P R O P A G A N D E

11Mart 2012. www.serbianmirror.com

Pi{e: Milan Lu~ic iz Njujorka

Uposlednjih nekoliko godina slika oSrbima, pa i Srbiji po~ela je da semenja i naglo pobolj{ava. O

Srbima se vi{e ne govori kao o lo{immomcima, naprotiv, po~elo se govoriti ikao sposobnim i talentovanim sportistima,lepoticama, umetnicima, nau~nicima…

Nekome je to veoma zasmetalo,pa su gotovo u isto vreme, iz Holivudaiza{la dva antisrpska ostvarenja. U ~etvrtomnastavku “Nemogu}e misije” Tom Kruzka`e, non{alantno, da ubija Srbe kao muvei da time ~ini dve dobre stvari, {titi svojudevojku, a svet oslobadja “zloglasnih Srba”.

Andjelina D`oli u svom red-iteljskom prvencu, sapunskoj melodramisme{tenoj u poslednje krvave balkanskeratove, progla{ava ponovo Srbe najve}imgadovima na svetu, od kojih neki “i samimisle”, da su toliko lo{i da ih treba istrebitisa ovoga sveta. Na scenariju, koje jenavodno napisala sama, pomagali su jojVesli Klark, Ri~ard Holbruk i MaldenOlbrajt, koji su znali sve o raspaduJugoslavije i krvavom gradjanskog ratu.O~igledno da je Andjelina imala zadatak dasnimi pri~u o silovanju, patnjama i muka-ma, kojima su bili izlo`eni samo muslimaniod strane Srba.

Neko je obezbedio 11 milionadolara za snimanje ovog finansijski sumn-jivog projektaz, za rediteljski prvenac jednelepotice i najvi{e po tome poznate glumice.Za{to tako velike pare i za{to ba{ AndjeliniD`oli? Zato {to je ona u Americi popu-larnija od bilo kog poznatog re`isera i zato{to }e, sve {to ona uradi odjeknuti na “veli-ka zvona”.

Kad je tematika tanka, kad pri~anema verodostojnu podlogu i kada se `elepoliti~ki efekti, biraju se poznate li~nosti, apogotovu one koje imaju i zvu~nu titulupoput “ambasador” UNICEF- a. Uostalomprva premijera filma u “Zemlji krvi imeda” odr`ana je u Muzeju Holokausta uVa{ingtonu. Zar samo ta ~injenica ne gov-ori o politi~koj orijentaciji i politi~kim cil-jevima ovog, po oceni filmskih kriti~ara,filma malih umetni~kih vrednosti. Za pro-mociju filma o silovanju, u MuzejuHolokausta platio je, ustvari uplatio je“donaciju”, naru~ilac i finansijer filma.Nadam se da }emo uskoro saznati i ko jeto. @rtve holokausta ve} postavljaju pitanjeko je odobrio devalviranje Muzeja iholokausta uop{te, i za koju cenu.Normalno bi bilo da se u Muzeju prikazu-ju filmovi poput “Dnevnik Ane Frank” ili“[indlerova lista”, koji se baziraju na isti-ni, a ne na proizvoljnim vizijama i nemajuba{ nikakve veze sa holoakaustom. Institutza prou~avanje istine o Jasenovcu, upravoto pita u pismu upu}enom Muzeju. Kopoku{ava, po ko zna koji put, da relativizu-je odgovornost i krivicu za najve}e zlo~inepodme}u}i pod firmom filmske, takozvaneumetni~ke pri~e, delimi~nu istinu ili pot-

punu neistinu?No vratimo se filmu Andjeline

D`oli. Ona ne glumi u filmu, ali glavniglumci likom podse}aju na nju i na~uvenog Danijela Krega – zgodnognajnovijeg D`emsa Bonda, sa kojim je onaigrala u jednom serijalu o grofici Kroftkoja ljubi i ubija. Izgleda da je ba{ zatofilm prepun krvi, silovanja, monstruoznih

ubistava i nasilja. Sve podse}a na njen film“Gospodin i Gospodja Smit” koji ne moguda imaju seks, dok ne u~estvuju u nekommasakru. Sve je skoro isto, osim {to je filmo Smitovima fikcja, parodija i jeftina zaba-va, a film “U zemlji krvi i meda” pledirada je autenti~an i istinit. Jo{ gore je {toovakav film {iri mr`nju, poziva na“kona~ni obra~un” i ~itav jedan narod nazi-va ratnim zlo~incima.

Grupa mladih ljudi iz Novog Sadaosnovala je Medjunarodni institut zapra}enje antisrbizma – MIPA. Oni sureagovali i na film “U zemlji krvi i meda”i na nau~ni na~in dokazali, da je to izrazi-to antisrpski film. Film pun neistina iiskrivljenih ~injenica o gradjanskom ratu naprostorima biv{e Jugoslavije. Metodologijuje razradio Andrej Fajgelj, doktor nauka saSorbone, a u radu su u~estvovali nau~nici,profesori i magistri na poznatim spskim isvetskim univerzitetima.

Evo nekoliko alarmantnih podata-ka. Svi ratni zlo~inci su Srbi, nijedna civil-na `rtva nije srpska i sve civilne `rtve sumuslimanske. Prikazana srpska zverstvauklju~uju zatvaranje u logore, napad nakonvoj Crvenog krsta, proterivanje izaplenjivanje imovine, nasumi~no ubijanjeprolaznika, masovno pogubljenje na ivicimasovne grobnice i bacanje bebe sa zgrade.Pri~a prati sudbinu 46 muslimanskih `enazato~enih u srpskom logoru, gde ih tuku,siluju i poni`avaju. Starice su prisiljene dase svla~e za zabavu vojnika. ^injenica jeda je rat u Bosni i Hercegovini biogra|anski rat izme|u tri konstitutivna naro-da. Sve tri strane su me|usobno ratovale i~inile zverstva, uklju~uju}i organizovanoseksualno nasilje nad `enama i sve tri su

bile `rtve takvih zlo~ina. Srpske `rtve subile sistematski silovane od strane musli-manskih i hrvatskih po~inilaca u logorimau Sarajevu, Od`aku, Konjicu, Kladnju,Dretelju, Bosanskom Brodu, Visokom,^elebi}ima, Tar~inu, Mostaru, Tuzli...

Regionalna premijera “U zemljikrvi i meda” odr`ana je u Sportskom cen-tru Zetra – jednom od mnogih sarajevskih

logora u kome su Srpkinje bile zato~ene isilovane. Ukupan broj i razmere `rtavaprema nacionalnostima dostupni su samo uprocentima. Sarajevski Istra`iva~ko-doku-mentarni centar procenjuje da je rat uBosni odneo pribli`no 100.000 `rtava,me|u kojima 66% muslimana, 26% Srba i8% Hrvata. Centar je osudio tvrdnju o20.000 silovanih `ena kao “potpunopreterivanje” i manipulaciju. Pore|enjaradi, D`olijeva tvrdi da je ~ak 50.000 mus-limanki silovano. Beogradski Institut zaistra`ivanje srpskih stradanja u 20. Vekunavodni ukupno 30.700 srpskih `rtava, od

~ega oko 8.500 samo u Sarajevu.Dakle, to tvrde dokumentovane

~injenice, a {ta ka`e publika? Sarajevskamuslimanska publika, film je do~ekalaodu{evljeno, ba{ kao da ga je ona naru~ila,a da su ga platili njihovi mentori. U Americifilm nije izazvao gotovo nikakavo intereso-vanje i ve} posle dva dana prikazivanja skin-ut je sa repertoara. Kriti~ari su ga ocenili“tankim” sa prostom i providnom pri~om.Neki Slovenci, a i neki Kosovari, nazvali suga “U zemlji krvi i marmeljade” i mislim da}e jedino jo{ u Pri{tini film imati “prodju”.Ina~e na premijeri u Sloveniji nije pro{aospektakularno, a u Beogradu je bilo 12gledalaca, od kojih je nekoliko napustilo pro-jekciju zgro`eni filmom.

