PROSTORNI PLAN GRADA KRU[EVCAgu.ks.rs/plan/disk/pp_grad_krusevac/Dok_osnova/Koncept_tekst i karte... · 4 I POLAZNE OSNOVE 1. Obuhvat i opis granica podru~ja plana Granica op{tine,

$Page 1: PROSTORNI PLAN GRADA KRU[EVCAgu.ks.rs/plan/disk/pp_grad_krusevac/Dok_osnova/Koncept_tekst i karte... · 4 I POLAZNE OSNOVE 1. Obuhvat i opis granica podru~ja plana Granica op{tine,$
1

GRAD KRU[EVAC

PPRROOSSTTOORRNNII PPLLAANN GGRRAADDAA KKRRUU[[EEVVCCAA

KKOONNCCEEPPTT PPLLAANNAA

2

Naru~ilac plana: Grad Kru{evac Gradona~elnik: mr Desimir Pavlpvi}, Obra|iva~ plana: Direkcija za irbanizam i izgradqu Kru{evac JP V.D. Direktora, ____________________ Aleksandar Cvetkovi}, dipl. in`. el. Odgovorni planer: Dr Milan Puni{i}, dipl.p.p. (licenca br. ------- ) ^lanovi radnog tima: Dr Milan Puni{i}, dipl.p.p. Marina Radovanovi}, dipl.in`.arh. Gordana Nedeqkovi}, dipl.in`.arh. Biqana Timotijevi}-Arsi}, dipl.in`.arh. Slavica Vaqarevi}, dipl.p.p. Predrag Arsi}, dipl.in`.saob. Lidija Bogi}evi}, dipl.in`.arh. Jasmina Mijatovi}, dipl.in`.pejz.arh. Zdravko Jovanovi}, dipl.in`.gra|. Slavica Nikoli}, dipl.in`.gra|. Radoslav Dragojevi}, dipl.in`.el. Aleksandar Cvetkovi}, dipl.in`.el. Miodrag [qivi}, dipl.in`.ma{. Boban Petrovi}, dipl.in`.ma{. Mr Asen Manoilov, dipl Ivana Stanojevi}, dipl.e.k.k.

3

KONCEPT PROSTORNOG PLANA GRADA KRU[EVCA UVOD

Koncept Prostornog plana grada Kru{evca (u daqem tekstu: Koncept), kao prvu fazu izrade Prostornog plana grada Kru{evca, pripremila je Direkcija za urbanizam i izgradwu J.P. Kru{evac.

Pravni osnov izrade Prostornog plana grada Kru{evca (u daqem tekstu:

Prostorni plan) se ogleda u ~lanu 11. Zakona o planirawu i izgradwi (“Slu`beni glasnik RS”, br.72/09) kojim je propisano da se prostorni plan grada-op{tine donosi za podru~je op{tine (odnosno dve ili vi{e op{tina veli~ine teritorijalnih jedinica lokalne samouprave do 150.000 stanovnika). Dono{ewe Prostornog plana je u nadle`nosti Skup{tine grada Kru{evca.

Поред наведеног правног основа, као поводи за израду Просторног плана могу се издвојити:

• потреба за имплементацијом Стратегије економског развоја grada Kru{evca,

односно обезбеђивање просторних услова за одвијање планираних активности;

• потреба и обавеза даље имплементације планских решења дефинисаних

Просторним планом Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96,

као планскog докумената вишег реда чија планска решења за подручје grada

Kru{evca је потребно да се даље разраде и примене кроз израду Просторног

плана;

• потреба за израдом јединственог планског документа који ће представљати

плански и правни основ за реализацију локалних интереса свих физичких и

правних лица са подручја Grada - Општине;

• потреба за израдом јединственог планског документа који је могуће директно

примењивати, првенствено по питању организације и уређења простора, као и

изградње објеката у оним деловима Grada чији даљи просторни развој није

потребно дефинисати и усмеравати кроз израду урбанистичких планова; и,

• потреба за израдом развојног документа који уз уважавање основних европских

принципа и начела просторног развоја, представља основ за привлачење и

реализацију инвестиција из европских и националних фондова, као и од стране

приватних инвеститора.

Koncept је припремљен на основу експертиза и студија за поједине области, услова и

ставова надлежних институција, резултата спроведених анкета и интервјуа на терену,

постојећих развојних докуманата и планова (локалних i националних) и друге

документације, која се у целости, или у одговарајућим деловима налази у Аналитичко- документационој основи Просторног плана.

4

I POLAZNE OSNOVE

1. Obuhvat i opis granica podru~ja plana

Granica op{tine, odnosno Grada Kru{evca definisana je granicama odgovaraju}ih katastarskih op{tina (~ije su granice i povr{ine utvr|ene u periodu uspostavqawa zemqi{nog katastra u Srbiji) i koje obuhvata administrativno podru~je Grada Kru{evca, koje ~ine atari 92 katastarske op{tine i obuhvata 101 naseqe, sa ukupno 131.368 stanovnika.

Granica op{tine Kru{evac po~iwe od trome|e op{tina Trstenik, Varvarin i Kru{evac i nastavqa granicama katastarskih op{tina: Lazarevac, Komorane, Kamenare, Globare, Pade`, Vratare, i [anac do trome|e op{tina Varvarin, ]i}evac i Kru{evac, zatim nastavqa granicama katastarskih op{tina: Makre{ane, Dedina, Tekija, Gaglovo, Jo{je, i \unis do trome|e op{tina ]i}evac, Raàw i Kru{evac daqe nastavqa granicama katastarske op{tine \unis, do trome|a op{tina Raàw, Aleksinac i Kru{evac, zatim nastavqa granicama katastarskih op{tina: \unis, Kaonik, Veliki [iqegovac, Grevci, Zubovac, Rosica, Ribare i Boqevac, do trome|e op{tina Kru{evac, Aleksinac i Prokupqe, nastavqa granicama katastarskih op{tina: Boqevac, Srndaqe i Buci do trome|e op{tina Kru{evac, Prokupqe i Blace, zatim ide daqe granicama katastarskih op{tina: Buci, Naupare, Jablanica i Grkqane, do trome|e op{tina Brus, Kru{evac i Blace, nastavqa granicama katastarskih op{tina: Grkqane, Majdevo i ]elije do trome|e op{tina Aleksandrovac, Kru{evac i Brus, zatim ide daqe granicama katastarskih op{tina: ]elije, Majdevo, [titare, Kupci, Sebe~evac, Doqane, Trebotin, Mala Vrbnica i Globoder, do trome|e op{tina Trstenik, Kru{evac i Aleksandrovac i nastavqa daqe granicama katastarskih op{tina: Globoder, Bela Voda, Kowuh i Lazarevac, do po~etne ta~ke na trome|i op{tina Trstenik, Varvarin i Kru{evac.

2. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg reda i drugih razvojnih dokumenata

Prostorni plan Republike Srbije je strate{ki dokument kojim se utvr|uju

dugoro~ne osnove organizacije, ure|ewa i kori{}ewa prostora Republike Srbije. Osnovno obele`je geografskog poloàja Republike Srbije u odnosu na {ire okruèwe su slede}e ~iwenice :

• teritorija Srbije predstavqa sponu u kopnenoj vezi zemaqa zapadno evropskog i alpskog podru~ja sa zemqama na jugoistoku Evrope i daqe sa podru~jem Bliskog Istoka

• teritorija Srbije povezuje i podru~je skandinavskih, pribalti~kih i podunavskih zemaqa sa jugoistokom Evrope i zemqama Bliskog Istoka.

Saobra}ajnice uglavnom prate doline velikih reka i formirana mreà saobra}ajnica ~ini Savsko-dunavski i Dunavsko-moravski pravac, jednom od najkomunikativnijih u ovom delu Evrope.

Pored navedanog, od zna~aja su i veze u okvirima biv{e jugoslovenske dràvne teritorije. U tome se isti~e kao najzna~ajnije povezivawe saobra}ajnog koridora du` Jadranske obale sa isto~nim delom biv{e Jugoslavije, beogradskim ~vorom i moravsko-vardarskom transferzalom.

5

Osnovno strategijsko opredeqewe PPRS je da se postigne ve}i stepen ukupne funkcionalne integrisanosti prostora Republike Srbije i ve}e saobra}ajno i ekonomsko povezivawe sa susednim i ostalim evropskim zemqama.

Sa stanovi{ta organizacije, ure|ewa i kori{}ewa prostora, osnovni ciq je ravnomerniji teritorijalni razvoj i razme{taj stanovni{tva, kao i intezivnije obnavqawe i oìvqavawe seoskih naseqa. U razvoju sistema gradova u Republici teì{te je na smawewu relativne koncentracije stanovni{tva i aktivnosti u republi~kom i pokrajinskim centrima, tako da je teì{te na podsticawu odgovaraju}ih programa za poboq{awe kvaliteta ìvota u makro- i regionalnim centrima, kao i stimulisawe razvoja mawih gradova.

U pogledu razvoja i prostorne organizacije mreè gradskih centara akcenat se stavqa na podsticawe ravnomernijeg i uskla|enijeg razvoja mreè naseqa na ukupnoj teritoriji Republike u okviru tri makroceline, tako da bi trebalo ja~ati razvojne snage i podsticati funkcije gradova kao {to je Kru{evac, da bi se ostvario pozitivan uticaj na ostvarivawe osnovnih postavki plana:

- Ublaàvawe regionalnih disproporcija, kroz primenu principa policentri~nog razvoja.

- Poboq{awe kvaliteta ìvota i stimulisawe razvoja u prostornom i funkcionalnom smislu gradova regionalnih centara i mawih u ciqu smawewa prevelike koncentracije stanovni{tva i aktivnosti u moravskoj zoni.

- Kvalitativne promene na seokom podru~ju, ja~awem ekonomske snage seoskih doma}instava i razvojem seoskih naseqa i kao vi{efunkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora u ciqu ravnomernijeg razvoja.

- Aktivirati i u~initi privla~nim za locirawe privrednih kapaciteta i naseqavawe vi{e zona, a naro~ito delove koji imaju zna~ajnije potencijale (prirodne i stvorene) i dobar saobra}ajni poloàj (deo Pomoravqa).

- Fleksibilnost u dono{ewu investicionih odluka uz po{tovawe lokacionih, tehnoekonomskih i kriterijuma za{tite ìvotne sredine, kao i {tedwu, racionalno kori{}ewe i za{titu prirodnih i kulturnih vrednosti i unapre|ewe ìvotne sredine.

Prostornim planom Republike Srbije poloàj i zna~aj Kru{evca nije precizno definisan i posebno tretiran u pogledu posebnih zahteva.

Kru{evac se prema Prostornom planu Republike Srbije nalazi u grupi veliki industrijskih gradova i uo~avaju se slede}e osnovne karakteristike i planska opredeqewa vezana za podru~je Kru{evca.

Poqoprivredno zemqi{te Teritorija administrativne jedinice Kru{evac ve}im delom pripada sto~arsko-

vo}arsko- vinogradarskom makrorejonu, ali i ratarsko- sto~arskom makrorejonu, sa zna~ajnim komparativnim prednostima za proizvodwu vo}a, gro`|a i drugih

specijalizovanih kultura i zna~ajne povr{ine pogodne za navodwavawe (I i II klasa), dok najju`niji deo op{tine pripada sto~arsko- planinskom makrorejonu. U preovla|uju}em makrorejonu, ne postoji potreba bitnijeg mewawa nasle|ene proizvodne orijentacije, a posebna pa`wa se mora pokloniti poboq{awu ekonomskih uslova proizvodwe na porodi~nim gazdinstvima koja ~ine dominantan deo obradivog zemqi{ta.

[ume, {umsko zemqi{te i lovna podru~ja Prema uslovima iz PPRS, osnovni ciqevi kori{}ewa i ure|ewa {uma su:

6

- unapre|ewe stawa {uma (prevo|ewem izdana~kih {uma u visoke, melioracijom izdana~kih {uma i rekonstrukcijom degradiranih visokih {uma i za{titom {uma u svim fazama razvoja,

- pove}awe povr{ina pod {umama (po{umqavawe se moè sprovesti na

zemqi{tima VI, VII i VII bonitetne klase, u okviru jalovi{ta, u grani~nim zonama industrijskih postrojewa i saobra}ajnica i u okviru izvori{ta - ]elije, 45,00 km2 prioritetno po{umqavawe do 2010.). Ju`ni i severni delovi op{tine zahvataju povr{ine pod {umskim kompleksima, a poseban zna~aj ima planina Jastrebac, sa zna~ajnim kompleksom {uma i izuzetnim pejza`nim odlikama.

Osnovni pravci razvoja lovstva su:

- pove}awe brojnosti populacije sitne i krupne divqa~i, naro~ito autohtonih i ekonomski najvrednijih vrsta (jelen, srna, divqa sviwa)

- poboq{awe strukture populacije krupne divqa~i i kvaliteta trofeja,

- o~uvawe retkih i ugroènih vrsta,

- uspostavqawe optimalnih stawa divqa~i po vrsti i broju, u skladu sa bonitetnim mogu}nostima stani{ta i uspostavqawe budu}eg uzgojnog centra sitne divqa~i i na Jastrepcu planiran novi lokalitet - stani{te jelena.

Kori{}ewe i za{tita voda i vodoprivredna infrastruktura Prostor op{tine Kru{evac pripada Rasinsko - pomoravskom regionalnom sistemu

za snabdevawe vodom. Bazni principi razvoja vodoprivredne infrastrukture jesu akumulacije koje se koriste vi{enamenski, ali se prednost daje vodosnabdevawu stanovni{va.

Prostor op{tine Kru{evac pripada Zapadnomoravskom regionalnom sistemu kori{}ewa, ure|ewa i za{tite re~nih voda, gde je ukqu~ena i kaskada na Zapadnoj Moravi za hidroenergetsko i plovidbeno kori{}ewe toka. Podru~je op{tine pripada zoni prioritetnih izvori{ta povr{inskih voda uz obavezu primene odgovaraju}ih mera za{tite. Dugoro~ni programski ciq je vra}awe kvaliteta povr{inskih voda u zahtevane

klase (I, IIa i IIb klasa) i posebno je utvr|ena za{tita izvori{ta vodosnabdevawa.

Kori{}ewe mineralnih sirovina Utvr|enom reonizacijom, deo prostora op{tine pripada zoni eksploatacije

nemetala - aluvion Zapadne Morave - leì{ta {qunka i peska dobrog kvaliteta.

Energetski izvori i energetska infrastruktura Poboq{awe kvaliteta i pouzdanosti postoje}e magistralne gasne mreè i daqi

razvoj tih sistema/mreà. Gasifikacija gradova na bazi uskla|enih koncepcija gasifikacije i toplifikacije u svrhu zadovoqewa potreba {iroke potro{we. Realizacija magistralnog gasovoda Pojate - Kru{evac - Vrwa~ka Bawa - Bresnica, rasteretio bi postoje}i magistralni gasovod Beograd - Pojate i omogu}ilo snabdevawe sredi{we Srbije iz vi{e pravaca.

Posebnu pa`wu posvetiti razvoju i mogu}nostima primene alternativnih izvora energije primerenih posmatranom podru~ju (energija sunca, biomasa, biogas) imaju}i u vidu potrebu za energetskom efikasno{}u. Tako|e, posebno je va`no smawewe konflikta izme|u kori{}ewa energetskih resursa i za{tite ìvotne sredine i preduzimawe odgovaraju}ih mera za sanirawe negativnih posledica.

7

Stanovni{tvo, naseqa i regionalna podela Utvr|eni su osnovni ciqevi razvoja i prostorne organizacije mreè gradskih

centara i podsticawe funkcija onih gradova koji mogu da ostvare pozitivan uticaj na stvarawe protivteè polarizacionim uticajima aglomeracije Beograda i racionalnu prostornu organizaciju privrednih veza u mreì naseqa. Naro~ito zna~ajan ciq u razvoju mreè naseqa jeste ~vr{}e i racionalno povezivawe gradova u regionima i makrocelinama.

Sistem gradskih centara i funkcionalnih podru~ja U mreì centara, Kru{evac je u PPRS utvr|en kao regionalni centar. Funcionalno

podru~je grada Kru{evca obuhvata teritorije op{tina Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Kru{evac, Trstenik i ]i}evac sa oko 270.000 stanovnika. Prostorno funkcionalna organizacija na nivou funkcionalnog podru~ja Kru{evca treba da obezbedi:

• racionalizaciju upravqawa i efikasnije obavqawe poslova i svakodnevnih potreba gra|ana,

• organizaciju javnih slu`bi uskla|enu sa potrebama, mogu}nostima i interesima lokalnih zajednica, ~iji }e zna~aj rasti sa pove}awem decentralizacije upravqawa u Srbiji.

Razvoj seoskih podru~ja Prioritet u razvoju seoskih podru~ja, prema PPRS ima stvarawe takvih uslova

razvoja koji }e aktivirati potencijale sela i motivisati stanovni{tvo na pove}awe kvaliteta ìvqewa u tim podru~jima kao {to su poboq{awe komunalnog i socijalnog standarda, stvarawe dru{tveno-ekonomskih i trì{nih uslova za razvoj sela, obezbe|ivawe ekonomske i socijalne sigurnosti, podizawu nivoa usluga javnih slu`bi i wihove dostupnosti stanovni{tvu seoskih podru~ja.

Javne slu`be Razvoj javnih slu`bi prilago|ava}e se potrebama i osobenostima lokalnih

zajednica. Kru{evac, kao regionalni i op{tinski centar mora da organizuje delatnosti javnih slu`bi tako da zadovoqi funkcije oba hijerarhijska nivoa.

Razvoj i razme{taj industrije Prema odredbama PPRS, op{tina Kru{evac nalazi se u grupi lokaciono

nefleksibilne industrije, gde se usmeravawe industrije vezuje za daqi razvoj bazne neorganske i organske hemije, a sa stanovi{ta lokacionih povoqnosti spada u velike industrijske centre u okviru pojasa potencijalnog industrijskog razvoja, a ujedno i potencijalni centar visokih i sredwe sloènih industrijskih tehnologija. Planirano je formirawe slobodne zone i robno-transportnog centra.

Saobra}aj i veze Teì{te razmatrawa na nivou PPRS je na definisawu osnovnih saobra}ajnih

koridora uz po{tovawe izgra|enih koridora. Osnovu razvoja putne mreè ~ine koridori auto-puteva sa integrisawem u sistem

mreè auto-puteva Evrope. Podru~je op{tine Ku{evac preseca zapadno -moravski koridor koji se poklapa sa pravcem evropskog puta E-761, odnosno dràvnog puta 1.reda (magistralnog puta) M-5 (Pojate-Kru{evac-Kraqevo-â~ak), veza auto-puta Beograd-Ni{ i budu}eg auto-puta Beograd- ju`ni Jadran (veza na poziciji â~ak-Poèga).

Utvr|eni su koridori dràvnih puteva 2.reda (regionalni pravci) i izgradwa obilaznice Kru{evac.

8

Predvi|a se modernizacija, rakonstrukcija i elektrifikacija èlezni~ke pruge

Stala} – Kru{evac - Poèga sa povezivawem na pravac Poèga-Vaqevo-Zvornik. Usvojeni zahtevi u pogledu tranzitnog, uvozno-izvoznog i unutra{weg prevoza,

zahtevaju izgradwu centara integralnog transporta, distributivnih centara i terminala, pa je u drugoj fazi planirana izgradwa RTC-a u zoni Kru{evac.

Prema planiranoj mreì aerodroma Srbije, Kru{evac treba da obezbedi prostor za aerodrom (sredwi ili mawi) osposobqen za prihvat i otpremu mawih savremenih aviona namewenih za poslovna i turisti~ka putovawa u lokalnom saobra}aju, obavqawe sportskih delatnosti, ili namewen poqoprivrednoj avijaciji.

Telekomunikacioni sistemi Razvoj i unapre|ewe telekomunikacionih sistema na prostoru op{tine realizova}e

se sa prostorno-funkcionalnom teritorijalizacijom Republike, a na osnovu utvr|enih planova razvoja pojedinih telekomunikacionih operatora. Osnovni ciqevi u ovoj oblasti su: udvostru~iti postoje}i broj telefona, zameniti dotrajalu opremu i modernizovati mreù, izgraditi me|unarodni sistem, izgraditi nove kapacitete (opti~ki kablovi, transportne mreè), uvo|ewe novih usluga i primena novih tehnologija.

U pogledu obezbe|ewa prostora za razvoj telekomunikacionog sistema potrebno je: zadovoqiti usvojeni kriterijum da jedan {alter opsluùje u proseku 2.500 stanovnika i obezbediti prostor za po{tanske i telekomunikacione objekte u centralnim delovima naseqa, obezbe|ivawe koridora za telekomunikacione kablove (du` postoje}ih i planiranih puteva, posebno magistralnih pravaca), osigurawe prostora za RR veze.

Turizam i za{tita ìvotne sredine, prirodne i kulturne ba{tine Prema odredbama PPRS, u oblasti turizma utvr|eni su op{ti i posebni ciqevi

zasnovani na konceptu regionalizacije turisti~kih prostora, izdvajawa tranzitnih turisti~kih pravaca i naseqa sa dominantnom turisti~kom funkcijom.

Prostor Kru{evca pripada sredi{woj turisti~koj zoni sa regijama Jastrebac, jezero ]elije, Lazarica, Naupare, Ribarska Bawa. Vidovi turizma koji }e se razvijati su: ekolo{ki, lovni, izletni~ki, seoski, rekreativni, klimatski. Planirani tranzitni turisti~ki pravac me|unarodnog i nacionalnog zna~aja du` planiranog auto-puta E-761 (Pojate - â~ak) poklapa se sa magistralnim pravcem M-5 koji preseca op{tinu Kru{evac.

Prostorno regionalnom diferencijacijom ìvotne sredine u PPRS, Kru{evac pripada zapadno-moravskoj industrijskoj zoni sa velikim industrijskim zaga|iva~ima i zna~ajnim urbano-industrijskim uticajima i umerenim zaga|ewem zemqi{ta usled primene agrotehni~kih mera. Za ovo podru~je neophodno je preduzeti slede}e:

• prioritetno spre~iti zaga|ivawe vazduha, gasifikacijom naseqa, toplifikaciom, izgradwom obilaznica i izgradwom auto-puta od Pojata do Kraqeva,

• posebno {tititi planinski pojas (Jastrebac), koji treba rezervisati kao podru~je {ireg zna~aja, prevashodno za rekreativno-turisti~ke aktivnosti, vodoprivredu i proizvodwu hrane, uz primenu ekolo{kih standarda.

U oblasti za{tite prirodnih dobara, prema PPRS poseban zna~aj dat je za{titi planinskih podru~ja (zajedno sa za{titom izvori{ta i vodotokova prve kategorije) i za{tita vla`nih i zabarenih povr{ina uz Moravu. Prema planu za{tite prirode i ekosistema, prostor grada Kru{evca pripada antropogenizovanom ekosistemu, odnosno severni deo pripada antropogeno-prirodnom, dok ju`ni deo pripada prirodnom ekosistemu (padine Jastrebca se svrstavaju u podru~ja sa zna~ajnim prirodnim vrednostima ve}im od 1000ha).

9

U planu za{tite nepokretnih kulturnih dobara severni deo op{tine i grad Kru{evac pripada zoni sredwovekovnog kulturnog nasle|a, a grad Kru{evac sa {irom okolinom je zona arheolo{kih nalazi{ta. Tako|e, Kru{evac je i staro gradsko i crkveno sredi{te sa brojnim spomenicima kulture.

U PP Republike Srbije date su mere za daqe unapre|ivawe poqoprivrednih povr{ina i {uma, podru~ja posebnih namena, prirodnih izvora i potencijala i krupnih infrastrukturnih sistema i celokupnu za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine, za{titu od elementarnih nepogoda i za{titu od interesa za ONO.

10

II PRIKAZ, OCENA POSTOJE]EG STAWA (POTENCIJALI, OGRANIÊWA) I SWOT ANALIZA

1. Prirodni kompleks (prirodni uslovi i resursi)

1.1. Razvoj poqoprivrede (za{tita i kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta)

Podru~je op{tine Kru{evac raspolaè zna~ajnim poqoprivrednim povr{inama. Poqoprivredne povr{ine zauzimaju 49.249ha ili 57.67% ukupne teritorije op{tine. Od ukupne poqoprivredne povr{ine (49.249ha), 36.065ha ili 73.22% su oranice i ba{te, 3.574ha ili 4,18% su vo}waci, a 1.999ha (2,34%) zauzimaju vinogradi, uz veliku prostornu diferencijaciju koja, je uglavnom uskla|ena prirodnim pogodnostima.

Struktura kori{}ewa zemqi{ta je u skladu sa prirodnim karakteristikama podru~ja (nizijska i breùqkasta zona, umereno-kontinentalna klima, pedolo{ka svojstva zemqi{ta itd.).

Poqoprivredno zemqi{te raspore|eno je u skladu sa uslovima terena: oranice i ba{te u nzijskom delu i re~nim dolinama na nadmorskoj visini do 200m; vo}waci i vinogradi na padinama od 300 od 500m NV; livade i pa{waci na strmijim vi{im terenima od 500m NV sa zemqi{tem lo{ijeg kvaliteta i uslova za obradu.

Poqoprivredno zemqi{te karakteri{e velika usitwenost parcela na individualnom sektoru koji zauzima 96% od ukupnih poqoprivrednih povr{ina. Prose~na veli~ina poseda jednog poqoprivrednog doma}instva iznosi 2,93ha (sa {umama), a sastoji se od prose~no 15 parcela, koje su ~esto nepravilnog oblika i bez prilaza. Prema raspoloìvim podacima u ratarskoj proizvodwi najzastupqeniji je kukuruz (16.218ha ili 45%), krmno biqe (8.303ha ili 23%), p{enica (6.285ha ili 18%), povr}e (3.191ha), suncokret, {e}erna repa, duvan.

Poqoprivredne povr{ine se u duèm vremenskom periodu iz godine u godinu konstantno smawuju, a naro~ito kategorija zemqi{ta pod oranicama i ba{tama. Teritorija op{tine je pre svega reon ratarskih kultura, povrtarstva i vinogradarstva u ravni~arskom i brdsko-planinskom podru~ju i pa{waka u planinskom delu. Ovakva reonizacija lokalne poqoprivrede oslawa se na dobru praksu mikroregija, ste~enu dugogodi{wim iskustvom i tradicijom.

Na teritoriji op{tine Kru{evac, jasno je izdeferencirano ~etrnaest pedolo{kih tipova zemqi{ta sa svojim podtipovima i ona pripadaju redu automorfnih i hidromorfnih zemqi{ta. Naj~e{}e su zastupqene smonice i gajwa~a sa podtipovima (ukupno oko 40%) i skeletoidno {umsko zemqi{te, koje zauzima povr{inu od 28.219ha, odnosno 33,1%, {to ~ini skoro 1/3 povr{ine op{tine, a rasprostraweno je na terenima sa ve}om nadmorskom visinom i izraènim reqefom. Aluvijalno-deluvijalnih zemqi{ta u op{tini Kru{evac ima na oko 13.643ha ili 16% (od ukupnih poqoprivrednih povr{ina).

Bonitentna vrednost zemqi{ta op{tine Kru{evac utvr|ena je na osnovu fizi~ko-hemijskih svojstava zemqi{ta, udela skeleta, geolo{ke podloge, reqefa, klime i ugroènosti erozijom. Na osnovu ovih elemenata sva zemqi{ta op{tine Kru{evac razvrstana su u sedam bonitetnih klasa. Zemqi{ta prve i druge bonitetne klase zastupqena su na ravnom ili blago nagnutom terenu u dolini reka Zapadne Morave i Rasine. To su visoko plodna zemqi{ta, pogodna za navodwavawe i prakti~no nemaju ograni~ewa pri iskori{}avawu. Zemqi{ta tre}e do pete bonitetne klase karakteri{e odre|eni stepen izloènosti eroziji i uticaju podzemnih i povr{inskih voda, tako da ova zeqi{ta zahtevaju adekvatnu obradu i primenu odgovaraju}ih mera za pove}awe

11

plodnosti. Na ovim zemqi{tima uspe{no se mogu gajiti vo}waci i vinogradi, livade i pa{waci. Zemqi{ta od pete do sedme klase karakteri{u ozbiqna ograni~ewa, obrada je oteàna zbog nagiba terena, kisela su, plitka, izloèna eroziji, tako da se mogu iskori{}avati kao {ume livade i pa{waci.

Osnovna ocena kvaliteta zemqi{ta po razli~itim kategorijama i bonitetnim klasama, je vrlo visoko u~e{}e boqih klasa zemqi{ta. Zato je jedan od ciqeva optimalnog kori{}ewa zemqi{ta u narednom periodu, prilago|enost i poboq{awe strukture prema kategorijama kori{}ewa u skladu sa principima odrìvosti.

Primenom razli~itih mera i akcija (komasacija, melioracija, odgovaraju}i na~in orawa, |ubrewa idr.) moè se podi}i proizvodni potencijal zemqi{ta. Biolo{ke mere i ekolo{ka poboq{awa mogu}a su planirawem promena namene kori{}ewa poqoprivrednih povr{ina i podizawe vi{egodi{wih zasada odgovaraju}ih poqoprivrednih kultura. Tehni~ko-tehnolo{ka poboq{awa zasnovana na ostvarivawu planskih zadataka o~uvawa i racionalnog kori{}ewa poqoprivrednih povr{ina i o~uvawa prirodne plodnosti pedolo{kog pokriva~a.

Op{tina Kru{evac ima zna~ajno iskustvo i tradiciju u poqoprivrednoj proizvodwi i razvoju sto~arstva, povrtarstva i vo}arstva {to predstavqa dobru osnovu za daqe ulagawe u razvoj i unapre|ewe poqoprivrede.

Uzimaju}i u obzir da zna~ajan procenat stanovni{tva ìvi u seoskim naseqima (43% ukupnog stanovni{tva op{tine) o~uvawe sela i razvoj poqoprivredne proizvodwe i predrade poqoprivrednih proizvoda su veoma va`ni za otvarawe novih radnih mesta u poqoprivredi i ostanak mladih na selu. U tom ciqu je zna~ajno usmeravawe seoskog stanovni{tva na proizvodwu koja je optimalna za date uslove, kroz edukaciju, ja~awe institucionalnih kapaciteta u poqoprivrednoj proizvodwi, koji }e u mnogome doprineti ja~awu kapaciteta za odrìvi razvoj poqoprivrede.

Osnov za odrìvi razvoj poqoprivrede je razvijawe planske proizvodwe kroz izradu programa za unapre|ewe kako sto~arstva, tako i povrtarstva, vo}arstva, vinogradarstva i drugih grana poqoprivredne proizvodwe uz upo{qavawe starih i razvijawe novih prera|iva~kih kapaciteta. Lokalna samouprava treba da podsti~e poqoprivrednike da obra|uju svo raspoloìvo zemqi{te i odràvaju objekte, zatim da razvija i stalno ulaè u infrastrukturu na seoskom podru~ju, kako bi se omogu}ila boqa dostupnost i transport robe.

Podr{ka stvarawu mati~nih zasada za proizvodwu loznih i vo}nih podloga i kalem grana od uvoznog baznog materijala za proizvodwu sertifikovanih bezvirusnih sadnica i unapre|ewe proizvodwe sitnog vo}a na podru~ju op{tine Kru{evac, kako bi se obezbedio kvalitet, kvantitet i kuntinuitet u poqoprivrednoj porizvodwi.

Reonizacija poqoprivrednog zemqi{ta - Na osnovu agroekonomskih kriterijuma izvr{ena je reonizacija prema odre|enim svojstvima (pedolo{ki sastav tla, nagibi terena i organizaciono-ekonomska pogodnost), tako da prostor op{tine obuhvata:

• prioritetne poqoprivredne povr{ine,

• ostale poqoprivredne povr{ine i

• nepoqoprivredne povr{ine. Prioritetna poqoprivredna podru~ja mogu se formirati od slede}ih grupa atara:

• Zapadno-moravska grupa atara u koje spadaju Bela Voda, Kukqin, Kowuh, Jasika, Lazarica, Bivoqe, Dedina i Makre{ane (6.133ha),

• @upska grupa atara u koje spadaju Globoder, Ma~kovac, îtluk, Pepeqevac, Trebotin i Mala Vrbnica (4.767ha)

• Ribarska grupa atara u koje spadaju \unis, Jo{je, Kaonik, Veliki [iqegovac, Su{ica i Pozlata (6.512ha).

12

Ostala poqoprivredna podru~ja mogu se formirati od slede}ih grupa atara:

• Lazarevac, Qubava, Komorane, Kamenare

• Brajkovac, [a{ilovac, Krvavica,

• Globare, Pade`, Vratare

• Srwe, Kru{evica, [anac, Gavez,

• Tekija, Kapixija, Gaglovo, Parunovac,

• Pasjak, Mali [iqegovac, Bovan, Stanci, Lovci, Crkvina, Poqaci,

• Belasica, Zebica, Mala Reka, Kru{ince,

• Ribare, Rosica, Grevci, Zubovac

• Veliko Golovode, Modrica, Kobiqe, Dvorane, Trm~are,

• Velika Lomnica, Bukovica, Naupare, Vitanovac,

• Lipovac, Gorwi i Dowi Stepo{, Mudrakovac,

• [avrane, [ogoq, Kupci, [titare, Majdevo,

• Sebe~evac, Doqane, Me{evo,

• Cerova, Gari, Lukavac, Vu~ak. Nepoqoprivredne povr{ine zastupqene su u okviru urbanog podru~ja (gra|evinsko

podru~je) zbog velike koncentracije nepoqoprivrednih delatnosti. Poqoprivredne povr{ine op{tine prete`no su pogodne za ratarsku delatnost,

obzirom da je velika zastupqenost orani~nih povr{ina. Maksimalna zastupqenost oranica evidentirana je u atarima naseqa Bivoqe, Lazarica, Zubovac i Pepeqevac (oko 70%). Obzirom da je ve}i deo op{tine brdskog karaktera, vo}arstvo i vinogradarstvo je relativno malo zastupqeno u atarima naseqa Sebe~evac, [titare, [ogoq, Qubava, ]elije (oko 20%). Livade i pa{waci su relativno slabo zastupqeni, najvi{e sa oko 23% u pojedinim atarima, {to je od zna~aja za razvoj sto~arstva.

Potencijali

� Raznovrsnost reqefa, povoqna bonitetna struktura (u centralnom delu

op{tine zemqi{te I do IV i deo V bonitetne klase bez erozije) i raspoloìvost poqoprivrednih povr{ina,

� Postojawe povoqnih mogu}nosti za razvoj savremenih sistema za navodwavawe u ravni~arskom delu, povoqni agro-ekolo{ki i klimatski uslovi: Severni deo prostora op{tine pripada sto~arsko-vo}arsko-vinogradarskom (sa povr{inama pogodnim za navodwavawe), a ju`ni sto~arsko-planinskom makroreonu, a zna~ajno je i vinorodno podru~je,

� Podru~je op{tine je bogato lekovitim biqem i {umskim plodovima (jagode, kupine, drewine, borovnice, pe~urke...)

� Postojawe velikog broja sto~arskih farmi i povoqni uslovi za razvoj sto~arstva

� Kvalitetna proizvodwa sadnog materijala

� Postojawe sadam strukovnih udruèwa i postojawe Regionalne privredne komore

� Pogodnost zemqi{ta u op{tini za razvoj skoro svih poqoprivrednih grana i iskustvo i tradicija u proizvodwi

� Postojawe funkcionalnog Fonda za razvoj poqoprivrede na nivou op{tine

13

� Postojawe Instituta za krmno biqe i Poqoprivredne stanice - Kru{evac,

� Prose~no mala upotreba mineralnih |ubriva i pesticida po hektaru obradivih povr{ina,

� Postojawe prera|iva~kih kapaciteta i postojawe infrastrukture na selu (lokalni putevi, struja, voda)

� Postojawe zainteresovanosti poqoprivrednika za primenu novih dostignu}a i tehnologija u proizvodwi

Ograni~ewa

� Pretvarawe kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko

� Izraèn ektenzivni karakter poqoprivredne proizvodwe, odnosno iskori{}avawa poqoprivrednog zemqi{ta (naro~ito u zoni planinskih naseqa)

� Usitwenost poseda i nizak nivo stu~nosti poqoprivrednih proizvo|a~a, kao i starewe sela (prisutan je trend pove}awa broja stanovnika starijeg ìvotnog doba)

� Neregulisani imovinsko-pravni odnosi (nesre|eni katastar)

� Neregulisanost re~nih tokova, ~este poplave kvalitetnog zemqi{ta i niska ekolo{ka svest

� Intenzivna i nekontrolisana eksploatacija {qunka iz re~nih korita i priobaqa,

� Nedovoqna ispitanost prisustva te{kih metala u obradivom zemqi{tu (zaga|enosti zemqi{ta), kao i ispitivawa kvaliteta zemqi{ta i izostanak konkretnih programa i mera za popravku fizi~kih, hemijskih i mikrobiolo{kih osobina zemqi{ta

� Odsustvo kategorizacije zemqi{ta sa stanovi{ta proizvodwe biolo{ki vredne i zdrave hrane

� Izostanak podsticajnih mera za razvoj sto~arstva, neiskori{}enost kapaciteta postoje}ih farmi

� Neinformisanost i nepoverewe poqoprivrednih gazdinstava prema novinama u poqoprivrednoj proizvodwi i nepostojawe klastera (zajedni~ki nastup na inostrano trì{te)

� Zastarela poqoprivredna mehanizacija i oprema (prose~no od 20 do 25 godina, a ìtnih kombajna i preko 30 godina)

� Nizak prinos prirodnih travwaka zbog siroma{nog zemqi{ta i ne primewivawa agrotehni~kih mera i neplansko kori{}ewe ispa{e.

SWOT analiza prednosti

• Povoqan geografski poloàj grada Kru{evca,

• Povoqni klimatski uslovi i agropedolo{ke karakteristike,

• Veoma bogat diverzitet biqnih resursa koji se odlikuju vrednim sortama vo}a, povr}a i ìtarica,

• Kvalitet stanovawa i transportna komunikacijska i energetske infrastruktura imaju zna~ajnu ulogu u budu}em ruralnom razvoju grada Kru{evca,

14

• Povoqni uslovi za uzgajawe i tov stoke,

• Preko 95% teritorije grada Kru{evca ~ini ruralno podru~je,

• U poqoprivrednoj proizvodwi je jo{ prisutna tradicija prerade poqoprivrednih proizvoda (sir, kajmak, rakija, vino),

• Postojawe Regionalne privredne komore na teritoriji grada,

• Prisustvo na teritoriji grada Kru{evca Instituta za krmno biqe, Poqoprivredne i Veterinarske stanice,

• Brojni visoko obrazovni poqoprivredni kadrovi,

• Tradicija u poqoprivrednoj proizvodwi,

• Veoma prisutna hortikulturna proizvodwa,

• Kombinacijom raznih proizvodnih delatnosti mogu}e je ruralna podru~ja u~initi vitalnom komponentom stanovni{tva.

slabosti

• Spora i ne efikasna reforma u poqoprivrednom sektoru,

• Institucionalni uslovi za razvoj poqoprivrede ne prate potrebe poqoprivrednika i u mnogome zaostaju za standardima EU,

• Sve vi{e se smawuje poqoprivredno zemqi{te pretvarawem u gra|evinsko,

• Sve je prisutnije zapu{tawe kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta, koje se pretvara u parloge,

• Neregulisanost re~nih tokova, ~este poplave kvalitetnog zemqi{ta i niska ekolo{ka svest,

• Intenzivna i nekontrolisana eksploatacija {qunka iz re~nih korita i priobaqa,

• Prisutna je ekstenzivna i nestandardizovana poqoprivredna proizvodwa,

• Dominacija naturalnih i polunaturalnih gazdinstava,

• Nije uspostavqen adekvatan registar poqoprivrednih gazdinstava,

• Visok stepen deagrarizacije, pra}en veoma starim stanovni{tvom u ruralnom podru~ju grada,

• Problem plasmana poqoprivrednih proizvoda, odnosno nedovoqne ugovorne povezanosti primarne poqoprivredne proizvodwe i prehrambene industrije,

• Razjediwena trì{na ponuda.

{anse

• U okolnostima prilago|avawa uslovima EU i problemima koji }e se pri tome javiti, najva`nije trì{te za poqoprivrednike u budu}nosti }e predstavqati domicilno trì{te. Prema tome, poqoprivredna politika mora posvetiti pa`wu malim, pogotovo primarnim proizvo|a~ima, koji su, u odsustvu podsticajnog poduzetni~kog okruèwa, pred zatvarawem svojih biznisa ili prinu|eni na otkupne uslove velikih prera|iva~a, Za potpuniju valorizaciju poqoprivrede kao strate{kog resursa, kao i za realizaciju Prostornog plana grada Kru{evca i potrebu da se {to ve}i obim proizvodwe i preduzetni{tva realizuje u ruralnim naseqima, neophodno je promeniti agrarnu politiku, To zna~i, da se izvr{i preokret iz

15

„poqoprivrede orijentisane na koli~inu (prinos)“ u „poqoprivredu

okrenutu kvalitetu“ . Izlaz iz postoje}eg stawa vidi se u odrìvoj poqoprivredi, bezopasnoj za okolinu, koja budu}im generacijama ostavqa nezaga|enu zemqu, vodu i vazduh, a zatim pravo izbora daqeg razvoja.

• Evidentiran je rast tra`we (doma}e i inostrane) za gove|im mesom, proizvodima sa oznakama geografskog porekla, vo}em, povr}em, lekovitim biqem - za ~iju proizvodwu grad Kru{evac ima povoqne uslove.

• Razvojne koncepcije EU (multifunkcionalna poqoprivreda i

multifunkcionalni ruralni razvoj) pruàju „{ansu“ opstanka i razvoja i malim ruralnim gazdinstvima, ali samo pod pretpostavkom stvarawa povoqnih makroekonomskih i investicionih uslova za wihovo ve}e

• angaòvawe u sferi van, ili oko poqoprivrede. • U budu}im politikama razvoja grada Kru{evca, u razli~itim sektorima,

neophodno je kreirati i uslove za podizawe ìvotnog standarda u ruralnim oblastima i obezbe|ewe ve}eg stepena radnog angaòvawa stanovni{tva ovih podru~ja.

• Primena novih tehnologija u proizvodwi zdrave hrane, izgradwa neophodnih infrastrukturnih sistema, razvoj nekih vrsta tercijarnih delatnosti i, eventualno, preseqavawe nekih industrijskih pogona u blizinu ve}ih seoskih aglomeracija, mogu zna~ajno unaprijediti ne samo ekonomiju ruralnog sektora, ve} i cjelokupan razvoj grada Kru{evca.

• Razvoj poqoprivrede ima velike {anse u pove}avawu zaposlenosti kroz vidove samozapo{qavawa, ukqu~ivawa pomaù}ih ~lanova doma}instva i formirawa mawih porodi~nih biznisa, zasnovanih na poqoprivrednoj proizvodwi ili proizvodwi vezanoj za poqoprivredu.

• Sa stanovi{ta podr{ke sektoru poqoprivrede, od posebno zna~aja je i modernizacija i poboq{awe kvaliteta lokalnih puteva, razvijawe mreè saobra}ajnica.

• Vrlo zna~ajan faktor za podr{ku celokupnom razvoju svakog sektora je dostignuti nivo kori{tewa novih tehnologija u pruàwu multimedijalnih usluga.

• Prioriteti koji se od agrarne politike o~ekuju su: da se, u {to ve}oj meri,obezbedi dovoqna ponuda kvalitetnih proizvoda iz doma}e proizvodwe; da se proizvo|a~ima omogu}i nivo prihoda od kog mogu da unaprje|uju delatnost i da zadovoqe odgovaraju}e zahteve ìvotnog standarda; da se o~uva ìvotna sredina; da se potpomogne razvoj ruralnih podru~ja; da se pove}ava konkurentnost i, u mogu}oj meri, pove}aju izvozni efekti.

• Na razvoj poqoprivrednog sektora, indirektno uti~u i agencije za razvoj malih i sredwih poduze}a, regionalne i lokalne razvojne agencije (putem razvojnih projekata u oblasti poqoprivrede) i dr. Me|unarodne institucije, tako|e, igraju zna~ajnu ulogu u prenosu znawa, ve{tina i tehnika, kao i tehni~ka podr{ka Reepublike Srbije kroz implementaciju razli~itih projekata u oblasti razvoja poqoprivredne proizvodwe.

pretwe-rizici

• Iako poqoprivreda danas nije veliki izvor zaga|ewa, prema dostupnim podacima u delu koji se odnosi na negativan utjecaj poqoprivrede na okolinu, ipak postoje opasnosti od: zaga|ewe vazduha; gubitka biolo{ke raznolikosti, o{te}ewa ozonskog omota~a; zahvatawa podzemnih voda; nekontrolisane upotrebe te~nog gnojiva i otpadnih voda; odlagawa otpada; opasnog otpada i drugo.

16

• Nedovoqna je razvijenost fizi~ke infrastrukture, posebno u ruralnim podru~jima (putevi, telekomunikacioni sistem, elektri~na mreà).

• Doma}e trì{te je malog obima i niske kupovne mo}i, {to uslovqava i oteàne mogu}nosti plasmana.

• Nedovoqno razvijeno i nestabilno trì{te poqoprivrednih proizvoda, finansijsko trì{te i trì{te radne snage.

• Hroni~na nesta{ica kapitala za nove investicije u poqoprivredi. • Nedovoqna podr{ka doma}oj proizvodwi na Republi~kom i Regionalnom

nivou. • Ne re{eni imovinski odnosi. • Nerazvijenost trì{nog informacionog sistema za poqoprivredne

proizvode na nivou zemqe. • Rast cena inputa na svetskom i doma}em trì{tu, visoki dispariteti cena

inputa i outputa u poqoprivredi; • Brze promene u potro{a~kim zahtevima, posebno na inostranom trì{tu

(sve izraèniji zahtevi potro{a~a u pogledu standarda kvaliteta, brenda, oznaka geografskog porekla). Poreme}aji me|unarodnog trì{ta zbog poo{travawa zahteva i propisa u vezi sa po{tovawem standarda bezbednosti prehrambenih proizvoda, za{tite ìvotne sredine i sl. Pored velikog obima nezaposlenih ovaj problem ~ini jo{ ve}im veoma nepovoqna valifikaciona struktura i vrlo nizak nivo upo{qavawa nezaposlenih lica.

1.2. [ume i {umsko zemqi{te (za{tita i kori{}ewe {uma) i razvoj lovstva

(karta [ume)

Ocena stawa [ume, kao jedan od najsloènijih ekosistema, imaju veoma veliki ekonomski,

socijalni i ekolo{ki zna~aj. U Op{tini Kru{evac {umama i {umskim zemqi{tem obuhva}eno je 27.349,50 hektara.

Od ukupne povr{ine pod {umama u dràvnoj svojini je 14.319,50 hektara (52%), a u privatnoj svojini 13.030 hektara (48%). [umama u dràvnoj svojini gazduje Republi~ko javno preduze}e JP Srbija{ume, [umsko gazdinstvo Rasina, Kru{evac. [ume se prostiru du` ju`ne granice Op{tine u pravcu istok- zapad i pokrivaju severne padine planine Jastrebac na nadmorskoj visini od 300-1492m.

Najzastupqenija vrsta je bukva sa u~e{}em od 67% u zapremini. Ostale drvenaste vrste su: kitwak (5%), grab (3,5%), crni bor (5%), a u {umama op{tine Kru{evac, nalaze se i za{ti}ene vrste planinski javor-Acer heldreichii (endemska vrsta), Betula pubescens-maqava breza, idr.

Prema poreklu preovla|uju visoke {ume kojima je zahva}eno 8.800.70 hektara, odnosno 63%, {to je za 40% vi{e u odnosu na stawe u republici (45%). Izdana~ke {ume su zastupqene na 3556,98hektara, a kulture na 1520,45 hektara. Preovla|uju}e prisustvo visokih {uma ukazuje na permanentno, organizovano i plansko gazdovawe {umama.

[ume u privatnoj svojini nalaze se disperzno na ostalom podru~ju op{tine, (osim u ravni~arskom delu) prete`no u obliku mawih {uma i {umaraka, na ukupnoj povr{ini od 13.030 hektara. [ume u privatnoj svojini uglavnom pojedina~ne u centralnoj i isto~noj teritoriji op{tine, a neznatno objediwene u severnom i severoisto~nom delu (deo Gledi}kih i Mojsiwskih planina). Prete`no se nalaze na nadmorskoj visini od 200 do

17

350m. Preovla|uju}a {umska zajednica je Quercetum farnetto-cerris ({ume sladuna i cera ).

Prose~na godi{wa se~a drveta je oko 6.000m3 ( prete`no za ogrevno drvo), odnosno 0,46m3 po jednom hektaru.

Potencijali

• Potencijali dràvnih {uma se ogledaju u wihovoj grupisanosti {to omogu}ava kvalitetno gazdovawe. Dràvne {ume su vrlo kvalitetne o ~emu svedo~i velika zastupqenost visokih {uma od 63%, u~e{}e o~uvanih {uma sa 67% (devastiranih 1,9%) i veoma visoka proizvodna vrednost (prose~na zapremina 272m3/ha sa zapreminskim prirastom od 5,5m3/ha).

• [ume pruàju dobre uslove za lovni turizam i bogate su lekovitim biqem i {umskim plodovima (jagode, kupine, borovnice, gqive).

• Poloàj Kru{evca u centralnoj Srbiji, olak{ava komunikaciju sa kupcima {umskih proizvoda i predstavqa pogodnost za razvoj {umarstva, o~uvawe i unapre|ewe biodiverziteta.

Ograni~ewa Najzna~ajnija ograni~ewa su:

• nedovoqna otvorenost dràvnih {uma,

• nere{ena samovlasna zauze}a {uma u dràvnoj svojini,

• neure|ene privatne {ume i usitwenost (veliki broj katastarskih parcela) u privatnim {umama.

Lovi{te ''Rasina'' je osnovano re{ewem Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede 10.februara 1995. godine (Sl. gl. RS br.95/06). Granica lovi{ta se poklapa sa granicom op{tine Kru{evac, sem u ju`nom delu gde granicu ~ini granica lovi{ta ''Jastrebac''.

Ukupna povr{ina lovi{ta je 70 052,00ha. Pod {umama i {umskim zemqi{tem je 15 445,00ha (22,05%); pod oranicama 36 205,00ha (51,68%); livadama i pa{wacima 5 793,00ha (8,27%); vo}wacima i vinogradima 6 668,00ha (9,51%); vodama, barama i trsticima 21,00ha (0,03%) i pod ostalim zemqi{tem 5920,00ha (8,46%). Od ukupne povr{ine, lovna povr{ina je 64 132,00ha ili 91,5%. U nelovne povr{ine spadaju povr{ine pod saobra}ajnicama, naseqenim mestima, fabri~kim postrojewima, vojnim objektima i sl. Najve}i deo povr{ine je u privatnom vlasni{tvu (99,27%). Najnià nadmorska visina je 140m a najvi{a 830m. Lovi{te je bogato vodom. Pedolo{ki sastav (aluvijalna zemqi{ta, gajwa~e, smonice, crnice i {umsko zemqi{te), ~ine povoqne uslove za divqa~. Lovi{te se nalazi u podru~ju umereno-kontinentalne klime. Zastupqena je vrlo razli~ita vegetacija od {umskih zajednica, preko kultura ~etinara i zasada li{}ara do `bunastih vrsta i prizemne flore. Karakteristi~no je da su {ume raspore|ene mozai~no {to je povoqno za svu sitnu i srne}u divqa~ ali ne i za divqu sviwu. Kroz lovi{te prolazi veliki broj saobra}ajnica a i broj sela je veliki {to uti~e da ocena mira u lovi{tu bude ''dobar'' odnosno ''zadovoqavaju}i'' za pojedine vrste divqa~i.

Najzastupqenije vrste su srna, divqa sviwa, zec, fazan i poqska jarebica.

18

Od lovno-tehni~kih i lovno-proizvodnih objekata zastupqeni su stabilne ~eke, hranili{ta za srne, soli{ta, prihvatili{ta i ostali objekti.

Potencijali lovi{ta

• Veliku povoqnost predstavqa raznolikost orografskih ~inioca, pedolo{kih i klimatskih uslova i bogatstvo vodom i vegetacijom.

• Klima povoqna za bavqewe lovstvom i uzgojem divqa~i.

• Postojawe lova~ko udruèwe ''Kru{evac'' koje ima veliki broj ~lanova i organizuje stalne akcije i manifestacije (hajke, lova~ke zabave i sl.). Stru~nu slu`bu ~ine upravnik lovi{ta i lovo~uvari.

Ograni~ewa

• Lovi{te je ispresecano velikim brojem saobra}ajnica i naseqa {to nepovoqno uti~e na mir u lovi{tu.

• Mozai~an raspored {uma i {umskog zemqi{ta uti~e negativno na lov i uzgoj divqih sviwa.

• U ju`nim delovima lovi{ta ~este su {tete od krupne divqa~i koja dolazi sa planinskog masiva Jastrepca.

• [tete se javqaju i u drugim delovima lovi{ta ali u mawoj meri, tamo gde divqe sviwe prelaze iz drugih lovi{ta.

1.3. Za{tita i kori{}ewe voda i razvoj vodoprivredne infrastukture

(karta Hidrografija)

Ocena stawa Imaju}i u vidu odre|en geolo{ki sastav, diseciranost terena kao i klimatske

karakteristike moè se zakqu~iti da se op{tina Kru{evac odlikuje veoma gustom mreòm vodotokova i to naro~ito u brdskoj i brdsko-planinskoj zoni.

Sve povr{inske vode op{tine pripadaju slivu Velike Morave i mogu se podeliti u tri osnovna podsliva: sliv Ribarske reke, sliv Zapadne Morave i sliv Rasine.

Ribarska reka ima ukupnu duìnu od 22km a duìna svih vodotokova u slivu iznosi 190,2km. Prose~an pad reka je oko 20m/km.

Zapadna Morava u svm dowem toku te~e u duìni od 25km kroz podru~je op{tine Kru{evac, a duìna svih wenih pritoka (bez sliva Rasine) iznosi 271,50km. Prose~an pad reke je 0,76m/km.

19

Pregled slivnih podru~ja reka u op{tini Kru{evac

Sliv reke

Duìna vodotokova u km

Povr{ina sliva u km2

%

Ribarska reka 190,20 199,4 23,34 Zapadna Morava 271,50 280,6 32,86 Rasina 603,10 373,9 43,80

UKUPNO:

1.064,80

853,90

100,00

Slive reke Rasine zauzima najve}i deo podru~ja op{tine Kru{evac. Duìna doweg

dela vodotoka reke Rasine kojim reka te~e kroz podru~je op{tine iznosi 35km sa prose~nim padom reke od 3,51m/km od brane u ]elijama do uliva u Zapadnu Moravu.

Ukupna gusstina mreè svih votokova u op{tini iznosi 1,25 km/km2. Prose~ni vi{egodi{wi proticaji i minimalni sredwe meser~ni proticaji 95%-ne

obezbe|enosti razmatranih vodotoka, na nekim karakteristi~nim aktuelnim profilima, prema podacima RHM Zavoda su slede}i:

- Reka Ju`na Morava, profil: Aleksinac: Qsr = 91,65 m3/s

- Reka Ju`na Morava, profil: Mojsiwe: Qsr = 96,58 m3/s; Q95% = 11,48 m3/s

- Reka Zapadna Morava, profil: Kraqevo: Qsr = 45,05 m3/s

- Reka Zapadna Morava, profil: Jasika: Qsr = 114 m3/ s; Q95% = 14,99 m3/s

- Reka Rasina, profil: ]elije: Qsr = 5,30 m3/s

- Reka Rasina, profil: Bivoqe: Qsr = 7.60 m3/s; Q95% = 0,68 m3/s

Ostali vodoci su znatno skromnijeg proticaja i ne prate se od strane RHMZ.

Na osnovu dugogodi{wih hidrolo{kih osmatrawa utvr|eno je da Zapadna Morava kod Jasike ima ukupan sredwi proticaj od 114 m3/sec. U posmatranom periodu utvr|ene su i ekstremne veli~ine proticaja koje su u me|usobnomodnosu minimuma i maksimuma od 1:161. Apsolutno minimalna voda utvr|ena je od 11,6 m3/sec, a apsolutno maksimalna voda od 1870,0 m3/sec.

Za razliku od Zapadne, Ju`na Morava je od maweg zna~aja za op{tinu Kru{evac obzirom da u delu \unisa samo tangira weno podru~je.

Od svih ostalih vodotokova na podru~ju op{tine najzna~ajnija je reka Rasina ~ije su hidrolo{ke karakteristike kod Bivoqa, naposredno pre uliva u Zapadnu Moravu slede}e:

- sredwi godi{wi proticaj .................................. 9,16 m3/s

- apsolutni minimalni proticaj ........................ 0,20 m3/s

- apsolutni maksimalni proticaj ....................... 342 m3/s

- odnos izme|u apsolutnog minimalnog i apsolutnog maksimalnog proticaja .. 1:1.700

Znatno izraèn odnos izme|u ekstremnih proticaja kod Rasine ukazuje na wen buji~arski karakter koji je na delu op{tine skoro u potrpunosti uklowen izgradwom hidroakumulacije u ]elijama.

U nizijskom sredi{nom delu op{tine uslovi za formirawe bujica su mawe povoqni nego u ju`nom brdsko-planinskom delu. Zbog strmih i vodonepropusnih podloga u planinskim delovima op{tine koeficijent oticaja je ve}i, a u nizijskim delovima mawi zbog mawe nagnutosti terena.

20

U nizijskim delovima vodopropusna podloga uslovqava ve}u infiltraciju i ve}i stepen isparavawa vode.

U prvom slu~aju postoje povoqni uslovi za formirawe bujica i pojavu intenzivnije erozije zemqi{ta, a u drugom slu~aju za otvarawe ve}ih rezervi izdanske (podzemne) vode.

Dna dolina Zapadne i Ju`ne Morave, Rasine, Pepequ{e i Ribarske reke u nizijskom delu op{tine odlikuju se terenima sa mnogobrojnim izdanima, a zone aluvijalnih ravni ovih reka pripadaju plavnim i zamo~varenim terenima.

U brdskim i planinskim delovima, zavisno od geolo{kog sastava, tako|e se nalaze izdani razli~ite izda{nosti.

Dosada{wa istraìvawa izdani u aluvijalnim ravnima detaqnije su vr{ena uzvodno od u{}a Rasine u Z. Moravu, za potrebe vodosnabdevawa Kru{evca i aluvionu Ribarske reke u okolini sela Kaonik, gde je konstatovana arterska izdan znatne izda{nosti sa vodom najvi{eg kvaliteta.

Aluvijon Zapadne Morave uglavno se sastoji iz dva fronta, gde je prva izdan znatne izda{nosti ( dubine do 10m ), dok sa druga izdan nalazi na dubinama ve}im od 100 m i gledano u celini male je izda{nosti.

