PROGRAMME AND THE BOOK OF ABSTRACTS …fsj.alfa.edu.rs/content/download/610/5009/version/1/file/knjiga... · Biblijski intertekst u romanu „Emaus“ Alessandra Baricca BIBLICAL

ALFA UNIVERSITY FACULTY OF FOREIGN LANGUAGESАЛФА УНИВЕРЗИТЕТ ФАКУЛТЕТ ЗА СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ

PROGRAMME AND THE BOOKOF ABSTRACTS

ПРОГРАМ И КЊИГААПСТРАКАТА

Second International Conference on Language and Literary Studies

LANGUAGE, LITERATURE AND RELIGIONДруга међународна научна конференција

ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И РЕЛИГИЈА

BELGRADE, MAY 24th – 25th, 2013БЕОГРАД, 24 − 25. МАЈ 2013. ГОДИНЕ

2

ИздавачАлфа универзитет Факултет за стране језике

За издавачаПроф. др Милан Д. Јовановић

ЛекториДоц. др Светлана Томић

Chris Prickett

Место и година издањаБеоград, 2013. година

ISBN 978-86-83237-91-3

Language, literature and religion

3

Садржај/Contents

OPENING ADDRESS/ПОЗДРАВНА РЕЧ 10ОРГАНИЗАЦИОНИ И ПРОГРАМСКИ ОДБОР 11ORGANIZING AND PROGRAMME COMMITTEE 11ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ 12CONFERENCE PROGRAMME 16

ABSTRACTS/АПСТРAКТИ19

Радмило МаројевићЈезик, књижевност и религија (на примеру староруског спева“Слово о Игоровом походу)LANGUAGE, LITERATURE AND RELIGION (IN THE OLD RUSSIANPOEM “LETTER ABOUT IGOR’S VISIT AS AN EXAMPLE)

20

Бранкица БојовићПравна терминологија у свету променаLEGAL TERMINOLOGY IN A CHANGING WORLD

21

Сања Јосифовић-ЕлезовићЧитање, слушање, писање и говорење поезије у наставистраних језика, књижевности и културеREADING, LISTENING, WRITING AND SPEAKING POETRY INTEACHING FOREIGN LANGUAGES, LITERATURE AND CULTURE

22

Драгиња РамаданскиНадвладавање књижевности (совјетска књига мртвих)OVERRULING THE LITERATURE (THE SOVIET BOOK OF THE DEAD)

23

Inna MakarovaThe Old Testament Noah Ark discourse in Western-European ArtДИСКУРС СТАРОЗАВЕТНЕ НОЈЕВЕ АРКЕ У ЗАПАДНОЕВРОПСКОЈУМЕТНОСТИ

24

Гордана Вуковић-НиколићWords and Religious ThingsРЕЧИ И ЦРКВЕНЕ СТВАРИ

25

Иван ЈовановићФранцуске пословице са лексемом DIEU-БОГ и њихови српскиеквивалентиFRENCH PROVERBS CONTAINING THE LEXEME DIEU-GOD AND THEIRSERBIAN EQUIVALENTS

26

Светлана Стаменов-РашетаДеонтички модали у старозаветним књигама

27

Jezik, književnost i religija

4

DEONTIC MODALS IN THE OLD TESTAMENT’S BOOKSIvana ŠkevinIzmeđu primarnog i sekundarnog semiološkog sustava: crkvenaterminologija romanskog podrijetla i slavenski običajiBETWEEN PRIMARY AND SECONDARY SEMIOTIC STRUCTURE:CHURCH TERMINOLOGY OF ROMAN ORIGIN AND SLAVIC CUSTOMS

28

Jeremy PattersonChristian (Mis)perceptions of and Responses to Post-structuralLinguistics and Deconstructive Literary Theory(POGREŠNE) HRIŠĆANSKE PERCEPCIJE I ODGOVORI NA POST-STRUKTURALNU LINGVISTIKU I DEKONSTRUKTIVNU KNJIŽEVNUTEORIJU

29

Ненад МиладиновићEffects of Christianity on Old English vocabularyУТИЦАЈИ ХРИШЋАНСТВА НА ВОКАБУЛАР СТАРОЕНГЛЕСКОГЈЕЗИКА

30

Милош ЂурићЛингвистика и религијаLINGUISTICS AND RELIGION

31

Светлана ТомићБог и свештеници: осуда и критика из тачке гледиштаженских ликоваGOD AND PRIESTS: JUDGEMENT AND CRITICISM FROM THE POINTOF VIEW OF FEMALE CHARACTERS

32

Адријана ВидићА ја доказала свету, что ја в љубви верна, или о канонизацији“AND I’VE PROVED TO THE WORLD THAT I’M FAITHFUL IN LOVE” OR ONCANONIZATION

33

Natalia GoncharovаA Dog-fly in The Chrysanthemums. To the biblical allusions in J. Steinbeck'sshort story

34

Jeremy PattersonDechristianization in French Literature: A Case Study of the Appropriationof the Image of ChristДЕХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: СТУДИЈАСЛУЧАЈА ПРИСВАЈАЊА СЛИКЕ ХРИСТА

35

Marija PanićFrancuski bestijarijumi iz sredine trinaestog veka: status religije uinterpretacijiFRENCH BESTIARIES FROM THE MIDDLE OF THE THIRTEENTH CENTURY:STATUS OF RELIGION IN AN INTERPRETATION

36

Miriam Patterson 37


5

Sincretismo reflejado en literatura latinoamericanaРЕФЛЕКСИЈА СИНКРЕТИЗМА У ЛАТИНОАМЕРИЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИИвона ВасићТвитер романи и њихов корен у јапанској култури и традицијиTWITTER NOVELS AND THEIR ROOT IN THE JAPANESE`S CULTURE ANDTRADITION

38

Александар Б. НедељковићПоследње питање Исака АсимоваTHE LAST QUESTION OF ISAAC ASIMOV

40

Лена ПетровићOedipus Re-Interpreted: Fantasies of Patricide in Modern Anglo-AmericanLiteratureРЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЕДИПА: ФАНТАЗИЈЕ О ОЦЕУБИСТВУ У МОДЕРНОЈАНГЛОАМЕРИЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

41

Радмила НастићТрансформација лика трагичког протагонисте између ритуала идрамеTRANSFORMATION OF THE CHARACTER OF A TRAGIC PROTAGONISTBETWEEN A RITUAL AND A PLAY

42

Слободан ЈовановићВерски и обредни елементи у темељима енглеске ренесанснекомедијеRITUALS AND RELIGIOUS ELEMENTS IN THE FOUNDATIONSOF ENGLISH RENAISSANCE COMEDY

43

Тина ЛацоДрама: од театра заједништва до метафизичке побунеDRAMA: FROM THE THEATRE OF COOPERATION TO METAPHYSICALREBELLION

45

Татјана ДумитрашковићРелигија, свештенство и политика у Шекспировим историјскимдрамамаRELIGION, CLERGY AND POLITICS IN SHAKESPEARE’S HISTORICAL PLAYS

46

Amalia MărăşescuBetween the Official Religion and the Archaic Beliefs: Man in the 20th

Century South Eastern European NovelIZMEĐU ZVANIČNE RELIGIJE I ARHAIČNIH VEROVANJA: ČOVEK U ROMANUJUGOISTOČNE EVROPE XX VEKA

47

Andrijana Jusup MagazinBiblijski intertekst u romanu „Emaus“ Alessandra BariccaBIBLICAL SUBTEXT IN THE NOVEL EMMAUS BY ALESSANDRO BARICCO

48

Ивана ПетковићБиблијски кључ Исака Б. СингераBIBLICAL KEY OF ISAAC B. SINGER

49

Jane Mattisson 50


6

The redemptive power and energy of the narratives of Scripture in AllegraJordan’s „Harvard“ 1914 (2012)МОЋ И ЕНЕРГИЈА ИСКУПЉЕЊА: ПРИЧА ИЗ БИБЛИЈЕ У “ХАРВАРДУ 1914”АЛЕГРЕ ЏОРДАН (2012)Јелена КрунићБиблијски подтекст у "Новом Јерусалиму" Борислава ПекићаBIBLICAL SUBTEXT IN BORISLAV PEKIĆ’S “NEW JERUSALEM”

51

Кристина ВиштицаРелигија и утопијски роман – Улога религије у романима ОлдосаХакслијаRELIGION AND A UTOPIAN NOVEL – THE ROLE OF RELIGION IN ALDOUSHUXLEY'S NOVELS

52

Кристијан ВекоњХематократска травестија - (Религијски мотиви у „Дракули“ БремаСтокера)HEMATOCRATIC TRAVESTY (RELIGIOUS MOTIFS IN BRAM STOKER'SDRACULA)

53

Yildiray CevikSalvation (soteria) through Christian humanism in Austen’s „Sense andSensibility“HEMATOCRATIC TRAVESTY (RELIGIOUS MOTIFS IN BRAM STOKER'SDRACULA)

54

Сандра ШумоњаJames Joyce's view of the religion in “Dubliners“ПОГЛЕД НА РЕЛИГИЈУ У "ДАБЛИНЦИМА" ЏЕЈМСА ЏОЈСА

56

Јелена ЈоргачевићУчење о греху Ф. М. Достојевског у контексту православнетрадицијеF. M. DOSTOEVSKY’S TEACHINGS ON SIN IN THE CONTEXT OF THEORTHODOX TRADITION

57

Јасмина АрсеновићРелигија у књижевности шпанског Златног доба: Дон Кихот и

Свето писмоRELIGION IN THE LITERATURE OF SPANISH GOLDEN AGE: DON QUIXOTEAND THE SCRIPTURE

58

Маја ЋукУлога религије и митологије у роману „Антилопа и Косац“THE ROLE OF RELIGION AND MYTHOLOGY IN THE NOVEL ORYX AND CRAKE

59

Јелена З. СтефановићЛик Маре Бранковић: од најсветије кћери до сестре крвницеTHE CHARACTER OF MARA BRANKOVIC: FROM THE MOST SAINTFULDAUGHTER TO THE SINFUL SISTER

60


7

Весна ДицковРелигиозна поезија ИнкаRELIGIOUS POETRY OF THE INCAS

61

Зорица ЈелићHerbert’s Inward templeХЕРБЕРТОВ УНУТРАШЊИ ХРАМ

62

Тијана ПарезановићParadise Regained: Christopher Brennan’s Lilith PoemsPOVRAĆENI RAJ: PESME O LILIT KRISTOFERA BRENANA

63

Arben Bushgjokaj„I have chosen them!“: New Testament Characters in Emily Dickinson’sPoetry“I HAVE CHOSEN THEM!”: NEW TESTAMENT CHARACTERS IN EMILYDICKINSON’S POETRY

64

Александар ПрњатСимболика коња у српској народној поезијиTHE SYMBOLISM OF HORSES IN SERBIAN NATIONAL POETRY

66

Биљана ТурањанинМотив Богородице Тројеручице у српском пјесништвуTHE MOTIF OF MOTHER OF GOD THREE-HANDED IN SERBIAN POETRY

67

Милена НиколићMorality and Christianity in the Works of William BlakeMОРАЛНОСТ И ХРИШЋАНСТВО У РАДОВИМА ВИЛИЈЕМА БЛЕЈКА

68

Томислав Павловић,Paul Muldoon between Christianity and Celtic MythsPOL MALDUN IZMEĐU HRIŠĆANSTVA I KELTSKIH MITOVA

69

Радомир ЂорђевићКултурно и цивилизацијско исходиште словенске родне вере(религије) и њена новаTHE CULTURAL AND CIVILIZATIONAL ORIGIN OF SLAVIC NATIVE FAITH(RELIGION) AND ITS NEW REMINISCENCЕ

70

Törteli Telek MártaBog Endreta AdijaENDRETA ADI'S GOD

71

Alireza FarahbakhshReligion in the Naturalistic ThoughtRELIGIJA U NATURALIZMU

73

Boško KnežićNeogvelfizam Nikole TommaseaTHE NEO-GUELPHISM OF NICCOLÒ TOMMASEO

74

Никола БјелићКо је непознати посетилац? Бог у стваралаштву Ерик-ЕмануелаШмитаWHO IS THE UNKNOWN VISITOR? GOD IN THE WORKS OF ERIC-

75


8

EMMANUEL SCHMITTМилица Живковић“Ја треба да будем твој Адам, али сам више пали анђео”: религијаи/или трансхуманизам'I SHOULD BE THY ADAM, BUT I'M MORE OF A FALLEN ANGEL ": RELIGION AND / OR TRANSHUMANISM

76

Dharamdas ShendeHegelian Paradigm Revisited: Understanding the Other through DalitConsciousness in Hinduism and BuddhismPOVRATAK HEGELOVOJ PARADIGMI: RAZUMEVANJE “DRUGOG”KROZ SVEST DALITA U HINDUIZMU I BUDIZMU

77

Борислава ВучковићРелигијски елементи у фотографским посмртним меморабилијамаRELIGIOUS ELEMENTS IN PHOTOGRAPHIC POSTHUMOUS MEMORABILIA

78

Милан Јовановић и Оливера Карић-НедељковићКултура интраперсоналне комуникацијеCULTURE OF INTRAPERSONAL COMMUNICATION

80

Марко ТасићДеконструкција религиозних образаца у научнофантастичномроману Филипа Хозе Фармера “Идите својим расутим телима”DECONSTRUCTION OF RELIGIOUS PATTERNS IN THE SCIENCE-FICTIONNOVEL OF PHILIP JOSÉ FARMER “TO YOUR SCATTERED BODIES GO”

81

Ирина КојчићReligious Theories Behind “Da Vinci Code”РЕЛИГИОЗНЕ ТЕОРИЈЕ У ПОЗАДИНИ „ДА ВИНЧИЈЕВОГ КОДА”

82

Tom UytterhoevenBack to the Future: References to Religion in Science FictionPOVRATAK U BUDUĆNOST: ODREĐENJE RELIGIJE U NAUČNOJ FANTASTICI

83

Јасмина Каратошић и Срђан НиколићЈезици мултиконфесионалних средина као индикатормултикултуралности СрбијеLANGUAGES OF MULTICONFESSIONAL SURROUNDINGS AS THE INDICATOROF MULTICULTURALISM OF SERBIA

84

Јасмина АрсеновићРелигиозна инспирација и озарења креативне слободе: божићнаприча Жила СипервјелаRELIGIOUS INSPIRATION AND ILLUMINATIONS OF CREATIVE FREEDOM:JULES SUPERVIELLE’S CHRISTMAS STORY

86

Срђан НиколићОднос поткултуре српских навијачких група према религијирефлектован кроз њихове песмеSERBIAN SUPPORTERS' SUBCULTURE AND ITS ATTITUDE TOWARDRELIGION AS REFLECTED IN THEIR SONGS

87

Тамара Павловић 88


9

Елементи религије у производима поп културе - Боб Дилановапотрага за богомTHE ELEMENTS OF RELIGION IN THE PRODUCTS OF POP CULTURE – BOBDYLAN'S QUEST FOR GODТања АнтићЗабране везане за жену у српским пролећним календарскимобичајима и обредимаTABOOS RELATED TO WOMEN IN THE SERBIAN SPRING CALENDAR’SCUSTOMS AND RITES

89

Јасмина Каратошић и Оливера Карић-НедељковићРелигијски аспект мултикултурализма у СрбијиTHE RELIGIOUS ASPECT OF MULTICULTURALISM IN SERBIA

90

Бојана АнђелићРелигија као извориште хуманих идеја у прози Драге ГавриловићRELIGION AS A SOURCE OF HUMAN IDEAS IN DRAGA GAVRILOVIC`S PROSE

91

УПУТСТВО ЗА СЛАЊЕ РАДА ЗА ЗБОРНИК 92INSTRUCTIONS FOR PAPER SUBMISSION 93NOTES/БЕЛЕШКЕ 96


10

Dear colleagues,Welcome to our University and to the Faculty of Foreign Languages.The aim of the conference is to consider various connections between language andreligion, or literature and religion, and to attempt a new and more comprehensiveappreciation of the significance of religion to literary achievements and linguistic studies.We encourage papers that provide modern methodological approaches to the given topics,examine and evaluate interactive relations between religion and language or religion andliterature, and analyze contemporary position of religion in literary and linguistic spheres.This is why we believe it will have a lot to contribute to scientific thought and expect that itwill provide a compre- hensive and versatile overview of the values held in these threefields.

Milan D. Jovanović, PhD, Associate Professor, Acting dean of the Faculty of ForeignLanguages

Поштоване колегинице и колеге,

Добро дошли на наш Универзитет и Факултет за стране језике.Циљ конференције јесте да се размотре различите везе између језика и религије,односно књижевности и религије, и да се постигне ново и обухватније разумевањезначаја који религија има у књижевним остварењима и подручју лингвистике. Даје сепредност радовима који пружају модерне методолошке приступе датим темама,испитују и процењују интерактивне везе између религије и језика, односно религије икњижевности, и анализирају савремени положај религије у сферама књижевности илингвистике, и месту религије у националним књижевностима.Верујемо да ћемо, овом конференцијом, допунити странице научне мисли идопринети свестранијем и свеукупнијем сагледавању вредности које нам пружају оватри подручја.

Проф. др Милан Д. Јовановић в.д. декан Факултета за стране језике


11

Faculty of Foreign Languages, Alfa University in BelgradeMay 25-26, 2013

ORGANIZING COMMITTEE Prof. dr Radmilo Marojević, President Prof. dr Milan D.Jovanović, Doc. dr Olivera Karić, Jasmina Karatošić, MA Srđan Nikolić, TijanaParezanovićPROGRAMME COMMITTEEProf. dr Smiljka Stojanović, Univerzitet u Beogradu, predsednikProf. dr Valerij Mihajlovič Mokijenko, Petrogradski državni univerzitet, RusijaProf. dr Brankica Bojović, Fakultet za strane jezike, BeogradDoc. dr Ana Pejanović, Filozofski fakultet, NikšićDoc. dr Nataša Filipović, Fakultet za strane jezike, BeogradProf. dr Milica Živković, Filozofski fakultet, NišCarla Comellini, University of BolognaInna Makarova, State University of Service and Economics, Saint-Petersburg, RussiaJane Mattisson, Kristianstad University, Kristianstad, Sweden

SECRETARYJasmina Karatošić

Факултет за стране језике, Алфа универзитет у Београду24-25. мај, 2013. године

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Проф. др Радмило Маројевић, председникПроф. др Милан Д. Јовановић, Доц. др Оливера Карић, Јасмина Каратошић,докторант, МА Срђан Николић, Тијана Парезановић, докторант

ПРОГРАМСКИ ОДБОРПроф. др Смиљка Стојановић, Универзитет у Београду, председникПроф. др Валериј Михајлович Мокијенко, Петроградски државни универзитет,РусијаПроф. др Бранкица Бојовић, Факултет за стране језике, БеоградДоц. др Ана Пејановић, Филозофски факултет, НикшићДоц. др Наташа Филиповић, Факултет за стране језике, БеоградПроф. др Милица Живковић, Филозофски факултет, НишCarla Comellini, University of BolognaInna Makarova, State University of Service and Economics, Saint-Petersburg, RussiaJane Mattisson, Kristianstad University, Kristianstad, SwedenСЕКРЕТАРЈасмина Каратошић, докторант


12

ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕПетак, 24. мај

9.00 Регистрација учесника

10.00 Поздравна речВласнициРектор Алфа УниверзитетаПроф. др Смиљка Стојановић

10.15 Пленарна излагањаПроф. др Радмило Маројевић, Језик, књижевност ирелигија (на примеру староруског спева “Слово оИгоровом походу)Проф. др Бранкица Бојовић, Правна терминологија усвету промена (Legal terminology in a changing world)Доц.др Сања Јосифовић-Елезовић, Читање, слушање,писање и говорење поезије у настави страних језика,књижевности и културеПроф.др Драгиња Рамадански, Надвладавањекњижевности (совјетска књига мртвих)

12.15 Пауза за кафу

CONFERENCE PROGRAMMEFriday, May 24

9.00 Registration of participants

10.00 Opening adressFounders of the Alfa UniversityUniversity RectorProf. Smiljka Stojanović, PhD

10.15 Plenary LecturesProf. Radmilo Marojević, PhD, LANGUAGE, LITERATURE ANDRELIGION (IN THE OLD RUSSIAN POEM “LETTER ABOUT IGOR’SVISIT AS AN EXAMPLE)Prof. Brankica Bojović, PhD, LEGAL TERMINOLOGY IN ACHANGING WORLDAss. Prof. Sanja Josifović-Elezović, PhD, READING, LISTENING,WRITING AND SPEAKING POETRY IN TEACHING FOREIGNLANGUAGES, LITERATURE AND CULTUREProf. Draginja Ramadanski, PhD, OVERRULING THELITERATURE (THE SOVIET BOOK OF THE DEAD)

12.15 Coffee break


13

РАД У СЕКЦИЈАМА – 13.00Слушаоница 1,Секција „Језик“13.00Модератори: Inna Makarova и Младен Боснић(превод)

Слушаоница 2,Секција „Религија у књижевности“13.00Модератори: Светлана Томић и Срђан Николић(превод)

Inna Makarova,The Old Testament Noah Ark discourse inWestern-European Art

Светлана Томић,Бог и свештеници: осуда и критика из тачкегледишта женских ликова

ГорданаВуковић-Николић,Words and Religious Things

Бојана Анђелић,Религија као извориште хуманих идеја у прозиДраге Гавриловић

Иван Јовановић,Француске пословице са лексемом DIEU-БОГ ињихови српски еквиваленти

Адријана Видић,А ја доказала свету, что ја в љубви верна, или оканонизацији

Светлана Стаменов-РашетаДеонтички модали у старозаветнимкњигама

Natalia Goncharovа,A Dog-fly in The Chrysanthemums. To the biblicalallusions in J. Steinbeck's short storyJeremy Patterson,Dechristianization in French Literature: A CaseStudy of the Appropriation of the Image of Christ

ПАУЗАРАД У СЕКЦИЈАМА – 17.00

Слушаоница 1,Секција „Језик“Петак 24. Мај17.00Модератори: Ivana Škevin и Младен Боснић(превод)

Слушаоница 2,Секција „Религија у књижевности“17.00Модератори: Александар Б. Недељковић иАндријана Ђордан (превод)

Ivana Škevin,Između primarnog i sekundarnog semiološkogsustava: crkvena terminologija romanskogpodrijetla i slavenski običaji

Marija Panić,Francuski bestijarijumi iz sredine trinaestog veka:status religije u interpretaciji

Jeremy Patterson,Christian (Mis)perceptions of and Responses toPost-structural Linguistics and DeconstructiveLiterary Theory

Miriam Patterson,Sincretismo reflejado en literatura latinoamericana

Ненад Миладиновић,Effects of Christianity on Old English vocabulary

Ивона Васић,Твитер романи и њихов корен у јапанскојкултури и традицији

Милош Ђурић,Лингвистика и религија

Александар Б. Недељковић,Последње питање Исака Асимова

Лена Петровић,Oedipus Re-Interpreted: Fantasies of Patricide inModern Anglo-American Literature