Sude}i po reakcijama, filmu binajvi{e odgovarao naziv “U zemlji krvi ilimunade”, ne samo zato {to se radi o film-skoj limunadi, istina veoma oporoj ikiseloj, ve} pre svega {to se radi o provid-noj limunadi, kroz koju se vidi te`nja, dase za sve okrivi samo jedan narod, da seSrbi `igo{u za sva vremena. Stra{no i`alosno, iako dolazi od lepe `ene kojapledira da bude u slu`bi humanosti, pravdei po{tenja.

Gospodjo Andjelina, s obziromda ste snimili bezbroj akcionih filmova,trebalo bi da znate da je za svaki sukobpa i za obi~nu kafansku tu~u potrebno –bar dvoje. U Balkanskoj kr~mi bilo je bartri doma}a u~esnika Srbi, Hrvati i musli-mani i nekoliko desetina sa strane, pred-vodjenih NATO-m, bilo je i mud`ahedina,koji su ~inili najve}a zversta, a o tomenema ni pomena. Ba{ zanimljivo, zar ne?Srbima ste i pored svih gadosti, ipak reklii jednu pravu stvar, pitaju}i ih: “Za{toSrbi nisu snimili ni jedan film o svomstradanju?” Verujte mi i ja se to ~estopitam.

Novi talas antisrpske propagande dolazi iz Holivuda

Umetni~ka sloboda ne mo`e biti opravdanje za la` – o filmu “U zemlji krvi i meda”

MIDWESTERN

CARRIER INC.IN ELK GROVE VILLAGE, IL.

IS HIRING COMPANY DRIVERS

AND OWNER OPERATORS.

GRAT PAY AND

DEDICATED RUNS.

847-809-7975

U ZEMLJI KRVI I LIMUNADE

12 Mart 2012.

@ I V O T N E P R I ^ E

Feb. 3. 2012.

Ima li zime kod vas, makar poli-ti~ke ?

Tra`ili smo da namdodju Rusi, a stigla nam ruskazima – 11.000 zavejano, 7.000dece ne ide u {kole, a 11mrtvo smrznutih. Uz to CIA iBND, Ameri i Nemci gurajuSrbiju pod led. Ameri su namvratili `elezaru Smederevo, saciljem da se zatvori. ANema~ka tra`i svoje Kosovo.Sve se to ~ini pet dana pre 9.februara kada treba da se odlu~uje da lismo kandidat za EU.

Srbija je, naravno, kandidat zasvemir, jer ima Noleta – ~oveka od~elika. Sada }emo da dobijemo i najlep{ug... na svetu – D`enifer Lopez }e dareklamira kragujeva~kog “Fi}u” na sajmuu @enevi. U me|uvremenu Da~i} iJeremi} su kod Obame na molitvi sadoru~kom.

Predizborna borba Srbina naSrbina je po~ela. ^eda Jovanovi} je napaoMilorada Dodika da je RS genocidnatvorevina, a ovaj mu pomenuo majku, kojaje Bosanka. Tadi}evci su za Nikoli}anaprednjaka rekli da je politi~ka kukavicasa stiropora. [ta }e biti, vide}emo kada seled otopi, a sneg prestane da od Srbijepravi veliki sladoled!?

Feb. 14. 2012.

Onima koji vole gro`|e i vino,sre}an sv. Trifun.

Ko voli uz vino i Srbiju, sre}noSretenje.

Ko je nakrivljen na zapad,sre}an Sv. Valentino, Dan zaljubljenih{valera!

Kod nas kao u komunizmu, neradi se pet do sedam dana, kako je komezapalo.

Sneg, mraz i ledare su pokazalida su Srbi i dalje u glavama te{ki komu-nisti. Svi su ~ekali da im dr`ava o~istisneg i led u njihovom dvori{tu i na nji-hovim ku}ama. Nema vi{e kolektivnesvesti i akcija u Srba, samo go egoizam. Igrebanje od dr`ave. Boris Tadi} je morao,dok je bio u Surdulici da moli gra|ane dapopravljaju sopstvene ku}e i da do|u izNema~ke i dijaspore, da paze svojeostarele roditelje.

Te{ko je iskoreniti komunizam,toliko je nekima bio sladak, da mnogi Srbi

danas pate od {e}erne Titove bolesti. Isneg im li~i na sljadoljed. A kako TomaNikoli} {iri pri~e o socijalnoj jednakosti,

ala komunizam, njegova SNSima podr{ku trenutno 28 odstogra|ana, Tadi}evci 25 odsto,pa SPS, opet komunisti, 10odsto. Ispod njega je drugikomunista Ko{tunica doktor iDSS.

Nole je postaoKaradjordje, dobio je njegovorden. Ja sam samo potomakajduka Vuka Lopu{ine….

Feb. 25. 2012.

Kad je na{ Borko Stefanovi} stis-nuo onu debelu {iptarku potpisala je uBriselu ugovor o predstavljanju Kosmeta usvetu, sa srpskom pahuljicom pored imena.Re~e ona da }e ta pahuljica tj. zvezdicabrzo da se istopi, ali neka – bitno je da jena{a. Jo{ samo sa njom da u|emo u listukandidata za EU. Ve} u utorak Tadi} }e dapri~a kako smo mi Srbi pobedili, a Ta~i }eda se hvali kako su [iptari “pustili Srbe uEU”.

Feb. 28. 2012.

SRBIJA KAO FUSNOTA

Javi{e jutros iz Brisela da smopredlo`eni za kandidata u EvropskuUniju. Napokon ho}e i zvani~nopoliti~ki da nas odvoje od Rusa. Mijesmo u Evropi, a sada }emo biti i uzajednici, koja }e da nam poma`e tako,{to }e kulturno da nas oplja~ka. Alibolje Nemci, nego Rusi i Amerikanci danas muzu.

Bilo je potrebno samo da Ha{imTa~i pristane da Srbija bude fusnota, aKosmet pahuljica na dogovoru o javnomnastupanju njegove tzv. nezavisne dr`avepo svetu.

Kako bilo Andja D`oli pe~eburek bez mesa, i masti. Nije se kod Srbaomrsila, jer je njen film videlo samo 43Beogradjanina. Umesto Andjeline pozvalismo D`uliju Roberts na sabor u Gu~u, jerje u svetskim medijima hvalila muzikusrpskih truba~a.

Ostalo, izgleda, nije bitno. Srbijaje i dalje na ledu, a narod na belom lebu.

Sre}no Marko Lopu{ina www.lopusina.com

Markovi konaci

Momo Kapor

Prijatelji se gube tako {to ih ukradu`ene, (poslednji smo ih put videli namoma~koj ve~eri), krade ih posao,

kradu ih godine, vreme, krade ih smrt,kradu ih neke druge strane zemlje, kraduih nam njihova deca, njihovo ime u nov-inama, njihovo lice na televiziji, kradu ihnam na{e re~i o njima koje su ~uli odtre}ih prijatelja. Odr`avamo pani~no nekaklimava prijateljstva, kriju}u sopstvenuslabost i strah da ostanemo sami. Najve}ibroj na{ih prijateljstva su neka vrstabednog sporazuma sa save{}u, bekstvo odsamo}e.

Kako samo zavidim prijateljstvi-ma starim pedeset godina! Koliko je samobilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sagre{kama, pristajanja na slabost, kolikolukavstva da se godinama krade vreme odposla, od ambicija, od porodice i poslepod-nevnog sna - koliko mnogo razumevanja da

se odr`i ta slaba{na, krhka biljka prijateljst-va izmedju dva starca {to se du`e odjednog ljudskog veka nalaze u Ma`estiku,u podne, posle svih dobrih i lo{ih godina !Dva starca u Ma`estiku, u podne - dvapreko no}i ostarela de~aka {to poznajuneke samo hjima znane prolaze krozzabranjenje kapije kojih vi{e nema, rupe utarabi i tajanstvene tunele u is~ezlimvrtovima, sada posle svega i dru`e sesvakog dana u podne : jedanput kafu pla}ajedan, drugi put - drugi.

Zanimljivo, za kraj nekog pri-jateljstva uvek okrivljujemo druge, nikadsebe. Retko ko od nas pomisli za sebe daima mo`da te{ku narav ili sklonost kanovim prijateljstvima. [to se mene ti~e,stari prijatelji su mi dragocenosti u `ivotu.Naravno, kao i ostali, sklapam nova poz-nanstva ali vi{e od svega ~uvam pri-jateljstva sa onima koji me pamte doksam jo{ imao tamnu kosu i bio sklonludorijama.

