”, KK „Leskovac”, KK „Bushido”, Maĉevalaĉki klub „Duboĉica”, Karate klub „Ippon”, Karate

klub „Sensei”). Od borilaĉkih sportova boks je do devedesetih godina bio najpopularniji. Potom je primat preuzeo kik-boks sa sjajnim Boţidarom Đermanovićem koji je izgradio i sjajnu profesionalnu

karijeru. Pored ovih borilaĉkih sportova, u Leskovcu egzistiraju i dţudo i karate.

Slika 43. Plivaĉki klub Leskovac

Slika 42. Savanović, prvi levo

Slika 44. Borilaĉki sport

Slika 45. Mihajlo Kecojević, Evropsko juniorsko prvenstvo

104

11.2 Crkve i manastiri

Saborna crkva - Katedralni hram ili Saborna crkva posvećena je Svetoj Тrojici. Ona je graĊena od 1921-

1931 godine, kada je i osveštena na Malu Gospojinu 21.

septembra, uz prisustvo najviših crkvenih i drţavnih velikodostojnika (prisustvo kralja i patrijarha srpske

pravoslavne crkve). GraĊena je po ugledu na Graĉanicu.

Crkva odţaklija je sagraĊena 1803. godine na temeljima već postojećeg hrama. Zato što turske vlasti nisu

dozvoljavale obnovu hrama Srbi su rekli Тurcima da će sagraditi kuću za sveštenika. Kao dokaz da grade kuću

stavili su na kuću odţak. Zbog toga je crkva dobila ime

Odţaklija. Odţak je postojao do 1963. godine kada se sam urušio, dok je u crkvi ostalo samo ognjište. Iste godine pao

je i krov pod jakim pritiskom snega. Obnova je potpuno dovršena 22.09.1992 godine, kada je vladika niški Irinej uz

sasluţenje sveštenstva osveštao hram. U okviru crkvene porte nalazi se i raritet u pravoslavnom svetu jedinstveni

primerak graĊevinskog poduhvata, a to je stara crkva koja

je posvećena roĊenju presvete Bogorodice ili Maloj Gospojini.

Crkva Svetog Ilije se nalazi na istoĉnoj strani Hisara. Podignuta je i osvećena povodom obeleţavanja

petstote godišnjice Kosovskog boja, 1889 godine na

mestu, kako predanje govori, srednjevekovne bogomolje. Crkvu je projektovao Svetozar Ivaĉković, a ikonostas je

izradio S. Nikolić iz Bitolja. Crkva Svete Petke u Rudaru

Crkva Sveta Petke je najstariji hram u leskovaĉkom kraju, inaĉe Vizantijska bazilika iz V veka. Stradala je u naletu

Osmanlija, te je ponovo obnovljena. U tom periodu oko

nje je zasnovan i manastir. U Austrijsko-Тurskom ratu, poĉetkom XVIII veka ponovo je stradala. Obnovljena je

1799 godine. Odlikuje se raskošnim freskama. Postoje dva sloja. Prvi sloj je iz srednjeg veka, a drugi je oslikan nakon

obnove hrama 1815 godine. Stradala je i u naletu Slovena

sredinom VII veka. U vreme Nemanjića, a moţda i pre ona je obnovljena. Pored hrama postoji i konak sa

dvospratnom graĊevinom izgraĊene poĉetkom XIX veka. Тo je pravo arhitektonsko remek delo svoga doba.

Jašunjski manastiri

Dvadesetak kilometara od Leskovca, u ataru sela Jašunja, smeštena su dva jedina manastira u Jablaniĉkom okrugu -

ţenski manastir Presveta Bogorodica, koga su podigle monahinje plemenitog grĉkog roda i muški manastir Svetog Jovana, delo

ruku Andronika Katakuzena sa braćom. Manastiri, koji su okruţeni gustim nepreglednim šumama, stari su preko 500

godina, a niko ne moţe da ostane ravnodušan pred freskama,

kojima je oslikana i spoljašnost muškog manastira.

Slika 46. Saborna crkva

Slika 47. Unutrašnjost crkve odţaklije

Slika 48. Crkva Svetog Ilije

Slika 49. Crkva Svete petke u Rudaru

Slika 50. Jašunjski manastiri

105

11.3 Lokalni centri za okupljanje

11.3.1 Biblioteke

Narodna biblioteka „Radoje Domanović” Gradska ĉitaonica osnovana 1869 prerasla je u

veliku Gradsku narodnu biblioteku 1935. godine.

