Programski izveštaj projektaupissrbije.edu.rs/materijal/istrazivanje1.docx · Web viewU saradnji sa Fondom za otvoreno društvo Udruženje je realizovalo projekat „IKT u nastavi

IKT u nastavi škola u Srbiji, pregled stanjа, perspektive razvoja

Programski izveštaj projekta

IKT u nastavi škola u Srbiji, pregled stanja, perspetkive razvoja

UDRUŽENJE PROFESORA INFORMATIKE SRBIJEjun 2009.

1


Udruženje profesora informatike Srbije je pre svega strukovna nevladina organizacija koja u okviru svojih programskih ciljeva ima afirmaciju upotrebe novih informacionih i drugih tehnologija u funkciji podizanja kvaliteta obrazovanja, promociju i informisanje prosvetne i opšte javnosti o dostignućima u oblasti IT i primene istih u nastavi. U saradnji sa Fondom za otvoreno društvo Udruženje je realizovalo projekat „IKT u nastavi škola u Srbiji, pregled stanja, perspektive razvoja“. Rezultati dobijeni istraživanjima će biti od velike koristi Udruženju i široj prosvetnojj javnosti. Takođe, rezultati istraživanja pomoći će kao argument u našim dalje inicijativama za edukaciju nastavnika, osavremenjivanje nastave i bolju opremljenost škola savremenim nastavnim sredstvima.

Projekat je realizovan od 20.12.2008. do 31.5.209.godine. U realizaciji projekta su učestvovali Goran Jovišić – koordinator projekta, Aleksandra Filipović i Dejan Stakić. Kolega Zvonko Gašparević je odustao od učešća u projektu zbog prezauzetosti i zdravstvenih problema.

Zadaci projekta su:

1. Istraživanje o opremljenosti škola novim informacionim tehnologijama2. Istraživanje i snimanje trenutnog stanja o broju škola u Srbiji koje su priključene na

Internet, vrsta priključka, tehničke karakteristike.3. Istraživanje o opremljenosti nastavnika svih profila informacionim tehnologijama kako u

školi tako i privatno,4. Analiza postojećih planova i programa informatičkih predmeta.5. Kreiranje Internet sajta projekta, sa forumom.6. Medijsko praćenje svih aktivnosti projekta7. Organizacija i održavanje predstavljanja rezultata programa

1. Rezultati istraživanja o opremljenosti škola novim informacionim tehnologijama

pitanja 1. i 2. se odnose na identifikaciju škola u kojima se realizuje istraživanje.

U istraživanju je učestvovalo 113 osnovnih, srednjih stručnih škola i gimnazija sa teritorije Republike Srbije. Od ovog broja 26 osnovnih škola ima područna odeljenja u 61 mestu.

Vrsta škole Broj škola %osnovna škola bez područnih odeljenja 46 40.71osnovna škola sa područnim odeljenjima 26 23.01srednje stručna škola 27 23.89gimnazija 14 12.39

pitanje 3. Koliko škola ima zaposlenih nastavnika?

Dobijeni su sledeće rezultati: U 113 škola u nastavi je zaposleno 6208 nastavnika i stručnih saradnika.

2


Vrsta škole Broj za-poslenih

%

osnovna škola 3193 51.43srednje stručna škola 2295 36.97gimnazija 720 11.60

Anketiranju se odazvalo (popunili i vratili anketne listiće) 4818 prosvetnih radnika ili 79% od ukupnog broja anketiranih.

pitanje 4. Broj učenika u školi.

Dobijeni su sledeći podaci: u 112 škola ima 73343 učenika. Jedna škola nije dala podatke.

Vrsta škole Broj učenika %osnovna škola 41081 56.01srednje stručna škola 23869 32.54gimnazija 8393 11.44

pitanje 5. Koliko računara škola poseduje? Cilj je da se utvrdi ukupan broj računara koje škola poseduje kako u nastavi tako i van nastave (sekretarijat, računovodstvo, pedagoška služba i sl.).

Vrsta škole Ukupan broj računara Prosečan broj računaraosnovna škola 41081 23.23srednje stručna škola 1641 56.59gimnazija 685 48.93

Sve škole koje su učestvovale u anketiranju imaju ukupno 3952 računara. Prosečno škola ima 34.97 računara. Važno je napomenuti da ovako veliku prosečnu vrednost daju srednje stručne škole i gimnazije koje su bolje opremljene. Prosečna opremljenost je prikazana sledećim grafikom.

3


Slika 1. Prosečan broj računara u školi

Pitanje 6. Broj računara koji se koriste u nastavi svih predmeta u jednoj školi. Poznato je da dobar broj škola računar koriste isključivo u nastavi informatike, zato je interesantno videti da li se računari koriste i u nastavi ostalih predmeta.

Dobijeni su sledeći podaci. U nastavi se koristi 3105 računara. Ostali računari do broja 3952, tj. 847 su računari koji se koriste u biblioteci, pedagoško psihološkoj službi škole, nastavničkoj kancelariji, kancelariji direktora, računovodstvu, za elektronski dnevnik i sl.