PRIJATELJSTVO, ZANAT

NAJSTARIJI Godina je sve vi{e, a prijatelja sve manje

Posaljite nam svoju `ivotnu pri~u i mi }emo je objaviti.

Otvaramo konkurs za: Najlep{u `ivotnu pri~u.

Javite se, pi{ite nam: ogledalo@gmail.com

I Z M A T I C E

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

KORISTITE USLUGE NA[IH SPONZORA OBJAVITE VA[E OGLASE.

BUDITE DEO SRPSKOG OGLEDALA, DEO SRPSKE DU[E

777733..774444..00337733

Video spot za pesmu “Kao Violina‘’ je upravo zavr{en i ~im jepostavljen na youtubu privukao je

veliku pa`nju. Pesmu “Kao violina” smo ~uli i

ranije, ali sada je u`itak upotpunjen

prelepim snimkom, reci nam gde je sni-

manje obavljeno?

- Slavica Momakovi} Miljanovi}:Ve}ina snimanja obavljena je na obali jez-era Mi~igen, na privatnoj pla`i mojihkumova.

Poznato je i to da je

ovaj spot radio profesionalac koji

se majstorski dru`i sa kamerom

ve} du`i niz godina i koji za

spobom ima nekoliko snimljenih

filmova, gospodin Mi{a Tot.

Kako je rad sa Mi{om protekao

i je li bilo nekih ne predvidjenih

momenata?

- Ne, nije bilo nikakvihproblema, niti slu~ajnih momenata,Kao {to i sama ka`e{ Mi{a je veli-ki profesionalac u svom poslu isve je uradjeno po planu i veomalagano, drugim re~ima sa u`ivan-jem.

U spotu se pojavljuje i

nova li~nost, koja se lepo uklapa

u kompletan ambijent i veoma

profesionalno odradjuje dodel-

jenu mu ulogu?

- Da, mladi ~ovekj uspotu je Sini{a Glamo~lija, suprugmoje prijateljice Andjelije, i on jezaista svoju ulogu odigrao divno.

Preporu~ujemo svima dapogledaju ovaj veoma romanti~an iodli~no uradjen video spot na “ Yutubu. A mo`ete ga videti i nana{em web sajtu:

www.serbianmirror.com

I Z S V E T A M U Z I K ENovo: Slavica Momakovi}-Miljanovi}

SPOT KAO VIOLINA

13Mart 2012. www.serbianmirror.com

I Z M A T I C E

VLADA NEKA@NJENOKR[I ZAKON

Fiskalni savet otkrio je javnosti da jeVlada prekr{ila dva zakona – Zakon o

bud`etu i Zakon o bud`etskom sistemu. Nepostoji, me|utim, nijedna mera, ograni~enjeniti sankcija koja }e naterati Vladu da sepridr`ava tih propisa niti mo`e da pozovena odgovornost prekr{ioce. Prakti~no nepostoji nikakva brana da dr`ava tro{i kolikoho}e jer doma}e zakonodavstvo ne pozna-je ka`njavanje ministara i premijera akoprekr{e te zakone, niti Fiskalni savet imainstrument da ih kazni. Telo koje jeSkup{tina postavila da kontroli{e vo|enjefiskalne politike, obznanilo nam je da jeVlada ve} tro{ila preko limita i probilapro{le godine bud`et za pet milijardidinara.

U Fiskalnom savetu ka`u, da nepostoje nikakve kazne koje im stoje naraspolaganju ako Vlada kr{i zakon. – Vi{eje na nama da izazovemo odjek u javnosti,tako {to }emo da ka`emo koje mere trebada se preduzmu – ka`u u Savetu. Ipak, daho}e, Fiskalni savet bi mogao o{trije dapritiska Vladu, umesto {to je kao nesta{no,ali ipak drago dete, tek blago kori oprezn-im ocenama i neubedljivim preporukama,isti~u stru~njaci. Oni smatraju da u

nedostatku kazni, Vladu mo`e da sputatr`i{te, tako {to }e investitori prestati da jojzajme pare, po{to zbog tro{ad`ijskih mani-ra mogu da zaklju~e da im se pozajmljeninovac ne}e vratiti.

RODITELJI [PIJUNIRALIDECU

„Znate li gde su vam deca?” – pitan-je je od kojeg strepe svi roditelji jer

i pomisao na nasilje, alkohol, drogu, uteru-je strah u kosti svima koji decu ispra}ajuiz ku}e u provod, posebno vikendom. Snamerom da demistifikuju razne pri~e o

no}nom provodu, kragujeva~ki policijaci suu petak uve~e u patrole uklju~ili i roditel-je.

Roditelji |aka iz {est srednjih{kola, dobrovoljci koji su prvi skupili

hrabrost da se suo~e sa stvarno{}u, podelilisu se sa policajcima na grupe, razradilistrategiju, dogovorili mesta koje }e daobi|u. Uputstva jasna – policija ulazi prva,mame i tate za njima. Mnogi su prona{lisvoju decu u bu~nim klubovima. Roditeljisu se opustili, jer ka`u da nisu videli opas-nost za decu, a jedna majka je i zaplesala.Me|utim, bilo je tinejd`era koji su glavombez obzira pobegli od “blama” ugledav{isvoje roditelje.

Policajac Neboj{a Mihajlovi} –vo|a roditeljske patrole, koji obezbe|ujedve {kole ka`e: “Deca su u su{tini dobra.U „mojim” {kolama ~ak 80 % nereda itu~a se de{ava zbog Fejsbuka. U komen-tarima se sva|aju, a posle se u stvarnostipotuku. U tome prednja~e devoj~ice, kojene mogu da trpe uvrede svojih vr{njakinja.U gradu, no}u, problem je uglavnom kadse neko napije. Zato se i borimo daroditelji vode ra~una gde im deca izlaze ida im sami objasne {ta smeju, a {ta ne.”.

KRIZA I LUKSUZNI AUTOMOBILI

Prodaja luksuznih vozila takozvanog pre-mijum segmenta – “mercedesa”,

“BMW-a” i “audija”, raste u Srbiji uprkossvetskoj ekonomskoj krizi ipro{logodi{njem padu prodaje novih auto-mobila od oko 30 odsto. „Delta motors”,ekskluzivni uvoznik i distributer automobi-la “BMW” i “MINI”, ostvarila je pro{legodine rast prodaje od 14 odsto. To su vi{enego odli~ni rezultati, s obzirom na to daje prodaja novih automobila u Srbiji od2008. smanjena do ~ak 50 odsto. Dokve}ina gra|ana brine kako da pre`ivi inajavljen je novi talas krize, ima i onihkoje brinu druge brige, kao {to je izabratinovi automobil. U Srbiji je pro{le godineprodato 757 “mercedesa”, 488 “audija” i402 “BMW-a”.

PREMIJER APELUJE NA [TEDNJU,

A PRIMA 3 PLATE

Utrenutku kada predsednik Tadi} upo-zorava na drugi talas krize, koji }e

pogoditi ionako uzdrmanu privredu Srbije,dr`avni funkcioneri uve}avaju broj funkci-

ja, a samim tim i primanja. Premijer MirkoCvetkovi}, jedan od najve}ih zagovornikajavne {tednje, ima ni manje ni vi{e nego triizvora zarade. Pored premijerske plate,Cvetkovi} ima jo{ dva izvora prihoda, kao~lan upravnih odbora. [tednja va`i samo zasrednji stale` i siroma{ne. A koliko onimogu da u{tede, kada prose~an radnik uSrbiji mora da radi tri meseca, da bi dobioprose~nu platu funkcionera, a za mese~nuplatu guvernera NBS morao bi da radi god-inu dana.