Poĉetkom 60-tih godina 20. veka ona dobija ime po našem najpoznatijem satiriĉaru Radoju Domanoviću koji

je u periodu od 1896 do 1898 bio naš sugraĊanin. Paralelno sa razvojem grada razvijala se i ona. Od 1960

godine nalazi se u ulici Bulevar osloboĊenja 61. Odlukom Ministarstva kulture poverena joj je funkcija matiĉne

biblioteke za Jablaniĉki okrug. U oteţanim uslovima i

prostirijama koje nisu adekvatne biblioteĉkim normama, sa 11 isturenih odeljenja, ona je u nekim biblioteĉkim

delatnostima dostigla sam vrh. Biblioteka nakon izvrsene revizije 2013. godine ima ukupno 101400 monografskih publikacija,

ukupno 2774 godista ĉasopisa i 63 godišta (626 svezaka) novine.

Biblioteka je odrţala drugu po redu „Kulturološku radionicu na engleskom jeziku za decu”

(Cultural Worksshop for Children), a u planu su još dve radionice. Moderator radionice je dipl. bibliotekar Sunĉica Zdravković. U okviru programa „Slike medju knjigama” otvorena je izloţba slika

Bojane Micić i Milice Milovanović. Otvoren je akreditovan seminar za školske bibliotekare, nastavnike

i vaspitaĉe 13.02.2013. god. ZUOV/a sa temom „Kooperativnost školskog bibliotekara i nastavnika u cilju postizanja efikasnosti i efektivnosti znanja kod uĉenika”. TakoĊe se u biblioteci odrţava

tradicionalno knjizevno veĉe sa Predškolskom ustanovom „Vukica Mitrović” iz Leskovca. Biblioteka Radoje Domanović je dobitnik je više priznanja zbog postignutih rezultata od kojih su najznaĉajnija:

• Surepova nagrada, najveća nagrada u biblotekarstvu • Oktobarska nagrada grada Leskovca

11.3.2 Kulturni centri

Leskovački kulturni centar zapoĉeo je svoje delovanje 1981. godine prvobitno kao Dom

kulture mladih „Ţika Ilić Ţuti” , potom kao Dom kulture Leskovac, a od 2002. godine nosi naziv

Leskovaĉki kulturni centar.

Zgrada Leskovaĉkog kulturnog centra je jedinstvena graĊevina zaštićena zakonom. Nalazi

se u strogom centru grada. Sastoji se od kompleksa višenamenskih prostorija, ukupne površine 1180

m2: Veliki hol u prizemlju (pogodan za koncerte, izloţbe, mini sajmove, kreativne radionice, revije...);

Kamerna sala (bioskopska i pozorišna dvorana

kapaciteta 160 mesta); Galerija sa oko 300 m2 izlagaĉkog prostora; Hol na spratu kapaciteta oko 60 mesta (prostor za knjiţevne promocije, tribine,

komercijalne promocije i sl.); slikarski ateljei i radionica škole slikanja i škole stripa u tavanskom prostoru; Salon knjiga u aneksu zgrade; podrumska prostorija, površine 100m2, pogodna za školu

baleta, plesne radionice, probe i pripreme horova i ansambla folklora...

Leskovaĉki kulturni centar realizuje sledeće programe i to: Likovni program, Knjiţevno-tribinski program, Program izdavanja ĉasopisa i knjiga, Filmski program, Muziĉki program, Dramski

program, Program za decu i mlade i Program za razvoj kulturnog amaterizma. Pored brojnih gostujućih umetniĉkih programa iz svih oblasti kulture, Leskovaĉki kulturni centar je realizator

nekoliko tradicionalnih manifestacija i programa koji svojim znaĉenjem i duţinom trajanja prevazilaze lokalne okvire: izdavanje ĉasopisa “Naše stvaranje” (od 1953. god); likovna kolonija „Vlasina”

(odrţavana skoro 40 godina, od pre 2 godine transformisana u Gradsku likovnu koloniju); Majski

likovni salon (od 1992. god predstavlja presek najkvalitetnijih likovnih radova akademskih slikara Leskovca).

Prodajni salon knjiga ( od 2003. god, prodaja knjiga na štandovima u Velikom holu, sa pratećim knjiţevno- promotivnim programima).