Slika 2. Broj svih računara u školi

Pitanje 7: Navedite broj računara koji se koriste u nastavi informatike? Odgovor na ovo pitanje će nam dati realnu sliku o tome da li škole ispunjavaju propisane normative o broju računara u nastavi informatike i koliko se računara koristi u nastavi ostalih predmeta

U nastavi računarstva se koristi 2314 računara, što u vezi sa prethodnim pitanjem pokazuje da se tek 791 računar koristi u nastavi svih ostalih predmeta

78,57%

21,43%

Broj računara u nastavi Broj računara van nastave

23,23

56,59

48,93

0

10

20

30

40

50

60

osnovna škola srednja stručna škola gimnazija

4


Slika 3. Broj svih računara u školi

pitanje 8. Koliko škola ima računarskih učionica? Pojedine škole, naročito srednje stručne škole, imaju računarske učionice ne samo za nastavu informatike već i za druge predmete (birotehnika, motori, strani jezici i sl.) za čije izučavanje se koriste računari u redovnoj nastavi.

Škole koje su anketirane poseduju 212 računarskih učionica, tj. 1.88 učionica po školi. Prosečan broj računara po računarskoj učionici je 11,21 računar. Iz sledeće tabele se vidi da je najveći procenat učionica sa 10 do 15 računara, ali je zabrinjavajući procenat učionica sa manje od 5 računara po računarskoj učionici.

Broj računara po računarskoj učionici broj učionica %

Manje od 5 32 15.09Od 5 do 10 67 31.60Od 10 do 15 71 33.49Više od 15 42 19.81

Takođe zabrinjava činjenica da u 21. veku u Srbiji postoje škole bez računarskih učionica, što implicira da se u ovim školama i ne izvodi nastava informatike. Najveći broj škola poseduje samo jednu računarsku učionicu.

Broj računarskih učion-ica po školi broj škola %

0 3 2,68%1 60 53,57%2 28 25,00%3 12 10,71%4 2 1,79%

Više od 5 7 6,25%

Pitanje 9. Broj računara u nastavničkoj kancelariji vaše škole? Ovo pitanje treba da nam kaže da li i koliko računara nastavnici koriste za administrativne poslove, pripremu nastave, van nastavne aktivnosti i dr. Za navedene poslove u većini škala su obezbeđeni računari u zbornici – nastavničkoj kancelariji ili drugoj namenskoj prostoriji.Broj škola koji imaju računare u nastavničkoj kancelariji (zbornici) je 68, dok 45 škola nema mogućnost primene računara za navedene poslove. Međutim, samo 24 škole imaju više od jednog

58,55%20,02%

21,43%

Broj računara u nastaviračunarstva Broj računara u nastavi ostalihpredmetaBroj računara van nastave

5


računara u nastavničkoj kancelariji. Prosečno na jedan računar u zbornici dolazi približno 43 nastavnika.

Slika 4. procentualan prikaz broja škola koje imaju računar u nastavničkoj kancelariji

Pitanje 10. Navedite broj računara koji koristite u područnim odeljenjima? Hteli smo da vidimo koliko su područna odeljenja, koja su uglavnom u seoskim sredinama, opremljena raču-narima u nastavi.

Područna odeljenja ima 26 škola i to u 61 mestu. Ta odeljenja koriste ukupno 112 računara, tj. 1,83 računar po odeljenju. I pohvalno je da nijedno područno odeljenje nije bez računara.

Pitanje 11. Koje računare (modele) škola ima? Odgovorima na ovo pitanje hoćemo da utvrdimo kojim računarima su škole opremljene. Da li su to stariji, noviji, najnoviji modeli računara?

Model računara Broj %

Stariji modeli PENTIUM računara 78 69,02

PENTIUM IV 96 94,4

Notebook računar 45 39,8

Ostalo 8 7,07

Iz tabele se može zaključiti da su škole dobro opremljene, ali da sejoš uvek koriste i stariji modeli računara.

Pitanje 12. Da li škola ima prateće IT uređaje i koje?

Iz sledeće tabele se vidi da sve škole imaju štampače, najveći broj njih ima skenere. Čak 77,87% škola ima projektor, što ukazuje na to da je IKT prisutna u nastavi.Takođe je veliki i procenat posedovanja mrežne opreme, što ukazuje na potrebu razmene podataka unutar same škole.

39,82%

60,18%

dane

6


5 škola ima: štampač, projektor, digitalni grafoskop i skener.33 škole imaju: štampač, projektor i skener22 škole imaju štampač, projektor, skener i web kamere4 škole imaju svih osam uređaja

Iz dobijenih podataka se može zaključiti da je standard u opremljenosti škola dodatnom IT opremom: štampač, projektor i skener, jer 64 anketirane škole imaju ove uređaje. Procentualno to je 56,63 škola.

