Embed Size (px)
Citation preview
1
1
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
1
1
N a Pravnom fakultetu je 27.januara 2005. godine sve~ano
obele`en Dan Svetog Save.. U pre-punom amfiteatru V „RadomirLuki}“ skup je otvoren Uni-verzitetskom himnom Gaudeamusigitur, kompozicijom O~e na{,
autora Aleksandra Gavanskog iSvetosavskom himnom, koje je poddirigentskom palicom gospo|eDarinke Mati}-Marovi}, profe-sora Fakulteta muzi~ke umetnos-ti, izvelo Akademsko kulturnoumetni~ko dru{tvo „BrankoKrsmanovi}“ Univerziteta u Beo-gradu sa Horom „Obili}“.
Magistre pravnih nauka, speci-jaliste, diplomirane pravnike,studente i prisutne goste pozdra-
vila je prof. dr Aleksandra Jova-novi}, prodekan.
Dekan prof. dr Mirko Vasiqe-vi} je u pozdravnom govoru podse-tio prisutne na `ivot i u~eweRastka Nemawi}a – Svetog Save,zna~aj dinastije Nemawi}a za iz-gradwu i obnovu brojnih pravo-slavnih manastira, {irewe hri{-}anstva me|u Srbima i osnivaweposebne Srpske pravoslavne crk-ve. Dekan je govorio o doprinosuSave Nemawi}a razvoju srpskogprava nakon ustoli~ewa za arhepi-skopa osamostaqene crkve. Naime,Sava je u to vreme prionuo nastvarawe najve}eg pravnog kodeksakoji }e Srbi ikada imati. Napovratku iz Nikeje prikupio je
„kwige zakonske“, bogoslu`benetekstove bez kojih nije mogla bitini jedna episkopija, kao i sve dru-ge spise koji }e biti sabrani upravnom zborniku nazvanom No-
mokanon odnosno Zakonopravilo.
Time je ovaj prvi srpski zakono-davac podario svome narodu normekojima se utemequju pravni okvi-ri novouspostavqene kraqevine.
Dekan je potom ukazao da jeskoro u isto vreme kada Sava Ne-mawi} stvara Zakonopravilo, uEngleskoj 1215. godine nastalaMagna Carta Libertatum, akt kojimse englesko plemstvo izborilo zaograni~avawe kraqeve samovoqe itime uspostavilo klicu ideje par-lamentarizma. Ova poveqa je tako
Bilten Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Broj 3, decembar 2004 / januar 2005
Proslava Dana Svetog Save
2
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
2
2
postala dragoceni deo evropske isvetske pravne ba{tine. Ipak,wen obim se ograni~ava na svitakpergamenta, napisan na latinskom.Zakonopravilom Svetog Save, me-|utim, srpski narod dobija sve-obuhvatni pravni kodeks, ispisan
na vi{e od osam stotina stranica,sa numerisanim glavama i poglav-qima, i to na svom jeziku. Srpskijezik time postaje oficijelnijezik dvorske kancelarije i svihdr`avnih dokumenata. Prevode}isa gr~kog izvorni tekst Nomoka-nona, Sava ga je u mnogome mewao idopuwavao, pretvaraju}i ga u ori-ginalnu tvorevinu. On je bio ujed-no i jezikoslovac, jer je moraoobogatiti kwi`evnim izrazimanarodni govor, a pojedine termineje verovatno i sam skovao, jer ih nezati~emo u drugim sredwovekovn-im spisima toga doba.
Na temeqima koje je stvorio Sa-va Nemawi}, nadogra|uju se za ne-{to vi{e od jednog veka nova zda-wa, oli~ena u skra}enoj verzijiSintagme Matije Vlastara, zatim utzv. Justinijanovom zakonu, a nawegovom vrhu uzdi}i }e se Zako-nik Du{ana Silnog. ^ak i u wego-vo vreme Zakonopravilo ne pre-staje da va`i, ve} nadopuwuje i za-okru`uje ono {to nije normiranou drugim propisima. Time sestvara Corpus iuris civilis et canonicisrpskog naroda, a wegovi Justini-jani i Tribonijani su Sava iDu{an.
Po oslobo|ewu od Turaka 1804.
godine, Srbi su morali uni{teno
dr`avno zdawe da izgrade nanovo.
Tu me|u wima opet se iznedrio
duhovnik koji }e po}i Savinim
stopama, prota Mateja Nenadovi}.
Pi{u}i prve ustani~ke zakone,
prihvatio se Savinog Zbornika,
nazivaju}i ga pogre{no „Krm~i-
ja“, nazivom koji je postao uobi-
~ajen od vremena kada su Zakono-
pravilo preuzeli od Srba drugi
pravoslavni narodi, prvo Bugari,
a zatim Rusi. Otuda nastaje naziv
„Krm~ija“, od ruskog „Korm~aja
kwiga“ (kwiga krmaro{ka, uprav-
qa~ka), jer }e se samo onaj koji je
po{tuje na}i na pravom putu,
onom koji vodi do spasewa u Hri-
stu. Ovaj pravni dokument je jedi-
ni sredwovekovni zbornik koji se
jo{ uvek primewuje u praksi, po-
{to Srpska pravoslavna crkva i
daqe po wemu `ivi i dela.
Dekan prof. dr Mirko Vasiqe-vi} je zavr{io govor re~ima:„Svojim `ivotom i delom Sv. Savanam je ostavio u amanet mnogo togavrednog, dao nam je putokaz kuda
Izdava~
Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu
Za izdava~a
prof. dr Mirko Vasiqevi}
Urednik
prof. dr Sima Avramovi}
Sekretar
mr Milena Milutinovi}
Tehni~ki sekretar
Qubica Dini}-Gavrilovi}
Priprema i {tampa
Dosije
Priloge, fotografije i sugestije zaBilten Pravnog fakulteta mo`etedostavqati elektronskom po{tomMileni Milutinovi} na adresu:[email protected], ili na disketiQubici Dini}-Gavrilovi} do 1. umesecu za doga|aje iz prethodnogmeseca.
ISSN 1820-3981
Sadr`aj
1 Proslava Dana Svetog Save
3 Takmi~ewe u besedni{tvu
5 Savetovawe o Zakonu oprivrednim dru{tvima
7 Kopaoni~ka {kolaprirodnog prava
8 Nau~ni skupovi uinostranstvu
10 Nau~ni skupovi u zemqi
12 Op{ti seminar
13 Me|unarodna saradwa
14 Gosti na predavawima
14 Novi kursevi na Fakultetu
15 Moot Courts
15 Ostale novine na Fakultetu
16 Fakultetski `ivot
17 Nagrade i priznawa
18 Studentski `ivot
20 In memoriam
Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Dejan Popovi}, g-|a Slavka
Srdi}-Jankovi}, pomo}nik ministra za pravosu|e i prekr{aje i drugi uva`eni
gosti na proslavi Dana Svetog Save u amfiteatru V
treba i}i. Wegova duboka vera iproduhovqenost, ali i mudrost iborbenost kada zatreba, vrline sukoje pre~esto nedostaju wegovomnarodu. Kada se odrekne sveto-savqa, on poklekne, izgubi i zalu-ta. Tada je slab i nemo}an, i drugimu odre|uju sudbinu. Me|utim,samosvojnost je vrlina kada iza wezaista stoji ne{to {to je vredno, ane samo isprazno pozivawe napro{lost i minula vremena. Sva-ko pokoqewe se mora dokazatiispo~etka pred sobom i drugima ipreispitivati vrednosti kojeposeduje narod kome pripada, ali idrugi s kojima se `ivi. Sava Ne-mawi} je to najboqe znao i umeo.Po tome nam mo`e biti uzor iubudu}e. Danas nas je ovde opet oku-pio. Da to nije ~inio tokom svihprethodnih vekova, ne bi nas nidanas ovde bilo. Na tome mu zanavek hvala“!
Po okon~awu umetni~kog pro-grama, pristupilo se dodeli dip-loma. Dekan prof. dr Mirko Vasi-qevi}, je najpre uru~io 12 diplomamagistrima pravnih nauka, dok jeprof. dr Vesna Besarovi} uru~ila18 diploma specijalistima izoblasti prava Evropske unije – Ev-ropsko pravo, a prof. dr VeraLeko 12 diploma specijalistimaza buxetski postupak i kontrolubuxeta. Dodeqene su i pohvalnicenajboqim studentima I, II, III i IVgodine studija, sa prose~nom oce-nom preko 9,00 i svim polo`enimispitima sa prethodne godine stu-dija (ukupno 119) pohvalnica. Na-
gradu iz „Fonda prof. dr Drago-qub Atanackovi}“ dobila je Alek-sandra Tomi}, diplomirani prav-nik sa najboqom prose~nom oce-nom na pravosudnom smeru. Naj-boqi diplomirani student Prav-nog fakulteta, student generacije{kolske 2000/01. je Jelena Jovi~i}.
Tako|e, dekan je uru~io oko 400
diploma diplomiranim pravni-
cima, a na samom kraju i 29 serti-
fikata polaznicima kursa „Uvod u
pravni sistem SAD“, koji je vodio
Xems Kleba profesor i vi{ego-
di{wi dekan Pravnog fakulteta
Univerziteta Lojola iz Wu Orle-
ansa. Ceo kurs se odvijao na ene-
gleskom jeziku, na na~in i u skladu
sa standardima najpresti`nijih
ameri~kih fakulteta. Kurs je
redovno poha|alo preko 50 stude-
nata, a ispit je polo`ilo 29, koji
su i dobili sertifikate.
Sve~anosti su pored mnogobro-
jnih gostiju prisustvovali prof.
dr Dejan Popovi}, rektor Univer-
ziteta u Beogradu, g-|a Slavka
Srdi} Jankovi}, pomo}nik minis-
tra za pravosu|e i prekr{aje,
Zoran Perovi}, sudija Vrhovnog
suda Srbije, Radivoje Jevti}, gen-
eralni sekretar Privredne
komore Srbije, Vojislav Nedi},
predsednik Advokatske komore
Beograda i Sini{a Nikoli}, ~lan
Saveta Pravnog fakulteta. �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
3
3
3
Dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} uru~uje diplomu Jeleni Jovi~i},
studentu generacije {kolske 2000/01. godine
U ~etvrtak, 27. januara, odr`a-
no je tradicionalno XI
Takmi~ewe u besedni{tvu stude-
nata Pravnog fakulteta Univerzi-
teta u Beogradu. Posle pauze od
dvadesetak godina, anga`ovawem
prof. dr Obrada Stanojevi}a i
prof. dr Sime Avramovi}a, tak-
mi~ewe je obnovqeno 1993. godine
i od tada je steklo reputaciju
jednog od najpresti`nijih doga|aja
ne samo na Pravnom fakultetu,
nego i na celom Univerzitetu u
Beogradu i u naj{iroj pravni~koj
javnosti. Dekan prof. dr Mirko
Vasiqevi} je u pozdravnom govoru
podsetio na vremena kada je ovo
takmi~ewe bilo op{te-jugoslo-
vensko, obuhvatalo sve pravne
fakultete iz SFRJ i zapam}eno po
tome {to je uzastopni pobednik
Takmi~ewe u besedni{tvu
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
4
4
4
posledwih nekoliko godina bio
student Pravnog fakulteta u Beo-
gradu, Slobodan – Boba Ra{i}, sa-
da sudija Vrhovnog suda Srbije.