SUDIJA UKRAO NOVACIZ KU]E PREMINULOG

Kraljeva~ka policija dopunila je krivi~nuprijavu protiv Sre}ka T. (56), biv{eg

sudije Osnovnog suda u Ra{ki, i sada gatereti da je prilikom uvi|aja smrti u Ra{ki,iz ku}e preminulog prisvojio doma}i i straninovac u iznosu od 370.000 dinara. Novac jetrebalo da stavi u sudski depo, ali saznanjapolicije ukazuju da je on to nije uradio, ve}je pare uzeo za sebe. Sre}ko T. je ina~e upritvoru ve} tri meseca jer je dvojiciNovopazaraca iz sudskog depoa dao zaplen-jeni tekstil, pi}e, cigarete, ali i vozila uvrednosti od {est i po miliona dinara.

SAOBRA]AJCI IZ ^A^KAOGOR^ENI NA

BEOGRADSKE KOLEGE

Vi{e od 15 policajaca Upravesaobra}ajne policije iz Beograda,

boravilo je jedno subotnje ve~e na~a~anskim ulicama, kako bi zajedno sa sao-bra}ajcima iz ovog grada, kontrolisalivoza~e koji su bili pod dejstvom alkohola.^a~anski saobra}ajci ovu posetu do`ivl-javaju kao svojevrsni vid pritiska izBeograda, zbog toga {to su ve} mesec danau tihom {trajku, iz solidarnosti prema kole-gi koji je, kako nagla{avaju, nepravednopreme{ten na drugo radno mesto.

- Bilo je kao na filmu. U roku odnekoliko sekundi u krug na{e stanicevelikom brzinom uletelo je nekolikod`ipova i presreta~kih vozila sa zatamnjen-im staklima. Iz njih su pompezno iza{lipolicajci predvo|eni dvojicom visokih ofi-cira i rekli nam da oni preuzimaju ruko-vo|enje akcijom u ^a~ku. Rekli su da }eoni zaustavljati i kontrolisati vozila, a na{islu`benici samo pisati obrasce i prijave –navode ~a~anski policajci.

Epilog specijalne akcije, koja jetrajala od 22 sata do 2 sata iza pono}i,jeste svega 10 napisanih prijava za vo`njupod dejstvom alkohola, dok je prosek uno}i izme|u subote i nedelje najmanje 40.“Ako su se kolege iz uprave saobra}ajnepolicije solidarisale sa nama, hvala im, ali,ako su do{li da nam poka`u kako se radiovaj posao i ako je ovo njihov maksimum,onda bolje da nisu tro{ili gorivo idnevnice za no}ni rad” – ka`u ~a~anskisaobra}ajci.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

14 Mart 2012.

P R E D S T A V L J A M O V A M

Pi{e: Aleksandra Miti}

D`ez je rodjen pre 95 god-ina. Dakle, 26. februara1917. godine snimljena je

prva gramofonska plo~a d`ezmuzike. Iako se u Srbiji d`ezrazvijao i otkrivao vrlo sporo istidljivo, danas je srpska publikaveliki poklonik ovog muzi~kogpravca. Zadnjih godina zasluge zato nesumlnjivo pripadaju d`ez fes-tivalu Nisville, koji }e se ovegodine odr`ati u Nisu, 29. put, od16. do 19. avgusta. Tim povodomsmo razgovarali sa direktorom fes-tivala, Ivanom Blagojevi}em, kojive} sada radi punom parom kakobi organizacija u danima, kada sefestival bli`i po~etku, teklabesprekorno.

U zadnjih nekoliko godi-na, Nisville je postao veomazna~ajan festival ne samo u zemlji,ve} i u regionu. Svake godine okuplja svepoznatije muzi~are, zvu~na imena svetskihrazmera i samim tim, sve ve}u publiku.

Na Ni{villu su nastupali StenliD`ordan, Kendi Dalfer, Inkognito, SolomonBurke, Beni Golson i mnoge drugemuzi~ke legende, kao i oni koji }e to tekpostati. A {ta se priprema za ovogodi{njifestival i koje }e muzi~are festival ovogaputa okupiti, sazna}ete u intervjuu kojisledi.

Kako ste zadovoljni proteklimfestivalom?

- Prema svim ocenama, on je bionajbolji do sada. Mislim da smo ga i miorganizacijski uradili dosta dobro, sobzirom da smo imali nekih teku}ih prob-lema, pa smo taj deo radili u skra}enomvremenskom periodu. Podigli smo nivo fes-tivala, bilo je vi{e publike nego ranijih

godina, ubacili smo jedan novi stejd`, pro-movisali stejd` na keju kod spomenika[abana Bajramovi}a i sam koncept festi-vala smo prili~no pro{irili. Napravili smodobru {ansu da osvojimo jo{ nekoliko pros-tora u gradu, a potom i ~itav grad. Zelja

nam je da tokom festivala ceo grad bude uznaku Ni{vila.

-Uspeh festivala je sve ve}i izgodine u godinu. Kako je dr`ava reagov-ala na ovaj pozitivan trend i na kojina~in je dala podr{ku Nisvillu?

– Dr`ava je pre par godina reago-vala odlukom Ministarstva kulture, kojomsmo postali festival od nacionalnogzna~aja, {to je nama jako va`no. Mi smodanas medju deset najzna~ajnijih festivala uzemlji. To je svojevrsno priznanje da smomi napravili brend ove dr`ave, ne samograda Ni{a. Finansijska podr{ka nije adek-vatna tom priznanju, jer mi dobijamo rela-tivno skromna sredstva od Ministarstva kul-ture. Narednih godina o~ekujemo da seVlada Srbije na neki na~in uklju~i, kao {tose uklju~ila kod Eyita i Gu~e, koji jesukomercijalni festivali i realno im nije

potrebna pomo} u tolikoj meri. Na{ festi-val polako raste, kao i interesovanje i vrloje blizu momenat kada }e brojnizaljubljenici u d`ez namenski dolaziti uNi{. Ta neka vrsta kulturnog turizma }etakodje biti od velikog zna~aja za grad.

D`ez festival u Ni{u posto-ji dugi niz godina?

– Da, bilo je dosta ranijenekih desetak manjih izdanja festi-vala, kapaciteta recimo, dvestaposetilaca. Medjutim, od kada samja to preuzeo, ovo je osamnaestagodina kako sam na mestu direktorafestivala, Nisville je rastao, iza{ao izzatvorenih prostora, najpre na letnjupozornicu, a onda i dalje, krozTvrdjavu. Nisville danas pru`amogu}nost da okupi pet hiljadaposetilaca po danu, {to je ukupnodvadeset hiljada po festivalu. Akotom broju dodamo i stotinak hiljadaposetilaca u prate}im programima,Nisville }e vrlo brzo prerasti u fes-tival duplo ve}ih razmera. U svakomslu~aju, kako muzi~ari sami ka`u,ovo je jedno ~udo. Svi u~esnici i onikoji su gostovali navisokobud`etnim festivalima nasvetskom nivou, kao Mingus

Dynasty i jo{ nekoliko relevantnihmuzi~ara, odu{evljeni su reakcijom publike,atmosferom i oni tvrde da je Nisvillenajbolji festival na svetu.

Kakve su reakcije izvodja~akada dodju u Srbiju? Mnogi od njih suprvi put u Srbiji, a neki ~ak i u Evropi?

- Ranije je bilo poprili~no otpora,zbog lo{eg imidza Srbije. Ali vremenom sesituacija dosta popravila, jer oni ~ujuiskustva jedni od drugih, razmenjuju ih iupravo tako saznaju pravu sliku. Pri~aju onekom ~udu na jugu Evrope, gde ljudislu{aju d`ez i to vrlo pa`ljivo, vole d`ez,znaju kada da aplaudiraju i tamo se osecatekao rok zvezda, iako svirate d`ez muziku.Ta fama se toliko pro{irila, da mi sada ve}godinu dana unapred, imamo ponude i pre-poruke za gostovanja. Ljudi ne razmi{ljajuo Srbiji, ophrvanoj problemima, ne bave seSrbijom, a usled protekle dugogodi{nje antisrpske kampanje, prose~an ~ovek je stekaovrlo neprijatnu sliku o na{oj zemlji. Takoda svi oni kada odlu~e i dodju u Srbiju,do`ive jedan kulturolo{ki {ok. Jedan odmuzi~ara je ~ak izjavio da bi od svih mestana svetu, najvi{e voleo da `ivi u Srbiji, ito ba{ u Ni{u.