Pitanje13. Da li škola poseduje računarsku mrežu? Ponuđena su četiri odgovora: računarska mreža u celoj školi, računarska mreža samo u kabinetima račuanrstva, računarska mreža samo u upravi škole ili mogućnost – odgovor da škola ne poseduje nikakvu računarsku mrežu. Ovo pitanje nam je važno zato što se iz odgovora može zaključiti da li i kako se dele resursi IKT opreme u školi.

Pozicija mreže u školi Broj škola %U celoj školi 40 35,40%Samo kabineti računarstva 49 43,36%Samo uprava škole 10 8,85%Škola nije umrežena 14 12,39%

40

49

1014

0

10

20

30

40

50

60

U celoj školi Samo kabinetiračunarstva

Samo upravaškole

Škola nijeumrežena

Vrsta opreme Broj %Štampač 113 100Projektor 88 77,87Digitalni grafoskop 15 13,27Skener 95 84,07Web kamere 29 25,66Kućni bioskop 25 22,12Neprekidni izvor napajanja UPS 42 37,16Mrežna oprema 73 64,60

7


piatnje 14: Da li škola ima neku vrstu elektronskog dnevnika. Pojedine škole su uvele e-dnevnik bilo da su ga samostalno kreirale ili su nabavile gotov programski paket. Elektronski dnevnik, za sada, uglavnom služi kao sredstvo informisanja roditelja o postignućima njihove dece kao i o izostancima. Interesantno je videti koliki broj škola se opredelio za ovakav vid komunikacije sa roditeljima.

Elektronski dnevnik poseduju 23 škole. Jedna škola nije dala podatke, dok 89 škola ne poseduje e-dnevnik. Procentualno 20,53% škola ima e dnevnik dok 79,46% škola ne poseduje e-dnevnik.

8


2. Rezultati istraživanja i snimanja trenutnog stanja o broju škola u Srbiji koje su priključene na Internet, vrsta priključka, tehničke karakteristike

Pitanje 15: Da li vaša škola ima pristup internetu? Kada smo koncipirali ovo istraživanje u junu 2008. godine nismo mogli da pronađemo odgovor na pitanje koliki procenat škola u Srbiji je priključen na internet. Međutim, akcija koju je sprovelo Ministarstvo prosvete uvođenjem Interneta u sve škole je urodila plodom.

Sve škole koje su anketirane imaju pristup internetu.

pitanje 16. Vrsta internet priključka. Ponuđeno je sedam mogućih načina priključka na internet. Odgovori na ovo pitanje su važni jer iz njih može da se vidi vrsta priključka, a na osnovu vrste priključka brzina protoka informacijai niz drugih relevantnih podataka.

Vrsta internet priključka Broj škola %ADSL priključak 59 52,21%Wireless priključak 26 23,01%Dial Up veza 16 14,16%Iznajmljena tel. linija 1 0,88%Putem mobilnog telefona 0 0,00%Kablovski internet 7 6,19%Akademska mreža 2 1,77%Bez odgovora 2 1,77%

Slika 1 prikaz vrste Internet priključka

59

26

16

1 0

7

2 2

0

10

20

30

40

50

60

70

ADSL priključakWireless priključakDial Up vezaIznajmljena tel. linijaPutem mobilnog telefonaKablovski internetAkademska mrežaBez odgovora

9


pitanje 17: Broj računara priključenih na internet u nastavi i van nastave. Ovo pitanje je bitno da se vidi koliki broj računara nastavi je priključen na internet, takođe, bitno je da se zna koliki broj, procentualno, računara je priključeno na internet za potrebe računovodstva, sekretarijata, pedagoške službe, biblioteke i sl.

U nastavi svih predmeta je priključeno 1900 računara. Van nastave priključeno je 579 računara. Ostali računari (1473) u školama nisu priključeni na internet.

pitanje 18.: Da li škola ima svoju zvaničnu e-mail adresu? Iz iskustva u komunikaciji sa mnogim školama umesto zvanične e-mail adrese škole dobijali smo privatne adrese koje otvaraju i vode sekretar škole, nastavnik informatike ili treća osoba koju ovlasti direktor.

Pet škola nema otvorenu zvaničnu e-mail adresu, iako imaju pristup internetu. Dok sve ostale imaju.

Pitanje19. Da li škola ima svoju internet prezentaciju? Mnoge škole još uvek nemaju svoju prezentaciju na internetu. Internet prezentacije škole zahtevaju posebnu analizu ako se zna da su prezentacije neprofesionalne, neažurirane, ne ispunjavaju osnovne komunikacijske kriterijume sa osobama tj. učenicima i roditeljima koji su ciljna grupa prezentacija. Ovde je naveden samo deo problema identifikovanih u postojećim prezentacijama škola u Srbiji.

Internet prezentaciju imaju 62 škole ili 54,86%, dok 51 škola nema ili 45,13%. Veliki je procenat škola koje nemaju svoju internet prezentaciju, ako se uzme u obzir da su sve priključene na internet.