Slika 51. Gradska biblioteka

Slika 52. Kulturni centar

106

Leskovački internacionalni filmski festival – LIFFE je

osnovan 2008. godine i odrţava se svake godine u terminu oktobar-

novembar, u organizaciji Leskovaĉkog kulturnog centra. Idejni tvorci i osnivaĉi su knjiţevnik Saša Stojanović Ĉarli, urednik filmskog programa

Dragan Jović, i grafiĉki dizajner Jurica Dikić, a od 2011.godine umetniĉki direktor je poznati reditelj iz Beograda Darko Bajić.

Festival 2012.godine dobija karakter smotre filmova reditelja sa

ex-yu prostora. Na proteklih šest festivala gosti su bili eminentni filmski stvaraoci sa prostora bivše

Jugoslavije: Darko Bajić, Goran Marković, Ljubiša Samardţić, Danica Maksimović, Radoslav Vladić, Miša Radivojević, Miha Hoĉevar, Vladimir Blaţevski, Laza Ristovski, Tanja Bošković, Slobodan Šijan,

Ana Sofrenović, Sergej Trifunović, Lordan Zafranović, Rade Šerbedţija i mnogi drugi.

THINK TANK TOWN – festival knjiţevnosti osnovan je 2007. Godine i odrţava se prve nedelje oktobra meseca u organizaciji ĉasopisa

za Balkan THINK TANK. Idejni tvorac je knjiţevnik Saša Stojanović a saradnici su jurica Dikić, Predrag Stanković, Marko Stojanović, Saša

Nikolić i dr. Na dosadašnjih sedam festivala gostovali su: Ljubomir Ţivkov, Teofil

Panĉić, Miljurko Vukadinović, Milan Vlajĉić (Beograd), Zoran Ćirić, Dejan

Stojiljković (Niš), Vladimir Kopicl (Novi Sad), Igor Mandić (Zagreb), Stevan Tontić (Sarajevo), Goran Karanović (Mostar), Nermin Sarajlić,

Venita Popović, Ţeljko Grahovac (Zenica), Miloš Petković (Zajeĉar), Predrag Ţ. Vajagić (Baĉka Palanka), Marketa Hejkalova (Prag) i mnogi

drugi.

Leskovaĉki kulturni centar realizuje Naučni skup „Dijalekat i dijalekatska knjiţevnost” (bijenalna manifestacija zapoĉeta 2006. god. Od radova predstavljanih na skupu naredne godine

štampa se Zbornik radova „Dijalekat i dijalekatska knjiţevnost”); Dramski studio ( redovno uĉešće predstava na smotrama pozorišnih amatera u Srbiji i osvojene brojne nagrade za glumu, reţiju i

predstavu u celini). Kao suorganizator ili tehniĉka podrška Leskovaĉki kulturni centar godinama uĉestvuje u realizaciji Balkanske smotre mladih strip autora, Dana Nikolaja Timĉenka, Leskovaĉkih

dana muzike – LEDAMUS, Maskenbala i karnevala u okviru Leskovaĉkog leta, Noći muzeja i Dana

grada. Leskovaĉki kulturni centar saraĊuje sa velikim brojem institucija kulture u gradu, regionu i šire.

Cеntаr zа еkonomiku domаćinstvа Dаnicа Vuksаnović Оsnovnа dеlаtnost Cеntrа zа еkonomiku је: unаprеĊеnjе kulturе ishrаnе, odеvаnjа,

stаnovаnjа i sаvеtovаlištа zа higiјеnu, nеgu i zаštitu koţе licа i tеlа sа еstеtskim obrаzovаnjеm zа

kozmеtiku i dеmonstrаciono potrošаĉki cеntаr, rаd nа unаprеĊivаnju individuаlnе i društvеnе ishrаnе putеm prеdаvаnjа, sеminаrа zа prаvilnu ishrаnu, sеminаrа zа ishrаnu trudnicа, doјiljа, odoјĉаdi i

dеcе, sеminаrа zа konzеrvirаnjе voćа i povrćа, diјеtаlnе ishrаnе i izloţbе prаvilnе ishrаnе, struĉno osposobljаnjе grаĊаnа zа rаd i potrеbе u obјеktimа društvеnе ishrаnе, izdаvаnjе uvеrеnjа o

završenom kursu pravilne ishrane.