Izdani u neogenim sedimentima prisutni su na obodnim delovima re~nih dolina. Na uèm podru~ju Kru{evca za potrebe rezervnog napajawa grada, bu{eni su bunari u neogenu do 200m dubine. Ukupna izda{nost 10 bunara je mala (20-30 l/sec) i ostvaruje se uz velike depresije.

Prema Uredbi o kategorizaciji voda, vodotoci na predmetnom podru~ju su razvrstani u slede}e kategorije:

- Ju`na Morava od u{}a Reke Moravice do sela Praskova~a........... IIb

- Ju`na Morava od sela Praskova~a do Stala}a........................... IIa

- Zapadna Morava od u{}a Ibra do u{}a Rasine................... IIa

- Zapadna Morava od u{}a Rasine do Stala}a........................... IIb

- Reka Rasina od izvori{ta do sela Melentija............. I

- Reka Rasina od sela Melentija do u{}a u Z. Moravu.......... IIa

- Reka Pepequ{a od izvoi{ta do u{}a u Z. Moravu.......... IIa

Ostali vodotoci na razmatranom prostoru nisu kategorisani, me|utim, kako nekategorisanim vodotocima pripada ista kategorija reka u koje se ulivaju, sledi da aktuelni vodotoci na razmatranom prostoru imaju definisane bonitetne klase, odnosno kategorije.

Kako je ve} napomenuta teritorija op{tine pripada prete`no Zapadno-moravskom slivnom podru~ju, a samo isto~ni deo pripada Ju`no-moravskom slivnom podru~ju (sliv Ribarske reke).

Kvalitet voda se konstantno ispituje u skladu sa vaè}im propisima. Predmet ispitivawa su zavisno od nadle`nosti, prete`no zna~ajniji vodotoci (Zapadna Morava i Rasina). Dosada{wi rezultati ukazuju na prisutnost zaga|ewa ve}eg od dozvoqenog u kome imaju u~e{}e ne samo zaga|iva~i van op{tine, ve} i na teritoriji op{tine.

Kod merne stanice Jasika Zapadne Morava pripada III/IV klasi. Prema merewima na

ulazu u op{tinu (merna stanica Trstenik) voda je III klase, me|utim procenat zasi}ewa kiseonikom, vrednost BPK5, koli~ina suspendovanih materija i najverovatniji broj

koliformnih klica prelazili su u pojedinim merewima ~ak i granice IV klase. Kao specifi~ni zaga|iva~i bili su prisutni cink, olovo, bakar, arsen, nikal, hrom, alkal-benzol-sulfanat, uglavnom u dozvoqenim koncentracijama. Povremeno se javqao i

21

kandijum. Kod Kru{evca je pored navedenog u pojedinim serijama zabeleèna i pove}ana koncentracija amonijaka i fenola. Ponekad su koncentracije bakra i nitrata prelazile maksimalno dozvoqenu granicu i dva do tri puta.

Na izlazu iz op{tine (merna stanica Maskare) Zapadna Morava odgovara III/ IV klasi, dok se po pojedinim biohemijskim karakterstikama u pojedinim serijama voda nalazila ~ak i van klase.

U Zapadnu Moravu uliva se reka Rasina koja sadrì otpadne vode iz Kru{evca,

Aleksandrovca, Brusa i Blaca i odgovara III klasi boniteta, dok se prema ostalim biohemijskim pokazateqima kvalitet vode smatra zadovoqavaju}im, Koncentracije opasnih materija se ne mere redovno, ali se moraju vr{iti detaqnije i ~e{}e, obzirom da samo neka industrijska preduze}a na podru~ju grada imaju ure|aje za pre~i{}avawe otpadnih voda. Ovo je posebno va`no obzirom na kru{eva~ku industriju: hemijska industrija, prerada nafte, papirna, prehrambena industrija, prerada kau~uka i druge industrije u klasi slabijih zaga|iva~a voda.

U toku 1990.godine ura|ena je studija “Stawe ìvotne sredine i mere za{tite i

unapre|ewa ìvotne sredine na podru~ju op{tine Kru{evac” , kojom prilikom su izvr{ena jednokratna ispitivawa prirodnih voda na slede}im vodotocima:

Rasina (kod Razbojne), @ilina~ka reka, Blata{nica (uliv u Rasinu), Lomni~ka reka (uliv u Rasinu) (most u Kru{evcu), Morava nizvodno od Kru{evca, sirova voda iz jezera u ]elijama i voda za pi}e posle pre~i{}avawa.

Prema dobijenim rezultatima prirodne vode na podru~ju op{tine Kru{evac mogu se svrstati u slede}e klase:

- Rasina, II klasa

- @ilina~ka reka, II klasa

- Blata{nica, II klasa

- Lomni~ka reka, I i II klasa

- Zapadna Morava, III i IV klasa

- Voda u jezeru "]elije", I i II klasa

Na osnovu izvr{enih hidrobiolo{kih proba na navedenim vodotocima konstatovano je slede}e:

- saprobni indeks Rasine kod Razbojne, Blata{nica kod Rasine, @ilina~ka

reka i Lomni~ka reka kre}e se od II i III klase. Rasina u delu prolaska kroz grad ima totalno zaga|ewe sa hiper saprobnim indeksom;

- najve}e zaga|ewe ima reka Zapadna Morava, neposredno iza Kru{evca;

- voda iz jezera "]elije" moè se okarakterisati kao voda II klase.

Pored industrije koja se smatra glavnim zaga|iva~em ve}ih vodotoka i wihovih pritoka, zaga|uju se konstantno potoci i re~ice na seoskom podru~ju op{tine nekontrolisanim upu{tawem otpadnih voda, bacawem sme}a, uginule stoke i ìvine u vodotoke. Znatna upotreba za{titnih hemijskih sredstava u poqoprivredi i deterdènata u doma}instvima tako|e mnogo doprinose zaga|ewu vodotoka.

Zaga|ewe podzemnih vodotoka pove}ava se razvojem privrednih delatnosti (industrije pre svega) i uvo|ewem vodovoda, pri ~emu dolazi do zapu{tawa postoje}ih bunara i wihovih pretvarawa u jame za otpadne vode.

22

Hidrografska mreà

U op{tini Kru{evac hidrografska mreà je veoma razvijena. Okosnicu ove mreè ~ini Zapadna Morava, kojoj doti~e najve}i deo reka sa teritorije op{tine.

Reka Zapadna Morava je najve}a i najva`nija reka podru~ja op{tine Kru{evac. Povr{ina sliva na teritoriji op{tine iznosi 654,5 km2, a duìna toka 25 km. Ukupan pad Zapadne Morave na teritoriji Op{tine Kru{evac je samo 19 metara (nadmorska visina na ulaznom delu je 153 m.n m. a na izlaznom 134 m.n.m.). Ovako mali pad uslovio je sporo kretawe re~ne vode, meandrirawe i formirawe sprudova i ada.

U sklopu Zapadno - Moravskog sliva se nalazi i sliv reke Rasine. Povr{ina sliva Zapadne Morave bez rasinskog sliva je 280,6 km2, ukupna duìna

re~ne mreè moravskog sliva je 271,5 km. U uèm podru~ju Zapadno-Moravskog sliva se nalazi 11 mawih slivova. Najve}i

slivovi u okviru Zapadne Morave su: sliv reke Pepequ{e povr{ine 58,16 km2, sliv Pade{ke reke povr{ine 42,47 km2 i sliv Kowu{kog potoka povr{ine 31,00 km2.

Na teritoriji op{tine Kru{evac se nalazi i sliv reke Rasine, koji ujedno pripada Zapadno-Moravskom slivu. Sliv Rasine je najve}i sliv na ovoj teritoriji. Zauzima povr{inu od 373,9 km2, duìnu od 603 km i ima pad od 125 metara. Na teritoriju op{tine ulazi na nadmorskoj visini od 260 metara izme|u sela ]elije i Majdevo, a uliva se u Zapadnu Moravu na 135 metara nadmorske visine.

U okviru sliva Rasine se nalazi 26 mawih slivova, ~ija je ukupna duìna sa rekom Rasinom 608 km. Najve}i slivovi u sklopu Rasinskog sliva su sliv Gaglovske reke, Modri~ke reke, Nauparske reke i sliv Lomni~ke reke.

Pored Zapadno-Moravskog i Rasinskog sliva na teritoriji op{tine se jasno izdvaja sliv Ribarske reke.

Ribarska reka sa svojim pritokama pripada Ju`no-Moravskom slivnom podru~ju. Ribarska reka postaje spajawem Goleme reke i Bawskog potoka. Ukupna duìna ove reke je 22,0 km. povr{ina sliva je 199,4 km2 a ukupna duìna re~ne mreè ovog sliva je 190,2 km.

U sklopu Ribarske reke se nalazi 9 mawih slivova od kojih su sliv Srndaqske reke povr{ine 47,1 km2 sliv Su{i~ke reke povr{ine 34,2 km2 i sliv Goleme reke povr{ine 10,2 km2 najve}i.

O hidrografskoj mreì op{tine Kru{evac se moè re}i da se ona sastoji od tri sliva: Zapadno-Moravskog, Rasinskog i sliva Ribarske reke. Povr{ina op{tina Kru{evac iznosi 853,97 km2 sa ukupnom duìnom re~ne mreè 1064,8 km, tako da je gustina re~ne mreè 1,2 km/km2.

Na teritoriji op{tine Kru{evac se nalazi i ve}i deo akumulacije "]elije" na reci Rasini.

Potencijali

� Gradsko naseqe Kru{evac nije ozbiqno ugroèno poplavama, zbog postojawa odbrambenog nasipa.

� Prema Uredbi o kategorizaciji vodotokova, reka Zapadna Morava pripada

klasi od II-a do II-b.

� Vodotoci imaju relativno dovoqnu dubinu usecawa u teren, {to je pogodno za evakuaciju povr{inskih voda.

23

Ograni~ewa

� Sistem odbrambenih nasipa i regulacije korita Z. Morave i pritoka nije zavr{en.

� Osnovni izvori zaga|ewa re~nih tokova su industrijski objekti, fekalna kanalizacija, divqe deponije kao i atmosferska kanalizacija i poqoprivredne zaga|uju}e materije.

� Analizama kvaliteta vode Z. Morave nakon uliva glavnog kolektora fekalne kanalizacije, dolazi se do podataka da voda naj~e{}e istupa izvan okvira

svoje potklase (II-b) i prelazi u kategoriju reka III klase.

� Na kvalitet vode uti~e i taloèwe nanosa, {to usporava re~ni tok, plavi niè terene pri velikim vodostajima i mewa korita reka.

� Eksploatacija nanosa kao gra|evinskog materijala je nekontrolisana.

� Iz republi~kih fondova se ne izdvajaju dovoqna sredstva za poplave u vangradskom podru~ju.

SWOT analiza

prednosti

� Gradsko naseqe Kru{evac nije ozbiqno ugroèno poplavama, zbog postojawa odbrambenog nasipa.

� Prema Uredbi o kategorizaciji vodotokova, reka Zapadna Morava pripada

klasi od II-a do II-b.


slabosti � Sistem odbrambenih nasipa i regulacije korita Z. Morave i pritoka nije

zavr{en.

� Osnovni izvori zaga|ewa re~nih tokova su industrijski objekti, fekalna kanalizacija, divqe deponije kao i atmosferska kanalizacija i poqoprivredne zaga|uju}e materije.

� Analizama kvaliteta vode Z. Morave nakon uliva glavnog kolektora fekalne kanalizacije, dolazi se do podataka da voda naj~e{}e istupa izvan okvira

svoje potklase (II-b) i prelazi u kategoriju reka III klase.

� Na kvalitet vode uti~e i taloèwe nanosa, {to usporava re~ni tok, plavi niè terene pri velikim vodostajima i mewa korita reka.



24

{anse � Formirawe slu`be za vodoprivredu na nivou Op{tine, koja bi se bavila

problemima vodoprivrede, sprovodila planove op{tine iz ove oblasti uz sinhronizaciju rada svih aktera i sprovodila efikasnije ubirawe sredstava iz naknade.

� Regulisawe reka na rang voda Q1% ili Q2%, zavisno od toga da li se {tite naseqa ili zemqi{te, sa ciqem zaustavqawa erozije tla i obala.

� Ure|ewe voda kao elementa ìvotne sredine (podsticawe turisti~ke valorizacije jezera, kao i turisti~ko i sportsko kori{}ewe pritoka).

� Ure|ewe vodnog zemqi{ta i wegova za{tita pre svega sa stanovi{ta o~uvawa mogu}nosti nesmetane evakuacije velikih voda, odvodwavawa i o~uvawa flore i faune, kao i stabilizacije korita.

� Za{tita kvaliteta voda svih vodotoka, sanitacijom naseqa i otklawawem

ve}ih izvora zaga|ewa, da bi se Zapadna Morava odràla u II klasi kvaliteta vode.

� Izrada studije o akumulacijama na malim rekama i namenskim retenzijama, u gorwim tokovima gde bi se u svrhu vi{enamenskog kori{}ewa naro~ito u malovodnim periodima, mogle sakupqati i atmosferske vode.

� Izgradwa mini akumulacija na mestima koja zadovoqavaju kriterijume koli~ina vode i dono{ewe adekvatne regulative za ovu oblast.

� Regulacija mawih vodotoka, posebno onih koji se nalaze u zonama o~uvanih ekosistema, treba obavqati po principima "naturalne regulacije", koja podrazumeva {to mawu upotrebu grubih ve{ta~kih intervencija (kinetirawa korita, oblagawa celog popre~nog profila kamenom i betonom, itd), kako bi se u celosti o~uvali vodeni ekosistemi i neposredno priobaqe (zabranom gradwe objekata koji bi oteàli ili onemogu}ili odràvawe nasipa).

� Regulaciju vodotoka u zoni naseqa, pored funkcionalnih kriterijuma, primeriti i urbanim, estetskim i drugim uslovima koji oplemewuju ìvotnu sredinu (na pr. izgradwom pneumatskih ustava u letwem periodu bi se podigao nivo reka i time povezalo urbano naseqe sa rekom, kako funkcionalno, tako i estetski);

� Poboq{awe mehanizama kontrole eksploatacije nanosa kao gra|evinskog materijala.

pretwe-rizici

� Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom.

� Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za izgradwu vodoprivrednih objekata.

� Politizacija investicionih procesa i odstupawa od usvojenih propisa i strategija.

25

Akumulacije

Jezero ]elije na Rasini Brana "]elije" sa akumulacijom je najve}i i najva`niji vodoprivredni objekat

na teritoriji op{tine i od vitalnog je zna~aja obzirom da je izvori{te regionalnog vodosnadbevawa.

Putna udaqenost brane od Kru{evca je 23 km. Na osnovu vaè}ih zakona, Vodoprivredne osnove Republike Srbije i tehni~ke

dokumentacije namewena je za: - odbranu od poplava, - zadràvawe nanosa, - snadbevawe naseqa vodom, - navodwavawe poqoprivrednih povr{ina, - proizvodwu elektri~ne energije i - oplemewavawe malih voda. Akumulacioni bazen ima bruto zapreminu od oko 60 x 106 m3 vode na koti

normalnog uspora 282,0 m.n.m., duìna jezera je oko 12 km, a povr{ina sliva akumulacije do profila brane iznosi 608 km2.

Za{tita jezera Za potrebe op{tine Kru{evac od posebnog je zna~aja ispravnog, odnosno

za{tita voda u akumulaciji "]elije". Pri projektovawu proceweno je zasipawe jezera nanosom od

420.000m3/godi{we, me|utim merewem je utvr|eno da se zasipawe jezera vr{i brè, zbog neizvedenih protiverozionih radova na slivnom podru~ju akumulacije.

Pored nanosa akumulacija je ugroèna uno{ewem mineralnih, organskih materijala i drugih hemijskih jediwewa, kojaneopovoqno uti~u na kvalitet vode u akumulaciji.

Ovi materijali obi~no su koncentrisani u muqu na dnu akumulacije i u odre|enom vremenskom periodu osloba|aju se iz muqa i pri tome mewaju fizi~ke i hemijske karakteristike vode.

Uzvodna gradska i seoska naseqa pored fekalnih voda imaju i industrijske otpadne vode koje se bez ikakvih pre~i{}avawa unose u Rasinu i tako dospevaju u akumulaciju. Upotreba ve{ta~kih |ubriva i pesticida na slivnom podru~ju akumulacije, povr{inskim slivawem ili podzemnim tokovima dospevaju u akumulaciju. Obzirom da ove sadrè fosfate i nitrate one su osnovni uzro~nik eutrofikacije akumulacije.

Negativni efekti eutrofikacije mogu dati slede}e posledice: - organske materije u vodi mogu izazvati iznenadnu pojavu gasova (naro~ito

vodonik sulfida), dovodi do pomora riba i drugih ìvih bi}a u vodi, kao i do korozije instalacija,

- prisutan amonijak u vodi znatno smawuje efekte dezinfekcije hlorom.

Procena ugroènosti za totalni prolom brane "]elije" Brzina kretawa ~ela talasa od brane do Kru{evca je 50 min. sa {irinom

talasa od 700 - 1200 m.

26

Vreme putovawa ~ela talasa je najbrè i najkriti~nije za naseqena mesta nizvodno od brane i ono je slede}a:

- od brane "]elije" do sela Suvaje i Majdeva........................ 3 min.

- od brane "]elije" do sela [titara i Grkqana.................... 5 min.

- od brane "]elije" do sela Kupaca......................................... 9 min.

- od brane "]elije" do Kru{evca............................................. 50 min. Veliki deo svih sela u dolini reke Rasine i dela Zapadne Morave bio bi

poplavqen kao i put Kru{evac - Brus. Poplavni talas bi ozbiqno ugrozio fabrike "Trajal" i "@upa", jer su

direktno izloène udaru talasa od 7 - 9 m visine. Svi mostovi drumski i èlezni~ki preko reke Rasine tako|e su izloèni direktnom udaru talasa i samim tim bi bili ozbiqno ugroèni.

Uticaj proloma brane osetio bi se i u dolini Zapadne Morave uzvodno od u{}a Rasine.

Jezero na Jastrebcu Brana i jezero na Lomni~koj reci izgra|eni su u okviru izletni~kog kompleksa

na Jastrebcu - potrz Ravni{te. Putna udaqenost brane od Kru{evca je 20 km. Jezero je nameweno za potrebe zadràvawa nanosa i turizma. Ukupna duìna

jezera je oko 200 m sa prose`nom {irinom 35 m. Brana je nasuta kombinovanog tipa sa oblogom od kamenog naba~aja i glinenim

jezgrom. Preliv je bo~ni sa brzotokom (preliv i brzotok su nedovoqnih dimenzija ). Pra`wewe jezera je preko temeqnog ispusta.

Duìna brane u kruni je 40 m sa najve}om visinom 8.00 m. Zasipawe jezera nanosom je vrlo intenzivno, zbog neizvedenih

protiverozionih radova na slivnom podru~ju akumulacije. î{}ewe jezera, od formirawa do danas, ra|eno je dva puta.

Potencijali

� Iako je teren dozvoqavao podizawe ve}e brane ]elije, vodilo se ra~una o brojnim prirodnim i antropogenim objektima.

� Akumulacija ]elije, na osnovu vaè}ih zakona, Vodoprivredne osnove Republike Srbije i tehni~ke dokumentacije namewena je za: odbranu od poplava, zadràvawe nanosa, snadbevawe naseqa vodom, navodwavawe poqoprivrednih povr{ina, proizvodwu elektri~ne energije i oplemewavawe malih voda.

Ograni~ewa

� Zasipawe jezera ]elije nanosom je mawe nego {to je planirano, zbog same konfiguracije terena.

� Zasipawe jezera na Jastrebcu je vrlo intenzivno, zbog neizvedenih protiverozionih radova na slivnom podru~ju akumulacije

27

� Namena akumulacija ]elije za vodosnabdevawe je za grad Kru{evac od prioritetnog zna~aja, a ujedno ograni~avaju}i factor za neke druge namene.

� Jezero je vrlo osetqivo na kvalitet vode.

SWOT analiza

prednosti

� Akumulacija ]elije, na osnovu vaè}ih zakona, Vodoprivredne osnove Republike Srbije i tehni~ke dokumentacije namewena je za: odbranu od poplava, zadràvawe nanosa, snadbevawe naseqa vodom, navodwavawe poqoprivrednih povr{ina, proizvodwu elektri~ne energije i oplemewavawe malih voda.

� Akumulacija i brana na Jastrebcu pored anti erozione imaju turisti~ku i rekreacionu funkciju.

slabosti � Zasipawe jezera ]elije nanosom.

� Zasipawe jezera na Jastrebcu je vrlo intenzivno, zbog neizvedenih protiverozionih radova na slivnom podru~ju akumulacije

� Namena akumulacija ]elije za vodosnabdevawe je za grad Kru{evac od prioritetnog zna~aja, a ujedno ograni~avaju}i factor za neke druge namene.

� Jezero je vrlo osetqivo na kvalitet vode.

{anse

� Odrediti funkciju i model upravqawa postoje}im akumulacijama (branom

]elije gazduje JKP “Vodovod” – Kru{evac, dok jezero i brana na Jastrebcu nemaju titulara).

� Izvesti protiverozione radove na slivnom podru~ju akumulacija ]elije i Jastrebac.

� Namena akumulacija ]elije za vodosnabdevawe, je za grad Kru{evac od prioritetnog zna~aja, a ujedno ograni~avaju}i faktor za neke druge namene.

� Spre~iti svako mogu}e zaga|ewe jezera ]elije bilo da je organskog ili neorganskog porekla.

� Posebno treba insistirati na antierozionim merama, zbog velikih koli~ina organskih materija koje se spirawem unose u jezero.

pretwe-rizici � Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom.

� Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za za{titu jezera.


28

Melioracioni sistemi

Ocena stawa

Do sada izgra|enih sistema za navodwavawe ima vrlo malo u ~itavom zapdno moravskom podru~ju, a izgra|eni su uporedno sa sistemima za odbranu od poplava i regulaciju reka.

U op{tini Kru{evac u periodu 1957-1962. godine izgra|en je hidrosistem "Kru{evac" za navodwavawe povr{ine od 1.100ha. Ovim kompleksom obuhva}eno je poqoprivredno zemqi{te od îtluka do reke Rasine i od èlezni~ke pruge Stala}-Poèga do Zapadne Morave. Sistem nikada nije kori{}en u punoj meri i sada je sasvim van upotrebe, u zapu{tenom stawu.

Na podru~ju op{tine nema ve}ih povr{ina I klase koje treba navodwavati. Najve}im delom to su zemqi{ta II, III i IV klase (oko 4.230ha) u dolini Zapadne Morave i oko 12.600ha u dolini Rasine i Ribarske reke.

Usitwene parcele u poqoprivrednim kompleksima op{tine, kao i razbacanost imovine kako privatne tako i dru{tvene uticale su da vlasnici nisu imali odgovaraju}i stimulans za prihvatawe politike kori{}ewa izgra|enog kao i izgradwe novih sistema za navodwavawe kao i odvodwavawe zemqi{ta.

Mawi sistemi za navodwavawe vi{e odgovaraju podru~ju op{tine Kru{evac. I oni imaju dokazanu opravdanost i ekonomi~nost. Odlikuju se elasti~no{}u i efikasnom otklawawu nedostataka sistema kako za potrebe proizvodwe ìtarica, tako i za potrebe vo}arstva i povrtarstva.

Naj~e{}i vid navodwavawa zemqi{ta u op{tini u sada{wim uslovima nije se bitnije primenilo u zadwih 50 godina osim u ve}oj primeni tehni~kih sredstava gde su nekada{we dolape zamenile motorne crpke, malih i sredwih kapaciteta i to naj~e{}e u dolinama vodotoka.

Naj~e{}i na~ini navodwavawa su: brazdama i sistemom kap po kap, dok se oro{avawe re|e primewuje.

Pri svemu navedenom treba voditi ra~una da se me|u navedenim povr{inama za navodwavawe nalaze i povr{ine koje treba odvodwavati (zemqi{ta pored Zapadne Morave i Rasine), odnosno zemqi{ta ugroèna povr{inskim i podzemnim vodama.

Na odvodwavawu zemqi{ta je najmawe ura|eno pa je ve}ina od wih ostala zabarena i neiskori{}ena.

Potencijali

� Najve}i potencijal predstavqa aluvijum plitke izdani gde bi se melioracionim radovima izvr{ilo uspe{no odvodwavawe prevlaènih mo~varnih terena, ~ime bi se oni priveli intenzivnoj poqoprivrednoj proizvodwi.

� Strategija razvoja planskog podru~ja vodotokova, daje mogu}nost za navodwavawe poqoprivrednih povr{ina u su{nom perodu godine, u najintenzivnijem vegetacionom periodu biqnih kultura.

� Zna~jno ograni~ewe je prevla`nost terena, plitka i veoma zaga|ena izndan.

� Potencijal ~ini i postoja}a, iako degradirana mreè melioracionih kanala.

Ograni~ewa

� Sistem nije kompletno izgra|en i ne koristi se.

� Reaktivirawe ovog melioracionog sistema je neizvesno iz vi{e razloga: pojava nekontrolisane urbanizacije naseqa kroz koja prolazi ovaj sistem, ukrupwavawe individualnih parcela u smislu agrokulturnog sprovo|ewa planova je diskutabilno u ve}ini sela, odràvawe sistema (glavnog kanala

29

i sekundarne mreè) u ispravnom stawu je problemati~no, zato {to je sporno vlasni{tvo i ingerencije.

� Navodwavawe se tretira samo kao dopunska mera za stabilizaciju poqoprivredne proizvodwe, kojom se neutrali{u nepovoqni efekti su{a, {to se mora promeniti izradom studije i odre|ivawem tehni~kih re{ewa i dinamike realizacije tih sistema.

SWOT analiza

prednosti

� Najve}u prednost predstavqa aluvijum plitke izdani gde bi se melioracionim radovima izvr{ilo uspe{no odvodwavawe prevlaènih mo~varnih terena, ~ime bi se oni priveli intenzivnoj poqoprivrednoj proizvodwi.

� Strategija razvoja planskog podru~ja vodotokova, daje mogu}nost za navodwavawe poqoprivrednih povr{ina u su{nom perodu godine, u najintenzivnijem vegetacionom periodu biqnih kultura.

� Zna~jno ograni~ewe je prevla`nost terena, plitka i veoma zaga|ena izndan.

� Potencijal ~ini i postoja}a, iako degradirana mreè melioracionih kanala.

slabosti

� Sistem nije kompletno izgra|en i ne koristi se.

� Reaktivirawe ovog melioracionog sistema je neizvesno iz vi{e razloga: pojava nekontrolisane urbanizacije naseqa kroz koja prolazi ovaj sistem, ukrupwavawe individualnih parcela u smislu agrokulturnog sprovo|ewa planova je diskutabilno u ve}ini sela, odràvawe sistema (glavnog kanala i sekundarne mreè) u ispravnom stawu je problemati~no, zato {to je sporno vlasni{tvo i ingerencije.

� Navodwavawe se tretira samo kao dopunska mera za stabilizaciju poqoprivredne proizvodwe, kojom se neutrali{u nepovoqni efekti su{a, {to se mora promeniti izradom studije i odre|ivawem tehni~kih re{ewa i dinamike realizacije tih sistema.

{anse

� Kori{}ewe i za{tita postoje}ih vodnih resursa, unapre|ewe kvaliteta voda, stabilizovawe vodnog reìma i aktivne mere za{tite od velikih unutra{wih i spoqa{wih voda.

� Odre|ivawe titulara postoje}e mreè melioracionih kanala.

� Izgradwa novih savremenih sistema za navodwavawe.

� Neki od postoje}ih delova sistema za navodwavawe mogu se revitalizovati promenom namene.

� Izrada studije o primeni hidromelioracionih sistema ( utvr|ivawe kompleksa zemqi{ta koje treba navodwavati iz kanala i iz vodotokova).

� Izrada projektne dokumentacije za kanale za odvodwavawe, naro~ito u ravni~arskim naseqima.

� Revitalizacija postoje}ih kanala za odvodwavawe i izrada godi{wih programa za odvodwavawe.

30

pretwe-rizici


� Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za izgradwu melioracionih sistema.


Ribwaci Na teritoriji op{tine proizvodwa ribe nije razvijena u nekom zna~ajnijem obimu.

Za sada je u eksploataciji samo nekoliko pastrmskih ribwakana Srdaqskoj i Lomni~koj reci.

Mini i mikro hidroelektrane Ukupni hidroenergetski potencijal reka u granicama Prostornog plana grada

Kru{evca spada u tehni~ki iskoristiv potencijal. Prikaz budu}ih akumulacija, i derivacionih mini i mikro hidroelektrana dat je kroz katastar ura|en za teritoriju cele Srbije.

Za{titni vodoprivredni objekti na teritoriji op{tine Kru{evac

Ocena stawa

Podru~je op{tine pored ve}ih reka bilo je oduvek ugroèno poplavama i to od velikih voda Zapadne Morave i Rasine. Na tim plavnim podru~jima nalaze se znatne poqoprivredne povr{ine visokog boniteta kao i zna~ajniji industrijski objekti.

Prema dugoro~nom programu izgradwe objekata za za{titu od poplava u slivu Zapadne Morave na urbanom podru~ju op{tine izvedeni su znatni radovi, mada u nedovoqnom obimu.

Do sada su izvedene slede}e deonice:

� desnoobalni nasip od mosta kod Jasike do u{}a Rasine, koji {titi podru~je izme|u puta Kru{evac-Jasika i u{}a Rasine u Zapadnu Moravu. Nasip je duìne od 5,2km;

� desnoobalni nasip od îtluka do mosta kod Jasike u duìni od 2,3km. [titi naseqe îtluk i deo kru{eva~kog poqa izme|u îtluka, èlezni~ke pruge, puta Kru{evac-Jasika i reke Zapadne Morave;

� levoobalni nasip na reci Rasini od èlezni~kog mosta do u{}a u Zapadnu Moravu, u duìni od 3,9km. [titi od velikih voda Zapadne Morave i Rasine deo Kru{evca i kru{eva~ke doline. Ve}im delom zatvara kasetu sa moravskim mostom nizvodno od Jasike;

� levoobalni nasip na reci Rasini uzvodno od mosta na putu Kru{evac-\unis prema Mudrakovcu u duìni od 1,0km. [titi isto~ni deo Kru{evca od velikih voda Rasine;

� desnoobalni nasip na reci Rasini od mosta na putu Kru{evac-\unis u duìni od 1,0km koji {titi desno priobaqe i naseqe Parunovac;

� re~ne gra|evine nizvodno od mosta na putu Kru{evac-Jasika (obaloutvrda u duìni od 0,19km i naperi u duìni od 0,6km);

� prosek na 1,5km uzvodno od u{}a Rasine u Zapadnu Moravu u duìni od 0,35km;

31

� obaloutvrda leve obale Rasine na 2,25km uzvodno od u{}a u duìni od 0,25km;

� osigurawe obale kamenim naba~ajem na reci Rasini uzvodno od mosta Kru{evac-\unis (1,0km+1,0km).

Pored navedenih izvodnih i planiranih radova na izgradwi objekata za za{titu od

poplava trebe imati u vidu i radove izvedene na regulaciji vodotokova nièg reda na podru~ju op{tine, od kojih su do sada najzna~ajniji izvedeni radovi na regulaciji potoka na urbanom podru~ju (Ko{ijski, Vu~a~ki i Garski potok) kao i delimi~na regulacija Ribarske reke.

Objekti za za{titu od poplava na teritoriji op{tine Kru{evac (koji se nalaze u sistemu redovnog odràvawa) su desnoobalni nasip pored reke Zapadne Morave od îtluka do u{}a reke Rasine i levoobalni nasip uz reku Rasinu , ukupne duìne 12,2 km i brana "]elije" sa akumulacijom.

Kriterijumi za progla{ewe pojedinih stepena odbrane od poplava Operativnim planom odbrane od poplava, koji utvr|uje Ministarstvo nadle`no

za poslove vodoprivrede (svake kalendarske godine), definisani su kriterijumi za progla{ewe redovne i vanredne odbrane od poplava.

� Vodomer na Zapadnoj Moravi u Jasici (na mostu)

Redovna odbrana ........................................ + 350 Vanredna odbrana ...................................... + 430

QQQQ1% = 1870 m

3 /s

� Vodomer na reci Rasini u Bivoqu Redovna odbrana ........................................ + 250 Vanredna odbrana ...................................... + 350 Vodostawe na brani "]elije"

� Redovna odbrana nastaje kada vodostaj u akumulaciji naglo po~iwe da raste iznad kote 277,00 m.n.m. i ima tendenciju da dostigne kotu normalnog uspora 282,00 m.n.m, odnosno kada voda po~iwe da ide preko preliva.

� Vanredna odbrana nastaje kada voda dostigne kotu 283,00 m.n.m, odnosno 1,00 metar iznad kote maksimalnog uspora i kada nizvodni limnigraf 0,50 metara od izlazne zatvara~nice pokaè nivo 235,20 m.n.m. ({to odgovara protoku od 975 m3/s u koritu reke Rasine nizvodno od brane).

Potencijali

� Gradsko naseqe â~ak nije ozbiqno ugroèno poplavama, zbog postojawa odbrambenog nasipa.


Ograni~ewa


� Pri nivoima u reci koji su blizu nivoa stogodi{weg povratnog perioda, pojavquje se uspor u pritokama, a delimi~no i plavqewe.


32


SWOT analiza

prednosti

� Gradsko naseqe â~ak nije ozbiqno ugroèno poplavama, zbog postojawa odbrambenog nasipa.


slabosti


� Pri nivoima u reci koji su blizu nivoa stogodi{weg povratnog perioda, pojavquje se uspor u pritokama, a delimi~no i plavqewe.



{anse

� Formirawe slu`be za vodoprivredu na nivou Op{tine, koja bi se bavila problemima vodoprivrede, sprovodila planove op{tine iz ove oblasti uz sinhronizaciju rada svih aktera.

� Regulisawe reka na rang voda Q1% ili Q2%. zavisno od toga da li se {tite naseqa ili zemqi{te, sa ciqem zaustavqawa erozije tla i obala.

� Ure|ewe voda kao elementa ìvotne sredine (podsticawe turisti~ke valorizacije jezera u klisuri, kao i turisti~ko i sportsko kori{}ewe pritoka).


� Za{tita kvaliteta voda svih vodotoka, sanitacijom naseqa i otklawawem ve}ih izvora zaga|ewa, da bi se Zapadna Morava odràla u II klasi kvaliteta vode.

� Izgradwa novih i odràvawe postoje}ih odbrambenih nasipa, kao i preduzimawe antierozionih mera u delovima naseqa na padinama koja nisu ugroèna od poplava.

� Izrada studije o akumulacijama na malim rekama i namenskim retenzijama, u gorwim tokovima gde bi se u svrhu vi{enamenskog kori{}ewa – naro~ito u malovodnim periodima, mogle sakupqati i atmosferske vode.


� Regulacija mawih vodotoka, posebno onih koji se nalaze u zonama o~uvanih ekosistema, treba obavqati po principima "naturalne regulacije", koja podrazumeva {to mawu upotrebu grubih ve{ta~kih intervencija (kinetirawa korita, oblagawa celog popre~nog profila kamenom i betonom, itd), kako bi se u celosti o~uvali vodeni ekosistemi i neposredno priobaqe

33

(zabranom gradwe objekata koji bi oteàli ili onemogu}ili odràvawe nasipa).

� Na buji~nim vodotocima u gorwim delovima sliva, za{titu obaviti aktivnim merama ublaàvawa poplavnih talasa.



� pove}awe pouzdanosti za{titnih sistema realizacijom "kaseta", kojima se eventualni proboj linija odbrane lokalizuje na mawoj povr{ini;

� odbranu od poplava i bujica usaglasiti i integrisati sa ostalim vodoprivrednim i poqoprivrednim aktivnostima op{tine Kru{evac.

� revitalizacija zapu{tenih mawih vodotokova i kanala;

� odràvawe postoje}ih vodoregulacija, liniskih sistema i objekata odbrane od velikih spoqa{wih i unutra{wih voda;

pretwe-rizici


� Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za izgradwu melioracionih sistema.


2. Privredni razvoj Ocena stawa, potencijali i ograni~ewa

Kru{evac je grad industrijske tradicije i u {irem okruèwu se izdvaja po

pokazateqima privredne razvijenosti i atraktivnosti. Nosioci privrednog razvoja u ranijem periodu bili su veliki industrijski sistemi, kao {to su: IMK 14. oktobar, HI Merima, HI @upa, Korporacija Trajal, DIP Savremeni dom i dr. Posle promena u privredi i ulaska u fazu tranzicije, najve}a preduze}a Kru{evca na{la su se u procesu restruktuirawa, odnosno privatizovana su tenderskom metodom. Preduze}a koja nisu privatizovana su IMK 14. oktobar, HI @upa (privatizacija je poni{tena), DIP Savremeni dom, TI Zvezda.

Najzna~ajnije privredne grane na teritoriji op{tine Kru{evac su hemijska, metaloprera|iva~ka, prehrambena, drvoprera|iva~ka, tekstilna industija, gra|evinarstvo.

Posledwih godina se mewa privredna struktura Kru{evca, sa primetnim rastom sektora privatnog preduzetni{tva. Mala i sredwa preduze}a dobijaju sve ve}i zna~aj u privrednim tokovima i wihova zastupqenost je 97% ukupnog broja preduze}a, a u strukturi preduzetnika dominiraju trgovinske i zanatske radwe.

Op{tina Kru{evac ima 4.744 registrovanih privrednih subjekata, od kojih je 1.157 privrednih dru{tava i 3587 preduzetnika. Tako|e, u Kru{evcu posluje preko 25 banaka i 5 osiguravaju}ih dru{tava. Kru{evac je 70-ih i 80-ih godina bio razvijeni industrijski centar sa vi{e privrednih (dru{tvenih) sistema-korporacija, a od po~etka 90-ih godina primetan je rastu}i trend u sektoru privatnog preduzetni{tva.

34

Mala i sredwa preduze}a dobijaju sve ve}i zna~aj u privrednim tokovima, kada su privredna dru{tva u pitawu. Wihova zastupqenost je 97% ukupnog broja preduze}a (oko 600 malih i oko 40 sredwih), a prema ra~unovodstvenim kriterijumima ima oko 20 velikih preduze}a (preko 250 radnika, ukupan prihod preko 10.000.000, vrednost imovine preko 5.000.000,).

Proces tranzicije, odnosno privatizacije i restrukturirawa privrednih subjekata uslovili su opadaju}i trend broja zaposlenih. Od ukupno 30.725 zaposlenih, 25.199 je zaposlenih u privrednim dru{tvima (u malim i sredwim preduze}ima), a 5.526 privredni preduzetnici, a 38% je zaposlenih u prera|iva~koj industriji1, zatim u trgovini, zdravstvu i gra|evinarstvu.

Op{tina Kru{evac u skladu sa Nacionalnom stategijom u politici zapo{qavawa, sprovodi niz mera aktivne politike zapo{qavawa u nastojawu da se delovawem na ponudu i tra`wu ubrzaju tokovi na trì{tu rada i pove}a privredni rast, zaposlenost i aktivitet stanovni{tva u radnom dobu, kroz aktivnu podr{ku u pove}awu mogu}nosti za novo zaposlewe svih nezaposlenih. Tako se u skladu sa Nacionalnom strategijom u politici zapo{qavawa i Nacionalnim akcionim planom zapo{qavawa, a u okviru funcije razvoja preduzetni{tva i programa zapo{qavawa, sprovode se programi: Poslovni centar, Biznis inkubator centar, programi podsticawa otvarawa novih radnih mesta, subvencije poslodavcima za realizaciju regionalnih programa zapo{qavawa i opremawa radnih mesta, zapo{qavawe osoba sa invaliditetom, programi samozapo{qavawa, sprovo|ewe socijalnog programa i re{avawe vi{ka zaposlenih.

Ukupan izvoz op{tine Kru{evac 2005. godine2 je 60 miliona $ i ima tendenciju stalnog porasta, uprkos tranziciji i privatizaciji. Posmatrano po destinacijama, op{tina Kru{evac ima sve ve}i rast izvoza u zemqe Evropske unije, tako da je u~e{}e izvoza u ove zemqe u ukupnom izvozu iznosi 68%. Glavi spoqnotrgovinski partneri privrede op{tine su Italija, BiH, Nema~ka, Velika Britanija, SAD, Rusija i Makedonija. Najve}i izvoznici su Trayal Korporacija, Henkel-Merima, Marni, Delta Fungi i Fruti Komerc.

U skadu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, sredstva za obavqawe svojih poslova op{tina obezbe|uje u buxetu lokalne samoupraveiz izvornih i ustupqenih prihoda. Prihodi buxeta op{tine kru{evac su stabilni i omogu}avaju da op{tina efikasno odgovori zahtevima gra|ana za kvalitetnim uslugama. Srazmerno rastu prihoda, rastu i rashodi, tako da investicioni rashodi dostiù do 40% ukupnih buxetskih prihoda. Korisnici sredstava buxeta mogu koristiti sredstva samo za namene za koje su im odobrena, odnosno planirana programima.

Grad Kru{evac u okviru svojih nadle`nosti, a u ciqu pospe{avawa privrednih aktivnosti, ubrzanog ekonomskog razvoja i smawewa nezaposlenosti, dugoro~nim programima daje podr{ku ekonomskom razvoju, planirawem i opremawem industijskih zona/parkova i stvarawem uslova za realizaciju greenfield investicija. Naime, 21% ukupnog buxeta Grada nameweno je investicionim ulagawima, za razvoj preduzetni{tva, fond za pomo} malim i sredwim preduze}ima i privla~ewe investicija (izgra|en Biznis inkubator centar i BID zona, planiran Robno-transportni centar, aerodrom Rosuqe). U tom ciqu, op{tina Kru{evac je 2006. godine izradila Strate{ki plan lokalnog ekonomskog razvoja sa razra|enim aktivnostima za razvoj preduzetni{tva, pomo} malim i sredwim preduze}ima, razvoj poqoprivrede i sela, privla~ewe investicija, tako|e formiran je Fond za razvoj poqoprivrede, preduzetni{tva i malih i sredwih preduze}a (vrednost odobrenih kredita oko 1.500.000 € godi{we) i uspostavqena me|unarodna i regionalna saradwa: USAID (MEGA program), Svetska banka, NALED, EAR, HELP, SIEPA, Stalna konferencija gradova i op{tina, Regionalni centar za razvoj MSP, Regionalna privredna komora.

1 Republi~ki zavod za statistiku Srbije 2 Izvor: Strate{ki plan lokalnog ekonomskog razvoja op{tine kru{evac, 2006.

35

Potencijali

• Dugogodi{wa tradicija industrijskog i privrednog razvoja op{tine i kontinuitet u planirawu i razvoju industrijskih zona, odnosno rezervisawa prostora i potrebne infrastrukture za konkretna inveticiona ulagawa,

• postojawe izgra|enih poslovnih objekata u okviru postoje}ih industrijskih kompleksa i izgra|eni infrastrukturni kapaciteti,

• postojawe obrazovane, kvalifikovane radne snage naro~ito u hemijskoj, metalur{koj, drvoprera|iva~koj i tekstilnoj industiji i razvijen preduzetni~ki duh,

• postojawe prirodnih resursa za razvoj pojedinih oblasti i grana privrede (prostor op{tine pripada sto~arsko- vo}arsko- vinogradarskom reonu, sa povr{inama pogodnim za navodwavawe, veliki {umski kompleksi u ju`nom i severnom delu, pojas uz Z. Moravu je zona eksploatacije nemetala i velike povr{ine visoko bonitetne klase zemqi{ta, izvori{ta mineralnih i geotermalnih voda),

• kontinuirani rad na stvarawu povoqne poslovne klime i promociji postoje}ih i razvoju novih poslovno preduzetni~kih zona, kao i razli~ite podsticajne i stimulativne mere na lokalnom nivou usmerene na ja~awu poslovnih asocijacija, klastersko povezivawe, usavr{avawe i edukaciju kadrova, investicije u nove tehnologije, me|usobnu saradwu i pristup novim trì{tima, formirawe razli~itih podsticajnih fondova,

• donet Strate{ki plan lokalnog ekonomskog razvoja op{tine, sa utvr|enim kqu~nim aktivnostima i oblastima za: razvoj preduzetni{tva i pomo} malim i sredwim preduze}ima, rurlani razvoj i razvoj poqoprivrede i sela i pivla~ewe investicija

Ograni~ewa

• Jedan od osnovnih problema u oblasti privrede jesu imovinski odnosi

(nere{eni imovinsko-pravni odnosi na teritoriji op{tine, imovina lokalne samouprave, denacionalizacija, neaùrnost katastra nepokretnosti),

• problem neaùrnosti administracije u realizaciji konkretnih investicija (pristup informacijama, birokratija i efikasnost u postupku izdavawa odobrewa, komunikacija izme|u poslovnih subjekata i lokalne uprave),

• nedostatak odre|enih profila i kadrova za odre|ene delatnosti, vezano za odlazak najsposobnijih i mladih van Kru{evca, kao i neprilago|enost obrazovnog sistema dugoro~nim potrebama,

• slaba i neuspela privatizacija dru{tvenih preduze}a sa lo{im efektima na zaposlenost, razvoj i proizvodwu,

• nepostojawe razvojnih usluga za MSP i efikasnije podr{ke od Regionalne privredne komore i Agencije za razvoj MSP-a i lo{ plasman proizvoda.

SWOT analiza

prednosti

• Povoqan geografski poloàj, • Duga tradicija u industriji i gra|evinarstvu, • Prirodni resursi i kulturna bogatstva, • Izgra|eni proizvodni i industrijski kapaciteti,

36

• Prirodne pogodnosti za razvoj poqoprivredne proizvodwe, kao i sirovinske osnove za razvoj prehrambene industrije,

• Prisustvo dràvnih puteva I i II reda, (putevi i èleznica), • Blizina konzumnog trì{ta za industrijske proizvoede, • Povoqni lokacioni uslovi za razvoj industrije, • Postojawe jeftine i obu~ene radne snage • Veliki broj diplomiranih stru~waka razli~itog profila,

slabosti

• Mala pokrivenost podru~ja grada Kru{evca potrebnom planskom dokumentacijom,

• Nedovoqan broj i povr{ina opremqenih industrijskih zona za privla~ewe Greenfield investicija,

• Nizak nivo konkurentnosti lokalne privrede, • Zastarela industrijska oprema, • Male veli~ine poqoprivrednih imawa/farmi, • Nizak nivo obu~eosti i kori{}ewa informacionih usluga u preduzetni{tvu, • Slaba iskori{}enost postoje}ih kapaciteta (posebno u industriji), • Nedovoqna povezanost privrede sa Univerzitetima, • Nepostojawe slobodnih carinskih zona sa posebnim poreskim, finansijskim

i drugim podsticajima za strane investitore. {anse

• Razvoj preduzetni~kih ve{tina zahvaquju}i aktivnostima op{tinskih centara

za razvoj preduzetni{tva, Privredne komore, Regionalne agencije za razvoj malih i sredwih preduze}a,

• Razvoj klastera malih i sredwih preduze}a i inovacionih centara, • Prisustvo povoqnog preduzetni~kog okruèwa (Privredne komore i druge

organizacije), • [irok izbor kreditnih linija za preduze}a uz niè kamatne stope

odre|enih republi~kih fondova i subvencionirawem komercijalnih banaka vlade RS,

• Iskori{}avawe prirodnih i kulturnih resursa u turisti~ke svrhe, • Mogu}nost razvoja slobodnih ekonomskih zona, industrijskih i tehnolo{kih

parkova, • Mogu}nosti Brownfield investicija, • Mogu}nost kontakata iz pro{losti, starih poslovnih partnera, kao

potencijalnih investitora, • Makroekonomska stabilnost.

pretwe-rizici

• Nepostojawe ekolo{ke svesti i obrazovawa, • Nedovr{ena privatizacija velikih dru{tvenih preduze}a, • Centralizacija institucija, • Nepovoqna sektorska struktura privrede, • Svetska ekonomska kriza.

37

3. Dru{tveni kompleks (stanovni{tvo i stanovawe, javne slu`be,

privreda) 3.1. Stanovni{tvo, naseqa i javne slu`be

Ocena stawa, potencijali i ograni~ewa

Statisti~ki podaci o brojnom kretawu ukupnog stanovni{tva po naseqima od 1948 - 2002. god. pokazuje da porast stanovni{tva u naseqima nije bio ravnomeran i da se veliki broj naseqa odlikuje negativnim vrednostima broj~anog kretawa koje direktno izraàvaju depopulaciju.

Depopulacija je uslovqena pre svega opadawem fertiliteta, nataliteta, ali i izraènim efektima migracijskih kretawa. U tom sloènom i dinami~nom procesu povezanosti prirodnih procesa u demografskom kretawu i pojave biolo{ke depopulacije na jednoj strani, kao i krupnih promena u demografskoj strukturi koje su posebno potencirane emigracijom iz seoskih naseqa na drugoj strani, ispoqava se opadaju}i trend u kretawu stanovni{tva, pogotovu seoskih naseqa.

Op{tina Kru{evac je po popisu 1948.god. imala 87.853 stanovnika. Najve}i broj stanovnika je zabeleèn po osnovu popisa 1991.g. 138.111, da bi po Popisu 2002.god. op{tina imala 137.534 stanovnika. Apsolutni porast broja stanovnika u periodu 1948 - 2002.g. je 49.681 stanovnika. U odnosu na ukupan broj stanovnika na teritoriji op{tine, urbano podru~je naseqava 58% i ovo podru~je u periodu 1948.-2002. ima najve}i apsolutni porast stanovnika (56.099).

Analizom trenda kretawa broja stanovnika op{tine, podru~ja GP-a, op{tinskog centra grada Kru{evca i seoskih naseqa, jasno se uo~ava da gradsko naseqe sa prigradskim naseqima beleè pove}awe broja stanovnika, a broj stanovnika u seoskim naseqima konstantno opada.

Na osnovu apsolutnog porasta, prose~nog godi{weg porasta i indeksa porasta stanovni{tva u naseqima, u pogledu razvoja populacije izdvajaju se ~etiri razli~ite grupe naseqa: prva grupa je sa deficitnim odnosno regresivnim, druga je sa stagnantnim, tre}a u kojim se beleì porast i ~etvrta sa progredijentnim pove}awem, kretawem ukupnog stanovni{tva.

Prvoj grupi naseqa, koja su zahva}ena depopulacionim procesom pripada ve}i broj naseqa. Ovoj grupi pripada 11 naseqa, odnosno 10,9% od ukupnog broja naseqa u kojima je depopulacija jako izraèna. Ovde spadaju naseqa: Bela Voda, Veliki [iqegovac, \unis, Kukqin, Kowuh, Pepeqevac, [anac i dr.

Druga grupa naseqa se karakteri{e opadawem broja stanovnika, ali ta pojava nije intenzivna kao kod predhodne grupe naseqa. To su slede}a naseqa: Bovan, Veliki Kupci, Bovan, Globare, Globoder, Dvorane, Zdraviwe, Velika Lomnica, Lazarevac, Me{evo, Sebe~evac, i dr. Karakteristika ovih naseqa je da se iz wih iseqava uglavnom mlado stanovni{tvo, zbog toga se uve}ava broj stara~kih doma}instava i realno smawuje reproduktivan potencijal stanovni{tva. Ovoj grupi pripada najvi{e naseqa, odnosno oko 60% naseqa.

Tre}oj grupi pripadaju naseqa u kojima je do{lo do pove}awa broja stanovnika. Na osnovu upore|ewa popisnih perioda 2002/1948. god. tu pripadaju naseqa: Veliko Golovode, Jasika, Srwe, Stanci, Qubava, Krvavica, Komorane, V. Kru{evica i dr.

êtvrtoj grupi pripadaju naseqa u kojima biolo{ka migratorna dinamika stanovni{tva ima najve}i intenzitet. Tu pripadaju slede}a naseqa: Begovo brdo, Bivoqe, Dedina, Kapixija, Lazarica, Malo Golovode, Mudrakovac, Paka{nica, Parunovac, îtluk i to su uglavnom naseqa oko Kru{evca, odnosno prigradska naseqa u obuhvatu Generalnog plana.

Posmatraju}i u celini, na bazi apsolutnih brojeva moè se re}i da op{tina Kru{evac beleì demografski rast. Najve}i problem u dosada{wem razvoju stanovni{tva je taj, {to i pored pravilne naseqenosti podru~ja, u seoskim naseqima opada broj stanovnika. Uzrok je u koncentraciji industrijskih kapaciteta,

38

administracije i drugih delatnosti, koji su locirani u op{tinskom centru, gradu Kru{evcu i prigradskim naseqima.

Posmatrano po popisnim periodima, moè se re}i da je kretawe odnosa ènskog i mu{kog stanovni{tva prili~no ujedna~en. Odnos mu{kog i ènskog stanovni{tva kre}e se od 47,6% do 52,4% u~e{}a u ukupnom stanovni{tvu, u gradskom nasequ, dok je odnos u ostalim naeqima (seoskim) ujedna~eniji (49,3% mi{kog i 50,7% ènskog stanovni{tva).

Na osnovu procentualnog u~e{}a osnovnih starosnih grupa moè se izra~unati indeks starewa, koji ukazuje na demografski proces starewa stanovni{tva. U op{tini Kru{evac najve}i udeo stanovni{tva po posledwem popisu je starosti od 20-59 god. 55%, zatim starosna grupa od 60 i vi{e godina sa 23%, dok starosna grupa od 0-19 godina, u~estvuje sa 22%. Indeks starewa po osnovu ovog popisnog perioda je 1.05 i on pokazuje da na prostoru op{tine Kru{evac ìvi staro stanovni{tvo. Podaci za podru~je grada Kru{evca, tako|e ukazuju da je najzastupqenije sredove~no stanovni{tvo. Indeks starewa za gradsko podru~je iznosi 0,85. Najve}i udeo mla|eg stanovni{tva ima naseqe Bivoqe (31.82%), kao i Lazarica (26.10%), Dedina (24.43%), Paka{nica (24.78%) Malo Golovode, odnosno ve}ina prigradskih naseqa. Naseqa koja sa najve}im udelom starog stanovni{tva, su naseqa Rlica (51.22%), Doqane (49.24%) i Veliko Kru{ince (44.04%). Uop{teno govore}i, grad kru{evac sa prigradskim naseqima, ima boqu starosnu strukturu stanovni{tva od ostalih naseqa (u~e{}e stanovni{tva sa 60 i vi{e godina 18.76%, a indeks starewa 0,85).

Uzrok ovakve starosne strukture stanovni{tva treba traìti pre svega u smawewu nataliteta, smawewu reproduktivne sposobnosti stanovni{tva, kao i u migracijama. Stopa nataliteta 2002. godine za Kru{evac iznosi 10.6�, a stopa mortaliteta iznosi 12,9�. U odnosu na ispoqene vrednosti nataliteta i mortaliteta, prirodni prira{taj ima negativne vrednosti (-312) odnosno -2,3�.

Migracije koje su se u predhodnim periodima na ovom podru~ju de{avala su zaustavqena. Wihov intenzitet u odnosu na ukupnu populaciju op{tine Kru{evac nemaju u sada{wem periodu takav intenzitet - uticaj koji se odvijao od {ezdesetih do osamdesetih godina. Razlog ovakvim promenama leì jednim delom u smawewu stepena atraktivnosti, koje je prevashodno imao op{tinski centar. Prema posledwem popisu, za op{tinu Kru{evac udeo autohtonog u ukupnom stanovni{tvu je 56%, a udeo migrantskog stanovni{tva je 44%, dok je za gradsko podru~je taj odnos ne{to druga~iji (udeo autohtonog stanovni{tva je 51%, a udeo migrantskog stanovni{tva je 49% u ukupnom stanovni{tvu).

Obrazovna i kvalifikaciona struktura stanovni{tva, predstavqaju zna~ajnu komponentu u strukturi stanovni{tva, jer od we zavisi privredni ìvot na odre|enoj teritoriji. Procenat nepismenih za Rasinski okrug je 5.11%, a za Kru{evac 4.33%, s tim {to je u seoskoj populaciji mnogo izraènija nepismenost kod ènskog stanovni{tva 11,7%. U strukturi stanovni{tva koje je nepismeno, najzastupqenije je stanovni{tvo staro 60 i vi{e godina i to su uglavnom ène u seoskim sredinama. Me|u stanovni{tvom koje ima zavr{enu {kolu, u najve}em procentu je zastupqeno sredwe obrazovawe (39%).

U~e{}e aktivnog stanovni{tva, odnosno ène i mu{karci starosti 15-64 godina koji su aktivni, u ukupnom broju stanovnika iznosio je 46% (60208), lica sa li~nim primawima 20%, izdràvano stanovni{tvo 34%.

Potencijali i ograni~ewa Na osnovu analize demografskih trendova za op{tinu Kru{evac, utvr|eni su

slede}i op{ti demografski potencijali i ograni~ewa. Brojno kretawe stanovnika pokazuje stalno pove}awe broja stanovnka u op{tini

Kru{evac. Ovo pove}awe broja stanovnika je u su{tini prividno, a prividnost se ogleda u tome {to je najve}e pove}awe u op{tinskom centru i prigradskim naseqima, dok sa ostalim naseqima to nije slu~aj.

Nizak prirodni prira{taj, sniàvawe fertilne stope i fertilnog dela stanovni{tva, zna~ajne migracije u okviru granica op{tine, kao i starewe seoskih naseqa uticali su na nepovoqnu demografsku sliku. Veliki priliv stanovni{tva u grad i wegovu prigradsku zonu, naru{ava ravnomernost u naseqavawu. Jasno je da grad

39

Kru{evac, svojom atraktivno{}u funkcionalnih sadràja, pruà mogu}nost potpunijeg zadovoqavawa ìvotnih i radnih potreba stanovni{tva. Jedna od varijanti ravnomernijeg razvoja prostora op{tine je pravilna organizacija mreè centara. Ovde treba napomenuti da su funkcionalni odnosi izme|u naseqa dosta inertni i da wihova kratkoro~na izmena nije mogu}a.

U strukturi stanovni{tva zapaèno je opadawe poqoprivrednog stanovni{tva, {to nije pogodna osnova za ubrzani razvoj zanemarene poqoprivredne proizvodwe. Nivo obrazovanosti i kvalifikaciona struktura je povoqnija nego u Republici.

3.2. Razvoj i organizacija mreè naseqa (karta Mreà naseqa)

Ocena stawa, potencijali, ograni~ewa Na prostoru op{tine Kru{evac, istorijat formirawa naseqa zapo~et je jo{ u

praistorijsko doba, trajao je vi{e hiqada godina i tokom prve polovine XIX veka, sva seoska naseqa su uglavnom sli~na, bez ikakvih spoqnih funkcija u odnosu na druga sela. Razvojem privrednih, administrativno - upravnih kulturno - prosvetnih i drugih slu`bi, u toku posledwih sto godina nastaje diferencirawe seoskih naseqa po funkciji.3

Na nivou op{tine, dolazilo je do pomerawa stanovni{tva pod uticajem op{tinskog centra. Na prostoru op{tine privla~na snaga grada Kru{evca prevazilazi i danas granice okruga, ali nesumwivo ima zna~ajni uticaj na sve op{tine u granicama Rasinskog okruga. Pomerawa stanovni{tva u Rasinskom okrugu su u najve}em obimu bila ka gradu Kru{evcu. Zato je op{tinski centar doìveo demografski rast, i vi{i stepen urbane i funkcionalne opremqenosti, a ruralna op{tinska podru~ja stagnaciju i dezagrarizaciju.