53% nema sajt

47% ima sajt

Imaju internet prezentaciju škole

Slika 2. Ilustracija o procentu škola koje imaju svoju internet prezentaciju

10


3. Rezultati istraživanja o opremljenosti nastavnika svih profila informacionim tehnologijama, kako u školi, tako i privatno

1. Sprovedeno istraživanje je imalo za cilj da obuhvati populaciju prosvetnih radnika zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, i oceni upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija kako u pripremi nastavnog procesa, tako i u njegovom izvođenju. Naime, mišljenja smo da upotreba IKT-a može poboljšati nastavni proces, ali da ona takođe zavisi od motivisanosti, opremljenosti i osposobljenosti prosvetnih radnika da ih primene u praksi.

OPIS UZORKAZa prikupljanje podataka se koristio ankentni listić, čije je popunjavanje bilo samostalno, dobrovoljno i anonimno. Naš uzorak je obuhvatio 4918 prosvetnih radnika iz 112 škola širom Srbije. Od ovih 112 škola 71 škole su osnovne, 27 su srednje stručne škole i 14 su gimnazije. Odziv ispitanika, meren odnosom broja popunjenih i vraćenih anketnih listića i brojem zaposlenih radnika škola, koje su učestvovale, bio je iznenađujuće velik – 79%.

OPIS ANKETNOG LISTIĆAPrva četiri pitanja imala su ulogu takozvanih “demografskih” pitanja koja imaju za cilj da daju neki opšti opis populacije. U našem slučaju uzorak prosvetnih radnika je opisan sledećim varijablama: pol, starost, period rada u školi, predmet koji predaje i vrsta škole (osnovna, srednja stručna i gimnazija).

Pitanje 1. Pol ispitanika. Tabela 1: Polna struktura ispitanika

Muški pol 1533 31.17%

Ženski pol 3141 63.87%

Bez odgovora 244 4.96%

11


Pitanje 2. Starost ispitanika. Klasifikacija starosnih grupa sa dobijenim vrednostima u uzorku je data u tabeli 2. Možemo reći da je populacija prosvetnih radnika relativno mlada – skoro 63% su osobe mlađe od 45 godina.Tabela 1: Starosna struktura ispitanika

Do 35 35 – 45 45 – 55 Preko 55 Bez odgovora

1288 1807 1076 725 22

26.19% 36.74% 21.88% 14.74% 0.45%

Pitanje 3. U školi radimOdnosi se na radni staž proveden u prosveti. Kategorizacija godina, zajedno sa dobijenim vrednostima se nalaze u tabeli 3.

Tabela 1: Period rada u školi

Do 10 10 – 20 20 – 30 Preko 30 Bez odgovora

1886 1564 842 584 42

38.35% 31.80% 17.12% 11.87% 0.85%

Slika 1: Starosna struktura ispitanika

12


Poređenjem dobijenih rezultata na prethodna dva pitanja, možemo reći da prosvetni radnici retko menjaju posao, tj. jednom kada se zaposle u prosveti oni tu i ostaju. Jedino se u kasnijim godinama dešava prelaz u prosvetu.

Pitanje 4. Predmet (ili grupa predmeta) koji predajete.Ovde je ostavljen prostor za odgovor, a predmete smo kasnije klasifikovali u grupe.

Klasifikaciji predmeta smo pristupili s velikom pažnjom. Želja nam je bila da utvrdimo da li se razlikuje upotreba IKT-a po predmetima koje predaju tj. da li profesori nekih grupa predmeta više koriste računar za pripremu nastave i samu nastavu od nekih drugih. Zato je bilo prirodno da sve predmete koji na neki način koriste računar u samom procesu nastave svrstamo u jednu grupu (zbog pretpostavke da ga oni svakako više koriste od drugih), ali je bilo dosta problema kako klasifikovati ostale predmete, pogotovo zbog obilja raznih stručnih predmeta u srednjim stručnim školama. Svesni smo činjenice da ova podela (ovakva kakva jeste) možda nije baš “najsretnije” rešenje, ali smo ipak mišljenja da predstavlja dobru polaznu osnovu za naše istraživanje. Tabela 4 pokazuje procentualnu zastupljenost uzorka po grupama predmeta.

Slika 1: Period rada u prosveti

13


Tabela 1: Struktura ispitanika po predmetu koji predaju1. Biologija 176 3.58%

2. Fizičko 205 4.17%

3. Fizika 166 3.38%

4. Geografija 150 3.05%

5. Građansko vaspitanje 75 1.53%

6. Hemija 150 3.05%

7. Informatika 278 5.65%

8. Istorija 156 3.17%

9. Likovna kultura 86 1.75%

10. Matematika 295 6.00%

11. Maternji jezik i književnost 399 8.11%

12. Muzička umetnost 110 2.24%

13. Ostali društveni predmeti 156 3.17%

14. Ostali stručni predmeti 368 7.48%

15. Razredna nastava 736 14.97%

16. Strani jezici 584 11.87%

17. Stručna služba 132 2.68%

18. Stručni – ekonomija 104 2.11%

19. Stručni – elektro 147 2.99%

20. Stručni mašinstvo 134 2.72%

21. Verska nastava 79 1.61%

22. Bez odgovora 232 4.72%

Pitanje 5. Koliko godina koristite računar?Ponuđeni odgovori sa dobijenim vrednostima uzorka dati su u tabeli 5.