Studenti su se, kao i ranijihgodina, takmi~ili u tri oblasti:improvizacija, zadata tema i slo-bodna tema. Zadate su dve teme –„Jednom beogradskom bulevaru daobih ime ...“ i „Gospodo porotnici,moj klijent je nevin“. Na takmi-~ewu je u~estvovalo 15 studenata,koji su odabrani od oko ~etrdesetprijavqenih kandidata.
Odlukom `irija za ovogodi{-weg ukupnog pobednika progla{enje Spasoje Qesar, student IV go-dine. Prvo mesto u odabranim dis-ciplinama osvojili su: u kate-goriji improvizacija SpasojeQesar, IV godina, u kategoriji slo-bodna tema Nikola Selakovi}, IIIgodina, a u kategoriji zadata temaMarko Kuli}, II godina. Drugomesto su osvojili: u kategorijiimprovizacija Petar U~ajev, ap-solvent, u kategoriji slobodnatema Biqana Removi}, apsolvent iDragoslav Ota{evi}, III godina, au kategoriji zadata tema Milo{Stankovi}, III godina. Tre}e mesto
su osvojili: u kategoriji improvi-zacija Ema Bednar`, IV godina, ukategoriji slobodna tema MilicaGvozdenovi}, I godina i StefanDu{ani}, II godina, a u kategorijizadata tema Marko Vukalovi}, stu-dent I godine. Nagradu publikedobio je Dragoslav Ota{evi}.
U prepunom amfiteatru V tak-
mi~ewu je prisustvovalo preko
1.000 slu{alaca, me|u kojima je
bio i veliki broj uglednih gosti-
ju: rektor Univerziteta u Beogradu
prof. dr Dejan Popovi}, pomo}-
nik ministra za obrazovawe prof.
U~esnici takmi~ewa u besedni{tvu
^lanovi `irija na takmi~ewu u besedni{tvu
dr Sne`ana Panteli}-Vujani},
predsednik Suda Dr`avne zajed-
nice SCG prof dr. Slobodan Pe-
rovi}, predsednik Ustavnog suda
Srbije Slobodan Vu~eti}, v.d.
predsednika Vrhovnog suda Srbije
Janko Lazarevi}, na~elnik Gene-
ral{taba vojske SCG general-pot-
pukovnik Dragan Paska{, dekan i
prodekani Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, predsed-
nici beogradskih op{tinskih
sudova, sudije Vrhovnog, Okru`nog
i op{tinskih sudova, predsednik
Advokatske komore Srbije Milan
[e{lija, predsednik Advokatske
komore Beograda Vojislav Nedi},
tu`ioci, pravobranioci i wi-
hovi zamenici, advokati, neka-
da{wi ministri, glumci, profe-
sori na{eg i drugih fakulteta,
kao i druge brojne javne li~nosti.
@iri koji je ocewivao govor-nike ove godine ~inili su: Radmi-la \uri~in, glumica, dr QiqanaMrki}-Popovi}, redovni profe-
sor FDU, advokat Radoje Prica,Nenad Xelebxi}, kao predstavnikAdvokatske komore Srbije, drObrad Stanojevi}, direktor Cen-tra za besedni{tvo Institutio orato-ria i dr Sima Avramovi}, redovniprofesor Pravnog fakulteta.
Nagradu ukupnom pobedniku je uime Pravnog fakulteta u Beograduuru~io dekan, prof. dr Mirko Va-siqevi}, a nagradu publike u imeAdvokatske komore Beograda pred-sednik Vojislav Nedi}. �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
5
5
5
K rajem decembra meseca, naPravnom fakultetu organi-
zovano je dvodnevno savetovawe oZakonu o privrednim dru{tvima usaradwi sa Udru`ewem pravnika uprivredi Srbije i Crne Gore.Aktuelnost teme i zvu~nost imenau~esnika ovog skupa privukli suvi{e stotina pravnika iz celezemqe u amfiteatar V na{eg Fa-kulteta. Dodatnu stimulaciju zau~e{}e na ovom skupu, sasvim si-gurno je predstavqao i Vodi~ za~itawe Zakona o privrednim dru-
{tvima koji je pripremio prof.dr Mirko Vasiqevi}, jedan odautora zakona, a koji je slu`io kaomaterijal za savetovawe.
U radnom predsedni{tvu save-
tovawa pored profesora na{eg
Fakulteta bili su i prof. dr
Vitomir Popovi}, dekan Pravnog
fakulteta iz Bawa Luke, prof. dr
Aleksandar ]iri}, dekan Pravnog
fakulteta iz Ni{a i prof. dr
Radovan Vukadinovi}, dekan Prav-
nog fakulteta u Kragujevcu.
Savetovawe je otvorio dekan
Pravnog fakulteta u Beogradu i
predsednik Udru`ewa pravnika u
privredi Srbije i Crne Gore –
prof. dr Mirko Vasiqevi}, ujedno
i urednik ovog savetovawa. Po
pozdravnoj re~i dekana pristupi-
lo se analizi osnovnih tema save-
tovawa.
Prof. dr Mirko Vasiqevi}upoznao je prisutne sa osnovnimidejama novog zakona, razlozima zawegovo dono{ewe i su{tinskim
Savetovawe o Zakonu o privrednim dru{tvima
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
6
6
6
novinama u odnosu na prethodnizakon najpre kroz analizu struk-ture zakona. Kao osnovne karakte-ristike ovog Zakona prof. Vasi-qevi} je izdvojio: harmonizacijusa pravom EU, kompletnost regula-tive, fleksibilnost i mogu}nostizbora, unapre|ewe korportaiv-nog upravqawa, unapre|ewe pravamawinskih akcionara, sofisti-ciranost re{ewa, transparent-nost otvorenih dru{tava, tran-zitni status dru{tvenog i javnogpreduze}a, uskla|enost sa drugim
zakonima, modernost i liberal-nost. Na kraju svog izlagawa,prof. Vasiqevi} je istakao da }euspeh ovog Zakona zavisiti od we-gove primene od strane trgovin-skih sudova i samih privrednihdru{tava, edukacije svih aktera naprivrednoj sceni, stepena pravnei dru{tvene kulture i kredi-biliteta institucija.
O Zakonu o privrednim dru-{tvima kao temequ novog pri-vrednog ambijenta govorio jeprof. dr Miorag Zec, a o ekonom-
skim aspektima korporativnogupravqawa dr Bo{ko Mijatovi}.Prof. dr Zoran Arsi} je govorioo pravu u~estvovawa u skup{tiniakcionara, a prof. dr Zoran To-mi} o upravno-pravnim pitawimaregistracije privrednih dru{ta-va. Na kraju prvog radnog dela sa-vetovawa o gra|anskim aspektimanovog Zakona govorio je prof. drDragor Hiber, a o prelaznim izavr{nim odredbama novog Zakonasa posebnim osvrtom na dru{tve-no preduze}e Jelisaveta Vasili},
biv{i sudija Vi{eg trgovinskogsuda. Nakon kra}e pauze skupu su seobratili Dragi{a Slijep~evi},sudija Vrhovnog suda Srbije koji jegovorio na temu „Individualne iderivativne tu`be i Zakon oprivrednim dru{tvima“ iDragica Marjanovi}, sudijaVrhovnog suda Srbije na temu„Prava mawinskih akcionara,sudska praksa i Zakon o privred-nim dru{tvima“. Mihailo Ruli},predsednik Vi{eg trgovinskogsuda govorio je o ulozi suda u van-parni~nom postupku. Nakon izla-gawa referenata otvorena jediskusija u kojoj su u~esnici save-
tovawa imali priliku da se oaktuelnim pitawima novog Zakonainformi{u od prof. dr MirkaVasiqevi}a i prof. dr Neboj{eJovanovi}a.
Drugi dan savetovawa otvoren jeizlagawem prof. dr Radovana Vu-kadinovi}a koji je govorio o veziZakona o privrednim dru{tvimai prava EU. Zatim je prof. drBo{ko @ivkovi} govorio o tr-`i{tu korporativne kontrole ikvaliteta korporativnog uprav-qawa. Advokat Miroslav Pauno-vi} je govorio o za{titi mawin-skih akcionara u funkciji ohra-brewa investitora, a Nikola Ze-
li}, konsultant, o reorganizacijiu Zakonu o privrednim dru{tvimai drugim sistemskim zakonima saosvrtom na privatizaciju. Prof.dr Aleksandra Jovanovi} govorilaje o ekonomskim slobodama u kon-tektsu novog Zakona, a prof. drNeboj{a Jovanovi} o otvarawu izatvarawu privrednih dru{tava.Na kraju savetovawa nastavqena jediskusija o aktuelnim temama no-vog Zakona.
Skup je izazvao i zna~ajnu pa`-wu medija, a jednoglasna je ocenau~esnika o wegovom izuzetnomkvalitetu. �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
7
7
7
P rema ustaqenoj tradiciji, u
organizaciji Udru`ewa
pravnika Srbije i ~asopisa za
pravnu teoriju i praksu „Pravni
`ivot“, na Kopaoniku je od 13. do
17. decembra 2004. godine odr`an
XVII susret Kopaoni~ke {kole
prirodnog prava sa temom „Pravo
i kulturne razlike“, posve}en
Jovanu Steriji Popovi}u (1806–
–1856).
Po sedamnaesti uzastopni put,
okupili su se pravnici Srbije i
Crne Gore, kao i wihovi uva`eni
gosti iz Francuske, Velike Bri-
tanije, Nema~ke, Austrije, Ita-
lije, Indije, Turske, Slovenije,
Belorusije, Bosne i Hercegovine,
Hrvatske i Makedonije da ras-
pravqaju o teorijskim i prakti~-
nim aspektima pravde i postoje}eg
prava.