Na osnovu analize naseqa i centara u op{tini do{lo se do zakqu~ka da postoje nekoliko grupa naseqa i to :

� Prvu grupu naseqa ~ine seoska naseqa koja su opremqena i organizovana u ciqu postizawa {to ve}e poqoprivredne proizvodwe. U ovim naseqima pored stambenih objekata i objekata najnu`nije naseqske opreme nema drugih objekata, ili sadràja koji bi mogli podsta}i razvoj ovih naseqa na bazi nepoqoprivrednih delatnosti.

� U drugoj grupi se nalaze i seoska naseqa koja pored poqoprivredne proizvodwe imaju uslova na bazi raspoloìvih resursa (blizina drvne mase, ukrasnog i gra|evinskog kamena, turisti~kih znamenitosti, izvora mineralne vode i sl.) mogu}nosti zadovoqewa nekih drugih potreba kroz razvoj drugih nepoqoprivrednih delatnosti kao {to su turizam, prerada sto~nih i poqoprivrednih sirovina, objekata male privrede i sl.

� Tre}oj grupi naseqa pripadaju ona naseqa u kojima se stanovni{tvo bavi poqoprivrednom proizvodwom, ali i radom izvan poqoprivrede. Iz ove grupe naseqa je najve}i broj migranata koji odlaze na rad u op{tinski centar, Kru{evac, a zatim i u druga nepoqoprivredna naseqa.

Op{te je poznato, da industrija sa odlu~uju}im zna~ajem u funkcionalnim tokovima urbanizacije, predstavqa osnovni pokreta~ u demografskoj i prostorno - fizi~koj komponenti ovog kompleksnog procesa, pa zato ruralna naseqa i ruralno stanovni{tvo treba da promene svoju strukturu i karakteristike u pravcu porasta relativnog zna~ewa neagrarnih aktivnosti, ne zanemaruju}i ulogu poqoprivrede, i da prevazi|u jaz u organizaciji produktivnosti i drugim odlikama izme|u agrarnih i neagrarnih delatnosti. Ovo je mogu}e samo organizovanom planskom akcijom, kroz disperziju odgovaraju}ih proizvodnih kapaciteta, i smi{qenim vo|ewem ukupnog razvoja privrede i neprivrede kao i infrastrukture na prostoru ~itave op{tine.

Detaqnom analizom prostora op{tine Kru{evac u funkciji sagledavawa postoje}e mreè i davawa budu}e mreè naseqa, uo~ava se ~vrsta me|uzavisnost izme|u razme{taja funkcionalnih sadràja u op{tini. Neravnomeran razme{taj funkcija u

3 \or|e Simonovi}, SISTEMI SEOSKIH NASEQA U U@OJ SRBIJI, IAUS, posebna izdawa, Beograd, 1976. god,

str.4.

40

okviru op{tinske granice (monocentri~ni) i neadekvatna funkcionalna organizovanost i povezanost naseqa na podru~ju op{tine uslovili su da demografski tokovi, spregnuti sa prostorno - fizi~kim, ekolo{kim, sociolo{kim, vitalnim itd. tokovima bitno uti~u na smawewe kvaliteta ìvota i stvarala{tva na prostoru op{tine Kru{evac.

U dosada{wem razvoju prisutna je neravnomernost u razme{taju radnih mesta i drugih funkcionalnih sadràja sa izrazito razvijenim centrom op{tine i nedovoqno razvijenom mreòm op{tinskih centara koji bi omogu}ili i podstakli brì i ravnomerniji razvoj svih naseqa u op{tini. U dosada{wem razvoju o~igledno da nije moglo do}i do formirawa takvih centara koji mogu brè da uti~u na prevazilaèwe razlika izme|u grada i sela i smawivawa negativnih procesa koji se javqaju na toj relaciji.

Osnovu koncepta razvoja i organizacije budu}e mreè naseqa sa~iwavaju zajednice naseqa. U okviru wih }e odre|ena naseqa sa najpovoqnijim poloàjem i drugim potrebnim uslovima (nivo opremqenosti, koncentracija aktivnosti i stanovni{tva, tendencije u razvoju i uspostavqenim odnosima i vezama) obavqati funkciju centra.

Zajednica naseqa predstavqa grupaciju naseqa u gravitacionoj zoni ve}eg zna~ajnijeg seoskog ili me{ovitog naseqa, ili u gravitacionoj zoni gradskog naseqa. Takvo naseqe ~ini centar zajednice naseqa.

U okviru zajednice naseqa, pored ovog centra, izdvajaju se lokalni centri u kojima se javqaju samo nukleus jedne, ili dve funkcije (nepotpuna {kola, ambulanta, mesna kancelarija, mesna zajednica, otkupne stanice poqoprivrednih proizvoda i sl.).

Lokalnim centrima gravitiraju primarna seoska naseqa. Pored, ovih postoje i samostalna naseqa sa razvijenim nukleusom centralnih delatnosti. Primarna seoska naseqa daqe se dele na svoje zaseoke, a ovi na pojedina~ne ku}e udaqene jedne od drugih u razbijenim naseqima brdovitih terena.

Zajednice naseqa i wihovi centri u op{tini Kru{evac izdvojeni su na osnovu kvalitativnog pristupa i na osnovu kvantitativnog pristupa.

U budu}oj mreì naseqa sa aspekta funkcionalnog opredeqewa i poloàja, sa aspekta hijerarhije figuri{u naseqa: op{tinski centar, prigradska naseqa, sekundarni centar, centri zajednica sela, selo sa razvijenim centrom, primarno seosko naseqe i bawsko naseqe. Data hijerarhija naseqa podrazumeva i adekvatnu budu}u opremqenost naseqa. Pored centra okruga, op{tinskog centra i prigradskih naseqa, sekundarni centar i naseqa koja su centar zajednice sela sa aspekta lokacionog potencijala, su veoma atraktivna.

Na osnovu prethodnih konstatacija moè se zakqu~iti da je najve}i potencijal uspostavqen u gradu Kru{evcu i wegovoj prigradskoj zoni, potencijali ostalih centara u op{tini su mnogo mawi.

Pro{ireno gradsko podru~je svojom opremqeno{}u objektima za potrebe sekundarnih i tercijarnih delatnosti predstavqa pogodan prostor za izgradwu novih objekata za razvoj pomenutih delatnosti. Naseqa u prigradskoj zoni zahvaquju}i konstantnom razvoju infrastruktiure i objekata naseqske opreme znatno su dobila u svojoj atraktivnosti za daqu izgradwu.

Sa stanovi{ta interesa preduze}a koja traè lokaciju u okviru op{tine, ekonomski je u sada{woj situaciji najpovoqniji prostor u granicama urbanog podru~ja (mawi ukupni tro{kovi ure|ewa zemqi{ta, postojawe infrastrukture, blizina stambenih objekata, kvalitetna radna snaga, povoqan saobra}ajno-geografski poloàj i sl. ).

Sa druge strane odre|enu povoqnost pruàju seoski op{tinski centri kada su u pitawu mawi proizvodni pogoni, koji se mogu prilagoditi skromnijim lokacionim uslovima ruralnog podru~ja op{tine. Zbog toga ako se imaju u vidu potrebe svih stanovnika op{tine za odre|enim objektima sekundarnih i tercijarnih delatnosti, name}e se kao logi~no potpunije iskori{}avawe lokacionih potencijala svih centara u op{tini, a ne samo grada Kru{evca i wegove prigradske zone.

Planirana mreè naseqa je razra|ivana tako da su definisani tipovi sistema centara kao mre`ni sistem centara (naseqa). Tu su elementi mreè, centri i wihove veze, uslovqeni konkretnim stawem svakog pojedina~nog naseqa u sistemu naseqa op{tine.

Na podru~ju op{tine Kru{evac na bazi iskazanog potencijala formirano je vi{e centara. Op{tinski centar je grad Kru{evac. Grad Kru{evac je i centar Rasinskog okruga. U dosada{wem razvoju prisutna je neravnomernost u razme{taju radnih mesta i

41

drugih funkcionalnih sadràja sa izrazito razvijenim centrom op{tine i nedovoqno razvijenom mreòm op{tinskih centara koji bi omogu}ili i podstakli brì i ravnomerniji razvoj svih naseqa u op{tini. Sa stanovi{ta ravnomernijeg razvoja op{tine, name}e se kao neophodno daqe razvijawe kako Kru{evca kao centra op{tine, tako i naseqa Velikog [iqegovca, Velikih Kupaca, Kowuha, Dvorana, Jasike i Ribarske Bawe. Pri ~emu treba voditi ra~una o funkcionalnoj povezanosti svih centara i ostalih naseqa sa op{tinskim centrom. (Karta Planirana mreà naseqa op{tine Kru{evac).

Za budu}i razvoj, op{tina treba da koristi lokacione potencijale svih centara i to tako {to bi izvr{ilo odgovaraju}e diferencirawe po wihovim specijalnostima. U tom sistemu, Kru{evac i daqe treba da bude kulturni, prosvetni, administrativni, privredni i zdravstveni centar. Ribarska Bawa treba da postane jo{ zna~ajniji zdravstveni, rekreativni i turisti~ki centar. Veliki [iqegovac, Veliki Kupci, Kowuh, Jasika i Dvorane imaju pogodnost za razvoj, pre svega, sekundarnih delatnosti, pri ~emu Veliki [iqegovac ima pogodnosti i za razvoj nekih tercijarnih delatnosti (formirawe trgova~kog punkta {ireg zna~aja).

Planirana mreà naseqa op{tine Kru{evac se bazira na organizovawu mreè

centara. Wihov funkcionalni sadràj treba da direktno uti~e na poboq{awe ìvotnih i radnih uslova stanovni{tva u tim naseqima, a indirektno kroz funkcionalni uticaj na smawivawe odliva stanovni{tva. Gravitacioni uticaj funkcionalnog sadràja tih centara treba da uti~e na okolna naseqa u smislu wihovog vezivawa za centralno naseqe. Krajwe povoqni rezultat bi predstavqalo formirawe relativno samostalnih jedinica u zajednici me|usobno gravitiraju}ih naseqa.

Ovako koncipiranom mreòm naseqa, budu}i razvoj urbanog dela op{tine rasteretio bi se uo~ene preterane koncentracije privrednih i neprivrednih objekata, a razvojno ne bi bio ugroèn.

Potencijali i ograni~ewa

Osnovni potencijali za razvoj mreè naseqa su relativno razvijena putna mreà, formirani centri na seoskom podru~ju (Veliki [iqegovac, Veliki Kupci, Jasika,

42

Kowuh), naseqa sa specifi~nim funkcijama (Ribarska Bawa), zatim za~eci disperzije malih i sredwih preduze}a (proizvodwe i usluga) u pojedinim naseqima.

Osnovna ograni~ewa za razvoj mreè naseqa su depopulacija i starewe stanovi{tva gotovo svih naseqa na seoskom podru~ju i redukcija pojedinih funkcija centara u mreì naseqa, naime, funkcionalna organizacija mreè naseqa svedena je na op{tinski centar sa prigradskim naseqima.

3.3. Razvoj i organizacija javnih slu`bi

Ocena stawa, potencijali, ograni~ewa Razvoj i organizacija javnih slu`bi u direktnoj vezi je sa ispoqenim procesima u

demografskoj strukturi stanovni{tva. Usled depopulacije, deagrarizacije i nepovoqne starosne strukture, dolazi do problema sa aspekta razvoja mreè naseqa, opremawa i razvoja seoskih podru~ja i kvaliteta ìvqewa u selima. Naime, u naseqima do 1000 stanovnika intenzivni su procesi depopulacije i starewa stanovni{tva usled nepovoqne ekonomske situacije, pa dolazi do smawewa ionako malog broja korisnika javnih slu`bi i usluga, tako da je wihova kvalitetna organizacija jo{ vi{e oteàna.

Opremawe i razvoj seoskih pordu~ja i unapre|ewe kvaliteta ìvota u seoskim naseqima, treba da ide uporedo sa razvojem ekonomske mo}i stanovni{tva i porasta individualnog standarda, ali i ulagawima dru{tvene zajednice u razvoj sela.

Zdravstvena za{tita stanovni{tva Kru{evca, odvija se u okviru zdravstvene

ustanove Zdravstveni centar Kru{evac i drugih oblika zdravstvenih slu`bi. Poseban, ne samo lokalni ve} i regionalni zna~aj imaju Specijalna bolnica Ribarska Bawa i Zavod za javno zdravqe Kru{evac. Pored ovih, na prostoru op{tine je i Apotekarska ustanova, a posledwih godina otvoreno je mnogo privatnih medicinskih ordinacija. Zdravstveni centar Kru{evac u svom sastavu ima slede}e organizacione jedinice: Op{ta bolnica, Dom zdravqa Kru{evac, Dom zdravqa Aleksandrovac, Dom zdravqa Varvarin, Dom zrdavqa ]i}evac, Medicina rada i Zajedni~ke slu`be.

Dom zdravqa Kru{evac na teritoriji op{tine ima mreù zdravstvenih stanica, ambulanti, laboratorija, dispanzera, patrona`ne slu`be.

Ukupan broj zaposlenih u Zdravstvenom centru 2006. god je bio 2179 radnika, odnosno 355 lekara, ili 363 stanovnika na jednog lekara, {to je na nivou proseka u Srbiji (368).

Posmatrano u celini, moè se konstatovati, da je u op{tini Kru{evac formirana mreà zdravstvenih objekata i da su stvorene mogu}nosti za daqu nadgradwu. Imaju}i u vidu standarde Svetske zdravstvene organizacije, nova zdravstvena politika podrazimeva optimalnu efikasnost sistema zdravstvene za{tite, ukqu~ewe privatne prakse u sistem zdravstvenog osigurawa, ujedna~avawe uslova pruàwa zdravstvene za{tite i poboq{awe stru~nog rada zaposlenih u ovim ustanovama.

Obrazovawe i vaspitawe i de~ija za{tita stanovni{tva na podru~ju op{tine

Kru{evac organizovano je usvojenom mreòm osnovnih {kola i ustanova za pred{kolsko vaspitawe, obrazovawe i ishranu dece, specijalnog osnovnog obrazovawa, sredweg obrazovawa, visokih {kola- fakulteta.

Na podru~ju op{tine Kru{evac osnovno obrazovawe je organizovano preko 17 osnovnih {kola sa 53 izdvojena odeqewa, {kola za osnovno obrazovawe u~enika ometenih u razvoju Veselin Nikoli}, {kola za osnovno muzi~ko obrazovawe Stevan Hristi} i {kola za osnovno obrazovawe odraslih Narodni univerzitet.

Mreà objekata osnovnog obrazovawa pokriva oko 70% od ukupnog broja naseqa, a ukupan broj odeqewa po podacima iz 2006. god. je 505 odeqewa, u kojima je raspore|eno 11.135 u~enika. Na osnovu kvantitativnih pokazateqa, moè se uo~iti smawewe broja osnovaca i sredwo{kolaca u odnosu na ukupno stanovni{tvo u op{tini, a tako|e posmatraju}i rashode po u~eniku, u~eni~ki standard u op{tini Kru{evac je posle 2000. godine ispod proseka u Srbiji.

43

Ustanova za pred{kolsko vaspitawe, obrazovawe i ishranu dece Nata Veqkovi}, osnovana je 1979.god. integracijom De~jeg vrti}a P~elica i kuhiwe Pionir. Na teritoriji op{tine Kru{evac postoji 10 vrti}a. Najve}i broj ovih ustanova se nalazi u samom gradu Kru{evcu shodno potrebama, obuhvataju oba starosna kontigenta dece (jaslena i pred{kolska) u okviru celodnenog i poludnevnog boravka dece. Ukupan broj dece obuhva}ene pred{kolskim obrazovawem je oko 2830 organizovanih u 154 vaspitnih grupa. Poludnevni boravak dece- peto~asovni program, organizovan je u naseqenim mestima na seoskom podru~ju i to u 54 naseqa i to organizovane uglavnom u prostorijama pri osnovnim {kolama.

Sredwe obrazovawe na teritoriji op{tine Kru{evac je organizovano u 6 sredwih {kola i dve specijalizovane: sredwa muzi~ka {kola, sredwa {kola za obrazovawe dece ometene u razvoju. Sredwe {kole su: Gimnazija, Medicinska {kola, Ekonomska {kola, Gra|evinska {kola, Ma{insko-elektrotehni~ka {kola i Hemijsko-tehnolo{ka {kola i sve se nalaze u Kru{evcu. Sredwo{kolskim obrazovawem obuhva}eno je oko 5.838 u~enika u 229 odeqewa. Sredwe obrazovawe je koncentrisano u Kru{evcu i ima visok kvalitet opremqenosti objekata.

Vi{e {kole su zastupqene u Kru{evcu (Vi{a tehni~ko-tehnolo{ka {kola, Vi{a {kola za vaspita~e, Vi{a {kola za industrijski menaxment, sada Fakultet), kao i centri za visoko obrazovawe - fakulteti (Odeqewa visoko{kolskih ustnova Univerziteta Ni{, Leposavi}, Bra}a Kari}, Vrawe) sa oko 1.500 studenata. Uz zadràvawe postoje}ih visoko{kolskih ustanova, planira se kontinuirano stvarawe uslova za razvoj visokog obrazovawa i obezbe|ivawe kolektivnog sme{taja studenata, kao i ostvarivawe uslova za razvoj nau~no - istraìva~kog rada.

Informacione institucije, odnosno lokalni medijski prostor ~ine dva novinsko izdava~ka preduze}a (Grad i Pobeda), sedam lokalnih televizijskih stanica i 17 radio stanica, a do kraja planskog perioda stvori}e se uslovi i predpostavke za razvoj informacionog sistema koji }e odgovoriti funkcionalnim i tehni~kim zahtevima i potrebama.

Kulturne aktivnosti na teritoriji op{tine Kru{evac odvijaju se kroz mnogobrojne specijalizovane ustanove, kao i kroz okupqawa u sastavu amaterskih kulturno umetni~kih dru{tava. Pored ustanova iz oblasti kulture na nivou grada, postoje brojne organizacije i kulturno umetni~ka dru{tva u okviru mesnih zajenica: Jasika, Dvorane, Pade`, Ribare, Pepeqevac, Veliki Kupci, Veliki [iqegovac, Kowuh, @abare, Zdraviwe, Bela Voda, Kukqin, Kaonik.

Na podru~ju grada postoje specijalizovane ustanove koje se bave razli~itim kulturnim aktivnostima: Kulturni centar Kru{evac, Kru{eva~ko profesionalno pzori{te, dva bioskopa, a ustanove u kulturi od {ireg zna~aja su Narodni muzej, Narodna biblioteka, Umetni~ka galerija i Istorijski arhiv. Pored narodne biblioteke u Kru{evcu postoje i podru~ne biblioteke u Ribaru, Lomnici, @abaru, Velikim Kupcima, Jasici.

Kru{evac je tradicionalno, doma}in i organizator brojnih kulturnih manifestacija: Vidovdanske sve~anosti slobode, Me|unarodni festival humora i satire Zlatna kaciga , Belovodska rozeta, Filozofsko-kwièvna {kola i dr.

Potencijali Potencijali za racionalniju organizaciju i pove}awe kvaliteta javnih slu`bi su:

• postoje}i izgra|eni objekti mati~nih osmogodi{wih {kola, pojedinih novih i rekonstruisanih ~etvorogodi{wih {kola i objekti fizi~ke kulture,

• organizovan i subvencioniran prevoz za u~enike V-VIII razreda i • dobro opremqeni objekti sredweg obrazovawa.

Ograni~ewa

• Razbijenost pojedinih naseqa, odnosno male gustine i neravnomeran razme{taj korisnika javnih slu`bi, {to dovodi do neracionalne upotrebe objekata javnih slu`bi.

44

• Nizak nivo komunalne opremqenosti, {to stvara probleme u funkcionisawu objekata javnih slu`bi (naro~ito u seoskim naseqima), posebno kada su u pitawu obavezne ustanove javnih slu`bi (osnovno obrazovawe i primarna zdravstvena za{tita).

• Ograni~avaju}i faktor, kod ve}ine izdvojenih odeqewa je lo{e stawe gra|evinskog fonda i nizak kvalitet opremqenosti tih {kola sanitarnim ~vorovima, kvalitetnim grejawem, opremom i nastavnim sredstvima, tako da je smawen kvalitet nastavnog procesa.

• Ograni~ewa u oblasti pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa, su nezadovoqavaju}i materijalno-tehni~ki osnov (rekonstrukcija pojedinih objekta), zatim oprema, didakti~ka i metodi~ka sredstva su zastarela, o{te}ena i nedovoqna, na~in grejawa pojedinih objekata ne zadovoqava potrebe. Nedostatak prostora za pred{kolske grupe (male grupe u seoskim naseqima), tako|e je jedno od ograni~ewa.

• Neodgovaraju}i prostor objekata za osnovno obrazovawe, u velikom broju naseqa i nedovoqna opremqenost prostora, ukqu~uju}i fiskulturne sale, vodovod, sanitarne ~vorove, kao i nastavna sredstva, predstavqaju ograni~ewa.

• Zadovoqewe potrebe za organizovanim prevozom u~enika sredwih {kola. • Lo{e stawe gra|evinskog fonda i opremqenosti ve}ine objekata isturenih

odeqewa i pojedinih mati~nih {kola, zdravstvenih stanica i ambulanti, a naro~ito objekata kulture koji su, uglavnom, izgubili svoju funkciju i koriste se za druge namene (trgovina);

• Nedostatak apoteka i specijalisti~kih slu`bi u zdravstvenim stanicama i ambulantama.

• Potpuno zapostavqeno i neorganizovano pruàwe usluga ustanova kulture na seoskom podru~ju.

4. Infrastukturni kompleks (saobra}aj, infrastrukturni sistemi) 4.1. Saobra}aj i saobra}ajna infrastruktura

Ocena postoje}eg stawa Na prostoru op{tine Kru{evac zastupqena su tri vida saobra}ajnog sistema i to:

1. drumski saobra}aj, 2. èlezni~ki saobra}aj i 3. vazdu{ni saobra}aj.

Povoqan saobra}ajni poloàj op{tine odre|uju veoma zna~ajne saobra}ajnice koje

presecaju op{tinu Kru{evac. Glavni saobra}ajni koridor ovog podru~ja ide dolinom reke Zapadne morave (put M5 - E761), koji je vezan sa me|unarodnim koridorom 10 (put E75) u mestu Pojate i sa putem E763 u op{tini â~ak. Tako|e su zna~ajni i putevi koji idu dolinama reke Rasine i Ribarske reke.

Povoqan saobra}ajni poloàj upotpuwuje i to {to kroz teritoriju op{tine prolazi i èlezni~ka pruga normalnog koloseka, koja dolinom zapadnog Pomoravqa spaja dve veoma va`ne èlezni~ke komunikacije, prugu Beograd-Bar sa me|unarodnom prugom Beograd-Ni{-Skopqe, koja u severoisto~nom delu prolazi kroz teritoriju op{tine Kru{evac, sa èlezni~kom stanicom u \unisu.

Postoje}i sportski aerodrom u samom gradu Kru{evcu je u fazi preseqewa na lokaciju Rosuqe.

Kroz prostor op{tine Kru{evac prolazi dràvni puta prvog reda (magistralni put) M-5, i to deo deonice broj 0117 od po~etnog ~vora broj 0177 Stopawa (km 692+204) do

45

zavr{nog ~vora broj 0178 îtluk (km 703+673), deonica broj 0118 od po~etnog ~vora broj 0178 îtluk (km 703+673) do zavr{nog ~vora broj 0179 Kru{evac (km 706+775) i deo deonice broj 0119 od po~etnog ~vora broj 0179 Kru{evac (km 706+775) do zavr{nog ~vora broj 0180 ]i}evac (km 726+296), ~ija duìna na teritoriji op{tine iznosi oko LM5 = 21,4 kilometara, {irine kolovoza BM5 = 2 x 3,5 metara.

Obim saobra}aja na ovoj saobra}ajnici je u stalnom porastu, sa dostignutim prose~nim godi{wim dnevnim saobra}ajem u 2008. godini PGDS 2008 od 6750 do 9430 voz/dan.

Dràvni putevi drugog reda (regionalni put) - R op{tine Kru{evac, ~ine slede}i putni pravci :

1. Dràvni put drugog reda R 102 Kragujevac - Beloqin, koji prolazi kroz Kru{evac sa vezom kod Razbojne za Brus i Kopaoni~ko podru~je. Trasa ovog puta obuhvata deo deonice broj 0360 od po~etnog ~vora broj 0420 Dowi Kr~in (km 43+305) do zavr{nog ~vora broj 0421 Jasika (km 66+517), deonicu broj 0361 od po~etnog ~vora broj 0421 Jasika (km 66+517) do zavr{nog ~vora broj 0179 Kru{evac (km 70+537), deonicu broj 1302 od po~etnog ~vora broj 0179 Kru{evac (km 70+537) do zavr{nog ~vora broj 1306 Kru{evac (Kaonik) (km 71+847), deonicu broj 1303 od po~etnog ~vora broj 1306 Kru{evac (Kaonik) (km 71+847) do zavr{nog ~vora broj 1307 Kru{evac (Jastrebac) (km 72+766) i deo deonice broj 0362 od po~etnog ~vora broj 1307 Kru{evac (Jastrebac) (km 72+766) do zavr{nog ~vora broj 0422 Razbojna (km 104+577) sa duìnom od oko 41.800 m kroz op{tinu Kru{evac.

2. Dràvni put drugog reda R 119 îtluk - Biqanovac i to deo deonice broj 0489 od po~etnog ~vora broj 0178 îtluk (km 0+000) do zavr{nog ~vora broj 0485 Aleksandrovac (@upa) (km 25+753), sa vezom za Jo{ani~ku Bawu u duìni od 11.144 m kroz podru~je op{tine Kru{evac.

3. Dràvni put drugog reda R 217 Mijatovac - Vitanovac koji se kod naseqa Jasika ukr{ta sa putem br. 102 i povezuje sa gradom Kru{evcom. Ovaj put ide levom obalom reke Zapadne Morave i to deo deonice broj 0730 od po~etnog ~vora broj 0594 Varvarin (km 27+621) do zavr{nog ~vora broj 0421 Jasika (km 45+992) i deo deonice broj 0731 od po~etnog ~vora broj 0421 Jasika (km 45+992) do zavr{nog ~vora broj 0595 Velika Drenova (km 62+021) u duìni od oko 22.700 m kroz op{tinu Kru{evac.

4. Dràvni put drugog reda R 221 Deligrad - Orqane koji povezuje sva naseqa u dolini Ribarske reke i to deo deonice broj 0757 od po~etnog ~vora broj 0585 Deligrad (km 0+000) do zavr{nog ~vora broj 0607 Kaonik (\unis) (km 11+345), deonica broj 0758 od po~etnog ~vora broj 0607 Kaonik (\unis) (km 11+345) do zavr{nog ~vora broj 0608 Ribare (km 27+090) i deo deonice broj 0759 od po~etnog ~vora broj 0608 Ribare (km 27+090) do zavr{nog ~vora broj 0495 Vukawa (km 36+720) u duìni od oko 25.300 m kroz op{tinu Kru{evac.

5. Dràvni put drugog reda R 221a Ribare-Ribarska Bawa, deonica broj 0763 od po~etnog ~vora broj 0608 Ribare (km 0+000) do zavr{nog ~vora broj 0610 Ribarska Bawa (km 2+799) i celom svojom duìnom je u okviru op{tine Kru{evac.

6. Dràvni put drugog reda R 221b Kaonik-Kru{evac, deonica broj 0764 od po~etnog ~vora broj 0607 Kaonik (\unis) (km 0+000) do zavr{nog ~vora broj 1306 Kru{evac (Kaonik) (km 14+589) i celom svojom duìnom je u okviru op{tine Kru{evac.

7. Dràvni put drugog reda R 223 Kru{evac - Dowi Stajevac i to deonica broj 0775 od po~etnog ~vora broj 1307 Kru{evac (Jastrebac) (km 0+000) do zavr{nog ~vora broj 1318 Jastrebac (km 19+952) i deo neprohodna deonice broj 1347 od po~etnog ~vora broj 1318 Jastrebac (km 19+952) do zavr{nog ~vora broj 1321 Gorwa Bresnica (bez stacionaè).

Ukupna duìna dràvnih puteva drugog reda na teritoriji op{tine Kru{evac

iznosi oko LUKUPNO=138,4 kilometara. Na ovim saobra}ajnicama obim saobra}aja je u stalnom porastu.

46

Op{tinski putevi (lokalni putevi) na teritoriji op{tine Kru{evac su prostorno podeqeni po podru~jima na:

A. Zapadno-moravsko podru~je; B. @upsko podru~je; C. Rasinsko podru~je; D. Podru~je Velikog [iqegovca; E. Jastreba~ko podru~je.

a prema slede}em redosledu:

A) Zapadno moravsko podru~je: - put Jasika (R102) - Velika Kru{evica - put R 217, duìne 4.939 m, - put Pade` (R 102) - Vratare (do puta za Zalogovac), duìne 2.855 m, - put Srwe (R 102) - Krvavica - [a{ilovac - Kamenare, duìne 9.757 m, - put Kowuh - Lazarevac, duìne 4.780 m, - put Lazarevac - Milutovac, duìne oko 1.500 m, - put Matin bunar (R 217) - Kowuh - Qubava - Komorane, duìne 7.850 m, - put Kowuh - Brajkovac, duìne 2.442 m, - put Pade` (R 102) - Krvavica, duìne 2.900 m, - put Bela Voda (R 217) - Brajkovac, duìne 2.977 m, - put Pade` (R 102) - Globare, duìne 4.462 m, - put Kowuh - Kamenare, duìne 3.400 m, - put Qubava - Kamenare (do puta Kowuh - Kamenare) u duìni od 2.200 m.

B) @upsko podru~je: - put M 5 - Ma~kovac - Trebotin - @abare - Me{evo, duìne 8.530 m, - put Paka{nica - Gari - Cerova - Lukavac - Pepeqevac (R 119), duìne 9.686

m, - put R 119 - Me{evo - Doqane - Sebe~evac - Veliki Kupci (R-102), duìne

12.373 m, - put R 119 - Vu~ak, duìne 2.122 m, - put M 5 - Globoder - put M 5, duìne 5.169 m, - put Mala Vrbnica (R 119) - Ma~kovac, duìne 2.400 m, - put Globoder - Mrmo{, duìne 2.350 m, - put M 5 - îtluk - M 5, duìne 2.250 m, - put Me{evo - @abare - Dowi Stupaw, duìne 3.100 m, - put Ma~kovac - Ko{evi, duìne oko 3.550 m, - put Ko{evi - Kukqin, duìne oko 2.500 m, - put Dowi Stepo{ (R 102) - Cerova, duìne oko 2.500m. V) Rasinsko podru~je:

- put R 223 - Bukovica - Naupare - Jablanica - Majdevo, duìne 17.780 m, - put Veliki Kupci (R 102) - Mali Kupci, duìne 2.000 m, - put [ogoq (R 102) - Jablanica, duìne 4.900 m, - put Gorwi Stepo{ (R 102) - Naupare, duìne 4.700 m, - put [titare - Grkqane, duìne 2.000 m, - put [avrane (R 102) - Me{evo, duìne 2.500 m, - put R 102 - Subotica, duìne oko 1.300m, - put Majdevo (R 102) - Grabak, duìne oko 1.000m,

47

- put R 102 - Majdevo - R 102, duìne oko 2.000m

G) Jastreba~ko podru~je

- put Modrica (R 223) - Dvorane-Zdraviwe- Veliki [iqegovac, duìne 19.600 m,

- put R 223 - Trm~are - Slatina, duìne 6.200 m, - put Trm~are - Sezem~e, duìne 2.900 m, - put Kapixija - Parunovac - Veliko Golovode, duìne 2.250 m, - put Dedina - Tekija - Kapixija, duìne 8.050 m, - put Dvorane - Lovci - Kobiqe, duìne 5.075 m, - put Veliko Golovode - Kobiqe - Stanci - Su{ica, duìna 12.800 m, - put Kobiqe - Bovan, duìne 1.890 m, - put Parunovac - Pasjak - Bovan - Mali [iqegovac, duìne 13.125 m, - put Dvorane - Petina, duìne 1.335 m, - put R 221 - Dobromir, duìne 2.100 m, - put Dedina - Kapixija (R 221b), duìne 1.660 m, - put Stanci - Lovci - Zdraviwe, duìne 6.550 m.

D) Podru~je Velikog [iqegovca

- put Zdraviwski put - Veliko Kru{ince - Srndaqe, duìne 9.316 m, - put Zdraviwski put - Belasica, duìne 1.500 m, - put Zdraviwski put - Mala Reka - Rlica, duìne 7.405 m, - put Mala Reka - Veliko Kru{ince, duìne oko 2.000 m, - put Mala reka - Zebica (preko Milojeve livade), duìne oko 3.000m, - put Ribare - Rosica, duìne 3.550 m, - put Ribare - Zubovac, duìne 2.000 m, - put Kaonik - Crkvina - Su{ica - Pozlata, duìne 6.719 m, - put Veliki [iqegovac (R 221) - Bojince, duìne 5.601 m, - put Kaonik (R 221b) - Jo{je, duìne 1.600 m, - put Ribare (221a) - Boqevac, duìne 2.325 m, - put \unis - Vitkovac, duìne1500 m, - put \unis - manastir Sveta Bogorodica, duìne oko 2000 m.

Op{tinski putevi na teritoriji op{tine Kru{evac imaju ukupnu duìnu oko

LUKUPNO=295,5 kilometara. Ukupna duìna osnovne (kategorisane) putne mreè na teritoriji op{tine Kru{evac

je 455,3 km, od toga procentulano u~e{}e dràvnih puteva prvog reda je 4.7 %, dràvnih puteva drugog reda 30.4 % i op{tinskih puteva koji u~estvuju u ukupnoj duìni osnovne putne mreè sa 64,9 %.

Nekategorisani putevi - Duìna nekategorisane putne mreè op{tine Kru{evac

nije poznata. Stepen individualne motorizacije - Stepen individualne motorizacije u

op{tini Kru{evac iznosi oko K = 3 stanovnika/PA, pa ne treba o~ekivati bitno pove}awe stepena motorizacije jer je dostignut odnos : jedno vozilo - jedna porodica. Podaci o sastavu i starosti voznog parka nisu dostupni. Na osnovu visine nacionalnog dohotka moè se pretpostaviti da je prose~na starost voznog parka preko 15 godina, {to moè zna~iti visok procenat tehni~ki neispravnih vozila sa veoma negativnim posledicama na bezbednost saobra}aja.

48

Potencijali Potencijal za razvoj saobra}aja i saobra}ajne infrastrukture se ogleda u dobroj

pokrivenosti celokupne teritorije op{tine Kru{evac putnom mreòm. Poseban potencijal je izraèn {to se u sastavu putne mreè op{tine nalaze veoma vaàn dràvni put prvog reda - M 5 i dràvni putevi drugog reda - R. Iskazani potencijal putne mreè se mora dovesti u odgovaraju}e tehni~ko-eksploataciono stawe.

Ograni~ewa

Ograni~ewa za kvalitetno funkcionisawe drumskog saobra}aja i saobra}ajne infrastrukture se ogleda kroz slede}e karakteristike:

� kvalitet kolovoznog zastora; � projektni elementi; � kriti~ne deonice, � stabilnost trupa i kosina; � stawe putnih objekata; � za{titni pojasevi; � opremqenost putne mreè, � vertikalna i horizontalna signalizacija; � bezbednost saobra}aja.

Ograni~ewa mreè dràvnih puteva prvog reda – M op{tine Kru{evac karakteri{u:

o veliko saobra}ajno optere}ewe, koje je posledica intenzivnog tranzitnog i izvorno-ciqnog saobra}aja;

o prolazak kroz naseqa bez obilaznica (Makre{ane, Ko{evi...), {to, zbog intenzivnog tranzitnog saobra}aja, negativno uti~e na bezbednost saobra}aja;

o postojawe dugih deonica u pravcu, odnosno veoma preglednih deonica, pogodnih za razvijawe brzina znatno ve}ih od dozvoqenih, {to je uzrok brojnih saobra}ajnih nezgoda na tim putnim potezima;

o veliki broj prilaznih puteva i prikqu~aka na dràvni put prvog reda, posebno u zonama naseqa;

o ekstremno velika ugroènost (sa tendencijom rasta) za{titnih pojaseva gra|ewem, ve}inom, poslovno-stambenih objekata, posebno u podru~jima naseqa;

o saobra}awe znatnog broja pe{aka, poqoprivrednih ma{ina i biciklista, ve}inom u okolini naseqa;

o saobra}ajno neadekvatno re{ene povr{inske raskrsnice (Jasika,...). Ograni~ewa mreè dràvnih puteva drugog reda op{tine Kru{evac karakteri{u :

o ve}im delom gra|ewe bez projektne dokumentacije, odnosno formirawe kolovoznih konstrukcija ugra|ivawem tamponskog pa asfaltnog sloja preko postoje}ih makadamskih puteva bez formirawa posteqice, zadràvaju}i, sa propisima neuskla|ene, projektne elemente situacionog plana i podu`nog profila;

o znatno prekora~ewe projektnog perioda, odnosno zastarelost, jer su dràvni putevi drugog reda sa savremenim kolovoznim zastorom u opticaju i preko pedeset godina;

o prose~no stawe kolovoznog zastora uz odràvawe koje se svodi na sanirawe udarnih rupa, odnosno delimi~nu zamenu habaju}eg sloja, {to daje kratkotrajne efekte, jer se ne otklawaju uzroci o{te}ewa :

49

nedovoqna nosivost posteqice i dowih nose}ih slojeva, kao i neefikasna evakuacija povr{inskih voda putnim kanalima;

o prolazak kroz naseqena mesta, {to ima za posledicu intenzivan tranzitni saobra}aj sa negativnim uticajem na bezbednost saobra}aja;

o velika ugroènost (sa tendencijom rasta) za{titnih pojaseva dràvnih puteva drugog reda gra|ewem, ve}inom, poslovno-stambenih objekata, posebno u podru~jima naseqa;

o veliki broj, ve}inom nepropisno izgra|enih (bez obezbe|ene potrebne preglednosti), prilaznih puteva i prikqu~aka na dràvne puteve drugog reda, posebno u zonama naseqa;

o nepostojawe pouzdanih podataka o saobra}ajnom optere}ewu dràvnih puteva drugog reda, jer nije organizovano sistematsko brojawe saobra}aja.

Ograni~ewa mreè op{tinskih-lokalnih puteva karakteri{u :

o gra|ewe bez projektne dokumentacije, odnosno formirawe kolovoznih

konstrukcija ugra|ivawem tamponskog, pa asfaltnog sloja preko postoje}ih makadamskih puteva bez formirawa posteqice, zadràvaju}i, sa propisima neuskla|ene, projektne elemente situacionog plana i podu`nog profila;

o neblagovremeno ulagawe u obimnije zahvate na kolovoznoj konstrukciji; o odràvawe se svodi na sanirawe udarnih rupa i intenzivnu zamenu,

odnosno ponovno postavqawe vertikalne signalizacije, zbog izuzetno neodgovornog odnosa lokalnog stanovni{tva prema saobra}ajnim znacima (o{te}ewa, kra|e...);

o lo{e stawe putnih kanala, ~ime je onemogu}ena evakuacija povr{inskih voda, {to je jedan od osnovnih uzroka kratkotrajnosti kolovoznih konstrukcija;

o pojava klizi{ta na brdsko-planinskim op{tinskim putevima, bez ozbiqnih zahvata na wihovom sanirawu;

o umawena potrebna preglednost, jer rastiwe pored puteva znatnim delom zalazi u slobodan, pa i u saobra}ajni profil;

o za{titni pojasevi op{tinskih puteva su ve}im delom o~uvani, osim u naseqima;

o nepostojawe podataka o saobra}ajnom optere}ewu op{tinskih puteva, jer nije organizovano sistematsko brojawe saobra}aja.

Putnu mreù asfaltiranih nekategorisanih puteva op{tine Kru{evac karakteri{u :

o gra|ewe bez projektne dokumentacije, odnosno gra|ewe kolovoznih konstrukcija preko postoje}ih makadamskih ili zemqanih puteva bez formirawa posteqice, zadràvaju}i, sa propisima neuskla|ene, projektne elemente situacionog plana i podu`nog profila;

o nedovoqna {irina kolovoza (naj~e{}e tri metra i mawe), bez izgra|enih pro{irewa za mimoilaèwe;

o pojavu o{te}ewa znatno pre isteka projektnog perioda. Opremqenost putne mreè karakteri{e:

o dràvne puteve karakteri{e opremqenost vertikalnom signalizacijom, dok se horizontalna signalizacija svodi na razdelne podu`ne linije, a redovno odràvawe se svodi na povremenu obnovu horizontalne signalizacije na pojedinim putnim pravcima i ~estu zamenu o{te}enih, odnosno ponovno postavqawe saobra}ajnih znakova;

o op{tinske puteve karakteri{e delimi~na opremqenost vertikalnom signalizacijom (ve}inom na raskrsnicama), uz intenzivnu zamenu,

50

odnosno ponovno postavqawe vertikalne signalizacije, zbog izuzetno neodgovornog odnosa lokalnog stanovni{tva prema saobra}ajnim znacima (ispisivawe grafita, o{te}ewa, kra|e...);

Bezbednost drumskog saobra}aja Podaci o broju osoba sa smrtnim i te{kim telesnim povredama u saobra}ajnim

nezgodama na teritoriji op{tine Kru{evac pa i uop{te u Srbiji ukazuju na izuzetno nizak nivo bezbednosti saobra}aja. Osnovni uzroci se mogu svesti na slede}e :

o nepostojawe obilaznih saobra}ajnica oko naseqa (Makre{ane, Ko{evi...);

o potpuno ili delimi~no nepostojawe pe{a~kih i biciklisti~kih staza na frekventnim saobra}ajnim pravcima;

o znatan broj raskrsnica u nivou bez obezbe|ene potrebne preglednosti; o znatan broj ukr{taja putnih pravaca sa pru`nim kolosecima u nivou, bez signalno-sigurnosnih ure|aja (pruga Pojate-Kraqevo, industrijski koloseci...);

o nepo{tovawe saobra}ajnih propisa. Javni gradski i prigradski saobra}aj ne ispuwava osnovne kriterijume :

� ravnomerno opsluìvawe cele povr{ine op{tine; � pouzdanost; � bezbednost; � komfor; � ekonomi~nost i sl.

Autobuska stajali{ta su uglavnom neure|ena, bez autobuskih ni{a i nadstre{nica,

dok je informisawe putnika u sistemu JGS potpuno zanemareno. Krajwe stanice na linijama JGS-a nemaju adekvatne okretnice.

Biciklisti~ki saobra}aj karakteri{e:

� za kori{}ewe bicikla kao prevoznog sredstva, u op{tini Kru{evac ne postoje posebne biciklisti~ke trake u okviru saobra}ajnica;

� nisu iskori{}ene prostorne mogu}nosti za wihovu izgradwu u sklopu popre~nih profila mnogih saobra}ajnica u gradskom podru~ju;

� ivi~no parkirawe, dozvoqeno i nedozvoqeno, dodatno ugroàva bezbednost biciklista.

Ocena stawa èlezni~kog saobra}aja

@elezni~ka mreà op{tine Kru{evac, sastoji se od deonice jednokolose~ne pruge Stala}-Kraqevo. duìne L = 14.6 kilometara kroz teritoriju op{tine, i dela pruge Beograd-Ni{-Skopqe u duìni od oko L = 9.0 kilometara kroz teritoriju op{tine Kru{evac.

Potencijali

� Potencijal za razvoj èlezni~kog saobra}aja se ogleda u tome {to kroz teritoriju op{tine prolazi èlezni~ka pruga normalnog koloseka koja spaja dve veoma va`ne èlezni~ke komunikacije: prugu Beograd-Bar sa

51

me|unarodnom prugom Beograd-Ni{-Skopqe, a nalazi se u blizini koridora planiranog auto-puta E 763.

Ograni~ewa

� Ograni~ewa za kvalitetno funkcionisawe èlezni~kog saobra}aja se ogleda kroz slede}e karakteristike:

o deonica neelektrificirane pruge Stala}-Kraqevo, sa znatnim brojem ukr{taja u nivou sa putnim pravcima;

o bezbednost saobra}aja veoma ugroèna (neobezbe|ena potrebna preglednost ukr{taja, odsustvo signalno-sigurnosnih ure|aja, veliki podu`ni nagibi puteva u zonama ukr{taja, {to u zimskim uslovima oteàva pokretawe vozila nakon obaveznog zaustavqawa...);

Ocena stawa vazdu{nog saobra}aja

Postoje}i aerodrom u gradu je u fazi preseqewa na strate{ki povoqniju lokaciju.

Potencijali Potencijal za razvoj vazdu{nog saobra}aja se ogleda u tome {to se planirani

aerodrom Rosuqe nalazi u blizini centra grada (6 km). Moè se prilagoditi komercijalnoj upotrebi.

Ograni~ewa Kao ograni~avaju}i faktor je to {to je aerodrom Rosuqe tek u izgradwi. Postojawe aerodroma u Ni{u koji ima boqu opremqenost i kapacitet a nalazi se u

blizini (60 km).

SWOT analiza saobra}ajne infrastrukture

SNAGE • povoqan geografski poloàj; • dobra pokrivenost teritorije op{tine Kru{evac putnom mreòm.

SLABOSTI

• lo{e tehni~ko - eksploataciono stawe postoje}e putne mreè; • nedostatak auto puta na koridoru E 761; • prolaz dràvnih puteva kroz naseqena mesta – posebno nedostatak

tzv. Isto~ne obilaznice Kru{evca; • ugroènost za{titnih pojaseva puteva gra|ewem nelegalnih

objekata uz neadekvatne saobra}ajne prikqu~ke; • neadekvatan javni prevoz putnika; • lo{e stawe pruge Stala} – Kru{evac – Kraqevo, koja jo{ uvek nije

elektrificirana; • sporo preseqewe aerodroma na lokaciju Rosuqe.

MOGU]NOSTI – [ANSE • boqa saradwa sa republi~kim institucijama; • privla~ewe stranih investicija;

52

• poboq{awe saradwe privatnog i javnog sektora.

OPASNOSTI - PRETWE

• spor ekonomski razvoj; • odlagawe investirawa u saobra}ajnu infrastrukturu; • nedovoqno kori{}ewe evropskih fondova; • zaostajawe za susednim okruzima.

5. Elektroenergetike i elektroenergetske infrastrukture Ocena stawa elektroenergetske ingrastrukture

Op{tina Kru{evac se snabdeva elektri~nom energijom iz TS 220/110/35kV "Kru{evac 1" ~ija je instalisana snaga 2h150 MVA, a preko distributivnih TS 110/h "Kru{evac 2" i "Kru{evac 4". Do krajwih potro{a~a elektri~na energija se prenosi ~etvoronaponskim sistemom transformacije 110/35/10/0.4, a preko distributivnih TS 110/h, 35/10, 10/0.4 kV i mreè 110, 35,10,0.4 kV vodova.

5.1. Trafostanice 110/h kV i mreà 110 kV vodova U granicama Prostornog Plana izgra|ene su dve trfostanice 110/h kV i to:

- TS 110/35/10kV "Kru{evac 2" instalisane snage 2 h 31.5MVA - TS 110/10kV, 110/35kV " Kru{evac 4" instalisane snage 1h31.5MVA +

1h31.5MVA. - TS 110/35/10kV "Kru{evac 2" napaja se iz TS "Kru{evac 1" jednostrukim

vodom i sigurnosnom vezom 110kV vod za \unis koji prolazi u neposrednoj blizini TS "Kru{evac 2".

- TS 110/10kV "Kru{evac 4" se napaja iz TS "Kru{evac 1" dvostrukim vodom 110kV.

Osnovni podaci o postoje}im TS 110/h kV i 110kV vodovima na podru~ju Prostornog Plana dati su u tabelama br.1. i br.2.

Tabela br.1

red. br.

Trafostanica

Transformacija

(kV)

Instalisana snaga (MVA)

Planirana mogu}nost pro{irewa

Godina izgradwe i amortizovanosti transformatora

1 "Kru{evac 2" 110/35/10 2h31.5 - 1975-1995

2 "Kru{evac 4" 110/10, 110/35 31.5+31.5 - 1982-2002

Tabela br.2

red. Br

VOD 110kV

Duìna (km)

Materijal i presek (mm2)

Godina izgradwe i amortizovanosti

Napomena

1 TS 220/110 kV - 24,4 Alê 240 1975-2008

53

"Trstenik"

2 TS 220/110 kV -

"Svetozarevo"

47,6 Alê 240 1963-1996

3 TS 220/110 kV -

"Para}in"

40,5 Alê 150 1967-2000

4 TS 220/110 kV -

"Aleksinac"

28,4 Alê 150 1974-2007

5 TS 220/110 kV -

"Dedina"

6,836 Alê 240 1981-2014

6 TS 220/110 kV - "14

Oktobar"

2h3,02 Alê 240 1982-2015 Dvostruki

7 TS 220/110 kV - "Aleksandrovac"

22,49 Alê 150 1982-2015 Radni 35kV

Postoje}e TS 110/h na podru~ju Prostornog plana imaju dvostrano napajawe iz

istog ili iz dva razli~ita izvora TS H/110kV ~ime je zadovoqen princip sigurnosti napajawa za slu~aj jednostrukog ispada bilo kog 110kV voda.

5.2. Trafostanice 35/10 kV i mreà 35 kV vodova

U granicama Prostornog Plana Kru{evca izgra|ene su deset TS 35/10kV i

to: - TS 35/10kV "Kru{evac 2" instalisane snage 2 h 8MVA bez mogu}nosti

pro{irewa. - TS 35/10kV "A. Stanica" instalisane snage 2 h 8MVA bez mogu}nosti

pro{irewa. - TS 35/10kV "Cepak" instalisane snage 1 h 8MVA sa mogu}no{}u pro{irewa

na 2 h 8MVA. - TS 35/10kV "M. Zaki}" instalisane snage 2 h 8MVA bez mogu}nosti

pro{irewa. - TS 35/10kV "Centar" instalisane snage 2 h 8MVA bez mogu}nosti pro{irewa - TS 35/10kV "Kru{evac 3" instalisane snage 2 h 8MVA bez mogu}nosti

pro{irewa. - TS 35/10kV "Kupci" instalisane snage 2 h 2500kVA sa mogu}no{}u

pro{irewa na 2 h 8MVA. - TS 35/10kV "V. [iqegovac" instalisane snage 1 h 8MVA sa mogu}no{}u

pro{irewa na 2 h 8MVA. - TS 35/10kV "Ko{evi" instalisane snage 2 h 4MVA sa mogu}no{}u pro{irewa

na 2h8MVA. - TS 35/10kV "Modrica" instalisane snage 1 h 4MVA sa mogu}no{}u

pro{irewa na 2h8MVA. - TS 35/10kV "A. Stanica" je povezana sa TS 35/10 "Dedina" dvostrukim

dalekovodom Alê 70mm2 i sa TS 35/10kV "Centar" kablovskim vodom IPZO 13-150 mm2.

- TS 35/10 kV "Cepak" je povezana sa TS 35/10 kV "14.Oktobar" kablovskim vodom IPZO 13-120mm2 i sa TS 35/10kV "Dedina" dalekovodom Alê 70mm2.

- TS 35/10kV " M. Zaki} " je povezana sa TS 35/10 "Dedina" i TS 35/10 kV "14.Oktobar" dalekovodom Alê 70mm2.

54

- TS 35/10kV " Centar " je povezana sa TS 35/10 "14 Oktobar" dvostrukim kablovskim vodom IPZO 13-95mm2 i sa TS 35/10kV "A. Stanica" kablovskim vodom IPZO 13-150 mm2.

- TS 35/10kV "Trajal" je povezana sa TS 35/10 "Dedina" dvostrukim kablovskim vodom IPZO 13-120mm2.

- TS 35/10 kV "14.Oktobar" je povezana sa TS 110/35/10 kV "Kru{evac 1" dvostrukim dalekovodom Alê 70mm2.

- TS 35/10 kV "Kru{evac 3" je povezana sa TS 110/35 kV "Kru{evac 4" vazdu[nim vodom IPZO 13-150mm2 i sa TS 35/10kV "Centar" kablovskim vodom IPZO 13-150mm2.

- TS 35/10 kV "Kupci" je povezana sa TS 110/35 kV "Kru{evac 1" vazdu{nim vodom 70 mm2.

- TS 35/10 kV "V. [iqegovac" je povezana sa TS 110/35 kV "Kru{evac 2" vazdu{nim vodom 70 mm2.

- TS 35/10 kV "V. [iqegovac" je povezana sa TS 110/35 kV "Kru{evac 2" vazdu{nim vodom 70 mm2.

- TS 35/10 kV "Ko{evi" je povezana sa TS 110/35 kV "Kru{evac 1" vazdu{nim vodom 70 mm2.

- TS 35/10 kV "Modrica" je povezana sa TS 35/10 kV "M. Zaki}" vazdu{nim vodom 70 mm2.

Osnovni podaci o postoje}im TS 35/10kV i 110kV vodovima na podru~ju Prostornog

Plana dati su u tabelama br.3. i br.4.

Tabela br. 3

red. br.

Naziv Trafostanice

Instalisana snaga (MVA)

Mogu}nost pro{irewa


Napomena

1 "Centar" 2h8 - 1974-1991

2 "A. Stanica" 2h8 - 1978-1995

3 " M. Zaki} " 2h8 - 1976-1993

4 " 14. Oktobar " - - 1974-1991 Gasi se

5 "D. Petronijevi} " 1h8 2h8 1976-1996 Industrijska

6 " Trajal " 1h8 2h8 1974-1991

7 "Kru{evac 3" 2h8

Tabela br. 4

red. br.

VOD 35kV Duìna (km)

Materijal i presek (mm2)


Napomena

1 "14. Oktobar - Centar" 2h2.25 IPZO 13-95 1974-1999 Dvostruki

2 "A. Stanica - Centar " 1.18 IPZO 13-150 1978-2003

3 "Dedina - Stub 35" 0.85 IPZO 13-150 1983-2008

4 "Dedina -Trajal" 2h0.15 IPZO 13-120 1974-1999 Dvostruki

5 "Kru{evac 1- 14. Oktobar" 2h2.91 Alê 50 1974-2007

6 "Kru{evac 1- 14. Oktobar" 2h2.91 Alê 70 1974-2007 Dvostruki

7 "Stub 12 - Dedina" 2h0.88 Alê 120 1997-2010 Dvostruki

55

8 "Dedina - A. Stanica" 2h2.69 Alê 70 1978-2011 Dvostruki

9 "Dedina- Cepak" 3.84 Alê 70 1978-2011

10 "Dedina-V. [iqegovac" 17.42 Alê 70 1974-2010

11 "Kru{evac 1- Stala}" 17.32 Alê 70 1974-2007

12 "Kru{evac 1- Aleksandrovac" 22.540 Alê 70 1974-2007

13 "Kru{evac 1- Ko{evi" 3.500 Alê 95 1985-2018

14 "M. Zaki}- Modrica" 8,70 Alê 95 1985-2018

Postoje}e TS 35/10kV, osim trafostanica TS 35/10kV, "Ko{evi", " Kupci", "V.

[iqigovac" i Modrica", na podru~ju Prostornog Plana imaju dvostrano napajawe iz istog ili iz dva razli~ita izvora TS 110/35kV ~ime je zadovoqen princip sigurnosti napajawa za slu~aj jednostrukog ispada bilo kog 35kV voda.

5.3. Trafostanice 10/0.4 kV i mreà 10kV Na osnovu podataka dobijenih od Elektrodistribucije Kru{evac i

Elektrodistribucije Trstenik u granicama Prostornog Plana izgra|eno je 586 kom. TS 10/04 kV koje su vlasni{tvo Elektrodistribucije Kru{evac i 33 kom. TS 10/0.4 kV koje su u vlasni{tvu Elektrodistribucije Trstenik.

Postoje}a mreà 10kV vodova za podru~je grada je uglavnom kablovska i obezbe|uje dvostrano napajawe za ve}inu postoje}ih TS 10/0.4kV na podru~ju grada, za ve}inu naseqenih mesta van podru~ja grada Kru{evca napajawe TS 10/0.4kV je ostvareno prete`no vazdu{no 10kV dalekovodima i ne obezbe|uje se dvostrano napajawe za ve}inu postoje}ih TS 10/0.4kV, tako da prilikom ispadawa bilo kog 10 kV dalekovoda sa mreze mnoga naseqena mesta ostaju duè vreme bez napona.

Bez obzira {to je elektrodistributivna mreà ura|ena u svim naseqenim mestima na podru~ju Op{tine Kru{evac, moè se konstatovati da razvoj elektri~ne mreè u mnogome zaostaje iza potreba, naro~ito za konzum doma}instva.

Ocena stawa Snabdevawe op{tine Kru{evac elektri~nom energijom vr{i se iz

elektroenergetskog sistema Srbije. Transformacija elektri~ne energije: Na podru~ju op{tine Kru{evac postoji veliki broj trafostanica razli~itih

naponskih odnosa i to: TS 220/110/35kV "Kru{evac 1" instalisane snage 2h150 MVA TS 110/35/10kV "Kru{evac 2" instalisane snage 2 h 31.5MVA TS 110/10kV, 110/35kV "Kru{evac 4" instalisane snage 1h31.5MVA + 1h31.5MVA. TS 35/10kV "Kru{evac 2" instalisane snage 2 h 8MVA TS 35/10kV "A. Stanica" instalisane snage 2 h 8MVA TS 35/10kV "Cepak" instalisane snage 1 h 8MVA. TS 35/10kV "M. Zaki}" instalisane snage 2 h 8MVA TS 35/10kV "Centar" instalisane snage 2 h 8MVA TS 35/10kV "Kru{evac 3" instalisane snage 2 h 8MVA. TS 35/10kV "Kupci" instalisane snage 2 h 2500kVA TS 35/10kV "V. [iqegovac" instalisane snage 1 h 8MVA TS 35/10kV "Ko{evi" instalisane snage 2 h 4MVA TS 35/10kV "Modrica" instalisane snage 1 h 4MVA kao i veliki broj 10/0,4 kv. Sistem je okarakterisan razli~itim stepenom

stabilnosti i vekom trajawa transformatora po naponskim nivoima.

56

U toku su aktivnosti na realizaciji sistema daqinskog upravqawa trafostanicama u okviru konzuma.

Prenos elektri~ne energije: Za prenos elektri~ne energije na teritoriji op{tine Kru{evac i susednim,

prisutni su slede}i naponski nivoi: 220 kv, 110 kv, 35 kv, 10 kv i 0,4 kv. Na vi{im naponskim nivoima sistem je stabilan, dok je stawe naponskog nivoa 35 kv okarakterisano postojawem razli~itog optere}ewa, pojavom gubitaka, kao i nepostojawem rezervnog napajawa u slu~ajevima ispada, u pojedinim delovima mreè.