Tabela 1: Koliko godina koristite računar?Ne koristim računar 649 13.20%

Manje od jedne godine 526 10.70%

Od 1 do 5 godina 2063 41.95%

Od 5 do 10 godina 1119 22.75%

Više od 10 godina 527 10.72%


14


Interesantno, mada očekivano, je da je period korišćenja računara u obrnutoj srazmeri sa godinama, tj. da mlađe osobe duže koriste računar, dok među onima koji ga uopšte ne koriste ima najviše onih koji imaju preko 55 godina (slika 3).

Pitanje 6. Koliko je Vaše iskustvo u radu na računaru?Ovim pitanjem smo hteli da steknemo uvid u nivo poznavanja rada na računaru kod ispitanika. Zbog objektivnog problema kako izmeriti nečije znanje u radu na računaru (pogotovo anketom), a koje sigurno zavisi i od nivoa individualnih potreba, opredelili smo se da to bude isključivo lična procena ispitanika. Ponuđeni odgovori su bili na trostepenoj skali od “nemam iskustva”, preko “malo” do “veoma dobro”, a ostavljena je i mogućnost “ostalo”. Raduje podatak da se svega 10.17% ispitanika izjasnilo da “nema iskustva” (od kojih skoro polovina starosti preko 55 godina), što nam govori da prosvetni radnici imaju uglavnom osnovna, elementarna, ne nužno i dovoljna, znanja o upotrebi računara.

Slika 1: Uporedni prikaz starosti ispitanika i perioda korišćenja računara

15


Pitanje 7. Kako ste naučili da koristite računar?Ovim pitanjem smo želeli da steknemo uvid u to koji način učenja računara preovlađuje, kao i to da li to kasnije igra neku ulogu u većoj ili manjoj upotrebi računara u nastavi.Iz dobijenih rezultata (tabela 6.) se jasno vidi da preovlađuje samostalno sticanje znanja, a da odmah zatim slede odgovori “uz pomoć prijatelja” i u toku školovanja, kao i računarski kursevi organizovani po školama, što znači da isti imaju značajnu ulogu u edukaciji prosvetnih radnika.

Tabela 1: Kako ste naučili da koristite računarSamostalno, uz pomoć literature 1193 24.26%

U toku školovanja 941 19.13%

Uz pomoć prijatelja 957 19.46%

Na računarskom kursu van škole 503 10.23%

Na kursu organizovanom u mojoj školi 929 18.89%

Ostalo 173 3.52%


Slika 1: Lična procena znanja u radu na računaru

16


Pitanje 8. Koji motiv je bio presudan da se obučavate za rad na računaru?U ovom pitanju je data mogućnost višestrukog odabira pitanja, jer nam je želja bila da ne ograničimo ispitanika na samo jedan motiv, već da vidimo koji će se motiv najčešće pojavljivati (slika 5).

Svi, sem jednog, motiva koji su dati u osnovi imaju pozitivan stav prema osposobljavanju za rad na računaru (što je naravno u prirodi samog motiva). Naime, među ponuđene odgovore smo ubacili i motiv koji je glasio: “da bih dobio/la neophodne sate stručnog usavršavanja”. Poznato je da su prosvetni radnici u obavezi da u toku pet godina ispune 100 sati stručnog usavršavanja. U tom cilju se organizuju seminari stručnog usavršavanja koji su akreditovani od Ministarstva Prosvete. Iako nismo naišli na zvanično istraživanje koje bi potvrdilo naše stavove, i bez namere da ocenjujemo kvalitet ponuđenih seminara, mišljenja smo da se prosvetni radnici često za ove seminare opredeljuju iz nužde i bez namera da se stvarno usavršavaju, uglavnom po principu koji seminar nosi više sati. S obzirom na anonimnost istraživanja, želeli smo da steknemo uvid koliko su za prosvetne radnike značajni računarski kursevi koji se organizuju po školama, ali i kakav je njihov odnos prema samoj tematici koja je bila predmet našeg istraživanja (mala zastupljenost ovog motiva bi značila da ipak postoji značajan nivo svesti o potrebi za informaciono komunikacionim tehnologijama, i želji da se u istim usavršavaju). Zbog toga smo veoma zadovoljni što je zastupljenost ovog motiva samo 4.5%. Ipak je potrebno istaći da preovladava motiv “usvajanja elementarnih znanja iz oblasti računarstva”. Ovo nas nužno dovodi do pitanja koji je to subjektivni nivo znanja kojem prosvetni radnici teže, a

Slika 1: Motiv presudan za obuku za rad na računaru

17


koji je objektivno potreban za uklapanje u svetske tokove.