14


15


16

PARALLEL SESSIONS – 13.00Room 1,Section „Language“13.00Moderators: Inna Makarova i Mladen Bosnić(translation)

Room 2,Section „Religion in Literature“13.00Moderators: Svetlana Tomić i Srđan Nikolić (translation)

Inna Makarova,The Old Testament Noah Ark discourse inWestern-European Art

Svetlana Tomić,GOD AND PRIESTS: JUDGEMENT AND CRITICISMFROM THE POINT OF VIEW OF FEMALECHARACTERSGordana

Vuković-Nikolić,Words and Religious Things

Bojana Anđelić,RELIGION AS A SOURCE OF HUMAN IDEAS INDRAGA GAVRILOVIC`S PROSE

Ivan Jovanović,FRENCH PROVERBS CONTAINING THE LEXEMEDIEU-GOD AND THEIR SERBIAN EQUIVALENTS

Adrijana Vidić,“AND I’VE PROVED TO THE WORLD THAT I’MFAITHFUL IN LOVE” OR ON CANONIZATION

Svetlana Stamenov-RašetaDEONTIC MODALS IN THE OLD TESTAMENT’SBOOKS

Natalia Goncharova,A Dog-fly in The Chrysanthemums. To the biblicalallusions in J. Steinbeck's short storyJeremy Patterson,Dechristianization in French Literature: A CaseStudy of the Appropriation of the Image of Christ

LUNCH BREAKPARALLEL SESSIONS – 17.00

Room 1,Section „Language“Friday, May 24, 17.00Moderators: Ivana Škevin i Mladen Bosnić(translation)

Room 2,Section „Religion in Literature“Friday, May 24, 17.00Moderators: Aleksandar B. Nedeljković i AndrijanaĐordan (translation)

Ivana Škevin,BETWEEN PRIMARY AND SECONDARY SEMIOTICSTRUCTURE: CHURCH TERMINOLOGY OF ROMANORIGIN AND SLAVIC CUSTOMS

Marija Panić,FRENCH BESTIARIES FROM THE MIDDLE OF THETHIRTEENTH CENTURY: STATUS OF RELIGION INAN INTERPRETATION

Jeremy Patterson,Christian (Mis)perceptions of and Responses toPost-structural Linguistics and DeconstructiveLiterary Theory

Miriam Patterson,Sincretismo reflejado en literatura latinoamericana

Nenad Miladinović,Effects of Christianity on Old English vocabulary

Ivona Vasić,TWITTER NOVELS AND THEIR ROOT IN THEJAPANESE`S CULTURE AND TRADITION

Miloš Đurić,Linguistics and religion

Aleksandar B. Nedeljković,THE LAST QUESTION OF ISAAC ASIMOV

Lena Petrović,Oedipus Re-Interpreted: Fantasies of Patricide inModern Anglo-American Literature


17


18


19

ABSTRACTSАПСТРAКТИ


20

Радмило Н. МаројевићБеоград, Србија[email protected]

ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И РЕЛИГИЈА(НА ПРИМЕРУ СТАРОРУСКОГ СПЕВА „СЛОВО О ИГОРОВОМ ПОХОДУ“)

У раду се, у првом његовом делу, разматра језик староруског спева „Слово о Игоровомпоходу“ с обзиром на то да се у делу преплићу староруски и црквенославенски типкњижевног језика као својеврстан вид диглосије. Поред тога, спев одражава језиккраја ХII века, период кад се остваривао прелаз из раног староруског као словенскогдијалекта у позни староруски (општеисточнословенски) као посебан словенски језик.Други део рада посвећен је књижевном аспекту теме: разматра се песничка форма„Слова о Игоровом походу“ с обзиром на то да оно одражава трансформацијупрасловенског десетерца као иницијалне форме, преко стиха билина као медијалнеформе, у неку врсту слободног стиха као финалну форму. Разматра се такође системпесничких слика (посебно инструментал поређења, хендиадис и таутолошки изрази) ињихова функција у песничком тексту. Трећи део рада посвећен је преплитањупаганске и хришћанске традиције у„Слоуо о Игоровом походу“, посебнопредставницима словенског пантеона и народним веровањима одраженим у спеву.Посебна пажња посвећује се „тамним местима“ као проблему текстологије спева, раз-решење којих доприноси бољем осветљењу свих аспеката филолошке анализе.

LANGUAGE, LITERATURE AND RELIGION(IN THE OLD RUSSIAN POEM “LETTER ABOUT IGOR’S VISIT AS AN EXAMPLE)

In this work, the language of the first part of an old Russian poem “Letter about Igor’s visit”is considered, since an old Russian and old Church-Slavic type of the standard language as aspecific form of diglossia are entangled in the poem. Beside those concerns, the poemreflects the language of the late twelfth century, the period when the transition from anearly Old Russian as a Slavic dialect into the late old Russian (general Eastern Russian) as aspecial Slavic language occurred. The second part of the work is devoted to a literary aspectof the theme: the poetic form of the“Letter about Igor’s visit” is considered, since it reflectsthe transformation of a Proto-Slavic decasyllable as an initial form and also the verse ofbilina as a median form into a kind of a free verse in its final form. The system of poeticimages (especially instrumental to comparison, hendiadys and tautological expressions) andtheir functions in the poetic text are also explored. The third part of the work is devoted tothe entangling of pagan and Christian tradition in “Letter about Igor’s visit”, especially tothe representatives of the Slavic pantheon and national beliefs reflected in the poem.Special attention is devoted to “dark places”, as a problem of the poem’s text, whosesolution contributes to a better understanding of all aspects of philological analysis.


21

Бранкица БојовићБеоград, Србија[email protected]

ПРАВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У СВЕТУ ПРОМЕНА

У раду се, у првом његовом делу, разматра правни језик Европске Уније и стандардиизраде правних прописа. Други део рада посвећен је енглеском правном језику:разматрају се језичка форма, садржина и структура. Процес превођења правнихтекстова захтева испреплетано лингвистичко, правно и екстралингвистичко знање.Стручност и квалитет преводилаца, као и усаглашеност правне терминологије у оквируправног система Европске Уније посебно је наглашена. Трећи део рада посвећен јепреводним еквивалентима, лажним пријатељима и правним изразима латинског илифранцуског порекла који се појављују у многобројним текстовима правне садржине.Интердисциплинарност и мултимодалност у процесу тумачења и превођења, као ирецензирање правне регулативе, доприноси да преводни еквивалент буде на значајноквалитетнијем високом нивоу.

LEGAL TERMINOLOGY IN A CHANGING WORLD

In this work, the English of the European Union Law and the standards ofintroducing legal regulations are considered in the first part. The second part of the work isdevoted to English in Law, and the form, content and structure of the language areconsidered. The process of a legal text's translation requires entangled linguistic, legal andextra-linguistic knowledge. Professionalism and the quality of translators, as well as thecompatibility of a legal terminology within the legal system of the European Union areespecially emphasized. The third part of the work is devoted to translation equivalents,false friends and legal expressions of Latin or French origin, which appear in numerous textswith legal contents. The interdisciplinary and multimodality factors in the process ofinterpreting and translating, as well as the review of legal regulations, contribute to atranslation equivalent at a considerably higher level of quality.


22

Сања Јосифовић-ЕлезовићБања Лука, Република Српска[email protected]

ЧИТАЊЕ, СЛУШАЊЕ, ПИСАЊЕ И ГОВОРЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА,КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРЕ

У раду се анализирају начини коришћења различитих поетских текстова у наставистраног језика у циљу развијања свих језичких вештина – читања, слушања, писања иговора. Уз осврт на савремена сазнања из области методике наставе страних језика,разматрају се могућности и ефекти употребе најразличитијих поетских жанрова наначине који успешно обједињују наставу страног и матерњег језика, књижевности икултуре.

READING, LISTENING, WRITING AND SPEAKING POETRY IN TEACHING FOREIGNLANGUAGES, LITERATURE AND CULTURE

The ways of using different poetic texts in teaching a foreign language with the aimto develop all language skills - reading, listening, writing and speaking are analyzed in thiswork. With reference to contemporary knowledge of the methodology for teaching foreignlanguages, the possibilities and effects of using different poetic genres are considered inorder to successfully incorporate the teaching of a foreign language and a mother tongue,literature and culture.


23

Драгиња Л. РамаданскиНови Сад, Србија[email protected]

НАДВЛАДАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ(СОВЈЕТСКА КЊИГА МРТВИХ)

Дисидентска позиција Јевгенија Љвовича Шиферса (1934-1997) у време писањаромана Смертию смерть поправ (1966-1967) изнедрила је поигравање многимидејама на тему боготражитељства. У озрачју параболе о очинству и синовству,Шиферс следи естетику надвладавања књижевности, ослоњен на големи и моћниподтекст будизма, антике и хришћанства. Овај префињени танатолог заступа идеаланоблик смрти, као универзалан принцип што прожима васиону; он не ствара оделителикове већ имитује хоризонт свести својих јунака, у складу са прастарим ритуалимаапофатичког богословља. Из тога следи систем посве тривијалне али (средствимаграфичке емфазе) упосебљене терминологије, која рефренски премрежује роман игради његову смисаону ауру. Наш рад је посвећен анализи стожерних квазитерминаовог романсираног трактата. Формулација у наслову („надвладавање књижевности“)спада у енантиосемичне, односно обухвата собом и свој антипод: с обзиром набеспримерно смео упад у религијско, тешко је рећи да ли је пред нама победа илипораз књижевности, У том смислу ова загонетна књига, кадра да промени слику рускекултуре 20. века, речити је симптом разбаштињене епохе.

OVERRULING THE LITERATURE(THE SOVIET BOOK OF THE DEAD)

The dissident position of Yevgeniy Lvovich Schiffers (1934-1997) when writing thenovel Смертию смерть поправ (1966-1967) produced a trifling with plenty of ideas onthe theme of God-seeking. In the atmosphere of the parable about fatherhood and being ason, Schiffers follows the aesthetics of overruling literature, relying on the huge and mightyimplications of Buddhism, ancient times and Christianity. This sophisticated thanatologistadvocates an ideal form of death, as a universal principle which imbues space; he does notcreate separate characters, but he transmits the horizon of the consciousness of his heroes,in keeping with the primeval rituals of apophatic theology. The system of completely trivial,but (by means of graphic emphasis) the terminology made more special, which permeatsthe novel like a refrain and builds its meaningful aura, results from this. Our paper isdevoted to the analysis of cardinal quasi-terms of this fictionalized tractate. With regard tosuch an unprecedentedly bold falling into the religious, it is hard to tell if we have either avictory or defeat of literature before us. In this sense, this enigmatic book, able to changethe image of the Russian culture of the twentieth century, is an efficient symptom of thisdisinherited epoch.


24

Inna MakarovaSaint-Petersburg, [email protected]

THE OLD TESTAMENT NOAH ARK DISCOURSE IN WESTERN-EUROPEAN ART

The paper deals with the research based on the interdiscourse analysis of the ship as aculturological concept of the Western-European art. The ship is regarded as one of thecomponents of the universal mythopoetic triad together with tree and rose. In theframework of the West European art it functions in five main ways: the Old TestamentNoah Ark, the antique boat of Charon, the Norse Naglfar, the Medieval Ship of Fools andthe Flying Dutchman of Romanticism. All these “roles” can be concerned as independentdiscourses forming the interdiscourse of the present day ship. The aim of the given paper isto study the Old Testament Noah Ark discourse as it reveals in different epochs in variousfields of art. The emphasis is put on the most significant creations which deal with the OldTestament discourse of Noah Ark: the medieval Ship of Fools by Hieronymus Bosch, the seatrilogy To the Ends of the Earth by William Golding and the History of the World in 10 ½Chapters by Julian Barnes. Alongside with that, the “roots” of the Old Testament parableare studied, including the Sumerian and Akkadian myth and the Babylonian legend.

ДИСКУРС СТАРОЗАВЕТНЕ НОЈЕВЕ АРКЕ У ЗАПАДНОЕВРОПСКОЈ УМЕТНОСТИ

У раду је представљено истраживање засновано на интертекстуалној анализи бродакао културолошког концепта западноевропске уметности. Брод се сматра једним одкомпоненти универзалне митопоетичке тријаде заједно са дрветом и ружом. У оквирузападноевропске уметности брод се појављује на пет основних начина: старозаветнаНојева арка, антички брод Харона, нордијски Наглфар, средњовековни брод лудака илетећи Холанђанин романтизма. Све те "улоге" могу се посматрати као независнидискурси који формирају интертекстуалност данашњег брода. Циљ датог рада је дапроучи дискурс старозаветне Нојеве арке у различитим епохама и различитимобластима уметности. Акценат је стављен на најзначајнија остварења која се баведискурсом старозаветне Нојеве арке: средњовековни брод лудака Хијеронима Боша,трилогије мора „До крајева света“ Вилијама Голдинга и „Историја света“ у 10 ½поглавља Џулијана Барнса. Упоредо са тим, прочавају се "корени" старозаветнепараболе, укључујући и сумерски и акадски мит и вавилонску легенду.


25

Гордана Вуковић-НиколићБеоград, Србијаgsekul@gmail. com

РЕЧИ И ЦРКВЕНЕ СТВАРИ

У овом раду представљен је ауторкин лични поглед на свет о контроверзном питањуодноса речи и ствари. У ту сврху, гради се структура која обухвата ствари (црквене) ињихове међусобне односе, где се речи сматрају лицима ствари, онако како се језикпојављује у свету. Ова структура је језик религије, како се назива један од језика којипостоје на свету, који се са лингвистичког аспекта не сматра значајнијим од другихмогућих језика, нпр. економије, права, грађевинарства, језика играча шаха илиљубитеља панк музике. Да ли заиста постоји језик религије? Одговор је да уколико сеприхвати гледиште филозофске школе предсократовских филозофа старе Грчке иизрека Протагоре Homo mensura est (Човек је мерило свих ствари), са полазномпремисом да све јесте (све постоји). Ауторка се углавном бави групом проблема којисе односе на схватање да је језик религије различит од других језика и да је језикрелигије универзалн, али недоступан људима, који могу да се баве самомногобројним језицима религије условљеним језичком личношћу појединца. Могућисветови различитих појединаца могу се приближити и променити само путем разменемишљења, па је то оправдање за лингвистички пројекат овога рада.

WORDS AND RELIGIOUS THINGS

A personal view of the world is presented with regard to the vexed question on therelationship between words and things. The structure consisting of objects andrelationships with words being regarded as faces of religious things is discussed. Thestructure is called a language of religion, depicting one of the languages of the world, beingneither more nor less important from the linguistic standpoint than other possiblelanguages such as the language of economy, law, civil engineering, language of chessplayers, or punk music lovers. Does the language of religion really exist? The answer is yes,if the views of the school of philosophy of pre-Socratic Greek philosophers such asProtagora saying Homo mensura est “the man is the measure of all things” is adopted, thestarting point being that everything is (everything exists). Is the language of religiondifferent from other languages? Yes, and that point is to be pondered on in the presentpaper and the examples given on its difference from other languages. Is there the universallanguage of religion? Yes, but unacessible to human beings, leaving only many languages ofreligion conditioned by the language personality of an individual to be tackled. Only bycommunicating, the possible worlds of different individuals can come closer and theirindividual languages be changed, that being the rationale for the linguistic design of thepresent paper.


26

Иван Н. ЈовановићНиш, Србија[email protected]

ФРАНЦУСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ DIEU-БОГ И ЊИХОВИ СРПСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ

У раду је приказана, компаративно-контрастивним приступом, лексичка, семантичка исинтаксичка структура француских пословица са лексемом Dieu-Бог и њихових српскихеквивалената. Полазећи од теорије Александра Белића по коме се специфичностправих именица огледа у томе што значе збир особина, наша анализа је показала даименица Dieu-Бог у француским пословицама поседује близу тридесет карактеристикакојима се, на метафоричан начин, исказују човекове позитивне карактерне особине,његова улога и положај у друштву. Пословице су конципиране тако што су првоприказане пословице сличне лексичко-семантичке структуре, затим пословицеразличите лексичке, а сличне семантичке структуре и, на крају, пословице које немајусвој еквивалент у српском језику.

FRENCH PROVERBS CONTAINING THE LEXEME DIEU-GOD AND THEIR SERBIANEQUIVALENTS

This paper shows the lexical, semantic and syntactic structure of French proverbscontaining the lexeme Dieu – God and their Serbian equivalents using a comparative-contrastive approach. Starting with the theory of Aleksandar Belić which states that thespecificity of common nouns is demonstrated by comprising a sum of features, our analysisshows that the noun Dieu-God in French proverbs has almost thirty features, whichmetaphorically demonstrate positive human characteristics, as well as the role and positionof a man in society. The proverbs are outlined in the following way: the proverbs withsimilar lexical-semantic structure are given first, followed by the proverbs that havedifferent lexical, but similar semantic structure, and finally, the proverbs that have noequivalent in the Serbian language.


27

Светлана Стаменов РашетаБеоград, Србија[email protected]

ДЕОНТИЧКИ МОДАЛИ У СТАРОЗАВЕТНИМ КЊИГАМА

Захваљујући новим лингвистичким теоријама превођења, које су усмеренепрвенствено на функционалност, комуникативност и динамичност превода, дошло седо закључка да та нова, општа сазнања треба применити и у области превођењаБиблије, иако је оно, због друштвено-историјског, цивилизацијско-културолошког,језичког и духовног јаза, несумњиво захтевније. Задатак овог рада је да утврди иобјасни доследности и варијације у употреби деонтичких модала муст, схалл, wилл,неед, схоулд, оугхт то, маy, мигхт, цан и цоулд, као и квази-модала хаве то, хавегот то, бе гоинг то и бе то у старозаветним текстовима неких од најпопуларнијихсавремених превода Библије на енглески језик - НКЈВ, НИВ, НАСБ и ЕСВ; затим, да датеваријације класификује у оне које се тичу осавремењавања енглеског језика, оне којесу резултат различитог књижевног стила преводиоца, као и оне које могу утицати натеолошку интерпретацију текста, и одреди који енглески преводи показују највишеваријација у односу на друге.

DEONTIC MODALS IN THE OLD TESTAMENT’S BOOKS

Thanks to new linguistic theories of translation, which are primarily directed atfunctionality, communicativeness and the dynamics of translation, the conclusion has beendrawn that the new, general knowledge should also be applied in translating the Bible,although it is undoubtedly more demanding, because of social-historical, civilizational-cultural, linguistic and spiritual gaps. The aim of this work is to identify and explain theconsistence and variations in the use of deontic modals must, shall, will, need, should,ought to, may, might, can and could, as well as quasi-modals have to, have got to, be goingto i be to in the Old Testament’s texts of some of the most popular contemporarytranslations of the Bible into English - NKJV, NIV, NASB and ESV; then, to classify the givenvariations into those regarding advancing English, and those which are the result of thedifferent literary styles of a translator, as well as those which can influence the theologicalinterpretation of a text and thereby define which English translations show the greatestvariations in comparison with the others.


28

Ivana ŠkevinZadar, [email protected]

IZMEĐU PRIMARNOG I SEKUNDARNOG SEMIOLOŠKOG SUSTAVA: CRKVENATERMINOLOGIJA ROMANSKOG PODRIJETLA I SLAVENSKI OBIČAJI

Rad se bavi problematikom odnosa između primarnog i sekundarnih semioloških sustava istvaranja „crkvene“ semiosfere kao ograničenog semiotičkog prostora u koji je određenijezik uronjen i u interakciji s kojim funkcionira. U radu analiziramo crkvenu terminologijukao primaran semiološki sustav u kojem su vidljivi romanski utjecaji i crkvene običaje kaosekundarni sustav većinom slavenskog kulturnog nasljeđa, koji su u Dalmaciji do poloviceXX. stoljeća činili aktivan dio te semiosfere.

BETWEEN PRIMARY AND SECONDARY SEMIOTIC STRUCTURE: CHURCH TERMINOLOGY OFROMAN ORIGIN AND SLAVIC CUSTOMS

This work deals with problems in the relationship between primary and secondarysemiotic structures and the creation of „church“ semiosphere as limited semiotic space inwhich a certain language is immersed and functions in an interaction with it. In this work,we analyze the church terminology as primary semiotic contents in which Roman influencesare visible, along with church customs as secondary contents of mostly Slavic culturalheritage, which made the active part of the semiosphere in Dalmatia up until the middle ofthe twentieth century.


29

Jeremy Paul PattersonGreenville, [email protected]

CHRISTIAN (MIS)PERCEPTIONS OF AND RESPONSES TO POST-STRUCTURAL LINGUISTICSAND DECONSTRUCTIVE LITERARY THEORY

2013 marks 100 years since the death of Ferdinand de Saussure, the father of modernlinguistics, and specifically of structuralist linguistics. It is impossible to discuss structuralismwithout also discussing post-structuralism, and all of the refinements and rejections thatSaussure’s ideas have undergone. If at its origin structuralism belonged strictly to thedomain of linguistics, post-structuralism has come to be more well-known in the domain ofliterary theory, and by relation philosophy and even religion. The general questioning of theidea of “system” or “structure” as a dominant (and dominating) idea in Western thoughthas at times been interpreted as threatening to other traditional aspects of Westernculture, in particular its religion. This paper considers Christian responses to post-structuralthought, with a special emphasis on Jacques Derrida and deconstruction. Works byChristian intellectuals – literary theorists, theologians, and philosophers – provide thematerial for an analysis of how Christians may have understood, or misunderstood, andreacted to deconstruction. Issues to be addressed include the nature and accuracy ofChristian critiques of concepts such as “logocentrism,” the relationship of Christianity to thebroader Western metaphysical tradition critiqued by deconstructionists, and the ways inwhich Christian theorists have appropriated deconstruction.

ПОГРЕШНЕ) ХРИШЋАНСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ И ОДГОВОРИ НА ПОСТ-СТРУКТУРАЛНУЛИНГВИСТИКУ И ДЕКОНСТРУКТИВНУ КЊИЖЕВНУ ТЕОРИЈУ

2013.године се обележава сто година од смрти Фердинанда де Сосира, оца модернелингвистике и структуралистичке лингвистике. Немогуће је дискутовати оструктурализму, а не дискутовати о постструктурализму и о свим „прочишћењима“ иодбијањима, која су поднеле Сосирове идеје. Да структурализам, по свом пореклу,припада искључиво пољу лингвистике, пост-структурализам се показао познатијим напољу књижевне теорије, филозофије, па чак и религије. Опште довођење у питањеидеје „система“ или „структуре“ као доминантне идеје (и доминирајуће) у Западнојмисли, је повремено тумачено као претеће за друге традиционалне аспекте западнекултуре, а посебно њене религије. Овај рад разматра хришћанске одговоре на пост-структуралну мисао, са посебним наглашавањем Жака Дерида и деконструкције.Радови хришћанских интелектуалаца – књижевних теоретичара, теолога и филозофа –обезбеђују материјал за анализу како се Хришћанство може разумети, или неразумети, и реаговати на деконструкцију. Релевантни проблеми укључују природуХришћанства према широј западној метафизичкој традицији коју критикујудеконструкционисти, и начине на које су хришћански теоретичари усвојилидеконструкцију.