Potencijali

Transformacija elektri~ne energije:

Osnovni elektronergetski potencijal koji poseduje op{tina Kru{evac kad je

u pitawu transformacija elektri~ne energije predstavqa: o postojawe odre|enog broja trafostanica naponskih odnosa 220/110,

110/35, 110/10, 35/10 i 10/0,4 kv; o postojawe uslova za gradwu novih trafostanica naponskog odnosa 110/10

(35/10) i 10/0,4 kv. o postojawe sistema daqinskog upravqawa trafostanicama i uslova za

nastavak wegove realizacije, obuhvatawem ve}eg broja trafostanica; o postojawe planske regulative i uslova za izradu novih urbanisti~kih

planova.

Prenos elektri~ne energije:

Za prenos elektri~ne energije osnovni elektronergetski potencijal koji poseduje op{tina Kru{evac je u:

o postojawu sistema za prenos elektri~ne energije naponskih nivoa 220, 110, 35, 10 i 0,4 kv, u vidu dalekovoda i kablovskih vodova (35, 10 i 0,4 kv);

o postojawu povoqnih uslova za gradwu novih dalekovoda i podzemnih kablova naponskih nivoa 110, 35, 10 i 0,4 kv;

o postojawu uslova za formirawe prstena 110 kv; o postojawe planske regulative i uslova za izradu novih urbanisti~kih

planova. Ograni~ewa Transformacija elektri~ne energije:

U pogledu transformacije elektri~ne energije osnovna ograni~ewa koja

postoje na teritoriji op{tine Kru{evac su:

o nedovoqno visoka stabilnost elektroenergetskog sistema u oblasti transformacije elektri~ne energije;

o nedovoqan stepen pouzdanosti sistema transformacije elektri~ne energije; o istek predvi|enog eksploatacionog veka pojedinih elemenata sistema

transformacije elektri~ne energije (transformatori naponskog odnosa 110/35, 35/10 i 10/0,4 kv).

o nedovoqno aktivno u~e{}e institucija u planirawu, odnosno izradi urbanisti~kih planova.

57

Prenos elektri~ne energije:

Osnovna ograni~ewa koja postoje na teritoriji op{tine Kru{evac za prenos elektri~ne energije ogledaju se u:

o velikim gubicima u nekim delovima prenosne mreè 35 kv; o niskom stepenu pouzdanosti napajawa, odnosno nepostojawu rezervnog

napajawa u slu~aju ispada nekih vodova 35 kv; o izraènoj nelegalnoj gradwi elektroenergetskih vodova i objekata; o tehni~ki i estetski nedovoqno kvalitetnoj vazdu{noj niskonaponskoj

mreì; o neuskla|enosti trasa vodova i kablova sa urbanisti~kim planovima;

SWOT ANALIZA PREDNOSTI

• Izgra|ena TS 220/110/35kV "Kru{evac 1" instalisane snage 2h150 MVA • Usvojena studija razvoja Elektrodistribucije Kru{evac do 2021. god. • Postojawe odre|enog broja trafostanica naponskih odnosa 220/110, 110/35,

110/10, 35/10 i 10/0,4 kv; • Postojawe uslova za gradwu novih trafostanica naponskog odnosa 110/10

(35/10) i 10/0,4 kv. • Postojawe sistema daqinskog upravqawa trafostanicama i uslova za

nastavak wegove realizacije, obuhvatawem ve}eg broja trafostanica; • Postojawu sistema za prenos elektri~ne energije naponskih nivoa 220, 110,

35, 10 i 0,4 kv, u vidu dalekovoda i kablovskih vodova (35, 10 i 0,4 kv); • Postojawu povoqnih uslova za gradwu novih dalekovoda i podzemnih kablova

naponskih nivoa 110, 35, 10 i 0,4 kv; • Postojawu uslova za formirawe prstena 110 kv; • Postojawe planske regulative i uslova za izradu novih urbanisti~kih

planova. • Postojawe hidropotencijala za izgradwu mini hidroelektrana (MHE) na

teritoriji op{tine Kru{evac SLABOSTI

• Nedovoqno visoka stabilnost elektroenergetskog sistema u oblasti transformacije elektri~ne energije;

• Nedovoqan stepen pouzdanosti sistema transformacije elektri~ne energije; • Istek predvi|enog eksploatacionog veka pojedinih elemenata sistema

transformacije elektri~ne energije (transformatori naponskog odnosa 110/35, 35/10 i 10/0,4 kv).

• Veliki gubici u nekim delovima prenosne mreè 35 kv; • Nizak stepen pouzdanosti napajawa, odnosno nepostojawu rezervnog napajawa

u slu~aju ispada nekih vodova 35 kv; • Izraèna nelegalna gradwa elektroenergetskih vodova i objekata; • Tehni~ki i estetski nedovoqno kvalitetnoj vazdu{noj niskonaponskoj mreì; • Neuskla|enost trasa vodova i kablova sa urbanisti~kim planovima; • Nedovoqno aktivno u~e{}e institucija u planirawu, odnosno izradi

urbanisti~kih planova

58

• Nekori{}ewe hidropotencijala za izgradwu mini hidroelektrana (MHE) na teritoriji op{tine Kru{evac

[ANSE

• Poboq{awe kvaliteta upravqawa elektroenergetskim sistemom kroz nastavak zapo~ete realizacije sistema daqinskog upravqawa trafostanicama konzumnog podru~ja Elektrodistribucije Kru{evac .

• Izgradwa trafostanice 400/110 kv snage i novih trafostanica 110/h kv i 35/10 kv i za wih prikqu~nih vodova i formirawe prstena 110 kv na teritoriji op{tine Kru{evac

• Optimizacija mreè 35 kv • Prevo|ewe delova postoje}eg vazdu{nog sistema prenosa elektri~ne energije

u podzemni • Rekonstrukcija mreè 10 kv i 0,4 kv • Mogu}nost izgradwe mini hidroelektrana (MHE) na teritoriji op{tine

Kru{evac OPASNOSTI

• Akcidenti na elektronergetskim postrojewima i elektroenergetskoj mreì usled isteka predvi|enog eksploatacionog veka pojedinih elemenata sistema, lo{eg planirawa, projektovawa, izgradwe i odràvawa infrastruktirnih sistema.

• Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom. • Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u za{titnim zonama

dalekovoda. • Politizacija investicionih procesa i odstupawa od usvojenih propisa i

strategija.

6. Javno osvetqewe Ocena stawa

Kroz planiranu rekonstrukciju javnog osvetqewa stvaramo uslove za smawewe potro{we elektri~ne energije (instalisana snaga javnog osvetqewa smawuje se za 35-40%) i smawene tro{kova odràvawa. Ovi podaci nam ostavqaju realnu mogu}nost za opravdanim pro{irewem mreè za 20-25%, tako da bi nivo instalisane snage javnog osvetqewa ostao na 75% sada{weg nivoa.

Potencijali i ograni~ewa Potencijali sistema javnog osvetqewa ogledaju se pre svega u konsolidaciji

(rekonstrukciji) postoje}e mreè javnog osvetqewa - u smislu funkcionalnosti, ali i u razvoju, kako kroz pro{irewe postoje}e mreè, tako i kroz izgradwu nove.

Ograni~ewa za unapre|ewe sistema javnog osvetqewa ogledaju se u slede}em: � nepostojawe baze podataka postoje}e mreè javnog osvetqewa, � nepostojawe izvoda javnog osvetqewa u svim potrebnim distributivnim

trafostanicama i ograni~en pristup ve} formiranim izvodima, � nepostojawe izgra|ene mreè javnog osvetqewa (tzv. peti provodnik) u okviru

postoje}e NN distributivne mreè, � delovi postoje}e NN distributivne mreè uz saobra}ajnice i puteve svih

kategorija, locirani su na rastojawima od ivice puta duìm od 2 metra, tako da je oteàno osvetqewe istih.

59

Prevazilaèwe definisanih ograni~ewa u funkciji razvoja potencijala je proces koji se moè re{avati etapno (fazno).

7.Telekomunikaciona infrastrukture Ocena stawa telekomunikacione infrastrukture

Podru~je Mre`ne grupe MG - 037 je, u pogledu telefonskog saobra}aja, je

organizaciono re{eno preko komutacionih centara, odnosno centrala. Sve centrale su automatske (bilo da je re~ o analognim ili digitalnim ) i imaju slede}u hierarhijsku strukturu: Krajwa centrala (KC) se vezuju na ~vornu centralu (^C), ^C se vezuje na glavnu centralu (GC), GC se vezuje na tranzitnu centralu (TC), a TC se vezuje na me|unarodnu centralu (MC). Tako|e, za pokrivawe pojedinih delova naseqa postoje i MSAN (Multiservisni pristupni ~vor) i CDMA (beì~ni pristup fiksne telefonije).

Podru~je Op{tine Kru{evac je pokriveno jednom GC (Glavnom centralom) -

Kru{evac (obuhvata osam udaqenih stepena – RDLU : Rasadnik, Prwavor, [umice, Jasika, Kukqin, Su{ica, Me{evo i Vitanovac),

Jedna ^C ( ^vorna centrala ) - Veliki [iqegovac. Sedamnaest KC - (R. Bawa, Kaonik, \unis, Zdraviwe, Dvorane, Modrica, V.

Golovode, Bovan, V. Lomnica, Parunovac, Kupci, G. Stepo{, îtluk, Globoder, [anac, Pade`, Makre{ane i Kowuh ).

Veza izme|u dve centrale predstavqa spojni put. Zavisno od medijuma, spojni put moze da bude re{en ì~anom vezom ( simetri~ni ili koaksijalni kablovi), usmerenom radio vezom i opti~kim kablom. U grafi~kom prilogu Prostornog Plana prikazani su svi spojni putevi izme|u Glavne Centrale, ^vorne Centrale, Krajwe Centrale, MSAN-a i CDMA.

Oprema sistema prenosa (koja signal na izlazu iz centrale prilago|ava na spojni put) defini{e kapacitet veze izme|u dve centrale. Na podru~ju op{tine Kru{evac ve}ina sistema prenosa je re{ena digitalno.

- Na GC Kru{evac prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Kru{evac ({iri deo grada), Paka{nica, Bivoqe, Lazarica, Gari, Ko{evi, Mudrakovac (deo), Parunovac (deo), Dedina (deo), îtluk (deo). Naseqena mesta Paka{nica i Gari poseduju malo prikqu~aka i to je podru~je koje je samo delimi~no teritorijalno pokriveno.

- Na RDLU [umice prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: [umice, Mudrakovac, Lipovac.

- Na RDLU Rasadnik prikqu~ena su slede}a naseqa: Rasadnik I-II, Bagdala III-IV (deo Kru{evca).

- Na RDLU Prwavor prikqu~ena su slede}a naseqa: Prwavor I, Prwavor II (deo Kru{evca), Malo Golovode.

- Na RDLU Jasika prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Jasika, Gavez, Srwe, V. Kru{evica.

- Na RDLU Begovo brdo prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Begovo brdo, deo Pepeqevac, deo îtluka i Vu~ak

- Na RDLU îtluk prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: îtluk i deo Pepeqevca.

- Na RDLU Ko{evi prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Ko{evi, Globoder i Ma~kovac.

- Na KATC Makre{ane prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Makre{ane. - Na KATC Parunovac prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Parunovac,

Kapidìja, Gaglovo, Tekije, Dedina. - Na KATC Veliko Golovode prikqu~ena su slede}a naseqena mesta:

V.Golovode, Kobiqe.

60

- Na KATC [anac prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: [anac. - Na KATC Modrica prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Modrica. - Na KATC Dvorane prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Dvorane, Lovci,

Poqaci, Petina. - Na KATC Zdraviwe prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Zdraviwe. - Na KATC V. Lomnica prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: V.Lomnica,

Buci, Trm~are, Slatina, Sezem~a. - Na KATC Gorwi Stepo{ prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Gorwi

Stepo{, Dowi Stepo{, [avrane, Naupare, Bukovica. - Na KATC Veliki Kupci prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Veliki Kupci,

Sebe~evac, [titare, Grkqane, Majdevo, Suvaja, Mali Kupci. - Na KATC Bovan prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Bovan, M.[iqegovac,

Stanci, Pasjak. - Na KATC Vitanovac prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Vitanovac,

[ogoq, Jablanica. - Na KATC Globoder prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Globoder.

Ma~kovac. - Na KATC îtluk prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: îtluk, Begovo Brdo,

Vu~ak, Ko{evi, Pepeqevac, Lukavac, Cerova. - Na RDLU Kukqin prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Kukqin, Bela Voda. - Na KATC Pade` prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Pade`, Globare,

Vratare, Krvavica, [a{ilovac. - Na KATC Kowuh prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Kowuh, Lazarevac,

Komorane, Qubava, Kamenare, Brajkovac. - Naseqena mesta Op{tine Kru{evac koja su prikqu~ena na KATC drugih

op{tina: - Na KATC Vrbnica (Aleksandrovac) prikqu~ena su slede}a naseqena mesta:

@abare, Trebotin, M. Vrbnica. - Na KATC Subotica ( Aleksandrovac) prikqu~ena su slede}a naseqena mesta:

]elije. - Na ^C V. [iqegovac prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: V. [iqegovac,

Grevci, Bojince. - Na KATC Kaonik prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Kaonik. - Na KATC \unis prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: \unis, Jo{je. - Na KATC Ribarska Bawa prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Ribarska

Bawa, Ribare, Rosica, Zubovac. - Na RDLU Su{ica prikqu~ena su slede}a naseqena mesta: Su{ica, Crkvina

Pozlata. - MSAN su izgra|eni za slede}e delove naseqa: Bronks, Nada Popovi},

Kosturnica, Gr{tak, Prwavor, Uqara - CDMA je izgra|en za slede}a naseqena mesta: Veliko Kru{ince, Zebica,

Belasica, Mala Reka, Srndaqe, Rlica. - Naseqena mesta Malo Kru{ince, Boqevac su bez izra|ene TT mreè.

Moè se konstatovati da razvoj TT mreè u mnogome zaostaje iza potreba, naro~ito u nedostatku kapaciteta mreè od centrala prema konzumu.

Ocena stawa

Telefonsku mreù "Telekom Srbija" na teritoriji op{tine Kru{evac danas u osnovi ~ini sistem centrala sa visokim stepenom digitalizacije. Elementi telefonske mreè povezani su raznim vrstama sistema za prenos,

61

okarakterisanim opti~kim, koaksijalnim ili bakarnim kablovima i vodovima. Stawe mreè je sa prosekom od oko 40 prikqu~ka na 100 stanovnika.

Potencijali a) Telefonska mreà:

Osnovni potencijal koji poseduje op{tina Kru{evac u pogledu telefonske mreè ogleda se u postojawu:

� TK centrala; � raznolikih sistema za prenos; � povoqnih uslova za zavr{etak zapo~ete digitalizacije postoje}ih

centrala � uslova za nastavak zapo~etog opti~kog povezivawa digitalnih centrala

sa glavnom centralom GC Kru{evac; � povoqnih uslova za izgradwu nekoliko novih TK digitalnih centrala; � uslova za opti~ko povezivawe planiranih TK centrala; � uslova za izgradwu MSAN-ova; � uslova za izgradwu CDMA sistema beì~ne fiksne telefonije, {to je

kao re{ewe naro~ito pogodno na ruralnim podru~jima; � povoqnih uslova za razvoj pristupne telekomunikacione mreè, kao i

regionalne opti~ke mreè.

Ograni~ewa a) Telefonska mreà:

Za telefonske mreè u Kru{evcu ograni~ewe predstavqa: � postojawe izvesnog broja analognih TK centrala koje pripadaju

prevazi|enim tehnologijama; � nedovoqna ra{irenost opti~ke mreè (lokalni i regionalni nivo); � neizgra|enost mreè u pojedinim naseqenim mestima; � nedovoqan kvalitet (dotrajalost vodova i drvenih stubova) mreè u

nekim delovima; � nedovoqan kapacitet mreè; � nedovoqna pokrivenost nekih delova teritorije, odnosno mali broj

prikqu~aka na 100 stanovnika; � nedovoqno aktivno u~e{}e institucija u planirawu, odnosno izradi

urbanisti~kih planova;


• Postoje}a TK centrala • Raznoliki sistemi za prenos • Povoqni uslovi za zavr{etak zapo~ete digitalizacije postoje}ih centrala • Uslovi za nastavak zapo~etog opti~kog povezivawa digitalnih centrala sa

glavnom centralom GC Kru{evac; • Povoqni uslovi za izgradwu nekoliko novih TK digitalnih centrala; • Uslovi za opti~ko povezivawe planiranih TK centrala; • Uslovi za izgradwu MSAN-ova; • Uslovi za izgradwu CDMA sistema beì~ne fiksne telefonije, {to je kao

re{ewe naro~ito pogodno na ruralnim podru~jima;

62

• Povoqni uslovi za razvoj pristupne telekomunikacione mreè, kao i regionalne opti~ke mreè.

SLABOSTI

• Postojawe izvesnog broja analognih TK centrala koje pripadaju prevazi|enim tehnologijama;

• Nedovoqna ra{irenost opti~ke mreè (lokalni i regionalni nivo); • Neizgra|enost mreè u pojedinim naseqenim mestima; • Nedovoqan kvalitet (dotrajalost vodova i drvenih stubova) mreè u nekim

delovima; • Nedovoqan kapacitet mreè; • Nedovoqna pokrivenost nekih delova teritorije, odnosno mali broj

prikqu~aka na 100 stanovnika • Nedovoqno aktivno u~e{}e institucija u planirawu, odnosno izradi

urbanisti~kih planova. [ANSE

• Rekonstrukcija postoje}ih TK objekata • Pro{irewe postoje}e telefonske mreè • Izgradwa novih TK objekata • Stvarawe uslova za prelazak na mreè narednih generacija i kori{}ewa

multimedijalnih servisa i aplikacija OPASNOSTI

• Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom. • Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za

izgradwu TK objekata. • Politizacija investicionih procesa i odstupawa od usvojenih propisa i

strategija.

8. Mobilna telefonija Postoje}a mobilna telefonija Na podru~ju Op{tine Kru{evac postoje tri operatera mobilne telefonije: MTS

(Mobilna telefonija Srbije), Telenor i VIP Saobra}aj mobilne telefonije je re{en preko RBS-a (Radio baznih stanica) koje su

postavqene tako da pokriju {to {ire podru~je. Na teritoriji Op{tine Kru{evac postoji slede}e RBS:

• RBS MTS: Stadion Napredak, Kaonik, Dvorane, Belasica, ]elije • RBS Telenor: îtluk Kru{eva~ki, Gaglovo • RBS VIP: Lazarica, Jukomerc, Silos, Toplana, Trg Kosovskih Junaka • Na teritoriji op{tine Kru{evac postoji jo{ RBS sva tri operatera ali

nemamo podataka o wima • Moè se konstatovati da razvoj mobilne telefonije u mnogome zaostaje iza

potreba, naro~ito u nedostatku kapaciteta mreè od centrala prema konzumu.

63

Ocena stawa Podru~je op{tine Kru{evac pokriveno je mreàma mobilnih operatera MTS-a,

Telenora i VIP-a. Antene radio baznih stanica su montirane na stubovima na objektima (zgrade, silosi) ili na samostalnim stubovima.

Potencijali Mreè mobilnih telefonija: Osnovni potencijal koji poseduje op{tina Kru{evac u pogledu mobilne telefonije

ogleda se u postojawu: � radio bazne stanice mobilnih operatera sa raznolokim antenskim

sistemima. � uslova za izgradwu velikog broja novih radio baznih stanica sa antenskim

sistemima postoje}ih operatera � uslova za uspostavqawe sistema mobilne telefonije novih operatera uz

izgradwu wihovih radio baznih stanica i antenskih sistema; � postojawu nekoliko radio relejnih pravaca � uslova za uspostavqawe novih RR pravaca; � povoqnih uslova za pove}awe kvaliteta postoje}ih i uvo|ewe novih servisa,

masovniju implementaciju GPRS tehnologije.

Ograni~ewa Mreè mobilnih telefonija:

Ograni~ewa za mobilnu telefoniju koja se javqaju na podru~ju op{tine Kru{evac su:

� nedovoqna pokrivenost teritorije mreàma svih mobilnih operatera; � nedovoqan kvalitet postoje}ih servisa; � nedovoqno visok nivo raspoloìvog protoka; � nedovoqan broj radio-relejnih pravaca; � nedovoqno aktivno u~e{}e institucija u planirawu, odnosno izradi

urbanisti~kih planova.

SWOT analiza PREDNOSTI

• Radio bazne stanice mobilnih operatera sa raznolokim antenskim sistemima.

• Uslovi za izgradwu velikog broja novih radio baznih stanica sa antenskim sistemima postoje}ih operatera

• Uslovi za uspostavqawe sistema mobilne telefonije novih operatera uz izgradwu wihovih radio baznih stanica i antenskih sistema;

• Postojawu nekoliko radio relejnih pravaca • Uslovi za uspostavqawe novih RR pravaca; • Povoqni uslovi za pove}awe kvaliteta postoje}ih i uvo|ewe novih servisa,

masovniju implementaciju GPRS tehnologije. SLABOSTI

• Nedovoqna pokrivenost teritorije mreàma svih mobilnih operatera;

64

• Nedovoqan kvalitet postoje}ih servisa; • Nedovoqno visok nivo raspoloìvog protoka; • Nedovoqan broj radio-relejnih pravaca; • Nedovoqno aktivno u~e{}e institucija u planirawu, odnosno izradi

urbanisti~kih planova [ANSE

• Izgradwa ve}eg broja novih radio baznih stanica mobilne telefonije svih operatera

• Formirawe nekoliko novih radio-relejnih pravaca (koridora) koji se u potpunosti ili delom prostiru preko podru~ja op{tine Kru{evac;

• Pove}awe kvaliteta postoje}ih i uvo|ewe novih servisa; • Pove}awa protoka masovnijom implementacijom GPRS tehnologije • Povezivawe na jezgro nacionalne mreè i napredak ka mreàma tre}e

generacije OPASNOSTI

• Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom. • Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za

izgradwu TK objekata. • Politizacija investicionih procesa i odstupawa od usvojenih propisa i

strategija.

9. Energofluidi Ocena stawa energofluida

Prostornim planom planira se snabdevawe toplotnom energijom proizvodnih

procesa i stambenog prostora u teritorijalnim granicama obuhva}enim prostornim planom.

9.1. Toplotna energija Centralni toplotni izvor toplotne energije, instalisane snage maksimalno 70 MW

iz postoje}ih toplotnih izvora i maksimalno 34,6 MW iz novih toplotnih izvora na prirodni gas, planiran za snabdevawe podru~ja centra grada izme|u ulica Jug Bogdanove, Du{anove, Poru~nika Boìdara, Trg Kosturnice, ]irila i Metodija, Kosovska, Strahini}eva i deo Cara Lazara i postoje}e objekte kolektivnog stanovawa u naseqima, “Lazarica 3”, “Lazarica 4” .

Lokalni toplotni izvor toplotne energije “Rasadnik-2”, instalisane snage 9,0 MW sa mogu}no{}u pro{irewa za 4,5 MW. Planiran za snabdevawe ju`nog dela grada izme|u ulica: Kosovske, Kraqa Aleksandra ujedniteqa i Dostojevskog.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Prwavor`` instalisane snage 4,5 MW. Planiran za snabdevawe jugoisto~nog dela grada izme|u ulica Vojvode Stepe i Kneza Milo{a.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Tehnoenergetika``, instalisane snage 8,0 MW. Lokalni toplotni izvor planiran za snabdevawe toplotne energije isto~nog dela grada izme|u ulica Balkanske, [umadijske, Svetog Save, Du{anove, dela Takovske i [umatova~ke.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Lazarica -1``, instalisane snage 1,2 MW. Gasifikacijom postoje}e kotlarnice planira se i pove}awe wene

65

instalisane snage tako da moè da snabdeva toplotnom energijom, pored postoje}ih, ve} prikqu~enih objekata, zapadni deo grada,izmeђu ulica Stevana Prvoven~anog, Qubostinwske, dela Vojislava Ili}a i Zlatarske.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Kolonija`` instalisane snage 2 х 4,5 MW. Lokalni toplotni izvor planiran za snabdevawe toplotnom energijom jugisto~nog dela grada izme|u ulica Vidovdanske, Bulevara Nikole Pa{i}a, Kneza Milo{a, dela Bruskog puta i dela Du{anove.

Lokalni toplotni izvori preduze}a “MIRANKO” , stambene zgrade u delu naseqa Prwavor, instalisane snage 3,0 MW.

Lokalni toplotni izvori preduze}a “ÔÊ” , stambene zgrade u delu prostornog kompleksa trga Kosturnice , instalisane snage 0,6 MW.

Lokalni toplotni izvori preduze}a “ENERGOMACHO” u ulicama Dostojevskog, Viktora Igoa, Mi}e Popovi}a, Du{anova, Takovska i deo Du{anove od Rodenove ulice do ul. Aleksandra Flaminga, instalisane snage 3,0 MW.

Lokalni toplotni izvor ``Specijalna bolnica - Ribarska Bawa``, instalisane snage oko 5,0 MW, planiran za snabdevawe toplotnom energijom specijalne bolnice.

Lokalni toplotni izvori - industrijske kotlarnice u severnoj industrijskoj zoni, instalisane snage oko 35 MW.

Lokalni toplotni izvori - industrijske kotlarnice u isto~noj industrijskoj zoni, instaisane snage oko 120 MW.

9.2. Gasifikacija – prirodni gas Magistralni gasovod na teritoriji op{tine Kru{evac, u dolini reka Zapadne

Morave i Pepequ{e, od mesta [anac do mesta Globoder, RG 09-04 na teritoriji op{tine Kru{evac, kapaciteta 200 000 Sm3/h, vlasni{tvo ``Srbija gasa``.

Glavna merno-regulaciona stanica ``Kru{evac``, kapaciteta 40000 Sm3/h, locirana u severnoj industrijskoj zoni (mesto Bivoqe), vlasni{tvo ``Srbija gasa``.

Gradski gasovodni prsten, u isto~noj industrijskoj zoni pored reke Rasine, severnoj industrijskoj zoni (industrijskog kompleksa ``14 Oktobar``) i u ju`nom delu grada od reke Rasine do parka ``Bagdala``, kapaciteta 100 000 Sm3/h, vlasni{tvo ``Srbija gasa``

Distributivna gasna mreà - polietilenska, vlasn{tvo ``Srbija gasa`` kapaciteta:

MRS - ``Prwavor `` 2000 Sm3/h MRS - ``Rasadnik `` 2000 Sm3/h MRS - ``Sportski centar`` 4000 Sm3/h MRS - ``Pliva~ki bazeni`` 500 Sm3/h MRS - ``Gradska toplana`` 4500 Sm3/h MRS - ``Pekara Plima - Pek`` 800 Sm3/h

Distributivna gasovodna mreà, merno-regulaciona stanica i kompresorska stanica, vlasni{tvo ``Boss petrol ``, u severnoj industrijskoj zoni, ogranak ``BOSS PROM GAS``, kapaciteta 4000 Sm3/h.

Distributivna gasovodna mreà - polietilenska, „MRS Bagdala`` , vlasni{tvo ``Tehnoenergetike``, kapaciteta 4000 Sm3/h. Ona obuhvata zapadnu teritoriju grada od Kosovske ulice do Garskog potoka.

Potencijali Stanovni{tvo i stambeni prostor - Postoje}i broj stambenih jedinica je 50 000, povr{ine 2 500 000 m3/h2 .

66

- Broj stambenih jedinica za koje se toplotna energija obezbe|uje toplifikacijom je 10000.

- Broj stambenih jedinica za koje se toplotna energija obezbe|uje gasifikacijom je 15000.

- Alternativni izvori energije - 3000 stambenih jedinica. - Ostalo-Lokalni izvori energije(fosilna goriva, biomasa, biqni otpad,

geotermalna energija i sli~no) Industrija - Postoje}i poslovno-proizvodni prostor je 800 000 m2.

Energo fluidi - Magistralni gasovod RG 09-04 kapaciteta 200 000 Sm3/h, vlasni{tvo ``Srbija

gasa`` Ograni~ewa - Niska efikasnost toplotnih izvora - Dotrajalost dela distributivne mreè - Nezavr{en gradski gasovodni prsten (~eli~ni deo mreè) - Delimi~no izgra|ena distributivna gasovodna mreà (polietilenska)


• Izgra|en magistranlni gasovod velikog i GMRS kapaciteta do 800 MW. • Usvojen koncept razvoja distributivne gasovodne mreè(DGM) i

toplifikacione mreè. SLABOSTI

• Delimi~no izgra|ena distributivna gasovodna mreà (DGM). • Nerazvijen distributivni sistem toplotne energije. • Energetski neefikasni izvori toplotne energije.

[ANSE

• Razvoj novih o obnovqivih izvora energije (toplotne pumpe, solarni sistemi..)

• Razvoj novih tehnolotgija u primeni prirodnog gasa za proizvodnwu toplotne energije (kondenacioni kotlovi, gasne asorbcione toplotne pumpe...)

• Razvoj sistema upraqawa toplifikacionim sistemom i distributivnom mreòm.

• Uvo|ewe sistema merewa potro{we toplotne energije na svim objektima. OPASNOSTI

• Akcidenti na gasovodnoj mreì, usled mogu}eg lo{eg planirawa, projektovawa, izgradwe i odràvawa infrastruktirnih sistema.

• Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom.

67

• Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u za{titnim zonama gasovoda.

• Politizacija investicionih procesa i odstupawa od usvojenih propisa i strategija.

10. Koncept sistema vodosnabdevaqa

Ocena stawa potencijali i ograni~ewa Izvori{ta

Izgradwom izvori{ta vodosnabdevawa Kru{evca na reci Rasini izgradwom akumulacije "]elije", stvoreni su uslovi vodosnabdevawa ne samo uèg gradskog podru~ja, ve} i okolnih seoskih naseqa, kao i naseqenih mesta u bliòj okolini: Aleksandrovca, ]i}evca, Varvarina, Stala}a i dr.,~ime sistem vodosnabdevawa poprima obele`ja regionalnog. Sprovedene hidrolo{ke studije procewuju da se sa izvori{ta"]elije" moè o~ekivati kapacitet sirove vode za vodosnabdevawe od preko 1800 l/sec. Prerastawem sistema vodosnabdevawa Kru{evca u regionalni name}u se posebni tehni~ki zahtevi kako u za{titi samog izvori{ta tako i u pogledu razvoja distributivne mreè. Sada{we izvori{te ~ine slede}i objekti:

� Brana i akumulaciono jezero "]elije" u kome je postavqena vodozahvatna kula sa vodozahvatima i evakuatorom. Najniì vodozahvat je na koti 255mnm, a najvi{i na koti 280mnm, ~ime se omogu}ava zahvatawe sirove vode sa najpovoqnijim parametrima kvaliteta;

� Postrojewe za pre~i{}avawe vode u Majdevu, kapaciteta 650l/sec; � êli~ni gravitacioni cevovod sirove vode od akumulacije do postrojewa za

preradu, pre~nika Ø 1014mm, duìne 2716m; � Magistralni ~eli~ni gravitacioni cevovod ~iste vode od postrojewa za

preradu do rezervoara na Bagdali, dimenzija Ø 1042mm, duìne 20403m.

Karakteristi~no je da u toku letwih meseci, zadwih nekoliko godina, proizvodwa na postrojewu za preradu sirove vode u pojedinim ~asovima dostiè projektovani kapacitet {to ukazuje na hitnu akciju pro{irewa postoje}ih kapaciteta za preradu vode i na hitne tehni~ke mere koje treba preduzeti na rekonstrukciji distributivne mreè. Karakteristi~no je da je na potezu magistralnog cevovoda Majdevo - Kru{evac do{lo do prikqu~ewa pojedinih seoskih naseqa direktno na cevovod tako da u tim selima ne postoji rezervoarski prostor kojim bi se vr{ilo dnevno izravnavawe neravnomernosti potro{we ve} se ~asovni maksimum nadokna|uje neposredno iz magistralnog voda. Pored svih nepovoqnosti koje se odraàvaju na funkcionalnost mreè izraèna je nemogu}nost kontrole ovakvih vodovodnih subsistema i otvorena je mogu}nost neracionalnog kori{}ewa pitke vode za zalivawe ba{ti i dr.

Izvori{te na desnoj obali Zapadne Morave, "îtluk" je po prikqu~ewu distributivne mreè Kru{evca na sistem "]elije" napu{teno i danas nije u funkciji. Maksimalna izda{nost ovog izvori{ta je dostizala 210 l/sec. Pojava fenola u toku eksploatacije ukazuje na opreznost u slu~aju tretirawa ovog izvori{ta kao alternativnog za potrebe vodosnabdevawa. Trenutno je oprema u glavnoj crpnoj stanici rekonstruisana, konzervisana i pripremqena za eventualno kori{}ewe. Dostizawe maksimalnih kapaciteta u toku pojedinih letwih sati na postrojewu u Majdevu ponovo aktuelizuju ovo izvori{ta kao rezervno. Najnovija istraìvawa kvaliteta vode ukazuju da zaga|ewa od fenola nema. Potrebno je ova ispitivawa nastaviti kako bi se do{lo do merodavnih podataka koji bi ukazali na budu}u namenu starog izvori{ta.

U ciqu zadovoqewa svojih potreba za tehnolo{kom vodom kao i protivpoàrne za {tite, ve}ina industrija u gradu je izgradila svoja izvori{ta zna~ajnih kapaciteta u vidu kopanih i bu{enih bunara. Ovi sistemi su odvojeni od sistema vodosnabdevawa grada.

68

Rezervoarski prostor

Glavni gradski distribucioni rezervoar je izgra|en na Bagdali u okviru izgradwe vodovodne mreè Kru{evca sa izvori{tem "îtluk". Osnovne karakteristike su:

� zapremina rezervoara: 2800 m3; � kota dna rezervoara: 208.00 m.n.m; � kota dna preliva: 212.00 m.n.m.

Najve}i broj potro{a~a u gradskom podru~ju se nalazi u opsegu od 150 do 170 mnm tako da visinski poloàj rezervoara odgovara potrebama vodosnabdevawa najve}eg dela potro{a~a. Optimalni opseg vodosnabdevawa sa ovog rezervoara su potro{a~i koji se nalaze izme|u kota 140 i 185 mnm ( prva visinska zona vodosnabdevawa ) a obuhvata oko 90% potro{a~a.

Izgra|ena je jo{ jedne komore rezervoara, zapremine 6000 m3 na istoj lokaciji. Distribucija vode u rezervoar je gravitacionim putem preko magistralnog cevovoda

Majdevo - Kru{evac dimenzija Ø 1000mm. Distribucija vode iz rezervoara je putem vi{e cevovoda:

� dva odvoda pre~nika Ø 300 i Ø 400mm prema pumpnoj stanici "îtluk" i

gradskom konzumnom podru~ju; � odvod pre~nika Ø 100mm;

� odvod pre~nika Ø 200mm prema vi{oj zoni naseqa Bagdala 3, direktno prikqu~en na magistralni dovod.

Po{to se sredinom osamdesetih godina iskazala nedovoqna zapremina

rezervoarskog prostora i usled nemogu}nosti vodosnabdevawa severoisto~ne gradske zone, izgra|en je "hidrauli~ki prsten" sa direktnim prikqu~kom na magistralni dovodni cevovod. Prikqu~ewa na magistralni vod su izvr{ena u zoni aerodroma sa kracima koji dopiru do Parunovca i do raskrsnice ulica Du{anove i JNA. U Novoj Kosovskoj ulici je tako|e izvr{eno prikqu~ewe na gradsku distributivnu mreù. Ovaj na~in spajawa sa mreòm je prakti~no rezervoar na Bagdali iskqu~io iz sistema distribucije, a ulogu rezervoara za izravnavawe neravnomernosti u potro{wi je preuzeo rezervoar ~iste vode u okviru postrojewa u Majdevu. Ovo re{ewe je dovelo do niza operativnih i tehni~kih problema koji se ogledaju u tome da u najniìm delovima mreè dolazi do visokih hidrostati~kih pritisaka dok problemi u snabdevawu vodom severoisto~ne zone grada nisu u potpunosti otkloweni.

Ulogu glavnog gradskog rezervoara trenutno vr{i rezervoar postrojewa u Majdevu, slede}ih karakteristika:

� korisna zapremina: 3000 m3; � kota dna rezervoara: 243 m.n.m; � kota preliva: 247 m.n.m.

Ovaj rezervoar pored uloge izravnawa potro{we za gradsko podru~je trenutno vr{i izravnawe potro{we i u pojedinim seoskim naseqima koja su neposredno prikqu~ena na magistralne vodove: Lipovac, Ko{evi, Dobromir...

Rezervoar druge visinske zone "Golo brdo" u [umicama tako|e uti~e na rad gradske mreè. Osnovne karakteristike rezervoara su:

� korisna zapremina: 630 m3; � kota dna rezervoara: 243.5 m.n.m; � kota preliva: 247 m.n.m.

Raspored ostalih rezervoara za pojedina sela ili grupe sela dat je u grafi~kom prilogu.

69

Distribuciona mreà

Ukupna duìna razvodne mreè Kru{evca iznosi pribli`no 195 km. Izgra|ena je od cevi razli~itih materijala i to: azbest-cementnih (37.8%), PVC (15.8%), PE (27.5%), livenog gvo`|a (4.4%) i ~elika, zajedno sa magistralnim dovodom (13.85%). Ovo ukazuje da 50% mreè koja je izgra|ena od PVC i azbest-cementnih cevi je podlo`no starewu {to uti~e na pove}awe gubitaka u mreì i na slabiju otpornost cevi u slu~aju iznenadnih udara u mreì i u slu~aju visokih pijezometarskih pritisaka koji su permanentno zastupqeni u pojedinim delovima mreè. Ukupan broj stanovnika prikqu~enih na mreù iznosi 86,350 {to daje podatak da je specifi~na duìna mreè 442st/km, dok je orijentacioni podatak specifi~ne duìne mreè u ve}ini evropskih gradova 500-750 st/km. Prose~no optere}ewe mreè iznosi 155 l/dan/m, dok je orijentacioni podatak za ve}inu evropskih gradova 300 l/dan/m. Ovaj podatak ukazuje na mogu}e rezerve u mreì ali se ne moè tretirati bez komentara jer pojedini delovi mreè nisu dovoqnih dimenzija. Zastupqenost pojedinih pre~nika mreè je slede}a:

� do 100 mm: 35.71% � 100 - 200 mm: 35.22% � 200 - 300 mm: 7.23% � 300 - 400 mm: 8.78% � 400 - 500 mm: 1.38% � 500 - 600 mm: 1.21%

Ovaj podatak ukazuje da veliki deo mreè, pre~nika mawih od 100mm ne zadovoqava uslove protivpoàrne za{tite koji su propisani "Pravilnikom o protivpoàrnoj za{titi i spoqa{woj i unutra{woj hidrantskoj mreì" (Sl.list SFRJ br.30/91).

Proizvodwa i potro{wa vode

Najve}i broj potro{a~a na podru~ju op{tine spada u kategorije doma}instava u individualnim ku}ama i kategoriju tzv. velikih potro{a~a (veliki privredni potro{a~i, ustanove, {kole, kasarne, bolnice...). Podaci ukazuju da veliki potro{a~i u~estvuju u ukupnoj potro{wi sa pribli`no 40% s tim da se realno moè o~ekivati trend porasta wihovog udela u ukupnoj potro{wi i dodatno optere}ewe na distributivni sistem.

Na osnovu merenih podataka proizvodwe vode u Majdevu u periodu od 1991 - 1996 god., prose~na godi{wa proizvodwa vode iznosi 350 l/sec. Neravnomernost potro{we vode na osnovu pore|ewa podataka o proizvodwi i potro{wi vode se mogu izkazati u slede}em obliku:

� koeficijent maksimalne dnevne neravnomernost: Kdnmax=1.45

� koeficijent maksimalne ~asovne neravnomernosti: K~asmax=1.40

� maksimalni dnevni protok: Qdn

max=1.45x350= 507 l/sec � maksimalni ~asovni protok: Q

~asmax=1.40x507= 710 l/sec

� prose~na specifi~na proizvodwa za gradsko podru~je:qsr_grad= 370l/kor/dan � prose~na specifi~na proizvodwa za seosko podru~je: qsr_selo= 150 /kor/dan � gubici vode u sistemu: 20% � prose~na specifi~na potro{wa za gradsko podru~je: qptsr_grad= 295 l/st/dan � prose~na specifi~na potro{wa za seosko podru~je: qptsr_selo= 120 l/st/dan

70

Tabela br.5. (Na~in vodosnabdevawa naseqenih mesta na prostoru grada Kru{evca)

Potencijali

� Osnovni potencijal je da prostor grada Kru{evca raspolaè pija}im vodama koje su kvalitetne. Potencijale ~ine i:

� Postojawe za preradu sirove vode u Majdevu ima mogu}nosti pro{irewa; � Pra}ewe kvaliteta ispravnosti vode uvedenim sistemom daqinskog

upravqawa vodosnabdevawem, kao i mogu}nost pro{irewa daqinskog sistema na novoj mreì;

� Gubici vode u sistemu iznose oko 20% {to je znatno mawe od proseka u na{oj zemqi pa ~ak i u razvijenim evropskim zemqama;

� Gubitak vode kao sada{we ograni~ewe je ujedno i potencijal- smawewem gubitaka revitalizacijom mreè obezbe|uje se racionalniji vodni resurs.

� Najnovija hemijsko-biolo{ka istraìvawa kvaliteta podzemnih voda na lokalitetu starog izvori{ta u îtluku pokazuju da u wima nema prisustva fenola {to ponovo aktuelizuje pitawe dodatnih istraìvawa i wegove budu}e namene.

� Ura|eno je vi{e projekata, studija i hidrauli~kih analiza vezanih za distribucioni sistem Kru{evca i regionalni sistem vodosnabdevawa “]elije”.

Na~in vodosnabdevawa

Broj naseqenih

mesta

Broj stanovnika

Broj doma}instva

naseqena mesta prikqu~ena na sistem "]elije"

62 111.235

39.827

naseqena mesta gde je izgradwa vodovoda u toku

5 3.349 1.282

nasewena mesta koja nisu prikqu~ena na sistem "]elije" 12 5.113 1.583

naseqena mesta za koja je u toku izrada projekta

vodosnabdevawa 22 11.671 3.902

Grafik 1 (Grafi~ka predstava na~ina vodosnabdevawa naseqenihmesta )

61%5%

12%

22%

naseqena mesta prikqu~ena na

na sistem "]elije"

"]elije" naseqena mesta gde je izgradwa

izgradwa vodovoda u toku

nasewena mesta koja nisuprikqu~ena na sistem "]elije"

naseqena mesta za koja je u tokuizrada projekta vodosnabdevawa

71

� Postoji javna preduye}a JKP “Vodovod”-Kru{evac koje se adekvatno bavi vodosnabdevawem Grada i upravqa regionalnim sistemom vodosnabdevawa “]elije”.

Ograni~ewa

� Zadwih godina je primetno da postoje}e postrojewe za proizvodwu pitke vode u Majdevu dostiè projektovani kapacitet u pojedinim ~asovima u toku letwih meseci;

� Glavni gradski rezervoar na Bagdali je van funkcije tako da se dnevno

izravnawe neravnomernosti potro{we vr{i preko rezervoara u Majdevu; � Postoje}i rezervoarski prostor ne zadovoqava potrebne kapacitete;

� Pojedina seoska naseqa su direktno prikqu~ena na magistralne vodove {to uti~e na smawewe mogu}nosti kontrole wihovih lokalnih vodovoda, dovodi do dodatnog optere}ewa postoje}eg distributivnog sistema i omogu}ava neracionalno i neplansko kori{}ewe pitke vode za poqoprivredne namene;

� U niìm delovima grada se u satima sa minimalnom potro{wom javqaju

previsoki pritisci koji uti~u na trajnost i funkcionalnost mreè i armatura;

� Pojedini delovi mreè nisu me|usobno povezani {to uti~e na

neravnomernost distribucije vode u pogledu propusne mo}i i rasporeda pritisaka;

� Oko 40% izgra|ene mreè je pre~nika maweg od Ø 100mm {to ne odgovara

vaè}im protivpoàrnim propisima; � Primetan je porast udela velikih potro{a~a u ukupnoj potro{wi vode sa

o~ekivanim naglim trendom porasta u budu}em periodu; � Deo mreè je izgra|en od nekvalitetnih materijala (pocinkovane cevi) i

materijala koji su se pokazali {tetni po zdravqe ~oveka (azbestne cevi). � U vodovodnoj mreì postoje slepi vodovi, {to se odraàva na kvalitet

vode. � Velika koli~ina vode se gubi u cevnoj mreì (zbog ne doma}inskog odnosa

korisnika prema neispravnim instalacijama, nestru~ne montaè cevi i opreme, dotrajalosti instalacija...).

� Broj bespravno prikqu~enih potro{a~a nije zanemarqiv. � Mali broj sela nema organizovano snabdeva vodom, {to se za kanalizaciju

ne moè re}i. � Lokalni vodovodni sistemi uglavnom ne ispuwavaju potrebne sanitarno

tehni~ke i higijenske zahteve � Evidentan je problem zaga|ewa aluvijalnih izdani i zona postoje}ih

izvori{ta; � Pojedina doma}instva koriste lokalne bunare u kojima je voda hemijski i

bakteriolo{ki neispravna.

SWOT analiza

prednosti

� Grad Kru{evca raspolaè pija}im vodama koje su kvalitetne. Prednosti sistema vodosnabdevawa su i:

� Postojawe za preradu sirove vode u Majdevu ima mogu}nosti pro{irewa;

72

� Pra}ewe kvaliteta ispravnosti vode uvedenim sistemom daqinskog upravqawa vodosnabdevawem, kao i mogu}nost pro{irewa daqinskog sistema na novoj mreì;

� Gubici vode u sistemu iznose oko 20% {to je znatno mawe od proseka u na{oj zemqi pa ~ak i u razvijenim evropskim zemqama;

� Gubitak vode kao sada{we ograni~ewe je ujedno i potencijal- smawewem gubitaka revitalizacijom mreè obezbe|uje se racionalniji vodni resurs.

� Najnovija hemijsko-biolo{ka istraìvawa kvaliteta podzemnih voda na lokalitetu starog izvori{ta u îtluku pokazuju da u wima nema prisustva fenola {to ponovo aktuelizuje pitawe dodatnih istraìvawa i wegove budu}e namene.

� Ura|eno je vi{e projekata, studija i hidrauli~kih analiza vezanih za distribucioni sistem Kru{evca i regionalni sistem vodosnabdevawa “]elije”.

� Postoji javna preduye}a JKP “Vodovod”-Kru{evac koje se adekvatno bavi vodosnabdevawem Grada i upravqa regionalnim sistemom vodosnabdevawa “]elije”.

slabosti

� Postoje}e postrojewe za proizvodwu pitke vode u Majdevu dostiè projektovani kapacitet u pojedinim ~asovima u toku letwih meseci;

� Glavni gradski rezervoar na Bagdali je van funkcije tako da se dnevno

izravnawe vr{i preko rezervoara u Majdevu; � Postoje}i rezervoarski prostor ne zadovoqava potrebne kapacitete;

� Pojedina seoska naseqa su direktno prikqu~ena na magistralne vodove {to uti~e na smawewe mogu}nosti kontrole wihovih lokalnih vodovoda, dovodi do dodatnog optere}ewa postoje}eg distributivnog sistema i omogu}ava neracionalno i neplansko kori{}ewe pitke vode za poqoprivredne namene;

� U niìm delovima grada se u satima sa minimalnom potro{wom javqaju

previsoki pritisci koji uti~u na trajnost i funkcionalnost mreè i armatura;

� Pojedini delovi mreè nisu me|usobno povezani {to uti~e na

neravnomernost distribucije vode u pogledu propusne mo}i i rasporeda pritisaka;

� Oko 40% izgra|ene mreè je pre~nika maweg od Ø 100mm {to ne odgovara

vaè}im protivpoàrnim propisima; � Primetan je porast udela velikih potro{a~a u ukupnoj potro{wi vode sa

o~ekivanim naglim trendom porasta u budu}em periodu; � Deo mreè je izgra|en od nekvalitetnih materijala (pocinkovane cevi) i

materijala koji su se pokazali {tetni po zdravqe ~oveka (azbestne cevi). � U vodovodnoj mreì postoje slepi vodovi, {to se odraàva na kvalitet

vode. � Velika koli~ina vode se gubi u cevnoj mreì (zbog ne doma}inskog odnosa

korisnika prema neispravnim instalacijama, nestru~ne montaè cevi i opreme, dotrajalosti instalacija...).

� Broj bespravno prikqu~enih potro{a~a nije zanemarqiv. � Mali broj sela nema organizovano snabdeva vodom, {to se za kanalizaciju

ne moè re}i. � Lokalni vodovodni sistemi uglavnom ne ispuwavaju potrebne sanitarno

tehni~ke i higijenske zahteve

73

� Evidentan je problem zaga|ewa aluvijalnih izdani i zona postoje}ih izvori{ta;

� Pojedina doma}instva koriste lokalne bunare u kojima je voda hemijski i bakteriolo{ki neispravna.

{anse

� Neophodna je izgradwa rezervoara u Lipovcu prema ve} uta|enom Glavnom projektu;

� Nastavqawe izgradwe rezervoarskih prostora i razvodne mreè po visinskim zonama u naseqima koja su zapo~ela realizaciju sistema ili su planirana za prikqu~ewe u drugoj fazi snabdevawa sa sistema ]elije;

� Rekonstrukcija i modernizacija postoje}e fabrike sirove vode u Majdevu. � Zavr{etak uvo|ewa sistema daqinskog nadzora vodosnabdevawa na

teritoriji celog Grada. Upravqa~ko-informaciono osavremewavawe vodovodnih sistema, uvo|ewem mernog - monitornog sistema, koji }e omogu}avati pra}ewe dinamike potro{we u svim va`nijim granama mreè, kao i brzu dijagnostiku poreme}aja i kvarova tokom funkcionisawa sistema;

� Ujedna~avawe kvaliteta mreè na nivou celog Grada (zamena cevnog materijala kvalitetnijim, zamena mawih pre~nika odgovaraju}im, ukidawe slepih krakova mreè uspostavqawem prstenaste mreè na svim deonicama, izgradwa rezervoarskih prostora...)

� Postepeno povezivawe svih parcijalnih vodovoda naseqa u jedinstven interkomunalni sistem, kojim }e se ostvariti visoka pouzdanost funkcionisawa i propisan, stalno kontrlisan kvalitet vode;

� Smawewe gubitaka vode u distributivnoj mreì; � Otklawawe svih nedostatke koji uti~u na kvalitet pija}ih voda; � Odre|ivawe titulara seoskih vodovoda u skladu sa Zakonom, u smislu

distribucije, odràvawa i kontrole kvaliteta lokalnih sistema za vodosnabdevawe;

� Za{titita i revitalizacija podzemnih izdani na svim podru~jima grada Kru{evca. Posebno treba za{titi artersku izdan, strate{kog zna~aja u selima Kaonik i \unis;

� Striktno po{tovawe reìma za{tite izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda u svim izvori{tima postoje}eg komunalnog i seoskih vodovoda, bez obzira na kapacitet i prostorni obuhvat;

� O~uvawe lokalnih izvori{ta, ~ak i onih maweg kapaciteta, i nakon povezivawa pojedinih naseqa sa vi{im sistemima (regionalni vodovodni sistem "]elije"), radi obezbe|ewa vitalnih funkcija sistema u kriznim havarijskim situacijama;

� Voda za tehnolo{ke potrebe ne zahteva vodu kvaliteta vode za pi}e, ve} se potro{a~i tehnolo{ke vode upu}uju na vlastite zahvate povr{inskih i podzemnih voda nièg kvaliteta i na mere recirkulacije i planske racionalizacije potro{we;

� Smawivawe specifi~ne potro{we vode u doma}instvima, politikom realnih cena vode, merewem utro{ka vode i merama planske racionalizacije potro{we i smawivawa upotrebe vode za pi}e za zalivawe i navodwavawe vrtova, ba{ti i poqoprivrednih kultura;

� Kqu~na mera je uskla|ivawe prodajne cene vode sa cenama definisanim Strategijom dugoro~nog razvoja Republike Srbije. To zna~i da cena mora da pokrije sve tro{kove proste reprodukcije sistema, tro{kove za{tite izvori{ta, kao i deo tro{kova pro{irene reprodukcije za daqi razvoj sistema, tj. finansijsko obezbe|ewe odrìvog razvoja vodosnabdevawa;

� Odre|ivawe institucija koje }e brinuti o kvalitetu javnih ~esmi i seoskih izvora kao i definisawe pravila za kori{}ewe ovog prirodnog dobra.

74

pretwe-rizici

� Neuskla|enost propisa i tehni~kih regulativa sa tehni~kom praksom. � Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za

izgradwu objekata sistema vodosnabdevawa. � Politizacija investicionih procesa i odstupawa od usvojenih propisa i

strategija.

11. Koncept sistema kanalisawa

Sistem odvo|ewa otpadnih voda ocena stawa potencijali i ograni~ewa Razvijenost kanalizacione mreè pre svega je privilegija urbanog podru~ja

op{tine, dok je veoma mali broj seoskih naseqa samo delimi~no izgradio kanalizaciju. Kanalizacionim sistemom Kru{evca pored grada obuhva}ena su i prigradska

naseqa: Bivoqe, Lazarica, Malo Golovode, îtluk, Mudrakovac, a delimi~no Paka{nica i Begovo Brdo.

Na seoskom podru~ju op{tine delimi~no je izgra|ena kanalizacija u Velikom [iqegovcu i Jasici. Ribarska Bawa tako|e ima izgra|enu kanalizaciju.

Zaga|iva~i na teritoriji op{tine Kru{evac

Prema poreklu i mestu nastanka otpadne vode se mogu svrstati u nekoliko osnovnih grupa:

� komunalne otpadne vode od stanovni{tva i privrednih subjekata

� industrijske otpadne vode iz pojedinih procesa proizvodwe i

� otpadne vode od sto~nih farmi.

Ovde se prvenstveno misli na koncentrisane izvore zaga|ivawa voda, odnosno emitere otpadnih voda koji imaju jasno definisane izlive.

U privredi op{tine Kru{evac, zastupqene su skoro sve privredne grane: industrija, poqoprivreda, gra|evinarstvo, saobra}aj i veze, trgovina i ugostiteqstvo, zanatstvo, stanbeno-komunalna delatost i finansijske usluge, kao i nau~no-istraìva~ka delatnost. Me|utim, osnovu privrednog razvoja op{tine svakako ~ine metaloprera|iva~ka i hemijska industrija.

Osim velikih dru{tvenih kolektiva, u Kru{evcu ima i preko 1.200 privatnih preduze}a i preko 2.500 samostalnoih radwi u svim sektorima delatnosti.

Zna~ajan doprinos u produkciji zaga|ewa svakako poti~e i od poqoprivredne proizvodwe, me|utim, tu se radi o rasutim izvorima zaga|ewa kod kojih se redukcija emisije zaga|uju}ih supstanci ne moè izvr{iti, ve} prevashodno po{tovawem agrotehni~kih mera.

Postoje}a kanalizacija grada Kru{evca

Izgradwa kanalizacije Kru{evca zapo~ela je 1958 godine i to po separacionom sistemu. Kako se grad razvijao na valovitoj zaravni izme|u Reke Rasine i Zapadne Morave, to je uticalo i na oprdeqewa generalnih pravaca i magistralnih kolektora kanalizacije.

Gradskom kanalizacijom je obuhva}eno oko 57.000 stanovnika, odnosno oko 90 % ukupnog stanovni{tva u granicama GUP-a.

Primarna mreà gradskih kolektora otpadne vode odvodi do centralnog gradskog kolektora. Prema slivnom podru~ju sa koga odvode otpadne vode mogu se svrstati kao tzv.: Lazari~ki, Koètinski, Ko{ijski i Bivoqski. Ostala mreà gradske kanalizacije gravitira napred pomenutim kolektorima i moè se smatrati sekundarnom. Ovi

75

kolektori trenutno ne zadovoqavaju u trenucima maksimalnih ~asovnih protoka svojom propusnom mo}i.

Ukupna duìna izgra|ene kanalizacije iznosi oko 200 km. Prema vrsti cevnog materijala, zastupqena je keramika, azbest-cement, plastika i beton. Prema profilu cevovoda, uglavnom su kru`ne cevi pre~nika od Ø 200 mm do Ø 1600 mm. Nave}i deo kanalizacionog sistema ~ini sekundarna mreà pre~nika Ø 200 do Ø 400mm.

Glavni kolektori za evakuaciju otpadnih voda su:

� Ko{ijski, ( centralni gradski kolektor - profil elipsasti: 110/60 cm )

� Koètinski

� Bivoqski kolektor i

� Lazari~ki

Sistem glavnih kolektora nije u potpunosti izgra|en, tako da se samo mawi deo otpadnih voda odvodi do lokacije postrojewa za wihovo pre~i{}avawe. S toga se ulaù stalni napori da se sistem glavnih kolektora kompletira, kako bi se sve kanalisane otpadne vode dovele do lokacije postrojewa, ~ija je izgradwa zapo~eta jo{ po~etkom devedesetih godina.

U sada{wem trenutku postoje dva glavna izliva u Zapadnu Moravu. Jedan se nalazi u pravcu lokacije budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe, pre~nika Ø 1500 mm, dok je drugi Ø 400 mm i ne{to je uzvodnije od prvog. Na podru~ju Parunovca evidentiran je jo{ jedan izliv u Rasinu, koji evakui{e vode iz fabrike"[IK" i dela naseqa Parunovac. U reku Rasinu tako|e postoji izliv iz Hemijske industrije "@upa" .

Kao poseban problem u funkcionisawu kanalizacije neophodno je pomenuti da usled nedovoqne izgra|enosti atmosferske kanalizacije, zna~ajna koli~ina ki{nice dospeva u kanalizaciju otpadnih voda, ~ime dolazi do preoptere}ewa ove mreè pri ki{ama ve}eg intenziteta i povremenog izlivawa kanalskog sadràja na uli~ne povr{ine.

Godine 1985, zapo~ete su aktivnosti na izgradwi centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (CPPOV) Kru{evca. Do sada je izgra|en samo deo mehani~ke faze (crpna stanica sa pu`nim pumpama i agregatima, mehani~ka re{etka, objekat sa dizel agregatom za rezervno napajawe elekti~nim energijom i cevovod za evakuaciju vode do Zapadne Morave kao recipijenta).