11.3.3 Pozorišta

Nаrodno pozorištе Lеskovаc - Osnovnа

dеlаtnost Nаrodnog pozorištа u Lеskovcu je umеtniĉko knjiţеvno stvаrаlаštvo i scеnskа

umеtnost. Poĉеci pozorišnog ţivotа u Lеskovcu dаtirајu iz dаlеkе 1896. godinе, kаdа је Rаdoје

Domаnović, ondаšnji profеsor Gimnаziје formirаo

dilеtаntsku druţinu nаzvаvši је „GrаĊаnsko Pozorištе Јug Bogdаn”. Istе godinе izvеdеn је

komаd „Boј kosovski” аutorа Mаtiје Bаnа. Pozorišnа druţinа је prеstаlа dа rаdi 1898. godinе odlаskom

Domаnovićа iz Lеskovcа.

Pozorište sa tradicijom dugom 112. godina od izvoĊenja prve pozorišne predstave poznato je

po manifestaciji „Pozorišni maraton”. Maraton se odrţava od 2002 godine. Pozorišni maraton prvi je uveo tadašnji direktor Nenad Todorović. 2013. godine Narodno pozorište u Leskovcu je domaćin

susreta „Joakim Vujić”.

Slika 53. Narodno pozorište

107

11.3.4 Muzeji

Narodni muzej u Leskovcu osnovan je 2. maja 1948. godine sa ciljem da prikuplja, obradjuje,

ĉuva i izlaţe muzejsku graĊu vezanu za prošlost leskovaĉkog kraja. Muzej je bio smešten u adaptiranoj kući Bore Dimitrijevića Piksle sve do 10. maja 1974, kada je otvorena nova zgrada, ĉijim su se

puštanjem u rad stekli pravi uslovi za dalji razvoj muzejske delatnosti. Muzej je ustanova kompleksnog tipa koja u svom sastavu ima više odeljenja: za arheologiju, istoriju, istoriju umetnosti, etnologiju,

konzervaciju. U sklopu muzejske zgrade nalaze se stalna postavka, galerija, sala za nauĉne skupove i

struĉna biblioteka sa preko 14.000 naslova.

U sastav muzeja ulaze i izdvojeni objekti:

Gradska kuća

Muzej tekstilne industrije u selu Strojkovcu

Spomen-kuća Koste Stamenkovića

Arheološki lokalitet Cariĉin grad

Narodni muzej je ustanova koja se bavi muzeološkom delatnošću, odnosno prikupljanjem,

zaštitom i prezentacijom kulturno-istorijskih dobara u cilju potpunog svestranog i nauĉnog izuĉavanja kulturno-istorijskog nasleĊa leskovaĉkog kraja.

U Narodnom muzeju se povremeno organizuju struĉni i nauĉni skupovi, razna predavanja i

tribine. Od 1988. godine u bijenalnom kontinuitetu se odrţava nauĉni skup „Kulturno-istorijska baština jugoistoĉne Srbije”. U muzeju se godišnje odrţi više izloţbi razliĉitog karaktera, kao i promocija knjiga,

knjiţevnih veĉeri i koncerata klasiĉne muzike. Struĉna biblioteka otvorena je za sve istraţivaĉe prošlosti leskovaĉkog kraja, a nije zanemarena ni obrazovna funkcija, koja je izraţena kroz saradnju sa

školama u gradu i okolini.

11.4 Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade, svečanosti, koncerti)

11.4.1 Kalendar manifestacija

Mart

Prodajni salon knjiga (sajamska manifestacija, poslednja nedelja meseca marta, Leskovac,

Leskovaĉki kulturni centar)

Internacionalni festival gitare u organizaciji muziĉke škole Stanislav Biniĉki u Leskovcu.

Maj

Noć muzeja u Leskovcu

Unazad nekoliko godina pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture u leskovaĉkom Narodnom muzeju i

kulturnom centru, kao i u više od 60 gradova Srbije, odrţava se „Noć muzeja”. Samo tokom jedne noći kulturne ustanove u gradu posetilo preko 5.000 radoznalih leskovĉana. Pored Narodnog muzeja u

ovoj svojevrsnoj kulturnoj manifestaciji uĉestvuju i ostale kulturne ustanove u gradu. Sam naziv „Noć muzeja” povlaĉi nekako to da muzej bude taj koji okuplja sve kulturne institucije u gradu Leskovcu.