30

Nenad MiladinovićKragujevac, [email protected]

EFFECTS OF CHRISTIANITY ON OLD ENGLISH VOCABULARY

Throughout history, Latin has shaped English vocabulary significantly. This paper representsa sociolinguistic research on the influence of the Latin language and Christianity on late OldEnglish vocabulary. The aim of the paper is to identify the Latin influence on the Old Englishlanguage at the time when Roman missionaries reintroduced Christianity into the island in597. This cultural influence resulted in an extensive adoption of Latin words into thelanguage. The church as the carrier of Roman civilization influenced the course of Englishlife in many directions. The general methodological approach in the paper is descriptive.The socio-historical approach is used with the aim to explain the interrelatedness of lexicalborrowings and the cultural influences of Christianity on communities speaking Old English.Numerous traces of this influence can be found in the vocabulary of Old English whichreflects various aspects of church’s influence. The vocabulary adopted during this stagenaturally indicates the new conceptions acquired from the new religion. A number of Latinwords, acquired during the Latin Influence of the Second Period, became an integral part ofOld English vocabulary and relate to religion, domestic life, clothing, household, food,education and learning, names of trees, animals, plants and herbs.

УТИЦАЈИ ХРИШЋАНСТВА НА ВОКАБУЛАР СТАРОЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

Кроз историју, латински је значајно утицао на обликовање енглеског језика. Овај радпредставља социолингвистичко истраживање о утицају латинског језика ихришћанства на вокабулар позног староенглеског језика. Циљ овог рада је да препознаутицај латинског на староенглески језик у време када су римски мисионари поновоувели хришћанство на острво 597. године. Овај културолошки утицај је довео дознатног преузимања латинских речи у енглески језик. Црква је као носилац римскецивилизације, у многим правцима, утицала на развој живота у Енглеској. Општиметодолошки приступ у раду је дескриптиван. Социо-историјски приступ је коришћенса циљем да се објасни међузависност лексичких позајмљеница и културолошкихутицаја хришћанства на заједнице која су говориле староенглеским језиком.Многобројни трагови овог утицаја могу се пронаћи у вокабулару староенглескогјезика, који одражава различите аспекте црквеног утицаја. Вокабулар који је преузеттоком овог периода дакако указује на нове идеје преузете из нове религије. Одређенброј латинских речи, преузет током латинског утицаја из Другог периода, постао јесаставни део староенглеског вокабулара и односи се на религију, породични живот,облачење, домаћинство, храну, образовање и учење, називе дрвећа, животиња,биљака и трава.


31

Милош Д. ЂурићБеоград, Србија[email protected]

ЛИНГВИСТИKА И РЕЛИГИЈА

Током развоја лингвистике као науке о језику долазило је до преклапања ове науке сарелигијом у многим аспектима, тако да је могуће да је долазило и до мање или вишеизражених међусобних утицаја. У овом излагању осврнућемо се на то како се утицајирелигије на лингвистику испоЉавају, и то у литератури о теоријској лингвистици. Упрвом, уводном делу презентације посматрамо лексему „религија“ улексикографском дискурсу. У другом делу истичемо релевантност верске лингвистикетоком развоја науке о језику у контексту оних традиција које су поклањале изузетнупажњу религији (тј. народи са великом религијском традицијом: Хиндуси, Јевреји).Указујемо на Јевреје као прве компаратисте у науци о језику. Трећи део излагањаодноси се на утицај религије на тумачење језичких појава у доба хришћанства, чијитипични представници повезују религију и лингвистику (Свети Августин, Гијом Окам,Свети Тома, Тома од Ерфурта). Онда није ни зачуђујуће што су највећи граматичарскицентри управо били и религијски центри (Пор Роајал), а типични представници били сулингвисти непосредно везани за религијске центре (Лансло и Арно). У закЉучномделу истичемо да чак и у XX веку религија има симболичну улогу приликом сусретагенеративне лингвистике и развојне психологије у опатији Роајомон.

LINGUISTICS AND RELIGION

During the development of Linguistics as a science of language, there was an overlap of thisscience with religion in many aspects, so it is possible that there have been more or lessdistinct interconnections. In this paper, we will focus on examples of religion’s impact onLinguistics, especially in the area of the literature of theoretical linguistics. In theintroductory part of the presentation we analyze the lexeme "religion" within thelexicographic discourse. In the second part, we emphasize the relevance of religiousLinguistics during the development of the science of language in the context of thosetraditions that have paid great attention to religion (i.e. people with the great religioustraditions: Hindus, Jews). We point to the Jews as pioneers of the comparative science oflanguage. The third part of the presentation considers the impact of religion on theinterpretation of linguistic phenomena in the era of Christianity, whose typicalrepresentatives linked religion and Linguistics (St. Augustine, William of Ockham, St.Thomas, and Thomas of Erfurt). It is not surprising, then, that the largest grammariancentres were, in fact, religious centres (Port-Royal Abbey), and that the typical linguistswere directly related to these religious centres (Lancelot and Arnauld). In the final section,we point out that even in the twentieth century, religion plays a symbolic role in generativelinguistics and developmental psychology at the Royaumont Abbey.


32

Светлана ТомићБеоград, Србија[email protected]

БОГ И СВЕШТЕНИЦИ: ОСУДА И КРИТИКА ИЗ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА ЖЕНСКИХ ЛИКОВА

У овом раду представљају се до сада неуочени примери неких књижевних деласрпских писаца који хришћанску религију не виде као извориште хуманих идеја.Анализира се критички однос према православном богу који у одређеним прознимделима успостављају писци српског реализма, попут Лазе К. Лазаревића, ЈанкаВеселиновића и Драге (Драгиње Гавриловић). Као примери, узете су прича „Први пут соцем на јутрење“ Лазаревића, Веселиновићева прича „Робијашица“ и његов романСељанка, као и сатира Драге Гавриловић „Зашто грех напредује“. Лазаревић иВеселиновић су приказивали женске ликове, које, у тренуцима највећег бола и патње,траже другачијег Бога (који ће бити наклоњенији женској судбини), или проклињупостојећег Бога пошто је извориште вечито несрећног живота жена. Драга Гавриловићоштро и аргументовано критикује представнике свештенства, бавећи се и проблемомсексуалних манипулација попова. Овакве идеје писаца растумачене су као критичкоувиђање потребе за другачијом религијом и њеним институционалнимпредставницима.

GOD AND PRIESTS: JUDGEMENT AND CRITICISM FROM THE POINT OF VIEW OF FEMALECHARACTERS

This work focuses on the unexamined examples of those literary works of Serbian writerswho do not view Christianity as a source of human ideas. A critical relation toward anOrthodox God, whom the writers of Serbian realism establish in certain prosaic works, suchas those by Laza K.Lazarević, Janko Veselinović and Draga (Draginja) Gavrilović. The storieswhich provide relevant examples include The First Matins with My Father by Laza Lazarević,Veselinović's story Convict and his novel A peasant woman, as well as a satire of DragaGavrilović „Why sin progresses“. Lazarević and Veselinović show the female characters wholook for a different God (who will be more inclined to a female fate) at moments of thegreatest pain and suffering, or curse the existing God, since the source of an eternallyunhappy life is – a woman. Draga Gavrilović sharply criticizes and and with valid agumentsthe representatives of the clergy, and also deals with the problems of sexual manipulationsof priests. These ideas of writers are interpreted as a critical insight of the need for adifferent religion and its institutional representatives.


33

Adrijana VidićZadr, [email protected]

A JA DOKAZALA SVETU, ČTO JA V LJUBVI VERNA ILI O KANONIZACIJI

Iako Jurij Lotman s pravom tvrdi da je autobiografski spis Natal'je Dolgorukove ujedno ihagiografski, odnosno da se može čitati i kao žitije njezina muža-mučenika, promotri li sešira slika dolazimo do neobična obrata. Tekst nastao kao obiteljski dokument se uslijed nizasociopovijesnih i kulturalnih okolnosti funkcionalno raslojava, pretežito tendenciozno koristiu različite svrhe, ali se kao posljedica istovremeno odvija i kanonizacija autobiografkinje(Gita Hammarberg) koja uzoritošću svojih sudbinskih odabira i njihovim odjecima takođermože biti protumačena kao svetica. U ovom ćemo izlaganju pozicionirati Dolgorukovu,pokušati pokazati koji su mogući razlozi i preduvjeti kanonizacije te rasvijetliti i samukanonizaciju prve ruske autobiografkinje.

AND I’VE PROVED TO THE WORLD THAT I’M FAITHFUL IN LOVE OR ON CANONIZATION

Even though Yuriy Lotman justifiably claims that Natalia Dolgorukova’s autobiographicalwriting is hagiographic as well, in other words, it can be also read as her husband-martyr’sbiography. If a broader picture were observed, an unusual turning-point could be reached.The text developed as a family document that stratifies functionally, because of the rangeof socio-historical and cultural circumstances, rather pretentiously used for variouspurposes, but consequently, the canonization of the autobiographer (Gita Hammarberg) issimultaneously happening. She could likewise be interpreted as a woman saint by theeminence of her predestined choices and their echoes. This paper shall positionDolgorukova, try to show the possible reasons and prerequisites for her canonization andalso sheds light on the very canonization of this first Russian autobiographer.


34

Natalia GoncharovaMoscow, [email protected]

A DOG-FLY IN THE CHRYSANTHEMUMS. TO THE BIBLICAL ALLUSIONS IN J. STEINBECK'SSHORT STORY.

I would like to have a look at the interplay of Old and New Testament allusions in thepoetics of J. Steinbeck's short story The Chrysanthemums, namely, that of the plagues ofEgypt (the Book of Exodus) and the parable of the sower in the context of the Demetrianmyth, which helps both enrich our understanding of the short story and bring out anotherantitype.

БИБЛИЈСКИ ОБАДИ У ПРИПОВЕЦИ “ХРИЗАНТЕМЕ”. КА БИБЛИЈСКИМ АЛУЗИЈАМА УПРИПОВЕЦИ Џ.ШТАЈНБЕКА.

Желела бих да се осврнем на узајамно деловање алузија Старог и Новог Завета упоетици приповетке „Хризантеме“ Џ. Штајнбека, о пошастима Египта („КњигаИзласка“) и параболи о сејачу у контексту Деметриног мита, који помаже и обогаћујенаше разумевање приповетке и приказује други антитип.


35

Jeremy Paul PattersonGreenville, [email protected]

DECHRISTIANIZATION IN FRENCH LITERATURE: A CASE STUDY OF THE APPROPRIATION OFTHE IMAGE OF CHRIST

The concept of laïcité, or secularization, has marked public society in France since theFrench Revolution. If it began in the political realm and attempted to reach every aspect ofthe social realm, what has its impact been on French literature as a public space? To beginto answer this question, this paper takes a chronological approach to five canonical textsthat all make use of a key element of Christian theology and symbolism, that of the Christfigure. From the Protestant Blaise Pascal’s collection of writings Pensées and the CatholicAbbé Prévost’s novel Manon Lescaut, to three 20th-century works – GuillaumeAppollinaire’s collection of poetry Alcools, and the novels Le pauvre Christ de Bomba byMongo Béti and Texaco by Patrick Chamoiseau – this study analyzes how the authors haveappropriated the image of Christ and created messianic or Christ figures for the purpose oftheir respective works. One observes a trend towards secularization, affected by historicalinfluences such as the French Revolution, but also those of colonialism and decolonization.From a re-appropriation of the traditional image of Christ to a revalorization of the image,the case study posits a definite move towards dechristianization in French literature.

DEHRISTIJANIZACIJA U FRANCUSKOJ KNJIŽEVNOSTI: STUDIJA SLUČAJA PRISVAJANJA SLIKEHRISTA

Koncept laïcité ili sekularizacija je obeležio društvo u Francuskoj počev od Francuskerevolucije. Ako započinje u političkoj sferi i pokušava da dostigne svaki aspekt društvenesfere, šta je onda njen uticaj na Francusku književnost kao deo zajedničkog “prostora”?Kako bi načeo odgovor na ovo pitanje, ovaj rad koristi hronološki pristup 5 kanoničkihtekstova, koji svi zajedno koriste ključni element hrišćanske teologije i simbolizma – ličnostHrista. Od protestantske zbirke spisa Pensées Bleza Paskala i romana katolkinje Abe PrevostManon Lescaut do tri rada iz dvadesetog veka – zbirke pesama Giloma Apolinera Alcools iromani Le pauvre Christ de Bomba Monga Betija i Texaco Patrika Šamuazoa – ova studijaanalizira kako su autori “prisvojili” sliku Hrista i kreirali likove mesije, odnosno ličnosti poputHrista radi ostvarenja svrhe pomenutih radova. Zapaža se trend ka sekularizaciji kojupogađaju istorijski uticaji, kao što je Francuska revolucija, ali i kolonijalizam i dekolonizacija.Počev od ponovnog prisvajanja tradicionalne slike Hrista do revalorizacije te slike, studijaslučaja pretpostavlja jasan korak ka dehristijanizaciji u francuskoj književnosti.


36

Марија ПанићКрагујевац, Србија[email protected]

ФРАНЦУСКИ БЕСТИЈАРИЈУМИ ИЗ СРЕДИНЕ ТРИНАЕСТОГ ВЕКА: СТАТУС РЕЛИГИЈЕ УИНТЕРПРЕТАЦИЈИ

Рад се бави интерпретативним деловима два француска бестијаријума из тринаестогвека: Љубавног бестијаријума Ришара де Фурнивала (издање G. Bianciotto 2009) иБестијаријума псеудо-Пјера де Бовеа (издање C. A. Baker 2010). Наиме, утрадиционалном бестијарном материјалу, почев од александријског Физиолога(настао у периоду између II и IV века), понашање животиња које је описано у античкимприродњачким текстовима схвата се као алегорија коју треба протумачити у складу саидејом спасења. Тако, неке животиње у бестијаријумима експлицитно су протумаченекао представа Христа (лав, једнорог, јелен, харадриос, пеликан), неке човека (ибис,пупавац, ждрал), а неке ђавола (јеж, јаребица). Оба бестијаријума која обрађујемо уовоме раду удаљавају се од традиције. Псеудо-Пјер де Бове уводи описе животињакоје не припадају традиционалном материјалу а јављају се у новијим дидактичкимтекстовима (сеница, славуј, суп, папагај, паук итд.), те им сам даје тумачење. Иако оностаје у оквирима бестијарне традиције, будући да је веран хришћанском тумачењу,постоје разлике у односу на раније бестијаријуме. Са друге стране, Ришар де Фурнивалсе у потпуности удаљава од хришћанске интерпретације, с обзиром на то да у овомкуртоазном делу животињску симболику користи слободније, за потребе љубавнеказуистике.

FRENCH BESTIARIES FROM THE MIDDLE OF THE THIRTEENTH CENTURY: STATUS OFRELIGION IN AN INTERPRETATION

The work deals with interpretative parts of two french bestiaries from the thirteenthcentury: The Bestiary of Love by Richard de Fournival (edition G. Bianciotto 2009) andBestiaries by pseudo Pierre de Bovet (edition C. A. Baker 2010). Naimely, in a traditionalbestiary material, starting with Alexandrian Physiologist (written in the period between thesecond and fourth century), the behaviour of animals which is described in ancientnaturalist texts as an allegory which should be interpreted as the representation of Christ (alion, an unicorn, a deer, a haradrios, a pelican), a man (an ibis, a hoopoe, a crane), a devil (ahedgehog, a partridge). Both bestiaries which we elaborate in this work, deviate fromtradition. Pseudo-Pieere de Bovet introduces the descriptions of animals which do notbelong to traditional materials and they appear in newer didactic texts (a titmouse, anightingale, a vulture, a parrot, a spider, etc.) Although it stays within the framework of abestiary tradition since it is faithful to a Christian interpretation, there are differences inrelation to the previous bestiaries. On the other hand, Richard de Fournival completelyleaves Christian interpretation, since an animal symbolism was used more freely for lovecasuistry in this courtesy work.


37

Miriam PattersonGreenville, [email protected]

SINCRETISMO REFLEJADO EN LITERATURA LATINOAMERICANA

La religión es muy a menudo un tema controversial, porque expone la gran tensión entre latradición y el cambio. La religión muchas veces en Latinoamérica se concentra no sólo en lareligión, pero en las tradiciones, costumbres, herencias, vida social de los feligreses y detodo un pueblo. La religión afecta lo individual y lo colectivo.Para muchos latinoamericanosla religión es lo que los identifica y distingue de los demás. Esto se ve reflejado en obrasliterarias y ensayos donde apreciala adaptación de nuevas formas de religión que dan pasoal sincretismo.Ricardo Pozas Arciniega, Gabriela Delgado y Jean Price-Marsescribendel perfilde una sociedad en búsqueda de la reconciliación de la tradición y el cambio eminente de lacristianización de los colonizadores.Este ensayo se basa en obras como Juan Perez Jolote,Ansi parla l’oncle(Así habló el tío) y ensayos que hablan del Día de los Muertos.Para ganar elfavor de las multitudes, la iglesia ha combinado sus doctrinas bíblicas con algunos aspectosde prácticas paganas-precolombinas de diferentes grupos étnicos. La mezcla de ritos,costumbres, festividades, santos y ceremonias que no están basadas en la “Sola Scriptura,”son toleradas por la iglesia católica.

REFLEKSIJA SINKRETIZMA U LATINOAMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI

Religija je veoma često kontroverzna tema, jer pokazuje veliku napetost između tradicije ipromene. Religija u Latinskoj Amreici nije sadržana samo u religiji, već i u predanjima,običajima, nasleđu, društvenom životu vernika i celog naroda. Religija utiče i na individualnoi na kolektivno. Za mnoge Latinoamerikance religija je ono što ih određuje i razlikuje odostalih. Ova činjenica ogleda se u književnim delima i ejesima u kojim se usvajaju noveforme religije koje otvaraju put sinkretizmu. Rikardo Posas Arsinjega, Gabrijela Delgado iŽan Pris-Marskribendel profil društva u potrazi za pomirenjem tradicije i promenepokrštavanja od strane kolonizatora. Ovaj rad zasniva se na delima kao što je Juan PerezJolote, Ansi parla l’oncle (Tako je govorio stric) i esejima koji govore o Danu mrtvih (Día delos Muertos). Kako bi zadobila naklonost mase, crkva je kombinovala biblijske doktrine ineke paganske elemente različitih prekolumbovskih plemenskih grupa. Mešavina rituala,običaja, proslava, svetinja i ceremonija koje nisu zasnovane na “Sola Scriptura”, dopuštanesu od strane Katoličke crkve.


38

Ивона ВасићБеоград, Србија[email protected]

ТВИТЕР РОМАНИ И ЊИХОВ КОРЕН У ЈАПАНСКОЈ КУЛТУРИ И ТРАДИЦИЈИ

Сведоци смо раста популарности електронских књига, али овај рад бави се анализомразвоја једног жанра – романа написаног за моблни телефон – и то у Јапану.Корисници мобилних телефона у Јапану имају другачију културну и философску основуна којој се заснива цела парадигма мобилне телефоније, док је теоријска основа радатеорија по којој се процес конвергенције не односи само на технологију модернихапарата и њихов уплив у класичне облике културе, већ се тумачи као културни помаккорисника који, подстакнути новим електронским достигнућима, имају потребу да ихупотребе у потрази за новим облицима веза између самих новопонуђених медија иливеза измећу корисника и нових медија: конзументи културе нису више самоконзументи којима је стандардним процедуралним правилима ограничен активанприступ производима културе, већ име је омогућено активно учествовање у креирању.У овом раду конвергенција је схваћена као приближавање технологије и књижевнеформе. Овај рад има за циљ да објасни културолошке претпоставке развоја и успехакратке наративне норме твитер романа у Јапану, објављених у електронском облику инамењених искључиво читању на мобилним телефонима. Биће објашњено зашто овиромани имају нешто већу популарност у Јапану него у неким другим технолошкиразвијеним земљама анализом посебности јапанске свакодневице проистеклој изспецифичне традиције и културе.

TWITTER NOVELS AND THEIR ROOT IN THE JAPANESE`S CULTURE AND TRADITION

We are witnesses to an increasing popularity of electronic books, but this paper deals withthe analysis of the development of a genre – the novel written for the mobile phone - inJapan. The users of mobile phones in Japan have a different cultural and philosophical basison which the whole paradigm of mobile telephony is based, whereas the theoretical basisof the paper is a theory according to which the process of convergence refers not only tothe technology of modern devices and their influence onto the classic forms of culture, butis interpreted as a cultural shift of the users who, encouraged by new electronicachievements, have a need to use them in search of new forms of connections between thevery newly-offered media or connections between a user and the new media. Theconsumers of culture are not just consumers any more, whose active approach to theproducts of culture is limited by standard procedural rules, but they are given anopportunity to actively participate in creating them. In this paper, the convergence isunderstood as the approach of technology toward a literary form. This paper aims toexplain the cultural assumptions of the development and success of a short narrative normof twitter novels in Japan, published in an electronic form and exclusively intended to be


39

read on mobile phones. It will be explained why these novels have slightly greaterpopularity in Japan than in other technologically developed countries by analyzing theparticularity of everyday Japanese life, derived from their specific tradition and culture.


40

Александар Б.НедеЉковићКрагујевац, Србија[email protected]

ПОСЛЕДЊЕ ПИТАЊЕ ИСАКА АСИМОВА

У својој чувеној научнофантастичној причи „Последње питање“, велики СФ писац ИсакАсимов (Isaac Asimov, “The Last Question”, 1956) приказује далеку будућност у којојчовечанство, уз помоћ врхунских, најбољих компјутера покушава да одговори напитање да ли се може икако преокренути неминовни ток ентропије, силе којапостепено растаче све структуре у универзуму. Најзад, у најдаљој будућности, докуниверзум нестаје и постепено се расплињавају и последњи остаци времена ипростора, стиже, не одговор, него заповест: „Нека буде светлост!“ – и би светлост,дакле, из максималног знања стигла је и максимална моћ, божанска. Омнисцијенција(свезнање) је постала омнипотенција (свемоћ), човечанство је уз помоћ својихкомпјутера на крају обавило божански задатак, створило је нови универзум. Ово јеврло озбиљан научни приступ основним питањима теологије. Данашња квантнафизика допушта могућност, али и опасност, да би се креирање новог универзумамогло, заиста, остварити: није немогуће да ми изазовемо, можда и нехотице, и мождау не тако далекој будућности, нови Биг Бенг.

THE LAST QUESTION OF ISAAC ASIMOV

In his famous SF story "The Last Question", the great SF writer Isaac Asimov (Isaac Asimov,"The Last Question", 1956) shows a distant future in which humanity, with its top-notch,best computers attempts to respond to the question of whether the inevitable flow ofentropy, the force that gradually dissolves all structures in the universe, can possibly bereversed. Finally, in the farthest future, while the universe disappears and the last remainsof time and space gradually dissolve, not an answer, but a commandment comes: "Let therebe light" - and there was light. Thus, from maximum knowledge also came a maximumdivine power. Omniscience became omnipotence, humanity finally completed its divinetask using its computers, and created a new universe. This presents a very serious scientificapproach to the basic issues of theology. Today’s quantum physics permits possibility, butalso danger, In order to really create a new universe, it is not impossible for us to provoke,perhaps unintentionally, and maybe in the not too distant future, the new Big Bang.