Tabela br. 6. (Izgra|enost vodovoda i kanalizacije u naseqenim mestima na

prostoru grada Kru{evca)

Izgra|enost vodovoda i kanalizacije Broj

naseqenih mesta

naseqena mesta sa vodovodom i kanalizacijom

13

naseqena mesta sa vodovodom bez kanalizacije

51

naseqena mesta bez vodovoda i kanalizacije

37

76

Grafik 2 ( Grafi~ka predstava izgra|enosti vodovoda i kanalizacije )

13%

50%

37%

naseqena mesta sa vodovodom i kanalizacijom

naseqena mesta sa vodovodom bez kanalizacije

naseqena mesta bez vodovoda i kanalizacije

Potencijali

� I ako organizovana evakuacija otpadnih i atmosferskih voda predstavqa veliki problem, ipak najve}i potencijal predstavqaju bliski veliki recipijenti Zapadne Morave, Rasine i Ribarske reke. Tako|e ve}ina dolinskih naseqa se nalazi u blizini navedenih reka tako da je mogu}e formirawe wihovih kanalizacionih slivova sa PPOV.

� Osnovni potencijal ~ini izvedena mreà fekalne kanalizacije sa mogu}no{}u pro{irewa.

� Postojawe za pre~i{}avawe otpadnih voda separatnog sistema za kanalisawe Grada Kru{evca, ~ija izgradwa je zapo~eta.

� “Generalni projekat sakupqawa, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda naseqa op{tine Kru{evac” koji je izradio institut ”Jaroslav êrni” iz Beograda;

� Postoji gradsko javno preduze}a JKP “Vodovod”-Kru{evac koje se adekvatno bavi kanalisawem fekalnih i atmosferskih voda.

Ograni~ewa

� Problem otpadnih voda na teritoriji grada Kru{evca je vrlo izraèn.

� Kanalizacionu mreù trenutno ima samo grad Kru{evac sa delovima nekih prigradskih naseqa na teritoriji GUP-a, zatim naseqa Jasika, îtluk, Veliki [iqegovac i Ribarska Bawa. Ostala naseqa nemaju ni za~etke javnih kanalizacija.

� Postoje}i gradski primarni kolektori ne odgovaraju svojom propusnom mo}i prikqu~ewu novih korisnika ~iji broj neizostavno raste urbanizacijom kako uèg gradskog podru~ja tako i prigradskih naseqa;

� Zbog nedovoqne izgra|enosti atmosferske kanalizacije i konfiguracije terena, u vreme ki{a se dosta povr{inskih voda sliva u fekalnu kanalizaciju, {to nepotrebno optere}uje postoje}u mreù, a u budu}nosti i centralno postrojewe.

� Na teritoiji op{tine nema ni jednog sasvim izgra|enog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda.

77

� Prakti~no samo Kru{evac ima zapo~etu izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe (deo mehani~ke faze). Kanalizacije naseqa Jasika i Ribarske Bawe se zavr{avaju neodgovaraju}im septi~kim jamama, a îtluka direktno u Zapadnu Moravu. U ostalim naseqima se otpadne vode bez ikakvog tretmana upu{taju u tlo ili lokalne jaruge. Prikupqawe otpadnih voda se naj~e{}e vr{i neadekvatno izgra|enim septi~kim jamama sa nekontolisanim izlivawem, a êsto se u tu svrhu koriste i napu{teni kopani bunari.

� Aùrni katastar privrednih kapaciteta na nivou Grada, kao potencijalnih zaga|iva~a ne postoji.

� Zbog postoje}e ekonomske situacije u celoj zemqi, pa i u gradu Kru{evcu, prili~an je broj industrijskih kapaciteta koji delimi~no ili u celini nisu u funkciji, ili su u fazi privatizacije. Iz tog razloga je produkcija otpadne vode iz privrednih kapaciteta smawena, ali svakako treba sprovesti detaqnu prospekciju ovih subjekata i analizirati aktuelno stawe po pitawu otpadnih voda.

� Problem je akutan, ali te{ko re{iv, jer male gustine stanovawa i me|usobno udaqeni objekti funkcionalno i ekonomski ne opravdavaju izgradwu, fekalne kanalizacije u ve}ini mawih seoskih naseqa. Tako|e, prostorni odnos naseqa i velikih recipijenata Zapadne Morave, Rasine i Ribarske reke ne omogu}avaju integrisani fekalni kanalizacioni sistem.

� Za prihvat otpadnih voda izgra|ene su brojne septi~ke jame koje ne odgovaraju zahtevima i propisima tako da dolazi do zaga|ewa podzemqa;

� Duìna kanalizacione mreè je mawa od duìne vodovodne mreè te postoje doma}instva koja nisu prikqu~ena na kanalizacionu mreù;

� Neki kanalizacioni prikqu~ci su izvr{eni na potoke koji predstavqaju prirodne odvodnike atmosferskih voda i prolaze kroz gradsko tkivo ~ime je do{lo do wihovog zaga|ewa i potencijalne opasnosti od zaraze;

� Postoje spojevi dva separatna sistema, {to uzrokuje probleme u funkcionisawu oba sistema.

SWOT analiza

prednosti

� Najve}u prednost predstavqaju bliski veliki recipijenti Zapadne Morave, Rasine i Ribarske reke. Tako|e ve}ina dolinskih naseqa se nalazi u blizini navedenih reka tako da je mogu}e formirawe wihovih kanalizacionih slivova sa PPOV.

� Izvedena mreà fekalne kanalizacije sa mogu}no{}u pro{irewa.

� Postojawe za pre~i{}avawe otpadnih voda separatnog sistema za kanalisawe Grada Kru{evca, ~ija izgradwa je zapo~eta.

� “Generalni projekat sakupqawa, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda naseqa op{tine Kru{evac” koji je izradio institut ”Jaroslav êrni” iz Beograda;


78

slabosti

� Kanalizacionu mreù trenutno ima samo grad Kru{evac sa delovima nekih prigradskih naseqa na teritoriji GUP-a, zatim naseqa Jasika, îtluk, Veliki [iqegovac i Ribarska Bawa. Ostala naseqa nemaju ni za~etke javnih kanalizacija.

� Postoje}i gradski primarni kolektori ne odgovaraju svojom propusnom mo}i prikqu~ewu novih korisnika ~iji broj neizostavno raste urbanizacijom kako uèg gradskog podru~ja tako i prigradskih naseqa;

� Zbog nedovoqne izgra|enosti atmosferske kanalizacije i konfiguracije terena, u vreme ki{a se dosta povr{inskih voda sliva u fekalnu kanalizaciju, {to nepotrebno optere}uje postoje}u mreù, a u budu}nosti i centralno postrojewe.

� Na teritoiji op{tine nema ni jednog sasvim izgra|enog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda.

� Prakti~no samo Kru{evac ima zapo~etu izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe (deo mehani~ke faze). Kanalizacije naseqa Jasika i Ribarske Bawe se zavr{avaju neodgovaraju}im septi~kim jamama, a îtluka direktno u Zapadnu Moravu. U ostalim naseqima se otpadne vode bez ikakvog tretmana upu{taju u tlo ili lokalne jaruge. Prikupqawe otpadnih voda se naj~e{}e vr{i neadekvatno izgra|enim septi~kim jamama sa nekontolisanim izlivawem, a êsto se u tu svrhu koriste i napu{teni kopani bunari.

� Aùrni katastar privrednih kapaciteta na nivou Grada, kao potencijalnih zaga|iva~a ne postoji.

� Zbog postoje}e ekonomske situacije u celoj zemqi, pa i u gradu Kru{evcu, prili~an je broj industrijskih kapaciteta koji delimi~no ili u celini nisu u funkciji, ili su u fazi privatizacije. Iz tog razloga je produkcija otpadne vode iz privrednih kapaciteta smawena, ali svakako treba sprovesti detaqnu prospekciju ovih subjekata i analizirati aktuelno stawe po pitawu otpadnih voda.

� Za prihvat otpadnih voda izgra|ene su brojne septi~ke jame koje ne odgovaraju zahtevima i propisima tako da dolazi do zaga|ewa podzemqa;

� Duìna kanalizacione mreè je mawa od duìne vodovodne mreè te postoje doma}instva koja nisu prikqu~ena na kanalizacionu mreù;

� Neki kanalizacioni prikqu~ci su izvr{eni na potoke koji predstavqaju prirodne odvodnike atmosferskih voda i prolaze kroz gradsko tkivo ~ime je do{lo do wihovog zaga|ewa i potencijalne opasnosti od zaraze;

� Postoje spojevi dva separatna sistema, {to uzrokuje probleme u funkcionisawu oba sistema.

{anse

� Izgradwa novih kolektora primarnog tipa u ciqu pove}awa propusne mo}i, zbog prikqu~ewa novih korisnika ~iji broj neizostavno raste urbanizacijom kako uèg gradskog podru~ja tako i prigradskih naseqa;

� Izgradwa novih kolektore atmosferske kanalizacije kako bi se spre~o priliv povr{inskih voda u fekalnu kanalizaciju, {to nepotrebno optere}uje postoje}u mreù, a u budu}nosti i centralno postrojewe.

79

� Nastavak zapo~ete izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda grada Kru{evca.

� Aùriran katastar privrednih kapaciteta na nivou Grada, kao svih ostalih potencijalnih zaga|iva~a.

� Implementacija re{ewa iz Generalnog projekta sakupqawa, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda naseqa op{tine Kru{evac koji je izradio institut “Jaroslav êrni” iz Beograda;

� Inovirawa projekta za pre~i{}avawe otpadnih voda grada Kru{evca;

� Izrada Projekta sanitarne za{tite i Prostornog plana podru~ja posebne namene akumulacije ]elije;

� Razvoj vodovodne mreè u seoskim i prigradskim naseqima name}e potrebu izgradwe kanalizacione mreè u wima;

� Pri kanalisawu naseqa koja nisu imala kanalizacione sisteme, striktno se sprovodi princip obaveznosti prikqu~ewa doma}instva, bez obzira na dotada{wa privremena re{ewa. Striktno se zabrawuje evakuacija otpadnih voda u napu{tene bunare i upojne jame:

� Ujedna~avawe kvaliteta mreè na nivou cele teritorije grada (zamena cevnog materijala kvalitetnijim, zamena mawih pre~nika odgovaraju}im..)

� Uvo|ewe sistema daqinskog nadzora rada crpnih stanica, kvaliteta vode u kanalizacionom sistemu.

� Obavezno uvo|ewe predtretmana pre ispu{tawa u kanalizacionu mreù za one korisnike koji u upotrebqenim vodama imaju opasne materije.

� Odre|ivawe titulara mawih postrojewa za pre~i{}avawe, kao i lokalnih kanalizacionih sistema u skladu sa Zakonom, u smislu izgradwe, odràvawa i kontrole kvaliteta;

� Uskla|ivawe postoje}ih pravilnika o kvalitetu upotrebqene vode sa zakonima i republi~kim pravilnicima iz ove oblasti.

pretwe-rizici


� Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za izgradwu objekata sistema kanalisawa.


12. Sistem odvo|ewa atmosferskih voda Ocena stawa

Prirodni odvodnici za prihvat atmosferskih voda su slede}i potoci koji pripadaju slivovima reka Zapadne Morave i Rasine:

� Garski potok

� Vu~a~ki potok

� Ko{ijski potok

� Koètinski potok

80

� Gaglovski potok

� Dedinski potok

� Potok Bunarac

� Kobiqski potok

� Merimin potok

Do sada su izvr{eni radovi na regulaciji delova ovih potoka. Svest o potrebi izgradwe atmosferske kanalizacije je do sada najsporije sazrevala tako da je ovaj deo mreè malo zastupqen u odnosu na ostale komunalne infrastrukturne objekte tako da je sada propusna mo} prirodnih recipijenata prili~no neiskori{}ena.

Regulacija prirodnih recipijenata koji prolaze kroz uè gradsko jezgro, a to su: Ko{ijski, Koètinski i Garski potok je ve}im delom izvr{ena, a u toku su radovi na realizaciji zavr{etka regulacije ili na pripremi nedostaju}e projektne dokumentacije. Od kraja osamdesetih godina prisutna je tendencija da se atmosferska kanalizacija radi u svim novoplaniranim i rekonstruisanim saobra}ajnicama ali su i daqe prisutni problemi plavqewa pojedinih delova grada usled poja~ane urbanizacije i nedostatka atmosferske kanalizacije.

Potencijali

� Osnovni potencijal ~ini postojawe separatnog sistema za kanalisawe u gradskom nasequ, koji ima mogu}nosti pro{irewa kako u gradu, tako i u nekim selima.

� Na teritoriji grada Kru{evca pri ja~im pquskovima nema zadràvawa vode na povr{ini terena (usled izrazite vodopropustqivosti podloge -aluvijalni nanos reke na kojoj leì grad), kao ni na kolovozu (nivelacija gradskih saobra}ajnica je uglavnom izdignuta u odnosu na okolni teren).

� Na teritoriji grada Kru{evca postoji nekoliko zacevqenih potoka tako da evakuacija atmosferskih voda ne predstavqa veliki problem, ipak najve}i potencijal predstavqaju bliski veliki recipijenti Zapadne Morave, Rasine i Ribarske reke.

� Povoqna konfiguracija terena grada Kru{evca omogu}ava sa ve}eg dela gradskog podru~ja prirodno odvodwavawe atmosferskih voda preko lokalnih potoka (Ko{ijski, Koètinski, Garski, Vu~a~ki) i reke Zapadnu Moravu i Rasinu.

� Postoje}a propusna mo} prirodnih recipijenata je daleko ve}a od mreè atmosferske kanalizacije koja je prikqu~ena na wih;

� Osnovni potencijal ~ini izvedena mreà atmosferske kanalizacije sa mogu}no{}u pro{irewa.


Ograni~ewa

� Seoska i prigradska naseqa nemaju atmosferske kanalizacione sisteme, pa je pri ve}im padavinama na asfaltiranim putevima znatna koli~ina atmosferskih voda, a primetno je i izlivawe buji~nih tokova.

� Izlivi atmosferskih kolektora u zacevqene gradske potoke vezani su za promenu nivoa u wima.

� Prirodni vodotoci su zaga|eni otpadnim fekalnim vodama usled slabije razvijenosti mreè fekalne kanalizacije u pojedinim delovima grada;

81

� Ve}i deo kolektorske gradske mreè je izgra|en, me|utim sekundarna atmosferska kanalizacija nije gra|ena prema jedinstvenom sistemu i programu, tako da se jedan deo mreè zbog neadekvatnog odràvawa mora staviti van upotrebe.

� U odnosu na izgra|enu fekalnu kanalizaciju atmoserska kanalizacija znatno je mawe zastupqena i to uglavnom na uèm gradskom podru~ju. U prigradskom, kao i u seoskim naseqima atmosfersku kanalizacija nije gra|ena.

SWOT analiza

prednosti

� Postojawe separatnog sistema za kanalisawe u gradskom nasequ, koji ima mogu}nosti pro{irewa kako u gradu, tako i u nekim selima.

� Na teritoriji grada Kru{evca pri ja~im pquskovima nema zadràvawa vode na povr{ini terena (usled izrazite vodopropustqivosti podloge -aluvijalni nanos reke na kojoj leì grad), kao ni na kolovozu (nivelacija gradskih saobra}ajnica je uglavnom izdignuta u odnosu na okolni teren).

� Povoqna konfiguracija terena grada Kru{evca omogu}ava sa ve}eg dela gradskog podru~ja prirodno odvodwavawe atmosferskih voda preko lokalnih potoka (Ko{ijski, Koètinski, Garski, Vu~a~ki) i reke Zapadnu Moravu i Rasinu.

� Postoje}a propusna mo} prirodnih recipijenata je daleko ve}a od mreè atmosferske kanalizacije koja je prikqu~ena na wih;

� Izvedena mreà atmosferske kanalizacije sa mogu}no{}u pro{irewa.


slabosti

� Seoska i prigradska naseqa nemaju atmosferske kanalizacione sisteme, pa je pri ve}im padavinama na asfaltiranim putevima znatna koli~ina atmosferskih voda, a primetno je i izlivawe buji~nih tokova.

� Izlivi atmosferskih kolektora u zacevqene gradske potoke vezani su za promenu nivoa u wima.

� Prirodni vodotoci su zaga|eni otpadnim fekalnim vodama usled slabije razvijenosti mreè fekalne kanalizacije u pojedinim delovima grada;

� Ve}i deo kolektorske gradske mreè je izgra|en, me|utim sekundarna atmosferska kanalizacija nije gra|ena prema jedinstvenom sistemu i programu, tako da se jedan deo mreè zbog neadekvatnog odràvawa mora staviti van upotrebe.

� U odnosu na izgra|enu fekalnu kanalizaciju atmoserska kanalizacija znatno je mawe zastupqena i to uglavnom na uèm gradskom podru~ju. U prigradskom, kao i u seoskim naseqima atmosfersku kanalizacija nije gra|ena.

82

{anse

� Daqi razvoj kanalizacije sprovodi se po separacionom sistemu: posebno za otpadne vode naseqa i onih industrija koje se nakon predtretmana smeju prikqu~iti na kanalizacije za otpadne vode, a posebno za ki{ne kanalizacije:

� Preduslov za efikasno odvo|ewe atmosferskih voda nije samo izgra|ena atmosferske kanalizacija, ve} ure|ewe vodotokova i kanala za odvo|ewe atmosferskih voda i ~i{}ewe potoka u selima, ka mogu}im recipijentima.

� Pove}ana urbanizacija gradskog i prigradskog podru~ja name}e potrebu izgradwe atmosferske kanalizacije po{to se urbanizacijom mewaju prirodni uslovi oticaja na terenu, pove}avaju koeficijenti oticaja, mewaju prirodni slivovi... usled ~ega dolazi do ~e{}eg plavqewa terena;

� Izgradwom atmosferske kanalizacije se postiè ve}a trajnost kolovoznih povr{ina;

� Izgradwa atmosferske kanalizacije predstavqa u krajwoj liniji ekonomsku kategoriju te pri wenom dimenzionisawu i opredeqivawu za izgradwu ili ne, treba tretirati ekonomske parametre koji daju procenu investicionih tro{kova izgradwe i nastalu {tetu koja se javqa usled wenog nepostojawa.

� Ujedna~avawe kvaliteta mreè na nivou grada Kru{evca (zamena cevnog materijala kvalitetnijim, zamena mawih pre~nika odgovaraju}im..)

� Definisawe koridora atmosferskih kolektora i otvorenih kanala.

� Definisawe slivnih podru~ja sa strogo uslovqenim mestom uliva atmosferske kanalizacije na najbliìm recipijentima.

� Reìm odràvawa otvorenih kanala u putnom zemqi{tu se mora striktno primewivati uz pove}awe efikasnosti nadzora.

� Uvoditi savremene sisteme ki{nih oticaja na nivou cele op{tine -zadràvawem ki{nice u svim fazama (zelenim krovovima - ba{tama, kolovozom od poroznog asfalta, infiltracionim oknima i rovovima, slivni~kim-retenzionim re{etkama, infiltracionim-retenzionim {ahtama, poroznim kolektorima), a ne brzim neposrednim odvo|ewem do najblièg recipijenta

� Uvo|ewe sistema daqinskog nadzora rada crpnih stanica, kvaliteta vode u kanalizacionom sistemu, kao i podru~ja delovawa (dati mogu}nost lokalnim titularima da se studijom opravdanosti odlu~e za uvo|ewe).



pretwe-rizici


� Nekontrolisano planirawe i izgradwa objekata u zonama planiranim za izgradwu objekata sistema kanalisawa.


83

13. Kompleks za{tite (ìvotna sredina, prirodna i kulturna dobra)

13.1. Za{tita ìvotne sredine (karta ekolo{kih celina)

Ocena stawa, potencijali i ograni~ewa Teritorija grada Kru{evca predstavqa sloènu strukturu prirodnih

(morfolo{kih, hidrografskih, hidrogeolo{kih, pedolo{kih, klimatskih, floristi~kih, pejza`no-predeonih i dr.) odlika i antropogenih uticaja u izgra|enim urbanim, ruralnim celinama i zonama, infrastrukturnim zonama i pojasevima, ali i na poqoprivrednom, {umskom i vodnom zemqi{tu i zonama erozionih procesa razli~itog stepena i intenziteta. U postoje}em na~inu kori{}ewa prostora dominiraju prirodni, delimi~no izmeweni i izmeweni predeli, sa neujedna~enim gustinama naseqenosti i stanovawa, opremqenosti i ure|enosti. Karakteristika je, tako|e da su delovi podru~ja izloèni ve}em ekolo{kom optere}ewu.

Prema postoje}oj bazi podataka monitoringa ìvotne sredine na podru~ju grada evidentirane su:

• zone sa ugroènim kvalitetom vazduha (zone sa zaga|enim vazduhom i ukupnim talo`nim materijama iznad GVI);

• pove}ane koncentracije ukupnih uqa i masti i organskog optere}ewa u svim uzorcima voda referentnih vodotokova na analiziranom podru~ju (re~ne vode izlaze iz predvi|enih kategorizacija II klase);

• lokacije i zone zaga|enih zemqi{ta opasnim i {tetnim materijama. Ekolo{ki kapacitet prostora @ivotna sredina kao kriterijum odrìvog razvoja Podru~je grada Kru{evca sa neposrednim okruèwem predstavqa, u sada{wim

okvirima, industrijski centar. U analiziranoj prostornoj celini locirani su kompleksi hemijske, prera|iva~ke i ostale industrije i disperzni kompleksi i lokacije proizvodnih pogona, uslu`nih i poqoprivrednih delatnosti.

Ovi kompleksi istovremeno predstavqaju i ekolo{ki najugroènija podru~ja. Velika koncentracija stanovni{tva u zoni gradskog centra (ekolo{ka celina "Kru{evac 1" i industrije, prouzrokovala je zaga|ivawe vazduha, vode i zemqi{ta, kao i druge uticaje na ìvotnu sredinu. Zaga|ivawe ìvotne sredine evidentirano je na prostoru cele ekolo{ke celine "Kru{evac 1". Stepen zaga|ivawa i drugi nepovoqni uticaji nisu homogeno raspore|eni, ve} zavise od lokalnih prirodnih uslova i antropogenih ~inilaca.

Ekolo{ka kategorizacija podru~ja grada Kru{evca, prema stepenu zaga|enosti, ukazuje na zastupqenost pet kategorija ugroènosti kvaliteta ìvotne sredine:

• I kategorija – gradski centar Kru{evac i industrijske zone; • II kategorija – vodotokovi i ojasevi du` saobra}ajnih koridora i èlezni~ke

pruge; • III kategorija – naseqa u rubnom pojasu gradskog centra; • IV kategorija – seoska naseqa; • V kategorija – Jastrebac i podru~ja bez izvora zaga|ivawa;

Zone koje se svrstavaju u prve dve kategorije na~elno predstavqaju ograni~ewe za ekolo{ki odrìvi razvoj podru~ja grada. Sa druge strane, ekolo{ki odgovorno kori{}ewe prostora u podru~jima III, IV i V kategorije, predstavqa zna~ajan prostorno-ekolo{ki potencijal.

Gradski centar – ekolo{ka celina "Kru{evac 1" predwa~i po ugroènosti ìvotne sredine u odnosu na ostale, budu}i da su u toj zoni sme{tene industrijske i radne zone,

84

industrijska postrojewa, {to je u prethodnom periodu prouzrokovalo izrazito negativne uticaje. Taj uticaj se ogleda u zaga|ivawu vazduha, povr{inskih voda i zemqi{ta usled zastarelih proizvodnih tehnologija, neadekvatnog upravqawa otpadom i otpadnim materijama.

Imaju}i na umu direktnu me|uzavisnost ìvotne sredine i qudskih aktivnosti (gra|ewe, privreda, infrastruktura), sa stanovi{ta dugoro~ne organizacije kori{}ewa, ure|ivawa i za{tite prostora i ìvotne sredine, moè se definisati strate{ki ciq – za{tita ìvotne sredine grada Kru{evca uz aktivnu primenu, permanentnu kontrolu i odgovornost za primenu principa odrìvog razvoja.

U prostornoj organizaciji Grada Kru{evca, osnovni ekolo{ki principi su: • zadràti, sa~uvati i {tititi prirodno vredne i o~uvane ekosisteme, kao i

prostore kod kojih kapacitet ìvotne sredine nije bitnije naru{en; • sanirati i revitalizovati degradirane i ugroène ekosisteme i sanirati

posledice zaga|ewa, {to se prioritetno odnosi na postoje}e industrijske zone, lokacije nekontrolisanih smetli{ta, lokacije nekontrolisanih uliva otpadnih voda u priobaqu Rasine, Zapadne Morave i wenih pritoka;

• usvajawe najadekvatnijeg na~ina kori{}ewa prirodnih resursa i prostora sa ciqem o~uvawa prirodnih vrednosti i unapre|ewa ìvotne sredine;

• rezervisati i ~uvati podru~ja koja se iz strate{kih razloga ne smeju zaga|ivati i uni{tavati (izvori{te vodosnabdevawa "]elije", za{titni pojasevi, za{ti}ena prirodna dobra, zone o~uvane prirode - Mojsiwske planine, Jastrebac i dr.).

Operativni yadaci podrazumevaju: • izgradwu sistema ekolo{ke bezbednosti u svim aktivnostima; • uravnoteèno kori{}ewe prostora; • planirawe najpovoqnijeg odnosa izme|u zona stanovawa, proizvodwe,

rekreacije i komunikacija; • optimalno kori{}ewe prirodnih resursa; • planirawe za{tite vrednih prirodnih, ambijentalnih i urbanih celina; • efikasnu za{titu izvori{ta vodosnabdevawa, prirodnih i kulturnih dobara; • za{titu visokobonitetnog i ostalog poqoprivrednog, {umskog i vodnog

zemqi{ta; • racionalno kori{}ewe prirodnih resursa, naro~ito vode, energije i

sirovina za gra|evinske materijale; • upravqawe otpadom - smawewe koli~ine otpada, pove}awe stepena

reciklirawa i bezbedno deponovawe svih vrsta otpada; • izbegavawe stvarawa ekolo{kih konflikata izme|u zona privrednih i

proizvodnih aktivnosti i saobra}aja, sa jedne i stanovawa, rekreacije i za{ti}enih dobara, sa druge strane;

• primenu kriterijuma i instrumenata za{tite ìvotne sredine od zaga|ivawa pri izradi urbanisti~kih planova za pojedine delove gradske teritorije;

• primenu kriterijuma i instrumenata za{tite ìvotne sredine od zaga|ivawa pri izgradwi objekata i postrojewa, potencijalnih izvora zaga|ivawa;

Kqu~na planska re{ewa prostornog zna~aja, koja mogu da ugroze ili za{tite

ìvotnu sredinu, obuhvataju: • planirawe celina i zona namewenih radnim i industrijskim kompleksima; • planirawe krupnih infrastrukturnih koridora (saobra}ajnih,

hidrotehni~kih, toplovodnih i gasovodnih); • planirawe celina i zona za razvoj povr{inske eksploatacije prirodnih

resursa (eksploatacija kamena, gline, peska, vode i dr.); • planirawe mreà infrastrukturnog i komunalnog opremawa i pokrivawa

teritorije (izgradwa kanalizacionih mreà sa sistemima za pre~i{}avawe otpadnih voda, vodovodnih, toplovodnih i gasovodnih mreà;

85

• upravqawe otpadom i izgradwa postrojewa za upravqawe otpadom; Za{tita zona i celina za koje se izra|uje planska i urbanisti~ka dokumentacija

obavezna je da se vr{i u skladu sa Zakonom o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu (”Sl. glasnik RS” br. 135/04).

Za{tita pojedina~nih objekata obavezna je da se vr{i u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine (”Sl. glasnik RS” br. 135/04, 36/09 i 72/09), Zakonom o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (”Sl. glasnik RS” br. 135/04 i 36/09) i podzakonskim aktima.

Vazduh Prostorno-ekolo{ke karakteristike analiziranog podru~ja i postoje}i podaci i

rezultati analiza i pra}ewe stawa zaga|enosti vazduha, predstavqaju osnov za procenu stawa zaga|enosti i valorizaciju ugroènih i potencijalno ugroènih zona na podru~ju grada. Za procenu stawa i ocenu kvaliteta vazduha, kori{}ena je postoje}a baza dostupnih podataka (merewa i kontrole kvaliteta vazduha i pra}ewe uticaja na zdravqe stanovni{tva – Zavod za javno zdravqe Kru{evac, Centar za higijenu i humanu ekologiju).

Na osnovu rezultata merewa iz Godi{wih izve{taja i ocene dobijenih rezultata, konstatovano je da se za pojedine zaga|uju}e materije povremeno javqaju pove}ane sredwe mese~ne vrednosti, dok sredwe godi{we vrednosti ne prelaze dozvoqene vrednosti.

Referentna merna mesta za pra}ewe sadràja ukupnih talo`nih materija (mg/m2/dan):

● ”@upski Rubin” ● ”Trg Pobede” ● ”14. oktobar” ● ”Autobuska stanica” ● ”Bivoqe” ● ”[ik” ● ”Mudrakovac” ● ”Bazeni” ● ”Bolnica” ● ”Trg Mladih” ● ”Srwe”

Ukupne talo`ne materije sistematski se mere na 11 mernih mesta u Kru{evcu,

prema Pravilniku o grani~nim vrednostima, metodama merewa imisije, kriterijumima za uspostavqawe mernih mesta i evidenciji podataka (”Sl. glasnik RS” br. 54/92, 30/99 i 19/06). Na osnovu dobijenih rezultata, najugroènije zone su:

● okolina mernog mesta ”Autobuska stanica” ● zone mernih mesta ”Trg Mladih”, ”Trg Pobede”, ”@upski Rubin”, ● neposredne zone uticaja prema trenutnim mikroklimatskim i

meteorolo{kim uslovima okruèwa; Referentna merna mesta za pra}ewe sadràja te{kih metala iz talo`nih

materija (cink, olovo i kadmijum, mg/m2/dan): ● ”Trg Pobede” ● ”Bivoqe” ● ”Bazeni” ● ”Trg Mladih” ● ”Srwe”

Te{ki metali u talo`nim materijama (olovo, kadmijum i cink), odre|ivani su u talo`nim materijama i sve izmerene vrednosti bile su ispod GVI.

Referentna merna mesta za pra}ewe sumpor-dioksida i ~a|i (mg/m3):

86

● ”Trg Pobede” ● ”Bivoqe” ● ”Bazeni” ● ”Bagdala” ● ”Trg Mladih”

Sumpor-dioksid i ~a| su mereni kontinuirano. Sredwe godi{we vrednosti za sumpor-dioksid bile su na svim mernim mestima iznad GVI i nisu zabeleèni dani sa vrednostima iznad GVI.

Izmerene sredwe godi{we vrednosti ~a|i bile su na svim mernim mestima ispod GVI. Pove}ane dnevne koncentracije ~a|i izmerene su na mernim mestima ”Trg Mladih”, ”Trg Pobede”, ”Bagdala” i ”Bivoqe”, sa najve}im brojem dana (i vezanih dana);

● ”Trg Mladih” ● ”Bivoqe”

Referentna merna mesta za pra}ewe oksida, sadràja ìve, hlorovodonika,

vodonik-sulfida, ugqen-disulfida (mg/m3): • ”Trg Pobede” • ”Bivoqe” • ”Bazeni” • ”Bagdala” • ”Trg Mladih”

Izmerene sredwe godi{we vrednosti oksida su ispod GVI na svim mernim mestima. Pove}ane dnevne koncentracije beleè se na mernim mestima ”Trg Mladih” i ”Bivoqe”. Na svim mernim mestima koncentracija ìve bila je u dozvoqenim granicama. Pove}ane sredwe dnevne koncentracije za hlorovodonik izmerene su na mernim mestima ”Trg Mladih” i ”Trg Pobede”. Sredwe dnevne koncentracije vodonik-sulfida i ugqen-disulfida su u dozvoqenim granicama na svim mernim mestima.

Referentna merna mesta za pra}ewe sadràja ozona (mg/m3): ● ”Trg Mladih” ● ”Bivoqe”

Koncetracije ozona su ispod GVI. Na osnovu rezultata dobijenih merewem i pra}ewem aerozaga|enosti na podru~ju

Kru{evca i analize uticaja na zdravqe stanovni{tva, zakqu~ak je da su naj~e{}e pojave obolelih od akutnih respiratornih infekcija (Zavod za javno zdravqe Kru{evac).

U ciqu poboq{awa kvaliteta vazduha na podru~ju gada Kru{evca, smawewa i ublaàvawa uticaja zaga|enog vazduha na zdravqe stanovni{tva potrebno je sprovesti mere:

• boqe regulacije saobra}ajne proto~nosti gradskih saobra}ajnica; • odràvawa komunalne higijene • potpune gasifikacije i toplifikacije gradskog centra, radnih zona i naseqa; • rekonstrukcije gradskih saobra}ajnica za merodavno saobra}ajno optere}ewe • obostranog (ili jednostranog) ozelewavawa gradskih i ostalih saobra}ajnica • selektivne rekonstrukcije postoje}ih i planirawe novih zelenih povr{ina svih

kategorija prema prostornim i lokacijskim uslovima; • definisawa i utvr|ivawa trase transporta opasnih i {tetnih materija; • monitoringa kvaliteta vazduha, prema utvr|enom Programu uz stalno

preispitivawe potrebe za {irewem monitorske mreè mernih mesta za pra}ewe kvaliteta vazduha;

• plansko i urbanisti~ko ire}ivawe prostora, celina i zona (postoje}ih i planiranih), mogu}e je primenom postupka procene uticaja strate{kog karaktera na ìvotnu sredinu;

87

• rekonstrukcija postoje}ih i izgradwa planiranih projekata (objekata, tehnologija, infrastrukture) potencijalnih zaga|iva~a vazduha, mogu}a je obaveznom primenom postupka procene uticaja na ìvotnu sredinu;

• obavezan monitoring uticaja zaga|enosti vazduha na zdravqe stanovni{tva; • obavezna dostupnost rezultata ispitivawa i pra}ewa stawa kvaliteta vazduha,

redovno informisawe javnosti i nadle`nih institucija u skladu sa vaè}im Zakonom;

• stalna edukacija i podizawe ekolo{ke svesti o zna~aju kvaliteta vazduha i ìvotne sredine;

Kriterijumi za{tite vazduha Na zaga|ivawe vazduha najvi{e uti~u potro{wa goriva u drumskom saobra}aju,

sistemima za grejawe i iz proizvodno – tehnolo{kih pogona i postrojewa. Zbog toga daqi razvoj i modernizacija navedenih sistema i programa mogu u najve}oj meri doprineti smawewu imisije i emisije i poboq{awu kvaliteta vazduha, pre svega gradskog centra, ali i celog podru~ja grada Kru{evca.

Rekonstrukcija postoje}ih i izgradwa novih saobra}ajnica mora biti zasnovana na strogim ekolo{kim principima prema evropskim standardima. Obavezno je:

• obostrano (ili jednostrano) drvoredno ozelewavawe saobra}ajnica svih rangova i kategorija;

• ozelewavawe svih povr{ina u funkciji saobra}aja (parking prostora, platoa i dr.);

Na podru~ju grada Kru{evca u ciqu za{tite ìvotne sredine, daqi razvoj

energetike zasniva}e se na: • pove}awu energetske efikasnosti proizvodwe, transporta i potro{we energije, • racionalnijoj upotrebi energije, • gasifikaciji naseqa, • uvo|ewu ekonomski opravdanih novih i obnovqivih izvora energije, • razvoju sistema centralizovanog snabdevawa energijom i dr.;

Svi postoje}i proizvodni i drugi pogoni, kao i planirani, koji predstvqaju izvore

aerozaga|ivawa u obavezi su da: • primene najboqe dostupne tehnike i tehnologije u ciqu spre~avawa i smawewa

emisije {tetnih i opasnih materija u ìvotnu sredinu: primenom novih tehnologija bitno se doprinosi {tedwi resursa i za{titi ìvotne

sredine, naro~ito smawewu zaga|ivawa vazduha i za{titi zdravqa stanovni{tva. Voda Kvalitet voda i stawe zaga|enosti predstavqa vaàn podatak sa ekolo{kog aspekta

u ciqu: • utvr|ivawa potencijala i ograni~ewa vodnih resursa, • utvr|ivawa prioriteta za sanaciju zona i pojaseva, • utvr|ivawa mera prevencije, mera za spre~avawe i otklawawe uzroka i izvora

zaga|ivawa povr{inskih i podzemnih voda, • utvr|ivawa programa za za{titu povr{inskih i podzemnih voda, izvora

mineralnih voda i izvori{ta vodosnabdevawa; Kvalitativno i kvantitativno stawe, vrste i koncentracije zaga|uju}ih materija

reprezentativnih vodotokova i akumulacija, prati i kontroli{e Zavod za javno zdravqe Kru{evac, a na osnovu biolo{kih, mikrobiolo{kih i fizi~ko-hemijskih karakteristika voda.

88

Glavni uzorci zaga|ewa vodotokova na ovom podru~ju su komunalne i tehnolo{ke otpadne vode, infiltracione vode sa poqoprivrednih povr{ina, nekontrolisanih deponija i smetli{ta. Identifikovana zaga|ewa vodotokova na teritoriji grada Kru{evca predstavqa, tako|e i posledicu uticaja susednih teritorija koje ugroàvaju izvori{te vodosnabdevawa ”]elije” i gorwe tokove vodotokova.

Identifikovani problemi su: • pove}ana koli~ina zaga|uju}ih materija u vodotokovima, • nedovoqna razvijenost kanalizacione mreè, naro~ito u ruralnim zonama, • nepokrivenost teritorije atmosferskom kanalizacijom, • nedostatak ure|aja i postrojewa za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda, • nedostatak centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, • nedostatak strategije i sistema upravqawa otpadnim vodama, • pojave direktnog i indirektnog upu{tawa otpadnih voda u vodotokove i

priobaqa, kao i na zemqi{ta unutar i izvan pojedina~nih radnih kompleksa, • postojawe neadekvatnih septi~kih jama (rasuti ta~kasti izvori zaga|ivawa);

Pregled stawa voda reprezentativnih vodotokova (za period 2006-2008) Reka Rasina - (merna mesta: Majdevo, Gorwi Stepo{, Mudrakovac, Staro kupali{te,

Nova plaà, Parunova~ki most) bila je sa pH vredno{}u u granicama dozvoqenih vrednosti, sa povremenim iskakawem rezultata (pH vrednost na gorwoj ili iznad dozvoqenih granica). Re~na voda bila je sa pove}anom sa hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, optere}ena amonijakom, nitritima, smawenom koncentracijom kiseonika, fenolima i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu karakteristi~ni su nalazi velikog broja ukupnih koliformnih bakterija. Du` ~itavog toka reke Rasine zapaà se pove}ana koncentracija ukupnih uqa i masti. Ve}e mikrobiolo{ko zaga|ewe beleì se nizvodno u dowem toku reke Rasine. Zbog ovih razloga Rasina izlazi iz predvi|ene kategorizacije IIb klase. Zato je neophodno ukloniti sve potencijalne zaga|iva~e du` sliva reke Rasine ili kanalisati sve otpadne vode du` ovog sliva i sprovesti ih u gradsku kanalizaciju, posebno treba izvr{iti sanaciju terena i uliva svih otpadnih voda u Gaglovsku reku.

Rasina je desna pritoka reke Zapadne Morave, proti~e centralnim delom teritorije grada Kru{evca, od jugozapada ka severu, duìne toka 37,98km i povr{ine sliva 373,9km2 (958km2). Zna~ajne desne pritoke su joj Lomni~ka, Kupa~ka, Trm~arska, Gaglovska, Nauparska, Modri~ka reka i brojni potoci koji sa Jastrepca, planine veoma bogate vodom, gravitiraju ovom slivu. Na teritoriju Kru{evca ulazi na nadmorskoj visini od 260m, izme|u sela ]elije i Majdevo, kao otoka akumulacije ]elije, a uliva se u Zapadnu Moravu na 135m nadmorske visine. Na Rasini je izgra|ena ve{ta~ka akumulacija ]elije (51.000.000m3), izvori{te regionalnog sistema vodosnabdevawa.

Gaglovska reka - (merno mesto - uliv u Rasinu) u istom kontrolnom periodu karakteri{e pH vrednost u granicama dozvoqenog. Re~na voda je bila optere}ena amonijakom, hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, fenolnim materijama i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu za ovu re~nu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Lomni~ka reka - (merno mesto - uliv u Rasinu) u istom kontrolnom periodu, pH vrednost je bila u granicama dozvoqenog, a re~na voda optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu za ovu re~nu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Jablani~ka reka - bila je sa pH vredno{}u u granicama dozvoqenog, sa pove}anom biohemijskom i hemijskom potro{wom kiseonika i optere}ena ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu za ovu re~nu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja koliformnih bakterija.

Nauparska reka - (merno mesto uliv u Rasinu) bila je sa pH vredno{}u u granicama dozvoqenog. Ista re~na voda bila je optere}ena biohemijskom i hemijskom

89

potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu za ovu re~nu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Kobiqska reka - pH vrednost u granicama dozvoqenog. Ista re~na voda bila je sa pove}anim sadràjem uqa i masti, a biohemijska potro{wa kiseonika je bila na gorwoj granici. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Reka Modrica - pH vrednost u dozvoqenim granicama. Ista re~na voda bila je optere}ena hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima, a sa mikrobiolo{kog aspekta karakteristi~an je veliki broj koliformnih bakterija.

Reka Kupa~ka - bila je sa pH vredno{}u u granicama dozvoqenog. Ista re~na voda bila je optere}ena hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima, a sa mikrobiolo{kog aspekta karakteristi~an je veliki broj koliformnih bakterija.

Trm~arska reka - bila je sa pH vredno{}u u granicama dozvoqenog. Ista re~na voda bila je optere}ena hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima, a sa mikrobiolo{kog aspekta karakteristi~an je veliki broj koliformnih bakterija.

Reka Zapadna Morava - bila je sa pH vredno{}u u granicama dozvoqenog. Re~na voda bila je optere}ena oksidabilno{}u, amonijakom, fenolnim materijama i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Reka Pepequ{a - (merno mesto most u Ko{evima) bila je sa pH vredno{}u sa povremenim iskakawem vrednosti iznad granica dozvoqenog. Re~na voda bila je optere}ena oksidabilno{}u, amonijakom, fenolnim materijama i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovu vodu karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Garski potok - voda opalescentna, svetlo sme|e boje i sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena oksidabilno{}u, amonijakom, fenolnim materijama i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu optere}ena velikim brojem koliformnih bakterija i svim ìvim klicama.

Koètinski potok - voda opalescentna, svetlo sme|e boje i sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu optere}ena velikim brojem koliformnih bakterija i svim ìvim klicama.

Parunova~ki potok - bio je jako opalescentan, svetlo sme|e boje i sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama. Voda je optere}ena hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama i ukupnim uqima i mastima, gvo`|em i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu, voda je bila optere}ena velikim brojem ukupnih koliformnih bakterija i svih ìvih klica bakterija, svih ìvih klica i sulfitoredukuju}ih klostridija.

Ko{inski potok - bio je slabo opalescentan i sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama. Voda je optere}ena pove}anim amonijakom, hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima i gvo`|em. U mikrobiolo{kom pogledu, voda je velikim brojem ukupnih koliformnih bakterija i svih ìvih klica bakterija, svih ìvih klica i sulfitoredukuju}ih klostridija.

Vu~a~ki potok - bio je jako opalescentan, sme|e boje i sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama. Voda je optere}ena oksidabilno{}u, amonijakom, sulaftima, hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, fenolnim materijama, ukupnim uqima i mastima, gvo`|em i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu, voda je bila optere}ena velikim brojem ukupnih koliformnih bakterija.

Potok - selo Golovode - sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama. Voda je optere}ena amonijakom, biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu voda je bila optere}ena velikim brojem ukupnih koliformnih bakterija.

Potok - selo Dedina - sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama. Voda je optere}ena amonijakom, biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama

90

i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu voda je bila optere}ena velikim brojem ukupnih koliformnih bakterija.

Na osnovu pregleda rezultata dobijenih pra}ewem i kontrolom karakteristika i kvaliteta voda referentnih vodotokova na analiziranom podru~ju, moè se zakqu~iti da je u svim uzorcima re~nih voda pove}ana koncentracija uqa i masti, pove}ana biohemijska i hemijska potro{wa kiseonika i primetno je organsko optere}ewe. Zbog ovih razlog analizirane re~ne vode izlaze iz predvi|enih kategorizacija II klase, prema Uredbi o kategorizaciji vodotokova (”Sl. glasnik SRS” br. 5/68), Uredbi o klasifikaciji voda (”Sl, glasnik SRS” br. 5/68) i Pravilniku o opasnim materijama u vodi (”Sl, glasnik SRS” br. 31/82).

Promene kvaliteta voda navedenih vodotokova su posledica komunalnih i industrijskih objekata (tehnolo{kih otpadnih voda industrijskih objekata, pogona sa razli~itim tehnologijama, farmi, klanica, mlekara, pogona za preradu vo}a i povr}a i dr.) lociranih u neposrednoj blizini reka i potoka ili u neposrednom i {irem okruèwu, koje svoje otpadne vode direktno ili indirektno upu{taju u reke i potoke. Drugim re~ima, rizik od zaga|ivawa otpadnim vodama reka i potoka (bakteriolo{ko i opasne materije) je najve}e na mestima gde su locirani ispusti otpadnih voda, posebno u letwim mesevima kada su proticaji mali, a temperature visoke. Posebno je delikatno pitawe sanitacije svih seoskih naseqa u slivu akumulacije ”]elije” ~iji je prostorni poloàj specifi~an i od izuzetnog zna~aja za podru~je grada Kru{evca, zbog ~ega je neophodno ukloniti sve potencijalne zaga|iva~e u slivovima i forlandima reka i potoka celog podru~ja.

Izvori{te vodosnabdevawa - akumulacija ”]elije” Pregled stawa kvaliteta vode izvori{ta vodosnabdevawa ”]elije” dat je na osnovu

preseka stawa i analiza Zavoda za javno zdravqe Kru{evac. Vodozahvat ”Vasi}i” - (povr{ina vode), voda je bila bistra, sa pH vredno{}u u

dozvoqenim granicama, optere}ena ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu ovaj uzorak je odgovarao vrednostima propisanim Pravilnikom.

Vodozahvat ”Vasi}i” - (dubina vode 10m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena ukupnim uqima i mastima i gvo`|em. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat ”Vasi}i” - (dubina vode 15m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena ukupnim uqima i mastima i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat ”Vasi}i’ - (dubina vode 20m), voda je bila bistra, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, sa pove}anom biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama , ukupnim uqima i mastima na gorwoj granici. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat ”Vasi}i” - (dubina vode 22m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama. Ista voda bila je optere}ena ukupnim uqima i mastima i gvo`\em na gorwoj granici. U mikrobiolo{kom pogledu za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat ”Vasi}i” karakteri{e se optere}ewem ukupnim uqima i mastima na svim nivoima, kao i gvo`|em i manganom pri dnu vodozahvata.

Akumulacija ”]elije” - Vodozahvat 1 Vodozahvat 1 (povr{ina jezera), voda je bila bistra, sa pH vredno{}u u

dozvoqenim granicama, ali optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz ve}eg broja svih ìvih klica.

Vodozahvat 1 (dubina vode 10m), voda je bila bistra, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, ali optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim

91

uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz ve}eg broja svih ìvih klica.

Vodozahvat 1 (dubina vode 15m), voda je bila bistra, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, ali optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika i ukupnim uqima i mastima, kao i manganom na gorwoj granici dozvoqenih vrednosti. U mikrobiolo{kom pogledu, ovaj uzorak je ispuwavao propisane norme.

Vodozahvat 1 (dubina vode 25m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima, kao i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu, ovaj uzorak je ispuwavao propisane norme.

Vodozahvat 1 (dubina vode 30m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima, gvo`|em i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu, ovaj uzorak je ispuwavao propisane norme.

Vodozahvat 1 (dubina vode 36m), voda je bila bistra, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika, ukupnim uqima i mastima. U mikrobiolo{kom pogledu, karakteristi~an je nalaz ukupnih koliformnih bakterija u propisanim granicama za datu kategoriju voda.

Vodozahvat 1 karakteri{e pove}ana koncentracija ukupnih uqa i masti na svim niovima, kao i biohemijska potro{wa kiseonika, dok se koncentracija gvo`|a i mangana pove}ava pri dnu vodozahvata.

Akumulacija ”]elije” - Zlatari 2 Vodozahvat Zlatari 2 - (povr{ina vode), voda je bila slabo opalescentna, sa pH

vredno{}u u dozvoqenim granicama, sa pove}anom hemijskom i biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima, gvo`|em i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 2 - (dubina vode 5m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena amonijakom, ukupnim uqima i mastima i gvo`|em. U mikrobiolo{kom pogledu za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 2 - (dubina vode 10m), voda je bila slabo opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima, gvo`|em i manganom. U mikrobiolo{kom pogledu za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 2 - (dubina vode 15m), voda je bila opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima i gvo`|em. U mikrobiolo{kom pogledu za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz ve}eg broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 2 - (dubina vode 20m), voda je bila opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena biohemijskom potro{wom kiseonika, ukupnim uqima i mastima, suspendovanim materijama, manganom i gvo`|em. U mikrobiolo{kom pogledu za ovaj uzorak karakteristi~an je nalaz velikog broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 2 karakteri{e se prisustvom pove}ane biohemijske potro{we kiseonika, ukupnih uqa i masti, kao i gvo`|a i mangana.

Akumulacija ”]elije” - Zlatari 1 Vodozahvat Zlatari 1 - (povr{ina jezera), voda je bila opalescentna, sa pH

vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena hemijskom i biohemijskom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima, kao i gvo`|em. U mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak je karakteristi~an nalaz ve}eg broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 1 - (dubina vode 3,5m), voda je bila opalescentna, sa pH vredno{}u u dozvoqenim granicama, optere}ena hemijskom i biohemijskom kiseonika, suspendovanim materijama, ukupnim uqima i mastima, gvo`|em i manganom. U

92

mikrobiolo{kom pogledu, za ovaj uzorak je karakteristi~an nalaz ve}eg broja ukupnih koliformnih bakterija.

Vodozahvat Zlatari 1 se karakteri{e pove}anim koncentracijama ukupnih uqa i masti, gvo`|em i manganom pri dnu vodozahvata.

Muq sa dna jezera Vodozahvat ”Vasi}i” - muq sa dna jezera u pogledu ispitanih parametara (olova,

hroma, kadmijuma, bakra i cinka) ne prelazi MDK propisane za zemqi{te (”Sl. glasnik RS” br. 23/94);

Vodozahvat ”Zlatari 1” - muq sa dna jezera u pogledu ispitanih parametara (olova, hroma, kadmijuma, bakra i cinka) ne prelazi MDK propisane za zemqi{te (”Sl. glasnik RS” br. 23/94);

Vodozahvat ”Zlatari 2” - muq sa dna jezera u pogledu ispitanih parametara (olova, hroma, kadmijuma, bakra i cinka) ne prelazi MDK propisane za zemqi{te (”Sl. glasnik RS” br. 23/94);

Vodozahvat 1 - muq sa dna jezera u pogledu ispitanih parametara (olova, hroma, kadmijuma, bakra i cinka) ne prelazi MDK propisane za zemqi{te (”Sl. glasnik RS” br. 23/94);

Vodozahvat 2 - muq sa dna jezera u pogledu ispitanih parametara (olova, hroma, kadmijuma, bakra i cinka) ne prelazi MDK propisane za zemqi{te (”Sl. glasnik RS” br. 23/94);

Koncentracije svih ispitivanih parametara, u prethodnom periodu, u uzorcima muqa sa dna jezera su u granicama propisanim Pravilnikom o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu i vodi za navodwavawe i metodama wihovog ispitivawa (”Sl. glasnik RS” br. 23/94).

Jezero na Jastrebcu Brana i jezero na Lomni~koj reci izgra|eni su u okviru izletni~kog kompleksa na

Jastrebcu - potez ”Ravni{te”, na udaqenosti 20km od gradskog centra. Jezero je duìne oko 200m, prose~ne {irine 35m vi{enamensko, u funkciji rekreacije, turizma i za{tite od poplavnih talasa. Dubina brane u kruni je 40m sa najve}om visinom 8.0m. Glavni problem za ”opstanak” je vrlo intenzivno zasipawe jezera nanosom, zbog neizvedenih protiverozionih radova na slivnom podru~ju akumulacije.

Kriterijumi za{tite izvori{ta vodosnabdevawa ”]elije” Zemqi{te i vodene povr{ine u podru~ju za{tite izvori{ta vodosnabdevawa, u

skladu sa Zakonom o vodama, moraju biti za{ti}eni od namernog ili slu~ajnog zaga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovati na izda{nost izvori{ta i zdravstvenu ispravnost vode. Obavezno je ure|ivawe i odràvawe uè zone za{tite izvori{ta, koje obuhvata:

• povr{insko ure|ivawe terena, • uklawawe nehigijenskih objekata, • rekonstrukciju ili dogradwu postoje}ih stambenih, infrastrukturnih i

privrednih objekata radi obezbe|ivawa potrebnog stepena za{tite okoline, • zabranu gra|ewa novih objekata koji nisu u funkciji vodosnabdevawa, • zabranu skladi{tewa ~vrstog, industrijskog i opasnog otpada, • zabranu transporta opasnih i {tetnih materija, • zabranu upotrebe ve{ta~kih |ubriva i hemijskih sredstava u poqoprivrednoj

proizvodwi, • redovnu kontrolu namenskog kori{}ewa zemqi{ta.

93

Na podru~ju {ire zone za{tite vodoizvori{ta uspostavqa se reìm selektivnog

sanitarnog nadzora i za{tite od zaga|ivawa ìvotne sredine. U tom ciqu realizuje se sistem monitoringa kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda izvori{ta, u skladu sa programom sistematske kontrole vode u izvori{tu. Za{tita izvori{ta ostvaruje se primenom slede}ih preventivnih mera:

• nije dozvoqena izgradwa objekata i instalacija koji na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu ili zemqi{te ili ugroziti bezbednost cevovoda i vodoprivrednih objekata,

• zabrana izgradwe industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne materije mogu zagaditi vodu i zemqi{te,

• ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi pod uslovom da se u wihovom projektovawu i izvo|ewu obezbedi kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa standardima propisanim zakonom,

• postoje}i industrijski objekti moraju u skladu sa zakonom obezbediti kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda,

• dozvoqena je izgradwa objekata namewenih za rekreaciju i turizam, pod uslovima za{tite ìvotne sredine propisane zakonom,

• ~vrsti otpad sakupqati samo na vodonepropusnim povr{inama, a trajno odlagawe otpada obezbediti na sanitarnim deponijama izvan {ire zone za{tite,

• nije dozvoqena intenzivna upotreba pesticida, herbicida i ve{ta~kih |ubriva na zemqi{tu koje se koristi u poqoprivredne svrhe,

• zabrawuje se transportovawe i skladi{tewe opasnih i otrovnih materija. Odvo|ewe otpadnih voda Sva naseqa, a posebno ruralno podru~je grada Kru{evca, nemaju dovoqno razvijenu

kanalizacionu mreù i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Zbog upu{tawa nepre~i{}enih otpadnih voda u vodotokove, nijedan od wih ne zadovoqava propisanu kategoriju kvaliteta. Pored toga, nekontrolisano ispu{tawe otpadnih voda zaga|uje zemqi{te i ugroàva kvalitet podzemnih voda, {to je naro~ito opasno u pojasevima za{tite izvori{ta vodosnabdevawa. Zato je od kqu~nog zna~aja razvoj kanalizacione mreè i izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, {to predstavqa uslov za kontrolu svih postoje}ih i potencijalnih zaga|iva~a u slivovima reka i wihovu za{titu.

Na podru~ju grada, ruralnih naseqa i ostalih delova teritorije bez gradske (naseqske) kanalizacije za prikupqawe otpadnih voda koristiti vodonepropusne septi~ke jame.

Naseqa Jasika, îtluk i Ribarska bawa imaju izgra|ene separacione kanalizacione mreè na koje su prikqu~ena oko 90% naseqa. Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda ne postoje, ve} septi~ke jame koje se za naseqa Jasika i îtluk nalaze u priobaqu Zapadne Morave, a za Ribarsku bawu u priobaqu Ribarske reke.

Ostala naseqa nemaju razvijenu kanalizacionu mreù, te se otpadne vode izlivaju direktno u reke i potoke ili u naj~e{}e neadekvatne septi~ke jame sa poniru}im efektom.

Gradski centar Kru{evac, sa najve}ima gustinama stanovawa, industrijom i ostalim radnim zonama, nema izgra|eno centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda. Komunalno-feklane i tehnolo{ke otpadne vodee se direktno ulivaju u Zapadnu Moravu kao recipijent.

Centralno gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda je projektovano da do potrebnog stepena pre~isti otpadne vode koje su na nivou zaga|ewa iz doma}instva. U ciqu za{tite budu}eg postrojewa, kao i prirodnog recipijenta, lokalna uprava je donela Pravilnik o tehni~kim i sanitarnim uslovima za upu{tawe otpadnih voda u javnu kanalizaciju, kao sastavni deo Odluke o kori{}ewu, upravqawu i odràvawu izgra|ene vodovodne, fekalne i atmosferske kanalizacione mreè na teritoriji op{tine

94

Kru{evac (”Sl. list op{tine Kru{evac” br./91). Ovim Pravilnikom su propisani uslovi i nivo zaga|ewa otpadnih voda, koje pojedine industrije moraju ispuniti pri upu{tawu u mreù javne gradske kanalizacije. Ovo podrazumeva da industrije koje ispu{taju otpadne vode ~iji nivo zaga|ewa prelazi odredbe propisane datim Pravilnikom, moraju graditi svoj interna predpostrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (predtretman otpadnih voda).

Odvo|ewe atmosferskih voda Prirodni odvodnici za prihvat atmosferskih voda su potoci koji pripadaju

slivovima reke Zapadne Morave i Rasine: Garski, Vu~a~ki, Ko{ijski, Gaglovski, Dedinski potok, potok Bunarac, Kobiqski i Merimin potok.