S obzirom da je Ni{vil veomapopularan festival, nadamo se da }emnogi Amerikanci srpskog poreklaposetiti ovogodi{nji festival tokom odmo-ra. Koje u~esnike publika mo`e dao~ekuje ove godine?

- Nadamo se da }e ovogodi{njifestival odr`ati nivo pro{logodi{njeg festi-vala, a ako uspemo da unapredimo organi-zaciju bi}e nam jako drago. Gr~evito seborimo da obezbedimo bud`et, koji bi tomogao da nam osigura i za sada vrlopa`ljivo potpisujemo ugovore sa bendovi-ma. Dakle, pre svih smo potpisali ugovorsa Brisel D`ez orkestrom, trenutno svakakonajboljim big bendom Evrope. Sa njima }enastupiti ~uvena Marija Zoal, peva~ica iDejvid Links. Radi, se zapravo o deluopere “Porgi i bes”, D`ord`a Ger{vina i to

}e biti prvi put izvedeno na ovim prostori-ma. Taj orkestar je zanimljiv jer je ve}dobio tri globusa, a takodje izvode imuziku za film “Artist”.

Zatim je tu jedan od najve}ihfrancuskih jazz violinista Zan Lik Ponti,koji }e nastupiti u Srbiji posle mnogo god-ina. Bi}e nekih zanimljivih eksperimenata.

Dolaze bend Osibisa i D`onArmatrejding, a u toku su pregovori saBlues Brothersima... Su{tina je da ljudima

nije toliko bitan spisak hedlajnera, jer setokom proteklih godina ispostavilo da jeupravo iznenadjenje u tim anonimnim ben-

dovima koje mi iskopamo, a oni sami zanekoliko godina postanu popularni u svet-skim razmerama. Za Nisville se mo`e slo-bodno re}i da je jedna vrsta sajma muzike.D`ez je u prvoj liniji, ali nije striktno zas-tupljen na festivalu. Mo`e se videti odsvega po malo.To je koncept kojim seNisville pro{irio. Pored d`eza ima i bluza ibi bapa i rege muzike, zaista mnogo toga,za sva~iji ukus i to je taj koncept kojim semi rukovodimo.

[ta biste poru~ili ~itaocimaOgledala?

- ^itaocima poru~ujem pre svega– da ~itaju, znanje je najva`nije u ovimvremenima. Imati svoj svet, raditi na sebi inaravno, sve to oplemeniti dobrommuzikom. I najva`nije je, verovati u svojesnove. Samo tako }e snovi postatistvarnost. Pozdravlja vas Ivan Blagojevi}.

D@EZ FESTIVAL NISHVILLE 2012.Ivan Blagojevi} – intervju

Budu}nost d`ez muzike nalazi se urukama petnaestogodi{njaka kojeprivla~i ovo ili ono lice te muzike. [ta }eoni od nje napraviti u narednih desetgodina, zavisi od toga {ta u nju donoseiz drugih izvora – to jest, od toga koje ikakve plo~e su slu{ali u uzrastu od deset,dvanaest i ~etrnaest godina i {ta }eslu{ati tokom narednih pet, {est godi-na... Odbace li ga kao staromodnumuziku svojih roditelja...

D`ems Linkoln Kolijer,

“Istorija d`eza”

Tom Harrell quintet u Nishvillu

15Mart 2012. www.serbianmirror.com

V A @ N E P O R U K E

16 Mart 2012.

V A @ N E N A J A V E

D O G O D I ] E S E

17Mart 2012. www.serbianmirror.com

Velika muzi~ka revija podnazivom “PROLE]E UOGLEDALU” koju orga-nizuje na{ list Ogledalo ucilju svog opstanka, ali i da

od zuba vremena sa~uvamo i negujemona{u pesmu, ove godine zadobija ozbiljni-ji zna~aj u srpskoj sredini ^ikaga i oko-line. Na{oj reviji peva~a, koja }e se ovegodine odr`ati 7. aprila, odaziva se sveve}i broj na{ih muzi~ara i peva~a iz^ikaga, Viskonsina i Indijane.

Svi peva~i i muzi~ari nastupajuvolonterski - Ogledalu s ljubavlju, u nadii `elji da na{ srpski list Ogledalo jo{ dugotraje i istraje, u ovim te{kim vremenima.Pro{le godine smo pokrenuli ovu idejukoja, s obzirom na veliko interesovanje iodli~an prijem kod muzi~ara i publike,ima sve uslove da postane tradicija. Poredpromovisanja i podr{ke na{eg lista, ovamuzi~ka revija ima zadatak da poka`e srp-sku muzi~ku scenu u na{oj sredini i lan-sira nove nade u muzici, nove glasove srp-skog Ogledala.

Ovgodi{nje Prole}e u Ogledalu,}e se satojati iz dva dela: prvi koji }epored kulturno-zabavnog imati itakmi~arski duh. Takmi~i}e se amateripeva~i, a stru~ni `iri i publika }e odabratitri najbolja takmi~ara i proglasiti pobed-nike.

Druge ve~eri, u revijalnom delu

programa, nastupi}e svi na{i relevantniprofesionalni peva~i i muzi~ari iz ^ikaga iokoline, a sve~ano }emo dodeliti i nagradena{im pobednicima. Umetni~ki program }eupotpuniti glumci Srpskog pozori{ta MiraSrem~evi}, a ulep}{a}e ga manekenkebutika Blink, vlasnice Brane Lon~ar.

Od najve}eg zna~aja u celom

ovom poduhvatu, su svakako na{imuzi~ari i peva~i, jer bez njihovog odzi-va i njihove dobre volje da pomognu, nebi mogli da realizujemo na{u zamisaopod nazivom “PROLE]E UOGLEDALU”. Zato se peva~ima, mu-zi~arima, glumcima i svim u~esnicimaprograma iskreno i neizmerno zahvaljujeredakcija na{eg lista.

Takodje se zahvaljujemo na{imsponzorima, a to su:

World TV satelitska kompanijakoja vam donosi zavi~aj, direktno preko

Pink TV kanala.INTERNATIONAL CARRIER

ENTERPRISES INC – Internacionalnojtransportnoj kompaniji, koja vr{i prevozrobe u SAD i Kanadi, kao i skladi{tenje ipretovar robe u klju~nim industrijskimcentrima, a u vlastni{tvu je na{ih ljudiDanijele i Sa{e Turovi}

Muzi~koj produkcijskoj ku}iNegovanovi}, u kojoj nastaju profesinalnekompozicije, aran`mani i snimci mnogihna{ih peva~a, vlasni{tvo poznatog kompoz-itotora i muzi~ara Dragana Negovanovi}a,koji ovogodi{njem pobedniku – pobednici,poklanja aran`man i snimanje pesme usvom profesionalnom studiju.

Zatim, na{em vernom koordina-toru, Slavici Momakovi} Miljanovi}, navelikodu{noj pomo}i i poklonu pesmue (tekst i melodija) na{em pobedniku, odnos-no pobednici na takmi~enju.

Drugu nagradu, zlatnu plo~icu saposvetom, kao i tre}u nagradu, naslovnustranu Ogledala, dodeljuje na{ list.

Svi amateri peva~i }e imati probusa orkestrom, tako da niko ne}e do}inespreman, pa samim tim o~ekujemo ivrelu atmosferu i `estoku konkurenciju naovogodi{njem takmi~enju.

Stru~ni `iri, koji }e sa~injavatiprofesori muzike, profesionalni peva~i imuzi~ari, novinari i stilisti, pored ocenji-vanja tehnike pevanja, lepote i rasko{iglasa, oceni}e i pona{anje na sceni, stil,kao i eleganciju.

Pored stru~nog `irija u odabiran-ju pobednika u~estvova}e i publika. @iripublike odabra}e i proglasiti drugoplasira-nog kandidata.

Bogatu lutriju obezbedili smozahvaljuju}i na{im sponzorima, kojima setakodje iskreno i srda~no zahvaljujemo.

Prva nagrada na lutriji }e biti,sedmodnevni boravak za dvoje, u hoteluDobrodolac u Srbiji.