Sa svoje strane, Pravni fakul-
tet u Beogradu je, prema svojim
mogu}nostima pomogao ovaj Skup,
ne samo materijalno, ve} i sa dva-
deset pet referata svojih profe-
sora i asistenata. Samom skupu
prisustvovalo je dvadesetak na{ih
nastavnika, kao i dekan prof. dr
Mirko Vasiqevi}.
Sedamnaesti kopaoni~ki susret
pravnika je otvorio prof. dr
Miodrag Orli}, nakon ~ega je
prof. dr Slobodan Perovi}, pred-
sednik Saveza udru`ewa pravnika
Srbije i udru`ewa pravnika Crne
Gore, podneo uvodno izlagawe i
upoznao okupqenu pravni~ku po-
pulaciju sa idejom tzv. heksagona
prirodnog prava (pravo na `ivot,
pravo na slobodu, pravo na imo-
vinu, pravo na intelektualnu tvo-
revinu, pravo na pravdu i pravo na
pravnu dr`avu).
Tokom Savetovawa preko 2000u~esnika imalo je priliku da seupozna sa 294 stru~nih radovaraspore|enih u {est tematskih
Kopaoni~ka {kola prirodnog prava
Asistenti mr Marija Karaniki}, mr Milena Milutinovi}, mr Monika
Ninkovi} i studenti Pravnog fakulteta na savetovawu na Kopaoniku
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
8
8
8
katedri iz svih oblasti pravnenauke, sudstva, advokature, upravei privrede. Referati iz gotovosvih postoje}ih pravnih oblastiobjavqeni su u dva posebna toma~asopisa „Pravni `ivot“ br. 9–10i 11–12/2004. godine, sa preko 4000stranica teksta. Prof. dr Slobo-dan Perovi} je glavni urednik,
predsednik Ure|iva~kog i Orga-nizacionog odbora Savetovawa, au Ure|iva~kom odboru ovogodi{-weg Susreta sa na{eg Fakulteta subili profesori: dr Miroslav\or|evi}, dr @ivojin Aleksi},dr Dragoqub Kavran, dr Predrag[uleji}, dr Miodrag Orli}, drMirko Vasiqevi}, dr Oliver An-
ti}, dr Slobodan Markovi}, drMilan Paunovi}, dr Branko Lu-barda, dr Milan [kuli} i drDobrosav Milovanovi}.
Na zavr{noj plenarnoj sednicisve katedre i sekcije prezentiralesu svoje zakqu~ke na osnovu kojih}e se formirati kona~ne porukeSavetovawa. �
U Strazburu je 8. i 9. decembra2004. godine odr`ana prva
sednica Komiteta eksperata za de-cu i porodicu Saveta Evrope (CS-EF), kojoj je u svojstvu predstavni-ka dr`avne zajednice Srbija iCrna Gora prisustvovala profe-sor dr Marija Dra{ki}. MandatKomiteta, koji }e on ostvarivati unaredne dve godine (2005–2006),definisan je kao „Podr{ka rodi-teqstvu u najboqem interesu dete-ta“. U okviru tako odre|ene nad-le`nosti, Komitet je formiraodve radne grupe.
Jedna radna grupa bavi}e se pi-tawima koja predstavqaju izazovroditeqstvu sa stanovi{ta nasi-qa koje se vr{i prema deci. Oba-veza je ove radne grupe da defini-{e principe koji treba da omo-gu}e dr`avama ~lanicama da pri-mene me|unarodne standarde za-{tite dece od nasiqa na nacio-nalnom i lokalnom nivou, kako bise pove}ala svest o posledicamakoje nasiqe ima na decu i identi-fikovali dobri primeri i dobreprakse za spre~avawe nasiqa naddecom.
Druga radna grupa dobila je za-datak da se posveti izazovima kojiroditeqstvu prete od siroma{tvai dru{tvene iskqu~enosti. Nai-me, jedan od najva`nijih zadatakaSaveta Evrope u narednim godina-ma bi}e primena Strategije osocijalnoj koheziji, {to zna~i daje ova radna grupa dobila zadatakda sagleda probleme roditeqstva
koji su povezani sa siroma{tvomi socijalnom izolovano{}u, anaro~ito to kako siroma{tvo isocijalna iskqu~enost uti~u naodnos roditeqa i deteta te odnosdeteta prema spoqnom svetu, po-sebno prema {koli. Radna grupa,treba da formuli{e prakti~nemere za pomo} porodicama u raz-li~itim oblastima (socijalna po-mo} i socijalna sigurnost, zdrav-qe, obrazovawe itd.), kako bi selak{e savladali te{ki dru{tvenii ekonomski pritisci koji ugro-`avaju potencijale dobrog i us-pe{nog roditeqstva i razvila po-rodi~na solidarnost.
�����
Asistenti Pravnog fakulteta –mr Marko Davini}, Sawa Gligi},Bal{a Ka{}elan i Nenad Te{i},koji se nalaze na Junior Faculty De-velopment Program u~estvovali suna me|unarodnoj konferenciji:„Bridging the US – European Expe-riance – Setting an Agenda for A NewHigher Education Mandate“, u perio-du od 9 do 13. januara 2005. u Va-{ingtonu, SAD, u organizacijiAmerican Councils for InternationalEducation ACTR-ACCELS. Predmetove konferencije bila su pitawaod zna~aja za saradwu univerziteta
Nau~ni skupovi u inostranstvu
Asistenti Pravnog fakulteta Bal{a Ka{}elan, mr Marko Davini} i
Nenad Te{i} na Konferenciji u Va{ingtonu
{irom sveta, sa naro~itim osvr-tom na reformu visokog obrazo-vawa u skladu sa Bolowskom dekla-racijom.
�����
Profesor dr Marija Dra{ki}u~estvovala je u radu druge konfer-encije Komisije za Evropsko poro-di~no pravo (CEFL), koja je odr-`ana na Univerzitetu u Utrehtu,od 10. do 12. decembra 2004. godine.
Komisija za Evropsko porodi~-no pravo (CEFL) osnovana je sep-tembra 2001. godine. U wen sastavu{li su najeminentniji profe-sori porodi~nog prava u Evropi,sa zadatkom da se bave pripremnimradovima na harmonizaciji iunifikaciji porodi~nog prava uEvropi. Na ovoj konferenciji su,stoga, izlo`eni rezultati dvogo-di~weg rada Komisije, koji sesatoje u definisawu principa zaharmonizaciju porodi~nog prava uoblasti razvoda braka i izdr`a-vawa izme|u biv{ih supru`nika.Principi koji su predstavqenine predstavqaju model zakon, aliza o~ekivati je da }e biti uzeti uobzir kao okvirna referenca odstrane nacionalnih i me|unarod-nih zakonodavaca.
�����
Na qubqanskom Pravnom fa-kultetu je od 13. do 15. januara 2005.godine odr`an skup pod nazivomKa stvarawu bolowskog kurikuluma
(Towards Creating the Bologna Cur-ricula), na kojem je, u svojstvu pred-stavnika na{eg Fakulteta, u~e-stvovao prodekan za nauku doc. drMiodrag Jovanovi}. Bili su jo{zastupqeni i slede}i evropskipravni fakulteti: Glazgov, Sege-din, Zagreb, Trento, Novi Sad,Be~, Grac, Skopqe, Rijeka, Poatije,Maribor, Sarajevo i Qubqana. Uradu skupa je uzeo u~e{}e i pred-sednik Evropskog udru`ewa prav-nih fakulteta (ELFA), prof. drVilibald Po{. Na kraju dvod-
nevnog skupa, u~esnici su izdalizajedni~ko saop{tewe u kojem se,izme|u ostalog, navodi:
• da Bolowska deklaracija, sa pro-pratnim aktima, sadr`i smer-nice i ciqeve, a ne obavezuju}apravila, {to za ishod ima raz-li~ite pristupe u implemen-taciji reformi pravnog obra-zovawa;
• da posebni problemi u ukqu~i-vawu evropskih pravnih fakul-teta u Bolowski proces pro-isti~u iz same prirode studijai iz specifi~nih potreba prav-ni~kih profesija za koje se stu-denti {koluju;
• da pravni fakulteti moraju bi-ti okrenuti istra`ivawu ipromociji takvih studija koje}e kod studenata omogu}iti raz-vijawe kako op{teprimenqi-vih, tako i specifi~no pravnihznawa i ve{tina, {to name}e ipreispitivawe veze izme|u stu-dija prava i pravni~kog poziva,u svetlu stalno mewaju}ih zahte-va profesije i te`wi i inte-resovawa samih studenata;
• da predvi|ena dvostepenost stu-dija (Bachelor i Master) ne podra-zumeva uniformnost, {to zna~ida svaka dr`ava treba da do|e dooptimalnog re{ewa u pogledutrajawa osnovnih studija, s timda one ne mogu biti kra}e od trigodine;
• da plan i program pravnih stu-dija treba da predvidi, kao op-{teobavezne, one predmete kojisu neophodni za pravni~ko ob-razovawe svakog studenta, ali ida ponudi zna~ajan broj pred-meta koje }e studenti mo}i dabiraju, u zavisnosti od li~nihsklonosti i interesovawa;
• da neprekidno usavr{avawe na-stavnog procesa treba da budepra}eno odgovaraju}im proce-durama za procenu wegovog kva-liteta, kako bi se postiglikqu~ni ciqevi Bolowske re-forme, a to je stvarawe odr`ivei globalno kompetitivne Ob-
lasti evropskog visokog ob-razovawa (EHEA) i Evropske is-tra`iva~ke oblasti (ERA).
Pravni fakultet u Qubqani }ebiti doma}in i slede}eg skupa, ko-ji }e se krajem septembra odr`atina temu odnosa izme|u op{teoba-veznih i izbornih predmeta u nas-tavnim planovima i programimaevropskih pravnih fakulteta.
�����
Docent dr Vladimir Pavi} jetokom druge polovine januara odr-`ao kratak kurs iz oblasti Pravainterneta i elektronske trgovinena Centralnoevropskom Univer-zitetu u Budimpe{ti u svojstvugostuju}eg profesora.
�����
Asistenti Pravnog fakulteta,mr Tanasije Marinkovi} i mrMarija Karaniki} su, kao stipen-disti AFP-a (Academic FellowshipProgram), programa razvijenog uokviru HESP-a (International HigherEducation Support Program), u~e-stvovali na ~etvorodnevnoj kon-ferenciji u Rumuniji (Predeal,Karpati 26–30. januar). Ovom pri-likom, T. Marinkovi} i M. Ka-raniki} su produbili saradwukoja, pod okriqem AFP-a, postojime|u asistentima zaposlenim nafakultetima u Centralnoj i Is-to~noj Evropi, nastavili svojanga`man na projektu pod nazivomRegional European Studies Project iu~estvovali u diskusijama koje suse ticale reforme visokog obrazo-vawa, savremenih metoda nastave,kao i prakti~nih problema sakojima se u svom radu susre}u asis-tenti u regionu.