Kriterijumi za{tite voda - Naseqa na podru~ju grada Kru{evca nemaju dovoqno

razvijenu kanalizacionu mreù i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Zbog upu{tawa nepre~i{}enih otpadnih voda u vodotokove, ni jedan od reprezentativnih za koja su vr{ena merewa i pra}ewe kvaliteta, ne zadovoqava propisanu kategoriju kvaliteta. Pored toga, nekontrolisano ispu{tawe otpadnih voda zaga|uje zemqi{te i ugroàva kvalitet podzemnih voda, {to je naro~ito opasno u pojasevima za{tite izvori{ta vodosnabdevawa ”]elije”. Zato je od kqu~nog zna~aja slede}e:

• obavezno je dono{ewe Plana (Programa) upravqawa otpadnim vodama; • obavezna je izgradwa centralnog postrojewa za tretman otpadnih voda za

gradski centar i prate}a infrastruktura; • za celine i zone za koje }e se raditi urbanisti~ki planovi, kao obavezna mera

prevencije, planira pokrivenost prostora kanalizacionom mreòm sa postrojewima za pre~i{}avawe otpadnih voda merodavnog kapaciteta. Razvoj kanalizacionih sistema je mogu} kao nezavisan sistem sa postrojewem za pre~i{}avawe otpadnih voda (ili zajedni~ki za vi{e naseqa);

• za zone i lokacije za koje se ne planira izrada planske dokumentacije, pri izdavawu lokacijske dozvole, obavezna mera je kanalisawe otpadnih voda, izgradwa vodonepropusne septi~ke jame kapaciteta i dimenzija prema potro{wi vode i merodavnom vozili za odvoz otpadnih voda (ili ure|aja za tretman otpadnih voda);

• za mawa naseqa, sto~ne farme, klanice, mlekare, prerade vo}a i sli~ne delatnosti obavezni su sistemi sa biolo{kim pre~i{}avawem otpadnih voda;

• za projekte (objekte i tehnolo{ke proecese) koji generi{u tehnolo{ke otpadne vode, obavezna je izgradwa ure|aja ili postrojewa za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda pre upu{tawa u recipijent (naseqska kanalizacija ili vodotok) saglasno kapacitetima produkcije otpadnih voda, zakonskim propisima i gradskoj normativi i uslovima nadle`nog vodoprivrednog preduze}a;

Zemqi{te Zaga|ewe zemqi{ta moè se definisati kao promena prirodnih hemijskih,

radiolo{kih i biolo{kih osobina nastalih promenom odnosa prirodnih sastojaka zemqi{ta ili pojavom novih sinteti~kih materija koje remete prirodne odnose u ìvom svetu i prevazilaze kapacitete samopre~i{}avawa i samoregulacije.

Zaga|enost zemqi{ta zavisi direktno i indirektno od emisije i dispozicije {tetnih (zaga|uju}ih) materija, kao i od strukture, sastava i fizi~ko-hemijskih osobina supstrata. Prema odredbama Pravilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe (”Sl. glasnik RS” br. 23/94) u opasne materije u zemqi{tu spadaju: kadmijum, olovo, ìva, arsen, hrom, nikl i fluor, a u {tetne: bakar, cink i bor. Sredstva za za{titu biqa koja se upotrebqavaju za suzbijawe korova su na bazi tiazinskih preparata: atrazin i simazin.

95

Izvori zaga|ivawa zemqi{ta te{kim metalim mogu biti prirodni (izvori te{kih metala u zemqi{tu su mati~ne stene u dubini), ali veliki uticaj na sastav zemqi{ta ima industrija sa ~vrstim i te~nim otpadom i otpadnim materijama, deponije, izvori zaga|ivawa, agrohemikalije, saobra}aj, erozioni i ostali degradacioni procesi.

Svi neorganski elementi i jediwewa mewaju sastav zemqi{ta te pri odre|enim koncentracijama dolazi do {tetnih efekata na kvalitet zemqi{ta i ìvotnu sredinu. Vrlo ~esto, {tetni efekti se ne javqaju odmah nego tek nakon wihovog razgawa u zemqi{tu. [tetne posledice se mogu javqati ranije ili kasnije, brè ili sporije, {to direktno zavisi od rastvorqivosti zaga|uju}ih materija u zemqi{te, biocenoze, a proce|ivawem ugro`vaju i podzemne vode.

Na osnovu postoje}e baze podataka o ispitivawu zaga|enosti zemqi{ta opasnim i {tetnim materijama sa 30 odabranih lokacija na teritoriji Kru{evca (Zavod za javno zdravqe Kru{evac, 2006, 2007. godine) i dobijenih rezultata na sadràj opasnih i {tetnih materija moè se zakqu~iti:

• na|ene koli~ine ìve, olova, bakra, kadmijuma, cinka i bora nisu prelazile dozvoqene vrednosti (MDK) ni u jednom od 30 ispitivanih uzoraka zemqi{ta;

• pove}ane koncentracije nikla na|ene su u 21 od 30 ispitivanih uzoraka zemqi{ta;

• pove}ana koncentracija hroma zabeleèna u jednom uzorku; • na|ene koli~ine sredstva za suzbijawe korova (simazina i atrazina) nisu

prelazile maksimalno dozvoqene vrednosti ni u jednom od ispitivanih uzoraka zemqi{ta;

Sprovedena ispitivawa zemqi{ta izvr{ena su na sadràj opasnih i {tetnih

materija u okolini ”@upe”, ”Trajala” i Ravwaka, na ukupno 9 uzoraka zemqi{ta, po 3 sa svake od navedenih lokacija:

• pove}ane koncentracije nikla na|ene su u 3 uzorka zemqi{ta iz okoline ”@upe”, u 3 uzorka iz okoline ”Trajala’, kao i u 2 uzorka iz okoline Ravwaka. Ostali te{ki metali nisu bili prisutni u pove}anim koli~inama;

• na|ene koli~ine simazina i atrazina nisu prelazile maksimalno dozvoqene koncentracije (MDK);

Na osnovu postoje}ih podataka (na nivou Republike Srbije od zna~aja za predmetno

podru~je), moè se zakqu~iti da je najve}i broj ispitivanih uzoraka sa pove}anim sadràjem opasnih i {tetnih materija registrovano u zemqi{tima doline Velike Morave. Po svemu do sada poznatom, kod ve}ine isptivanih uzoraka sa pove}anim sadràjem opasnih i {tetnih materija radi se o prirodnom-geohemijskom poreklu i wihovim stabilnim (vezanim) oblicima.

Bilansiraju}i odnose izme|u klasa opasnih i {tetnih materija sa ili bez uzimawa u obzir kiselosti zemqi{nog rastvora, dolazi se do jo{ jasnije slike za ocenu potencijalnih rizika. Naime, usled smawewa pufernih svojstava zemqi{ta kod najmawe ugroènih zemqi{ta dolazi do pove}awa broja uzoraka u klasi koja reprezentuje agregirawe opasnih i {tetnih materija sa niìm pH vrednostima.

Na osnovu postoje}ih znawa i podataka, zakqu~ak je da se radi o porastu prirodnog fona koncentracije pojedinih elemenata ili jediwewa, {to je u svetu, tako|e, prisutna pojava. Me|utim, pojave pove}anih koncentracija opasnih i {tetnih materija, porast kiselosti analiziranih uzoraka zemqi{ta i wihov kumulativni uticaj na porast rizika wihovog usvajawa os strane biqaka, predstavqaju opasnost po ìvotnu sredinu i zdravqe stanovni{tva.

Mere prevencije zaga|ewa zemqi{ta

• Uspostavqawe sistema permanentne kontrole stawa i kvaliteta zemqi{ta na svim lokacijama gde su uo~eni problemi sa pove}anim koncentracijama opasnih i {tetnih materija;

96

• Dono{ewe i usvajawe Programa kontrole kvaliteta zemqi{ta i redovno pra}ewe konecntracija opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu grada Kru{evca;

• Kontrola tehnolo{kih procesa, smawewe emisije otpadnih materija i upravqawe svim vrstama otpada;

• Dono{ewe i usvajawe Programa sa merama permanentne sanacije i prevencije u smislu odràvawa kvaliteta zemqi{ta (sanacija, remedijacija i rekultivacija degradiranih povr{ina i smetli{ta, infrastrukturno i komunalno opremawe naseqa - izgradwa nedostaju}e vodovodne i kanalizacione mreè u naseqima, izgradwa postrojewa i ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, organizovano sakupqawe i odno{ewe sme}a, izgradwu saobra}ajne infrastrukture sa povr{inom nepropusnom za vodu i separatorima uqa i masti, regulisawe atmosferskih taloga, redovno prawe ulica i ozelewavawe povr{ina otvorenog vegetacijskog sklopa i erodiranih povr{ina);

• Dono{ewe i usvajawe Programa permanentne edukacije i promovisawe pravilne primene agrotehni~kih mera u poqoprivredi;

Kriterijumi za{tite od uticaja poqoprivrede

• Utvr|uje se za{titno odstojawe izme|u zona stanovawa i oranica, planta`nih vo}waka i ostalih kultura koje se intenzivno tretiraju ve{ta~kim |ubrivom i pesticidima od najmawe 500m ili mawim udaqewima uz uslov formirawa za{titnih pojaseva;

• U za{titnom pojasu izme|u granice poqoprivrednih parcela i obale vodotoka 10m nije dozvoqeno kori{}ewe pesticida i ve{ta~kih }ubriva;

• Utvr|uju se minimalna za{titna odstojawa izme|u granice kompleksa sto~nih farmi (intenzivan uzgoj sviwa, goveda, ìvine) i namena objekata u susedstvu i to: od zona stanovawa velikih i sredwih gustina 200m, od magistralnih puteva 100m, od re~nih tokova 200m i od izvori{ta vodosnabdevawa 800m.

Erozija i klizi{ta Na analiziranom podru~ju u brdskom delu, domiraju slaba povr{inska, sredwa i

sredwe jaka erozija. podru~ja sa jako, vrlo jakom i ekcesivnom erozijom uglavnom su sanirana na po{umqenom delu Jastrepca.

Registrovana klizi{ta svrstana su u tri osnovne kategorije: • kriti~na klizi{ta • mawa klizi{ta (]elije i Pasjak) • klizi{ta ve}ih razmera (Belasica-Provalijski potok, [ogoq, Zdraviwe i

Mali Kupci); Na evidentiranim mestima pojave klizi{ta i erozije izvr{ene su mere sanacije:

Dedina, Kobiqe, Trebotin, @abare, Sltina, Globare, Srwe, Velika Kru{evica, Sezem~e, Stanci, Poqaci, Ribare (zaseok Vita~a).

Rekognoscirawem podru~ja grada izdvojene su povr{ine sa odre|enim vidovima erozije i to uglavnom pluvijalna i fluvijalna erozija.

Prema katastru bujica, pod erozionim povr{inama obuhva}eno je oko 5.800,00ha (od ~ega u slivu Zapadne Morave oko 2.000,00ha).

Kriterijumi za{tite od erozije i pojave klizi{ta

• Formirawe slu`be za vodoprivredu na nivou op{tine, koja bi se bavila problemima poqoprivrede, sprovodila planove op{tine iz ove oblasti uz sinhronizaciju rada svih aktera i sprovodila efikasnije ubirawe sredstava iz naknade za odvodwavawe;

97

• Regulisawe reka na ranf voda Q1% ili Q2% zavisno od toga da li se {tite naseqa ili zemqi{te, sa ciqem zaustavqawa erozije tla i obala;

• Ure|ewe voda kao elementa ìvotne sredine; • Ure|ewe vodnog zemqi{ta i wegova za{tita pre svega sa stanovi{ta o~uvawa

mogu}nosti nesmetane evakuacije velikih voda, odvodwavawa i o~uvawa flore i faune, kao i stabilizacije korita;

• Za{tita kvaliteta voda svih vodotoka, sanitacijom naseqa i otklawawem ve}ih izvora zaga|ewa, da bi se Zapadna Morava odràla u II klasi kvaliteta vode;

• Izgradwa novih i odràvawe postoje}ih odbrambenih nasipa, kao i preduzimawe antierozionih mera u delovima naseqa na padinama koja nisu ugroèna od poplava;

• Izrada studije o akumulacijama na malim rekama i namenskim retenzijama, u gorwim tokovima gde bi se u svrhu vi{enamenskog kori{}ewa - naro~ito u malovodnim periodima, mogle sakupqati i atmosferske vode;

• Izgradwa mini akumulacija na mestima koje zadovoqavaju kriterijume koli~ina vode;

• Regulaciju mawih vodotoka, posebno onih koji se nalaze u zonama o~uvanih ekosistema, treba obavqati po principima “naturalne regulacije”, koja podrazumeva {to mawu upotrebu grubih ve{ta~kih intervencija (kinetirawa korita, oblagawa celog popre~nog profila kamenom i betonom itd.) kako bi se u celosti o~uvali vodeni ekosistemi i neposredno priobaqe (zabranom gradwe objekata koji bi oteàli ili onemogu}ili odràvawe nasipa);

• Na buji~nim vodotocima u gorwim delovima sliva, za{titu obaviti aktivnim merama ublaàvawa poplavnih talasa;

• Regulaciju vodotoka u zoni naseqa, pored funkcionalnih kriterijuma, primeriti i urbanim, estetskim i drugim uslovima koji oplemewuju ìvotnu sredinu;

• odbranu od poplava i bujica usaglasiti i integrisati sa ostalim vodoprivrednim i poqoprivrednim aktivnostima;

• revitalizacija zapu{tenih mawih vodotokova i kanala; • odràvawe postoje}ih vodoregulacija, linijskih sistema i objekata odbrane

od velikih spoqa{wih i unutra{wih voda; Buka Buka je jedan od zna~ajnih faktora uticaja i ugroàvawa kvaliteta ìvotne sredine

i zdravqa stanovni{tva, pre svega u gradskoj zoni, zonama uticaja radnih kompleksa i frekventnih saobra}ajnica.

Na osnovu postoje}ih podataka sistematskog merewa nivoa buke izvr{eno je zonirawe podru~ja i rangirawe saobra}ajnica. Op{ti nivo buke, na osnovu izvr{enih merewa, kre}e se u granicama od 55-85dB(A), sa razli~itim kontinuitetom.

Buka je prema izmerenim vrednostima najizraènija:

• u radnim zonama • u pojasevima du` zna~ajnih saobra}ajnica;

Glavna karakteristika saobra}ajne buke je neujedna~enost, a nagli skokovi u ja~ini

buke (impulsna buka) veoma {tetno deluju na ~oveka. Vrsta zastora kolovoza i za{titni zeleni pojasevi i drvoredi, zna~ajno uti~u na ublaàvawe intenziteta buke. Najzna~ajniji izvori buke su:

• intenzivan saobra}aj, • industrijski procesi, • gra|evinske i druge ma{ine,

98

• tehni~ki ure|aji; Kriterijumi za{tite od buke

• Neophodno je izvr{iti akusti~no zonirawe, na osnovu serije izvr{enih merewa, utvr|enih standarda i mehanizama delovawa, a u zavisnosti od izvora buke i vrste delatnosti;

• preduzimawe odgovaraju}ih mera za suzbijawe {tetnog uticaja buke na zdravqe qudi;

Kriterijumi za{tite y zonama saobra}aja Za dràvne puteve prvog i drugog reda u rubnim podru~jima gradskog centra i

naseqa utvr|uju se tri zone za{tite: • zona - pojas veoma velikog ekolo{kog optere}ewa {irine po 20m sa obe strane

puta, zbog emisija u vazduh, pove}ane buke i zaga|ivawa zemqi{ta. U za{titnom pojasu dozvoqeno je formirati za{titno zelenilo, a nije dozvoqena izgradwa stambenih, poslovnih i pomo}nih objekata;

• zona - pojas malog ekolo{kog optere}ewa {irine po 300m sa obe strane puta, zbog pove}ane buke. Izgradwa stambenih, poslovnih i privrednih objekata dozvoqena pod uslovom da se obezbede mere za{tite od buke;

• utvr|uje se za{titno odstojawe izme|u magistralnih èlezni~kih pruga i stanovawa od 25m, uz obavezno sprovo|ewe mera akusti~ne za{tite na ugroènim objektima. Pojas moè biti i uì ako se za{titnim merama u ugroènim objektima nivo buke i vibracija dovede na niì nivo od dozvoqenog. Ukoliko se ne preduzimaju mere za{tite, pojas za{tite od èleznice mora da bude12m od spoqne ivice koloseka.

Kriterijumi za{tite ìvotne sredine od negativnih uticaja privrednih

delatnosti Prema mogu}im negativnim uticajima na ìvotnu sredinu, odnosno prema mogu}em

ekolo{kom optere}ewu, utvr|uju se slede}e kategorije delatnosti: • Kategorija 1 - male radionice, ~ije je ekolo{ko optere}ewe neznatno i ispod

grani~nih vrednosti, mogu biti locirane u gra|evinskom podru~ju naseqa. Delatnosti kao {to su zanatske usluge i opravke, tehni~ki servisi, pekarske i poslasti~arske, izrada predmeta od drveta, stakla, papira, koè, gume i tekstila, po pravilu ne izazivaju neprijatnosti i ne ugroàvaju ìvotnu sredinu i zdravqe stanovni{tva.

• Kategorija 2 - mali i sredwi pogoni, koji mogu imati mali i lokalni uticaj na okruèwe (mawe koli~ine opasnih materija, rizik od hemijskog udesa - mali, nivo buke 55-60dB(A)). Ova kategorija (ve}e elektro-mehani~arske radionice, prerada plasti~nih masa, izrada proizvoda od drveta, stakla, papira, koè, gume i tekstila, skladi{ta gra|evinskog materijala i dr), moè biti locirana na rubnim delovima gra|evinskog podru~ja naseqa tako da delatnost ne izaziva neprijatnost u ìvotnoj sredini i neposrednom okruèwu.

• Kategorija 3 - objekti-pogoni-tehnologije koje mogu imati sredwi uticaj na okruèwe lokalnog nivoa (ve}e koli~ine opasnih materija, rizik od hemijskog udesa - sredwi, nivo buke od 60-65dB(A)). Ovi projekti (tr`ni centri i ve}a skladi{ta - iznad 5000m2, pogoni prehrambene industrije, tekstilna industrija itd.), moraju biti locirani na odre|enom odstojawu od stambenog dela naseqa (zona stanovawa velikih i sredwih gustina) tako da wihova funkcija na tom rastojawu ne izaziva neprijatnost u susedstvu i ìvotnoj sredini.

99

• Kategorija 4 - pogoni velikih kapaciteta koji mogu imati velike uticaje na ìvotnu sredinu gradskog nivoa (ve}e koli~ine opasnih materija, mawe koli~ine vrlo toksi~nih materija, rizik od hemijskog udesa - veliki, nivo buke 65-70dB(A) gde pripadaju metaloprera|iva~ka industrija, pojedina~ni pogoni hemijske industrije, ve}e klanice, prehrambena industrija itd.), koje prema nivou ekolo{kog optere}ewa moraju biti locirane na ve}em odstojawu od stambenog dela naseqa (zona stanovawa velikih i sredwih gustina) tako da wihova funkcija na tom rastojawu ne izaziva neprijatnost u susedstvu, optere}ewe ìvotne sredine i ugroènost zdravqa stanovni{tva.

• Kategorija 5 - projekti-pogoni-tehnologije koji mogu imati veoma veliki uticaj na ìvotnu sredinu regionalnog nivoa (velike koli~ine opasnih i vrlo toksi~nih materija, rizik od hemijskog udesa veoma veliki, nivo buke iznad 70dB(A)). Ovi projekti prema nivou ekolo{kog optere}ewa moraju biti locirani na velikom udaqewu od zona stanovawa i ostalih gradskih i naseqskih funkcija i sadràja, tako da wihova funkcija na tom rastojawu ne izaziva neprijatnost u susedstvu, optere}ewe ìvotne sredine i ugroènost zdravqa stanovni{tva. Re~ je o ve}im industrijama bazne hemije, rafinerijama nafte i petrohemije, ve}im industrijama lekova, energetici, aerodromima i dr.

Industrijski udesi Na teritoriji Kru{evca postoje potencijalno rizi~na postrojewa, objekti, lokacije

i kompleksi, na kojima moè do}i do hemijskih udesa ve}ih razmera. Glavni razlog je nasle|ena kofliktnost namena u prostoru (direktan kontakt industrije i zona stanovawa), stawe u postoje}im industrijama i karakteristike zastupqenih tehnologija. U rizi~na industrijska postrojewa svrstavaju se sva postrojewa u kojima se koriste ili skladi{te opasne materije (Zakonom propisane koli~ine), kod kojih moè do}i do udesa ve}ih razmera. Najve}a koncentracija opasnih i {tetnih materija nalazi se u kompleksima i pogonima industrija: ”TRAJAL Korporacija”, ”FABRIKA MAZIVA”, ”HENKEL MERIMA”, ”HI @UPA”, ”PLIMA M”, ”RUBIN” i malim pogonima.

Prema preliminarnoj proceni rizika od hemijskog udesa sva identifikovana hazardna postrojewa svrstana su u 4 grupe rizika. Identifikovana postrojewa sa veoma visokim rizikom, odnosno visokim stepenom rizika od nastanka hemijskog udesa su:

• industrijski kompleks ” TRAJAL Korporacija” (gume za vozila, NBC, za{titna sredstva, privredni eksplozivi, pirotehni~ka i vatrometna sredstva);

• industrijski kompleks ”FABRIKE MAZIVA” (uqa i fluidi za motore motornih vozila, industrijska uqa, maziva, emulzije za hla|ewe, masi i druga sredstva za podmazivawe, farmaceutski proizvodi);

• industrijski kompleks ”HENKEL MERIMA” (deterxenti, te~na sredstva, sapuni, kozmetika, adhezivi);

• industrijski kompleks ”HI @UPA” (sredstva za za{titu biqa, aditivi za sto~nu hranu i veterinarski proizvodi, sredstva za flotaciju ruda i obojenih metala, neorganske soli, sredstva za preradu koè i folijarna |ubriva, elektroliti~ki proizvodi, kalijum-hlorid, gra|evinske boje);

• kompleksi ”PLIMA M” (jesitva biqna uqa, majonezi i margarini, ke~api i dresinzi, konditorski proizvodi, suncokretova sa~ma);

• proizvodni kompleks ”RUBIN” (proizvodwa alkoholnih i bezalkoholnih pi}a - viwak, bela, crna i crvena vina);

Ostala postrojewa i pogoni predstavqaju komplekse sa potencijalnim rizikom od

poàra, akcidentnog izlivawa mawih koli~ina hazardnih materija, izlivawa otpadnih voda i sli~nih akcidenata i svrstavaju se u postrojewa sa malim i veoma malim rizikom, odnosno niskim stepenom rizika od nastanka hemijskog udesa: IMK ”14. oktobar”

100

(proizvodwa rudarske i gra|evinske opreme), ”SAVREMENI DOM” (proizvodwa rezane gra|e, proizvodwa elemenata, ku}nog i kancelarijskog name{taja, enterijera svih oblika i namena, impregnacija èlezni~kih pragova, elektro i TT stubova), prehrambena industrija (”Branko Peri{i}”, ”Flori”, Mlekara ”Kosti}”, ”Aroma”, ”Delta Agrar”, ”Duga Komerc”), Jugoprevoz ”Kru{evac”, ”Du{an Petronijevi}” (proizvodwa talasaste ambalaè), ”Elektrouniverzal” (elektroinstalacije i oprema), AD ”Ciglana” (proizvodwa gra|evinskog materijala od pe~ene gline), metaloprera|iva~ka industrija (”EKO-INOS”, ”Tehnoenergetika”, ”Latifovi}”, ”Unimer”, ”Mladost”, ”JUGAS” ”Cinkara”, ”Ortex”), drvnoprera|iva~ka industrija (”Dekor”, ”Trajkovi}”, ”Moca”, ”Danol”, ”FAG”), tekstilna industrija (”Zvezda”, ”Riskoni”), gra|evinarstvo i putna privreda (”KRU[EVACPUT”, ”Stevanovi}-Invest”, ”TEHNOGRADWA”, ”DABI”, ”MARNI”, ”MENEKS”, ”EKO-VO]AR”).

Stanovni{tvo je ugroèno mogu}im udesima u velikim hemijskim kompleksima koji zbog prostornog poloàja predstavqaju znatnu, jo{ uvek nekvantifikovanu opasnost za pojedine delove gradskog podru~ja Kru{evca. Transport opasnih materija obavqa se drumskim i èlezni~kim saobra}ajem. Glavni tokovi saobra}aja su:

• u drumskom saobra}aju, glavni tokovi opasnih materija odvijaju se koridorima za teretni saobra}aj, a delom i saobra}ajnicama u gradskom tkivu,

• u èlezni~kom saobra}aju, glavni tokovi opasnih materija odvijaju se izme|u stanica Stala}-Poèga, Stala}-Ni{ i èlezni~koj stanici Kru{evac, koja predstavqa me|ustanicu na pruzi Stala}-Kraqevo-â~ak-Poèga.

Otklawawe opasnosti od industrijskih udesa mora se sprovesti dobro

organizovanim, opremqenim i osposobqenim sistemima za{tite i spasavawa. Sprovo|ewem preventivnih mera i definisawem planova za{tite od udesa,

preduzimaju se sve aktivnosti za otklawawe mogu}nosti nastanka udesa, ~ime rizik na odre|enom prostoru postaje prihvatqiv. Obaveza svih operatera, u ~ijim se postrojewima nalaze Zakonom i ostalom normativom utvr|ene koli~ine opasnih materija je da izrade Plan za{tite od hemijskog udesa.

Za{tita od hemijskih udesa i zaga|ivawa ìvotne sredine pri proizvodwi, prevozu i skladi{tewu opasnih materija u postoje}im i planiranim postrojewima i instalacijama ostvariva}e se preventivnim merama. One obuhvataju aktivnosti koje je potrebno sprovesti u industrijskim postrojewima i na koridorima prevoza opasnih materija, a u ciqu smawewa mogu}nosti nastanka udesa i mogu}ih posledica. Re{avawe problema upravqawa ekolo{kim rizikom pri transportu opasnih materija zavisi}e od dinamike rekonstrukcije i revitalizacije postoje}ih i realizacije planiranih saobra}ajnica, na osnovu ~ega }e se trase prevoza opasnih materija utvr|ivati gradskom normativom (posebnim gradskim odlukama u skladu sa Zakonom i planom namene prostora).

U na~elu, za prevoz opasnih i {tetnih materija dozvoqeno je koristiti deonice autoputeva i dràvnih puteva prvog i drugog reda koje prolaze kroz podru~ja niìh gustina stanovawa i mawe naseqenosti. Ograni~ewe se ne odnosi na prevoz naftnih derivata u cisternama kapaciteta do 10t.

Upravqawe otpadom Na podru~ju grada Kru{evca identifikovan je veliki broj (povremenih, divqih)

smetli{ta i deponija, koje ugroàvaju stawe ìvotne sredine i zdravqe qudi. ”Srwe” je organizovana, sanitarna deponija, formirana 1984. godine na povr{ini od 37,00ha, opremqena osnovnom infrastrukturom. Komunalni otpad se iz doma}instava i sa javnih povr{ina se, preko javnog komunalnog preduze}a, dovozi sa oko 50% teritorije grada Kru{evca.

Lokacija deponije ”Srwe” predstavqa veliki potencijal i mogu}nost za formirawe savremene sanitarne deponije. Ova lokacija zadovoqava bitne kriterijume:

• povr{ina lokacije - prostorni kapacitet, • izgra|ene pristupne saobra}ajnice,

101

• udaqenost od gradskog centra i naseqa, • udaqenost od pojedina~nih objekata stanovawa, • udaqenost od stalnog izvori{ta vodosnabdevawa i ostalih izvora voda, • udaqenost od poqoprivrednih povr{ina visokog boniteta, • dovoqnih koli~ina prekrivnog materijala na lokaciji, • stabilnost terena i povr{ine za zone za{tite; •

Upravqawe otpadom mora biti zasnovano na na~elu izbora najoptimalnije opcije po ìvotnu sredinu i izboru koncepta kojim se obezbe|uje najmawi rizik po zdravqe qudi i stawe ìvotne sredine na podru~ju Prostornog plana grada Kru{evca, kontrolom i merama za spre~avawe:

• zaga|ewe povr{inskih i podzemnih voda, vazduha i zemqi{ta, • opasnost po biqni i ìvotiwski svet (biodiverzitet), • negativnih uticaja na predeone i pejza`ne vrednosti, • opasnosti od nastajawa udesa, • pojave buke i neprijatnih mirisa, • ugroàvawa zdravqa stanovni{tva;

Usvojeni koncept obezbe|uje prevenciju nastajawa otpada, pre svega usvajawem

~istijih tehnologija i racionalnim kori{}ewem prirodnih resursa, evakuacije otpada u ciqu spre~avawa degradacije ìvotne sredine, pejza`nih vrednosti prostora i zdravqa stanovnika, nepovoqnih uticaja na mikroklimatske i ekolo{ke uslove podru~ja Plana.

• Komunalni otpad je otpad iz doma}instva (ku}ni otpad) i drugi otpad koji je po prirodi ili sastavu sli~an komunalnom otpadu. Standard za sakupqawe komunalnog otpada je sud - kontejner, zapremine 1100l, gabarita 1,37x1,45x1,45m. Aproksimativno, jedan kontejner se postavqa na 800m2 korisne povr{ine (1000m2 bruto povr{ine za stacionarnu namenu). Podru~je Plana mora biti opremqeno dovoqnim brojem kontejnera za sakupqawe komunalnog otpada. Pra`wewe kontejnera i evakuacija otpada }e biti poverena nadle`nom komunalnom preduze}u, prema utvr|enoj dinamici.

• Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u preduze}ima, ustanovama i institucijama koje se bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom i zabavom mora se sakupqati i moè se ustupati zainteresovanim licima i preduze}ima na daqi tretman, uz obaveznu evidenciju prema odredbama Pravilnika o uslovima i na~inu razvrstavawa, pakovawa i ~uvawa sekundarnih sirovina (”Sl. glasnik RS” br. 55/01).

• Industrijski otpad je otpad koji nastaje iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. Upravqawe industrijskim otpadom vr{i}e se u skladu sa Zakonom o upravqawu otpadom (”Sl. glasnik RS” br. 36/09), Pravilnikom o uslovima i na~inu razvrstavawa, pakovawa i ~uvawa sekundarnih sirovina (”Sl. glasnik RS” br. 55/01), Pravilnikom o na~inu postupawa sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (”Sl. glasnik RS” br. 12/95) i ostaloj vaè}oj zakonskoj regulativi i podzakonskim aktima.

• Opasan otpad (iz postrojewa i tehnolo{kih procesa, skladi{tewa, transporta, u akcidentu) podleè upravqawu i postupawu u skladu sa odredbama Zakona o upravqawu otpadom (”Sl. glasnik RS” br. 36/09), Pravilnika o na~inu postupawa sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (”Sl. glasnik RS” br. 12/95). Evakuaciju ove vrste otpada moè da vr{i iskqu~ivo organizacija koja poseduje sertifikat za obavqawe te vrst delatnosti uy obaveznu evidenciju o koli~ini i vrsti otpada.

Saglasno odredbama Zakona o upravqawu otpadom (”Sl. glasnik RS” br. 36/09) grad

Kru{evac je u obavezi da donese Lokalni plan upravqawa otpadom (obezbe|uje uslove i

102

stara se o wegovom sprovo|ewu). Osnovna koncepcija Plana upravqawa otpadom za podru~je Plana obuhvata mere:

• prevencije i smawewa stvarawa i nastajawa otpada na izvoru, • re{avawe problema otpada na izvoru nastajawa, • Postepeno - fazno uvo|ewe {ema razdvojenog sakupqawa otpada i savremene

specijalizovane opreme za transport, • pouzdamo, bezbedno, ekolo{ki odìvo i prihvatqivo kona~no ulagawe otpada

na sanitarnoj deponiji ”Srwe”; Osnovni uslov za organizovano i kona~no sakupqawe otpada je poveravawe poslova

(nadle`nom komunalnom preduze}u i/ili na drugi na~in, u skladu sa vaè}om zakonskom regulativom):

• Zakon o upravqawu otpadom (”Sl. glasnik RS” br. 36/09); • Zakon o ambalaì i ambala`nom otpadu (”Sl. glasnik RS” br. 36/09); • Pravilnikom o uslovima i na~inu razvrstavawa, pakovawa i ~uvawa

sekundarnih sirovina (”Sl. glasnik RS” br. 55/01); • Pravilnikom o na~inu postupawa sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih

materija (”Sl. glasnik RS” br. 12/95); Kriterijumi upravqawa otpadom Upravqawe otpadom kao delatnost od op{teg interesa na teritoriji grada

Kru{evca mora biti organizovano na na~in kojim se: • ne ugroàva ìvotna sredina i zdravqe qudi i otklawa opasnost od svakog

wegovog {tetnog dejstva u prostoru; • obezbe|uje dono{ewe Plana upravqawa otpadom za teritoriju Grada (za

gradski centar, Ribarsku bawu i ruralna naseqa – organizaciono i prostorno);

• obezbe|uje po{tovawe principa regionalizacije (realizacija regionalne sanitarne deponije komunalnog otpada i formirawe transfer stanice);

• obezbe|uje prevencija nastajawa otpada, primarna selekcija otpada, reciklaà i ponovno kori{}ewe sekundarnih sirovina iz otpada;

• defini{u pravila i principi tretmana i odlagawa industrijskog opasnog i neopasnog otpada;

• vr{i obavezno sanirawe postoje}ih neure|enih i nekontrolisanih odlagali{ta i rasutih smetli{ta komunalnog i ostalog otpada;

• vr{i monitoring – pra}ewe stawa postoje}e deponije ”Srwe”; • zaustavqaju negativni trendovi i prakse u ciqu unapre|ivawa ìvotne

sredine, kvaliteta stanovawa i rada, odnosno kvaliteta ìvqewa; • formira slu`ba za monitoring i za{titu ìvotne sredine, sa posebnim

akcentom na upravqawe otpadom; • obezbe|uje stalno razvijawe svesti o upravqawu otpadom.

14. Za{tita prirodnih dobara

Ocena stawa, potencijali i ograni~ewa prirodnih dobara Na osnovu dokumentacije Zavoda za za{titu prirode Srbije, u Registar za{ti}enih

prirodnih dobara upisana su i evidentirana slede}a prirodna dobra: 1. Spomenik prirode - stablo hrasta lu`waka u selu Mala Vrbnica 2. Spomenik prirode - stablo hrasta lu`waka KO Lipovac

103

3. Spomenik prirode - grupa od osam stabala hrasta lu`waka i cera u porti crkve Sv. Preobraèwe, KO Jablanica

4. Spomenik prirode - stablo hrasta lu`waka u selu Bela Voda 5. Za{ti}ena okolina i predeo izuzetnih odlika manastira Naupare 6. Za{ti}ena okolina crkve Sv.Stefana- Lazarica u Kru{evcu 7. Rezervat prirode Prokop, KO Buci. Zavod za za{titu prirode Srbije je izradio i Studiju za{tite stabla hrasta krupne

granice Hrast zapis Carice Milice u Modrici i Studiju za{tite Predeo izuzetnih odlika ]elije, a u toku je izrada studije za{tite Mojsiwskih planina kao budu}eg prirodnog dobra.

Na svim za{ti}enim prirodnim dobrima primewuju se reìmi za{tite i kori{}ewa propisani aktom o stavqawu pod za{titu. Za{ti}ena dobra zadràvaju status za{tite, funkcije i na~in upravqawa i starawa.

Planom treba posebno izdvojiti planinu Jastrebac, kao celinu sa vrednom florom i faunom, kompleksom {uma i izuzetnim pejza`nim odlikama. Tako|e, izdvojiti izvori{ta mineralnih i geotermalnih voda ( Bela Voda, Ribarska Bawa, Lomnica, @abare, îtluk) i Predeo izuzetnih odlika jezera ]elije, kao izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog zna~aja.

Prema planu za{tite prirode i ekosistema prostor grada Kru{evca pripada antropogenizovanom ekosistemu, sredi{wi delovi su prirodno-antropogeni, dok je ju`ni deo prostora op{tine (padine Jastrebca) svrstan u podru~ja sa zna~ajnim prirodnim vrednostima, ve}im od 1000ha. Tako|e, na Jastrebcu se planira i budu}i uzgojni centar sitne divqa~i i novi lokalitet stani{te jelena. Posebno je zna~ajan rezervat prirode Prokop na Jastrebcu u KO Buci ukupne povr{ine 5,91ha, gde je utvr|en reìm za{tite I stepena kojim se zabrawuje kori{}ewe i aktivnosti na za{ti}enom prostoru, osim nau~nih istraìvawa i edukacije. Rezervat prirode obuhvata izvornu {umsku zajednicu breze (Betula verrucosae) starosti do 70 godina, me{ovite {umske zajednice breze i planinske bukve, kao i {umsku zajednicu planinske bukve, radi o~uvawa stani{ta prirodnih retkosti, a u interesu nauke, obrazovawa i kulture.

Na prostoru Za{ti}ena okolina i predeo izuzetnih odlika manastira Naupare, utvr|eni su reìmi I stepena za{tite (manastirsko imawe, deo manastirske {ume, dolina Nauparske reke sa desnom obalom) i II stepena za{tite ({ire okruèwe manastira).

Posebno osetqive i retke oblasti na prostoru op{tine, kao predeo izuzetnih odlika ]elije, planina Jastrebac, Mojsiwske planine, predstavqaju prostorne celine sa vrednom florom i faunom, zna~ajnim kompleksom {uma i izuzetnim pejza`nim odlikama, imaju izuzetan zna~aj i predstavqaju zna~ajan potencijal.

Koncept za{tite graditeqskog nasle|a Posmatraju}i kroz vremenski aspekt za razvoj podru~ja grada Kru{evca i wegove

okoline moraju se predo~iti ~iwenice koje se odnose na izuzetno kvalitativne i kvantitativne osobine ovog podru~ja. Geografske i geolo{ke odlike bile su jedan od najzna~ajnijih elemenata i uslova u izboru lokacija za podizawe naseqa. Kako su uslovi bili povoqni, to je i kontinuitet ìvqewa na ovim prostorima egzistirao kroz vreme.

Op{ti opis nepokretnih kulturnih dobara prikazan je u Planu za{tite i

revitalizacije kulturnog nasle|a na teritoriji prostornog plana grada Kru{evca koji je izradio

Zavod za za{titu spomenika kulture - Kraqevo. Arheolo{ki lokaliteti Do sad su na podru~ju Kru{evca evidentirana preko tridesetak arheolo{kih

nalazi{ta iz vi{e perioda razvoja od praistorijske kulture, neolita, bronzanog doba, gvozdenog doba pa do nalazi{ta sredweg veka, koja zvani~no nisu za{ti}ena, a na mnogima od wih povremeno se vr{e daqa istraìvawa.

104

SPISAK ARHEOLO[KIH LOKALITETA NA PODRU^JU GENERALNOG PLANA KRU[EVCA

1. Dedina, lok. -Branik 2. Dedina, lok. -Tursko grobqe 3. Kru{evac, lok. -Lazarev grad 4. Kru{evac, lok. - Menzulana 5. Kru{evac, lok. -Fabrika vagona 6. Kru{evac, lok. -Fabrika -14. oktobar 7. Kru{evac, lok. - [anac 8. Makre{ane, lok. - Duga wiva 9. Makre{ane, lok. - Jazbine

10. Makre{ane, lok. - Ornice

11. Makre{ane, lok. - Staro grobqe 12. Makre{ane, lok. - Tepelija 13. Makre{ane, lok. - âir

14. Makre{ane,lok.-Xidovsko grobqe 15. îtluk, lok. - Konopqara

SPISAK ARHEOLO[KIH LOKALITETA VAN PODRU^JU GENERALNOG PLANA

KRU[EVCA Bela Voda

1. Lok. Buwi{te 2. Lok. -Gradi{te 3. Lok. -Dinina \ula 4. Lok.- Ivqe 5. Lok. -Rosuqe (Pod selom) 6. Lok. -Ciganlija 7. Lok. -ûkar Belasica

8. Lok. -Provalija Boqevac

9. Lok. -Latinski rid 10. Lok. -ûkar Buci

11. Lok. -Gradac Velika Kru{evica

12. Lok. -Grobqi{te Veliki [iqegovac

13. Lok. Veliki Lug 14. Lok. -Seli{te Vitanovac

15. Lok. -Ko{tan/Livada 16. Seli{te Globoder

17. Lok. -Ivqe 18. Lok. -Ratkovac 19. Lok. -Seli{te Dowi Stepo{

20. Lok. -Duvani{te 21. Lok. -Seli{te Zdraviwe

22. Lok. -Grabujevac Zebica

23. Lok. -Dra{kovac/Repu{ak 24. Lok. -Duwak 25. Lok. -Latinsko Grobqe Jablanica

26. Lok. -Velika \ula 27. lok. -Grbak/Rimsko grobqe 28. Lok. -Divqe Poqe 29. Lok. -Odaje 30. Lok. -Raine/Ora{je(Rai{e) Jasika

31. Lok. -Krsti}i 32. Lok. -Latin Bara 33. Lok. -Oxinac (Miqkova~ka)

105

34. Lok. Staro Lojze Kamenare

35. Lok. -Crkvena porta Kaonik

36. Lok. -Boi}ki âir 37. Lok. -Gradina 38. Lok. -Rimsko grobqe Kowuh

39. Lok. -Kod ~esma Ercegovca 40. Lok. -Kosinac Kukqin

41. Lok. -Bogomoqi{te Lazarevac

42. Lok. âir Mali Kupci

43. Lok. -Slane Bare 44. Lok. -Slatina/Divqaja Mala Reka

45. Lok. -Jasewa Ma~kovac

46. Lok. -Grobqanski potok Naupara

47. Lok. -Gro}e 48. Lok. -Naupara (manastir) Pade`

49. Lok. -Seli{te 50. Lok. -Turska ~e{ma Petina

51. Lok. -Gradac Pozlata

52. Lok. -Oranica 53. Lok. -Pozlatska reka 54. Lok. âir Poqaci

55. Lok. -Babqa~a/Kaladu{ina Ribare

56. Lok. -Pr}iski breg/Rimsko grobqe Rlica

57. Lok. -Livada 58. Lok. -Seli{te Rosica

59. Lok. -Kiìvica Sebe~evac

60. Lok. -Batal 61. Lok. -Nerezina Srwe

62. Lok. -Tabori{te Suvaja

63. Lok. -Dimitrijevi}i 64. Lok. -Seli{te ]elije (Zaseok Nabr|e)

65. Lok. -Buban Cerova

66. Lok. -Bek~i}i [anac

67. Lok. -Ku}i{te

Graditeqsko nasle|e

106

Podr~je op{tine Kru{evac karakteri{e zna~ajno kulturno-istorijsko nasle|e. Ono ima poseban zna~aj za dru{tveni, istorijski i kulturni razvoj naroda, pa

samim tim se name}e obaveza razrade posebnih kriterijuma za wegovo o~uvawe.Najzna~ajniji spomeni~ki objekti i celine stavqeni su pod za{titu dràve.

Dugo vremena delatnost za{tite bila je znatno zapostavqena i uglavnom svedena na konzervaciju i za{titu maweg broja ranije poznatih kulturno-istorijskih objekata i celina. Zahvaquju}i pre svega evoluciji shvatawa da su kulturna dobra jedna od osnovnih elemenata civilizacije i kulture naroda kao i samog zna~ewa za{tite kulturnog nasle|a do{lo se do uspostavqawa zakonskih regulativa sa ciqem da se mnoga preostala vredna dobra, objekti i ambijenti ne samo za{tite ve} i primenom odgovaraju}ih mera unaprede.

Kategorisana nepokretna kulturna dobra A. Kulturna dobra od izuzetnog zna~aja Kategoriju za{ti}enog kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja ima: 1. Crkva Svetog Stefana-Lazarica sa kru{eva~kim gradom. Progla{ena je za spomenik kulture od izuzetnog zna~aja - Sl.glasnik SR Srbije

br.14/79 B. Kulturna dobra od velikog zna~aja

Na teritoriji grada Kru{evac ima 5 za{ti}enih kulturnih dobara od velikog

zna~aja i to: 1. Gr~ki {or sa Begovom ku}om: prostorno-istorijsa celina od velikog zna~aja,

za{ti}ena je Re{ewem br.179/67, a objavqeno u Sl. glasniku SR Srbije br.14/79 2. Simi}a ku}a u Ul.Miloja Zaki}a br.4; spomenik kulture od velikog zna~aja.

Objekat je progla{en Re{ewem br.45/76 objavqeno u Sl. glasniku SR Srbije br.14/79.

3. Zgrada Okru~nog na~elstava; spomenik kulture od velikog zna~aja 4. Manastir Naupare u Nauparama,spomenik kulture od velikog zna~aja, progla{eno

u Sl. glasniku SR Srbije br.14/79. 5. Memorijalni kompleks "Slobodi{te"; znamenito mesto od velikog zna~aja,

objavqeno u Sl. glasniku SR Srbije br.28/83.

C. Zna~ajna kulturna dobra

U kategoriju zna~ajnih kulturna dobara registrovani su:

1. Zgrada umetni~ke galaerije u Ul. Miloja Zaki}a br.12, progla{ena kulturnim dobrom od zna~aja, Re{ewem br.633-41/82

2. Spomenik Kosovskim junacima D. Evidentirani obekti graditeqskog nasle|a (koja uìvaju predhodnu

za{titu) Graditeqsko nasle|e u najve}oj meri je prisutno u starom jezgru Kru{evca nego li

na ostalom podru~ju grad koje je i do dana{wih dana nedovoqno istraèno. Naàlost utvr|ena je i nepobitna ~iwenica da je izvestan broj ranije

evidentiranih objekata vi{e ne postoji, a mnoge su nelegalnim i nestru~nim intervencijama izgubile svoje orginalane arhitektonske i ambijentalne vrednosti.

Na teritorija grada Kru{evca postoji 150 evidentiranih objekata graditeqskog nasle|a koji uìvaju predhodnu za{titu i 5 objekata koji se ~uvaju kroz dokumentaciju ~iji popis je ugra|en u odredinice Generalnog plana Kru{evca 2010g. (Sl list Op{tine Kru{evac br.4/2005)

107

Evidentirani objekti narodnog graditeqstva Na seoskom podru~ju evidentiranih dobra narodnog graditeqstva ima ukupno 62

koji su nastali u razli~itim periodima. Dva objekta su progla{ena Re{ewima za spomenike kulture i to:

Manastir Naupara u Nauparima; (na karti br.4-spomenik kulture od velikog

zna~aja) Spomen kompleks bela voda-Spomenik kulture, Odluka o progla{ewu za kulturno

dobro -spomenik kulture Skup{tine op{tine Kru{evac br.633-6/86. (na karti br.3-spomenik kulture)

Lazarevac 1. Lazarev izvor Komorane

2. Stara {kola-crkvena ku}a Qubava

3. Ku}a Toplice Simi}a Kamenare

4. Doma}. Boìdara Milenkovi}a Kowuh

5. Ku}a Ruìce Veqkovi} [a{ilovac

6. Ku}a Dmitra Isailovi}a 7. Ku}a Boìdara Todorovi}a Krvavica

8. Ku}a Du{ana Simonovi}a Pade`

9. Ku}a @ivotija Vesi}a Vratare

10. Ku}a Slavoquba Milo{evi}a Velika Kru{evica

11. Ku}a Ivana Ra{i}a i ko{ Bela Voda

12. Ku}a Rada Ili}a, 13. Ku}a Rade Milunovi}a 14. Doma}instvo Draga Srem~evi}a Kukqin

15. Ku}a Milije Miladinovi}a 16. Plove}a vodenica-moravka na Zap.Moravi. Jasika

17. Ku}a Milivoja i Divne Pavlovi} Gavez

18. Ku}a Aleksandra Agatonovi}a 19. Doma}. Radoslava Agatonovi}a 20. Ku}a Petrujke Petrovi} [anac

21. Napu{teno doma}instvo Branka Radosavqevi}a 22. Doma}instvo Ili} @ivote Globoder

23. Ku}a Qubi{e [qivi}a Ko{evi

24. Ku}a Qubodraga Egeri}a îtluk

25. Ku}a Nikole ]iri}a 26. Ku}a Miladina Kitanovi}a Lazarica

27. Ku}a Mirjane Saki} Me{evo

108

28. Ku}a Dragana Milovanovi}a Dowi Stepo{

29. Ku}a Tomislava Novakovi}a Gorwi Stepo{

30. Ku}a Toplice Mitrovi}a [avrane

31. Ku}a Dragana Lazi}a [ogoq

32. Vodenica zvana Lukina Naupare

33. Ku}a Dragoquba Be{i}a 34. Ku}a Gorana Dimitrijevi}a 35. Ku}a @ivotije Vlaji}a Sebe~evac

36. Ku}a Branislava Vu~kovi}a Veliki Kupci

37. Ku}a , ko{ i ba~ija Vojislava Lazi}a Mali Kupci

38. Ku}a Milo{a Lazi}a 39. Seoska vodenica Jablanica

40. Ku}a Radojke Luki}a 41. Doma}instvo Jele @ivadinovi} 42. Aktivna vodenica Vesi}a [titare

43. Radwa-du}an Milutina ]urkovi}a Suvaja

44. Ku}a Sr|ana Simi}a Trm~are

45. Ku}a Qubomira Milojevi}a Slatina

46. Ku}a Radi{e @ivkovi}a Lomnica

47. Ku}a Zvonimira Tutuli}a 48. Ku}a Angeline Mileti} Buci

49. Ku}a Rada Stepanovi}a Makre{ane

50. Ku}a Milomira Milivojevi}a 51. Ku}a Miroslva Milivojevi}a Dedina

52. Doma}instvo Zagorke Milenkovi} 53. Ku}a @ivadina Stanojevi}a Tekija

54. Doma}instvo Ostoje Milanovi}a Gaglovo

55. Ko{ Radomirke Mati} 56. Ku}a Spasoja An|elkovi}a Mali [iqegovac

57. Spomen-ku}a Qubomira Milo{evi}a Veliki [iqegovac

58. Ku}a Cvetana Markovi}a Zebica

59. Ku}a Zorice Gruji} 60. Ku}a Qubomira @ivi}a 61. Ku}a Dragi{e i Qubi{e Mileti}a Rlica

62. Doma}. Mirijane \or|evi}, ku}a, ko{ i ba~ija

109

Malo Golovode 63. Ku}a heroja Miloja Zaki}a Ostali objekti Kowuh

1. Seoska kafana sa skulpturom 2. Zgrada zadruge kalemara Bela Voda

3. Spomen kompleks u Beloj Vodi, 4. Crkva,grobqe Pepeqevqc

5. Stara {kola Naupara

6. Manastir Naupara [titari

7. Stara {kola Majdevo

8. Ku}a popa Mini}a 9. Ku}a Qubomira Mini}a 10. Ku}a Rada Mini}a Kaonik

11. Stara {kola Veliki [iqegovac

12. Stara {kola Ribare

13. Stara {kola 14. Po{t Ribarska Bawa

15. Staro jezgro,omplek- kupatilo sa paviqonima [anac

16. Veterinarska stanica SWOT analiza Metodolo{ki postupak evidentirawa objekata graditeqskog nasle|a spada u

osnovnu delatnost za{tite i odvija se kao kontinuirani proces, pa se stoga ne mogu smatrati kona~nim jer se istraìvawa nastavqaju; podrazumeva se da }e se evidentirati novi objekti, a ve} evidentirani }e se progla{avati za spomenike kulture, pa ~ak i kategorisati.

Za sagledavawe postoje}eg stawa i mogu}nosti optimalnog valorizovawa potencijala sprovedena je SWOT analiza :

110

PREDNOSTI SLABOSTI - bogato i raznovrsno graditeqsko,

kulturno i istorisko nasle|e Kru{evca i okoline

- kulturna dobra kao neprocewivi resurs zajednice za wihovu eksplataciju u okviru prezentacije turisti~kih vrednosti Kru{evca

- seoska naseqa i etno komplesi kao turisti~ki privla~ni prostori

- zainteresovanost lokalne zajednice i turisti~kog saveza za promociju sakralne arhitekture kao turisti~ke destinacije (Crkva Lazarica,Lazarev grad, manstiri u okrèwu)

- pozitivan stava prema ukqu~ivawu nasle}a u razvoj turisti~kih ponuda naro~ito u seoski turizam

- nedovoqna turisti~ka i medijska prezentacija spomeni~kog i graditeqskog nasle|a u okviru turisti~ke ponude

- slaba dostupnost nepokretnih kulturnih dobara usled nerazvijene putne i infrastrukturne mreè

- iskqu~enost graditeqskog nasle|a iz integracija u ekonomske i privrdne resurse (graditeqsko dobro kao ekonomsko dobro)

- neadekvatana namena i gubitak osnovne funkcije nepokretnih kulturnih dobara

- odsustvo za{tite, obnove i konzervacije - nekontrolisana i neplanska izgradwa,

rekonstrukcija objekata i okruèwa

[ANSE OPASNOSTI

- revalorizacija i dono{ewe re{ewa o za{titi, kako objekata tako i wihovog okruèwa

- uklapawe nasle|a u odrìvi razvoj podru~ja plana

- mogu}nost adekvatne prename objekata, prostora i celina i uvo|ewe komplementarnih sadràja

- unapre|ewe dostupnosti kulturnim dobrima poboq{awem kvaliteta i izgardwom infrastrukturne mreè pre svega saobra}ajne

- adekvatana za{tita graditeqskog nasle|a

- intezivan prezentacija i ukqu~ivawe nepokretnih kulturnih dobara u turisti~ku ponudu

- dostupnost informacija preko interneta, sajmova turizma i dr.

- programi i specifi~ni strukturalni fondovi EU

- nepostojawe planskih dokumenata za ve}inu seoskih podru~ja

- slabo razvijena svest lokalnog stanovni{tva o potrebi o~uvawa objekata narodnog graditeqstava (naro~ito u seoskim podru~jima)

- nedostatak sme{tajnih kapaciteta sa vi{im kvalitetom usluga u seoskim podru~jima

- neplanska izgradwa, degradacija objekta, prostornih celina i okruèwa

- nedostatak investicija za realizaciju projekta za{tite i infrastrukturnog opremawa kao u privatnom tako i u javnom sektoru

- nedostatak kreativnosti i entuzijazma u osmi{qavawu i ukqu~ivawu nasle|a u okviru turisti~kih ponuda

111

15. Koncepcija razvoja turizma Ocena stawa, potencijali i ograni~ewa Turizam predstavqa jedan od potencijala ovog prostora, pogotovo u planinskoj

zoni. Prirodni motivi, prirodne retkosti, kulturno nasle|e i zdrava hrana mogu predstavqati osnov turisti~ke ponude ovog prostora. Da bi se turizam razvijao na pravi na~in, neophodno je obezbediti odrìvost svih preduzetih aktivnosti koje moraju biti u skladu sa programima za{tite i o~uvawa osnovnih prirodnih vrednosti. Neophodno je razvijati turisti~ke destinacije, pove}ati kapacitete u seoskom turizmu, poboq{ati vanpansionske sadràje idr.

Iako podru~je op{tine Kru{evac ima dosta pogodnosti i potencijala za razvoj turizma, one nisu dovoqno vrednovane niti iskori{}ene, tako da dosada{wi razvoj turizma znatno zaostaje u odnosu na ukupan razvoj ovog prostora.

U Prostornom planu Republike Srbije, prema Planu organizacije prostora za turizam, ve}i deo op{tine Kru{evac pripada sredi{woj turisti~koj zoni koja je rangirana kao zona I stepena. Kru{evac, me|utim nije svrstan u zna~ajnu ili prioritetnu turisti~ku regiju, ni kao gradski turisti~ki centar. Ve}i zna~aj dat je budu}em autoputu E-761 (deonica Pojate-Kru{evac-â~ak), rangiran kao tranzitni turisti~ki pravac me|unarodnog i nacionalnog zna~aja i jedina bawa-Ribarska Bawa, rangirana kao bawa II stepena, nacionalnog zna~aja.

Podru~je Kru{evca sa svojim prirodnim i kulturno-istorijskim vrednostima pogodno je za razvoj izletni~kog, spotrsko-rekreativnog, lovnog, zdravstvenog i seoskog turizma.

Ju`ni deo op{tine, planina Jastrebac, predstavqa prostornu celinu sa izuzetnim ekolo{kim potencijalima. Pre svega, floristi~ki sastav {umskih i livadskih zajednica obiluje retkim i endemi~nim biqkama, prirodni rezervat ~iste brezove {ume Prokop - stavqen je pod za{titu dràve, sa posebnim reìmom za{tite i kori{}ewa. Jastrebac je tako|e bogat raznovrsnom divqa~i, ustanovqeno je ure|eno i ogra|eno lovi{te povr{ine 400ha, naseqeno evropskim jelenom i divqim sviwama, koje perspektivno obezbe|uje razvoj lovnog turizma. Reke i jezero na Jstrepcu su bogati ribom, pre svega re~nom pastrmkom. Izuzetna po{umqenost ove planine raznovrsnim listopadnim drve}em, predeli posebne lepote i o~uvani ekosistemi predstavqaju potencijale za razvoj izletni~kog turizma, istraìva~kog turizma, kao i za lovni i ribolovni turizam. Izgra|eni objekti sa odre|enim sme{tajnim kapacitetima, infrastruktura i sportski tereni, tako|e su zna~ajni za vrednovawe ovog dela op{tine za razvoj turizma.

Prirodne lepote brdsko-planinskog dela i predeli izuzetne lepote i o~uvanih ekolo{kih vrednosti, pogodne su za aktivirawe seoskog, etno-agro turizma. Podjastreba~ko podru~je pruà za ovaj vid turizma veoma povoqne uslove (Lomnica, Buci, Dvorane, Ribare, Sezem~a, Slatina). Ovo podru~je je blago zatalasano, nadmorske visine oko 500m, ispresecano brojnim rekama i potocima, izuzetno plodno zemqi{te koje, uz primenu ekolo{kih standarda i proizvodwu organske hrane, moè biti interesantno podru~je za razvoj agro-eko turizma.

Pored rekreativnog, izletni~kog, lovnog, istraìva~kog turizma i |a~kih ekskurzija, postoje povoqni uslovi za razvoj bawskog turizma, jer teritorija op{tine ima brojne izvore mineralnih i termalnih voda, {to pruà velike mogu}nosti za wihovo kori{}ewe, ali je nedovoqna istraènost ovih voda, tako da se malo koriste. Ribarska Bawa, kao jedina bawa u op{tini, u pogledu kori{}ewa termomineralnih voda svrstava se u red vode}ih bawa u Srbiji. Na nadmorskoj visini od 540m, okruèna gustom {umom u klisurastom delu Ribarske reke sa sveìm i ~istim vazduhom i dobrim saobra}ajnim vezama, razvoj ove bawe sa Specijalnom bolnicom, omogu}ilo je weno prerastawe u vode}i rehabilitacioni centar za optopedska i ko{tano-zglobna degenerativna oboqewa. Termalne vode ovog podru~ja od zna~aja su ne samo sa zdravstvenog aspekta, nego i zbog mogu}nosti kori{}ewa geotermalne energije u poqoprivrednoj proizvodwi. Naime, plodna dolina Ribarske reke, sa stanovni{tvom koje se bavi poqoprivredom, uz mogu}nost primene

112

geotermalne energije za uzgoj povrtarskih kultura, toplifikacijom staklenika i drugih objekata, predstavqaju posebnu pogodnost, pa su daqa istraìvawa ovog podru~ja od izuzetnog zna~aja.

Mojsiwske planine kao prostorna celina o~uvanih prirodnih karakteristika, sa jedinstvenim prirodnim lepotama i brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, raznovrsnom florom i faunom, predstavqa perspektivno podru~je, koje je potrebno detaqnije istaìti i valorizovati. Zato je u toku izrada studije za{tite Mojsiwskih planina u okviru preliminarnih granica, sa predlogom za budu}e prirodno dobro, od strane Zavoda za za{titu prirode. Reka Rasina je izuzetno zna~ajna za prostor op{tine, pored izgra|enog ve{ta~kog jezera ]elije, bogata je ribom (pastrmka, klen, krku{a), tako|e korito reke je bogato zlatonosnim peskom, tako da su brojne mogu}nosti ve}e turisti~ke atraktivnosti.