Sve je spremno, samo preostajeda na{i ~itaoci rezervi{u ova dva dana,petak, 6. i subotu, 7. april i zajedno sanama u lepoj atmosferi Restorana Sandy’si odli~nom raspolo`enju do~ekaju i poz-drave prole}e 2012.

Pozovite restoran Sandy’s za rez-ervacije, koje su obavezne i dobro namdo{li!!!

PROLE]E U OGLEDALU

Opro{logodi{njoj muzi~kojreviji pod nazivom“Prole}e u Ogledalu”, raz-

govaramo sa pro{logodi{njimu~esnikom, koji je bio jedna odva`nijih karika u tom muzi~kompoduhvatu. Kompozitor, aran`er imuzi~ar iz poznate muzi~keporodice Negovanovi}, vlasnikuspe{ne produkcijske ku}e iz^ikaga, Dragan Negovanovi}.

Ove godine, pored toga{to }e pratiti dve ve~eri u~esnikena{eg Prole}a u Ogledalu, DraganNegovanovi} }e se biti i jedan odsponsora. Nagrada za pobednikaovog Prple}a u Ogledalu je: Pesma,tekst i melodija, koju poklanjaSlavica Momakovi} Miljanovi}, aaran`man i celukupan rad na sni-manju pesme u studiju produkcijske ku}eNegovanovi}, uradi}e DraganNegovanovi}.

Da se vratimo unazad i ka`emone{to o proslogodi{njoj muzi~koj reviji“PROLE]E U OGLEDALU”

– Mislim da ja zaista bilo pre-divno. Pored toga {to se odazvao veomazavidan broj mojih kolega i koleginica,odu{evio me je i veliki odziv posetioca.Atmosfera je bila prelepa i ve~e je jakobrzo pro{lo, {to je pokazatelj da je svimabilo zabavno.

[ta je pro{logodi{nja muzi~kamanifestacija za tebe kao muizi~ara ikompozitora zna~ila, jer si na njoj imaoprili~no veliku odgovornost?

- Prvenstveno kao muzi~ar moramre}i da je na mene pala zaista velikaodgovornost, da odpratim toliko veliki brojpeva~a i da sve to bude na najvi{em nivou.Drago mi je da sam u tome uspeo i da susvi oti{li zadovoljni. A kao kompozitor,moram re}i da mi ja bilo izuzetno drago,da vidim toliko veliki broj u~esnika koji suili pevali moje pesme, ili samnom saradji-

vali u studiju. Bave}i se studijskim poslom~vek se ponekad lako udubi u sebe, tako dai ne vidi svoje stvarala{tvo. “Prole}e uOgledalu” mi je omogu}ilo da sagledamtragove koje moj rad ostavlja, a to je zamene bilo jo{ jedno iskustvo, za jo{ ve}uinspiraciju.

Namera je da ova muzi~ka man-ifestacija preraste u tradiciju, zato je nesamo nastavljamo ve} i {irimo u dvadana. [ta ti misli{ o tome?

- Ja ve} imam neki ose}aj kao daje to “Prole}e u Ogledalu” ve} odavno

tradicija. Naravno da treba da senastavi i uveli~a, samo napred.

[ta o~ekuje{ oovogodi{njeg PROLECA U OGLE-DALU gde si ti jedan od vode}ihljudi iz organizacije i poklanja{aran`man i kompletno snimanje utvom studiju pobedniku peva~u?

- Ka`u da je izuzetno te{koponoviti i potvrditi uspeh. Pro{logo-di{nja proslava Ogledala se u naj-manju ruku mo`e okarakterisati kaoveoma spe{na. Kada sam ~uo va{eplanove za ovogodi{nju manifestaci-ju zaista sam se odu{evio, jer sma-tram da }ete definitivno nadma{itiproslogodi{nju proslavu, {to nijenimalo lako. Meni je posebno drago{to }u imati priliku da uradimaran`man i kompletnu produkciju za

pobednika takmi~enja amatera peva~a. Ja}u to od srca uraditi. Znam da }etakmi~enje biti vrlo intersanto i vru}e, jerje ovaj grad pun jako talentovanih ljudi.Nadam se da }e se odazvati u velikombroju i da }emo imati priliku da pronadje-mo novo muzi~ko otkri}e ba{ u srpskomOgledalu.

Takmi~arima `elim puno uspeha,a vama i svim ~itaocima jedno blistavoprole}e!

Hvala Dragane na lepim `eljama,profesionalnoj i ljudskoj podr{ci.

@ELIM VAM JEDNO BLISTAVO PROLE]EU razgovoru sa: DRAGANOM NEGOVANOVI]EM

18 Mart 2012.

I Z J A V E

19Mart 2012. www.serbianmirror.com

F E L J T O N - 2 . d e o

Ivo Andri} je ro|en 9. oktobra 1892.

u selu Dolac kod Travnika i za sada

je jedini Srbin dobitnik Nobelove na-

grade (1961). U obrazlo`enju Nobelovog

komiteta pi{e da je oven~an najve}om na-

gradom za knji`evnost zbog svog celoku-

pnog dotada{njeg rada o istoriji

jednog naroda, a prvenstveno za roman

„Na Drini }uprija“, koji je objavljen 1945.

godine.

Ivo je detinjstvo proveo u Vi{e-gradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. U po-rodici Andri} tuberkuloza je uzimala danak:mnogi pi{~evi preci, uklju~uju}i i sve nje-gove stri~eve, podlegli su joj u mladosti, aIvo je bez oca Antuna ostao kao dvogodi-{nji de~ak. Godine 1903. upisuje Veliku gi-mnaziju u Sarajevu, kada po~inje da pi{eprve pesme. Kao gimnazijalac, Andri} jebio vatreni pobornik integralnog jugoslove-nstva i pripadnik nacionalisti~kog pokretaMlada Bosna, ~ije delovanje je kulminiraloubistvom Franca Ferdinanda u Sarajevu, naVidovdan 28. juna, 1914. godine.

Godine 1912. po~inje da studira naMudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveu-~ili{ta u Zagrebu. Zatim odlazi u Be~, kojine prija njegovom krhkom zdravlju, pa pre-lazi u Krakov da bi nastavio studije na ta-mo{njem filozofskom fakultetu. U Krakovuga zati~e vest o atentatu koji je izveo nje-gov saborac iz Mlade Bosne Gavrilo Prin-cip, pa Ivo odlazi iz Poljske i kre}e premaBosni i Hercegovini. Austrijska policija gahapsi u Splitu i prebacuje ga u tamnicu uMariboru, u kojoj }e kao politi~ki zatvore-nik ostati do marta 1915. godine. Bele`i pe-sme koje }e, zajedno sa drugima, kasnijebiti objavljene u zbirci pesama „Ex ponto“.

Po izlasku sa robije, Andri} u Ov-~arevu i Zenici ostaje sve do leta 1917. go-dine i zbog ponovljene bolesti plu}a odmahodlazi na le~enje u Zagreb. Tu Andri} do-~ekuje op{tu amnestiju i aktivno se uklju~u-je u pripreme prvog broja ~asopisa „Knji`e-vni jug“. U Zagrebu ga zati~e i slom Au-strougarske monarhije, a potom i ujedinje-nje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata iSlovenaca. U danima koji neposredno pret-hode formalnom ujedinjenju, Andri} u tek-

stu „Nezvani neka {ute“, objavljenom u za-greba~kim „Novostima“, o{tro odgovara naprve simptome nesloge u dr`avi koja jo{ ni-je ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum.

Ipak, ni u Zagrebu Andri}u nijesasvim udobno, pa u oktobru 1919. godinepo~inje i svoju politi~ku i diplomatsku ka-rijeru kao ~inovnik u Ministarstvu vera uBeogradu. Za razliku od prestonice Hrvat-ske, Beograd mu prija, a posebno uzavrela

knji`evna atmosfera u kojoj u~estvuje, pro-vode}i vreme sa Milo{em Crnjanskim, Sta-nislavom Vinaverom i Simom Pandurovi-}em, piscima koji su za svoju „bazu“ iza-brali kafanu „Moskva“. Samo godinu kasni-je, Andri} kre}e u svoj diplomatski pohodpostavljenjem u poslanstvu u Vatikanu. UBeogradu mu je te 1920. godine {tampanapripovetka „Put Alije \er|eleza“.