Slika 54. Narodni muzej

Slika 55. Galerija slika

Slika 56. Narodni muzej u Leskovcu

108

Noć dobre fotografije predstavlja više virtuelnih izloţba fotografija eminentnih fotografa,

majstora fotografije iz Srbije i inostranstva kao i izloţbi fotografija iz depoa Foto kluba „Leskovac”. Cilj

ovog programa je da se posetioci upoznaju sa domaćom i inostranom fotografskom scenom. Noć muzeja u Gradskoj kući: razgledanje stalne etnološke postavke sa struĉnim vodiĉem

uz izvodjenje programa klasiĉne muzike kamernog orkestra Amorozo, orkestra Muziĉke škole Stanislav Biniĉki, dirigent Valentina Petrović, etnomuzikološki smer muziĉke škole „Stanislav Biniĉki‟‟ nastupa sa

odabranim - tradicionalnim pesmama iz Srbije, etnološki film – otvaranje i prikazivanje etnološkog

filma u veĉernjim ĉasovima. Noći muzeja u Kulturnom centru: otvaranje izloţbe fotografija „Bez maske”, Muzeja

pozorišne umetnosti Srbije, autor Vukica Mikaĉ. Postavku je obuhvatalo 30 fotografija vrhunskih domaćih glumaca, meĊu kojima su Mira Stupica, Ljuba Tadić, Rade Marković, Petar Kralj, Ruţica

Sokicć, Seka Sablić i drugi.

Hladno oruţje kroz vekove Na izloţbi je prezentovano oruţje od praistorije do sredine XX veka prikazani su originalni artefakti kojima su se koristili ljudi koji su obitavali na ovim prostorima od

vremena kada su prvi put napravili oruţje da njime ulove ţivotinju kojom će se prehraniti do vremena kada se oruţje koristilo da povredi ĉoveka, razori grad, porobi narod. Ono je svedok i uĉesnik

smenjivanja civilizacija, rušenja naselja, ubijanja ljudi, ali i odbrane zemlje, zaštite grada i doma. Majski likovni salon u drugoj polovina meseca maja u Leskovaĉkom kulturnom centru.

Majski likovni salon od 1992. god predstavlja presek najkvalitetnijih likovnih radova akademskih slikara

Leskovca

Jun 2011

Leskovačko leto

To je tradicionalni, multimedijalni festival na otvorenoj sceni, jedna od najduţih manifestacija u zemlji koja po sadrţaju i koncepciji iz godine u godinu pobuĊuje

sve veću paţnju.

Leskovaĉko leto se odrţava u etno kompleksu Šop Đokić u samom centru grada, poĉinje sa kalendarskim poĉetkom leta i traje do sredine jula. Program je podeljen u tri segmenta.

Prvi segment ĉine sportske aktivnosti, a to su: revijalni nastupi dţudista, karatista, rolera, biciklista, motociklista i turniri u odbojci na pesku, fudbalu na pesku, uliĉnom basketu... Drugi segment

je deĉiji program u kome deca predstavljaju svoja najuspešnija dostignuća iz oblasti dramskog, muziĉkog, literarnog i likovnog stvaralaštva, a organizuju se i razne igre i zabave. Za decu razliĉitih

uzrasta organizuju se gostovanja popularnih baletskih i pozorišnih predstava iz drugih gradova, potom

nastupi plesnih grupa, modne revije, revije pasa i kućnih ljubimaca, takmiĉenja u pevanju i plesu. Treći deo Leskovaĉkog leta ĉine zabavno umetniĉki sadrţaji namenjeni odraslima u okviru koga se

predstavljaju umetniĉka udruţenja, kulturno umetniĉka društva, horovi, orkestri zabavne, narodne i ozbiljne muzike, pozorišne predstave, knjiţevne neĉeri, izloţbe knjiga, slika i cveća, filmske

projekcije...

Balkanska smotra mladih strip autora

2013.godine odrţana je 15-ta smotra tokom juna meseca u

organizaciji udruţenja ljubitelja stripova i pisane reĉi Nikola Mitrović Kokan, poznate škole stripa.

Leskovaĉki kulturni centar daje punu podršku organizaciji a

rukovodioci škole i smotre Marko Stojanović i Srdjan Nikolić Peka godinama uspešno promovišu naš grad osvajajući prestiţne nagrade u zemlji i

inostranstvu.