�����
U ma|arskom gradu Kesegu od 27.do 29. januara u organizaciji In-stituta za dru{tvene i evropskestudije (ISES) iz Sombatija, odr-`an je me|unarodni nau~ni skuppod nazivom „Od Balkana do Bal-
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
9
9
9
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
10
10
10
tika – ponovno otkrivawe SredweEvrope“. Na ovom skupu u~estvova-li su predstavnici desetak insti-tuta i univerziteta iz Ma|arske,Poqske, Slova~ke, [panije, [ved-ske, Bugarske, Rumunije, Slovenije,Turske i SCG. Glavna tema skupa jebila priprema predloga zajedni~-kog projekta za tzv. {esti okvirniprogram EU. Radni naslov ovogprojekta je „Nove granice EU i no-ve vizije susedstva“. U~esnici se-minara su u jednoj plodnoj i inten-
zivnoj razmeni mi{qewa poku{a-li da do|u do zajedni~kog okviraunutar kojeg bi svaka institucijakoja participira u projektu na{-la svoje specifi~no mesto. Osimove teme, na skupu su razmatrane imogu}nosti me|usobne saradweprisutnih instituta i fakultetaunutar tzv. CEEPUS sporazuma.CEEPUS je multilateralni spo-razum (kojem je na{a zemqa pris-tupila 2004. godine) ~iji je ciq dapospe{i me|usobnu saradwu i raz-
vije zajedni~ke kurikulume uni-verziteta i instituta sa podru~jaSredwe Evrope. Jedan broj insti-tucija koje su bile predstavqenena ovom skupu ve} je ranije ofor-mio CEEPUS network, a Pravni fa-kultet u Beogradu je nedavno, pis-mom o namerama, iskazao `equ daparticipira u wegovim aktivnos-tima. Na{ fakultet na ovom semi-naru predstavqao je asistent mrGoran Dajovi}. �
U organizaciji Ministarstava
za dr`avnu upravu i lokalnu
samoupravu Republike Srbije i
Evropske agencije za rekonstruk-
ciji (EAR), u Beogradu je 23. i 24.
novembra 2004. godine odr`ana
Me|unarodna konferencija na
temu „Reforma Vlade i dr`avne
uprave u Srbiji“. Prvog dana ovoga
skupa, u ime stru~nog tima, profe-
sor Pravnog fakulteta Univerzi-
teta u Beogradu, dr Zoran R. Tomi}
je predstavio Nacrt novoga Zakona
o upravnim sporovima (koji u toj
verziji ve} preveden na engleski
jezik, a na inicijativu Saveznog
upravnog suda Nema~ke i na nema~-
ki jezik), posle ~ega su postavqana
pitawa i vo|ena diskusija doma-
}ih i inostranih stru~waka.
�����
U organizaciji udru`ewa stude-nata Pravnog fakulteta „Nomoka-non“ 8. decembra 2004. godine,odr`ana je tribina na temu:Srpsko pitawe na Kosovu iMetohiji. Na tribini su govo-rili: akademik Kosta ^avo{ki, drSlavenko Terzi}, redovni profe-sor Filozofskog fakulteta uBeogradu i Milovan Drecun, vojnopoliti~ki komentator.
�����
Okrugli sto o kontinuiranom
profesionalnom razvoju asistena-
ta Univerziteta u Beogradu odr-
`an je 13. decembra 2004. godine u
Rektoratu Univerziteta u Beo-
gradu. Ciq Okruglog stola je da se
razmotre na~ini i strategije uvo-
|ewa principa kontinuiranog
profesionalnog razvoja u na{u
univerzitetsku praksu. Namera je
da se objedine razli~ite inicija-
tive profesionalnog usavr{ava-
wa asistenata koje se trenutno
odvijaju na Univerzitetu u Beo-
gradu i da se kroz razmenu mi{-
qewa razli~itih u~esnika u siste-
mu visokog obrazovawa do|e do
predloga o tome {ta kontinuira-
ni profesionalni razvoj podrazu-
meva u kontekstu Univerziteta i
na koje na~ine mo`e najboqe da se
pristupi tom procesu.
U~esnici u radu Okruglog stolaradili su u grupama na slede}e te-me:
a) Razvoj i unapre|ewe akadem-skih ve{tina asistenata (ne-ophodnih za istra`iva~kirad, za pisawe nau~nih radovaza objavqivawe u me|unarod-nim ~asopisima i za u~e{}e name|unarodnim konferencija-ma);
b) Razvoj i unapre|ewe pedago{-kih ve{tina i didakti~ko-metodi~kih znawa asistenata
neophodnih za rad sa studenti-ma (poznavawe i kori{}eweprincipa i tehnika interak-tivne pedagogije, kontinuira-nog ocewivawa, sprovo|eweevaluacije i kori{}ewe po-dataka dobijenih evaluacijomza unapre|ewe svoje nastavneprakse).
U okviru ovih tema razmatrao sei na~in sistematskog organizo-vawa profesionalnog razvoja nainstitucionalnom nivou.
Skup su organizovali RektoratUniverziteta u Beogradu i Beo-gradska otvorena {kola, uz podr-{ku Fonda za otvoreno dru{tvo, aprisustvovali su predstavniciRektorata Univerziteta u Beo-gradu, Ministarstva prosvete isporta, svih fakulteta Univerzi-teta u Beogradu, Komisije za izraduNacrta zakona o visokom obrazo-vawu, nevladinih organizacija idrugi zainteresovani. Sa na{egFakulteta je u radu Okruglog stolau~estvovao doc. dr Zoran Mirko-vi}.
�����
Olaf Rangar Grimson, predsed-nik Islanda, gost kraqevskog domaKara|or|evi}a, posetio je 14.decembra 2004. godine RektoratBeogradskog univerziteta i tomprilikom odr`ao predavawe nas-
Nau~ni skupovi u zemqi
tavnicima i studentima Pravnog,Ekonomskog, Fakulteta politi~-kih nauka i Filozofskog fakulte-ta na temu: „Stari obi~aji – novipo~eci“. Sa na{eg Fakulteta pre-davawu su prisustvovali BojanMilisavqevi} i Bojana Jak{i},asistenti pripravnici. U imeprofesora i studenata dobrodo{-licu predsedniku Islanda i prin-cu Aleksandru II po`eleo je rektorDejan Popovi}.
Predsednik Islada, Olaf Ran-gar Grimson, 1965. godine je mag-istrirao a 1970. doktorirao je naUniverzitetu u Man~esteru, uperiodu od 1970. do 1988. je bioprofesor politi~kih nauka naUniverzitetu u Rejkjaviku. Zapredsednika Islanda je izabran1996. godine.
�����
U organizaciji Nezavisne aso-cijacije studenata Pravnog fakul-teta u amfiteatru VI 15. decembra2004. godine prof. dr. Jovan I.Dereti} odr`ao je predavawe natemu „Anti~ka Srbija“.
�����
17. decembra 2004. godine naPravnom fakultetu, u amfiteatruII odr`ana je tribina na temu: „Obraku i porodici“. Na Tribini su
govorili: prof. dr DimitrijeKalezi}, imam Muhamed Jusufspa-hi} i pater Anto Mati}.
�����
Studentsko udru`ewe Pravnogfakulteta „Nomokanon“ organizo-valo je 22. decembra u amfiteatruV, tribinu na temu: „StradaweSrba na Kosovu i Metohiji“. NaTribini su govorili: dr SlavenkoTerzi}, redovni profesor Filo-zofskog fakulteta u Beogradu, drMilovan Mitrovi}, redovni pro-fesor Pravnog fakulteta u Beo-gradu, Bo`idar Ke~ovi}, boracratnog sastava Pri{tinskog kor-pusa i Marko Jak{i}, potpredsed-nik Srpskog nacionalnog ve}aKosova i Metohije. Nakon Tri-bine, posetioci su mogli da raz-gledaju izlo`bu fotografija „Ras-peto Kosovo“ u holu Fakulteta.
�����
Me|unarodni seminar „Tranzi-ciona pravda u biv{oj Jugosla-viji“, odr`an je pod radnim na-slovom „Zadatak kolektivnog se-}awa i figure poricawa spornepro{losti“, od 26. do 30. decembrau Beogradu i Zagrebu. Prisutnegoste iz Srbije i Crne Gore, SAD-a, Ma|arske, Turske, Slovenije iHrvatske, pozdravio je Rasim Qa-
ji}, ministar za qudska i mawins-ka prava u Vladi Republike Srbije.Rad Seminara je podeqen u pet se-sija (Zadatak kolektivnog se}awa;Politi~ka i moralna odgovornostprema pro{losti; Politika po-ricawa pro{losti; Tranzicionapravda u biv{oj Jugoslaviji iNacionalna hipnoza i kritika).Svaka sesija je imala svog uvod-ni~ara na odre|enu temu i komen-tatore iz razli~itih zemaqa i sre-dina iz kojih dolaze. Profesor drDragica Vujadinovi}-Milinko-vi} sa na{eg Fakulteta je u~estvo-vala u radu ovog Seminara.
U okviru Seminara u Narodnojbiblioteci Srbije 28. decembraodr`ana je promocija kwige Sta-tisa Gurgurisa: „Sawana nacija“,na kojoj su pored autora govoriliprofesori Univerziteta Kolum-bija, Ju`ni Mejn (SAD), Qubqanei Istambula.
�����
Pravni fakultet i organizaci-ja „Pravni forum“ su 12. januara2005. godine u amfiteatru IV naPravnom fakultetu organizovalistru~nu tribinu na temu„Evropska unija – za i protiv“ kojaje privukla veliko interesovawestudenata. Ciq organizatora jebila racionalizacija argumenata
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
11
11
11
mr Vladimir Todori} na tribini „Evropska unija – za i protiv“
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
12
12
12
u prilog ~lanstvu Srbije i CrneGore Evropskoj uniji, kao i sagle-davawe op{te politi~ke sprem-nosti za ispuwavawa uslova za~lanstvo. Na skupu su govorili: mrVladimir Todori}, predsednikPravnog Foruma i ~lan vladineKancelarije za pridru`ivaweEvropskoj uniji, mr NikolaJovanovi}, tako|e iz vladineKancelarije, mr Ksenija Mili-vojevi}, predsednik Odbora zaevropske integracije Narodneskup{tine Republike Srbije i mrIvan Kne`evi}, ~lan Evropskogpokreta u Srbiji. Govorilo se opoliti~kim i bezbednosnim pred-nostima pridru`ivawa, ekonom-skim i finansijskim aspektimapridru`ivawa, uslovima za pos-tizawe politi~kog i dru{tvenogkonsenzusa za pridru`ivawe Ev-ropskoj uniji i radu nevladinogsektora u ovoj oblasti.