Pitanje 9. Da li imate računar?Ovim pitanjem smo hteli da utvrdimo koliki procenat prosvetnih radnika ima računar kod kuće, ali smo ostavili i mogućnost da računar “ima” u školi. Opremljenost prosvetnih radnika računarima i njihovo korišćenje u privatnom životu je sigurno u direktnoj srazmeri sa upotrebom računara u nastavi (ukoliko računar postaje svakodnevno sredstvo, sigurno se više i bolje koristi i u nastavnom procesu). Da prosvetni radnici zaista imaju svest o potrebi za računarom u savremenom životu, pokazuje i to da njih 83% ima računar kod kuće, dok je prosek u Republici Srbiji za 2008. godinu iznosio 40.8%1.

Pitanje 10. Na kom računaru radite?Ovo pitanje je pokazalo da se uglavnom koriste računari u rangu računara Pentium IV, i to uglavnom podjednako i kod kuće, i u školama.

Pitanje 11. i 12. su nam dala uvid u to koliko se računar koristi za pripremu časa, a koliko u samoj nastavi. Dobijeni podaci nam pokazuju da se računar mnogo više koristi u pripremi časa, nego u samoj nastavi (slika 6.) Ovo se može dovesti u vezu sa opremljenošću škola računarima, ali ne samo u informatičkim kabinetima već i u učionicama ostalih predmeta u kojima bi se mogla sprovoditi nastava uz pomoć računara, ali koji školama nedostaju.

1 “Upotreba informaciono – komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2008” - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

Slika 1: Uporedni prikaz korišćenja računara za pripremu časa i u nastavi

18


Sledi grupa pitanja koja ima ulogu da ispita korišćenje različitih vrsta softvera. Tu se prvo akcenat stavlja na korišćenje multimedijalnog softvera, a kasnije se ispituje koji se sve softverski paketi koriste u nastavi ili pripremi nastave.

Što se tiče softverskih paketa koji se najčečće koriste, očigledno se ubedljivo najviše koristi softver za obradu teksta, te se može izvesti zaključak da se i dalje računar smatra za tek nešto više od pisaće mašine.

Slika 1: Korišćenje multimedijalnog softvera u nastavi

Slika 1: Učestalost korišćenja različitih softverskih paketa

19


Odnos prema kupovini novog računara je ispitivan kroz sledeća dva pitanjaPitanje 17. Smatrate li da je cena prosečnog računara visoka?Ovde su mišljenja među ispitanicima skoro potpuno ujednačena. Pozitivan odgovor je dalo 47.7% ispitanika , dok je negativan odgovor dalo njih 49.7% (2.6% ispitanika je bilo bez odgovora). Uporedna analiza ovog pitanja sa polom ispitanika korišćenjem testa homogenosti skupa pomoću Pearson - ovog “Hi kvadrata” je pokazala da nema razlike u percepciji cene novog računara između muškog i ženskog pola.Ista takva analiza je sprovedena sa starosti ispitanika i pokazala da postoji statistički značajna razlika između starosnih grupa u odnosu prema ceni novog računara. Dobijeni rezultati govore da mlađe starosne grupe više smatraju da cena prosečnog računara nije visoka, dok se situacija obrće sa porastom starosne dobi. Ovo nam govori da su mlađe osobe i spremnije na kupovinu novog računara, tj da bi pre izdvojili novac za novi računar.

Pitanje 18. O čemu najviše vodite računa pri kupovini računara?Ovim pitanjem smo hteli da dobijemo podatak o tome koji faktor preovladava pri kupovini novog računara. Ponuđeni su sledeći odgovori:

1. kvalitet računara (hardver)2. ugrađen licenciran softver 3. cena4. mogućnost kupovine na kredit5. mogućnost kupovine polovnih računara6. ostalo

58.01% ispitanika se opredelilo za kvalitet računara kao presudan faktor pri kupovini novog računara i to je ujedno odlučujući faktor (svi ostali su na nivou ispod 10%).

Slika 1: O čemu najviše vodite računa pri kupovini novog računara?

20


Svakako treba obratiti pažnju na činjenicu da je svega 8.5% ispitanika navelo postojanje ugrađenog licenciranog softvera za odlučujući faktor pri kupovini novog računara. Iako ovo možda i ne treba da bude faktor koji je ispred kvaliteta računara, ovako nizak procenat nas je malo iznenadio te smatramo da je potrebna edukacija celog društva, a samim tim i prosvetnih radnika, o tome šta je softverska licenca, zašto nam je potrebna i kakve su zakonske posledice njenog kršenja.

Sledeća grupa pitanja nam je dala odgovor na to da li i na koji način prosvetni radnici prate novosti u oblasti primene računara u nastavi, a ako to ne čine koji su osnovni razlozi.