41

Lena PetrovićNiš, [email protected]

OEDIPUS RE-INTERPRETED:FANTASIES OF PATRICIDE IN MODERN ANGLO-AMERICAN LITERATURE

Given its first literary treatment in Sophocles’ trilogy King Oedipus, Antigone and Oedipus atColonus, and most famously re-interpreted by Freud, the myth of Oedipus seems to haveretained a residue of undeciphered meaning that calls for new approaches and inspires newinsights among anthropologists, as well as creative writers and film directors. Among thelatter are the Nobel prize winner J. M. Coetzee, S. Bradfield and I. Bergman. In the proposedpaper Oedipal motifs of patricide as they appear in their works will be analysed as evidencein support of an interpretatation that runs counter to that of Freud and Lacan. Contrary totheir view of the Oedipus story as a universal tragic scenario based on incestuous longingand symbolic castration, and in line with the views of E. Fromm, I will argue that thefantasies of patricide explored in In the Heart of the Country and The History of LuminousMotion, as well as in the film Fanny and Alexander, spring from a culturally specific andreversible situation, and represent a rebellion against the figures of false authority (father,priest, god) rather than an expression of primary incestuous desire and jealous rivalry.

РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЕДИПА: ФАНТАЗИЈЕ О ОЦЕУБИСТВУ У МОДЕРНОЈАНГЛОАМЕРИЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Након своје прве обраде у књижевности у Софокловој триологији КраЉ Едип,Антигона и Едип на Колону и најпознатије Фројдове реинтерпретације, мит о Едипуизгледа да је задржао остатак неодгонетнутог значења, који позива на нове приступеи инспирише нове увиде међу антрополозима, као и креативним писцима иредитеЉима. Међу овим последњим су добитник Нобелове награде Џ.М. Куци, С.Бредфилд и И. Бергман. У овом раду, Едипови мотиви за оцеубиство онако како сепојавЉују у изабраним делима, биће анализирани као доказ у корист тумачења којестоји насупрот тумачењима Фројда и Лакана. Супротно њиховом схватању Едиповеприче као универзалног трагичног сценарија заснованом на инцестуозним жеЉама исимболичкој кастрацији, а у складу са схватањима Е. Фрома, образложићу дафантазије о оцеубиству истраживане у У срцу ЗемЉе и Историја светлосногкретања, као и у филму Фани и Александар, извиру из културолошки специфичне ипроменЉиве ситуације и представЉају побуну против представника лажногауторитета (отац, свештеник, бог), пре него израз првобитно инцестуозне жеЉе исупарништва изазваног Љубомором.


42

Радмила НастићКрагујевац, Србија[email protected].

ТРАНСФОРМАЦИЈА ЛИКА ТРАГИЧКОГ ПРОТАГОНИСТЕ ИЗМЕЂУ РИТУАЛА И ДРАМЕ

Мада су теорије антрополога Кембричке школе о религиозном-ритуалном пореклудраме биле често оспоравне, ни данас нису изгубиле на значају када је у питањуосветљавање развојне линије западне драме, поготово у погледу транспозицијетрагичког протагонисте од Диониса и Едипа, преко секуларног Христа, Хамлета, ињихових савремених отелотворења. Теорије Марија и Харисонове послужиле су каополазна тачка Франсису Фергасону у дефинисању ''трагичног ритма радње'' каосуштине драмске трагике. У овом раду нагласак ће бити на утврђивању утицајаритуалних основа драме на структуру и карактеризацију неколико савремених англо-америчких драмских дела.

TRANSFORMATION OF THE CHARACTER OF A TRAGIC PROTAGONIST BETWEEN A RITUALAND A PLAY

Though the theories of the Cambridge school’s anthropologists regarding the religious-ritualistic origins of a drama have often been disputed,, when it comes to enlightening thedevelopment of the western play, especially in view of the transposition of a tragicprotagonist, from Dionysus and Oedipus, and also including a secular Christ, Hamlet andtheir contemporary embodiments, these scholars have not lost their significance. Mary andHarrison's theories have served as a starting point for Francis Fergusson in defining the“tragic rhythm of the action” as the essence of dramatic tragedy. In this work, the emphasiswill be placed on determining the influences of the ritual bases of a drama within thestructure and characterization of several contemporary Anglo-American plays.


43

Слободан Д. ЈовановићНови Сад, Србија[email protected]

ВЕРСКИ И ОБРЕДНИ ЕЛЕМЕНТИ У ТЕМЕЉИМА ЕНГЛЕСКЕ РЕНЕСАНСНЕ КОМЕДИЈЕ

Од норманских времена у Енглеској постоје записи о забавама за масе које су могледа допринесу развоју осећаја за драмске наступе и поруке. Било је ту остатакапаганских обреда сачуваних на селу, које је Црква касније преобликовала, кад већ нијемогла да их потисне у заборав. Ближи драми у правом смислу потом су наступипутујућих забављача, минстрела. На овој основи дуго пре Шекспира настале судружине професионалних извођача, о чијем се раду мало зна пошто су биле предметпрезира и прогона.Прави почетак драме доноси појава миракула, кратких религиозних представа које суу портама изводили ђакони или дечаци из хора, а касније на трговима члановизанатлијских и трговачких удружења. Рукописи потичу из 15. века, мада постоје записио оваквим творевинама и крајем 13. и почетком 14. века. Крајем 15. века настајеразвијенији тип религиозне драме – моралитет, драматизована хришћанскаморална алегорија, која предаје значајно наслеђе каснијој драми. Утицај моралитетаје остао снажан током целог периода формирања енглеске комедије, чак и уШекспирово време, када су постепено нестајали. Прелаз из моралитета у комедијуназначава дело Хенрија Медвала Фулгенс и Лукреција из 1497. године, о ком сеговори као о „првом енглеском световном комаду“, или „првој енглеској комедији“.Kључне речи: пагански обреди, професионални извођачи, миракули, моралитети,морална алегорија, интерлуди, световни комад, комедија, Шекспирово доба.

RITUALS AND RELIGIOUS ELEMENTS IN THE FOUNDATIONSOF ENGLISH RENAISSANCE COMEDY

Beginning with Norman times, there are records of church festivals and popularentertainments that contributed to the development of the dramatic spirit. Some of thesewere remnants of old pagan ritual practices, preserved among peasant folk and latermodified by the Roman Catholic Church, when the Church was not able to eradicate them.Closer to drama proper were the activities of minstrels, wandering entertainers, who firstused to sing heroic poems or chivalric romances, and later grew into something betweencircus artists, acrobats and actors. Professional actors’ companies developed gradually,existing long before Shakespeare’s time.The real beginning of the English drama is marked by the appearance of Miracle plays, shortreligious performances grouped in cycles, first performed by deacons or choir boys inchurch grounds, later by members of guilds in town squares during various summerholidays, developing into entertainments, many of them with comic elements. A moresophisticated type of religious drama, the Morality play, evolved in the late 15th and early


44

16th centuries. These Christian moral allegories in dramatic form left an important heritageto later drama. Their influence remained strong in the 16th century, through the formativeperiod of the English comedy, sporadically also into the age of Shakespeare. The transitionof morality into comedy is marked by Henry Medwall’s Fulgens and Lucrece (1497), oftencalled “the first English secular play”, or “the first English comedy”.


45

Tina LacoMostar, [email protected]

DRAMA: OD TEATRA ZAJEDNIŠTVA DO METAFIZIČKE POBUNE

Rad propituje načine na koji drama razvija i mijenja svoje suštinske elemente (formu, jezik,semantičku kompleksnost), ovisno o različitim odnosima prema božanstvu i religiji općenito,a osobito u razdobljima antike, klasicizma i modernizma. Kroz primjere istaknutih grčkihtragedija rad inzistira na dekonstrukciji Aristotelove „Poetike“ koja, po mišljenju suvremenihteoretičara, poput Florence Dupont, često zanemaruje ritual i mit kao temeljni izvortragične forme. Klasicizam kao obnova tradicije nameće pitanje racionalizacije onoga što jeu antici bio „sveti prostor“, te će izloženi primjeri ukazati na potencijalne zamke inedostatke „prepisivanja“ klasičnog sadržaja u svijetu u kojem premoć razuma bogovepretvara u samo daleke odjeke. Moderna drama redovito nudi široke spektre mogućnostitumačenja i ispunjavanja tzv.metafizičke praznine, nastale uslijed nemogućnosti ponovnogpostojanja onoga što Robert Brustein naziva „teatrom zajedništva“, zasnovanom na nekadsložnom religijskom kolektivu.

DRAMA: FROM THE THEATRE OF COOPERATION TO METAPHYSICAL REBELLION

This work questions the ways in which drama has been developing and changingits essential elements (form, language, semantic complexity), depending on the differentrelations towards divinity and religion in general, and especially in the periods of ancienttimes, classicism and modernism. Throughout the examples of prominent Greek tragedies,the work insists on the deconstruction of Aristotle’s Poetics, according to the conteporarytheoretician’s judgement. For instance, Florence Dupont often neglects ritual and myth as athorough source of tragic form. Classicism, as a renewal of tradition, imposes the questionof rationalisation and of what „holy space” was in ancient times. These examples will pointat potential traps and drawbacks of the„copying” of classic contents in the world in whichpredominance of reason turns gods into just distant echoes. The modern drama regularlyoffers a wide range of possibilities of interpretation and fulfillment, and the so-calledmetaphysical gaps, originating from the impossibility of re-existence of what RobertBrustein calls „theatre of cooperation”, based on a formerly undivided religious collective.


46

Татјана А. ДумитрашковићСарајевo, БИХ[email protected]

РЕЛИГИЈА, СВЕШТЕНСТВО И ПОЛИТИКА У ШЕКСПИРОВИМ ИСТОРИЈСКИМ ДРАМАМА

Представници цркве Шекспирових историјских драма су у потпуности у службиполитике и владара, а религију користе само као маску иза које крију своју дволичности неморалност и коју вешто навлаче када треба да оправдају своју похлепу,корумпираност и веома честу нехуманост. Шекспир нарочито истиче њихову лажнупобожност желећи да покаже колико је често злоупотребљавана у манипулисањурелигиозним осећањима верника, а све у циљу стицања личне користи и богатства.Бавећи се темом злоупотребе религије од стране свештенства и владара, као инеморалности и корумпираности свештенства периода који описује, Шекспир седотакао универзалне теме о злоупотреби религије и свештенства. Шекспировопаразитско, корумпирано, похлепно, неморално свештенство је свештенство не самоњегове и претходних епоха већ и епоха које ће уследити, све до данашњих дана, арелигија је била и остала моћно средство манипулисања ради остваривања политичкемоћи и материјалне користи.

RELIGION, CLERGY AND POLITICS IN SHAKESPEARE’S HISTORICAL PLAYS

The representatives of the Church in Shakespeare’s historical plays are completely in theservice of politics and rulers. Religion is only used as a mask behind which their hypocrisyand immorality are hidden and which they skillfully put on when they need to justify theirgreed, corruption and inhumanity. Shakespeare especially emphasized their false piety,showing how often it was misused to manipulate the religious feelings of believers to gainpersonal benefit and wealth. Having dealt with the theme of misuse of religion by the clergyand rulers, as well as their immorality and corruption in the period he describes,Shakespeare tackled the universal theme of the misuse of religion and the clergy.Shakespeare’s parasitic, corrupt, greedy and immoral clergy is not only the clergy of hisepoch and the previous ones, but also the epochs which were to follow, until today, andreligion was and is a powerful means of manipulation to gain political power and materialinterests.


47

Amalia MărăşescuPiteşti, [email protected]

BETWEEN THE OFFICIAL RELIGION AND THE ARCHAIC BELIEFS: MAN IN THE 20TH CENTURYSOUTH EASTERN EUROPEAN NOVEL

The paper identifies and analyses certain aspects that present the characters of such novelsas Freedom or Death by Nikos Kazantzakis, The Antichrist by Emilian Stanev, The Hatchet,The Brothers Jder, Nicoară Potcoavă by Mihail Sadoveanu, Chronicle in Stone by IsmailKadare, Death and the Dervish by Meša Selimović as more attracted to primitive spiritualmanifestations than to the official religion. In the South-Eastern European space, theChristian and Moslem cults coexist with other beliefs and ritual practices, either archaic oradapted to the time. Signs and premonitions, “magical” characters, totemic animals arepresent in the life of the community. In the absence of these beliefs, (the appurtenance to)a religion does not solve the inner contradictions and conflicts that appear betweendifferent confessions or within the same confession (as is the case of the Orthodox andMoslem monks with Stanev and Selimović).

IZMEĐU ZVANIČNE RELIGIJE I ARHAIČNIH VEROVANJA: ČOVEK U ROMANU JUGOISTOČNEEVROPE XX VEKA

U radu su identifikovana i analizirana određena gledišta likova u romanima Sloboda ili smrtNikosa Kazandzakisa, Anarhista Emilian Staneva, Sekira, Braća Jder, Nicoară PotcoavăMihaila Sadoveanua, Hronika na kamenu Ismaila Kadarea i Derviš i smrt Meše Selimovića,koje više privlače primitivne duhovne manifestacije nego zvanična religija. Na prostorujugoistočne Evrope, hrišćanski i islamski kultovi postoje istovremeno sa drugim verovanjimai ritualnim obredima, bilo zastarelim, bilo osavremenjenim. Simboli i predskazanja,„magijski“ likovi i totemske životinje prisutni su u životu zajednice. U odsustvu ovihverovanja, pripadnost religiji ne rešava unutrašnje kontradiktornosti i konflikte koji sejavljaju između različitih veroispovesti ili unutar jedne veroispovesti, kao što je to slučaj kodpravoslavnih monaha i islamskih derviša kod Staneva i Selimovića.


48

Andrijana Jusup MagazinZadar, [email protected]

BIBLIJSKI INTERTEKST U ROMANU EMAUS ALESSANDRA BARICCA

Rad interpretira biblijski intertekst u romanu Emaus talijanskog autora Alessandra Baricca.Roman samim naslovom najavljuje utemeljenost na novozavjetnim referencama, a analiza iinterpretacija cjelovite strukture ukazat će na njihovu funkcionalnu učestalost, te odgovoritina pitanje da li na određenoj razini djeluje i protubiblijski intertekst.

BIBLICAL SUBTEXT IN THE NOVEL EMMAUS BY ALESSANDRO BARICCO

This work interpretes the biblical subtext in the novel Emmaus by Italian author AlessandroBaricco. The novel announces that it is based on New Testament's references by its verytitle, and the analysis and interpretation of that entire structure will indicate theirfunctional frequency, and then, answer the question of whether the counter-biblicalsubtext also acts at a certain level.


49

Ивана ПетковићНиш, Србија[email protected], [email protected]

БИБЛИЈСКИ КЉУЧ ИСАКА Б. СИНГЕРА

Рад разматра библијску потку романа Роб за који је писац добио Нобеловунаграду. Конкретна прича, смештена у историјски, просторно-временски оквир,задобија ванвременски, универзални карактер, услед драматичног сусрета двоје људичије ће спољашње разлике временом довести до суштинског сједињења. На тај начинони отелотворују Стари и Нови савез, чији смисао и пуноћа постају уочљиви текспојени у органску целину Светог писма.

BIBLICAL KEY OF ISAAC B. SINGER

This work examines the biblical texture of the novel “Slave” for which the author won theNobel Prize. The actual story, set in a historical, spatial-temporal framework, acquires atimeless, universal character, due to the dramatic meeting of two people, whose outwarddifferences eventually lead to an essential union. In that way, they embody the Old andNew Covenant, whose meaning and fullness become visible only when connected into anorganic whole of the Scripture.


50

Jane Mattisson EkstamKristianstad, [email protected]

THE REDEMPTIVE POWERAND ENERGY OF THE NARRATIVES OF SCRIPTURE IN ALLEGRAJORDAN’S HARVARD 1914

My paper discusses the nature and consequences of the prominence of religion in arecently published American novel, Allegra Jordan’s Harvard 1914 (2012). It argues thatJordan’s novel explores the immense reserves of redemptive energy locked up in thenarratives of scripture; these can be released into our lives and take us out of ourentrenched positions. Ending in an extract from a benediction given at Harvard University in1932, the novel pays tribute to the special redemptive role of narratives of scripture duringtime of war. In 1914, Harvard University is steeped in anti-German prejudice. Fourteenyears after the end of war, reconciliation between the two sides is finally reached. Theturning point is the story of David and Absalom from the Old Testament, which ProfessorCopeland uses to persuade the university’s president, Lowell (who is otherwise determinedto honour only American and British students), that a memorial plaque should also beerected in memory of the four German students who died. As we approach the centenaryof the outbreak of World War One, Jordan’s novel demonstrates that fiction has a uniqueability to explore the complex and intense relationship between religion and war and itsconsequences for the individual.

МОЋ И ЕНЕРГИЈА ИСКУПЉЕЊА: ПРИЧА ИЗ БИБЛИЈЕ У “ХАРВАРДУ 1914” АЛЕГРЕЏОРДАН (2012)

Мој рад разматра природу и последице истакнутог положаја религије у недавнообјавЉеном роману америчког писца Алегре Џордан „Харвард 1914. Ратна романса.”(2012). Рад аргументује да Алегрин роман истражује бескрајне резерве енергијеискупЉења, која је сузбијена у библијским причама; оне могу бити пуштене у нашеживоте и ослободити нас од наших устаЉених схватања. Завршавајући романодеЉком из благослова датог на Универзитету на Харварду 1932.године, аутор одајепочаст посебно искупЉујућој улози библијских прича током рата. 1914.годинеУниверзитет на Харварду тоне у анти-немачким предрасудама. Четрнаест годинанакон заврштека рата, коначно је постигнуто помирење између две стране.Прекретницу представЉа прича о Давиду и Авесалому из Старог Завета, коју професорКоупленд користи да убеди ректора универзитета, Лоувела (који је иначе одлучио даода почаст само америчким и британским студентима), да би требало да се подигнеспомен-плоча у знак сећања на погинуле немачке студенте. Како се приближавамостогодишњици од избијања Првог светског рата, Алегрин роман показује да фикцијаима јединствену способност да истражује сложену и интензивну везу између религијеи рата и његових последица за појединца.


51

Јелена КрунићНови Сад, Србија[email protected]

БИБЛИЈСКИ ПОДТЕКСТ У "НОВОМ ЈЕРУСАЛИМУ" БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

Апстракт: У раду се бавимо интертекстуалним дијалогом збирке прича БориславаПекића "Нови Јерусалим" и "Библије". Збирка попут "Библије" почиње мотивомстварања (уметничког дела), а завршава пародијом "Откровења Јовановог". У"Откровењу Јовановом" се срећемо са мотивом последње спознаје, али и страхотеуништења. Борислав Пекић већ у наслову збирке "Нови Јерусалим" успоставЉадијалог са овом библијском књигом, превасходно је пародирајући. У причи "Човеккоји је јео смрт" Пекић се поиграва мотивом једења књиге. У "лучама НовогЈерусалима" акценат је ставЉен на мотив идеалног града и друштва. У овом делу сесрећемо и са мотивом борбе уметника (као ствараоца/ Творца) са оним што је злокроз стваралаштво., али и са мотивом изједначавања уметника и Бога (Творца).

BIBLICAL SUBTEXT IN BORISLAV PEKIĆ’S “NEW JERUSALEM”

This paper deals with the intertextual dialogue of Borislav Pekić’s anthology of stories “NewJerusalem” and “The Bible”. The anthology “The Bible” starts with the motif of creation (ofa work of art) and ends with a parody of “The Book of Revelation”. In “The Book ofRevelation” we face the motif of final insight, as well as the horrors of destruction. In thevery title of the anthology “New Jerusalem”, Borislav Pekić initiates a dialogue with thisbiblical book, primarily creating a parody. In the story “The man who ate death”, Pekićtrifles with the motif of eating books. In “The lights of New Jerusalem”, the emphasis isplaced on the motif of an ideal city and a society. We also come across the motif of thestruggle of the artist (as a maker/Creator) with what is evil in creativity, but also with themotif of assimilation of the artist and God (Creator) in this work.


52

Кристина ВиштицаБеоград, Србија[email protected]

РЕЛИГИЈА И УТОПИЈСКИ РОМАН – УЛОГА РЕЛИГИЈЕ У РОМАНИМА ОЛДОСАХАКСЛИЈА

Утопија као књижевни жанр је своје име усвојила из наслова дела Томаса Мора,првобитно објављеног 1516. Међутим, снови о утопији сежу далеко у прошлост и својекорене имају у веровањима о Валхали, Тир На Ногу или Еденском врту. Религија, пресвега хришћанство, је имала велику улогу у стварању појма утопије и у самомуређењу исте. Како су према веровањима богови предодредили друштвене слојеве,по истом принципу су и утопије бивале уређене. Са друге стране, религија је у утопијибила не само основ уређења већ и инструмент критике постојећих система илисмернице за бољи, уређенији живот од стране утопијских писаца. Један од значајнијихаутора утопијских романа је Олдос Хаксли, а његова дела Врли нови свет и Острво сукласици књижевне утопије. Врли нови свет је у својој основи дистопија, док је Острвоутопија. Стога, циљ овог рада је да истражи улогу религије у утопијском роману,дистопији и утопији, са посебним освртом на најбитнија Хакслијева дела: Врли новисвет и Острво.

RELIGION AND A UTOPIAN NOVEL – THE ROLE OF RELIGION IN ALDOUS HUXLEY'S NOVELS

A utopia as a literary genre adopted its name from the title of Thomas More's work,published in 1516. However, the dreams about a utopia extend farther into the past andhave their roots in the beliefs about Valhalla, Tri Na Nogu or the Garden of Eden. Religion,primarily Christianity, has played a very important role in creating the notion of utopia andin the very arangement of it. As gods predestined social layers according to beliefs, utopiaswere arranged according to the same principle. On the other hand, religion in a utopia wasnot only the base of the arrangement, but also the instrument of criticism of the existingsystems or lines of direction for a better, more arranged life by utopian writers. One ofmore significant authors of utopian novels is Aldous Huxley, and his works Brave New Worldand Island are classics of literary utopia. Brave New World is, basically, a dystopia, whereasIsland is a utopia. Therefore, the aim of this work is to explore the role of religion in autopian novel, dystopia and utopia, with reference to the most important works of AldousHuxley: Brave New World and Island.


53

Кристијан ВекоњБеоград, Србија[email protected], [email protected]

ХЕМАТОКРАТСКА ТРАВЕСТИЈА(Религијски мотиви у Дракули Брема Стокера)

Овај рад има за циљ анализирање најевидентнијих библијских мотива и слика које јеБрем Стокер користио у свом роману Дракула, и установљивање позиције којурелигија има у књижевном делу које је неправедно запостављено и у друштву коједело критикује. Брем Стокеров Дракула је незаслужено скрајнут и често погрешнопротумачен роман од кога се једино памте крвопролиће и насиље, и превишеочигледан површински слој романа који је презентован у самом заплету. Оно штонепажљивом читаоцу промакне јесу прикривени слојеви романа, од којих се једанбави религијом и односом тадашњег друштва према њој. Сам аутор романа је одмалих ногу био у контакту са религијом, тако да његово дело обилује што директним,што индиректним сликама и мотивима из Библије или алузијама на њих. Крозприказивање Дракуле као Антихриста, сучељавањем преставника католичке ипротестанске вере и извртањем препознатљивих религијских слика, Стокер покушавада установи шта је то религија, а шта сујеверје, и да ли религија може опстати умодерном друштву.