Moderator programa bila jeasistent mr Milena Milutino-vi}, koja je na kraju tribune oba-vestila studente da Pravni fakul-tet namerava da organizuje jo{ovakvih skupova na kojima }e stu-dentima biti omogu}eno bli`eupoznavawe sa aktuelnim temamakoje se ti~u pridru`ivawa EU i
prava EU, a naro~ito kroz radnedavno osnovanog Centra za pra-vo Evropske unije na Fakultetu.Tako|e, asistent Milutinovi} jepodsetila studente da svoja znawaiz ove oblasti mogu produbiti ipoha|awem specijalisti~kih stu-dija iz Prava EU koje Fakultetuve} vi{e godina organizuje.
Tribini su prisustvovali iprof. dr Momir Milojevi}, prof.dr Stevan Lili}, mr Ivana Krsti}i mr Tanasije Marinkovi}.
�����
U organizaciji Instituta zauporedno pravo iz Beograda, a uzpomo} nema~ke organizacije GTZ,u sredu, 26. januara 2005. godine, uprostorijama Aero kluba u Beogra-du odr`an je okrugli sto na temu„Promene svojinskog zakonodav-stva u Srbiji“. Okrugli sto jeimao za ciq da poslu`i raspravio pravcu reformi stvarnog pravau Srbiji. Osnov za raspravu pred-stavqao je niz stru~nih radova –referata koji su pripremilisaradnici Instituta za uporednopravo na ovom projektu: prof. drVladimir Vodineli}, dr JasnaPak, dr Ivanka Spasi}, mr Sa{a
Gajin, mr Milo{ @ivkovi}, asis-tent na{eg Fakulteta, Ana Kne`e-vi} i Vesna @ivkovi}.
Skupu je prisustvovalo {ezde-
setak pravnika koji se bave ovom
materijom, od ~ega je posebno zna-
~ajno bilo prisustvo sudija op{-
tinskih i okru`nih, kao i Vrhov-
nog suda Srbije.
Skup su otvorili dr Tomas Me-
jer, {ef Kancelarije GTZ za prav-
nu reformu, Folker Milh, vi{i
koordinator za reformu pravo-
su|a u delegaciji OEBS-a u Srbiji
i Crnoj Gori i dr Jovan ]iri},
zamenik direktora Instituta za
uporedno pravo, koji je bio mode-
rator diskusije.
Asistent na{eg Fakulteta mr
Milo{ @ivkovi} predstavio je
tri svoja referata: Sticawe prava
svojine (posebno na nepokretnosti-
ma), Registri nepokretnosti i
Hipoteka i zemqi{ni dug.
Zahvaquju}i se svim u~esnicima
na trudu i vremenu, dr ]iri} je
istakao da }e Institut za upored-
no pravo nastaviti da radi na pro-
jektima ~iji je ciq promovisawe
rasprave o budu}oj sveobuhvatnoj
izmeni svojinskog zakonodavstva u
Srbiji. �
O p{ti seminar Pravnog fa-
kulteta je odr`ao 7. decem-
bra 2004. tre}i sastanak u ovoj
{kolskoj godini. Sastanak je bio
posve}en kwizi akademika Danila
Baste Pet likova Slobodana Jova-
novi}a, Slu`beni list SCG, Beo-
grad, 2004. ^lan uprave Op{teg
seminara, prof. dr Momir Milo-
jevi}, bio je moderator rasprave a
uvodni~ari su bili akademik
Kosta ^avo{ki, prof. dr Jovica
Trkuqa i autor. Ova tema je izaz-
vala veliko interesovawe nastav-
nika, saradnika i studenata Fa-
kulteta koji su uvodni~arima po-
stavili mnoga pitawa i izneli
svoje poglede o delu i liku profe-
sora Slobodana Jovanovi}a.
Na sastanku je jednoglasno prih-va}en predlog studenata da Pravnifakultet pokrene inicijativu dase trg ispred Fakulteta nazove poSlobodanu Jovanovi}u i da Fakul-tet svake godine organizuje „DaneSlobodana Jovanovi}a“.
�����
Op{ti seminar Pravnog fakul-teta je odr`ao 21. decembra 2004.godine ~etvrti sastanak u ovoj{kolskoj godini. Sastanak je bio
Op{ti seminar
posve}en „Novinama u nacrtu Za-kona o upravnim sporovima“.^lan uprave Op{teg seminara,prof. dr Zoran Tomi} odr`ao jeuvodno predavawe.
Izlagawe profesora Tomi}aizazvalo je veliko interesovawenastavnika, saradnika i studenataPravnog fakulteta, kao i prisut-nih sudija Ustavnog suda Srbije iVrhovnog suda Srbije, koji su uvod-ni~aru postavili mnoga pitawa iizneli svoje poglede o nacrtu Za-kona o upravnim sporovima.
�����
Op{ti seminar Pravnog fakul-teta je odr`ao 28. decembra 2004.godine svoj peti sastanak. Sasta-nak je bio posve}en temi „Po-liti~ke stranke i mo}“, a povod jebila kwiga mr Slavi{e Orlovi}a,asistenta na Fakultetu politi~-kih nauka u Beogradu. Govorili suprof. dr Vuka{in Pavlovi},prof. dr Slobodan Antoni} i mrSlavi{a Orlovi}. Upravnik Op-{teg seminara, prof. dr Jovica
Trkuqa, bio je moderator. Slu-{aoci su uvodni~arima postavilimnoga pitawa i izneli svojepoglede o odnosu politi~kih par-tija i mo}i u Srbiji.
�����
Na dan 25. januara 2005. je odr-
`an {esti sastanak Op{teg semi-
nara Pravnog fakulteta. Sastanku
je prisustvovala prodekan prof.
dr Aleksandra Jovanovi}, a vodio
ga je prof. dr Jovica Trkuqa. Se-
minar je bio posve}en godi{wici
smrti profesora Pravnog fakul-
teta dr Slobodanke Nedovi} i
odr`an je pod nazivom: „Izabrani
spisi Slobodanke Nedovi}“. Do
sada su objavqene dve kwige: „Sa-
vremeni feminizam“ (magistar-
ski rad) i „Dr`ava blagostawa“
(doktorska disertacija). O wima
su govorili dr Da{a Duha~ek, dr
Miroslav Pe~ujli} i dr Miroqub
Labus.
Kwige su objavili Centar za
unapre|ivawe pravnih studija i
Centar za slobodne izbore i demo-
kratiju (~iji je direktor bila dr
Slobodanka Nedovi}), a pomogao je
Fond za otvoreno dru{tvo. U pla-
nu za izdavawe izabranih spisa
Slobodanke Nedovi} su jo{ dve
kwige: „Izazovi tranzicije“ i „U
odbranu demokratije“. �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
13
13
13
U januaru mesecu Pravni fa-kultet u Beogradu posetio je g.
Marko Sladojevi}, biv{i studentna{eg Fakulteta, koji je svoje usa-vr{avawe na poslediplomskimstudijama nastavio na Pravnomfakultetu u Lajdenu (Holadnija).Tim povodom sa wim je organizo-van razgovor, u kojem su u~estvova-li doc. dr Olivera Vu~i}, prode-kan za nastavu, prof. dr Aleksan-dra Jovanovi}, prodekan za finan-sije, prof. dr Milenko Kre}a,direktor Instituta za pravne idru{tvene nauke i prof. dr Gor-dana Ili}-Popov, upravnik Cen-tra za pravo Evropske unije. Raz-matran je predlog ugovora o sarad-wi izme|u holandskog Institutaza me|unarodne odnose Klingen-
dal, Pravnog fakulteta u Lajdenu iPravnog fakulteta u Beogradu.Ovakvoj saradwi prikqu~ile bi sei Advokatska komora Beograda iInstitut za uporedno pravo. Am-basada Kraqevine Holandije i gradHag, kao i ambasada Srbije i CrneGore u Hagu iskazali su svoje ve-liko interesovawe za ovakav pro-jekat i spremnost da ga finansij-ski podr`e.
Predlo`eni su razli~iti obli-ci saradwe, koji bi se odvijalikroz pojedine faze. Pre svega, o~e-kuje se da dvojica eminentnih pro-fesora iz Instituta Klingendal iUniverziteta Lajden odr`e pre-davawe beogradskim studentimaprava iz oblasti me|unarodnogprava, ~ime bi se uspostavili po-
~etni osnovi za daqu sveobuhvat-niju saradwu. Nadaqe, postoji in-teresovawe za organizovawe pose-te na{ih najboqih studenata po-menutim institucijama, gde biimali mogu}nost da poha|aju kur-seve koje one organizuju. Tako|e bii studenti iz Holandije koji po-ka`u interesovawe za Isto~nu iJugoisto~nu Evropu bili u mogu}-nosti da iskoriste ovaj novo-uspostavqeni obrazovni okvir iposete Pravni fakultet u Beogra-du, Advokatsku komoru Beograda iInstitut za uporedno pravo. Stal-no sedi{te predlo`ene saradwe sareprezentativnim institucijamaiz Holandije bio bi Pravnifakultet Univerziteta u Beogradu.Najzad, saradwa bi trebalo da pre-
Me|unarodna saradwa
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
14
14
raste u organizovawe seminara,radionica i dr. za beogradske stu-dente, advokate i sudije iz oblastiEvropskog prava, Evropskih odno-
sa (politi~ki deo EU) i Evropsketrgovine i finansija. Svi oblicipredlo`ene saradwe bi, bez sumwe,doprineli obrazovawu funkcio-
nalno visoko specijalizovanihpravnika, diplomata, ekonomistai dr. �
14
U okviru nastave iz predmetaPrava osigurawa, 2. decembra
2004. godine gost Pravnog fakul-teta bila je Dragica Marjanovi},sudija Vrhovnog suda Srbije, koja jestudente IV godine upoznala saaktuelnom sudskom praksom iz oveoblasti i radom Vrhovnog suda.Naro~itu pa`wu studenata izaz-vala je analiza slu~aja okon~anog2003. godine pred Vrhovnim sudomSrbije a koji se ti~e sudara aviona1976. godine nad vazdu{nim pros-torom Zagreba. Ovaj slu~aj je poredpitawa prava osigurava~a naregres od lica odgovornog za{tetu, u konkretnom slu~aju Dunav
osigurawa, pokrenuo i intere-santna pitawa pasivne legiti-macije Republike Srbije u ovomsporu i pitawe deobnog bilansabiv{ih republika ~lanica SFRJ.