Leskovačkih dana muzike – LEDAMUS

Ove godine na Leskovaĉkim danima muzike predstavilo se oko 300 muziĉara iz Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i

Hercegovine i Srbije i izvedeno je više koncerata klasiĉne, etno,

duhovne muzike i dţeza.

Slika 57. Uĉesnici Leskovaĉkog leta

109

Jul 2013

Karneval Leskovac je spoj tradicije i savremenih Karnevalskih trendova. Karneval Leskovac,

uz glavnu meĊunarodnu karnevalsku povorku, ĉine i deĉji karneval, veliki maskenbal, karnevalski bal sa izborom princeze Karnevala, karnevalske izloţbe, brojni prateći programi i koncerti. Organizator

Karnevala je Turistiĉka organizacija Leskovac, a pokrovitelj Grad Leskovac. U 2011 godini na Karnevalu je uĉestvovalo 37 karnevalskih grupa iz Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije,

Rumunije i Crne Gore sa oko 2000 uĉesnika.

Avgust - septembar 2013

Grdelička regata

U Grdelici, poznatoj po ĉuvenoj Grdeliĉkoj klisuri vec 8 godina

za redom, odrţava se Grdeliĉka regata na Juţnoj Moravi. Regata je 2013. godine okupila oko 500 uĉesnika iz same

Grdelice, Niša, Leskovca, Vlasotinca, Predejana i drugih mesta

sa juţne Srbije. Start regate je u Predejanu, a cilj u Grdelici. Put koji uĉesnici regate prelaze dug je deset kilometara.

Roštiljijada – sajam roštilja

Roštiljijada se odrţava svake godine u drugoj nedelji septembra, već 20 godina. Za sedam

dana, koliko traje, manifestaciju poseti više od 500.000 posetilaca iz Srbije i inostranstva i tako je svrstava u sam vrh turistiĉkih priredbi u Srbiji. Ovu manifestaciju prati veliki niz dešavanja kao što su

vatromet, pravljenje najveće pljeskavice za Ginisovu knjigu rekorda, takmiĉenje u brzom jedenju ljutih

Slika 63. Grdeliĉka regata

Slika 60. Karneval Leskovac





Slika 65. Leskovaĉka roštiljijada

Slika 64. Zaštitni znak roštiljijade


110

papriĉica, mnogobrojni koncerti poznatih estradnih umetnika, priredbe kulturno-umetniĉkih društava iz

zemlje i inostranstva.

Likovna kolonija Vlasina, odrţava se poslednje nedelje meseca avgusta na Vlasinskom jezeru. Odrţavana skoro 40 godina, od pre 4 godine transformisana u Gradsku likovnu koloniju.

Septembar

Dani Vodenica u Vuĉje je prateća manifestacija u toku trajanja Leskovaĉke roštiljijade. Prvi

put organizovana 2010 godine ima potencijala da sa ostalim turistiĉkim ponudama Vuĉjanskog kraja

preraste u sastavni i neizbeţni deo Leskovaĉke roštiljijade. Vodenice u Vuĉju predstavljaju jednu od zaostavština starih vremena, prirodne lepote i Bogom dano blago. Ovo mesto je specificno zato što je

na malom prostoru skoncentrisano puno vodenica , od kojih trenutno rade 5 dok je u ranijem periodu radilo oko 15. Cilj ove manifestacije je da se prvenstveno skrene paţnja na neprolazne vrednosti koje

su odolele zubu vremena. Za vreme manifestacije ispred svake vodenice bila su izloţena domaća

tradicionalna jela kao što su ajvar, pogaĉa na plotni, kaĉamak, domaći sir, proja.

Oktobar

LIFFE, Leskovaĉki internacionalni filmski festival (sredina meseca oktobra, Leskovac LKC).

LIFFE od 2009.god predstavlja takmiĉarsko-revijalnu smotru filmova sa ex-yu prostora.

Decembar

Manifestacija „Dani Nikolaja Timĉenka” odrţava se poslednje nedelje decembra u znak sećanja

na velikog knjiţevnog kritiĉara, filozofa i novinara iz Leskovca.