HEMATOCRATIC TRAVESTY(RELIGIOUS MOTIFS IN BRAM STOKER'S DRACULA)

This paper aims to analyze the most evident biblical motifs and images that Bram Stokeruses in his novel Dracula and establish the position which religion has in this literary work, atopic which has been unjustly neglected in the society that criticizes the work. BramStoker's Dracula is undeservedly pushed aside and often seen as a misinterpreted novel ofwhich only bloodshed and violence are remembered, carrying a too obvious surface layer ofthe novel, which is presented in its very plot. What escapes an unobservant reader is thehidden layers of the novel, one of which deals with religion and the relation of society thento these layers. The author of the novel was in touch with religion from an early age, so hiswork is rich in both direct and indirect images and motifs from the Bible or allusions tothem. Throughout the presentation of Dracula as Antichrist, facing the representatives ofthe Catholic and Protestant confessions and twisting the recognizable religious images,Stoker tries to establish what religion is, and what superstition is, and whether religion cansurvive in modern society.


54

Yildiray Cevik,Skopje, [email protected]

SALVATION (SOTERIA) THROUGH CHRISTIAN HUMANISM IN AUSTEN’S SENSE ANDSENSIBILITY

Austen’s novels are known to commonly exploit how humanity can, within the limits ofChristian humanism, participate in its individual and collective salvation (a word coined andderived from the Greek root soteria) in this world. Salvation can be understood as soteria inseveral this-worldly senses: wholeness, health, preservation from disease, deliverance fromenemies, moral and spiritual deliverance, breadth or enlargement of vision or of self-knowledge. In her neoclassical context, Austen takes for granted the truth of the other-worldly sense of soteria; however, it is this worldly sense of soteria that dominate hernovels. The primary theme in an Austen novel is social becoming, with a particular focus onthe potential for human maturity and the consequence of human immaturity. That maturitydepends on a character interpreting self, world, and other ‘correctly’; and on arriving at a‘proper’ understanding of their dependent and interdependent social situation or context.It is Austen’s preoccupation with interpretation—and with the nexus betweeninterpretation and soteria—that makes her a mainstream Anglican hermeneutics. Like otherAusten novels, Sense and Sensibility reflects Austen’s sense of the importance of humanagency, which is inherent to the Christian humanism. Thus, this paper attempts to exploitthe fact that it is human behavior, rather than fate or providence, which determines howthe story begins, develops, and ends. The paper also explores Austen’s concept of religioussalvation through the establishment of a real hope in which human beings can influenceand participate, as reflected in the novel.

СПАСЕЊЕ (СОТЕРИА) КРОЗ ХРИШЋАНСКИ ХУМАНИЗАМ У РОМАНУ ЏЕЈ ОСТИН РАЗУМИ ОСЕЋАЈНОСТ

Романи Џејн Остин су иначе познати по томе да користе следећу тему: какочовечанство може у оквиру граница хришћанског хуманизма да учествује уиндивидуалном и колективном спасењу (реч која је скована и изведена из Грчкогкорена soteria) на овом свету. Спасење се може схватити као сотериа на неколико“световних” начина: потпуност, здравље, заштита од болести, спас од непријатеља,морални и духовни спас, величина или ширење визије или самоспознаје. У свомнеокласичном контексту, Остин схвата здраво за готово истину о оностраном смислусотерие; какогод, овоземаљски смисао сотерие је тај који доминира њенимроманима. Првобитна тема у роману Џеј Остин је друштвено „постојање“, узстављање акцента на потенцијал људске зрелости и последица људске незрелости. Тазрелост зависи од лика који тумачи самог себе, свет и друге “тачно” и приближивши сеадекватном разумевању зависних и међусобно зависних односа друштвених ситуација


55

или контекста. У питању је преокупација тумачењем Џејн Остин и везом измеђутумачења и soterie, што је чини “mainstream”-ом англиканске херменеутике. Као иостали романи Џеј Остин, Разум и осећајност одражава осећај Џејн Остин за важностљудског деловања, која је својствена хришћанском хуманизму. Из тог разлога, овај радпокушава да искористи чињеницу да је људско понашање, пре него судбина илипровиђење, то које одлучује како прича почиње, како се развија и како се завршава.Рад такође истражује концепт спасења у религији, кроз креирање стварне наде на којуљудска бића могу да утичу или да буду део ње, као што је показано у роману.


56

Sandra ŠumonjaBelgrade, [email protected]

JAMES JOYCE'S VIEW OF THE RELIGION IN ' DUBLINERS'

This paper portrays author's dissaproval of the role that the Catolich church has in Dublin.His profound criticism is presented thorugh the simbolic and unique style. It is not possibleto unvail the true meaning of the words without careful attention to every word, colour orguesture. The paper contains numerous examples of Joyces's critical remarks depicted inseveral short stories. Examining the symbols and ideas behind it we can once again admireboth his manner as well as the courage to be brutally honest and skepitcal. The main idea isthat church does not perform its duties in accordance with the genuine desire to lead itsfollowers through the path of spirituality. The conclusion is that the Church dictates socialrules and anyone who breaks the pattern has to deal with severe consequences. Throughthese stories, Joyce also questions the nature of the choice itself- and the answer is thatDubliners have no real choice at all. Church controls all aspects of people’s lives.

ПОГЛЕД НА РЕЛИГИЈУ У "ДАБЛИНЦИМА" ЏЕЈМСА ЏОЈСА

Овај чланак приказује Џојсово неслагање са улогом коју католичка црква има уДаблину. Његова оштра критика је представљена симболичним и јединственимстилом. Није могуће открити право значење речи без обраћања пажње на сваку реч,боју или покрет. Рад садржи бројне примере Џојсових критичких примедбиприказаних у неколико кратких прича. Разматрајући симболе и идеје иза њих, можемосе поново дивити начину, као и његовој храбрости да буде брутално искрен искептичан. Основна идеја је да Црква не обавља своје дужности у складу са искреномжељом да води своје следбенике путем духовности. Закључак је да Црква диктирадруштвена правила,а свако ко прекрши овај образац, мора се носити са тешкимпоследицама. Кроз ове приче, Џојс такође доводи у питање природу самог избора – аодговор је да Даблинци у ствари немају никаквог избора. Црква контролише свеаспекте живота људи.


57

Јелена П. ЈоргачевићЕрфурт, Немачkа[email protected]

УЧЕЊЕ О ГРЕХУ Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ У КОНТЕКСТУ ПРАВОСЛАВНЕ ТРАДИЦИЈЕ

У раду ће бити анализирано виђење греха у књижевном опусу Ф. М. Достојевског.Будући да је његово дело несумњиво укорењено у руској, православној традицији,Достојевски се често посматра и као религиозни филозоф. Питање о којем ће битиречи односи се на проблематику антиномичности греха код његових ликова. КсанаБланк пишући о антиномијама у делу Достојевског, закључује да је главна она која сесастоји од тезе „Пут моралне чистоте је најбољи и најздравији пут; грех једеструктиван“ и антитезе „Грех (пад) доводи особу ближе Богу.“ Исто тако, једна одкључних одлика ликова романа овог руског класика је и антиномичност унутар њихсамих; способни су у исти мах да чине најдивнија дела и најстрашније злочине. Рад ћесе бавити и проблематиком греха у православној светоотачкој традицији, тј. бићеанализирана комплементарност између светоотачког разумевања греха и аналогнепоставке Достојевског. Коначно, посебна пажња биће посвећена питању утицајасхватања греха Достојевског на мислиоце такозване Руске (Париске) школе, анарочито на Павла Флоренског.

F. M. DOSTOEVSKY’S TEACHINGS ON SIN IN THE CONTEXT OF THE ORTHODOX TRADITION

This paper analyzes the perception of sin in the literary opus of F. M. Dostoevsky. Since hiswork is undoubtedly rooted in the Russian Orthodox tradition, Dostoyevsky is often viewedas a religious philosopher as well. The question that will be discussed relates to the issue ofthe antinomy of his characters' sins. Writing about the antinomies in Dostoevsky's work,Ksana Blank concludes that the predominant one is composed of the thesis, "The path ofmoral purity is the best and healthiest way; a sin is destructive" and the antithesis, "A sin(fall) brings a person closer to God." Also, one of the key features of the characters in theclassic novels of this Russian is the existence of antimony within themselves; they are, atthe same time, able to do the most wonderful deeds and commit the most terrible crimes.This work will deal with the problem of sin in the Orthodox tradition of holy fathers, i.e. itwill analyze the complementary aspects between the holy fathers’ understanding of sin andan analog thesis of Dostoevsky. Finally, special attention will be paid to the issue of theinfluence of Dostoevsky's understanding of sin on the thinkers of the so-called Russian(Paris) school and especially on Paul Florensky.


58

Јасмина АрсеновићБеоград, Србија[email protected]

RELIGIJA U KNJIŽEVNOSTI ŠPANSKOG ZLATNOG DOBA: DON KIHOT I SVETO PISMO

Pisan u epohi kulturne dominacije Katoličke crkve, Inkvizicije i velikih španskih mističara,Veleumni idalgo don Kihot od Manče Migela de Servantesa neizbežno uspostavlja vlastitiodnos prema temi religije, koji je raznoliko interpretiran. Poznato je da je u prvommodernom romanu svetske književnosti prisutna fikcionalizacija kako hrišćanskih, tako ijevrejskih i islamskih tema, ali predmet ovog rada bio bi njegov odnos prema Svetom pismu,odnosno, pokušaj odgovora na nekoliko pitanja... U kojoj meri je viteški pohod protagonistemoguće tumačiti kao Imitatio Christi, odnosno, u kojoj meri je moguće govoriti ohristolikosti Don Kihota?Koliko epizode romana podsećaju na jevanđelske priče i kakavodnos upostavljaju prema njima, da li ih variraju ili parodiraju? Kolika je zastupljenostbiblijskih citata u romanu i kako ih interpretirati u književnim kontekstima u kojima ihzatičemo? Konačno, kako se ukupno može odrediti odnos Servantesove romaneskne slikesveta sa hrišćanskom idejom o svetu? Rad bi uzeo u obzir kritičke studije iz savremenesvetske i srpske servantistike, tekstove pisaca (poput Vistana Hju Odna) koji su u pomenutiroman čitali kao delo hrišćanske inspiracije, ali i sasvim oprečna mišljenja (poput analizeServantesovog nihilizma, iz pera Nikole Miloševića, na primer).

RELIGION IN THE LITERATURE OF SPANISH GOLDEN AGE: DON QUIXOTE AND THESCRIPTURE

Written in the epoch of cultural domination of the Catholic Church, inquisition and greatSpanish mystics, The Ingenious Gentleman Don Quixote of La Mancha by Miguel deServantes undeniably establishes a proper relation towards the theme of religion, which hasbeen diversely interpreted. It is known that fictionalization of Christian, as well as Jewishand Islamic themes is present in the first modern novel of the world literature, but thesubject of this work would be its relation toward the Scripture, that is, an attempt toanswer a few questions...How much is it possible to interpret a knight’s visit of aprotagonist as Imitatio Christi, i.e. how much is it possible to speak about Don Quixote’sbeing Christ-like? How much do the chapters of the novel resemble of evangelistic storiesand what kind of relation do they have with them; do they vary them or parody? How muchis representation of the biblical quotations in the novel and how to interpret them in theliterary contexts in which we find them? Finally, how can the relation of Servantes’novelistic view of the world with the Christian idea of the world, be defined in total? Thework would take into account the critical studies from the contemporary world and SerbianServantes studies and writers’ texts (such as Wystan Hugh Auden), who read the abovementioned novel as the work inspired by Christianity, but also the opposite opinions (suchas the analysis of Servantes’ nihilism by Nikola Milošević, for example).


59

Маја ЋукБеоград, Србија[email protected]

УЛОГА РЕЛИГИЈЕ И МИТОЛОГИЈЕ У РОМАНУ АНТИЛОПА И КОСАЦ

У овом раду се анализира улога религиозних мотива и митологије у роману МаргаретЕтвуд Антилопа и Косац, ослањајући се на теоријско виђење Хејдена Вајта. Наратор иводећи протагониста поменутог романа, Снежни, једини преживели човек наконапокалипсе проузроковане људским фактором, поприма улогу проповедника и врачакоји својим креативним дочаравањем религије и митологије васпитава младеКошчиће, необичну врсту људских бића створених вештачким путем. Његовопоигравање са религиозним концептима и специфична постмодернистича теогонијаодражава виђења Вајта да како историјске хронике, тако и други наративи, попутсветих списа, „није наивно представљање необрађених чињеница“ (White 1987: 176),већ несвесни одабир, поједностављивање и организовање релевантних чињеница наоснову неких субјективних критеријума који су производ извесног доба и идеологије.

THE ROLE OF RELIGION AND MYTHOLOGY IN THE NOVEL ORYX AND CRAKE

This paper analyses the role of religious motives and mythology in Margaret Atwood’s novelOryx and Crake, by relying on Hayden White’s theoretical view. The narrator and leadingprotagonist of this novel, Snowman, the only survivor after an apocalypse caused by humanfactors, assumes the role of a preacher and a witch doctor who raises young Crakers, theunusual kind of humans created in artificial ways, by his creative interpretation of religionand mythology. His playing with religious concepts and the specific postmodern theogonyreflect the view of White that both historical chronicles and other narratives, such as HolyScripts are ''not an innocent representation of raw facts'' (White 1987: 176), but involveunconscious selecting, simplifying and the organizing of relevant facts according tosubjective criteria which are the products of a particular age and ideology.


60

Јелена З. СтефановићБеоград, Србија

ЛИК МАРЕ БРАНКОВИЋ: ОД НАЈСВЕТИЈЕ КЋЕРИ ДО СЕСТРЕ КРВНИЦЕ

У раду се указује на разлику у обликовању лика Маре Бранковић у српскојсредњовековној и народној књижевности, као и на удео хришћанских и народнихверовања у представама о њој. Из родне перспективе анализирају се три кључнамотива која се појављују у епским народним песмама и средњовековним списима оМари Бранковић: удаја за султана, ослепљивање браће и њена дипломатскаактивност. Показује се да је лик представљен у оквиру позитивних (пожртвована,алтруистична, верна и лојална) и негативних (опасна, морално и цивилизацијскиинфериорна) мизогиних митова.

THE CHARACTER OF MARA BRANKOVIC:FROM THE MOST SAINTFUL DAUGHTER TO THE SINFUL SISTER

The paper points out the difference in shaping Mara Brankovic’s character in the Serbianmedieval and folk literature, as well as the proportion of Christian and folk beliefs in thepresentations of hers . From a gender perspective, three essential motifs that appear in theepic folk songs and medieval writings about Mara Brankovic are: marriage to the Sultan, theblinding of her brothers and her diplomatic activity. It turns out that the figure is presentedin terms of the positive (sacrifices, altruistic, loyal and faithful) and negative (dangerous andmorally inferior) misogynist myths.


61

Весна ДицковБеоград, Србија[email protected]

РЕЛИГИОЗНА ПОЕЗИЈА ИНКА

Књижевност која се развијала код аутохтоних народа данашње Хиспанске Америкепре доласка Шпанаца, подразумевала је веома широк културолошки појам, јер судела, чији су аутори углавном били анонимни, настајала у оквиру одређенихдруштвено-религијских структура, и, као таква, имала су сложену функцију упрехиспанским заједницама, са бројним, превасходно социјалним конотацијама.Предмет нашег интересовања је књижевна баштина народа Инка, у којој највећи деосачуваних текстова чине песме, а међу њима посебну групу представљају религиознетворевине у стиху, најчешће посвећене њиховом врховном богу Виракоћи (Viracocha).С обзиром на то да ћемо настојати да укажемо на литерарно-утилитарну слојевитостодноса религије и књижевног стваралаштва код Инка, поље нашег истраживањаобухвата првенствено одговарајућу поезију овог народа, насталу у преколумбовскомраздобљу (од XII столећа до 1492. године), са посебним освртом на релевантне условеи учеснике овог књижевно-цивилизацијског прожимања.

RELIGIOUS POETRY OF THE INCAS

The literature which developed within the indigenous peoples of today’s Hispanic Americabefore the arrival of the Spaniards, implied a very extensive culturological notion, becausethe works, whose authors were mostly anonymous, had been rising within certain social-religious structures, and so had a complex function in pre-Hispanic communities, withnumerous, primarily social connotations. The subject of our interest is the literary heritageof the Inca people, in which the greatest part of preserved texts are poems, and amongwhich the religious creations in verse present a special group, most often devoted to theirsupreme god Viracocha (Wiraqocha). Since we aim to point at the literary-utilitarianstratification of the relation between religion and the literary opus of the Incas, the field ofour research primarily includes the relevant poetry of the people, developed in the pre-Columbian era (from the twelfth century to 1492), with a special reference to the relevantconditions and participants of this literary-civilizational permeation.


62

Зорица ЈелићБеоград, Србија[email protected]

HERBERT’S INWARD TEMPLE

The seventeenth-century poet, and priest, George Herbert wrote a book of religious poemsmetaphorically called The Temple. The theme of these poems is Man’s struggle andyearning to enter the eternal temple of God. This paper focuses on the criticism of SaraHenley, Douglas Thorpe, Robert Strier, Brewster Ford, and Mario Di Cesare, just to name afew. In “Church-monuments,” which is one of the poems from the book, Herbert uses theChurch not only as a religious metaphor, but also as a concrete object-- a memento mori. Inthis poem, he contemplates on the everlasting theme of Man’s mortality. He depicts Man’sdesire in life to achieve immortality, and uses diction, form and tone to explain that it isMan’s fate to die and return to the dust that he came from. Herbert uses grammatical andstylistic elements to show the dissolution of the body in death through the disintegration ofthe stanzas. Therefore, the mortifying of the flesh is connected and portrayed through thecrumbling of the poem itself. Ultimately, through this “acquaintance” of matter and form,as Herbert puts it, mortal and temporal becomes immortal and eternal.

ХЕРБЕРТОВ УНУТРАШЊИ ХРАМ

Песник и свештеник из седамнаестог века, Џорж Херберт је написао књигурелигиозних песама метафорички названу „Храм“. Тема ових песама је Човековаборба и тежња да уже у Божји храм. Овај рад се фокусира на критике Саре Хенли,Дагласа Торпа, Роберта Стриера, Брустера Форда и Мариа де Сезареа. У „Church-Monuments“, која је само једна од песама из ове књиге, Херберт користи цркву, несамо као религијску метафору, већ и како конкретан објекат – memento mori. У овојпесми он дубоко размишЉа о вечној теми Људске бесмртности. Он приказујечовекову жеЉу да достигне бесмртност и користи дикцију, форму и тон да објасни даје човекова судбина да умре и да се врати прашини из које је дошао. Херберт користиграматичке и стилистичке елементе да прикаже распадање тела у смрти кроздезинтеграцију стиха. Из тог разлога, умирање меса се повезује и осликава крозраспадање саме песме. Коначно, кроз ово „упознавање“ материје и облика, како тоХерберт каже, смртно и временско постаје – бесмртно и безвременско.


63

Тијана ПарезановићБеоград, Србија[email protected]

PARADISE REGAINED: CHRISTOPHER BRENNAN’S LILITH POEMS

Christopher Brennan (1870-1932), a Sydney-born poet of Roman Catholic Irish parentage, isoften described as a mystic whose verse, despite his intellectualism, is not incompatiblewith religion. Strongly influenced by French Symbolism and English Romanticism, Brennan'spoetry is often seen as obscure and metaphysical, and this particularly refers to the groupof thirteen poems published in his collection Poems: 1913, the so-called Book of Lilith. Theshadow of Lilith, a female demon from Jewish mythology which figures in this set of poems,represents the darkness of the mind and all the mystery and horror of the world. She isgiven voice as an interloper, an exile who haunts the man in his post-fall condition.Brennan’s man is in a state explained by Frye in The Great Code as disgrace, disaster andsuffering, the lowest point of the “U-Shaped plot” of the Bible’s narrative. This paper willaim to show that Lilith in Brennan’s poems gradually becomes the symbol of the restorationand harmony promised by the Book of Revelation, the ideal of the beauty of the universe,and that the final reunion with her is the only way in which man can achieve pure spiritualknowledge.

POVRAĆENI RAJ: PESME O LILIT KRISTOFERA BRENANA

Kristofera Brenana (1870-1932), rimokatoličkog pesnika irskog porekla, rođenog u Sidneju,često opisuju kao mistika, čiji stih, uprkos njegovom intelektualizmu, nije nespojiv sareligijom. Pod jakim uticajem francuskog simbolizma i engleskog romantizma, naBrenanovu poeziju se često gleda kao na nerazjašnjivu i metafizičku. To se posebno odnosina grupu od trinaest pesama, koje su objavljene u njegovoj zbirci Pesme: 1913, takozvanoj„Knjizi o Lilit“. Senka Lilit, ženskog demona iz jevrejske mitologije, koja se pojavljuje u ovojgrupi pesama, predstavlja tamu uma i sve misterije i užase sveta. Dat joj je glas uljeza,izgnanika koji progoni čoveka u njegovom stanju nakon “pada”. Brenanovog čoveka injegovo stanje objasnio je Fraj u delu „Velika šifra“ kao sramotu, propast i patnju i kaonajnižu tačku biblijske priče o vrtoglavim usponima i padovima. Ovaj rad ima za cilj dapokaže da Lilit u Brenanovim pesmama postepeno postaje simbol obnove i harmonijeobećane u Otkrovenju Jovanovom - ideal lepote univerzuma i da je, konačno, ujedinjenje sanjom jedini način na koji čovek može dostići čisto duhovno znanje.