�����
U okviru nastave iz predmetaOp{ta pravna istorija, 3. decem-bra 2004. godine je gostuju}i pro-fesor Xejms Kleba sa Pravnogfakulteta Univerziteta Lojola izWu Orleansa odr`ao studentimaprve godine predavawe pod nazi-vom Introduction to the Legal Systemof the USA. Predavawe je odr`ano
pred nekoliko stotina studenata uamfiteatru V, posle ~ega je usledi-la dugotrajna diskusija, na osnovutridesetak pitawa koja su studentipostavili u pisanom obliku naengleskom jeziku.
�����
U okviru nastave iz predmetaGra|ansko procesno pravo, profe-sor Xejms Kleba je 21. decembra2004. godine studentima ~etvrtegodine studija odr`ao predavawepod nazivom Comparative Civil Pro-cedure: The Civil Law and Anglo-Ame-rican Common Law. �
Gosti na predavawima
23. decembra odr`an je pis-meni ispit, kao zavr{ni
deo kursa Introduction to the LegalSystem of the USA, koji je tokomprvog semestra {kolske 2004/05godine na na{em Fakultetu vodioprofesor Xejms Kleba. Kurs jeuredno poha|alo preko 50 na{ihstudenata, a sa uspehom ga jepolo`ilo 29 studenata.
S obzirom da je ovo prvi kurskoji }e se na{im studentima priz-navati kao ste~eni kredit na dru-gim pravnim fakultetima u svetu,a naro~ito na poslediplomskimstudijama u SAD, na{ Fakultet imje izdao poseban sertifikat o po-lo`enom ispitu. Pored sertifi-kata, studenti dobijaju i ocene, ko-je su u ovom slu~aju biti izra`enei numeri~ki i slovima (10 = A+; 9= A; 8 = B; 7 = C; 6 = D; 5 = F), {to}e predstavqati osnov za priz-
navawe jednog opcionog predmetana ~etvrtoj godini studija. Ovajkurs predstavqa prvi korak kaolak{avawu mobilnosti na{ihstudenata jer omogu}ava priznava-
we ispita polo`enih na Pravnomfakultetu u Beogradu na najpre-sti`nijim fakultetima u svetu,~ime se ujedno podi`e i ugledna{eg fakulteta u svetu. �
Novi kursevi na Fakultetu
D ana 10. i 11. decembra 2004.godine u organizaciji World
University Service – WUS Austria,odr`ano je prvo nacionalno tak-mi~ewe pod nazivom Balkan CaseChallenge for Serbia and Montenegro2004. Na takmi~ewu su u~estvovalistudenti sa vi{e fakulteta izna{e zemqe, a takmi~ewe je obuh-vatalo simulaciju rada Me|unaro-dnog suda pravde – Moot Court kao iraspravu o aktuelnim pitawimame|unarodnog javnog prava. U svo-jstvu sudija u~estvovali su asis-tenti Pravnog fakulteta BojanMilisavqevi}, mr Ivana Krsti}i Aleksandar Gaji}.
�����
U toku je priprema studenata zau~e{}e na nacionalnom takmi-~ewe iz oblasti Me|unarodnoghumanitarnog prava koje organizu-je Me|unarodni komitet Crvenogkrsta. Nacionalno takmi~ewe }e
biti odr`ano na Pravnom fakul-tetu u Beogradu od 23–28. aprila2005. godine, a najboqi tim putujena evropsko takmi~ewe – Jean PictetInternational Humanitarian LawMoot u jednoj od evropskih zemaqa.
Studente za ovo takmi~ewe pri-premaju asistenti mr Ivana Kr-sti} i Bojan Milisavqevi}.
�����
Privodi se kraju priprema stu-denata za u~e{}e na nacionalnomdelu takmi~ewa Philip S. Jessup In-ternational Court of Justice Moot, koje}e biti odr`ano 18. februara uBeogradu. Najboqi tim sa nacio-nalnog takmi~ewa putuje u Va-{ington (SAD) gde se po~etkomaprila odr`ava finalno takmi-~ewe. Philip S. Jessup InternationalCourt of Justice Moot odvija se u vidusimulacije rada Me|unarodnog su-da pravde, a studenata su za takmi-
~ewe pripremali asistenti BojanaJak{i} i Aleksandar Gaji}.
�����
Tim studenata Pravnog fakul-teta, koje za u~e{}e na me|unarod-nom takmi~ewu iz Prava me|unar-odne prodaje i Arbitra`nog pravapripremaju dr Vladimir Pavi} imr Milena Milutinovi}, poslaoje u Be~ 14. decembra 2004. godineMemorandum for Claimant (tu`bu),a 27. januara 2005. godine Memoran-dum for Respondent (odgovor natu`bu). Usmeni deo takmi~ewaodr`ava se od 18. do 24. marta uBe~u, a protivnici Pravnog fa-kulteta na ovom takmi~ewu bi}epravni fakulteti Univerizitetaiz Denvera (SAD), Lojola Uni-verziteta iz Wu Orleansa (SAD),Univerziteta iz Gizena (Nema~ka)i Univerziteta King’s Inns izDablina (Irska). �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
15
15
15
Moot Courts
J anuara 2005. godine potpisan je
Protokol o saradwi izme|u
Pravnog fakulteta, koga zastupa
dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}
i Narodne kancelarije predsedni-
ka Republike, koju zastupa direk-
tor Dragan \ilas.
Predmet ovog Protokola jeste
uspostavqawe me|usobne saradwe u
ciqu razvijawa ideje dobrovoqnog
rada studenata ~etvrte godine i
poslediplomaca. Narodna kance-
larija predsednika Republike oba-
vezuje se da zainteresovanim stu-
dentima i poslediplomcima omo-
gu}i volonterski rad u razli~i-
tim odeqewima Narodne kance-
larije (socijalno, pravno, projek-
ti, prijemno) u trajawu od tri do
{est meseci. Posle odabira i obu-
ke, koju vode univerzitetski pro-
fesori, studenti volonteri bi}e
radno anga`ovani najvi{e tri
sata nedeqno u radu sa gra|anima.
Studenti i poslediplomci dobi}e
potvrde za seminare koje su poha-
|ali, kao i potvrdu o volontirawu
u Narodnoj kancelariji predsed-
nika Republike.
Fakultet je za realizaciju ovogProtokola odredio prof. drMariju Dra{ki}, koja }e pratitirad volontera i vr{i}e, zajedno saovla{}enim licima Narodnekancelarije predsednika Repub-like, procenu kvaliteta rada anga-`ovanih studenata.
�����
Na veb prezentaciju Pravnog
fakulteta (www.ius.bg.ac.yu) u jan-
uaru je postavqen novi sadr`aj u
delu NASTAVNICI na 220–230
strana. Tu su predstavqeni nas-
tavnici i saradnici (abecedno i
preko katedara) li~nim prezenta-
cijama sa kontakt podacima, sli-
kom, biografijom, a predvi|ena je
i strana za nastavni materijal.
Tako|e, ukqu~eni su i drugi aspek-
ti predstavqawa: akademska zvawa
i na{i uslovi za izbor (Statut),
na{i akademici i rektori (sa-
da{wi i raniji profesori na{eg
fakulteta), kao i podaci o nas-
tavnicima i saradnicima koji su
ranije bili zaposleni na Fakul-
tetu.
Ostale novine na Fakultetu
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
16
16
16
Urednik veb sajta dr GordanaPavi}evi} ovim je zapo~ela pos-tupnu transformaciju sadr`aja iizgleda web prezentacije Pravnogfakulteta. Za novi dizajn sepobrinuo Marko Milenovi}, stu-dent druge godine na{eg fakulte-ta.
Tako|e, inicirano je postavqa-we novog internet servera, {to bitrebalo da pru`i boqe funkcio-nisawe i za{titu interneta, kao inaprednije mogu}nosti za web siteu sadr`inskom i dizajnerskomsmislu.
�����
Odlukom Uprave krajem januarapostavqene su kutije za studentske
primedbe, pohvale i sugestije narad nastavnika i saradnika (is-pred Dekanata) i na rad adminis-trativnog osobqa (u {alter sali).Sve primedbe, pohvale i sugestije,Uprava }e periodi~no razmatratii o tome obave{tavati zaposlenena Fakultetu.
�����
31. januara, na svetski Dan borbeprotiv pu{ewa, stupila je na snaguodluka Uprave o zabrani pu{ewa uprostorijama Pravnog fakulteta uBeogradu. U svim prostorijamaFakulteta na vidnim mestimapostavqen je znak zabrane pu{ewa,a kao posebni odeqci u kojima je
dozvoqeno pu{ewe odre|eni su:hol ispred amfiteatra IV,amfiteatra VII i slu{aonice VIII,atrijum Fakulteta, na po~etku ikraju hodnika – desno u suterenuzgrade i ispred glavnog ulaza naFakultet. �
II sednica Saveta Pravnog fa-kulteta je odr`ana 9. decem-
bra 2004. godine. Sednici je pred-sedavao predsednik Saveta prof.dr Zoran Stojanovi}.
Dnevni red:
1. Primawe zapisnika sa I sed-nice
2. Saop{tewa
3. Dono{ewe Odluke o potvr|i-vawu Odluke Dekana o raskiduugovora o poslovnoj saradwisa:
a) Bona Fides new
b) AIZ „Dosije“
v) „Registar“ d.o.o.
g) STR fotokopirnica „Pan-da“
d) Priv. pred. „Monte bel“(automati za kafu)
4. Dono{ewe Odluke o potvr|i-vawu Odluke Dekana o raskiduugovora o zakupu prostorije zaprodaju kwiga sa Brankom Ni-koli}
5. Dono{ewe Odluke o izdavawu,putem javnog ogla{avawa, po-slovnog prostora za:
a) Studentski klub
b) Izdava~ku delatnost
v) automate za kafu i sokove
6. Dono{ewe Odluke o organizo-vawu rada fotokopirnice ikwi`are od strane Fakulteta
7. Razno
�����
9. decembra 2004. godine odr`a-na je sednica Nau~no-nastavnog ve-}a na kojoj se raspravqalo o Pred-nacrtu zakona o visokom obrazo-vawu. Svim nastavnicima i sarad-nicima blagovremeno je dostavqenprimerak teksta Prednacrta, amogao je da se pogleda i na sajtuUniverziteta u Beogradu: www.bg.ac.yu, kao i na sajtu Ministar-stva prosvete i sporta: www.mps.sr.gov.yu.