Timĉenko je, inaĉe, najveći deo radne biografije ispisivao kao lektor leskovaĉkog nedeljnika „Naša reĉ”, jer mu je u jednom periodu bilo zabranjeno da objavljuje knjige i priloge u novinama. Zato

je u njegovoj bogatoj zaostavštini ostalo mnogo vrednih rukopisa, a jedan od zadataka Zaduţbine

„Nikolaj Timĉenko” biće njihovo oĉuvanje i objavljivanje.



Slika 69. Najveća pljeskavica

Slika 70. Vodenica u Vuĉju

Slika 71. Vodenica u Vuĉju

111

Kalendar manifestacija ruralne sredine

Od postojećih manifestacija na teritoriji grada koje se vezuju iskljuĉivo za ruralnu sredinu i selo i poslednjih godina su po posećenosti prevazišle lokalne okvire, treba pomenuti:

PIHTIJADA u selu Grabovnica koja se odrţava u januaru

DANI PAPRIKE u selu Lokošnica, koja se odrţava u septembru

DANI POVRTARA u selu Nomanica, koja se odrţava u septembru

REGIONALNA IZLOŢBA KRAVA I JUNICA, u Leskovcu, koja se odrţava u septembru

DANI MEDA u Leskovcu, koja se odrţava u oktobru

KROMPIRIJADA u selu Peĉenjevac, koja se odrţava u oktobru.

11.5 Zabava i usluge

Leskovac predstavlja veoma prijatno mesto za druţenje i zabavu za sve generacije svojih sugraĊana, ali i poslovnog i turistiĉkog sveta koji u njega svrate prepoznajući ga kao gostoljubivog

domaćina. Na raspolaganju je veći broj deĉjih zatvorenih i otvorenih igraonica i roĊendaonica sa

mobilijarima i zabavnim parkom, zatim trgovine i hipermarketi za šoping, poslastiĉare i restorani, hotelski smeštaj, pansioni i hosteli, diskoteke, noćni klubovi, kazina i kockarnice.

Pravo mesto za druţenje u Leskovcu su bašte raĉliĉitih kafića koje su tokom celog dana popunjene do poslednjeg mesta.

11.5.1 Igraonice za decu

11.5.2 Šoping zone i maloprodajni centri

Trgovina je najzastupljenija grana privrede u svakom gradu. Leskovac raspolaţe sa nekoliko

trţnih centara: TC Most, TC Juţni blok , TC Severni Blok, TC ELU centar, Kineski Trţni Centar i nekoliko supermarketa: Zlatan trag, Orion, ABC trgovine, Spin, Roda, Idea…

Hipermarketi

Slika 73. Deĉja igraonica

Slika 72. Deĉja igraonica

112

11.5.3 Poslastičare

Leskovac obiluje i bogatom ponudom kafe poslastiĉara prikladnih za porodiĉni predah i

prijateljska ćaskanja uz bogatu ponudu kolaĉa, torti, osveţavajućih napitaka.. MeĊu njima treba istaći „Sanjeli” (u centralnom gradskom parku), zatim „Milagro” (kod leskovaĉkog katastra), „Vardar” (kod

glavne pošte), „Minjon” (pored reke u centru), „Jadran” (u ul. Svetozara Markovića), „Medijana” (na glavnoj ulici).

11.5.4 Restorani

Za one koji vole da okuse specijalitete domaće kuhinje i nadaleko poznat Leskovaĉki roštilj,

mogu to uĉiniti u predivnim restoranima: u restoranu „ABC”, zatim u restoranima „Cap-Cap”, „Princ”, „Zlatno bure”, „Nane”, „Zajac”, „Dale 11”, Etno brvnari „Groš”, „Bebinac”, „Koliba”, Gurman i dr.

Slika 75. Poslastiĉara „Sanjeli”

Slika 74. Poslastiĉara-restoran „Sanjeli”

Slika 76. Poslastiĉara „Minjon”

Slika 77. Restoran „Cap-Cap ”

Slika 78. Restoran „ABC ”

Slika 79. Etno brvnara „Groš”

Slika 81. Restoran „Koliba ”

Slika 80. Restoran „Princ ”

Slika 82. Restoran „Zlatno bure ”

Slika 83. Restoran „Dale 11 ”

Slika 84. Restoran „Zajac ”

Slika 85. Restoran „Gurman ”

Slika 86. Restoran „Bebinac ”

Slika 87. Restoran „Bavka ”

Slika 88. Restoran „Mladost ”

113

Noćni ţivot grada nudi veliki izbor mesta za izlazak mladih ljudi. Тu su diskoteke, noćni klubovi

i kafići, zatim restorani sa velikim brojem specijaliteta, po ĉemu je grad nadaleko poznat, takoĊe,

bioskopi, letnje bašte i ostalo. Sve ovo ĉini da ţitelji i posetioci Grada Leskovca uvek budu zadovoljni i lepo se provode.