Po povratku iz Vatikana, 1921. go-dine, Andri} je postavljen za ~inovnika uGeneralnom konzulatu Kraljevine Srba, Hr-vata i Slovenaca u Bukure{tu, a ve} slede}ediplomatski put ga vodi u konzulat u Trstu.Objavljuje pripovetke „Za logorovanja“ i„@ena od slonove kosti“, kao i poznati cikluspesama „[ta sanjam i {ta mi se doga|a“. Unovoj 1923. postaje vicekonzul u Gracu, anastaje problem zato {to nije zavr{io fakul-tet, pa mu prete otkazom iz nadle`nog Mini-starstva inostranih dela. Ponudili su mu dafakultet zavr{i dr`avnim ispitom ili doktor-

skom disertacijom, a Andri} bira drugu op-ciju. U Gracu je 1924. godine odbranio do-ktorsku tezu „Razvoj duhovnog `ivota u Bo-sni pod uticajem turske vladavine“ i tako ste-kao pravo da se vrati u diplomatsku slu`bu,{to i ~ini kada biva postavljen u politi~koodeljenje Ministarstva inostranih dela. Godi-ne 1926. primljen je u Srpsku akademijunauka i umetnosti, a SKZ mu objavljuje zbi-rku pripovedaka. Sledi postavljenje za vice-

konzula Kraljevine Jugoslavije u Ma-rselju, a zatim i mirniji diplomatskiperiod u Parizu, u koji sti`e 1927, natri meseca. Andri} je iskoristio bora-vak u Gradu svetlosti da zaroni me-|u police Nacionalne biblioteke i ar-hiva Ministarstva inostranih poslova,prikupljaju}i gra|u o Bosni na po~e-tku 19. veka za svoja budu}a velikadela. U istra`ivanju mu mnogo po-ma`u pisma Pjera Davida, francu-skog konzula u Travniku.

Posao vicekonzula preuzi-ma u jugoslovenskom poslanstvu uMadridu. Objavljuje pripovetku„Most na @epi“, a zatim ide u Bri-sel, pa u @enevu, gde radi kao se-kretar delegacije Kraljevine Jugosla-

vije pri Dru{tvu naroda.Dugo diplomatsko putovanje Ive

Andri}a 1933. godine ga ponovo dovodi uBeograd, kada postaje savetnik u Ministar-stvu inostranih dela. Osta}e zabele`eno daje odbio da njegove pesme budu uvr{tene uAntologiju novije hrvatske lirike.

- Ne bih nikada mogao u~estvova-ti u jednoj publikaciji iz koje bi principije-lno bili isklju~eni drugi na{i meni bliski pe-snici samo zato {to su ili druge vere ili ro-|eni u drugoj pokrajini. To nije moje vero-vanje od ju~e nego od moje prve mladosti,a sad u zrelim godinama takva se osnovnavrednovanja ne menjaju - obrazlo`io je An-dri}. Pi{e intenzivno, mada malo objavljuje,a 1934. godine u „Srpskom knji`evnom gla-sniku“ mu izlazi prvi deo knjige „Jelena,`ena koje nema“. U me|uvremenu postajena~elnik politi~kog odeljenja Ministarstvainostranih dela.

Veliki pisac, koji je u plodnoj di-

plomatskoj karijeri bio svedok istorijski va-`nih trenutaka, godine 1939. postaje opuno-mo}eni ministar i poslanik Kraljevine Jugo-slavije u Berlinu. Akreditive prilikom dola-ska u glavni grad Nema~ke, predaje kance-laru Rajha Adolfu Hitleru. Videv{i u kompravcu ide Nema~ka, u prole}e 1941. godi-ne Andri} nadle`nima u Beogradu nudi osta-vku. Njegova ostavka nije prihva}ena i 25.marta u Be~u prisustvuje potpisivanju Troj-nog pakta. Dan posle bombardovanja Beo-grada 1941. godine, Andri} se sa osobljemPoslanstva povla~i iz Berlina i vra}a u oku-pirani Beograd. Odbija da primi penziju i `i-vi kao podstanar u burnim ratnim godinama.Nije potpisao pronema~ki „Apel srpskom na-rodu“ i odbija da mu se objavljuju pripove-tke, dok narod pati i strada. U stanu u Pri-zrenskoj ulici i ti{ini koju presecaju bombei ratna razaranja, Andri} dovr{ava svoja dvanajve}a dela - „Travni~ku hroniku“ i „NaDrini }upriju“. Oba su objavljena 1945, kaoi roman „Gospo|ica“, koji je iza{ao u Sara-jevu.

Godine 1958. Ivo Andri} o`eniose svojom velikom ljubavi Milicom Babi}.Zajedno po~inju da `ive u Ulici proleterskihbrigada 2a.

Pre pola veka stiglo je i priznanjevelikom Srbinu, piscu i diplomati, a Nobe-

lovu nagradu ispratio je svojom besedom „Opri~i i pri~anju“ i zahvalio je [vedskoj aka-demiji na priznanju. Tog 13. marta 1975.godine, ovaj svet i balkansku kasabu, o ko-joj je tako mo}no pisao, napustio je Ivo An-dri}. Ali ne pre nego {to je u amanet Jugo-slaviji i Beogradu ostavio svoju zadu`binu.

izvor Press

P O N O S N I M A S O N- Ivo Andri} je bio i mason. Ovo je njegova izjavapovodom tog anga`mana, dostavljena vanrednomkomesarijatu za personalne poslove vlade MilanaNedi}a.- Kad mi je ponu|eno da stupim u Slobodnu zidar-sku lo`u, bio sam mlad ~ovek, koga nisu privla~ili nidru{tvene zabave, ni partijsko-politi~ki `ivot. I vrlosam rado prihvatio priliku da se na|em u dru{tvuozbiljnih i dobronamernih ljudi, gde bih mogao, mo-`da, i koristiti zemlji i dru{tvu i usavr{avati se i podi-}i li~no.

V O L E O K R K L E C O V U @ E N U- Branko Lazarevi}, knji`evnik i diplomata, zabele-`io je ovu pikanteriju iz `ivota Ive Andri}a:- Andri} je imao izvesne prisnije veze sa `enom Gu-stava Krkleca, zbog ~ega je izba~en iz masonerije u

koju je, izgleda, u{ao zbog karijere.Lazarevi} pi{e da je Andri}, kada ga je Krklecpritisnuo, svoju vezu sa njegovom `enompriznao re~ima: „Zna{, to je ovako bilo. Ro-minjala je neka ki{ica... Pa, tako, onda sei to desilo.“

O A R B A N A [ K O M P I TA N J U- Ivo Andri} je 1939. godine napisaoreferat „O arbana{kom pitanju“:- Podelom Albanije nestalo bi pri-vla~nog centra za arbana{ku manji-nu na Kosovu, koja bi se, u novojsituaciji, lak{e asimilovala. Mi bi-smo eventualno dobili jo{ 200.000- 300.000 Arbanasa, ali su oni ve}i-nom katolici, ~iji odnos s Arbanasi-ma muslimanima nikad nije bio do-

bar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimanau Tursku tako|e bi se izvelo pod novimokolnostima jer ne bi bilo nikakve ja~e akci-

je da se to spre~i. Uzimanje Skadra mo-glo bi u tom slu~aju biti od velikemoralne i ekonomske va`nosti. Tobi nam omogu}ilo izvo|enje veli-kih hidrotehni~kih radova i dobi-janje plodnog zemlji{ta za ishra-nu Crne Gore.

I S P R E D G R I N A I M O R AV I J E

- Te 1961. godine u naju`em izbo-ru za Nobelovu nagradu su pored

Andri}a bili Lorens Darel, Grejam Grin,D`on [tajnbek i Alberto Moravija. Jakolepo dru{tvo.

Veliko je zadovoljstvo za [vedsku akade-miju da u Vama nagradi jednog vrednogpredstavnika onog jezi~kog podru~ja ko-je do sada nije bilo predstavljeno na listinagra|enih. Sa izra`ajem na{ih najiskre-nijih ~estitki, ja vas molim da primiteovaj znak po~asti iz ruku njegovog veli-~anstva kralja.