64

Arben BushgjokajShkoder, [email protected]

“I HAVE CHOSEN THEM!”:NEW TESTAMENT CHARACTERS IN EMILY DICKINSON’S POETRY

The gallery of characters from the Bible grows and is enriched as Dickinson introduces NewTestament figures. The people that Jesus met, spoke to, chose to be his disciples, and evenrebuked at times, are reworked with a fine touch by the poet so that they can embodynineteenth century concerns of the speaker’s soul. Most of them could have beenDickinson’s friends, and could have shared some of the concerns of the poet in her time.Most of them, apart from Stephen, Silas, and Nicodemus, were Apostles of Jesus Christ. Thetrials of faith and the steadfastness of the faithful are juxtaposed in some of the instanceswhere these characters appear. The individual, “your little ‘John’!”, who seems to gothrough tests of “suspense” and “Anguish” is qualified by some astonishing remarks. Thisperson’s faith is not “supple”, he does not “yield”, “shatter”, “fail” or “doubt”, he simply“sues … sweet forgiveness” (P-497). On the other hand, by vividly recreating the story ofPeter’s denial of Christ, Dickinson draws attention to its contemporary relevance by fusingAmerican colloquialism with the biblical language of all four evangelists. Such attentionhighlights the feeling of being denied and abandoned, but without being revengeful. Theinstance of Nicodemus’ encounter and discussion with Jesus and his eventual question isalluded to by Dickinson, in moments of keen observation and vivid description of naturalelements and phenomena. Dickinson recognizes the natural manifestations as the “annualreply” to “Nicodemus’ Mystery” (P-140). Furthermore, this image of doubt and skepticism,however, seems to a borrowed and elaborated version of the Jesus’ disciple, Thomas, andhis moments of disbelief in the resurrection of his Master. The “Scarlet Experiment” for“Sceptic Thomas” was to put his fingers “in the prints of the nails” in the hands of Jesus, andto “thrust [his] hand into his side” (John 20:25). Finally, the possibility of salvation, even atthe last moments of one’s life, is confirmed by Jesus acceptance of the repented thief.“’Remember me’ implored the Thief!” expresses the thief’s plea to Christ to be accepted inhis kingdom, whereas “My Guest ‘Today in Paradise’ / I give the guaranty” (P-1180)rephrases Jesus’ reply to the thief: “Verily I say unto thee, To day shalt thou be with me inparadise” (Luke 23: 43), which Dickinson interprets in another poem as “Compassion forIntegrity” (P-1470).

“JA SAM IH IZABRALA!”:NOVOZAVETNI LIKOVI U POEZIJI EMILI DIKINSON

Galerija likova iz novozavetne Biblije obogaćuje poeziju Emili Dikinson. Ljudi koje je Isussreo, razgovarao sa njima, izabrao ih da budu njegovi sledbenici, a povremeno ih i


65

prekorevao, preoblikovani su senzibilnim dodirom pesnikinje, tako da mogu da otelotvorujunemire duše čoveka devetnaestog veka. Većina njih su mogli biti prijatelji Dikinsonove i dapodele neke od pesnikinjinih briga iz tog vremena. Mnogi od njih, pored Stefana, Sile iNikodima, bili su apostoli Isusa Hrista. Iskušavanje vere i postojanost onih koji veruju nižu seu nekim od pesama gde se ovi likovi pojavljuju. Pojedinac, “tvoj mali‚ Džon’!”, koji, čini se,prolazi kroz testove “iščekivanja” i “bola”, opisuje se nekim zapanjujućim opaskama. Veraove osobe nije “poslušna”, on se “ne predaje”, “ne uništava”, “ne popušta” ili “ne sumnja”,on jednostavno “zahteva … slatki oprost” (P-497). S druge strane, ponovno i živahnostvarajući priču o Petrovom odbijanju Hrista, Dikinsonova privlači pažnju zbog savremenerelevantnosti stapanja američkih kolokvijalizama sa biblijskim jezikom sva četiri evanđelista.Ovakva pažnja naglašava osećanje odbačenosti i napuštenosti, ali bez osvetoljubivosti.Dikinsonova aludira na primeru Nikodimijevog susreta i diskusije sa Isusom, na njegovokonačno pitanje u trenucima pronicljivog posmatranja i živog opisa prirodnih elemenata ifenomena. Ona prepoznaje prirodne manifestacije poput “godišnjeg odgovora” na“Nikodemijevu misteriju” (P-140). Pored toga, ova slika sumnje i skepticizma se, međutim,čini pozajmljenom i razrađenom verzijom Isusovog učenika Tome i trenutaka neverice uuskrsnuće njegovog Gospodara. “Crveni eksperiment” za “nevernog Toma” je trebalo dastavi njegove prste “u otiske od noktiju” u rukama Isusa, i da “zarine [svoju] šaku u njegoveslabine” (Džon 20:25). Konačno, mogućnost spasenja, čak i u poslednjim trenucima nečijegživota, potvrđuje se Isusovim prihvatanjem lopova pokajnika. “’Seti me se’ preklinjao jeLopov!” izražava molbu lovova Hristu da bude prihvaćen u njegovom kraljevstvu, dok „Mojgost ‘danas u raju’ / Ja dajem garanciju” (P-1180) parafrazira Isusov odgovor lopovu:“Uistinu ti kažem, danas ćeš ti biti sa mnom u raju” (Luka 23: 43), što Dikinsonova tumači udrugoj pesmi kao “Sažaljenje prema poštenju” (P-1470).


66

Александар ПрњатБеоград, Србија[email protected]

СИМБОЛИКА КОЊА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ

У народним песмама које је забележио Вук Стефановић Караџић коњ понекадсопственим делањем игра пресудну улогу за исход неког подухвата. Спасава свогјахача током боја тако што се сагне када противник у боју баци копље (као у песмама,,Болани Дојчин'' и ,,Иво Сенковић и ага од Рибника’’). Или, сам јури за вилом којујахач хоће да сустигне (,,Марко Крањевић и вила''). Можда би се могло рећи да коњпретставља анимални део душе чија помоћ је јунаку неопходна да би извршио некинедостижан задатак, као што је проналажење виле или победа у двобоју над ратничкисупериорнијим противником. У сваком случају, јасно је да је коњ понекад јахачев alterego: то се може видети из сцене у којој Марко Краљевић пијући вино пола даје свомкоњу. Ово је још изразитије у ситуацији када девојка пита коња да ли је његов јахачожењен, а коњ јој рзајући одговара да није и да има намеру њоме да се ожени(,,Будљанка дјевојка и коњ'' и ,,Дјевојка и коњ момачки'').

THE SYMBOLISM OF HORSES IN SERBIAN NATIONAL POETRY

In the folk songs recorded by Vuk Stefanović Karadžić the actions of a horse sometimes playa crucial role in the outcome of an undertaking. A horse saves his rider during the battle bybending down when the opponent throws a spear (as in the poems, „Bolani Dojčin“ [„IllDojčin“] and „Ivo Senković i aga od Ribnika“ [„Ivo Senković and the Aga of Ribnik“]). Or, itchases a fairy that his rider wants to seize („Marko Kraljević i vila“ [„Prince Marko and thenymph“]). It might be said that the horse represents the animal part of the soul thatprovides help to the hero that needs to perform an elusive task, such as finding a nymph orwinning a duel against a superior opponent. However, it is clear that the horse sometimesrepresents a rider’s alter ego: this can be seen in a scene in which Prince Marko drinks wineand gives half of it to his horse. This is even more emphasized in a situation in which a girlasks the horse if his rider is married, and the horse answers, neighing that he is not, but alsothat he has the intention to marry her (“Budljanka djevojka i konj“ [,,Girl from Budlja andhorse''] and “Djevojka i konj momački“ [“Girl and the bachelor’s horse”]).


67

Биљана ТурањанинБеоград, Србија[email protected]

МОТИВ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ У СРПСКОМ ПЈЕСНИШТВУ

Најзнаменитија и најпоштованија икона српског народа значајну улогу је добила и унашој књижевности. Она надраста иконично поштовање светиње и постаје великисимбол неодвојив од свеукупне националне традиције. У раду испитујемо развој овогамотива у нашој књижевности који израња из црквене химничне поезије, врхуни се уантологијским пјесмама Љубомира Симовића („Десет обраћања БогородициТројеручици Хиландарској“), Матије Бећковића („Богородица Тројеручица“) и Ивана В.Лалића („Шапат Јована Дамаскина“) и креће пут своје бескрајности и недореченостинаграђиваном збирком Ивана Негришорца („Светилник“).

THE MOTIF OF MOTHER OF GOD THREE-HANDED IN SERBIAN POETRY

The most renowned and respected icon of the Serbian people was given a significant role inour literature as well. It transcends an iconic respect of sacred things and is a great symbol,inseparable from the overall national tradition. In this work, we examine the developmentof this motif in our literature, emerging from the church hymnal poetry that reached itspeak in the anthological poetry of Ljubomir Simović "Ten addresses to Hilandar’s Mother ofGod Three-Handed", Matija Becković’s "Mother of God Three-Handed" and Ivan V. Lalić’s"Whisper of Jovan Damascin" and moves its way toward the vastness and understatementin the award-winning anthology of Ivan Negrišorac’s "Lighthouse".


68

Milena NikolićБеоград, Србија[email protected]

MORALITY AND CHRISTIANITY IN THE WORKS OF WILLIAM BLAKE

This paper deals with the main Blake’s idea of humanity which he expressed through beautyof the verse that emerged from his vivid imagination and acute intuition. Our aim is todemonstrate how his most astonishing and inviting contribution to the literature wasinspired by religion he was, oddly enough, not practicing. We tried to show how inspirationand imagination that he discerned through moral teachings enlightened the most invitingaspects of Christianity in his writings: the strength to accept the errors as humane, thepower to embrace contraries without which there is no progression, the wisdom to practicethe idea of forgiveness and above all, the ability to emphasize humanity in the core of anytheology. Our ultimate effort was to offer a new perspective to interpretation of Blake’sworks, stressing the humanistic view of Christianity Blake fought to prioritize. His poetry is ademonstration of a firm bond between the written word and faith, language and religion,systematic reasoning and intuition, institutional teachings and spiritual insight. It gives mana chance to feel godlike, accept dualism of body and soul, make peace with heaven and helland become friend of sinners.

MОРАЛНОСТ И ХРИШЋАНСТВО У РАДОВИМА ВИЛИЈЕМА БЛЕЈКА

У овом раду испитује се Блејкова главна идеја човечности, коју је он изразио крозлепоту стиха, а која је проистекла из његове живе маште и оштре интуиције. Наш циљје да се покаже како је његов веома запањујући и примамљујући доприноскњижевности био инспирисан религијом коју он, зачудо, није упражњавао. Покушалисмо да прикажемо како су инспирација и машта које је он разабирао кроз учења оморалу, просветлила најпримамљивије аспекте хришћанства у његовим списима:снага да се грешке прихвате као људске, моћ да се прихвате супротности без којих непостоји напредак, мудрост да се примењује идеја праштања и изнад свега, способностда се у сржи сваке теологије нагласи човечност. Наш крајњи циљ је био да понудимонову перспективу за тумачење Блејкових радова, наглашавајући хуманистичко виђењехришћанства за које се Блејк борио да се стави у први план. Његова поезија показујечврсту везу између писане речи и вере, језика и религије, систематског размишљања иинтуиције, институционалних учења и духовне спознаје. То даје човеку прилику даосети божанским, прихвати дуализам тела и душе, помири се са рајем и паклом ипостане пријатељ грешника.


69

Tomislav PavlovićКрагујевац, Србија[email protected]

PAUL MULDOON BETWEEN CHRISTIANITY AND CELTIC MYTHS

Paul Muldoon is one of the most famous Northern Irish poets. His enormous poetic outputreveals that throughout his career he steadily drew upon Christian religion and Celticmythology and folklore. Muldoon’s verses are known as cryptic and elusive and to discoverthe layers of myth and decode the paradigms of his Catholic religion may prove a ratherdifficult task. Our purpose is to analyze both the poems based on Celtic folklore and thosebuilt upon the pivotal aspects of the religious doctrine. We will also draw the attention tothe poems where these two are intertwined owing to the syncretism of Muldoon’s poeticgenius.

POL MALDUN IZMEĐU HRIŠĆANSTVA I KELTSKIH MITOVA

Pol Muldon je jedan od najpoznatijih pesnika Severne Irske. Njegovo obimno poetskostvaralaštvo otkriva da se tokom svoje karijere čvrsto oslanjao na hrišćansku religiju, keltskumitologiju i folklor. Muldonovi stihovi su poznati po zagonetnosti i neuhvatljivosti.Otkrivanje njihovih mitoloških slojeva i dešifrovanje obrazaca njegove katoličkeveroispovesti može se pokazati veoma teškim zadatkom. Naš cilj jeste da analiziramo pesmezasnovane na keltskom folkloru, ali i one koje se oslanjaju na centralna stanovišta religioznedoktrine. Takođe ćemo posvetiti pažnju pesmama gde su ova dva uticaja isprepletena,zahvaljujući sinkretizmu Muldonovog poetskog genija.


70

Радомир Д. ЂорђевићБеоград, Србија[email protected]

КУЛТУРНО И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКО ИСХОДИШТЕ СЛОВЕНСКЕ РОДНЕ ВЕРЕ (РЕЛИГИЈЕ) ИЊЕНА НОВА РЕМИНИНСЦЕНЦИЈА

У раду се разматра и шире елаборира, тзв. предачка или роднa-етничка религија уконтексту културног и цивилизацијског дискурса. Аутор сматра, да је на почетку новогмиленијума, дошло до одређеног религијског преструктуирања, у оквиру словенскихземаља. Наиме, све више, се међу словенским народима, јавља потрeба, заобнављањем своје старе и заборављене вере – родне вере, која се ''изгубила'' унекадашњем узлету примања хришћанства. Истовремено, има се утисак, да хри-шћанство као светска религија, све више показује неразумевање пред налетом''новог'' (нео)паганизма, нарочито видљивог у периоду после сламања социјализма1998.године. Циљ овог рада је: да прикаже и размотри чињенице, које указују на таквупојаву, објасни их са аспекта социо – културног ангажмана. Методологија која ће сепримењивати у овом раду, биће метода посматрања, разумевања и теоријско –дискурсивног објашњавања и тумачења. Аутор сматра, да ће резултати, који ће изсвега произаћи, имати одређену теоријску валидност и значај за даље разматрањеисте тематике, и како би се на већем броју примера потврдила истоветностпретходног закључивања, односно закључака до којих је дошао аутор овог рада.

THE CULTURAL AND CIVILIZATIONAL ORIGIN OF SLAVIC NATIVE FAITH (RELIGION) AND ITSNEW REMINISCENCЕ

The work discusses and further elaborates on the so-called ancestral or gender-ethnicreligion in the context of cultural and civilizational discourse. The author considers that atthe beginning of the new millennium, Christianity came to a certain religious restructuringwithin Slavic countries. In fact, the need for the renewal of their old and forgotten faith –the gender faith that was “lost” in the former upswing of accepting Christianity, increasinglyarose among the Slavic peoples. At the same time, the impression is that Christianity as aworld religion shows a greater and greater lack of understanding towards the surge of this”new” (neo) paganism, particularly visible in the period after the collapse of socialism in1998. The aim of this work is to present and discuss the facts that point to such aphenomenon and explain them in terms of socio-cultural engagement. The methodologyapplied in this work includes observation, understanding and theoretical-discursiveexplanations and interpretations. The author considers that the results that come out of allthis will have some theoretical validity and significance for further considerations of thissubject matter, so that the conclusions drawn by the author of this work will be confirmedby a greater number of examples.


71

Törteli Telek MártaSubotica, [email protected]

БОГ ЕНДРЕТА АДИЈА

На Адија истовремено је утицао Ничеово противљење према хришћанству и европсконово католичанство. Писао је да насупрот ирационалних вера, у којима се „неразмишља”, његова је она рационална, у којој се размишља. Изјавио је да иманепосредан приступ Богу, те нема потребу за религијом, базираном на поставкама, анарочито нема потребу за црквом. Душа је у свом унутрашњем убеђењу, или пак унедоумици према религији, од трансценденталности очекивала искупљење,спокојство и крајњи одговор на оно што није пронашла у овоземаљској иманентности.У исто време, она је конципирала жељу човечанства које пати за вером и злослутнусудбину нације упутила је Богу као молећиво-богохулну жалбу. Сличнокњижевницима постромантизма, и он увиђа да је нестала прегледност и сигурностсвета или можда никад није ни постојала. Док се „свака целина изломила”, онневероватно верује у Бога, зато што жели да верује. Док је Бог младог Адија хировит инепоуздан, заварљив и пакостан, у последњем периоду његовог живота мења сесвојство представљања Бога, постаје једнороднији у односу на претходног. Писац севише не бори с њим као некада. Насупрот нихилизма, у вредности одржавањасубјеката чуваних у резигнацији спадала је вера у Бога; категорички императив, да себез вере не може живети. Међу последњим песмама поново се појављују оне о Богукоје наводе да се свет сâм не може променити, не може се довести у ред оно што сепокварило, њему само чудо, искупљење, само Бог може помоћи.

ENDRETA ADI'S GOD

Adi is simultaneously influenced by Nietzsche's opposition to Christianity and the newEuropean Catholicism. He wrote that his fate – opposite to the irrational faiths whichpromotes "no thinking" – is a faith that is rational, one that promotes thinking. He statesthat he has direct access to God, and that there is no need for religion, based on itsassumptions, and especially there is no need for a church. The soul – impelled by its innerconvictions or by doubts about religion – has expected redemption and peace fromtranscendence, but also from the ultimate answer to all that it hasn't found in earthlyimmanence. At the same time, she conceived the desire of mankind that yearn for faith andhas sent the ominous fate of nations to God, as a pleading and blasphemous appeal. Similarto writers of post-romanticism, he also realizes that the clearness and the safeness of theworld has disappeared, or perhaps never existed. As “each unit broke down” heunbelievably believes in God because he wants to believe. While the young Adi’s God isfickle and unreliable, illusory and spiteful, in the last period of his life the status of therepresentation of God changes, and the God becomes more homogeneous, compared to


72

the previous God. The writer does not fight with him as he used to. Contrary to nihilism, thefaith in God belonged to the value of holding the subject that was kept in the resignation;the categorical imperative – without faith in God, it is impossible to live. Songs about Godthat preach that the world cannot change by itself, what went wrong with it cannot be putin order, and only wonder, redemption and God can help him, and this reappeared amongthe last songs.


73

Alireza FarahbakhshGuilan, [email protected]

RELIGION IN THE NATURALISTIC THOUGHT

Central to Naturalistic thought is the philosophical notion of determinism, which is closelylinked with fatalism and predestination, all emphasising different aspects of the futility ofhuman will or the foreordination of destiny. There are also two other interrelated conceptswhich bear to the general orientation of the Naturalist mindset: Metaphysical Naturalismand Methodological Naturalism. Metaphysical Naturalism, or Ontological Naturalism, is aphilosophical worldview that holds that there is nothing but natural things, forces, andcauses of the kind studied by the natural sciences, while rejecting the existence ofsupernatural causes, such as occur in monotheistic religions. Methodological Naturalistsassume that all causes are empirical and naturalistic, which means that they can bemeasured, quantified, and studied methodically. To this we must add the ever-presentforces of heredity and environment (biological and social determinism) which affect as wellas afflict people's lives in an unjust and squalid world, characterised by determinism, tragicends, inevitable failure, and unjustified suffering. All this undermines the Christian belief inthe unquestionable existence and benevolence of God.

RELIGIJA U NATURALIZMU

Težište prirodnjačkog mišljenja čini filozofski pojam determinizma, koji je blisko povezan sapojmovima fatalizma i predodređenja. Svi zajedno naglašavaju različite aspekte uzaludnostiljudske volje ili predodređenosti sudbine. Takođe, postoje druga dva međusobno povezanapojma koji uključuju opštu orijentaciju prirodnjačkog stanovišta: metafizički i metodološkinaturalizam. Metafizički ili ontološki naturalizam je filozofski pogled na svet koji tvrdi da nepostoji ništa drugo sem prirodnih stvari, sila i uzroka, koje proučavaju prirodne nauke, aodbacuje postojanje natprirodnih uzroka, koji se pojavljuju u monoteističkim religijama.Prirodnjaci metodološki pretpostavljaju da su svi uzroci empirijski i prirodni, što znači da semogu izmeriti, da im se može odrediti količina i da se mogu proučavati sistematski. Na sveovo moramo dodati i sveprisutne sile nasleđa i okoline (biološki i društveni determinizam),koje utiču na ljudske živote, ali ih i pogađaju u svetu koji je bedan i nepravedan, kogaodlikuju determinizam, tragični završeci, neizbežan neuspeh i neopravdana patnja. Sve ovopodriva hrišćansko verovanje u nesumnjivo postojanje i dobročinstvo Boga.


74

Boško KnežićZadar, [email protected]

NEOGVELFIZAM NIKOLE TOMMASEA

Neogvelfizam, politički i kulturni pokret nastao u Italiji u 19. stoljeću, teoretiziran u djelutorinskog svećenika Vicenza Giobertija Del primato morale e civile degli Italiani, postavlja siza glavni cilj ujedinjenje talijanskih zemalja pod papinskom krunom. Neobična sintezareligije i patriotizma pronalazi svoje sljedbenike i među književnicima istočne obale Jadrana.Najveći dalmatinski pisac 19. stoljeća, „slijepac iz Šibenika“ Nikola Tommaseo u svoju ćeviziju neovisne Dalmacije koja počiva na idejama romantičarskog historicizma ugraditi iekumensko shvaćanje svijeta i čovjeka koji je aktivan i neizostavan faktor Božje nepogrešivezamisli. Tommaseov Bog nije bezlična sila pokretačica svijeta već Bog-osoba utjelovljen uliku Spasitelja. U turbulentnom vihoru revolucije i nacionalnih buđenja druge polovice 19.stoljeća svoje je mjesto našla i Tommaseova Dalmacija. Uloga koju će odigrati religija nijepuko dušobrižnička, ona poprima jedan politički aspekt, pa se moralna doktrina pretvara ukategorički imperativ. Analizirajući odabrana djela Nikole Tommasea u prvi će se plan stavitiuloga religije kao kotača promjene te važnost čovjeka koji će taj kotač pokrenuti.

THE NEO-GUELPHISM OF NICCOLÒ TOMMASEO

Neo-guelphism, the political and cultural movement that originated in Italy in the 19thcentury, and was theorized in Del primato morale e civile degli Italiani by Turin priestVincenzo Gioberti, set as its main goal the unification of the Italian lands under the papaltiara. This unusual synthesis of religion and patriotism found its followers among the writersof the eastern Adriatic coast. The greatest Dalmatian writer of the 19th century, NiccolòTommaseo, "the blind man from Sebenico", would also build an ecumenical understandingof the world and man as an active and obligatory factor of God's infallible thought into hisvision of independent Dalmatia, based on the ideas of romanticist historicism. Tommaseo`sGod is not an impersonal force which moves the world, but God – a person embodied in theimage of the Saviour. Tommaseo`s Dalmatia also found its place in a turbulent storm ofrevolution and national awakenings in the second half of the 19th century. The role thatwould be played by religion was not merely pastoral, but took on a political aspect, so thatmoral doctrine turned into a categorical imperative. The role of religion as the wheel ofchange, as well as the importance of the man who set the wheel in motion will be focusedon by analyzing the selected works of Niccolò Tommaseo.