�����
Ivana Krsti}, asistent-pri-pravnik 16. decembra 2004. godinesa odlikom je odbranila magistar-sku tezu pod nazivom: „Zabrana mu-~ewa i drugih oblika zlostavqawau me|unarodnom pravu, s posebnim
osvrtom na evropske standarde“,pred komisijom u slede}em sas-tavu: prof. dr Zoran Stojanovi},prof. dr Milan Paunovi} i prof.dr Boris Krivokapi}.
�����
29. decembra 2004. godine, u kon-ferencijskoj sali Pravnog fakul-teta odr`an je novogodi{wi kok-tel za sve zaposlene Pravnog fa-kulteta. Uz pozivnicu za ovu pro-slavu sa iskrenim ~estitkama zali~nu i porodi~nu sre}u i uspeh uNovoj godini, Uprava je zaposlen-ima podnela i izve{taj o wenomtromese~nom radu, koji ukqu~uje i:aktivirawe me|unarodne saradwe,uvo|ewe prvog stepena studija, ob-navqawe mese~nika Acta Diurna,osnivawe fakultetske kwi`are ifotokopirnice, obnavqawe Op-{teg seminara, otkaz po Fakultetkrajwe nepovoqnih postoje}ihugovora o zakupu ili poslovnoj sa-radwi, dono{ewe Pravilnika ozaradama, organizovawe saveto-vawa o Zakonu o privrednim dru-{tvima, kreirawe novog sajta Fa-kulteta, priprema novog sistema
Fakultetski `ivot
ispitnog rasporeda, tehni~ka mo-dernizacija svih amfiteatara Fa-kulteta, rekonstrukcija Kluba na-stavnika, organizacija novih spe-cijalisti~kih kurseva i kursapripreme za pravosudni ispit,opremawe studentske kompjuterskelaboratorije sa velikim brojemkompjutera, zapo~iwawe postupkaosnivawa fondacije „AkademikRadomir D. Luki}“ i dr.
�����
31. januara 2005. godine odr`anaje IV sednica Nau~no-nastavnogve}a Pravnog fakulteta Univerzi-teta u Beogradu. Sednici je predse-davao predsednik Nau~no-nastav-nog ve}a dekan prof. dr Mirko Va-siqevi}.
Dnevni red:
1. Primawe zapisnika sa II i IIIsednice
2. Saop{tewa
3. Utvr|ivawe predloga izmena i
dopuna Statuta Univerziteta u
Beogradu
4. Davawe mi{qewa na Predlog
izmena i dopuna Statuta Fa-
kulteta
5. Davawe saglasnosti za odr`a-
vawe poslediplomskih magi-
starskih studija „Buxetski si-
stem“ u {kolskoj 2004/2005. go-
dini
6. Doktorske disertacija
7. Magistarske teze
8. Izve{taj komisije za ekviva-
lenciju magistarske diplome
Muhameda Ali Omara
9. Izve{taj Komisije za nostri-
fikaciju fakultetske diplo-
me:
a) Suzane Pavlovi} Bogdano-
vi}
b) Ro`e Edit
10. Molbe studenata za ubrzanostudirawe
11. Razno.
�����
31. januara 2005. godine odr`anaje III sednica Izbornog ve}aPravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu. Sednici je predsedavaopredsednik Izbornog ve}a dekanprof. dr Mirko Vasiqevi}.
Dnevni red:
1. Primawe zapisnika sa II sed-nice
2. Dono{ewe odluke o izboru:
a) jednog redovnog profesoraza nau~nu oblast Javne fi-nansije i finansijsko pra-vo
b) jednog docenta za nau~neoblasti Me|unarodni od-nosi i Pravo me|unarod-nih organizacija i evrop-sko pravo – ponovni izbor
v) jednog asistenta-priprav-nika za nau~nu oblast Pra-vo osigurawa
3. Utvr|ivawe predloga za raspi-sivawe konkursa i odre|ivaweKomisije za izbor:
a) jednog profesora za nau~nuoblast Politi~ki sistem
b) jednog asistenta za nau~nuoblast Qudska prava
4. Odre|ivawe Komisije za pisa-we referata za izbor jednogpredava~a za Engleski jezik –na odre|eno vreme (~l. 84 stav2. Zakona o univerzitetu i~lan 163. stav 2. Statuta Fa-kulteta). �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
17
17
17
U okviru Me|uuniverzitetskemre`e za nau~no istra`iva-
we „Evropske radne grupe za radnopravo“, kao predstavnik Uni-verziteta u Beogradu, prof. drBranko Lubarda, odre|en je za eks-
perta za ~etvorogodi{wi studij-ski rad u okviru projekta „Evrop-ska platforma o socijalnom dija-logu“. U saradwi sa Me|unarodnomorganizacijom rada, boravio je od21. do 24. decembra u Briselu i An-
tverpenu. Ova Platforma ukqu~u-je profesore radnog prava sa ug-lednih univerziteta u Belgiji,Francuskoj, Velikoj Britaniji,Nema~koj, Italiji, [paniji i[vedskoj.
Nagrade i priznawa
Proslava nove godine na Fakultetu
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
18
18
18
Prof. dr Branko Lubarda po-~etkom 2004. godine odre|en je odstrane Saveta Evrope za koordina-tora izrade studije kompatibil-nosti prava i prakse u Srbiji saEvropskom socijalnom poveqom. Utom svojstvu boravio je u Straz-buru, gde je u~estvovao u radu savode}im ekspertima Saveta Ev-rope za oblast radnog i socijalnogprava.
�����
Odbor „Zadu`bine Milivoja Jo-vanovi}a i Luke ]elovi}a“ Uni-verziteta u Beogradu, raspisao jetri konkursa za dodelu nagradastudentima Pravnog fakulteta uBeogradu u skladu sa voqom zadu`-binara. Dodeqene su nagrade za tristru~na rada iz oblasti pravnihnauka u visini od 20.000,00 di-nara, 10 stipendija za {kolsku2004/2005. godinu, kao i nagrada za
participaciju u tro{kovima{kolarine za {kolsku 2004/2005.godinu za pet nezaposlenih stude-nata poslediplomskih studijaPravnog fakulteta, sa prose~nomocenom preko 9,00 na osnovnimstudijama. Komisija Pravnog fa-kulteta u sastavu: dr Olivera Vu-~i}, prodekan za nastavu, dr Mio-drag Jovanovi}, prodekan za nauku,dr @ika Bujukli}, dr Marko \ur-|evi} i dr Goran Ili} donela jeodluku da se „Nagrada MilivojaJovanovi}a i Luke ]elovi}a“ zastru~ne radove dodeli slede}imstudentima: Nikoli Selakovi}u,studentu III godine; Tamari Ban-duki, studentu IV godine; Vladi-miru Leposavi}u, studentu II go-dine; Tijani Risti}, studentu IIgodine i Aleksandri Stepanovi},studentu III godine.
Deset stipendija iz „Zadu`bineMilivoja Jovanovi}a i Luke ]e-
lovi}a“, za {kolsku 2004/2005.godinu dobili su: Andreja Katan-~ev (prosek 10,00), Marija Mi}i}(10,00), Vladimir Markovi}(10,00) i Jadranka Nini} (9,80) –studenti II godine studija; IvanaMarkovi} (10,00), Dejan Milova-novi}, (9,75) i Bojan Terzi} (9,41)– studenti III godine studija; Ma-rija Maksimovi}, (9,76), Ivana\erani} (9,42) i Milo{ Peri{i}(9,30) – studenti IV godine studija.
Participaciju tro{kova {ko-larine nezaposlenom studentu po-slediplomskih studija sa prose-kom na osnovnim studijama preko9,00 dobio je student poslediplo-mac Jovan Prodanovi}.
Spisak nagra|enih studenataprema Odluci Komisije poslat jeprof. dr Ivanu Jurani}u, predsed-niku Odbora „Zadu`bine Mili-voja Jovanovi}a i Luke ]elovi}a“Univerziteta u Beogradu. �
S tudenti Pravnog fakulteta
su 9. decembra birali svoj
parlament. Glasawu se odazvalo
1411 studenata, od kojih je wih 887
glasalo za listu koalicije „Evrop-
ski pravni“ koju ~ine Nezavisna
asocijacija studenata, ELSA, Stu-
dentska asocijacija, Studentska
unija PF, TEU, Ekvilibrijum i
Studentska desnica. Za listu stu-
dentske organizacije „Centar“
glasalo je 408 studenata dok je za
nezavisnu listu „Opu{teno“
glasalo wih 110. Kako je izborni
cenzus bio 30 procenata u Par-
lament je u{la samo lista „Ev-
ropski pravni“, koja je jedina is-
punila pomenuti kriterijum osvo-
jiv{i preko 60% glasova.
Parlament ima 21. ~lana i ~inega: \or|e Rakiti}, Marko Milu-tinovi}, Nikola Vojinovi}, Fi-lip \okovi}, Olivera [qivi},Marija Jak{i}, Jovana Pani}, Mi-lorad Nikoli}, Tomislav Momi-
rovi}, Jovan Kne`evi}, Jelena Mi-li}, Miroslav Kamel, AleksandarJolovi}, Gradimir Dragutinovi},
Aleksandar Milovanovi}, RadeBabovi}, \or|e Krivokapi}, Je-lena Adamovi}, Miroslav Niko-
Studentski `ivot
Konstitutivna sednica Studentskog parlamenta
li}, Marko Milojevi} i VladoDragovi}.
Na konstitutivnoj sedniciStudentskog parlamenta, 29. de-cembra 2004. godine, u prisustvuUprave fakulteta, za predsednikaParlamenta izabran je VladoDragovi}, a za studenta-prodekanaTomislav Momirovi}.
�����
Studenti Stru~ne grupe za Teo-riju prava profesora dr RadmileVasi}, u okviru programa obilaza-ka dr`avnih institucija, poseti-li su predsednika Srbije BorisaTadi}a i zadr`ali se u kra}em raz-govoru. Budu}e pravnike najvi{eje interesovalo kako predsednikTadi} vidi ulogu, ustavni polo`aji ovla{}ewa predsednika Srbije.