Zna~ajni turisti~ki potencijal za razvoj kulturnog i manifestacionog turizma su brojna arheolo{ka nalazi{ta, Lazarev grad sa Crkvom Lazaricom, manastirom Naupare, brojnim kulturno istorijskim spomenicima i manifestacijama kao {to su Vidovdanske sve~anosti, Zlatna kaciga, Fedraro, dani Stanislava Bini~kog i Belovodska rozeta.

Na teritoriji op{tine postoji ve}i broj sportskih objekata koji mogu da zadovoqe visoke standarde za organizaciju sportskih takmi~ewa. Sportski centar sa objektima zatvorenih i otvorenih bazena, sportskom halom, teniskim terenima i drugim izgra|enim objektima ima potencijala za razvoj ove vrste turizma.

Potencijali

• Veliki broj arheolo{kih lokaliteta iz vi{e epoha • veliki broj nepokternih kulturnih dobara • planirawe i realizacija autoputa E-761 • postojawe razu|ene putne mreè lokalnih puteva kao i puteva vi{eg ranga • mogu}nosti za aktivnu proizvodwu zdrave hrane na ruralnim prostorima • niz kulturnih i sportskih manifestacija od lokalnog i nacionalnog

zna~aja • postojawe javnih ustanova (Turisti~ka organizacija Kru{evac) kao i dr.

organizacija koje se bave turizmom kao osnovnom ili dopunskom delatno{}u

Ograni~ewa

• turisti~ka i rekreativna ponuda nije dovoqno razvijena i aktivirana • nedovoqna opremqenost turisti~ke infrastrukture (u pogledu

kompletirawa i aktivirawa turisti~kih centara i celina) • turisti~ki resursi nisu dovoqno istraèni i valorizovani, • slaba opremqenost sme{tajnim i uslu`nim kapacitetima,

16. Komunalni objekti Pijace

Ocena stawa Na teritoriji op{tine zastupqene su slede}e vrste pijaca: Zelene pijace,

me{ovite, kvanta{ke, sto~ne, robne, auto-pijace i va{ari. Zelene i me{ovite pijace

113

Na podru~ju grada postoje dve me{ovite pijace. Na wima se obavqa prodaja poqoprivrednih proizvoda, mleka i mle~nih proizvoda i zanatske robe. Pijace su u nadle`nosti JP "Poslovni centar". Opremqene su nepohodnom infrastrukturom i opremom. Izraèn je problem parkirawa u neposrednoj blizini pijaca. Osim u gradu, postoje i ~etiri pijace u seoskim naseqima, koje imaju povremeni karakter i uglavnom ne zadovoqavaju higijensko-sanitarne i tehni~ke uslove. Ove pijace su u nadle`nosti mesnih zajednica.

Kvanta{ke pijace

Kvanta{ka pijaca postoji u gradu i u dva seoska naseqa. Pijaca u gradu

zadovoqava sve tehni~ke uslove ali je lokacija u samom gradskom jezgru vrlo nepovoqna zbog ~ega treba planirati weno izme{tawe. Pod upravom je JP "Poslovni centar". Kvanta{ke pijace u seoskim naseqima su povremenog karaktera i odvijaju se na mestima koja nisu odgovaraju}a nameni, pa je urbanisti~kom dokumentacijom neophodno planirati wihovo izme{tawe.

Sto~ne pijace Sto~ne pijace postoje u gradu i jo{ pet seoskih naseqa. Sto~na pijaca u gradu je

na istoj lokaciji kao i kvanta{ka i planirano je weno izme{tawe. U seoskim naseqima pijace su povremenog karaktera i odràvaju se na mestima koja ne zadovoqavaju osnovne higijenske i tehni~ke uslove. Neophodno je prona}i mogu}nosti za organizovawe pijaca na odgovaraju}em mestu.

Robna pijaca Robna pijaca, tzv. "buvqa pijaca" se nalazi na teritoriji grada i ura|ena je

prema urbanisti~koj dokumentaciji i opremqena potrebnom infrastrukturom i objektima. Pod upravom je JP "Poslovni centar".

Auto-pijaca Auto-pijaca se nalazi na teritoriji grada, na prostoru AMSS, u ~ijoj

nadle`nosti je i weno poslovawe. Va{ari Va{ari su deo tradicije i kao takvi su se zadràli i do danas u gradu i nekim

seoskim naseqima. Va{ari se odràvaju nekoliko puta u toku godine, na mestima koja su za to odre|ena odlukom uprave grada, odnosno mesne zajednice.

SWOT analiza Prednosti pija~ne delatnosti Osnovnu snagu pija~ne prodaje pretstavqa kvalitet i raznovrsnost ponude kao i

tradicija tog vida kupovine. Tako|e, snaga je i u dobroj lokaciji pijaca, direktnom kotaktu kupca i proizvo|a~a, sposobnosti prilago|avawu promenama i primeni iskustava iz zemaqa Evropske unije.

slabosti pija~ne delatnosti Odsustvo jasne vizije razvoja i nivo infrastrukturne opremqenosti, kao i

nedefinisani zakonski propisi i odsustvo promotivnih delatnosti su glavne slabosti u ovoj oblasti.

114

[anse za razvoj pija~ne delatnosti Analize pija~ne delatnosti pokazuju da ova oblast ima potencijala {to potvr|uje

veliki broj kupaca. [anse za daqi razvoj se nalaze u mogu}nosti prilago|avawa delatnosti novim potrebama potro{a~a, poboq{awu uslova prodaje na pijacama daqim ulagawem u infrastrukturu, stvarawu jasne vizije razvoja delatnosti, radu na unapre|ewu ve{tine prodaje na pijacama, jasnom pozicionirawu pija~ne prodaje u odnosu na konkurenciju, saradwi sa nadle`nim organima i slu`bama, istraìvawu potreba, promociji i brendirawu pija~ne delatnosti.

Pretwe i rizici za razvoj pija~ne delatnosti Najve}u pretwu razvoju pija~ne delatnosti pretstavqa pojava konkurencije, pre

svega megamarketa, i ekspanzija bezgotovinskog pla}awa. Zatim, zna~ajni problemi su i stalne promene ukusa, èqa i potreba potro{a~a, neujedna~en kvalitet usluga, nedefinisano zakonodavstvo i potencijalna privatizacija.

16.1. Organizovano odvoèwe sme}a Neadekvatno postupawe otpadom pretstavqa jedan od najve}ih ekolo{kih

problema u Republici Srbiji. Ovaj problem nije novijeg datuma i moè se vezati za period pove}ane urbanizacije i industrijalizacije koju nije pratila odre|ena politika za{tite ìvotne sredine. "Nacionalna strategija upravqawa" otpadom treba da da okvire koji }e omogu}iti da upravqawe otpadom u na{oj zemqi dugoro~no gledano dostigne evropske standarde.

Na podru~ju op{tine Kru{evac je tako|e izraèn problem odlagawa otpada. Organizovano odvoèwe sme}a obuhvata grad i prigradska naseqa kao i ~etiri seoska naseqa (ukupno oko 22 000 stanovnika). Ne postoje podaci koliki udeo u ukupnoj koli~ini otpada imaju sadràji koji se ne smeju odlagati zajedno sa komunalnim otpadom bez prethodnog tretmana (baterije, akumulatori, stare gume, otpadna uqa, elektri~na i elektronska oprema, opasni otpad koji se generi{e u industriji, medicinski otpad i biohazardni otpad). Seoska smetli{ta imaju druga~iju strukturu i uglavnom se sastoje od stakla i plastike uz veliki udeo kabastog otpada (elektri~ni aparati). Drvni i papirni otpad se uglavnom spaquje. Otpad se ~esto odvozi na nezvani~ne deponije i smetli{ta koje ugroàvaju stawe ìvotne sredine kao i zdravqe qudi. Na teritoriji op{tine postoji 141 divqa deponija. Preduzimaju se razne mere koje su povremene i ne mogu trajno i kvalitetno da re{e ovaj problem.

Organizovano odvoèwe sme}a postoji samo u gradu i prigradskim naseqima. U mawem broju sela postoje kontejneri na mestima sa najve}om koncentracijom korisnika koji se povremeno prazne (156 kontejnera prema 1296 u gradskim i prigradskim naseqima). U najve}em broju naseqa izraèna je potreba za organizovanijim odvoèwem sme}a.

Deponije Jedina organizovana, sanitarna deponija postoji u neposrednoj blizini sela

Srwe. Deponija je oformqena 1984. godine, na povr{ini od 37ha. Prema klasifikaciji datoj u "Nacionalnoj strategiji upravqawa otpadom", ova deponija spada u "zvani~ne deponije koje se mogu koristiti u duèm vremenskom periodu pod uslovom da se izvr{i sanacija i ure|ewe deponije prema EU standardima". Odlagawe otpada vr{i se na 6,5ha. Dnevno se na deponiju doveze i sabije prose~no 550m3sme}a. Sme}e se dovozi iz doma}instava i sa javnih teritorija, bez industrijskog otpada. Sme}e se razastire svakodnevno bez prekrivawa zemqom jer za to ne postoji mehanizacija. Drenaà ne radi, bio trnovi su u velikoj meri o{te}eni, brana ima o{te}ewa i pukotine te procedna voda prolazi nizvodno i zaga|uje podzemne vode i sam Basarski potok a talo`nici za pre~i{}avawe otpadnih voda su zatrpani muqem

115

i nisu u funkciji. Ovakvo vi{egodi{we stawe je pokrenulo klizi{te nizvodno od brane, ~ime je ozbiqno ugroèno i samo ~elo brane. Najve}i problem pretstavqa veliko i opasno zaga|ewe zemqi{ta i podzemnih voda.

Na jednom delu gradske deponije oformqen je obekat za sme{taj i humano uni{tavawe pasa i ma~aka lutalica.

Projektom koji je ura|en 2006. godine, planirana je sanacija, pro{irewe i remedijacija deponije. Tako|e je ura|en projekat otplinavawa kojim je predvi|eno da se deponijski gas eksploati{e za proizvodwu elektri~ne energije.

Razmatrana je i mogu}nost organizovawa reginalne deponije za podru~je Varvarina, ]i}evca, Aleksandrovca i Brusa. Vrlo je va`no da se pri izboru lokacije za regionalnu deponiju, ima u vidu podatak o visokom nivou podzemnih voda na prostoru postoje}e deponije Srwe, kao i wen nepovoqan poloàj u odnosu na sela nizvodno od brane. Tako|e, kapacitet deponije moè da bude ograni~avaju}i faktor za formirawe regionalne deponije. U tom smislu trebalo bi razmotriti mogu}nost organizovawa transfer stanice u Srwu, regionalnu deponiju locirati u Trsteniku.

Problemi i ograni~ewa u oblasti organizovanog odlagawa otpada Najzna~ajnija ograni~ewa u ovoj oblasti:

• Nedostatak instrumenata i mehanizama za sprovo|ewe postoje}e regulative • Nedovoqna kadrovska, organizaciona i finansijska osnova za obavqawe poslova u op{tinskim organima • nepostojawe ekolo{ke policije • neuskla|enost sa propisima EU • Nedostatak odgovaraju}ih vozila za transport i drugih tehni~kih uslova i mehanizacije, kao i nesprovo|ewe odgovaraju}e tehnologije deponovawa otpada • Nere{eno pitawe odlagawe otpada iz medicinskih ustanova, industrijskog, opasnog, biohazardnog i biodegradabilnog otpada • Nedostatak centra za reciklaù sa ciqem valaorizacije sekundarnih sirovina • Nepostojawe organizovanog monitoringa ìvotne sredine

16.2. Poqoprivredne i veterinarske stanice i apoteke

Poqoprivrednih i veterinarskih apoteka i ambulanti ima u mawem broju naseqa. To su uglavnom administrativni centri, najve}a mesta u mesnoj zajednici ili centri poqoprivredne proizvodwe, tako da zadovoqavaju potrebe i ostalih mesta.

16.3. Sto~ne jame Sto~ne jame postoje u sedam naseqa ali je potreba za izgradwom novih jako

izraèna u velikom broju naseqa. Sto~ne jame su jedan od na~ina higijenskog odlagawa uginulih ìvotiwa. S obzirom na krakter naseqa i prisutnu sto~arsku proizvodwu, neophodno je planirati sto~ne jame na prostoru koji zadovoqava higijensko sanitarne, tehni~ke i urbanisti~ke uslove. U ciqu racionalizacije, jame treba organizovati za dva ili vi{e naseqa.

116

16.4. Grobqa Grobqa spadaju u kategoriju javnih povr{ina. Na~in ure|ewa i odràvawa, na

teritoriji op{tine Kru{evac, definisani su ZAKONOM O SAHRAWIVAWU I GROBQIMA (SL. GL. SRS, 20/ 1977, 24/ 1985, SL.GL. RS 53/ 1993, 48/ 1994.), ODLUKOM O GROBQIMA I SAHRAWIVAWU ( SL. LIST OP[TINE KRU[EVAC 6/ 1999.) i ODLUKOM O DOPUNI ODLUKE O GROBQIMA I SAHRAWIVAWU (SL. LIST OP[TINE KRU[EVAC 5/ 2004.)

Seoska grobqa Na podru~ju op{tine Kru{evac od 101 naseqenog mesta, 77 naseqa ima grobqe, 6

naseqa ima zajedni~ko grobqe, 7 naseqa ima dva ili vi{e grobaqa a 11 nema grobqe na svojoj teritotriji. U nekoliko sela formirana su nova grobqa. Ve}ina seoskih grobaqa je velike starosti i nastala je spontano, {to se odraàva i na unutra{wu organizaciju prostora. Po poloàju, grobqa su naj~e{}e udaqena od naseqa, mada postoje i grobqa koja su se zbog {irewa naseqa na{la na rubu ili u samom nasequ. Seoska grobqa uglavnom nisu opremqena komunalnom infrastrukturom. Mawe od 50% ima kapelu (43 naseqa), a jo{ mawi broj prikqu~ak na elektromreù i vodovod i kanalizaciju. Sva grobqa imaju pristupni put koji je uglavnom nekvalitetan i pri lo{im vremenskim uslovima gotovo neupotrebqiv. Na ve}em broju seoskih grobaqa (65) postoji potreba za pro{irewem, a na 25 povr{ina grobqa zadovoqava potrebe. Analiza povr{ine postoje}eg grobqa i upore |ivawe sa usvojenim normama ne daje pravu sliku o kapacitetu grobqa upravo zbog lo{e organizacije prostora. Grobqa koja se pro{iruju prema odgovaraju}im planovima, na pro{irenim delovima imaju boqu organizaciju i planiranu potrebnu infrastrukturu.

Poslovi na odràvawu i ure|ewu grobqa povereni su mesnim zajednicama. ( Odluka o grobqima i sahrawivawu , sl. list op{tine Kru{evac 6/ 1999 i Odluka o dopuni odluke o grobqima i sahrawivawu (sl. list op{tine kru{evac 5/ 2004.)

Grobqa na podru~ju generalnog plana Na podru~ju grada (podru~je GP) postoji jedanaest grobaqa: Staro i Novo

kru{eva~ko grobqe, i grobqa u Lazarici, îtluku, Begovom brdu, Dedini, Mudrakovcu, Parunovcu, Makre{anu, Kapixiji i Bivoqu.

Staro kru{eva~ko grobqe je povr{ine 7,89 ha. Od 1967. god. u nadle`nosti je JKP Kru{evac. Na starom grobqu dozvoqeno je sahrawivawe samo u okviru postoje}ih grobova, jer prostora za nova grobna mesta nema. Od 1995. god. prose~an broj sahrana godi{we je oko 210. Opremqeno je neophodnom infrastrukturom. Izraèn je problem parkirawa koji }e biti re{en izgradwom planiranog ve}eg parking-prostora u ulici Sr|ana Rodi}a. Na grobqu se nalazi kapela i kapelna crkva.

Novo grobqe je povr{ine oko 20 ha, od ~ega je 8,70 ha planirano za sahrawivawe a ostatak prostora je pod postoje}im ili planiranim objektima i za{titnim zelenilom. Trenutno je u eksploataciji 7,97 ha. Oformqeno je 1989. god. Broj sahrana je u stalnom porastu. 2004. god. bilo je 360 sahrana. Grobqe je opremqeno potrebnom infrastrukturom. Na grobqu postoji kapelna crkva.

Grobqa u prigradskim naseqima organizovana su tako da pokrivaju podru~je jednog naseqa, izuzetno dva (grobqe u Mudrakovcu, za Mudrakovac i Malo Golovode i grobqe u Parunovcu, za Parunovac i Kapixiju). Sva grobqa, osim grobqa u Bivoqu, imaju problem sa nedostatkom prostora, tako da je wihovo {irewe planirano Generalnim planom Kru{evca a za neka grobqa postoji i urbanisti~ka dokumentacija. Osim grobqa u Mudrakovcu i Kapixiji, sva ostala imaju kapelu i potrebnu komunalnu infrastrukturu. U Kapixiji i Velikom {iqegovcu postoji romsko grobqe.

117

Odràvawe i ure|ewe grobqa u prigradskim, kao i u seoskim naseqima povereno je mesnim zajednicama do preuzimawa ovih poslova od strane JKP Kru{evac, koje za sada ima u svojoj nadle`nosti samo dva gradska grobqa.

Potencijali Na podru~ju op{tine Kru{evac postoje mogu}nosti za formirawe organizovanog

sistema grobaqa. Op{tinskom odlukom je predvi|ena mogu}nost upravqawa poslovima planirawa, ure|ewa i odràvawa grobaqa na celoj teritoriji op{tine od strane javnog komunalnog preduze}a. Tako|e postoje mogu}nosti za opremawe grobaqa komunalnom i saobra}ajnom infrastrukturom.

Ograni~ewa Ograni~ewa se ogledaju, pre svega u dugom i oteànom postupku re{avawa

imovinsko-pravnih odnosa, nedostatku sredstava i nedostatku planske i projektne dokumentacije za ure|ewe grobaqa na seoskim teritorijama. Grobqa u prigradskim naseqima su uglavnom okruèna stambenim objektima tako da su mogu}nosti za {irewe ograni~ene nedostatkom prostora.

118

III VIZIJA, PRINCIPI I CIQEVI PROSTORNOG RAZVOJA

1. Osnovna vizija razvoja prostora Grada Kru{evac

Problemi na prostoru op{tine Kru{evac su u nepovoqnim demografskim procesima i kretawu stanovni{tva, nepovoqnih privrednih kretawa, nedovoqne opremqenosti naseqa, mreè centara i wihove funkcionalne povezanosti.

Predmet izrade Prostornog plana je utvr|ivawe strategije, politika, mera, pravila prostorne organizacije, kori{}ewa i za{tite i ure|ewa prostora Grada Kru{evac i uslova za izgradwu, usmeravawe, unapre|ivawe i za{titu prostora. U uèm smislu, predmet plana su urbana i ruralna naseqa sa pripadaju}im prostorima, objektima, suprastrukturom, infrastrukturom i specifi~nim razvojnim, socioekonomskim procesima.

Osnovni ciqevi razvoja u prostoru grada Kru{evac su: 1. Organizacija, ure|ewe i za{tita prostora na na~elima odrìvog razvoja

prioritetni su razvojni ciqevi 2. Podsticati progresivni demografski razvoj, naro~ito u emigracijskim i

niskonatalitetnim podru~jima op{tine, uz kontrolu mehani~kog priliva u op{tinskom centru i prigradskom podru~ju

3. Grad Kru{evac, koji je nosioc funkcija od op{tinskog zna~aja (uprava i samouprava na op{tinskom nivou, ~vorna i tranzitna mesta u saobra}aju i telekomunikacijama, koncentracije ekonomskih delatnosti od va`nosti za op{tinu i okrug, sedi{ta finansijskih institucija, visokog {kolstva, sredweg i osnovnog obrazovawa, ustanova socijalne i zdravstvene za{tite, ustanova kulture, zna~ajnijih ustanova i trgova~kih dru{tava koje se bave informisawem, kao i elektronskih medija) razvijati u skladu sa veli~inom i brojem stanovnika gravitacionog podru~ja, pri ~emu se funkcije moraju {to pravilnije rasporediti na gradsko i druga naseqa u hijerarhiji datoj mreòm naseqa.

4. Podsticati rast naseqa u unutra{wosti op{tine, a posebno naseqa od 500 do 2000 stanovnika kao i ostalih naseqa, kao i ekonomsko i infrastrukturno ja~awe istih u odnosu na naseqa istih veli~ina u op{tini, s krajwim ciqem izjedna~avawa ekonomskih potencijala.

5. Sprovoditi stalnu aktivnu za{titu okoline kao i spre~avati zaga|ewa okoline, {to zna~i izgra|ivati i uspostavqati sistem upravqawa okolinom i prirodnim resursima, izbegavati re{ewa sa neizvesnim i dugoro~nim posledicama na okolinu, osigurati edukaciju o ìvotnoj sredini, okolini, i omogu}iti kvalitetnu participaciju gra|ana, kao i sprovoditi sanaciju registrovanih zaga|enih i najugroènijih delova op{tine.

6. Usmeravati izgradwu i modernizaciju ekonomskih, privrednih kapaciteta uz primarnu razvojnu osovinu Kru{evac - Kraqevo –â~ak, radi stvarawa uslova za razvoj podru~ja sredi{weg i severnog dela op{tine, a tako|e i uz razvojnu osovinu budu}eg autoputa koji prolazi kroz teritoriju op{tine Kru{evac, (autoput Beograd – Ju`ni Jadran).

7. Optimalno pove}avati proizvodne kapacitete, telekomunikacijske, energetske i komunalne infrastrukturne sisteme u odnosu na op{tinske potrebe, kao i na {ire regionalne sisteme.

8. Integrisati ekonomske, kulturne, prirodne i demografske resurse ruralnih podru~ja op{tine u marketin{ki prepoznatqive, finansijski stabilne i administrativno upravqive sisteme.

9. Podi}i nivo razvijenosti op{tine i pove}ati standard stanovni{tva, zaposlenosti i kvalitet ìvqewa.

119

Osnovna na~ela organizacije prostora su: 1. Prostor kao resurs: Prostor racionalno koristiti i za{tititi u svim

elementima kori{}ewa, vode}i ra~una da je isti neobnovqiva kategorija. Prostor gradske op{tine karakteri{e velika raznovrsnost, lepota, heterogena namena i veoma povoqan saobra}ajni poloàj. Prostor se ovim Planom utvr|uje kao najvredniji resurs ove sredine, s prirodnim lepotama, prostorima, i pripadaju}em ìvom svetu, ali i vrlo osetqivim resursima kao {to su povr{inske, podzemne vode, poqoprivredno produktivno zemqi{te i {ume.

2. Odrìvi razvoj: Odrìvi razvoj kao na~elo organizacije prostora je polazi{te za sada{wi razvoj i garancija za budu}nost. Sa gledi{ta kori{}ewa prostora i prirodnih resursa, to zna~i o~uvawe razvojnih mogu}nosti za budu}e generacije. Odrìvi razvoj, ozna~ava razvoj pri kom su raspon i dinamika ~ovekovih proizvodnih i potro{nih aktivnosti dugoro~no uskla|eni sa procesima koji se odvijaju u prirodi. Odrìvi razvioj ne iskqu~uje ekonomski rast, ali ne sme ugroàvati ~ovekovo zdravqe, biqne i ìvotiwske vrste, prirodne procese i prirodna dobra.

3. Policentri~nost razvoja: Razme{taj stanovni{tva i dobara u prostoru bazirati na policentri~nom razvoju, a to zna~i da organizacija prostora op{tine ima vi{e naseqskih centara iz kojih se na odre|enom hijerarhijskom nivou uti~e na razvoj pripadaju}eg gravitacionog prostora. Me|uodnos pojedinih naseqskih centara u prostoru po~iva na saradwi i konkurenciji. Policentri~nost razvoja pretpostavqa jaku inicijativu pojedinih naseqskih centara, ve}i dinamizam i privla~ewe kvalitetne ekonomske i uslu`ne strukture.

4. Otvorenost i integracija prostora: Prostor gradske op{tine ome|en administrativnim granicama, u isto vreme je otvoreni prostor za me|uop{tinsku i me|uregionalnu saradwu. Radi toga prostor op{tine Kru{evac mora sadràati organizacijske prostorne odrednice u odnosu na druge op{tinske, regionalne prostore, odnosno prema blièm i daqem okruèwu. Otvorenost op{tinskog prostora je u funkciji razvoja i organizacije prostora na osnovu na~ela otvorenosti i ogleda se u svim elementima organizacije: ekonomskim, uslu`nim, intelektualnim, saobra}ajnim i drugim funkcijama. Integrisawe prostora je neposredno vezano za otvorenost prostora op{tine. Povezivawe op{tine sa grani~nim prostorima je potreba i nu`nost koju name}e ekonomska orijentacija (saobra}aj, trgovina, turizam), a zasnovana je na otvorenosti prostora. Otvorenost prostora doìvqava svoj smisao i opravdawe u integraciji s okolnim prostorima, koji se ostvaruje preko va`nih magistralnih, regionalnih i drugih, saobra}ajnih koridora i veza.

U planirawu, organizovawu prostora treba se pridràvati i drugih na~ela, a posebno na~ela racionalnog kori{}ewa prostora, kompatibilnosti namene u prostoru, humanog optere}ewa prostora u planiranoj nameni prostora, sa posebnim osvrtom na naseqa, kao i na~ela koja se odnose na za{titu i unapre|ewe prirodnog bogatstva.

2. Op{ti i posebni ciqevi prostornog razvoja i ure|ewa

Zakonom o planirawu i izgradwi date su osnovne postavke prostornog razvoja i ure|ewa, koje se odnose na sprovo|ewe na~ela ravnomernog ekonomskog i dru{tvenog razvoja, odrìvog razvoja i za{tite prostora, za{tite integralnih vrednosti prostora, usugla{avawa interesa korisnika prostora i prostornog ure|ewa pojedinih delova op{tine, kao i negovawe i razvijawe prostornih karakteristika. Ciqevi prostornog razvoja moraju biti usagla{eni sa ekonomskim razvojem. Drugim re~ima, radikalna tranformacija ekonomske strukture u op{tini Kru{evac u kratkom roku i planirawe ekonomskog brzog razvoja nije realno. Najzna~ajnije privredne grane na teritoriji op{tine Kru{evac u duèm vremenskom periodu bili su hemijska, metaloprera|iva~ka, prehrambena, drvoprera|iva~ka, tekstilna industrija i gra|evinarstvo.

120

Budu}i razvoj op{tine Kru{evac treba planirati i daqe na onim privrednim granama koje su i do sada imale najve}u ulogu u privredi (industrija, poqoprivreda) uz dono{ewe primerenih odluka o tome da se prostorno ograni~i {irewe razvojnih zona industrije, uz planirawe, kao i istovremeno prostorno stimulisawe budu}ih razvojnih zona. Strukturne transformacije u privredi najteì su oblik ekonomske, privredne politike i upravqawa. U tom smislu, ciqevi prostornog razvoja posmatrani sa ekonomskog aspekta trebaju i}i u pravcu osigurawa svih prostornih sadràja (potrebne infrastrukture) kako bi se spre~ila daqa migracija op{tinskog stanovni{tva, pad prirodnog prira{taja, radnog i fertilnog kontingenta, a time i zaposlenosti i proizvodwe. Ekonomski i prostorni prioritet je, prekinuti negativne razvojne tendencije u tim sredinama i istovremeno stvoriti uslove za stvarawe prostorne ravnoteè u “suvi{e naraslim - prostorno gledano” arealima, prostor grada Kru{evca i wegove rubne zone, podru~je Generalnog plana. Ciqevi prostornog razvoja u tom pogledu moraju i}i korak ispred u odnosu na ekonomske, budu}i da ekonomski razvoj iziskuje odre|eno vremensko razdobqe kako bi se planirane promene u ekonomiji mogle i u praksi ostvariti. Prioritetne razvojne zone trebaju se uskladiti s razvojnim odrednicama privrede, ekonomije, (onim granama na kojima }e se bazirati budu}i privredni razvoj). Ekonomsko i prostorno uravnoteèwe nerazvijenih podru~ja u Op{tini prioritet je kako sa ekonomskog tako i sa prostornog aspekta. Polazni ciqni okvir Prostornog plana i obaveza koje u ure|ivawu prostora treba posti}i, utvr|eni Strategijom su slede}i:

� Podsticawe racionalne organizacije i ure|ewa prostora, � Efikasno, racionalno i organizovano kori{}ewe qudskih, prirodnih i

izgra|enih potencijala u socio-ekonomskom, prostornom i ekolo{kom pogledu,

� Obezbe|ewe uslova za ure|ewe i izgradwu prostora i naseqa, � Unapre|ewe kvaliteta ìvqewa i zadovoqavawe potreba stanovnika, � Uskla|ivawe razli~itih ili suprotnih interesa u kori{}ewu prostora, � Smawivawe prostornih ograni~ewa za razvoj (neplanska izgradwa,

nedostatak infrastrukture i javnih slu`bi), � Racionalnije kori{}ewe gra|evinskog i drugog zemqi{ta, � Racionalno kori{}ewe prostora radi pove}awa funkcionalne i razvojne

efikasnosti, � Za{tita prirodne i kulturne ba{tine, � Unapre|ewe ìvotne sredine.

3. Ciqevi racionalnog kori{tewa i za{tite prostora � Spre~avawe nenamenskog kori{tewa prirodnih resursa, a posebno {uma,

poqoprivrednog zemqi{ta visokog boniteta, podzemnih voda; � Postizawe ve}eg stepena iskori{}enosti unutar gra|evinskih podru~ja i

spre~avawe neopravdanog {irewa � Kori{ewe prirodnih resursa u skladu s na~elima odrìvog razvoja, a

posebno u domenu eksploatacije prirodnih resursa, poqoprivredne proizvodwe, ekonomskog kori{}ewa {uma i kori{}ewa {uma za posebne namene (turizami i rekreacija);

� O~uvawe i revitalizacija za{ti}enih prirodnih dobara i urbanih celina, � Osigurawe sistema za za{titu stanovni{tva od elementarnih nepogoda i

uklawawe {teta od elementarnih nepogoda, sprovo|ewem mera za{tite stanovni{tva i materijalnih dobara

� Uspostavqawe sistema za pra}ewe promena u prostoru, spovo|ewem programa monitoringa u ciwu osigurawa zdrave ìvotne sredine

� za{tita i razvoj prirodnih i kulturnih vrednosti

121

4. Ciqevi razvoja prirodnih sistema 4.1. Ciqevi razvoja poqoprivrede

Glavni pravci razvoja poqoprivredne proizvodwe su:

• izmena strukture useva na orani~nim povr{inama, • poboq{awe produktivnosti prirodnih travwaka, • razvoj ribarstva, • pove}awe povr{ina vo}waka, • obnavqawe i modernizacija vinograda, • pro{irewe asortimana trì{ne ponude povr}a i lekovitog biqa, • podizawe nivoa stru~nosti poqoprivrednih proizvo|a~a i specijalizacija

u poqoprivrednoj proizvodwi • podizawe ìvotnog stadarda ruralnog stanovni{tva, • uvo|ewe novina u poqoprivrednoj proizvodwi prema standardima EU,

razvojem vi}ih nivoa prerade, klasterskim povezivawem, aktivirawem i animirawem strukovnih udruèwa, iskori{}avawem postoje}ih kapaciteta,

• ulagawe u infrastrukturu, • specijalizacija proizvodwe i boqa informisanost u ruralnom podru~ju, • stvoriti prepoznatqiv poqoprivredni brend, plasman poqoprivrednih

porizvoda, kako u regionu tako i van granica Srbije. • razvijawe planske poqoprivredne proizvodwe kao osnov za odrìvi

razvoj poqoprivrede kroz izradu programa za unapre|ewe pojedinih grana,

• oìvqavawe ili stvarawe novih strukovnih udruèwa u zajedni~kom nastupu proizvo|a~a na inostrano trì{te i u regionu.

Akteri, sredstva i prioriteti Sprovo|ewe definisanih ciqeva, zasnovanih na utvr|enim potencijalima

razvoja, obezbe|uju adekvatne mere podr{ke ekonomskom i socijalnom razvoju, za{titi i upravqawu prirodnim resursima i o~uvawu lokalne tradicije.

Svi akteri realizacije predloène strategije ne mogu se unapred odrediti. Na~elno gledano to su per svega, doma}instva koja imaju poqoprivredno gazdinstvo, mesne zajednice, Grad Kru{evac (Fond za razvoj poqoprivrede, Fond za ekologiju), zainteresovani poslovni subjekti, udruèwa, organizacije, institucije iz oblasti poqoprivrede (Poqoprivredna stanica Kru{evac), a zatim Regionalna privredna komora Kru{evac, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, nadle`na ministarstva, donatori, proizvo|a~i.

Prioritetne aktivnosti bile bi slede}e: � animirawe i privla~ewe potencijalnih investitora, promocijom

agroekolo{kih potencijala op{tine kako u regionu tako i van granica Srbije;

� podr{ka uvo|ewu standarda EU u prera|iva~ke kapacitete u poqoprivredi; � edukacija stru~waka i poqoprivrednih proizvo|a~a iz oblasti sto~arstva,

ratarstva, vo}arstva i za{tite biqa o savremenim svetskim i doma}im trendovima i primenom u na{im uslovima;

� izrada studija (kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta, voda u poqoprivredi, {uma, ) i programa za unapre|ewe poqoprivrede, kao i unapre|ewe rada postoje}e Kancelarije za poqoprivredu (reonizacija lokalne poqoprivrede sa oslawawem na iskustvo i tradiciju u ciqu pove}awa broja robnih poqoprivrednih proizvo|a~a, unapre|ewe

122

sto~arstva); � stvarawe institucionalne i organizacione podloge za uspe{no

konkurisawe za finansijska sredstva iz Agrarnog buxeta i drugih doma}ih javnih fondova, privatnih izvora i predpristupnih programa EU, sa ciqem uspe{nog ukqu~ivawa u dugoro~no kori{}ewe odgovaraju}ih doma}ih i stranih strukturnih fondova, kao i za sinhronizovano ukqu~ivawe interesa poqoprivrede i sela u kori{}ewe buxetskih sredstava koja se obezbe|uju za finansirawe vodoprivrede, unapre|ewe {uma i dr.;

� podr{ka stvarawu mati~nih zasada za proizvodwu loznih i vo}nih podloga i kalemova za proizvodwu sertifikovanih sadnica;

� obezbe|ewe buxetske podr{ke Republike u vidu agroekolo{kih programa podr{ke koji su nameweni o~uvawu prirodnih resursa, biodiverziteta, ambijentalnih i kulturolo{kih vrednosti planinskog podru~ja.

4.2. Ciqevi gazdovawa {umama Ciqevi gazdovawa su jedinstveni za dràvne i privatne {ume i sastoje se u

slede}em: • Za{tita i stabilnost {umskih ekosistema • Sanacija op{teg stawa degradiranih {umskih ekosistema i obezbe|ivawe

optimalne obraslosti • O~uvawe trajnosti i pove}awe prinosa • O~uvawe i pove}awe ukupne vrednosti {ume • Razvijawe i ja~awe op{te korisnih funkcija • Uve}awe stepena {umovitosti

4.3. Ciqevi razvoja lovstva i uzgoja divqa~i su slede}i:

• zna~ajno pove}awe brojnosti populacije sitne divqa~i • vi{estruko pove}awe brojnosti krupne divqa~i, naro~ito autohtonih i

ekonomski najvrednijih vrsta • poboq{awe strukture (polne i starosne) populacije krupne divqa~i i

kvaliteta trofeja • o~uvawe retkih i ugroènih vrsta lovne divqa~i i ostale faune • podr{ka za{titi i razvoju stani{ta divqa~i i uzgojnog centra divqa~i na

Jstrepcu (novi lokalitet stani{ta jelena).

4.4.. Osnovni ciqevi razvoja re~nih korita

� Formirawe slu`be za vodoprivredu na nivou Op{tine, koja bi se bavila problemima vodoprivrede, sprovodila planove op{tine iz ove oblasti uz sinhronizaciju rada svih aktera i sprovodila efikasnije ubirawe sredstava iz naknade.

� Regulisawe reka na rang voda Q1% ili Q2%, zavisno od toga da li se {tite naseqa ili zemqi{te, sa ciqem zaustavqawa erozije tla i obala.

� Ure|ewe voda kao elementa ìvotne sredine (podsticawe turisti~ke valorizacije jezera, kao i turisti~ko i sportsko kori{}ewe pritoka).


123

� Za{tita kvaliteta voda svih vodotoka, sanitacijom naseqa i otklawawem ve}ih izvora zaga|ewa, da bi se Zapadna Morava odràla u II klasi kvaliteta vode.

� Izrada studije o akumulacijama na malim rekama i namenskim retenzijama, u gorwim tokovima gde bi se u svrhu vi{enamenskog kori{}ewa naro~ito u malovodnim periodima, mogle sakupqati i atmosferske vode.


� Regulacija mawih vodotoka, posebno onih koji se nalaze u zonama o~uvanih ekosistema, treba obavqati po principima "naturalne regulacije", koja podrazumeva {to mawu upotrebu grubih ve{ta~kih intervencija (kinetirawa korita, oblagawa celog popre~nog profila kamenom i betonom, itd), kako bi se u celosti o~uvali vodeni ekosistemi i neposredno priobaqe (zabranom gradwe objekata koji bi oteàli ili onemogu}ili odràvawe nasipa).



Akteri i sredstva implementacije

� Republi~ka direkcija za vode, pri Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede

� JVP ”Srbijavode”-VC “Velika Morava” - Sektor “Z. Morava” â~ak � JP “Srbija{ume” (za biolo{ke mere antierozionih radova) � JKP “Vodovod”-Kru{evac, � Grad Kru{evac, � Mesne zajednice, � Zainteresovani investitori i donatori

5. Stanovni{tvo, projekcija stanovni{tva, mreà naseqa i javne slu`be

5.1. Ciqevi u demografskoj strukturi i projekcija stanovni{tva

• neophodno je stvoriti uslove za usporavawe tempa smawewa broja stanovnika i wegovo usmeravawe u pozitivnom pravcu, u ciqu oìvqavawa seoskih podru~ja na teritoriji op{tine. Indirektno, to zna~i poboq{ati uslove i kvalitet ìvota stanovni{tva ruralnih naseqa, kojim bi motivi emigrirawa bili zadovoqeni unutar wih.

• omogu}iti prirodno obnavqawe stanovni{tva - stimulisawem mla|eg ènskog stanovni{tva da ostane u seoskim naseqima, dono{ewem i realizacijom specifi~nih programa i preduzimawem odgovaraju}ih akcija ka nosiocima reproduktivne sposobnosti (mladima), nude}i im elementarne uslove za formirawe porodica, zaposlewe, poboq{awe uslova ìvqewa i sl. (Imaju}i u vidu dugotrjano delovawe negativnih

124

demografskih tendencija, ostvarewe ovog ciqa je veoma te{ko bez podr{ke i pomo}i Dràve koja merama poulacione politike treba da stvori podsticajne preduslove za opstanak mladih na selu i bavqewe prosperitetnim delatnostima (savremena poqoprivredna proizvodwa, proizvodne i zanatske delatnosti, turizam i dr.).

• pove}awe nataliteta posebno u ruralnim, depopulacionim podru~jima, {to treba da omogu}i obnavqawe poqoprivrednog stanovni{tva, zaustavqawe procesa starewa i ostanak u zavi~ajna podru~ja

• stvoriti uslove za lak{e (brè) zapo{qavawe mladih i èna, ~ime bi se stvorili i ekonomski preduslovi napred navedenog ciqa - pove}awe prirodnog prira{taja. Odnosno, ekonomskim i socijalnim merama procese migracija preusmeravati, ~ime bi se ostvarilo smawewe depopulacionih procesa i ostvario ravnomeran privredni i demografski razvoj u prostoru.

Projekcija stanovni{tva Projekcija stanovni{tva demografskog potencijala op{tine ura|ene su na osnovu

ispoqenog demografskog trenda, odnosno bazirane su na kretawu broja stanovnika u me|upopisnom periodu 1991.-2002. na osnovu prirodnog prira{taja stanovni{tva po naseqenim mestima.

Usled promena u metodologiji pra}ewa statisti~kih podataka, kao i usled promena u prirodnom i mehani~kom kretawu stanovnika na nivou naseqa, procene budu}eg broja stanovnika su indikativne.

Prema rezultatima projekcija, u razdobqu do 2021. godine, depopulacione tendencije }e biti osnovna karakterisitka demografskih tokova. Naime, do 2021. godine, broj stanovnika }e se smawiti na 136.537 stanovnika, {to u odnosu na posledwu popisnu goninu 137.534 predstavqa smawewe za oko 1000 stanovnika.

Uzrok nastavqawa tendencije opadawa stanovni{tva je, pre svega, starosna struktura. Postoje}a starosna struktura je nepovoqna s aspekta ra|awa, {to uz pretpostavku o daqem opadawu plodnosti stanovni{tva nu`no uslovqava brzo sniàvawe stope nataliteta, a time i daqe intenzivno starewe. S druge strane, relativno veliki udeo starih }e, i pored pretpostavke o sniàvawu smrtnosti po starosti, neminovno dovesti do pove}awa op{te stope mortaliteta, a samim tim do negativnog prirodnog prira{taja.

Posmatrano po tipu naseqa, i daqe se o~ekuju suprotne tendencije u kretawu stanovni{tva u gradu i seoskim naseqima. Smawewe ukupnog stanovni{tva }e biti prisutno u seoskim naseqima, a u gradskom centru }e se nastaviti (ne{to slabiji) populacioni rast. Potencijal u demografskoj strukturi, posmatrano po naseqima, ispoqava se kod naseqa Veliki Kupci i Jasika (Modrica i Naupare).

Depopulacija seoskog stanovni{tva prisutna je od 60-tih godina pro{log veka, tako da projektovana populaciona dinamika do 2021.godine predstavqa intenzivirawe dugoro~ne tendencije. Iznete procene broja stanovnika predstavqaju, nulti scenario, odnosno projekciju koja ne predpostavqa zna~ajnije promene u dru{tveno-ekonomskoj strukturi stanovni{tva. Ukoliko, me|utim, do|e do zna~ajnijeg socio-ekonomskog razvoja u pravcu oporavka nataliteta, ve}e poqoprivredne specijalizacije i preraspodele u strukturi zaposlenog stanovni{tva, moè do}i do zna~ajnijeg odstupawa u odnosu na ovu projekciju.

Na osnovu potencijala i tendencija demografskog razvoja op{tine, procewuje se da }e se broj stanovnika op{tine Kru{evac, kretati na slede}i na~in:

125

Tabela: 7. PROJEKCIJA BROJA STANOVNIKA PO NASEQIMA

Red. Br. Naseqa R 2010 2015 2021

Op{tina -52,45 137114 136852 136537

1 Бегово Брдо 0,55 547 550 553

2 Бела Вода -9,27 1370 1323 1268

3 Беласица -0,27 443 441 440

4 Бивоље 13,27 438 505 584

5 Бован -5,27 143 116 85

6 Бојинце -3,18 57 41 22

7 Бољевац -4,00 119 99 75

8 Брајковац -1,27 361 354 347

9 Буковица -2,82 248 234 217

10 Буци 0,00 437 437 437

11 Велика Крушевица -1,55 821 813 804

12 Велика Ломница -0,27 942 940 939

13 Велики Купци 87,36 1777 2214 2738

14 Велики Шиљеговац -18,45 2632 2540 2429

15 Велико Головоде -0,18 882 881 880

16 Велико Крушинце -1,82 101 92 81

17 Витановац -13,64 675 607 525

18 Вратаре -2,91 485 470 453

19 Вучак -1,82 347 338 327

20 Гавез -0,18 141 140 139

21 Гаглово -2,82 788 774 757

22 Гари -0,91 528 523 518

23 Глобаре -5,00 383 358 328

24 Глободер -7,00 1800 1765 1723

25 Горњи Степош -1,09 869 864 857

26 Гревци -2,55 441 428 413

27 Гркљане -4,00 473 453 429

28 Дворане -5,45 624 597 564

29 Дедина 5,91 2910 2940 2975

30 Добромир -0,91 125 120 115

31 Дољане -6,27 238 206 169

32 Доњи Степош -1,91 486 476 465

33 Ђунис -15,73 707 629 534

34 Жабаре -3,00 344 329 311

35 Здравиње -6,73 987 954 913

36 Зебица -3,09 189 174 155

37 Зубовац -2,64 230 217 201

38 Јабланица -0,36 706 704 702

39 Јасика 4,09 2141 2161 2186

40 Јошје -3,55 293 275 254

41 Каменаре -1,91 469 459 448

126

42 Каоник -11,45 1434 1377 1308

43 Капиџија -2,45 1513 1501 1486

44 Кобиље 0,27 732 734 735

45 Коморане -0,91 120 115 110

46 Коњух -12,45 1075 1013 938

47 Кошеви -0,09 400 400 399

48 Крвавица -0,73 884 881 876

49 Крушевац 20,73 59202 59305 59430

50 Кукљин -13,36 1814 1747 1667

51 Лазаревац -5,73 662 634 599

52 Лазарица 21,55 1738 1846 1975

53 Липовац 2,36 379 391 405

54 Ловци -4,09 211 191 166

55 Лукавац -1,91 282 272 261

56 Љубава -4,55 520 497 470

57 Мајдево -0,91 515 510 505

58 Макрешане -11,82 1547 1488 1417

59 Мала Врбница -3,27 239 222 203

60 Мала Река 0,18 183 184 185

61 Мали Купци -5,64 378 350 316

62 Мали Шиљеговац -5,45 626 599 566

63 Мало Головоде 22,91 2665 2780 2917

64 Мало Крушинце -1,73 148 140 129

65 Мачковац -4,64 1345 1322 1294

66 Мешево -8,18 591 550 501

67 Модрица 4,73 825 848 877

68 Мудраковац 64,36 4031 4353 4739

69 Наупаре 30,00 1677 1827 2007

70 Падеж -3,00 914 899 881

71 Пакашница 61,09 2468 2773 3140

72 Паруновац 9,91 2345 2395 2454

73 Пасјак -2,73 298 285 268

74 Пепељевац -11,27 2048 1991 1924

75 Петина -1,09 416 411 404

76 Позлата -1,73 126 118 107

77 Пољаци -2,18 460 449 436

78 Рибаре -12,36 679 617 543

79 Рибарска Бања 3,09 304 319 338

80 Рлица -2,36 25 13 -1

81 Росица -4,36 211 189 163

82 Себечевац -5,73 505 477 442

83 Сеземче 0,82 307 311 316

84 Слатина -1,18 95 89 82

85 Срндаље 0,18 73 74 75

86 Срње -4,55 923 900 873

127

87 Станци -0,73 426 423 418

88 Суваја -3,09 394 379 360

89 Сушица -7,55 857 819 774

90 Текија -7,18 874 838 795

91 Треботин -2,27 674 662 649

92 Трмчаре -3,55 719 701 680

93 Ћелије -2,27 257 245 232

94 Церова -0,09 422 422 421

95 Црквина -1,36 208 201 193

96 Читлук 24,27 3439 3561 3706

97 Шавране 4,91 782 807 836

98 Шанац -9,82 1098 1049 990

99 Шашиловац -3,00 378 363 345

100 Шогољ -0,91 171 166 161

101 Штитаре -3,09 556 541 522

5.2. Ciqevi razvoja planirane mreè naseqa U okviru mreè naseqa op{tine Kru{evac treba da razre{e postoje}e probleme

u mreì naseqa planskim akcijama, a sa ciqem da se: - potpunijim i kompleksnijim kori{}ewem raspoloìvih prostornih

potencijala podsti~e daqi razvoj postoje}ih centara; - stimuli{e daqi razvoj op{tinskih centara, a samim tim da se dobije na

ve}oj ulozi nosilaca razvoja u mreì naseqa Op{tine; - omogu}i pribliàvawe centara usluga wihovim korisnicima na osnovu

standarda o kori{}ewu tih usluga; - ubrza stvarawe zajednica naseqa i wihov razvoj; - centri zajednica naseqa usmeravaju i razvijaju tako da budu nosioci

povezivawa u mreì centara i naseqa i da omogu}e pruàwe usluga koje }e zadovoqiti raznovrsne potrebe stanovni{tva. Ovi centri istovremeno treba da predstavqaju glavne pokreta~e razvoja i transformacije postoje}ih naseqa koja mu gravitiraju. Aglomeracione procese ubrzati preko stvarawa nukleusa aktivnosti stanovni{tva i objekata, da bi se racionalnije koristio prostor i uticalo na izmenu mreè seoskih naseqa;

- u mawim naseqima razvijati nukleuse centralnih delatnosti da bi se smawila uloga primarnog sektora i zaustavio proces iseqavawa.

Polaze}i od predloènog modela razvoja, osnovni ciqevi organizacije mreè

naseqa na podru~ju op{tine Kru{evac su: 1) razvoj regionalnih funkcija Kru{evca; 2) kontrola koncentracije stanovni{tva i privrednih aktivnosti u urbanoj

zoni Kru{evca i du` saobra}ajnih koridora; 3) unapre|ewe kvaliteta ìvqewa i dostupnosti seoskog podru~ja; 4) razvoj sredwih i malih preduze}a u centrima i drugim naseqima koja imaju

lokacione pogodnosti i interes za razvoj MSP; i 5) o~uvawe i transformacija naseqa u dolinskom i planinskom podru~ju

Op{tine. 6) o~uvawe ruralnih i prirodnih karakteristika pri razvoju seoskih naseqa.

128

Za realizaciju ovih ciqeva prioritetne aktivnosti usmeriti na: 1) razvoj tercijarnog, kvartarnog i sekundarnog sektora i razli~itih

institucija (razvojnih, informati~kih i dr.) u Kru{evcu; 2) kontrolisawe kori{}ewa i izgradwe prostora urbane zone, naro~ito na

ulazno-izlaznim pravcima u grad, uz sanaciju i urbanu regulaciju neplanske izgradwe;

3) selektivna decentralizacija pojedinih ekonomskih aktivnosti, pre svega malih i sredwih preduze}a i mikro-biznisa u sekundarnom i tercijarnom sektoru u centre u mreì naseqa i pojedina naseqa sa odgovaraju}im lokacionim pogodnostima;

4) poboq{awe dostupnosti (saobra}ajne i telekomunikacione) i opremqenosti komunalnom infra-strukturom centara u mreì naseqa, naro~ito pove}awem kvaliteta lokalne putne mreè i razvoja fiksne ruralne i mobilne telefonije, uz transformaciju pojedinih seoskih u naseqa sezonskog karaktera;

5) zadràvawe mla|ih kontingenata stanovni{tva u seoskim naseqima, podsticawem razvoja krupnijih poqoprivrednih gazdinstava farmerskog tipa i omogu}avawem wihovog zapo{qavawa i samozapo{qavawa u zantstvu, {umarstvu, turizmu, vodoprivredi i drugim aktivnostima; i

6) pove}awe dostupnosti i kvaliteta usluga zdravstvene i socijalne za{tite i programa pomo}i stara~kim doma}instvima, kao i usluga javnih slu`bi mladom stanovni{tvu (deci i omladini) i ènskom delu populacije, uz neophodnu racionalizaciju mreè objekata javnih usluga, u prvom redu osnovnog obrazovawa.

5.3. Ciqevi organizacije i razvoja javnih slu`bi Osnovni ciqevi razvoja i organizacije javnih slu`bi su:

• daqi razvoj i diverzifikacija usluga javnih slu`bi u Kru{evcu u oblasti zdravstvene i socijalne za{tite, kulture, obrazovawa i vaspitawa, sporta, informatike i dr.;

• obezbe|ewe dostupnosti javnih slu`bi svim korisnicima (bez obzira na mesto stanovawa), pove}awem kvaliteta usluga i fizi~ke dostupnosti objekata javnih slu`bi u centrima u mreì naseqa;

• racionalizacija mreè objekata osnovnog obrazovawa i poboq{awe kvaliteta obrazovnog procesa, uz pro{irivawe obuhvata specijalizovanog i subvencioniranog prevoza na sve u~enike osnovnog i sredweg obrazovawa;

• diverzifikacija i fleksibilnija organizacija usluga i mreè objekata javnih slu`bi (u javnom i privatnom sektoru), kojom }e se omogu}iti ravnopravno kori{}ewe za sve kategorije korisnika;

• preispitivawe i definisawe minimuma normativa za potreban prostor, opremu i sredstva koji }e obezbe|ivati republi~ki i/ili lokalni nivo upravqawa, uz stimulisawe investicija i donacija privatnog sektora u razvoj javnih slu`bi preko garantovanog minimuma;

• uskla|en razme{taj objekata obrazovawa, kulture i dr. iz okvira dru{tvenih delatnosti u skladu sa hijerarhijom naseqa koja }e biti odre|ena u Planu, odre|ena (uslovqena) posebnim zahtevima racionalne organizacije i pragom korisnika;

• primeniti gde je to mogu}e, druga~ije vidove zadovoqewa potreba i zahteva iz oblasti dru{tvenih delatnosti (mobilne slu`be, prevoz {kolske dece, {kolovawe putem interneta za specifi~ne nastavne oblasti i sl.

129

Akteri i sredstva implementacije Osnovni akteri realizacije strategije razvoja i organizacije mreè naseqa i

javnih slu`bi su: � Grad Kru{evac, gradska uprava, institucije okruga, � Regionalna privredna komora Kru{evac i finansijske institucije (banke), � Nadle`na ministarstva i agencije (Ministarstvo zdravqa, Ministarstvo

prosvete, Mnistarstvo kulture), republi~ka i lokalna javna preduze}a i/ili posebne organizacije za upravqawe infrastrukturnim sistemima i nadle`ne javne slu`be,

� mesne zajednice i lokalno stanovni{tvo.

Radi prevazilaèwa utvr|enih ograni~ewa neophodno je utvrditi strategiju demografske politike op{tine sa konkretnim smernicama za wenu implementaciju, sa posebnim osvrtom na najugroènija naseqa i strategiju razvoja osnovne infrastrukture i unapre|ewa javnih slu`bi u svim, a naro~ito u depopulacijskim naseqima. Tako|e, veoma je zna~ajno unapre|ewe kvaliteta stanovawa, javnih slu`bi i uslu`nog sektora u naseqima sa ve}om koncentracijom stanovni{tva, kao i specijalizacija poqoprivrede uz uvo|ewe ekolo{kih standarda u poqoprivredi i turisti~kim uslugama (obuka za rad u sekundarnom i tercijarnom sektoru u delovima op{tine gde su utvr|eni poqoprivredni, turisti~ki i drugi razvojni potencijali).

Lokalna samouprava, planovima i definisanom politikom ure|ewa, opremawa i gazdovawa prostorom na teritoriji op{tine Kru{evac, mreòm naseqa koja je formirana na osnovu razvojnih potencijala, mogu}nosti i potreba, objediwavawem ukupnih razvojnih ciqeva, mora da podsti~e poèqne sadràje (ali i da poo{trava uslove poslovawa i egzistencije za nepoèqne sadràje), vode}i tako osmi{qenu, razvojnu politiku na principima odrìvog razvoja naseqa, koja se zasniva na usagla{eno{}u sa definisanom hijerarhijom, ekonomskim, dru{tvenim i prirodnim mogu}nostima naseqa.

6. Privreda i turizam 6.1. Ciqevi privrednog razvoja

Uspe{na strategija privrednog razvoja treba da se zasniva na stvarawu

pozitivne poslovne klime koja }e privu}i investicije koje otvaraju nova radna mesta, kao i zadràvawe postoje}ih privrednih subjekata i podsticaj porastu broja novih preduzetnika. Kru{evac je prepoznao zna~aj direktnih investicija i zapo~eo rad na pove}awu svojih konkurentnih prednosti, pre svega dono{ewem Strate{kog plana lokalnog ekonomskog razvoja i definisawem kqu~nih pitawa i konkretnih akcija za razvoj privrede.

Prioritetna pitawa i akcije su iz oblasti koje su odre|ene kao kqu~ne: • Razvoj preduzetni{tva i pomo} malim i sredwim preduze}ima , • Ruralni razvoj - Razvoj poqoprivrede i sela i • Privla~ewe investicija.

Kru{evac raspolaè sa brojnim potencijalnim lokacijama koje se mogu

koristiti za razvoj industrijskih zona i parkova. Opremawe zemqi{ta i katalog lokacija ukqu~uju}i i pristupa~ne cene predstavqaju neophodan uslov aplicirawa za investicije koje otvaraju radna mesta. Zato, ulagawem u infrastrukturu uz odgovoraju}e promotivne aktivnosti i dono{ewem ispravnih stimulativnih odluka (koje podrazumevaju olak{ice investitorima) moè se zna~ajno pove}ati zna~aj op{tine, kao dobrog mesta za ulagawa i ja~awe uloge Kru{evca kao centra regiona.

Imaju}i u vidu da je Kru{evac lider u Rasinskom okrugu sa va`nim institucijama, name}e se potreba da preuzme vode}u ulogu u smislu zajedni~kih

130

napora u regionalnom udruìvawu i re{avawu kqu~nih pitawa vezanih za razli~ite oblasti:ekologije, obrazovawa, regionalnog vodosnabdevawa idr. pitawa koja su od velikog zna~aja za Srbiju, a i za dràve EU. Zato su prioritetni ciqevi privrednog razvoja slede}i:

• Ja~awe uloge Kru{evca kao regionalnog centra • Organizovana promocija Kru{evca i wegovih razvojnih mogu}nosti • Definisawe lokacija sa odgovaraju}om infrastrukturom • Izgradwa kapaciteta u okviru lokalne uprave za privla~ewe investicija • Smawewe siroma{tva unapre|ewem poqoprivredne proizvodwe i

podsticawem razvoja sela • Razvoj infrastrukture i za{tita ìvotne sredine • Podsticawe osnivawa novih MSP • Razvoj qudskih resursa u skladu sa razvojnim potrebama MSP • Unapre|ewe dostupnosti i kvaliteta usluga za razvoj MSP.

6.2. Razvoj i razme{taj industrije, MSP i usluga

Realizacija osnovnih strate{kih ciqeva ekonomskog razvoja:

� pove}awe zaposlenosti i pokretawe dinami~nog privrednog rasta, zasnovanog na: industriji, poqoprivredi i trgovini u kojima je privreda Kru{evca konkurentna,

� ravnomerniji teritorijalni razvoj privrede u skladu s razvojnim potencijalima i prostorno-ekolo{kim kapacitetom podru~ja, radi pove}awa dostupnosti radnih mesta i stvarawa uslova za unapre|ewe kvaliteta ìvqewa lokalnog stanovni{tva ne samo u op{tinskom centru, ve} i u ruralnom podru~ju op{tine,

Razme{taj industrije zavisi od prirodnih i stvorenih ~inioca, koji odre|uju lokacione i razvojne specifi~nosti planskog podru~ja. Pri tome, treba uzeti u obzir sve ostale realne ~inioce koji uti~u na lokaciju industrije i usluga, kao {to su zone sanitarne za{tite, za{tita prirodnih vrednosti, razvijenost i opremqenost infrastrukturom, pojedina~ni i op{ti interesi investitora, op{tinski razvojni ekonomski programi i sl. To ukazuje na potrebu da treba preispitati postoje}u plansku i urbanisti~ku dokumentaciju, kojom su ve} rezervisane povr{ine za industriju i usluge, odnosno, prora~unati potrebe, pa onda redukovati ili ukinuti pojedine povr{ine, ili pak predloìti nove.