Grad svojim ţiteljima i posetiocima nudi za izlazak dve diskoteke „Safir” i „Aleksandar”.

Diskoteka „ABC” prima preko 5 000. posetioca i zatvorenog je tipa, dok je „Aleksandar” na otvorenom. U ovim objektima preko vikenda, petkom i subotom gostiju poznata imena srpske estrade, poznati DJ-

evi i izvoĊaĉi, organizuju se promocije pića i dogaĊaja. Od ostalih mesta koje vredi pomenuti su

klubovi, kafić „Rupa” sa svojom baštom i atmosferom za popodnevno opuštanje.

Ljubitelji rok muzike najĉešće su u klubovima: „Vinus”, „Apollo” i „Gruv”. Vikendima u ovim klubovima gostuju rok sastavi iz Leskovca ali i iz drugih gradova. Ovi klubovi nude dobru rok

zabavu i provod. U kafe baru „Pikaso” se utorkom organizuju karaoke ţurke. Uz takmiĉarski duh i

karaoke ţurku mogu se osvojiti i vredne nagrade.

Kazina i kockarnice i sportske kladionice

Slika 89. Café „Safari ”

Slika 90. Diskoteka - „Safir ”

Slika 91. Klub - „Aleksandar ”

Slika 92. Klub - „Aleksandar ”

Slika 93. Klub - „Apollo

Slika 94. Klub - „Gruv

114

12 Lokalni razvoj u relaciji sa regionalnim i drţavnim strateškim dokumentima

Grad Leskovac je učestvovao u realizaciji sledećih meĎunarodnih programa:

Program: SSMIRP 1, donator: UNDP, WB Program: SSMIRP 2, donator: UNDP, WB

Program: MIR 1, donatori: EAR, UNDP

Program: MIR 2, donatori: EAR, UNDP Program: CRDA, donator: USAID

Program: SLGRP, donator: USAID Program: SCOPES, donator: USAID

Program: MEGA, donator: USAID

Program: Agrobiznis, donator: USAID Program: Compete, donator: USAID

Program: RSEDP, donator EAR Program: Exchange, donator EAR

Program: Exchange 2, donator EAR

Program: Neighbourhood programme, donator EAR

Grad Leskovac ima direktnog iskustva u participativnom procesu koji je uključivao zainteresovane strane i graĎane tokom izrade sledećih strateških dokumenata:

Projekat: Strategija odrţivog razvoja Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga, donator: UNDP

Projekat: Strategija odrţivog razvoja opštine Leskovac, donator: UNDP

Projekat: Program razvoja opštine Leskovac 2004-2008, donator: UNDP Projekat: Izmene i dopune programa razvoja opštine Leskovac 2004-2008, donator: UNDP

Projekat: Program razvoja grada Leskovca 2009-2013, donator MEGA program, USAID Projekat :Strategija ostvarivanja rodne ravnopravnosti na podruĉju grada Leskovca sa akcionim

planom 2013-2018, donator PBILD

Grad Leskovac je do sada završio i/ili realizovao sledeće planove:

- Generalni urbanistiĉki plan opštine Leskovac do 2010 godine, izraĊen i usvojen 1992.godine

- Izmene i dopune generalnog plana grada Leskovca do 2010. godine, izraĊen marta 2008.

godine - Lokalni ekološki akcioni plan, usvojen juna 2005.godine

- Program razvoja opštine Leskovac 2004-2008, izraĊen marta 2004 godine. - Izmene i dopune Programa razvoja opštine Leskovac, usvojen je 09.05.2007.godine.

- Lokalni plan upravljanja otpadom 2011- 2020 - Strategija odrţivog razvoja 2010-2019

- Prostorni plan

115

Agencija za lokalni ekonomski razvoj adresa: Trg Revolucije 45/2, Leskovac 16000 Srbija

telefon/fax +381 16 216961 web: www.aler.rs

http://www.aler.rs/

Documents

Profil Grada Leskovca