75

Никола БјелићКрагујевац, Србија[email protected]

КО ЈЕ НЕПОЗНАТИ ПОСЕТИЛАЦ?БОГ У СТВАРАЛАШТВУ ЕРИК-ЕМАНУЕЛА ШМИТА

Доктор филозофије, одрастао у атеистичкој породици, савремени француски писацЕрик-Емануел Шмит као студент филозофије постаје агностик, питајући се о суштинисвета и тајанственом ствараоцу свега постојећег. Међутим, након мистичног искуствакоје је доживео у 29-ој години, пошто је залутао и сам провео ноћ у Сахари, онпроналази Бога и постаје верник. Од тог преломног тренутка, Шмит напуштауниверзитетску каријеру и посвећује се професионално писању, најпре позоришнихкомада, а потом и романа. У већини његових дела, вера и потрага за Богом централнасу тема. Његова драма Посетилац (Le Visiteur, 1993), награђена наградом „Молијер“,говори о сусрету непознатог посетиоца (који се представља као Бог) и Фројда уочиДругог светског рата и о њиховој расправи о постојању Бога. Такође, Шмит пише инеколико кратких романа (односно монолога за позориште, како их сам зове), којесврстава у Циклус невидљивог и у којима говори о различитим искуствима (јеврејском,будистичком, зен-будистичком, исламском, хришћанском) у потрази за божанскомискром. Циљ нашег рада је да покаже какво место Бог и вера заузимају у стваралаштвуЕрик-Емануела Шмита.

WHO IS THE UNKNOWN VISITOR?GOD IN THE WORKS OF ERIC-EMMANUEL SCHMITT

A Doctor of Philosophy who grew up in an atheist family and became a contemporaryFrench writer, Eric-Emmanuel Schmitt while a student of philosophy also became anagnostic, wondering about the essence of the world and the mysterious creator of all thatexisted. However, after a mystical experience which he had at the age of 29, having strayedand spent a night in the Sahara, he found God and became a believer. From that turningpoint, Schmitt left his university career and devoted himself to writing professionally, firsttheater pieces and then novels as well. In most of his works, faith and the search for God isa central theme. His drama “Visitor” (Le visiteur, 1993), awarded by "Moliere", presents ameeting between an unknown visitor (who introduces himself as God) and Freud on the eveof World War II and their discussion about the existence of God. Schmitt also wrote severalshort novels (monologues for the theater, as he calls them) that he classifies into the TheCycle of the Invisible and in which he talks about different experiences (Jewish, Buddhist,Zen Buddhist, Islamic, Christian) in a search for the divine spark. The aim of our work is toshow how God and religion are placed in the works of Eric-Emmanuel Schmitt.


76

Milica ŽivkovićNiš, [email protected]

“JA TREBA DA BUDEM TVOJ ADAM, ALI SAM VIŠE PALI ANĐEO”: RELIGIJA I/ILI TRANSHUMANIZAM

Osnovni predmet rada jeste ispitati odnos religije, tačnije, judeo-hrišćanske tradicije, itranshumanizma, savremenog kulturološkog i intelektualnog pravca, koji se zalaže zaveštački poboljšanu evoluciju i prevazilaženje prirode/biologije u čoveku savremenimbiotehnološkim intervencijama. Tekst na kome se ispituje ovaj odnos jeste Frankenštajn(1818) Meri Šeli, po mišljenju mnogih teoretičara, začetnik žanra naučne fantastike, iparadigmatičan za ispitivanje upravo odnosa nauke i religije jer nastaje u samu zorumodernizma. Iako se nauka i tehnologija često smatraju antagonističkim dvojnicima religije,Frankenštajn zapravo svedoči suprotno; među njima postoji mnogo više kontinuiteta isličnosti nego radikalnih prekida. Ipak, uočene sličnosti ne vode jednostavnom zaključku daje između transhumanizma i religije moguće staviti znak jednakosti. Transhumanizam jezapravo neka vrsta pseudoreligioznog “traganja” za večnošću koju obećavaju razvijenetehnologije. Savremena fascinacija bionaukom i tehnologijom hranjena je patrijarhalnim,dualističkim porivom za transcendencijom materijalnog, mogućeg i slučajnog sveta, pričemu se “prevladavanje” svodi na eskapizam, beg od društvene, političke realnosti isveljudskosti.

'I SHOULD BE THY ADAM, BUT I'M MORE OF A FALLEN ANGEL ": RELIGION AND / OR TRANSHUMANISM

The main subject of this paper is an examination of the relationship of religion, namely, theJudeo-Christian tradition, and transhumanism, contemporary cultural and intellectualmovement, that is committed to the improved artificial evolution and transcendence ofhuman nature/biology by modern biotechnological interventions. The text that is used toexamine this relationship is “Frankenstein” (1818), by Mary Shelley, which is – in theopinion of many scholars – the pioneer of the science fiction genre. This text is alsoparadigmatic when it comes to the examination of the relationship between science andreligion, as it was created at the very dawn of modernism. Although science and technologyare often seen as antagonistic doubles of religion, “Frankenstein” is actually evidence of anopposite relation: there are many more similarities and continuities between them thanany radical disruption. However, the observed similarities do not lead to a simpleconclusion so that the symbol of equality might be placed between transhumanism andreligion. Transhumanism is in fact a sort of pseudoreligious "searching" for eternity pledgedby the emerging technologies. The contemporary fascination with the life sciences andtechnology is fed by the patriarchal and dualistic impulse for transcendence of the material,potential and accidental world, while this "overcoming" is reduced to escapism, i.e.escaping from social and political reality and humanity itself.


77

Dharamdas M. ShendeNagpur, [email protected]

HEGELIAN PARADIGM REVISITED: UNDERSTANDING THE OTHER THROUGH DALITCONSCIOUSNESS IN HINDUISM AND BUDDHISM

Human civilization controlled by inequality in Hinduism is challenged by equality inBuddhism at the different periods of Indian civilization. This is just like the conflict betweenthe center and its others working along the line of Hegelian Paradigm. To develop betterunderstanding of this conflict in the forms of ‘the mainstream’ and ‘the marginalized’across the world, this research attempts to understand the consciousness of themarginalized articulated by the contemporary Dalit playwrights such as Premanand Gazviin Kirvant and Datta Bhagat in Routes and Escape-Routes in the canon of Dalit Sahitya. Thestudy of these plays theorizes that the conflict between the center and the others isuniversal phenomenon. Nonetheless, it is a microcosmic vision of Indian civilizationrepresenting the macrocosmic nature of human civilization. It affirms that the fissures inhuman relationship between the center and the other could be sutured by transcending thebarriers of casteism with the Buddha’s humanistic approach to life. In fact this researchseeks to advocate that the Buddha’s humanitarian vision of life is one of the bestalternatives to approach the problem of fractured human relationship between the centerand the other.

POVRATAK HEGELOVOJ PARADIGMI: RAZUMEVANJE “DRUGOG”KROZ SVEST DALITA U HINDUIZMU I BUDIZMU

Ljudska civilizacija, u kojoj vlada nejednakost, u hinduizmu se suočava sa jednakošću ubudizmu u različitim periodima indijske civilizacije. Ovo je poput sukoba izmedju centra injegovih „drugih“ koji se dotiču Hegelove paradigme. Kako bi razvilo bolje razumevanjeovog sukoba u vidu sukoba između “mainstream”-a i “marginalizovanih” širom sveta, ovoistraživanje pokušava da razume svest “marginalizovanih”, koju su jasno izrazili savremenidalitski dramski pisci, kao što je Premanand Gazvi u “Kirvant”-u i Data Bagat u “Routes andEscape - Route ” prema načelima Dalit Sahitya. Proučavanje ovih predstava teoretizuje da jesukob između centra i „drugih“ univerzalna pojava. Uprkos tome, to je mikrokosmička vizijaindijske civilizacije, koja predstavlja makrokosmičku prirodu ljudske civilizacije. Ona tvdi dabi se „poderotine“ u međuljudskim odnosima između centra i „drugog“ mogle „zakrpiti“prevazilaženjem barijera kastizma Budinim humanističkim pristupom životu. U suštini, ovoistraživanje zastupa stav da je Budina humanitarna vizija života jedna od najboljihalternativa za pristupanje problemu „napuklih“ međuljudskih odnosa između centra i„drugih“.


78

Борислава ВучковићБеоград, Србија[email protected]

РЕЛИГИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ У ФОТОГРАФСКИМ ПОСМРТНИМ МЕМОРАБИЛИЈАМА

Тумачење посмртних меморабилија из личних фотографских колекција становникаславонског села Ђурчића на северу планине Папук, снимљених у периоду 19451991.године, заснива се на теоријским ставовима Роланда Барта (Roland Barthes) и другимсемиолошким анализама, проширених појмом мобилности из психоаналитичкетеорије. Фотографске колекције чланова ове руралне микрозаједнице аутентични судоказ постојања хабитуса, а критичким читањем се показује како долази додискурсивне конструкције идентитета појединца: родног, социјалног, економског,националног, религијског. Сахрана је ефемерни догађај вредан фотографисања, чија јеритуализација видљива у симболичним предметима: православни крст, жута свећа,ткани пешкири, беле марамице, одевање присутних, њихово држање. Присутниправославни јеромонах потврђује свој професионални идентитет у вези са Српскомправославном црквом, православним верским и српским националним идентитетом,а конотација његове одеће потврђује верски и национални идентитет покојника,његове породице и присутних. Уочава се и симболичко насиље (Пјер Бурдије [PierreBourdieu]) латинице над ћирилицом, али и одсуство асимилације на ћириличнимнадгробним споменицима, који су требали сачувати тело покојника до другогХристовог доласка. Kонотативну везу с религијом одаје и садржај једног епитафа.Сведок оног што је било (Барт), ове фотографије су делићи сведочанства у једнојтекућој биографији или историји (Сузан Сонтаг [Susan Sontag]), у којем своје местоналази и религија.

RELIGIOUS ELEMENTS IN PHOTOGRAPHIC POSTHUMOUS MEMORABILIA

The interpretation of posthumous memorabilia from the personal photographic collectionsof the inhabitants of the Slavonic village Djurčić at the northern part of the mountainPapuk, taken in the period from 1945 to 1991, is based on the theoretical attitudes ofRoland Barthes and other semiological analyses, extended from the notion of mobility fromthe psychoanalitical theory. The photographic collections of the members of this ruralmicro-community are authentic evidence of the existence of habitus, and how that comesinto the discursive construction of an identity of an individual: gender, social, economic,national and religious, is shown by critical reading. A funeral is an ephemeral event worthyof taking photographs, whose ritualization is visible in its symbolic objects: an Orthodoxcross, a yellow candle, woven towels, white handkerchiefs, the clothing of the peoplepresent, their poses. A current Orthodox hieromonk confirms his professional identity inconnection with the Serbian Orthodox church, the Orthodox as confessional and the


79

Serbian as a national identity, and the connotation of his clothes confirms a confessionaland national identity of the deceased, his family and the present ones. The symbolicviolence of Latin over Cyrillic is observed as well (Pierre Bourdieu), but also the absence ofthat assimilization on Cyrillic tombstones, which should have preserved the body of thedeceased until the Second Coming of Christ. The contents of an epitaph reflects suchconnotations with religion. The witness of what was (Barthes), these photographs are smallparts of evidence in a current biography or history (Susan Sontag), in which religion finds itsplace.


80

др Милан Д. Јовановић и др Оливера Карић-НедељковићБеоград, Србија[email protected], [email protected]

КУЛТУРА ИНТРАПЕРСОНАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

У овом тексту разматрају се (1) садржаји, (2) фазе и (3) облици интраперсоналнекомуникације. Тежиште рада је у делу текста: (4) смисао интраперсоналнекомуникације.Смисао живота је само смер и редослед сврха које човек мушки или човек женскисеби поставља у разним фазама живота. Синтагма „смисао живот“, нема множину збогтога што у историји човечанства никада до сада није било могуће нити ће у будућности(засигурно) бити могуће да се понови исти смер и редослед од бесконачно многоостварених или само замишљених човекових сврха. У једносмерном временунепрестано се мењају услови и околности, а средства и методи остваривања сврха сестваралачки надограђују, тако да није могуће поновити исте сврхе деловања на истиначин и истим редоследом. Интраперсонална комуникација је једно од средстава усвесном и сврховитом процесу у којем човек у „разговору са самим собом“, добијанове информације о промени садржаја, форме, интензитета, и смера својих сврха, усвакој од фаза живота из своје прошлости, и из увек нових облика замишљања својебудућности, чиме долази до нових знања о себи и о степену и квалитетуосмишљавања смисла сопственог живота.

CULTURE OF INTRAPERSONAL COMMUNICATION

In this text, (1) the contents, (2) phases and (3) forms of intrapersonal communication. Theemphasis of the work is in the part of the text: (4) the meaning of intrapersonalcommunication. The meaning of life is just a direction and an order of purposes, a man-male or a man-female place to either himself or herself in the different phases of life. Thesyntagm „ meaning of life“ does not have a plural form, because it has never been possiblein the history of humanity, nor it will be (for sure) in the future, to repeat the samedirection and order of interminably numerous realized or just imagined human purposes. Atone-way time, conditions and circumstances constantly change, and means and methods ofrealization of purposes are creatively added, so it is not possible to repeat the samepurposes of acting in the same way and the same order. Intrapersonal communication isone of the means in a conscious and purposeful process in which a man in „communicationwith himself“, gets new information about the change of contents, form, intensity anddirection of his purposes, in each of life phases from his past and always from the newforms of imagining his future, which leads to new knowledge about himself and the degreeand quality of giving meaning to the purpose of proper life.


81

Марко Ј. ТасићКрагујевац, Србија[email protected]

ДЕКОНСТРУКЦИЈА РЕЛИГИОЗНИХ ОБРАЗАЦА У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ РОМАНУФИЛИПА ХОЗЕ ФАРМЕРА ИДИТЕ СВОЈИМ РАСУТИМ ТЕЛИМА

Филип Хозе Фармер у свом научнофантастичном роману Идите својим расутим телимаразвија сопствено виђење једне од најинтригантнијих тема научне фантастике –живота после смрти. Фармер, у својој визији васкрсења, смешта све икада живелестановнике Земље (њих 36 милијарди) на један нови свет (“Речни свет”), дуж реке,милионима километара дугачке, где се сусрећу особе свих раздобља и раса,покушавајући да открију тајну колективног спасења. У таквом окружењу Фармерпреиспитује проблеме хришћанске догме и деконструише читање Библије, правећиотклон од Светог писма идејом о научно заснованом Васкрсењу, за разлику одхришћанских “натприродних” тумачења тог догађаја. Фармер насловом свог романаправи омаж познатом енглеском “метафизичком” песнику Џону Дону, цитирајућичетврти стих (Идите својим расутим телима; енг. To your scattered bodies go) Доновогседмог сонета из групе “Побожних сонета”, а тај стих представља суштину хришћанскерелигије.

DECONSTRUCTION OF RELIGIOUS PATTERNS IN THE SCIENCE-FICTION NOVEL OF PHILIPJOSÉ FARMER “TO YOUR SCATTERED BODIES GO”

In his science-fiction novel “To Your Scattered Bodies Go” Philip José Farmer develops hisown vision of one of the most intriguing topics of science fiction - life after death. Farmer, inhis vision of the resurrection, places all the inhabitants of Earth that have ever lived (36billion of them) into a new world ("River World"), along a river, millions of kilometers long,where people of all ages and races meet, trying to discover the secret of collectivesalvation. In such an environment, Farmer examines the problems of Christian dogma anddeconstructs the readings of the Bible, arriving at a deviation from the Scripture with theidea of a scientifically-based Resurrection, unlike the Christian "supernatural"interpretations of the event. With the title of his novel, Farmer is paying true homage tothe famous English "metaphysical" poet John Donne, quoting the fourth line (“To YourScattered Bodies Go”) of Donne's seventh sonnet from the "Holy sonnet" group, a versethat is the essence of the Christian religion.


82

Ирина КојчићБеоград, Србија[email protected]

RELIGIOUS THEORIES BEHIND “DA VINCI CODE”

What happens when we start doubting in our own religious beliefs? What if what wethought was true is being challenged by the new views? What happens when we startthinking about what we have never thought before? The book “Da Vinci Code” by DanBrown raised precisely those questions when it was published in 2003. Even though tenyears have passed and the frenzy and rage the book started have subsided drastically, “DaVinci Code” is the book that left its mark not because of its style or the plot, but because ofthe religious theory it posed that shook the very core of Christian belief. This paper will tryto explain why there was an outbreak of different emotions after the book was introducedto the public, whether the theories in the book can be valid and what the history itself cansay about those theories.

РЕЛИГИОЗНЕ ТЕОРИЈЕ У ПОЗАДИНИ „ДА ВИНЧИЈЕВОГ КОДА”

Шта се дешава када почнемо да сумњамо у сопствена верска убеђења? Шта ако је оношто смо сматрали истином доведено у питање новим погледима? Шта се дешава кадапочнемо да размишљамо о ономе о чему нисмо мислили никада раније? КњигаДенаБрауна „Да Винчијев код” покренула је управо та питања у тренутку када је објављена,2003. године. Иако је прошло десет година и иако су узбуђење и помама за књигом судрастично опали, „Да Винчијев код” је књига која је оставила трага, не због свог стилаи заплета, већ због религиозне теорије коју је поставила, а која је успела да протресесаму срж хришћанског веровања. Овај рад покушава да објасни како је дошло доизазивања различитих емоција након представљања књиге јавности, као и да ли сутеорије у књизи важеће и шта сама историја може да нам каже о тим теоријама.


83

Tom UytterhoevenLeuven, [email protected]

BACK TO THE FUTURE: REFERENCES TO RELIGION IN SCIENCE FICTION

Science Fiction is an important aspect of popular literature, generating massive sellingnumbers and often being the inspiration for movies and television series. Picturing possiblefuture human societies, Sci-Fi in essence offers reflections on our current way of life. Someof the most popular Sci-Fi stories are examples in point, e.g.: 1984 by George Orwell, BraveNew World by Aldous Huxley, but also more recent publications like The Hunger Games bySuzanne Collins or 2312 by Kim Stanley Robinson. Religion plays a role in many of thesestories, either implicitly as presupposed cultural background for the personae of the story inquestion, or explicitly as active component of the story. In each case, the author in questiongives his own vision on the role religion plays in our current world. This paper aims to showhow a theological reflection on Sci-Fi stories (offers a fresh way to look at religiouscategories (e.g.: creation, Imago Dei), and helps bringing the metaphorical meaning of thestories to the foreground. The paper itself will be part of a larger research project, whichinvestigates the way humanity is perceived in postmodern culture, more information on:http://theo.kuleuven.be/en/research/centres/centr_anthropos/

POVRATAK U BUDUCNOST: ODREDJENJE RELIGIJE U NAUCNOJ FANTASTICI

Naučna fantastika je bitan aspekt popularne literature, koja ostvaruje velike prihode odprodaje i često biva inspiracija za filmove i televizijske serije. Oslikavajući mogućubudućnost ljudskog društva, naučna fantastika u biti nudi različite načine gledanja na život.Neke od najpoznatijih naučno-fantastičnih priča su primeri ovih tvrdnji: „1984“, DžordžaOrvela, „Vrli Novi Svet“ Hakslija, ali i nedavne publikacije poput „Igre gladi“ Suzane Kolins ili„2312“ Kim Stenli Robinson. Religija igra ulogu u većini ovih priča. Ona implicitnopredstavlja kulturnu pozadinu ličnosti priče koja je u pitanju, ili eksplicitno učestvuje kaoaktivna komponenta priče. U svakom slucaju, autor predočava svoju viziju uloge koju igrareligija u savremenom svetu. Ovaj rad ima za cilj da pokaže kako se teologija reflektuje nanaučno-fantastične priče (nudeći nov način pogleda na religijske kategorije (npr. stvaranje,Imago Dei)), i pomaže da se metaforičko značenje iznese u prvi plan. Ovaj rad će, takođe,biti deo većeg istraživačkog projekta koji se bavi načinom na koji je čovečanstvo shvaćeno upostmodernoj kulturi.


84

Jasmina Karatošić i Srđan NikolićBeograd, [email protected], [email protected]

JEZICI MULTIKONFESIONALNIH SREDINA KAO INDIKATOR MULTIKULTURALNOSTI SRBIJE

Srbija je izrazito multikulturalna i multikonfesionalna zemlja, te stoga ne iznenađuječinjenica da se u njoj govori mnoštvo, po poreklu, različitih jezika. Pored srpskog kao jezikavećinskog stanovništva, govori se još 16 jezika čiji broj govornika iznosi najmanje 2000 uzmnoštvo “malih” jezika, čiji broj govornika ne prelazi 2000 (npr. goranski, češki, ukrajinski,kineski). Ovo proizilazi iz toga da u Srbiji žive pripadnici 37 nacionalnosti, odnosno 21etničke i 5 verskih zajednica (pravoslavna, katolička, protestantska, judaistička i islamska).Primarno mesto u pogledu jezičkog diverziteta u multikonfesionalnom okruženju zauzimaAP Vojvodina, u kojoj skoro dva miliona ljudi koristi u zvaničnoj upotrebi 6 jezika: srpski,mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik. Jezici drugih nacionalnih zajednica(npr. Crnogoraca, Roma, Bunjevaca, Nemaca, Makedonaca, Albanaca, Slovenaca,Ukrajinaca, Muslimana) mogu takođe da se koriste u zvaničnoj upotrebi, ali u skladu saratifikovanim međunarodnim ugovorima, zakonom i odlukom pokrajinskog parlamenta.Druga sredina osobito poznata po svom multikonfesionalnom karaketru jeste Sandžak,oblast u jugozapadnoj Srbiji u kojoj dominira stnovništvo islamske veroispovesti, ali u komese govore bosanski, bošnjački, srpski, turski, arapski, crnogorski i albanski jezik. Lingvistički ireligijski pluralizam, posledica burnih političko-istorijskih događaja na ovim prostorima,predstavljaju jasan pokazatelj koliko je multikulturalizam u Srbiji način života, a ne veštačkapolitička tvorevina.

LANGUAGES OF MULTICONFESSIONAL SURROUNDINGS AS THE INDICATOR OFMULTICULTURALISM OF SERBIA

Serbia is a markedly multicultural and multiconfessional country, so the fact that a greatnumber of, according to their origin, different languages is spoken - does not surprise.Beside Serbian as the language of the majority of inhabitants, 16 languages whose numbersamount to at least 2 000 speakers, with the plenty of „small“ languages, whose number ofspeakers does not exceed 2 000 (Goranian, Czech, Ukranian, Chinese), are spoken. Thiscomes from the fact that the members of 37 nationalities live in Serbia, that is, 21 ethnicand 5 confessional communities (Orthodox, Catholic, Protestant, Judaistic, Islamic). Theprimary place in view of linguistic diversity in a multiconfessional surrounding is APVojvodina, in which almost two million people officially use 6 languages: Serbian,Hungarian, Slovakian, Croatian, Romanian and Ruthenian). The languages of other nationalminorities (eg. Montenegrins, Roma, Bunjevaks, Germans, Macedonians, Albanians,Slovenians, Ukrainians, Muslims) can be also used officially, but in accordance with ratifiedinternational contracts, law and the decision of the Province's Parliament. The secondregion famous for its multiconfessional character is Sandžak, the area in south-western


85

Serbia in which people who practice Islam dominate, but where Bosnian, Bosniak, Serbian,Turkish, Arabian, Montenegrin and Albanian are spoken. Linguistic and religious pluralism,the consequence of stormy political-historical events in the Balkans, represent a clearindicator of how much multiculturalism in Serbia is a lifestyle, not an artifical politicalcreation.