Pitanje 19. Da li pratite novosti u oblasti primene računara u obrazovanju?Ponuđeni odgovori su bili “da” i “ne”. Prema dobijenim rezultatima novosti u oblasti primene računara u obrazovanju prati 52.22% ispitanika, a 45.57% to ne čini ( 2.22% je bez odgovora).

Test “Hi kvadrata” pokazuje da nema razlike među muškarcima i ženamaTest “Hi kvadrata” pokazuje da ima statistički značajne razlike među starosnim kategorijama. Mlađe starosne kategorije više prate, dok stariji manje.Test “Hi kvadrata” pokazuje da ima statistički značajne razlike između grupa predmeta i praćenja noviteta. Analizom odnosa onih koji prate novitete prema onima koji ne prate (slika 11), pokazuje da daleko najviše novitete prate informatička i elektro grupa predmeta, a najmanje biologija i fizičko. Ovo pokazuje potrebu edukovanja prosvetnih radnika i u ovom pravcu.

Slika 1: Praćenje novosti u oblasti primene računara u obrazovanju

21


Pitanje 20. se odnosilo na one koji prate novosti, i imalo je za cilj da utvrdi na koji način oni to čine. Ostavljena je mogućnost da se zaokruži više odgovora i tu prednjače internet, televizija i stručna literatura, pri čemu mlađe starosne grupe (“do 35” i “od 35 do 45”) pretežno koriste internet, dok starije (“od 45 do 55”, i “preko 55”) uglavnom stručnu literaturu i televiziju.

Pitanje 21. se odnosilo na one koji ne prate novosti, i trebalo je da nam da uvid koji su osnovni razlozi za to. Takođe je ostavljena mogućnost višestrukog izbora a među ponuđenim odgovorima najviše je izabran “zbog nedostatka slobodnog vremena” 41.8%, a zatim su sa 23.3% podjednaki “zbog nedostatka finansijskih sredstava” i “ne mogu tako brzo i lako da prihvatim novine”.Po prvi put test “Hi kvadrata” sada daje statistički značajnu razliku u testu homogenosti skupa, između polova. Analizom rezultata uočeno je da su osobe ženskog pola više puta navodile “ne prihvatanje novina” nego muškarci – tabela 7. Ovde treba napomenuti da smo obratili pažnju i na starosnu strukturu muškaraca i žena i ustanovili da se, u našem uzorku, u starijim starosnim

Slika 1: Odnos onih koji prate novitete prema onima koji ne prate

22


kategorijama proporcija muškaraca povećava u odnosu na žene. Ovo smo uradili upravo zbog toga da proverimo da li je to uticaj starosti ispitanika (koja takođe uzima ovaj motiv za odlučujući, što ćemo kasnije videti). Ovim smo pokazali da to nije slučaj, te da su se osobe ženskog pola zaista izjasnile da teže prihvataju novine.

Tabela 1: Procenat izbora odgovora u odnosu na pol (sumirano po kategorijama)

Nedostatak finansija

Nedostatak vremena

Ne prihvatam novine

Ostalo

Muški pol 31.71% 32.36% 28.61% 36.68%

Ženski pol 68.29% 67.64% 71.39% 63.32%

Ukupno 100% 100% 100% 100%

Analiza starosne strukture i razloga za ne praćenje novina, je pokazala da se starije osobe češće opredeljuju za “ne prihvatanje novina” od stalih grupa.

Slika 1: Izbor razloga za ne praćenje novosti u okviru starosnih kategorija

23


Pitanje 22. Da li primena računara u nastavi podiže nivo motivacije i postignuća učenika?Ponuđeni odgovori sa dobijenim procentualnim vrednostima su u tabeli 8.Tabela 1: Da li primena računara u nastavi podiže nivo motivacije i postignuća učenika?

Da 65.51%

Ne 3.31%

Nisam siguran 28.98%

Bez odgovora 2.20%Dobijeni rezultati pokazuju da izuzetno mali broj ispitanika ne smatra da primena računara u nastavi podiže nivo motivacije i postignuća učenika. Nešto malo manje od trećine ispitanika se izjasnilo da “nisu sigurni”, pa na tu činjenicu treba obratiti posebnu pažnju. Dodatna analiza je pokazala da u ovom stavu nema razlike među polovima, ali da postoji statistički značajna razlika po godinama, koja se gubi kada se isključi najmlađa polpulacija koja je mnogo manje neodlučna nego ostale. Takođe postoji statistički značajna razlika o ovom stavu između vrsta škole u kojima rade prosvetni radnici (osnovna, srednja stručna i gimnazija). Tu je stav o nesigurnosti naročito izražen kod osnovnih škola.