Dr Anders Esterling

Z A N I M L J I V O S T I O I V I A N D R I ] U

20 Mart 2012.

Z A K O N I

Nepostoje}im nalozima se smatra-ju nalozi koji su:

- protivni prinudnim propisima,javnom poretku ili dobrim obi~ajima,

- nemogu}i, nerazumljivi i pro-tivre~ni;

Zave{talac mo`e odrediti jednog ilivi{e izvr{ioca zave{tanja. Izvr{ilac zave{tanjamo`e biti svako potpuno poslovno lice.

Ni{tavno je zave{tanje:- ako je njegova sadr`ina protivna

prinudnim propisima, javnom poretku ilidobrim obi~ajima,

- koje je sa~inilo lice koje nijenavr{ilo 15 godina `ivota i koje je sanilnolice, koje je zbog nesposobnosti za rasu|ivan-je potpuno li{eno poslovne sposobnosti;

Zave{talac mo`e uvek u celini ilidelimi~no opozvati zave{tanje izjavom datomu bilo kom obliku u kome se mo`e i sa~initi.

Nasledni~ka izjavaOTVARANjE NASLE\ASmr}u lica otvara se njegovo

nasle|e.

STICANjE NASLE\AOd tog momenta zaostav{tina

prelazi po sili zakona na ostavi o~eve nasled-nike, tako da naslednici istovremeno sti~upravo i da se odreknu nasleda.

NASLEDNI^KA IZJAVANaslednicima mora biti predo~eno

{ta predstavlja ostavinsku masu, koja su nji-hova prava, da je jednom data nasledni~kaizjava neopoziva i ukazati im na zna~ajnasledni~ke izjave.

Izjava o prijemu/odricanju odnasle|a mo`e se dati pred sudom do okon-canja prvostepenog postupka za raspravljanjezaostav{ tine i pred DKP RS u inostranstvu.

Nasledni~ka izjava druk~ijegsadr`aja mo`e izmeniti raniju samo ako utoku ostavinskog postupka nastupe nove~injenice ili ako se saznalo za postojanje~injenica, za koje se u ~asu davanja nasled-ni~ke izjave nije znalo. Ako je neko lice daloizjavu kao zakonski naslednik, naknadno semora izjasniti i u vezi sa zave{tanjem.

Ako je u pitanju zave{tajni (testa-mentalni) naslednik ili legatar, izjavu mo`edati samo posle progla{enja zave{tanja.

Kada je u pitanju maloletno lice, unjegovo ime nasledni~ku izjavu daje roditelj(zakonski zastupnik).

Nasledni~ku izjavu je mogu}e datipreko punomo}nika tzv. specijalnogpunomo}ja, u kojem mora biti jasno i ned-vosmisleno navedeno kakvu je izjavupunomo}nik ovla{}en da da.

PRIJEM NASLE\A – pozitivnanasledni~ka izjava

“Prihvatam se nasledstva koje mipo zakonu/zave{tanju pripada”

Izjava o prijemu nasle|a jeneopoziva, a u slu~aju da je data pod

uslovom ili rokom smatra}e se da uslov ilirok ne postoje.

Prijem nasle|a ne mo`e biti deli-mi~an. Naslednik koji se primio nasleda:

- odgovara za dugove ostavioca dovisine vrednosti nasledene imovine i mo`ezahtevati poni{taj izjave o prijemu ako je onaposledica prinude, pretnje, prevare ili zablude,ali samo u parni~nom postupku;

Odricanje u koristi odre|enog nasled-nika smatra se izjavom o prijemu nasledja uzistovremeno ustupanje naslednog dela.

“Odricem se u korist…….” ili“Prihvatam se nasledstva koje mi

po zakonu pripada i istovremeno svojzakonski deo ustupam …” Po prijemuustupljenog dela na odnose ustupioca i pri-jemnika primenjuju se pravila o poklonu.“Prihvatam se nasledstva koje mi pozakonu pripada i ustupljenog dela od …”

Nakon davanja nasledni~ke izjave,sanaslednici mogu posti}i sporazum o deobizaostav{tine.

ODRICANJE OD NASLE\ANegativna nasledni~ka izjavaNi{tavo je odricanje od nasledja

koje nije otvoreno.Naslednik se mo`e odreci nasledja:- izjavom pred sudom do okoncan-

ja prvostepenog postupka za raspravljanjezaostav{tine i pred DKP RS u inostranstvu isamo u svoje ime (ima li~ni karakter, tako dase zakonski naslednik ne mo`e odre}i u imesvojih naslednika, koji nasledjuju po pravupredstavljanja);

Ako se naslednik odrekne nasledja,smatra se da nikada nije bio naslednik.

Nasledja se mo`e odre}i zakonski itestamentalni naslednik.

“Ne prihvatam se nasledstva kojemi po zakonu/zave{tanju pripada.”

ili “Odri~em se nasledstva koje mipo zakonu/zave{tanju pripada.”

Legatar (isporukoprimac) se mo`eodre}i legata.

Kada su u pitanju maloletna iliposlovno nesposobna lica, u njihovo imeizjavu o odricanju daje roditelj (zakonski zas-tupnik) ili staralac (na osnovu prethodnodobijenog odobrenja organa za starateljstvo).

Ako se zakonskom naslednikupo{to se odrekao nasle|a rodi `ivo dete, onose poziva na nasle|e ako je dete bilo za~eto

u momentu smrti ostavioca.Ovla{}eno lice izjavu o odricanju

od nasledja u ime nasciturusa (za~etog anerodjenog deteta) mo`e dati samo posle rod-jenja deteta. Izjava o odricanju je neopoziva,a u slu~aju da je data pod uslovom ili rokomne proizvodi pravno dejstvo.

Odricanje od nasledja ne mo`e bitidelimi~no.

Naslednik koji se odrekao nasledja:- ne odgovara za ostavio~eve dugove

i mo`e zahtevati poni{taj izjave o odricanjuako je ona posledica prinude, pretnje, prevareili zablude, ali samo u parni~nom postupku;

Kad naslednik umre pre okon~anjaprvostepenog postupka za raspravljanjezaostav{tine, a ne odrekne se nasledja, pravoodricanja nasledja prelazi na njegove nasled-nike.

T E S T A M E N T

Izdr`avanje vanbra~nog deteta ivanbra~nog druga – obja{njenje

^lanom 298. Zakona o braku iporodi~nim odnosima Republike Srbije(“Slu`beni glasnik Republike ‘Srbije”, broj22/80, 11/88, 22/93 i 35/94) propisano je dasu roditelji du`ni da izdr`avaju svoju malo-letnu decu, a ukoliko dete do punoletstva nijezavr{ilo {kolovanje, roditelji su du`ni da gaprema svojim mogu}nostima izdr`avaju doisteka vremena trajanja {kolovanja u odgo-varaju}oj {koli, odnosno fakultetu, a ako je{kolovanje iz opravdanih razloga produ`eno,najkasnije do navr{ene 26. godine `ivota.

Iz ovoga proizilazi da se ne pravirazlika izmedju bra~ne i vanbra~ne dece,ve} isklju~ivo postoji obaveza roditelja daizdr`ava svoje dete/decu.

^lanom 293. Zakona o braku iporodi~nim odnosima Republike Srbijepropisano je da, ukoliko je prestalavanbra~na zajednica `ene i mu{karca, svakood njih pod uslovima iz ~lana 287. stav 1.tog Zakona (koji glasi: “Bra~ni drug kojinema dovoljno sredstava za izdr`avanje, nes-posoban je za rad ili se ne mo`e zaposliti,ima pravo na izdr`avanje od svog bra~nogdruga srazmerno njegovim mogu}nostima”),ima pravo na izdr`avanje od drugog, ako jezajednica `ivota trajala du`e vremena ili akoje kra}e trajala, a imaju zajedni~ko dete,odnosno decu.

Iz ovoga proizilazi da vanbra~nidrug ima pravo na izdr`avanje od biv{eg van-bra~nog partnera, ukoliko nema mogu}nostida se sam izdr`ava.

IZDR@AVANJE