Posle zajedni~kog fotografi-sawa pored predsedni~ke zastave,zadovoqni studenti zahvalili suse Tadi}u na gostoprimstvu i nas-tavili sa razgledawem predsed-ni~kog zdawa na Andri}evomvencu.
�����
ELSA Beograd ve} petu godinuorganizovano vodi studente Prav-nog fakulteta iz Beograda na Ko-paoni~ku {kolu prirodnog prava,koja je odr`ana od 13. do 17. decem-bra. ELSA Beograd je tako omo-gu}ila svojim ~lanovima da budu ugrupi sa preko 2000 pravnika,advokata, profesora prava koji suuzeli u~e{}e na ovom me|unarod-nom seminaru. ELSA je na Kopao-niku bila ve} 10. decembra jer se,prema ustaqenoj praksi, pred po-~etak seminara, u periodu od 10. do12. decembra odr`ava Konferen-cija ELSA Srbije i Crne Gore.Radu Konferencije prikqu~ile suse i u~estvovale i lokalne grupe sapravnih fakulteta iz Novog Sada,Ni{a, Podgorice i Kragujevca.
�����
Na Pali}kom jezeru, u perioduod 15. do 17. decembra 2004. godine,odr`an je seminar na temu „Pravadeteta i maloletni~ko pravosu|e“u organizaciji UNICEF-a i Cen-tra za prava deteta. Studenti tre}egodine na{eg fakulteta koji po-ha|aju pravosudni smer, apsolven-ti, kao i postdiplomci, imali supriliku da u~estvuju na ovom save-tovawu zahvaquju}i `eqi organi-zatora da mlade pravnike animira
i aktivno ukqu~i u rasprave sveaktuelnijih pitawa krivi~no-pravnog polo`aja maloletnika.
S obzirom da je na pragu refor-ma zakonodavstva iz ove oblasti,jedan od ciqeva je bio i da seu~esnici upoznaju sa novim re{e-wima koja su predvi|ena „Nacr-tom zakona o maloletnim u~inio-cima krivi~nih dela i krivi~no-pravnoj za{titi maloletnih li-ca.“ U radu su u~estvovali i stu-denti zavr{nih godina Filozof-skog fakulteta sa odseka za psi-hologiju, defektologiju i soci-ologiju, kao i diplomirani pred-stavnici pomenutih disciplina,{to je omogu}ilo da se problem
maloletni~ke delinkvencije sa-gleda sa vi{e aspekata, iz perspek-tive razli~itih nauka.
Na seminaru su govorili mrIvana Stevanovi}, istra`iva~instituta za kriminolo{ka isociolo{ka istra`ivawa i koor-dinator sektora istra`ivawa iobrazovawa Centra za prava dete-ta, sudija Vrhovnog suda u penzijiNikola Milo{evi}, Jasna Hrn-~i}, doktor medicinskih nauka i
psiholog, prof. dr Vesna Kutle-{i}.
Studenti Pravnog fakulteta suu~estvovawe na seminaru jedno-glasno ocenili kao korisno.Tako|e, element koji je nai{ao napozitivnu reakciju svih je i pris-ustvo predava~a, koji pored teori-jskog znawa, poseduju i prakti~naiskustva. Pokazalo se da je organi-zovawe ovakvih doga|aja dragocenojer omogu}ava rano upoznavawebudu}ih predvodnika boqeg, mod-ernog srpskog dru{tva {to i sti-cawe neophodnih iskustva za daqirad i razvoj, a naro~ito specijal-izaciju za odre|ene oblasti pravakoje ih naro~ito zanimaju. �
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
19
19
19
U~esnici seminara „Prava deteta i maloletni~ko pravosu|e“
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K
20
20
20
P re godinu dana, 24. janauara
2004. g. preminula je prof. dr
Slobodanka Nedovi}. Ro|ena je u Beo-
gradu 1955. g. gde je zavr{ila osnovnu
{kolu i gimnaziju“. Diplomirala je
na Pravnom fakultetu u Beogradu
1977. g. sa odli~nim uspehom. Na is-
tom fakultetu magistrirala je tezom:
„Savremeni feminizam i polo`aj i
uloga `ene u porodici i dru{tvu“
1982. g. i doktorirala disertacijom
na temu: „Dr`ava blagostawa: ideje i
politika“ 1992. g. Na beogradskom
Pravnom fakultetu predavala je 25
godina od izbora za asistenta-pri-
pravnika 1978. do reizbora u zvawe
vanrednog profesora 2003. g. na pred-
metima Op{ta sociologija i Socijal-
na politika i pravo.
Budu}i da je te~no govorila en-
gleski, italijanski i francuskim jez-
ik i slu`ila se {panskim, ~esto je
boravila na inostranim fakultetima
i institutima u Strazburu, @enevi,
Wujorku, Bostonu, Indijanapolisu,
Buenos Airesu, Utrehtu i dr. U~estvo-
vala je na mnogobrojnim nau~nim sku-
povima u zemqi i inostranstvu.
Bila je sekretar Sociolo{kog dru-
{tva Srbije, ~lan redakcije ~asopisa
Socijalna politika, Evropskog udru-
`ewa sociologa (ESA) i Me|unarod-
nog udru`ewa sociologa (ISA). U vre-
me izbornih kra|a, sa grupom kolega
osnovala je 1997. godine Centar za slo-
bodne izbore i demokratiju (CeSID),
~iji je predsednik bila do kraja `i-
vota. Suprostavqaju}i se retrograd-
nom Zakonu o univerzitetu iz 1998. g.,
aktivno je u~estvovala u osnivawu i
radu Centra za unapre|ivawe pravnih
studija (CUPS) i Akademske alterna-
tivne obrazovne mre`e (AAOM).
Svoj nau~ni rad profesorka Nedo-
vi} je usmerila na osnovne teme soci-
ologije i socijalne politike iz kojih
je objavila dve monografije i vi{e
desetina ~lanaka, encikololedijskih
odrednica, priloga za zbornike, osvr-
ta i prikaza.
U ovim radovima do{la je do izraza
izuzetna erudicija Slobodanke Nedo-
vi} i dobro poznavawe predmeta pro-
u~avawa. Visoki profesionalni kri-
terijumi kojima se rukovodila u svom
istra`ivawu, kao i usavr{avawe na
stranim univerzitetima, te intenziv-
na stru~na aktivnost na me|unarod-
nim i doma}im skupovima, omogu}ili
su joj da svoje stru~ne radove solidno
teorijsko-metodolo{ki utemeqi. Za-
hvaquju}i tome wene monografske
studije spadaju u najsistemati~nije i
najtemeqnije u na{oj sociolo{koj li-
teraturi.
Kao nastavnik i predava~ Slo-
bodanka Nedovi} je bila veoma savesna
i sistemati~na. Po prirodi re~ita,
britkog uma i jezgrovita, afirmisala
se kao zanimqiv predava~ i izvanredan
govornik, elegantnog stila i pre-
ciznog jezika. Skromna i nepreten-
ciozna, ona je sa lako}om uspostavqla
saradwu i neposrednu komunikaciju sa
studentima i saradnicima. Vo|ena
idejama li~ne slobode i odgovornosti,
u svemu {to je radila ostavila je trag
svoje jedinstvene li~nosti, skladno
kombinuju}i toplinu i racionalnost.
Kada su krajem XX veka nastupilegodine jugoslovenske ratne apokalip-se i nacionalisti~kog bezumqa, Slo-bodanka Nedovi} je odlu~no i dosled-no govoru mr`we, {ovinizma i ratasuprotstavqala govor razuma, tole-rancije i dijaloga, te ponudila uzoranobrazac anga`mana intelektualca umra~nom vremenu rata. Za razliku odmnogobrojnih srpskih intelektuala-ca, koji su se stavili u slu`bu pogubnepolitike i postali promoteri mr`-we i rata, te time izneverili i izdalisvoj poziv, ona je ostala dostojna idosledna svom ~asnom pozivu, nasto-je}i da sa stanovi{ta struke odgovorina sudbinska pitawa i izazove svogvremena.
U svojoj borbi za demoratiju i slo-
bodan univerzitet u Srbiji profe-
sorka Nedovi} je smogla snage da se
suprostavi totalitaristi~kom zlu, da
ponudi odgovore na moralne i poli-
ti~ke izazove mra~nog vremena, da po-
ka`e puteve izlaska Srbije iz autori-
tarne pro{losti ka slobodnom svetu
i otvorenom dru{tvu.
Bila je i ostala do kraja skromna,
velikodu{na i plemenita. Posle pe-
tooktobarske pobede 2000. g. kada je
nova vlast {iroko delila visoke dr-
`avne funkcije, ambasadorska mesta i
sinekure, profesorka Nedovi} je to
prepustila drugima. Ona se gotovo
sasvim povukla iz javnog, medijskog
`ivota i vratila svojoj struci i po-
zivu, qubomorno ~uvaju}i svoju auto-
nomnu i kriti~ku poziciju.
@ive}i i deluju}i na odgovoran,
hrabar, principijelan i po`rtvovan
na~in, Slobodanka Nedovi} je
sagorela u naponu snage pre svog
intelektualnog zenita, potvr|uju}i
gorku i tragi~nu istinu da u Srbiji
tokom protekle decenije autonomni,
samosvojni i kriti~ki anga`ovani
intelektualci samo prividno umiru
prirodnom smr}u. Oni odlaze prera-
no ozle|eni u borbi protiv zla,
nasiqa i prevara. U borbi protiv tog
zla, u te{kom vremenu koje dolazi bol-
no }e nam nedostajati wena lucidnost,
hrabrost i po`rtvovnost.
U ovom sve otu|enijem i ravno-
du{nijem svetu, u kojem je sve vi{e
znalaca a sve mawe qudi, sve se re|e
susre}u tako blagorodne, dobron-
amerne, srda~ne i intelektualno ras-
ko{ne li~nosti, kao {to je bila Slo-
bodnka Nedovi}. U biti ona je bila po
senzibilitetu esteta, po ube|ewu ide-
alista, po opredeqewu eti~na, po pri-
rodi nekonvencionalna i neposredna,
ose}ajna, pa`qiva i srda~na prema
svakom prijatequ, ali i oponentima.
Svojim `ivotom, radom i javnim
delawem slu`ila je na ponos svojoj
porodici i prijateqima. ^inila je
~ast ustanovi u kojoj je radila, gradu u
kojem je `ivela i profesiji kojoj se
bez ostatka posvetila.
Utehu nalazimo u ponosu {to smo je
tako di~nu i plemenitu imali za pri-
jateqa i saradnika. �
In memoriam