Sledeća dva pitanja su se bavila stručnim usavršavanjem prosvetnih radnika.Pitanje 23. Da li ste imali priliku da se stručno usavršavate na nekom od akreditovanih programa stručnog usavršavanja iz oblasti računarstva i informatike.Tabela 1: Posećenost programa stručnog usavršavanja iz računarstva i informatike

Da 2083 42.35%

Ne 2722 55.35%


SSlika 1: Posećenost programa stručnog usavršavanja iz računarstva i informatike

24


Pitanje 24. Stručno usavršavanje prosvetnih radnika iz oblasti računarske pismenosti i primene računara u obrazovanju treba da bude obavezno, besplatno i prioritetno pitanje prosvetnih vlasti.Ponuđeni odgovori sa dobijenim rezultatima se nalaze u tabeli 10

Tabela 1: Stav prema stručnom usavršavanju iz računarstva i informatike

Da 4144 84.26%

Ne 204 4.15%

Ne znam 478 9.72%


Ovde se vidi opredeljenost prosvetnih radnika da se stručno usavršavaju iz oblasti računarstva i informatike.

Slika 1: Stav prema stručnom usavršavanju iz računarstva i informatike

25


Sledi deo upitnika o upotrebi interneta

Pitanje 25. Koliko godina koristite internet?

Tabela 1: Period korišćenja interneta

Ne koristim internet 1083 22.02%

Do 4 godine 1995 40.57%

Od 4 do 8 godina 1030 20.94%

Više od 8 godina 695 14.13%


Pitanje 26. Na koji način ste se

osposobljavali da koristite internet?U ovom pitanju je data mogućnost višestrukog izbora odgovora.Ponuđeni odgovori su bili:

1. samostalno2. na kursu3. uz pomoć prijatelja, porodice4. uz pomoć kolega u školi5. ostalo6. nikad nisam koristio/la internet.

Najviše puta je izabrano samostalno učenje – 38.72% i uz pomoć prijatelja 29.68% što ukazuje da se korišćenje interneta uglavnom uči stihijski, intuitivno, tek kada se savladaju osnove korišćenja

Slika 1: Period korišćenja interneta

26


računara.

Pitanje 27. Da li imate pristup internetu u Vašoj učionici / kabinetu?

30.5% ispitanika ima pristup internetu u svom kabinetu. Odnos onih koji imaju pristup internernetu u svom kabinetu prema onima koji ga nemaju je preko jedan samo kod informatičke grupe predmeta, stručnih elektro i stručne službe što je bilo i očekivano, dok je kod ostalih u proseku 0.4.

Pitaje 28. Da li koristite informacije (i ostale usluge) sa interneta?

73.65% ispitanika koristi internet.

Internet podjednako koriste osobe oba pola, a znatno više ga koriste mlađe osobe (slika 17).

Slika 1: Da li koristite informacije (i ostale usluge) sa interneta?

27


Pitanje 29. Da li koristite internet u nastavi ili za pripremu nastave?Procenat ispitanika koji koristi internet u nastavi ili za pripremu nastave – 58.95%, znatno opada u odnosu na to koliko se internet inače koristi. Razloge za to sigurno možemo potražiti u nedostatku kvalitetnog sadržaja na našem jeziku.Fizičko i razredna nastava su grupe predmeta koje internet najmanje koriste za pripremu nastave ili u nastavi.

Pitanje 30. Da li imate e-mail adresu?67.97% ima svoju e-mail adresu.

Pitanje 31. Zašto najčešće koristite internet?Ovde je data mogućnost višestrukog izbora, a ponuđeni odgovori sa dobijenim vrednostima se nalaze u tabeli 12.

Tabela 1: Oblasti korišćenja interneta

Zabava 1105 13.82%

Obrazovanje 1939 24.26%

Komunikacija (e-mail) 1797 22.48%

Poslovanje 481 6.02%

Slika 1: Prikaz korišćenja usluga sa interneta kroz starosnu strukturu ispitanika

28


Opšta informisanost 2380 29.78%

Ostalo 291 3.64%Pitanje 32. Da li imate kreiranu vlastitu prezentaciju na internetu?Tek nešto preko 10% ispitanika ima kreiranu svoju prezentaciju na internetu.

Pitanje 33. Pretraživači interneta koji se najčešće koriste u radu.Ubedljivo najviše koristi Google (62.47%), a zatim Yahoo (18.04%) i Krstaricu (13.05), a zatim svi ostali na nivou ispod 5%.

Pitanje 34. Da li vaša škola ima pristup internetu?Ovo pitanje je obrađeno u delu o opremljenosti škola informaciono komunikacionim tehnologijama, pa ga ovde nećemo posebno analizirati.

Pitanje 35. Na kojim mestima imate pristup internetu?Ponuđeni odgovori sa dobijenim vrednostima su u tabeli 13.

Tabela 1: Mesto pristupa internetu

U kući 1415 28.77%

U kući i u školi 2368 48.15%

U školi 661 13.44%

Nemam pristup internetu 286 5.81%


29


30

Documents

Programski izveštaj projektaupissrbije.edu.rs/materijal/istrazivanje1.docx · Web viewU saradnji sa Fondom za otvoreno društvo Udruženje je realizovalo projekat „IKT u nastavi