86

Јасмина АрсеновићБеоград, Србија[email protected]

RELIGIOZNA INSPIRACIJA I OZARENJA KREATIVNE SLOBODE: BOŽIĆNA PRIČA ŽILASIPERVJELA

Pripovetka pod nazivom Vo i magare kraj Hristovih jaslica francuskog pisca Žila Sipervjela ukritičkoj literaturi zasluženo se opisuje kao remek-delo moderne proze sa religioznominspiracijom. Delo ovog malo prevođenog i popularisanog autora u srpskoj sredini bilo bi unaslovljenom radu predstavljeno kao primer afirmacije kreativne slobode, karakteristične zamoderne stvaraoce, u odnosu prema sakralnoj temi. Sipervjelov pristup jevanđelskoj priči oHristovom rođenju i poklonjenju mudraca izuzetno je originalan: umesto biblijskog teksta,za osnovu literarne obrade uzeti su ikonografski prikazi vitlejemske pećine; umesto izljudske, tema je ispripovedana iz perspektive dijaloga životinja okupljenih oko kolevkeBogomladenca; svet takozvane nežive predmetnosti (kamenje, vode, pejzaži) prikazan jekao živ, uz mnogo humora i jezikom specifične mistične fantastike. No, o izuzetnoj vrednostiove pripovetke najviše govori činjenica da puna sloboda u pristupu nije povredila uzvišenostizabrane religiozne teme, već je stvorila delo jedinstvene izražajnosti, osetljivosti i dubine.

RELIGIOUS INSPIRATION AND ILLUMINATIONS OF CREATIVE FREEDOM:JULES SUPERVIELLE’S CHRISTMAS STORY

A short story named „The Ox and the Ass at the Manger“ by Jules Supervielle, a Frenchauthor, is deservedly described as the master-piece of modern prose with religiiousinspiration in critical literature reviews. The work of this not so much translated andpopularized author in Serbian backrground would be presented in the titled paper as anexample of the affirmation of creative freedom in relation with a sacral theme, typical ofmodern authors. Supervielle’s approach to the gospel story about the birth of Christ andthe wise men who bowed down to him, is extraordinarily original: instead of the biblicaltext, iconographic accounts of Bethlehem’s cave were taken for the base of a literaryanalysis, instead of human, the story was narrated from the perspective of a dialogue ofanimals, gathered around the cradle of the Son of God; the world of the so-called inanimateobjects (stones, water, landscapes) is depicted as if it was animate, with a lot of humourand a language of specific mystical fantasy. However, the fact that complete freedom in theapproach did not hurt the sublime nature of the chosen religious theme, but it created thework of unique expresiveness, sensitivity and profundity, speaks about an extraordinaryvalue of this short story most.


87

Srđan NikolićBeograd, [email protected]

ODNOS POTKULTURE SRPSKIH NAVIJAČKIH GRUPA PREMA RELIGIJI REFLEKTOVAN KROZNJIHOVE PESME

Ovaj rad analizira jednu od najinteresantnijih lokalnih karakteristika srpskih navijačkih grupai njihove potkulture – odnos prema religiji – koja je ujedno i veoma važna i distinktivnanacionalna varijacija u svetskoj fudbalskoj potkulturi kao „glokalnom“ fenomenu. Analizasemantičkog polja i signalnih motiva koji upućuju na odnos prema religiji, a kojima seistovremeno demonstrira identifikacija sa određenom navijačkom grupom, sprovedena jena uzorku pesmama navijačkih grupa u Srbiji. Navijačka potkultura u Srbiji pravoslavnuhrišćansku religiju posmatra kao deo srpskog nasleđa i kulturne baštine – tzv. „srpstva“ –odnosno kao deo nacionalnog identiteta matične kulture, te joj u skladu sa lokalnimtradicijama i nasleđima posvećuje veliku pažnju. Prisustvo motiva religije u ovoj lokalnojrealizaciji ove potkulture u Srbiji doprinosi izuzetnoj kompleksnost identiteta navijačkihgrupa i preplitanju veoma oprečnih delova njihovog identiteta. Taj identitet se ogleda u, sjedne strane, privrženosti hrišćanskim principima i normama koje nameće pravoslavlje, dokse s druge strane oslanja na tradicionalne vrednosti svetske navijačke potkulture kao što su,između ostalih, nasilje, idolopoklonstvo i hedonistički stav prema životu.

SERBIAN SUPPORTERS' SUBCULTURE AND ITS ATTITUDE TOWARD RELIGION ASREFLECTED IN THEIR SONGS

This paper analyzes one of the most interesting features of local Serbian supporter groups(Ultra groups) and their subculture – their attitude toward religion – which is also a veryimportant and distinct national variation within the international football subculture, itselfconsidered as a "glocal" phenomenon. The discourse analysis of the semantic field andsignaling motifs in relation to religion, which also demonstrate an identification withparticular supporter groups, has been performed on a sample of songs lyrics sung by theseSerbian supporter groups. The supporters' subculture in Serbia considers OrthodoxChristianity as a part of the Serbian national and cultural heritage – so-called "Serbhood“ –that is, as a part of the national identity of the parent culture and pays much attention to itin accordance with local traditions and legacy. The presence of religion in the local form ofthis subculture in Serbia contributes to the exceptional complexity of the supporter groupidentity, as well as to the intertwining of very contrasting parts of their identity. On the onehand, this identity is reflected in the commitment to the Christian principles and normsimposed by the Orthodox Church, while on the other hand, it relies on the traditional valuesof the global supporters' subculture, such as, among others, violence, idolatry andhedonism.


88

Tamara PavlovićBeograd, [email protected]

ELEMENTI RELIGIJE U PROIZVODIMA POP KULTURE - BOB DILANOVA POTRAGA ZABOGOM

Bob Dilan je veoma zanimljiva ličnost, izuzetan umjetnik, pjesnik, muzičar, ali i velikibuntovnik. Njegovu karijeru krase brojni hitovi, kao i mnoge nagrade, kako muzičke, tako iknjiževne. Njegov život su obilježili mnogi usponi i padovi i jedna konstantna borba da krozsvoju umjetnost i brojne životne pobune pokuša da pronađe samog sebe i izrazi se upotpunosti. Jedna od Bob Dilanovih potraga je i potraga za bogom. Iako po rođenju Jevrejin,Bob Dilan odlučuje da odbaci religiju koja mu je dodijeljena rodjenjem i prelazi uHrišćanstvo. O svojoj potrazi za bogom Bob Dilan je napisao brojne pjesme.Najkarakterističniji po ovoj tematici su albumi ,,Slow Train Coming“, ,,Shot of Love“ and,,Saved“. Numere sa ovih albuma se, između stalog, pjevaju u crkvenim horovima širomsvijeta, a Bob Dilan je svojim pjesničkim umjećem u njima ispričao svoju priču o ponovnomduhovnom rođenju i obnovljenom odnosu prema religiji.

THE ELEMENTS OF RELIGION IN THE PRODUCTS OF POP CULTURE – BOB DYLAN'S QUESTFOR GOD

Bob Dylan is a very interesting personality, an extraordinary artist, poet and musician, butalso a great rebel. His career is decorated by numerous hits, as well as awards, both musicaland literary. His life has been marked by many rises and falls and a constant fight to findand express himself in his art and in his numerous rebellions in life. One of Bob Dylan'squests is also a quest for God. Although Jewish by his origin, Bob Dylan converted intoChristianity. About his quest for God, Bob Dylan wrote numerous poems. The albums ,,SlowTrain Coming“, ,,Shot of Love“ and ,,Saved“ are the most rooted to this theme. The tracksfrom these albums, among other things, are sung in the church choirs around the world.Bob Dylan has told his story about his spiritual rebirth and renewed relation towardsreligion through his poetic skill.


89

Тања АнтићБеоград, Србија[email protected]

ЗАБРАНЕ ВЕЗАНЕ ЗА ЖЕНУ У СРПСКИМ ПРОЛЕЋНИМ КАЛЕНДАРСКИМ ОБИЧАЈИМА ИОБРЕДИМА

Рад је подељен на неколико целина у складу са истраживањем релевантногетнографског материјала на територији шире Србије. Након уводног дела, у коме серазматра појам календарских обичаја и обреда, са фокусирањем на пролећне, следизнатно опширнији део Забране обављања одређених послова. Тумачећи родниидентитет и родну улогу жене, ауторка опсервира пролећне календарске обичаје иобреде кроз призму забране специјално упућене ка жени. Пажљива систематизацијазапажања и закључака представљена је у следећим одељцима текста: Обављање свихпослова, Обављање појединих послова, Обављање женских послова, Пост каозабрана, Забране одређеним данима, Додиривање предмета, Употреба првихплодова, Прање и чешљање косе, прање рубља и Сексуално општење.Објашњења задодатну пасивизацију жене у обичајно-обредном контексту патријархалног друштваваља тражити у културолошко-историјском кључу разумевања као и у религијскомдоживљају жене као бића, за које се везује Другост.

TABOOS RELATED TO WOMEN IN THE SERBIAN SPRING CALENDAR’S CUSTOMS AND RITES

The work is divided into several units in accordance with the research of relevantethnographic materials within the territory of wider Serbia. After the introductory section,in which the notion of calendar customs and rites are analyzed, a focus on those related tospring and a considerably more extensive part of the taboo related to doing certain jobsfollows. Interpreting the gender identity and gender role of a woman, the author observesthe spring calendar customs and rites through the prism of the taboos especially addressedto a woman. A clear systematization of observations and conclusions is presented in thefollowing parts of the text: Doing all jobs, Doing certain jobs, Doing female jobs, Fast as ataboo, Taboos related to certain days, Touching objects, The Use of the first fruits, Washingand combing hair, Washing linen and Intercourse. The explanations for the additionalpassivization of a woman in the customary-ritual context of a patriarchal society should belooked for in the cultural-historical key of understanding, as well as in the religiousexperience of a woman as a being, with whom the Other being is connected.


90

Jasmina Karatošić i Olivera Karić NedeljkovićBeograd, [email protected], [email protected]

RELIGIJSKI ASPEKT MULTIKULTURALIZMA U SRBIJI

Multikonfesionalnost predstavlja značajno polje delovanja kada je u pitanju politika razvojamultikulturalizma u Srbiji. Sudeći po brojnosti svojih vernika, u Srbiji su preovlađujuće dvereligije: hrišćanstvo i islam, odnosno pravoslavlje, katoličanstvo i islam. Pored ove dvedominantne religije, zastupljeni su i protestantizam (u sklopu hrišćanstva), judaizam iistočnjačke religije. Činjenica da u Srbiji koegzistira 1 arhiepiskopija i 14 eparhija srpskepravoslavne crkve, katolička nadbiskupija sa 16 župa, 2 islamske zajednice sa oko 200džamija i 1 aktivna sinagoga govori u prilog tome da je multikonfesionalnost krucijalnisegment multikulturalnog društva Srbije, gde se nacije i religije prožimaju i sudeluju uzajedničkom životu balkanskog melting pot-a. O preplitanju različitih religija na teritorijidanašnje Srbije svedoči i raskošno kulturno-umetničko nasleđe, osobito izraženo ugraditeljstvu i svetinjama. Ono predstavlja otelotvorenje religijske simbioze i poimanjamultikulturalizma kao društvenog bogatstva i neotuđivog dela sociokulturne stvarnosti.

THE RELIGIOUS ASPECT OF MULTICULTURALISM IN SERBIA

Multi-confessionalism presents a significant field when it comes to the politics ofdevelopment of multiculturalism in Serbia. Judging by the number of their believers, tworeligions are predominant in Serbia: Christianity and Islam, that is, Orthodox Christianity,Catholicism and Islam. Beside these two dominant religions, Protestantism (withinChristianity), Judaism and Oriental religions are also present. That there is 1 archbishopricand 14 Orthodox dioceses of the Serbian Orthodox church, the Catholic archbishopric with16 districts, 2 Islamic communities with approximately 200 mosques and 1 active sinagoguespeaks to the fact that multi-confessionalism is a crucial element of the multicultural societyof Serbia, where nations and religions entangle and take part in the common life of theBalkan melting pot. This magnificent cultural-artistic heritage, especially expressed inarchitecture and sacred sites, is a witness to the different religions's intermingling withinthe territory of today's Serbia. This represents the embodiment of a religiouscommensalism and the comprehension of multiculturalism as social wealth and anundivided part of the socio-cultural reality.


91

Бојана АнђелићNovi Sad, [email protected]

РЕЛИГИЈА КАО ИЗВОРИШТЕ ХУМАНИХ ИДЕЈА У ПРОЗИ ДРАГЕ ГАВРИЛОВИЋ

Циљ овога рада јесте анализа религијских елемената у прози Драге Гавриловић, првесрпске романсијерке. Главни јунак њене прозе јесте жена, углавном српска народнаучитељица, најчешћа тема љубав између двоје младих, а радње смештене уварошице. Читав књижевни опус Драге Гавриловић цитатно је ослоњен на Новизавет– основни хришћански документ. У раду користим методу корелације исагледавам роман Девојачки роман, у којем је главна јунакиња Даринка – оличењепринципијелности, поноситости, моралности, честитости, савесности, ревности,поштености, учтивости, узорности, верности, доброте, предусретљивости и благости –а кроз чију је личност (схватања и делања) Драга изложила свој систем вредностиутемељен на Новозаветним списима.

RELIGION AS A SOURCE OF HUMAN IDEAS IN DRAGA GAVRILOVIĆ`S PROSE

The aim of this paper is to analyze the religious elements in the prose of Draga Gavrilovic,the first Serbian female novelist. The main hero of her prose is a woman, mostly a Serbiannational teacher; the most common theme is love between two young people with theplots set in small towns. The entire literary opus of Draga Gavrilovic is echoed in quotationsfrom the New Testament - the basic Christian document. In this work, I use the method ofcorrelation and observe the novel Maiden’s novel, in which the main heroine is Darinka -the embodiment of being principled, of pride, morality, honesty, conscientiousness,eagerness, integrity, politeness, exemplary behaviour, faithfulness, goodness, attentivenessand mildness - and throughout whose personality (in understanding and deed) Dragapresents her system of values based on New Testament writings.


92

УПУТСТВО ЗА СЛАЊЕ РАДА ЗА ЗБОРНИК

Рукописи се достављају Редакцијском одбору искључиво у електронскојформи на адресу [email protected], најкасније до 31. августа 2012. Језикрада може бити српски, енглески или шпански. Радови се шаљу у doc или docxформату. Сви радови морају бити излекторисани. Редакција неће вршитилектуру радова. Текстови на српском се куцају ћирилицом.Рад за зборник са међународне конференције Језик, књижевност и митологијамора имати следеће елементе, написане следећим редоследом:1. титула, име, средње слово и презиме аутора (центрирано, величина слова12, фонт Times New Roman), са фуснотом у којој ће бити записана електронскаадреса аутора;2. афилијација (уколико аутор ради на факултету, бележи се и катедра кад је томогуће) и звање (ред испод имена, исти формат);3. наслов (два реда испод афилијације, центрирано, великим словима);4. апстракт (сажетак) до 200 речи на језику рада;5. кључне речи (највише 10);6. сам рад;7. литература;8. извори грађе (уколико је има);9. резиме на страном језику. Уколико се рад пише на енглеском илишпанском, резиме мора бити на српском. Резиме има следеће елементе:■ име и презиме аутора, без титуле и средњег слова овог пута (уколико су имеи презиме написани латиницом, пишу се изворно, са дијакритикама),■ наслов на страном језику,■ сам резиме (до 10% величине рада)■ кључне речи.10. кратка биографија аутора (до 200 речи)

Молимо вас да се придржавате следећих упутстава приликом форматирањарада:1. Користите фонт Times New Roman, величину слова 12 и проред2, са маргинама 2,54цм са свих страна.2. Не треба вршити нумерацију страница, параграфа, наслова и поднаслова.3. Цитате ваља писати под наводницима, не у курзиву (са изузетком стихова).Ако цитат прелази 40 речи, треба га издвојити у посебан пасус, без наводника.4. Уколико користите табеле у раду, оне морају бити једноставне, без боје исенчења, а свака мора имати наслове на језику рада и језику резимеа.5. При наглашавању одређеног дела текста пожељно је користити курзив.6. Дужина рада: уколико рад прелази тридесет хиљада карактера, молимо Васда се консултујете са уредником и секретаром редакције зборника.


93

7. Навођење литературе се врши по АПА стандарду:■ Цитирање се врши унутар текста: (aутор, година: стр.) Пример: (Станић, 2010:15)■ Фусноте, уколико постоје, треба да садрже релевантне библиографскекоментаре, појашњења или кратке додатне информације.■ Списак литературе даје се на крају рада, са проредом 2 и индентацијом 0,5другог реда код сваке одреднице (indentation – special – hanging).Примери навођења:■ Чланак у часопису или новинама:Аутор, A. A., Аутор, Б. Б., & Аутор, В. В. (година издања, ако је издање дневно,недељно или месечно, навести и месец и дан). Наслов чланка. Наслов издања,број издања, странице.■ Поглавље у књизи:Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (година издања). Наслов поглавља. У A. Уредник & Б.Уредник (Ур.), Наслов књиге (странице датог поглавља). Место: Издавач.■ Књига:Аутор, A. A. (година издања). Наслов дела. Место: Издавач.■ Веб страница:Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (датум објављивања или измене). Пун наслов рада[online]. Приступљено дана, месеца, године са изворног вебсајта: URL.■ Електронски часопис:Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (датум објављивања). Наслов чланка. Насловпубликације. Приступљено дана, месеца, године са URL.■ Књига или чланак непознатог или неименованог аутора:

Merriam-Webster's collegiate dictionary (10th ed.). (1993). Springfield, MA:Merriam-Webster.New drug appears to sharply cut risk of death from heart failure.(1993, July 15). The Washington Post, p. A12.■ Преведено дело:Фаулз, Џ. (1991). Колекционар (З. Мутић, прев.). Београд: Народна књига.(Оригинал објављен 1963.).■ Одредница у енциклопедији:Bergmann, P. G. (1993). Relativity. In The new encyclopedia britannica (Vol. 26, pp.501-508). Chicago: Encyclopedia Britannica.За више информација о АПА стилу, погледајте http://www.apastyle.org

INSTRUCTIONS FOR PAPER SUBMISSION

Manuscripts should be submitted to the Editorial board electronically, via e-mail tothe address [email protected], not later than August 31, 2012. Papers should besubmitted in Serbian, English or Spanish, in doc or docx format. All papers need to


94

be proofread prior to submission. The Editorial board will not proofread thereceived material. Papers written in Serbian should be typed in Cyrillic letters.

Papers submitted for the Collection of papers presented at the conferenceLanguage, Literature and Mythology need to contain the following elements in thegiven order:1. Title (MA, PhD, etc.), name, middle initial and surname of the author(s)(centered, font size 12, Times New Roman), with the footnote containing theauthor’s e-mail address;2. Affiliation (if the author is employed by a faculty, the name of the departmentshould also be provided if possible) and academic rank (e.g. Prof.) formatted in thesame way as above;3. Title of the paper (two lines below the affiliation, centred, upper case);4. Abstract up to 200 words in the language of the paper;5. Key words (up to 10);6. The body of the paper;7. References;8. Source materials (if any);9. Summary in a foreign language. If the paper is submitted inEnglish/Spanish, the summary needs to be written in Serbian.The summary needs to contain the following elements:■ The author’s first and last name, without middle initials and title/ rank (if the firstand last name are written in Latin alphabet, they should be written in the originalform, using č, ć, š, đ and ž);■ The title in the specified foreign language■ The body of the summary (up to 10% of the paper’s length)■ Key words.10. Short biography of the author(s) (not longer than 200 words).

Please format your papers according to the following instructions:1. Use Times New Roman with font size 12, line spacing 2 and margins of 1 inch onall sides.2. No page, paragraph, title or subtitle numbering should be inserted.3. Quotations should be written between quotation marks, not in italics (with theexception of verses). Quotations exceeding 40 words should be typed in a newparagraph without quotation marks.4. If your paper contains tables, they should be simple (without colors and shading)and need to contain captions in the language of the paper and in the language ofthe summary.5. When emphasizing a certain segment of your paper, it is advisable to use italicletters.


95

6. Length of the paper: if the length of your paper exceeds 30,000 characters,please consult the Editorial board (editor and/or secretary).7. Quotations should be formatted to comply with the APA style:■ References should appear in the text, in parentheses, e.g. (Widdowson, 1992:17).■ If the paper contains footnotes, they should focus on the relevant bibliographiccommentaries, explanations or short additional information.■ The list of references is given at the end of the paper. Use double- spacing andhanging indentation by 0.5 cm.Examples:■ Journal or newspaper article:Author, A. A., Author, B. B., & Author, C. C. (Year of Publication, add month and dayof publication for daily, weekly, or monthly publications). Title of article. Title ofperiodical, Volume Number, pages.■ Chapter in a book:Author, A. A., & Author, B. B. (Year of Publication). Title of chapter. In A. Editor & B.Editor (Eds.), Title of book (pages of chapter). Location: Publisher.■ Book:

Author, A. A. (Year of Publication). Title of work: Capital letter also for subtitle.Location: Publisher.■ Web page:Author, A. A., & Author, B. B. (Date of Publication or Revision). Title of full work[online]. Retrieved month, day, year, from source Web site: URL.■ Electronic journal:Author, A. A., & Author, B. B. (Date of Publication). Title of article. Title ofperiodical. Retrieved month, day, year, from URL.■ Book or article by an unknown or unnamed author:Merriam-Webster’s collegiate dictionary (10th ed.). (1993). Springfield, MA:Merriam-Webster.New drug appears to sharply cut risk of death from heart failure. (1993, July 15).The Washington Post, p. A12.■ Translated works:Laplace, P. S. (1951). A philosophical essay on probabilities (F. W. Truscott & F. L.Emory, Trans.). New York: Dover. (Original work published 1814).■ Encyclopedia entry:Bergmann, P. G. (1993). Relativity. In The new encyclopedia Britannica (Vol. 26, pp.501-508). Chicago: Encyclopedia Britannica.For more information on APA style, please visit http://www.apastyle.org


96

NOTES/ БЕЛЕШКЕ


97



98



99



100

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

82:2(048)82.09(048)

МЕЂУНАРОДНА научна конференција Језик, књижевност и религија (2 ; 2013 ; Београд)Програм и књига апстраката = Programme and the Book of Abstracts

Друга међународна научна конференцијаЈезик, књижевност и религија,Београд, 24 - 25. мај 2013. године =

Second International Conference on Language and Literary Studies Language, Literatureand Religion,Belgrade, May 24th-25th, 2013.

Београд :Алфа универзитет, Факултет за стране језике,

2013 (Краљево : Дуга). - 157 стр. ; 24 cmРадови на срп., енгл. и шпан. језику.

Тираж 70

ISBN 978-86-83237-91-3

a) Књижевност - Религија - Апстрактиb) Књижевност - Митолошки мотиви - АпстрактиCOBISS.SR-ID 198551820

Documents

PROGRAMME AND THE BOOK OF ABSTRACTS …fsj.alfa.edu.rs/content/download/610/5009/version/1/file/knjiga... · Biblijski intertekst u romanu „Emaus“ Alessandra Baricca BIBLICAL