Posebno je va`no favorizovati uravnoteènu disperznost lokacija, sa namerom da se ostvari ciq ravnomernog razvoja celokupnog prostora op{tine. Izradom planske i urbanisti~ke dokumentacije, u delu definisawa namene i pravila gra|ewa za zone industrije, servisa, usluga i javnih namena, posebnu pa`wu usmeriti na:

� prednost treba dati delatnostima koje koriste prednosti ambijenta i podru~ja u kojem nastaju (prirodne resurse, fizionomiju zemqi{ta, i sl.), koje koriste ~iste tehnologije, koje ~uvaju okolinu i zdravqe qudi i koje zapo{qavaju sposobne i kvalifikovane radnike.

� prostorni razme{taj proizvodnih kapaciteta treba zasnivati na uravnoteèwu razvoja celokupnog op{tinskog prostora. To se moè posti}i uspostavqawem {iroke mreè mawih i raznolikih proizvodnih jedinica.

� uvo|ewe savremenih tehnologija, boqe organizacije rada, podizawem kvalitete rukovo|ewa kako bi se moglo uspe{nije konkurisati na doma}em i inostranom trì{tu.

Imaju}i u vidu poqoprivredu, wenu tradiciju i zna~aj, ona }e ostati bitan oslonac egzistencije stanovni{tva, ali ne i odlu~uju}i ~inilac razvoja Op{tine. Prehrambena industrija ima jaku tradiciju i kapacitete.

131

Za daqi razvoj kqu~no je poboq{awe kvaliteta, istraìvawe trì{ta i zna~ajno pove}awe konkurentnosti, ulagawe u promociju i plasman proizvoda, kao i ukrupwavawe poseda i prera|iva~kih kapaciteta, uz grupisawe primarnih proizvo|a~a. Strate{ki ciq u ovom domenu je ostvarivawe saradwe i privla~ewe investicija velikih sistema i uspe{nih doma}ih firmi, koje mogu na}i interes za nabavku sirovina.

Imaju}i u vidu postoje}e potencijale i lokalnu i regionalnu povezanost, razvoj sektora usluga }e postati generator novih radnih mesta i jedan od pokreta~a investicione i privredne klime.

U Op{tini postoji zna~ajan turisti~ki potencijal, pa je stoga neophodno doneti i definisati jasnu strategiju i mere razvoja u ovom domenu - kvalitativne promene u turizmu i organizaciji pruàwa turisti~kih usluga, razvoju agro-eko turizma i ekolo{ke poqoprivrede u skladu sa svetskim standardima i potrebama trì{ta.

Mala i sredwa preduze}a }e u narednom periodu predstavqati osnovni sektor privrednog razvoja, ne samo u Op{tini, ve} i u celoj Republici. u Op{tini bi najvi{e trebalo razvijati MSP u proizvodwi hrane, trgovini i sektoru usluga. Razvoj MSP bi trebalo podràti i u tradicionalnim granama kao {to su gra|evinska, metalska, i druga industrija. Potrebe novih proizvodnih kapaciteta i MSP za lokacijama na seoskom podru~ju Op{tine bi}e realizovane na slede}i na~in:

1) obezbe|ewem zasebnih infrastrukturno opremqenih lokacija povr{ine za sme{taj pogona u centrima zajednice naseqa i drugim naseqima u kojima je ispoqen interes za razvoj MSP;

2) izgradwom mikro pogona u okviru postoje}eg stambenog tkiva seoskih naseqa, uz po{tovawe pravila izgradwe i ure|ewa prostora i uslova za{tite ìvotne sredine; i

3) aktivirawem i poboq{awem infrastrukturne opremqenosti postoje}ih lokacija i napu{tenih objekata (npr. su{ara, otkupnih stanica, proizvodnih hala, skladi{ta i dr.).

Sme{taj proizvodnih i uslu`nih kapaciteta MSP trebalo bi naro~ito usmeravati na postoje}e i nove lokacije na seoskom podru~ju Op{tine, i to:

1) za proizvodne kapacitete i razli~ite vrste servisa/usluga u: 2) za uslu`ni sektor

Akteri i sredstva implementacije Glavni akteri realizacije strategije privrednog razvoja su:

� Regionalna privredna komora Kru{evac,

� Privredna komora Republike Srbije,

� Grad Kru{evac, Kancelarija LER

� Regionalni centar za razvoj MSP

� Unija poslodavaca Srbije

� RGZ, Slu`ba za katastar nepokretnosti

� Fakultet za industrijski menaxment

� nadle`na ministarstva i agencije Republike Srbije, fondovi i

� stanovnici Op{tine.

Kqu~na uloga RPK Kru{evac je nalaèwe strate{kih partnera za restrukturirawe velikih preduze}a, kao i investitora Programa razvoja MSP. Najve}i doprinos Op{tine se o~ekuje u obezbe|ivawu uslova za stvarawe dinami~ne poslovne klime, kreirawem odgovaraju}eg pravnog okvira i efikasnog administrativnog sistema, ali i u davawu sistematske podr{ke za razvoj preduzetni{tva, privrede i kreirawa zaposlenosti. Sprovo|ewe mera odrìvog razvoja industrije i o~uvawa ìvotne sredine, uz poboq{anu fiskalnu politiku u

132

Op{tini (pre svega efikasna naplata poreza), socijalne politike (zaposlenosti), spre~avawa korupcije, smawewa otpu{tawa i stvarawa novih radnih mesta.

6.3. Ciqevi razvoja turizma Dugoro~ni razvoj turisti~ke ponude Srbije, koncentri{e se naro~ito u

prostorno-funkcionalnim celinama planinskog, vodnog tranzitnog, gradskog i bawskog turizma, kojim su obuhva}eni i kulturolo{ki, lovni, seoski i drugi trì{no aktuelni vidovi turizma.

Tranzitni turisti~ki pravci su zasebni, specifi~ni prostori turisti~ke ponude du` zna~ajnijih koridora me|unarodnih i nacionalnih drumskih i plovnih tokova, a kroz podru~je op{tine prolazi planirani me|unarodni drumski tranzitni pravac, autoput E-761.

O~uvan prirodni ambijent pojedinih prostornih celina, {ume, breùqkasto-brdski reqef, ùpska klima, brojni arheolo{ki i kulturno istorijski spmenici, termomineralni izvori, ukazuju na specifi~ne mogu}nosti razvoja turizma, (pored drugih i eko-etno turizma) kao i svih prate}ih privrednih delatnosti. Zato je za{tita i o~uvawe predela veoma zna~ajna i zasniva se na ciqevima i merama predvi|enim u delu za{tite i kori{}ewa poqoprivednog zemqi{ta, {uma, voda i drugih prirodnih resursa.

• Planski razvoj turizma uskla|en sa o~uvawem ìvotne sredine i za{titom prirodnih vrednosti,

• planska podr{ka razvoju turisti~kih potencijala, intenzivniji razvoj turizma i rekreacije na postoje}im lokalitetima, ali i na svim perspektivnim koji }e ovim planom biti utvr|eni (etno turizam, lovni, sportsko rekreativni, istraìva~ki i dr.),

• komunalno i infrastrukturno opremiti turisti~ke sadràje, • ukqu~iti prirodne potencijale i mogu}nosti proizvodwe zdrave hrane u

turisti~ku ponudu, • razvoj koncepta celogodi{weg turizma, uz razvijawe posebnih vidova, kao

{to su sportsko-rekrearivni, nau~no-istraìva~ki, kulturni, lovni, seoski- etno- agro turizam, povezan sa proizvodwom zdrave hrane, rekreacije i rada na gazdinstvu (ure|enim eko- poqo- turisti~kim farmama),

• razvoj tranzitnog turizma i istraìvawe i definisawe posebnih turisti~kih punktova koji bi se gradili i razvijali, u kontekstu ukupne turisti~ke ponude u {irem prostoru.

Akteri i sredstva organizacije turisti~ke ponude U okviru aktivnosti na organizaciji turisti~ke ponude neophodno je prezentovati

sve turisti~ke atraktivnosti i sadràje, putem tematskih razgledawa i obilazaka atraktivnih lokacija. Svaki obilazak bi trebalo da ima tematsko, odnosno specifi~no obele`je nameweno razli~itim ciqnim grupama turista-putevi kulture, etnolo{ko-ekolo{ki, sportsko-rekreativne aktivnosti, lovni, ribolovni i drugi specifi~ni sadràji i aktivnosti na ovom prostoru.

Lokalna samouprava, uz pomo} nadle`nog ministarstva, turisti~kih organizacija i turoperatera, razli~itih (planinarske, etno-ekolo{ke i sl.) organizacija, trebalo bi da:

� donese program prezentacije turisti~kih vrednosti i ponude,

� utvrdi i realizuje program ure|ewa i opremawa turisti~kih prostora,

� organizuje edukaciju lokalnog stanovni{tva (za doma}inski turizam) i wihovog ukqu~ivawa u turisti~ke programe na prostoru lokalne zajednice.

133

7. Infrastukturni sistemi 7.1. Op{ti i posebni ciqevi razvoja drumskog saobra}aja

• izgradwa planiranog auto-puta E 761 sa prate}im sadràjima; • izgradwa deonice puta R 102 od Lipovca do auto-puta E 761 (tzv. Isto~ne

obilaznice) oko Kru{evca; • izgradwa neprohodne deonice puta R 223 od izleti{ta na Jastrebcu do

granice op{tine Kru{evac prema Prokupqu; • o~uvawe postoje}ih koridora u funkciji poboq{awa postoje}e putne mreè

i omogu}avawa realizacije planiranih trasa, posebno u segmentu spre~avawa daqe gradwe uz same saobra}ajnice;

• poboq{awe kvaliteta putne mreè pro{irewem, rekonstrukcijom i modernizacijom svih saobra}ajnica i na taj na~in ukloniti nedostatke, osigurati kvalitetniji saobra}aj i pove}ati propusnu mo};

• poboq{awe saobra}ajne dostupnosti svih delova op{tinske teritorije i povezanosti centara u mreì naseqa, privrednih potencijala i turisti~kih sadràja rekonstrukcijom, dogradwom i izgradwom pojedinih deonica lokalnih puteva uz poboq{awe obima kvaliteta i organizacije prigradskog javnog autobuskog saobra}aja;

• poboq{ati uslove u organizovawu adekvatnog i redovnog sistema odràvawa putne mreè;

• podizawe nivoa saobra}ajne kulture. Posebni ciqevi razvoja drumskog saobra}aja Razvoj drumskog saobra}aja na teritoriji op{tine Kru{evac podrazumeva

realizaciju slede}ih aktivnosti : Dràvni putevi prvog reda - magistralni putevi

1. izgradwa auto puta E 761 - Zapadno Moravske magistrale / Preqina -

Pojate;

Dràvni putevi drugog reda - regionalni putevi

1. izgradwa denivelisanog ukr{taja postoje}eg pravca dràvnog puta drugog reda br. 102 sa dràvnim putem prvog reda (Severna obilaznica);

2. izgradwa nove deonice dràvnog puta drugog reda br. 102 (Isto~na obilaznica) uz izgradwu denivelisanog ukr{taja tog pravca sa dràvnim putem prvog reda (Severna obilaznica);

3. izgradwa neprohodne deonice puta R 223 od izleti{ta na Jastrebcu do granice op{tine Kru{evac prema Prokupqu;

4. izgradwa pe{a~kih staza i autobuskih stajali{ta van kolovoza u sklopu popre~nih profila deonica dràvnih puteva drugog reda u zonama naseqa;

5. razrada primarne gradske saobra}ajne mreè bi}e predmet razrade Generalnog plana regulacije i drugih urbanisti~kih planova.

Op{tinski - lokalni putevi 1. izvr{iti prekategorizaciju op{tinskih - lokalnih puteva 2. potpuna ili delimi~na rekonstrukcija oko 50% op{tinskih puteva (uskla|ivawe projektnih elemenata situacionog plana i podu`nog

134

profila, pro{irewe kolovoza u krivinama, smawewe uspona, ublaàvawe krivina...), koju je zbog obima radova neophodno raditi na osnovu projektne dokumentacije;

3. izgradwa pe{a~kih staza u sklopu popre~nih profila deonica op{tinskih puteva u zonama naseqa,

4. sanirawe kriti~nih deonica u smislu stabilnosti trupa puta i kosina:

5. izgrada katastra saobra}ajne signalizacije op{tine Kru{evac. Na podru~ju op{tine treba obezbediti ravnomerniji teritorijalni razvoj i

smawewiti razlike u razvoju izme|u grada i seoskog podru~ja. U daqem razvoju do}i }e do postepenog izdvajawa mreè seoskih centara na

zna~ajnijim dràvnim i op{tinskim saobra}ajnim pravcima i kao posledica toga prevozni zahtevi ne}e biti koncentrisani samo ka gradskom podru~ju ve} }e do}i do postepene preraspodele saobra}ajnih tokova unutar op{tinskog podru~ja.

Ovakav razvoj zahteva}e odre|eni nivo homogenizacije saobra}ajnog sistema op{tine sa wegovim istovremenim ukqu~ewem u saobra}ajni sistem okruga i Republike Srbije.

Obzirom na navedene tendencije u budu}em razvoju naseqa na podru~ju op{tine predlaù se slede}a koncepcija razvoja saobra}aja:

a) Kako je gradsko podru~je nastalo kao posledica razvojnih te`wi za ostvarivawem odre|ene efikasnosti dru{tvenih kretawa kroz duì vremenski period, osnovni dugoro~ni strate{ki vid bio bi u formirawu efikasnog saobra}ajnog sistema na gradskom podru~ju, obzirom da je ve}ina saobra}ajnih pravaca i transportnih problema op{tine vezana za podru~je grada sa prigradskim naseqima.

b) Saobra}ajni sistemi grada i ostalih naseqa u op{tini moraju se formirati kao integralni deo ukupnog saobra}ajnog sistema op{tine, okruga i republike.

v) Saobra}ajni sistem grada, s obzirom na ~iwenicu da je oslowen na razli~ite vidove saobra}aja, mora omogu}iti integraciju i efikasnu korespodenciju razli~itih vidova transportovawa putnika i roba.

g) Osnovna putna mreà op{tine trebao bi da se razvija tako da se obezbedi homogeniji nivo razvijenost ~itave teritorije, sa otklawawem sada{weg zaostajawa u razvoju saobra}ajne mreè seoskog podru~ja.

d) U skladu sa op{tim naporima u razvoju èlezni~kog saobra}aja i wegovog uklapawa u savremene evropske sisteme, treba nastojati na osavremewavawu magistralne pruge zapadnomoravskog podru~ja.

|) U sistemu finansirawa izgradwe saobra}ajne infrastrukture, treba predvideti i aktivirawe izvora koji se slabo koriste (zajedni~ka ulagawa, evropske fondove, zemqi{nu politiku u saobra}ajnim koridorima i sl.).

Polaze}i od formulacije globalnih ciqeva razvoja, saobra}ajni sistem op{tine

mora da omogu}i: a) Uskla|eni razvoj saobra}ajne mreè; b) Koordinirani razvoj svih vidova saobra}aja, srazmerno transportnim

zahtevima i zahtevima za racionalizacijom i efikasno{}u funkcionisawa op{tine i okruga;

c) U gusto naseqenom podru~ju op{tine, po{tuju}i zahtev za o~uvawem kvaliteta ìvota u prihvatqivim granicama, javnom gradskom i prigradskom saobra}aju treba dati prioritet;

d) U deovima op{tine koji su prete`no osloweni na op{tinsku (lokalnu) putnu mreù, razvoju iste treba dati odgovaraju}e prioritete u skladu sa op{tom politikom razvoja;

e) Racionalizacija transporta zahteva i formirawe savremenog robno-transportnog centa u sredi{tu najoptimalnijih transportnih kretawa op{tine i okruga.

135

Akteri i sredstva implementacije Osnovni akteri realizacije strategije razvoja saobra}aja i saobra}ajne

infrastrukture su: � Ministarstvo za infrastrukturu, � JP Putevi Srbije - Beograd, � Javno èlezni~ko transportno preduze}e "Beograd", � Direktorat civilnog vazduhoplovstva, � Op{tina i op{tinsko preduze}e nadle`no za op{tinske puteve, � Regionalna privredna komora, i � Privatni sektor.

7.2. Op{ti i posebni ciqevi razvoja èlezni~kog saobra}aja Ciqevi razvoja èlezni~kog saobra}aja na teritoriji op{tine su :

� o~uvawe postoje}ih koridora u funkciji poboq{awa postoje}e pru`ne

mreè, posebno u segmentu spre~avawa daqe gradwe uz same pruge; � poboq{awe kvaliteta pru`ne mreè, rekonstrukcijom i modernizacijom i

na taj na~in ukloniti nedostatke; � obnova i za{tita pru`nih objekata.

Posebni ciqevi razvoja èlezni~kog saobra}aja

� izvr{iti rekonstrukciju, kao i ukidawe odre|enih pru`nih prelaza na pruzi Stala} - Kraqevo uz wihovo me|usobno povezivawe putevima paralelnim sa prugom;

� izvr{iti elektrifikaciju deonice pruge Stala}-Kraqevo-Poèga (deonica Stala}- Kraqevo);

� izvr{iti ugra|ivawe signalno-sigurnosne opreme na ukr{tajima u nivou industrijskih koloseka sa drumskim saobra}ajnicama;

� zavr{iti obnovu gorweg stroja pruge Stala}-Kraqevo-Poèga (deonica Stala}- Kraqevo).

7.3. Op{ti ciqevi i posebni razvoja vazdu{nog saobra}aja

• Aerodrom pored sportske moè imati i komercijalnu upotrebu. Posebni ciqevi razvoja vazdu{nog saobra}aja

o Planirana izgradwa asfaltirane poletno-sletne staze, duìne 1300 metara i {irine 30 metara;

o izgradwa travnate poletno-sletne staze, duìne 800 metara i {irine 60 metara;

o stvarawe uslova za instrumentalno letewe, sa kodnom oznakom 2B; 7.4. Ciqevi razvoja elektroenergetike S’ obzirom na ciqeve usvojene Strategije razvoja energetike Republike Srbije do

2015. god. obaveze koje treba realizovati prostornim planom su slede}e: • Zavr{etak 110 kV prstena na teritoriji op{tine Kru{evac

136

• Zamena postoje}ih elektroenergetskih objekata energetski pouzdanijim Op{ti ciqevi strategije razvoja elektroenergetike su:

• omogu}avawe odrìvog razvoja elektroenergetike, uskla|enog sa wegovim energetskim, ekonomskim, ekolo{kim, prostornim i drugim specifi~nostima koje karakteri{u op{tinski prostor;

• obezbe|ewe elektroenergetske infrastrukture za dovoqno, sigurno, kvalitetno i ekonomi~no snabdevawe elektri~nom energijom svih potro{a~a na podru~ju Op{tine Kru{evac uz poboq{awe energetske efikasnosti i racionalnu upotrebu elektri~ne energije, radi spre~avawa depopulacije naseqa i spre~avawa disperzije privrednog razvoja.

Posebni ciqevi strategije razvoja elektroenergetike:

• u oblasti transformacija elektri~ne energije su: o izgradwa trafostanice 400/110 kV snage 2h300MVA na lokaciji

Elektroistoka koja je predvi|ena Prostornim Planom Republike Kru{evac:

o izgradwa novih trafostanica 110/h kV: � "Kru{evac 3" snage 2h31,5 MVA � "Kru{evac 5" snage 2h31,5 MVA � "Kru{evac 6" snage 2h31,5 MVA

Predvi|enih Generalnim planom Op{tine Kru{evac i studijom razvoja Elektrodistribucije Kru{evac do 2021

o izgradwa novih trafostanica 35/10 kV: � Oslawaju}i se na dosada{wi razvoj kao i na studiju razvoja Elektrodistribucije Kru{evac gradsko i prigradsko podru~je Kru{evca bi}e pokriveno objektima TS 110/h kV dok }e se transformacija 35/10 kV postepeno ugasiti. Seoska podru~ja bi}e pokrivena trafostanicama 35/10kV koja }e se, za naseqa ve}ih gustina, napajati dvostrano a za naseqa mawih gustina napaja}e se radijalno

o poboq{awe kvaliteta upravqawa elektroenergetskim sistemom kroz nastavak zapo~ete realizacije sistema daqinskog upravqawa trafostanicama konzumnog podru~ja Elektrodistribucije â~ak.

• u oblasti prenosa elektri~ne energije su:

o Napajawe budu}e TS 400/110 kVA je planirano izgradwom dalekovoda 400kVA "Kosovo B - Kru{evac 1" i " Kru{evac 1 - Jagodina"

o formirawe prstena 110 kV na teritoriji op{tine Kru{evac kroz izgradwu novih vodova 110 kV radi napajawa planiranih TS 110/h kV

� optimizacija, odnosno poboq{awe mreè 35 kV kroz razna poja~awa i zamene vodova i ostalih elemenata mreè

� prevo|ewe delova postoje}eg vazdu{nog sistema prenosa elektri~ne energije 35 kV u podzemni,

o rekonstrukcija mreè 10 kV i 0,4 kV, kroz: � zamenu postoje}ih drvenih stubova novim betonskim; � prevo|ewe delova postoje}eg vazdu{nog sistema prenosa elektri~ne

energije 10 kV i 0,4 kV u podzemni.

Izvori finansirawa Izvore finansirawa predstavqaju: � republi~ki buxet, � op{tinski buxet,

137

� gra|ani (mesne zajednice), � zainteresovana preduze}a (raznih oblika svojine), � razni doma}i i me|unarodni donatori, � razni investitori.

7.5. Ciqevi razvoja javnog osvetqewa Definisani potencijali proisti~u iz zadatih ciqeva (kako osnovnih, tako i

izvedenih): � bezbedno kretawe svih u~esnika u saobra}aju � pruàwe ose}aja sigurnosti pe{acima � popravqawe izgleda ambijenta u no}nim satima � smawewe potro{we elektri~ne energije(koncept energetske efikasnosti) � smawewe tro{kova odràvawa � izvedeni ciqevi su direktno vezani za finansijske efekte i smawewe

potro{we buxetskih sredstava, a istovremeno su potpora definisanim potencijalima u sistemu javnog osvetqewa.

Akteri u realizaciji zadatih potencijala su organi lokalne samouprave (do

nivoa mesnih zajednica) i nadle`ne elektrodistributivne organizacije (ED Kru{evac i ED Trstenik), obzirom da su izvodi i mreà javnog osvetqewa u/na objektima (trafostanice i distributivna NN mreà) gore navedenih organizacija.

Perspektivno, nakon izvr{ene rekonstrukcije i pro{irewa mreè javnog osvetqewa, ukazala bi se potreba za izme{tawem izvoda javnog osvetqewa iz trafostanica u posebne ormane, koji bi se lokacijski nalazili pored trafostanica, ali bi prilikom odràvawa pristup istim, bio znatno olak{an i nezavistan od nadle`ne elektrodistributivne organizacije. Ovaj korak ima potporu u tehni~kom delu, ali treba ga ostaviti za stabilniju ekonomsku situaciju, zato {to ima minimalne finansijske efekte u odnosu na potrebnu investiciju.

7.6.Ciqevi razvoja telekomunikacija Op{ti ciqevi strategije razvoja op{tine sa aspekta telekomunikacija

• Osnovni ciq strategije razvoja telekomunikacija op{tine Kru{evac je da omogu}i wegov odrìvi razvoj, uskla|en sa wegovim komunikacionim, ekonomskim, ekolo{kim, prostornim i drugim specifi~nostima koje karakteri{u op{tinski prostor.

• Drugi ciq je obezbe|ewe telekomunikacione infrastrukture za dovoqno, sigurno, kvalitetno i ekonomi~no zadovoqewe potreba svih korisnika na podru~ju op{tine, radi spre~avawa depopulacije naseqa i spre~avawa disperzije privrednog razvoja.

Posebni ciqevi strategije razvoja telekomunikacija Telefonska mreà U oblasti fiksne telefonije u Kru{evcu ciqevi su:

• rekonstrukcija postoje}ih objekata kroz: o nastavak, odnosno zavr{etak zapo~etih aktivnosti digitalizacije

TT centrala, zamenom preostalih postoje}ih analognih novim digitalnim centralama;

o opti~ko povezivawe novih digitalnih centrala, kojima se vr{i zamena postoje}ih analognih, sa mati~nom centralom;

o prevo|ewe postoje}e vazdu{ne TT mreè u podzemnu, u skladu sa urbanisti~kim planovima;

o zamena postoje}ih drvenih TT stubova novim betonskim, na podru~ju na kome je planirano zadràvawe vazdu{ne TT mreè,

138

o zamenu postoje}ih dotrajalih ili TT vodova sa nedovoqnim kapacitetom, novim vodovima,

• pro{irewe postoje}e telefonske mreè: o na mestima gde nije dovoqno razvijena,

• izgradwa novih objekata i to: o novih digitalnih TT centrala, prema planu, radi boqe

pokrivenosti podru~ja; o novih MSAN-ova; o nove opti~ke mreè, radi povezivawa novih digitalnih TT

centrala sa mati~nom, i mini centrala u sistem; o nove opti~ke mreè, prema planu, radi povezivawa postoje}ih i

novoplaniranih digitalnih TT centrala u opti~ki prsten, o nove TT mreè, prema planu, na mestima gde ne postoji (ruralna

podru~ja), o novih baznih CDMA stanica radi realizacije fiksne beì~ne

telefonije (u ruralnim podru~jima), o nove opti~ke mreè, prema planu, radi poboq{awa regionalne

opti~ke mreè. • Stvarawe uslova za prelazak na mreè narednih generacija i

kori{}ewa multimedijalnih servisa i aplikacija, kao {to su: o govorni servisi; o servisi za podatke ({irokopojasni pristup Internetu); o video servisi (video na zahtev, razni vidovi TV i Internet

komunikacije), o {to zahteva infrastrukturno opremawe u ciqu kori{}ewem

pristupne telekomunikacione mreè, koja treba da pretrpi rekonstrukciju kroz:

o ugradwu raznih tipova multipleksera radi pove}awa propusnog opsega postoje}ih bakarnih telefonskih linija;

o prevo|ewe vazdu{ne mreè izvedene koaksijalnim kablovima (samonosivi kablovi), u podzemnu mreù kori{}ewem postoje}e i novoprojektovane TT kanalizacije, u ciqu poboq{awa situacije kad su u pitawu kvalitet rada i tro{kovi odràvawa;

o kori{}ewe opreme za beì~ni pristup, naro~ito na ruralnim podru~jima, ili u gradu gde je ekonomski nemogu}e obezbediti drugi vid pristupa;

o ugradwu opti~kih kablova, naro~ito za potrebe poslovnih korisnika, koji do sada nisu polagani u delu pristupne mreè,

o radi kvalitetnog umreàvawa, odnosno povezivawa: o komutacionih ~vori{ta na pristupnim multiplekserima, koji se u

principu sme{taju u prostor sada{wih telefonskih centrala; o distributivnih ~vori{ta, koji se formiraju u vidu uli~nih

kabineta, u slu~aju velike udaqenosti terminalne opreme i nemogu}nosti ostvarewa dometa ili realizacija servisa sa zahtevima za ve}im propusnim opsezima,

o na glavnu centralu GC Kru{evac koji je deo nacionalnog opti~kog prstena (odnosno regionalnog, koji je formiran radi pouzdanosti) i ima pristup jezgru nacionalne mreè.

Izvori finansirawa

Izvore finansirawa predstavqaju:

� Telekom � gra|ani (mesne zajednice), � zainteresovana preduze}a (raznih oblika svojine),

139

� razni doma}i i me|unarodni donatori, � razni investitori.

7.7. Ciqevi razvoja mobilne telefonije

Op{ti ciqevi strategije razvoja mobilne telefonije • Osnovni ciq strategije razvoja mobilne telefonije Op{tine Kru{evac je

da omogu}i wegov odrìvi razvoj, uskla|en sa wegovim komunikacionim, ekonomskim, ekolo{kim, prostornim i drugim specifi~nostima koje karakteri{u op{tinski prostor.

• Drugi ciq je obezbe|ewe infrastrukture mobilne telefonije za dovoqno, sigurno, kvalitetno i ekonomi~no zadovoqewe potreba svih korisnika na podru~ju op{tine.

Posebni ciqevi strategije razvoja mobilne telefonije U oblasti mobilne telefonije u Kru{evcu ciqevi su:

• izgradwa ve}eg broja novih radio baznih stanica mobilne telefonije svih operatera

• formirawe nekoliko novih radio-relejnih pravaca (koridora) koji se u potpunosti ili delom prostiru preko podru~ja op{tine Kru{evac;

• pove}awe kvaliteta postoje}ih i uvo|ewe novih servisa; • pove}awa protoka masovnijom implementacijom GPRS tehnologije; • povezivawe na jezgro nacionalne mreè i napredak ka mreàma

tre}e generacije. •

Izvori finansirawa � MTS � Telenor � VIP � novi operateri mobilne telefonije

Kako da se broj pretplatnika mobilne telefonije stalno pove}ava, pro{irewe

mobilne mreè je stalan proces. Planira se izgradwa kablovsko - distributivnog sistema (KBS) koji }e se sastojati od nekoliko mawih sistema na nivou naseqa, sa vi{e distributivnih centara, kao i postavqawe opti~kog kabla iz pravca Kraqeva i Jagodine.

7.8. Principi i ciqevi razvoja toplifikacije i gasifikacije Toplifikacija - Op{ti ciq razvoja gasifikacije i toplifikacije je

racionalno kori{}ewe topplotne energije, uz o~uvawe ìvotne sredina i po{tovawe dostignutih ekolo{kih standarda.

S’ obzirom na ciqeve usvojene Strategije razvoja energetike Republike Srbije, obaveze koje treba realizovati prostornim planom su slede}e:

• Zavr{etak gasifikacije teritorije op{tine Kru{evac • Primena novih, obnovqivih izvora toplotne energije • Zamena postoje}e postoje}e termotehni~ke opreme energetski efikasnijom

i ekolo{ki prihvatqivom opremom.

140

Toplifikacija - Centralni toplotni izvor toplotne energije, instalisane snage 70 MW.

a) izgradwa vrelovoda u svim ulicama centra grada prema usvojenoj planskoj dokumentaciji,

b) sistematska zamena o{te}enih vrelovoda u centru grada, preme EN normama,

c) izrada projekta ograni~ewa protoka vrele vode u svim toplotnim stanicama, sa daqinskim nadzorom,

d) instalisawe merila predate toplotne energije u svim toplotnim stanicama sa daqinskim o~itavawem,

e) projektovawe za{tite podzemnih voda na deponiji ugqa i vazduha od produkata sagorevawa ugqa.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Rasadnik-2``, instalisane snage 9,0

MW. a) projektovaњe i montaà opremu za pripremu tople vode i za cirkulaciju

tople vode u sistemu distribucije toplotne energije, b) sistematska zamena dotrajalih toplovoda, c) instalisaњe merila predate toplotne energije u kotlarnici i svim

toplotnim podstanicama sa daљinskim o~itavaњem. Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Prwavor`` instalisane snage 4,5 MW.

a) sistematska zamena dotrajalih toplovoda, b) instalisawe merila predate toplotne energije u toplotnim podstanicama

gde nisu ugra|ena sa daqinskim o~itavawem. Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Tehnoenergetika``, instalisane snage 8,0

MW. a) izgradњa vrelovoda u svim ulicama podru~ja prema usvojenoj planskoj

dokumentaciji, b) projektovaњe i zamena toplotne opreme u kotlarnici, c) instalisaњe merila predate toplotne energije u toplotnim stanicama gde

nisu ugra|ena sa daљinskim o~itavaњem. Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Lazarica -1``, instalisane snage

1,2 MW. a) projektovawe konverzije goriva kotlarnice ugaљ-prirodni gas prema

potrebama postoje}ih korisnika toplotne energije na planiranom podru~ju, projektom gasifikacije planirana je konverzija goriva kotlarnice,

b) instalisaњe merila predate toplotne energije u svim toplotnim podstanicama sa daљinskim o~itavaњem.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije ``Kolonija`` instalisane snage 4,5 + 4,5

MW. a) projektovaњe kontejnerskih gasnih kotlarnice prema planskoj

dokumentaciji na planiranom podru~ju, b) projektovawe i izgradњa toplovodne mreè prema planskoj

dokumentaciji, v) instalisaњe merila predate toplotne energije u svim toplotnim

stanicama sa daљinskim o~itavaњem. Lokalni toplotni izvor toplotne energije, preduze}a “MIRANKO ” krovne gasne

kotlarnice u ulici Kneza Milo{a, instalisane snage 3,0 MW. a) projektovawe distribucije toplotne energije u okruèwu,

141

b) projektovawe mereњa utro{ka toplotne energije po stambenoj jedinici.

Lokalni toplotni izvor toplotne energije, preduze}a “~O~E” krovne gasne kotlarnice na Trgu Kosturnica, instalisane snage 3х0,2=0,6 MW

a) ugradњa merila predate toplotne energije po stambenim jedinicama. Lokalni toplotni izvor toplotne energije, preduze}a “ENERGOMACHO” d.o.o.

instalisane snage 3,0 MW. a) projektovaњe i izgradњa gasnih kotlarnica u delu Du{anove ulice, b) projektovaњe i izvo|eњe konverzije goriva na postoje}im

kotlarnicama, Lokalni toplotni izvor toplotne energije, ``Specijalna bolnica - Ribarska

Bawa``, instalisane snage oko 5,0 MW. a) projektovaњe i izgradњa toplotnih izvora prema ekolo{kim

standardima za zdravstvene ustanove. b) planiraњe eksploatacije mineralne tople vode za termotehni~ke

instalacije.

Lokalni toplotni izvori - industrijske kotlarnice u severnoj industrijskoj zoni, instalisane snage oko 35 MW.

a) projektovaњe konverzije pogonskih goriva uљa, lakog lo` uљa - prirodnim gasom.

b) zamena ure|aja za loèњe u skladu sa normama EN. Lokalni toplotni izvori - industrijskе kotlarnice u isto~noj industrijskoj zoni,

instaisane snage oko 80 MW. a) projektovaњe toplotnih izvorara optimalnih kapaciteta, b) zamena ure|aja za loèwe u skladu sa normama EN.

Gasifikacija - Magistralni gasovod RG 09-04 na teritoriji op{tine Kru{evac,

kapacitta 200 000 Sm3/h, vlasni{tvo ``Srbija gasa``. a) projektovaњe glavne merno-regulacione stamice za zapadni deo

teritorije op{tine. b) projektovaњe glavne merno-regulacione stamice za isto~ni deo

teritorije op{tine, ``Ribarska reka``. Glavna merno-regulaciona stanica ``Kru{evac``, kapaciteta 40 000 Sm3/h,

vlasni{tvo ``Srbija gasa``. a) zamena opreme za mereњe и regulaciju u zavisnosti od razvijene

potro{њe.

Gradski gasovodni prsten, kapaciteta 100 000 Sm3/h, vlasni{tvo ``Srbija gasa``

a) zavr{etak gradњe gradskog gasovodnog prstena.

Distributivna gasna mreà - polietilenska, vlasn{tvo ``Srbija gasa`` . a) zavr{etak izgradњe polietilenske gasovodne mreè, b) prikљu~ivaњe tarifnih kupaca.

Distributivna gasovodna mreà, merno-regulaciona stanica i kompresorska

stanica, vlasni{tvo ``Boss petrol ``, ogranak ``BOSS PROM GAS ``, kapaciteta 4000 Sm3/h. a) zavr{etak izgradњe polietilenske gasovodne mreè u severnoj

industriskoj zoni, b) zamena kompresora na stanici za CNG (komprinovani naturalni gas).

142

Distributivna gasovodna mreà-polietilenska, vlasni{tvo ``Tehnoenergetika``,

kapaciteta 4 000 Sm3/h. a) zavr{etak izgradњe polietilenske gasovodne mreè, b) prikqu~ivaњe tarifnih kupaca.

Distributivna gasovodna mreà na teritoriji op{tine

a) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè Prњavor, Mudrakovac i Golovode,

b) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè Bivoљe, c) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè

ISTOK ( Dedina,Makrе{ane, Tekija, Parunovac, Kapiџija), d) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè SEVER ( Jasika,

Шanac. Kru{evica i Kukљin), e) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè JUG ( Lipovac,

Stepo{, Pakа{nica i Gari), f) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè ISTOK ( Lazarica,

îtluk, Pepeљevac i Vu~ak), g) planiraњe i projektovawe distributivne gasne mreè MORAVA (

Ma~kovac, Globoder, Bela Voda i Koњuh), h) planiraњe i projektovaњe distributivne gasne mreè RIBARSKA REKA (

\unis, Kaonik, Veliki [iљegovac, Ribare i Ribarska Baњa).

Op{ti koncept je :

1. Svo|ewe potro{we energije na evropski nivo(20 do 50 W /m2) 2. Masovna primena lokalnih novih i obnovqivih izvora toplotne energije) 3. Optimizacija rada centralnog toplotnog izvora i wegova planska i

kontrolisana primena. Izvori finansirawa Mogu}i investitori su svi energetski subjekti u skladu sa zakonom o energetici,

pre svega kapital privatnih investitora i stranih ulaga~a. 7.9. Ciqevi razvoja sistema vodosnabdevawa

Prema Vodoprivrednoj Osnovi Republike Srbije grad Kru{evac pripada regionalnom sistemu vodosnabdevawa "]elije", tako da sva strate{ka re{ewa i potrebe treba usmeriti i dimenzionisati na razvijawe, upotrebu i kontrolu ovog sistema.

Perspektivni razvoj vodovodnih sistema na teritoriji Grada Kru{evaca podrazumeva slede}e ciqeve i kriterijume za traèwe optimalnih re{ewa:

� Ne dozvoliti izgradwu vodovodne mreè u naseqima koja nemaju izgra|enu kanalizacionu mreù. Na ovaj na~in bi se spre~ilo sada{we biolo{ko zaga|ewe od pove}anih koli~ina otpadnih voda.

� Neophodna je izgradwa rezervoara u Lipovcu prema ve} uta|enom Glavnom projektu;

� Nastavqawe izgradwe rezervoarskih prostora i razvodne mreè po visinskim zonama u naseqima koja su zapo~ela realizaciju sistema ili su planirana za prikqu~ewe u drugoj fazi snabdevawa sa sistema ]elije;

143

� Rekonstrukcija i modernizacija postoje}e fabrike sirove vode u Majdevu.

� Zavr{etak uvo|ewa sistema daqinskog nadzora vodosnabdevawa na teritoriji celog Grada. Upravqa~ko-informaciono osavremewavawe vodovodnih sistema, uvo|ewem mernog - monitornog sistema, koji }e omogu}avati pra}ewe dinamike potro{we u svim va`nijim granama mreè, kao i brzu dijagnostiku poreme}aja i kvarova tokom funkcionisawa sistema;

� Ujedna~avawe kvaliteta mreè na nivou celog Grada (zamena cevnog materijala kvalitetnijim, zamena mawih pre~nika odgovaraju}im, ukidawe slepih krakova mreè uspostavqawem prstenaste mreè na svim deonicama, izgradwa rezervoarskih prostora...)

� Grupisawe postoje}ih seoskih vodovoda (obnova i poboq{awe karakteristika postoje}ih vodovoda, obezbe|ivawem ve}ih rezervoara na rubnim delovima seoskih podru~ja, pove}awe pouzdanosti isporuke vode, za{tita izvori{ta...)

� Postepeno povezivawe svih parcijalnih vodovoda naseqa u jedinstven interkomunalni sistem, kojim }e se ostvariti visoka pouzdanost funkcionisawa i propisan, stalno kontrlisan kvalitet vode;

� Smawewe gubitaka vode u distributivnoj mreì; � Otkloniti sve nedostatke koji uti~u na kvalitet pija}ih voda; � Odre|ivawe titulara seoskih vodovoda u skladu sa Zakonom, u smislu

distribucije, odràvawa i kontrole kvaliteta lokalnih sistema za vodosnabdevawe;

� Za{tititi i revitalizovati podzemne vodonosne horizonte u svim podru~jima grada Kru{evca. Posebno treba za{titi artersku izdan, strate{kog zna~aja u selima Kaonik i \unis;

� Striktno po{tovawe reìma za{tite izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda u svim izvori{tima postoje}eg komunalnog i seoskih vodovoda, bez obzira na kapacitet i prostorni obuhvat;

� O~uvawe lokalnih izvori{ta, ~ak i onih maweg kapaciteta, i nakon povezivawa pojedinih naseqa sa vi{im sistemima (regionalni vodovodni sistem "]elije"), radi obezbe|ewa vitalnih funkcija sistema u kriznim havarijskim situacijama;

� Voda za tehnolo{ke potrebe ne zahteva vodu kvaliteta vode za pi}e, ve} se potro{a~i tehnolo{ke vode upu}uju na vlastite zahvate povr{inskih i podzemnih voda nièg kvaliteta i na mere recirkulacije i planske racionalizacije potro{we;

� Smawivawe specifi~ne potro{we vode u doma}instvima, politikom realnih cena vode, merewem utro{ka vode i merama planske racionalizacije potro{we i smawivawa upotrebe vode za pi}e za zalivawe i navodwavawe vrtova, ba{ti i poqoprivrednih kultura;

� Kqu~na mera je uskla|ivawe prodajne cene vode sa cenama definisanim Strategijom dugoro~nog razvoja Republike Srbije. To zna~i da cena mora da pokrije sve tro{kove proste reprodukcije sistema, tro{kove za{tite izvori{ta, kao i deo tro{kova pro{irene reprodukcije za daqi razvoj sistema, tj. finansijsko obezbe|ewe odrìvog razvoja vodosnabdevawa;

� Odre|ivawe institucija koje }e brinuti o kvalitetu javnih ~esmi i seoskih izvora kao i definisawe pravila za kori{}ewe ovog prirodnog dobra.



� JVP ”Srbijavode”-VC “Velika Morava” - Sektor “Z. Morava” â~ak

144

� JP “Srbija{ume” (za biolo{ke mere antierozionih radova) � JKP “Vodovod”-Kru{evac, � Grad Kru{evac, � Mesne zajednice, � Zainteresovani investitori i donatori

7.10. Ciqevi razvoja sistema odvo|ewa otpadnih voda

Osnovni ciqevi i kriterijumi za kanalisawe naseqa i realizaciju postrojewa

za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV):

� Izgraditi nove kolektore primarnog tipa u ciqu pove}awa propusne mo}i, zbog prikqu~ewa novih korisnika ~iji broj neizostavno raste urbanizacijom kako uèg gradskog podru~ja tako i prigradskih naseqa;

� Izgraditi nove kolektore atmosferske kanalizacije kako bi se spre~o priliv povr{inskih voda u fekalnu kanalizaciju, {to nepotrebno optere}uje postoje}u mreù, a u budu}nosti i centralno postrojewe.

� Nastaviti zapo~etu izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda grada Kru{evca.

� Aùrirati katastar privrednih kapaciteta na nivou Grada, kao svih ostalih potencijalnih zaga|iva~a.

� Implementirati re{ewa iz Generalnog projekta sakupqawa, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda naseqa op{tine Kru{evac koji je izradio institut “Jaroslav êrni” iz Beograda;

� Potreba inovirawa projekta za pre~i{}avawe otpadnih voda grada Kru{evca;

� Potrebna izrada Projekta sanitarne za{tite i Prostornog plana podru~ja posebne namene akumulacije ]elije;

� Razvoj vodovodne mreè u seoskim i prigradskim naseqima name}e potrebu izgradwe kanalizacione mreè u wima;

� Pri kanalisawu naseqa koja nisu imala kanalizacione sisteme, striktno se sprovodi princip obaveznosti prikqu~ewa doma}instva, bez obzira na dotada{wa privremena re{ewa. Striktno se zabrawuje evakuacija otpadnih voda u napu{tene bunare i upojne jame:

� Ujedna~avawe kvaliteta mreè na nivou cele teritorije grada (zamena cevnog materijala kvalitetnijim, zamena mawih pre~nika odgovaraju}im..)

� Uvo|ewe sistema daqinskog nadzora rada crpnih stanica, kvaliteta vode u kanalizacionom sistemu.

� Obavezno uvo|ewe predtretmana pre ispu{tawa u kanalizacionu mreù za one korisnike koji u upotrebqenim vodama imaju opasne materije.



145



� JVP ”Srbijavode”-VC “Velika Morava” - Sektor “Z. Morava” â~ak � JKP “Vodovod”-Kru{evac, � Grad Kru{evac, � Mesne zajednice, � Zainteresovani investitori i donatori

7.10. Ciqevi razvoja sistema odvo|ewa atmosferskih voda

� Daqi razvoj kanalizacije sprovodi se po separacionom sistemu: posebno za otpadne vode naseqa i onih industrija koje se nakon predtretmana smeju prikqu~iti na kanalizacije za otpadne vode, a posebno za ki{ne kanalizacije:

� Preduslov za efikasno odvo|ewe atmosferskih voda nije samo izgra|ena atmosferske kanalizacija, ve} ure|ewe vodotokova i kanala za odvo|ewe atmosferskih voda i ~i{}ewe potoka u selima, ka mogu}im recipijentima.

� Pove}ana urbanizacija gradskog i prigradskog podru~ja name}e potrebu izgradwe atmosferske kanalizacije po{to se urbanizacijom mewaju prirodni uslovi oticaja na terenu, pove}avaju koeficijenti oticaja, mewaju prirodni slivovi... usled ~ega dolazi do ~e{}eg plavqewa terena;

� Izgradwom atmosferske kanalizacije se postiè ve}a trajnost kolovoznih povr{ina;

� Izgradwa atmosferske kanalizacije predstavqa u krajwoj liniji ekonomsku kategoriju te pri wenom dimenzionisawu i opredeqivawu za izgradwu ili ne, treba tretirati ekonomske parametre koji daju procenu investicionih tro{kova izgradwe i nastalu {tetu koja se javqa usled wenog nepostojawa.

� Ujedna~avawe kvaliteta mreè na nivou grada Kru{evca (zamena cevnog materijala kvalitetnijim, zamena mawih pre~nika odgovaraju}im..)

� Definisawe koridora atmosferskih kolektora i otvorenih kanala.

� Definisawe slivnih podru~ja sa strogo uslovqenim mestom uliva atmosferske kanalizacije na najbliìm recipijentima.

� Reìm odràvawa otvorenih kanala u putnom zemqi{tu se mora striktno primewivati uz pove}awe efikasnosti nadzora.

� Uvoditi savremene sisteme ki{nih oticaja na nivou cele op{tine -zadràvawem ki{nice u svim fazama (zelenim krovovima - ba{tama, kolovozom od poroznog asfalta, infiltracionim oknima i rovovima, slivni~kim-retenzionim re{etkama, infiltracionim-retenzionim {ahtama, poroznim kolektorima), a ne brzim neposrednim odvo|ewem do najblièg recipijenta

� Uvo|ewe sistema daqinskog nadzora rada crpnih stanica, kvaliteta vode u kanalizacionom sistemu, kao i podru~ja delovawa (dati mogu}nost lokalnim titularima da se studijom opravdanosti odlu~e za uvo|ewe).

146





� JVP ”Srbijavode”-VC “Velika Morava” - Sektor “Z. Morava” â~ak � JKP “Vodovod”-Kru{evac, � Grad Kru{evac, � Mesne zajednice, � Zainteresovani investitori i donatori

8. Ciqevi za{tite ìvotna sredina, komunalni objekti i kulturna dobra

8.1.@ivotna sredina Prostor obuhvata i analize odre|en je teritorijalno i obuhvata povr{inu od

853,97 km2, populaciono sa 131.368 stanovnika. Ekonomsko zaostajawe uslovilo je i mawa ulagawa i zapostavqawe oblasti

za{tite ìvotne sredine {to predstavqa pretwu ekolo{kom integritetu naseqenog i nenaseqenog prostora. Sve to upu}uje na osnovne linije usmeravawa sa osnovnim ciqem poboq{awa stawa ìvotne sredine:

• revitalizacija, za{tita i kvalitetno unapre|ivawe prostora i ìvotne sredine;

• ure|ivawe u pravnom, ekonomskom i fizi~kom smislu ukupnog prostora grada Kru{evca i pojedinih wegovih delova prema potencijalima, posebnostima, ali i izraènim ograni~ewima;

• odrìv prostorni razvoj namena, funkcija, sadràja i infrastrukturnog i komunalnog ure|ewa i opremawa.

Osnovni ciq za{tite ìvotne sredine, prostornog ure|ivawa i odrìvog razvoja

grada Kru{evca definisan je na osnovu identifikovanih osnovnih ograni~ewa, na jednoj strani i mogu}nosti, potencijala (resursa) i vrednosti, na drugoj. Skup ograni~ewa proizilazi iz ~iwenica da je:

• ekolo{ki sistem prirodnog i urbanog okruèwa u velikoj meri ugroèn spektrom postoje}e industrije i zastupqenih tehnologija u prethodnom periodu, funkcionisawem ili nefunkcionisawem pojedinih sistema, bespravnom gradwom, nedovoqnim infrastrukturnim kapacitetima i nerazvijenom ekolo{kom sve{}u;

• resursi, mreà prirodnih i kulturnih vrednosti izloèna posledicama nekontrolisanog ili slabo kontrolisanog razvoja i primene ekolo{kih principa i na~ela;

• komunalni sistem na nedovoqnoj tehnolo{koj i organizacionoj koncepciji;

147

• zemqi{te u znatnom obimu kori{}eno neracionalno {to za posledicu ima {tete na ekolo{kom, ekonomskom i socijalnom planu.

• Potencijali, mogu}nosti i vrednosti koje predstavqaju polaz u planirawu za{tite ìvotne sredine odnosi se na:

• geografske, prirodne i ekolo{ke karakteristike i predispozicije; • poloàj grada Kru{evca u odnosu na okruèwe.

Na osnovu svih karakteristika, definisan je osnovni ciq za{tite ìvotne

sredine, prostornog ure|ivawa i razvoja grada Kru{evca – aktivirawe prostornih potencijala zasnovano na principima odrìvog razvoja i obezbe|ivawe uslova za dostizawe propisanih ekolo{kih standarda.

Imaju}i u vidu postoje}e stawe, ograni~ewa i potencijale u sklopu op{tih, jasno definisanih evropskih regionalnih trendova prostornog razvoja, a polaze}i od postavke da osnovni ciq mora da bude pra}en sistemom strate{kih zadataka, odnosno dugoro~nog opredeqewa grada Kru{evca, bitni strate{ki ciqevi, koji se odnose na za{titu ìvotne sredine, za{titu prostora i prostorno ure|ivawe na principima odrìvog razvoja su:

• Obnova, za{tita i unapre|ewe prirodne i ìvotne sredine,

degradirane i ugroène uticajem antropogenih aktivnosti Urbani i industrijski razvoj i razvoj drugih aktivnosti na podru~ju grada

Kru{evca u prethodnom periodu, bio je usmeren pre svega na razvojne ciqeve i pove}awe ekonomskih rezultata, {to je rezultiralo i ostavilo ekolo{ke posledice u pojedinim delovima, celinama i zonama analizirane teritorije. U tom pogledu, neophodno je planirawe i sprovo|ewe sistematskih mera koje }e, pre svega omogu}iti za{titu ugroènih delova teritorije grada, a potom remedijaciju, rekultivaciju i unapre|ewe sa monitoringom stawa prirodne i ìvotne sredine na tim delovima teritorije. Daqi razvoj grada Kru{evca na odrìvim principima i pribliàvawe evropskim ekolo{kim standardima mogu}e je posti}i ako se posledice razvoja, koji do sada nije imao nagla{enu ekolo{ku dimenziju i koji nije po{tovao principe odrìvog razvoja, stave pod kontrolu;

• Unapre|ewe ekolo{kog upravqawa Gradom, jedinstvenom prostorno

– ekolo{kom celinom (urbano - ruralna sredina) Prostorno ure|ivawe predstavqa i podlogu za formirawe ekolo{ke matrice

Grada uz jasno definisawe osnovnih poluga upravqawa ìvotnom sredinom na principima formirawa monitorske mreè za kontrolu stawa ìvotne sredine, obave{tavawe o stawu, pra}ewe uticaja na zdravqe stanovni{tva i permanentna i sistematska primena mera u ciqu poboq{awa stawa. Osnovna koncepcija razvoja grada i planska re{ewa definisana integralnim postupkom (prirodno-ekonomsko-ekolo{ko-socijalni model), defini{e:

• prostorni model za pra}ewe stawa ìvotne sredine, uvaàvaju}i osnovni ciq i strate{ki zadatak kao kriterijumsku osnovu za postavke prostorno – ekolo{ke matrice i monitorske mreè,

• osnovnu matricu parametara koji se prate i kontroli{u, • obaveznu matricu mera za spre~avawe i smawewe {tetnih uticaja, mera

sanacije, remedijacije, rekultivacije, za{tite i poboq{awa stawa ìvotne sredine,

• sve instrumente za realizaciju (implementaciju), a u skladu sa vaè}om zakonskom regulativom.

• Koncepcija ekolo{kog upravqawa prostorom Grada Kru{evca

podrazumeva:

148

• analizu ekolo{kih tro{kova; • obezbe|ivawe ekolo{kih fondova (za pra}ewe stawa ìvotne sredine,

snaciju, rekultivaciju ugroènih i degradiranih zona i odràvawe prirodnih celina, vrednosti i repera na teritoriji grada).

Koncepcija za{tite ìvotne sredine, ure|ivawa i prostornog razvoja Grada

zasniva se na: 1. strategiji upravqawa ìvotnom sredinom i najstroè

primewenom sistemu za{tite ìvotne sredine – remedijaciji degradiranih zona (industrijskih), rekultivaciji devastiranih i erodiranih podru~ja i monitoringu stawa ìvotne sredine na celom podru~ju grada Kru{evca;

2. za{titi i ure|ivawu prirodnih vrednosti i kulturnih dobara, resursa i prirodnih dobara u zoni Gradskog centra, Ribarske bawe, ”Prokop”, zoni Jastrepca, vodozahvata ”]elije”, podru~ja Mojsiwskih planina, zone priobaqa Zapadne Morave, Rasine, Ribarske reke i ostalih vodotoka;

3. odrìvom razvoju privrednih grana koje, uz pomo} savremene tehnologije i posebnih mera za{tite ìvotne sredine, treba da omogu}e intenzivan privredni rast i razvoj grada Kru{evca:

• poqoprivrede u delovima koji imaju geografske i ekolo{ke predispozicije (bonitetne karakteristike), kao {to: zemqi{ta prve bonitetne klase u dolini Zapadne Morave (atari sela Kukwin, Jasika, Gavez, [anac, îtluk, Dedina, Makre{ane), zemqi{ta druge bonitetne klase u dolini reke Rasine (atari sela Parunovac, Veliko Golovode, Modrice, Bukovice, Gorwi Stepo{), zemqi{te tre}e bonitetne klase u {irim zonama uticaja Zapadne Morave, Rasine i Pepequ{e, za organizovawe organske proizvodwe biolo{ki vredne hrane;

• industrije (radne zone) postoje}e koje uz strogu kontrolu, treba da se rekonstrui{u i razvijaju uz primenu mera za{tite ìvotne i prirodne sredine i ambijenta, po posebnim reìmima izgradwe i planirane uz strogu primenu svih instrumenata i ekolo{kih standarda za{tite ambijenta, prirodne i ìvotne sredine;

4. daqe ure|ivawe urbanih centara i ruralnih podru~ja, wihovo povezivawe sa prirodnim celinama u okruèwu uz po{tovawe mera o~uvawa predeonih vrednosti i kapaciteta ìvotne sredine.

Planska re{ewa od zna~aja za ìvotnu sredinu

• Prestruktuirawe industrije u skladu sa ekolo{kim kriterijumima, dislocirawe pojedinih pogona iz gradskog tkiva;

• Podizawe pojaseva za{titnog zelenila i tehni~kih barijera u zonama ugroàvawa saobra}ajnom i ostalim izvorima buke i aerozaga|ivawa;

• Razvoj sistema toplifikacije, gasifikacije zona stanovawa, radnih zona i naseqa;

• Opremawe industrijskih objekata i postrojewa sistemima i ure|ajima za pre~i{}avawe otpadnih materija;

• Uspostavqawe monitoringa svih bitnih parametara ìvotne sredine. Ekolo{ka valorizacija prostora za daqi odrìvi razvoj Koncept za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine za podru~je grada Kru{evca

zasnovan je na za{titi prostora, prirodnih i kulturnih dobara, optimalnom kori{}ewu prirodnih resursa, ekolo{ki prihvatqivom upravqawu prirodnim

149

vrednostima, prevenciji i kontroli potencijalnih oblika i izvora zaga|ivawa. U ciqu odrìvog i ekolo{ki prihvatqivog upravqawa prostorom, prirodnim dobrima, kulturnim nasle|em, prirodnim vrednostima i ìvotnom sredinom u obuhvatu Plana i okruèwu, ura|ena je valorizacija prostora.

Da bi se procenili mogu}i uticaji, efekti i posledice po prirodnu i ìvotnu sredinu, izvr{eno je vrednovawe prostora sa aspekta za{tite ìvotne sredine. Rezultat valorizacije, prema kriterijumima za funkcionalni eko-zoning su ekolo{ke celine i zone.

Izdvojene su slede}e ekolo{ke celine: • Ekolo{ka celina ”Kru{evac 1” • Ekolo{ka celina ”Kru{evac 2” • Ekolo{ka celina ”Ribarska bawa”

Kao ekolo{ke zone izdvojene su:

• Ekolo{ka zona ”Zapadna Morava” • Ekolo{ka zona ”Rasina” • Ekolo{ka zona ”Mojsiwske planine” • Ekolo{ka zona ” Jastrebac” • Ekolo{ka zona ”]elije”

Predlog daqeg razvoja planskog podru~ja dat je kao funkcionalni zoning na

osnovu kapaciteta prostora za prihvatawe novih funkcija uz uslov odrìvog kori{}ewa. Analizirano podru~je je zonirano na slede}i na~in:

• Zone sa reìmima za{tite: zona ”]elije” • Zone posebnih uslova kori{}ewa i ure|ewa: zone - ”Rasina”, ”Zapadna

Morava”, ”Ribarska bawa” • Zone i lokacije sa merama za{tite ìvotne sredine: zone - ”Kru{evac 1”,

”Kru{evac 2”, ”Mojsiwske planine”, ”Jastrebac”.

Prirodni predeli, prirodno-prostorne celine i biodiverzitet Raznovrsnost i specifi~nost prirode i prirodnih vrednosti podru~ja grada

Kru{evca treba planski {tititi i ure|ivati preko wegovih funkcionalno-ekolo{kih jedinica (ekolo{kih celina i zona). Usled brojnih antropogenih uticaja, prirodni predeli su mofifikovani, tako da su danas zastupqeni: urbani, suburbani, ruralni, kultivisani i prirodni predeli. Na osnovu toga izvr{ena je valorizacija predela podru~ja grada Kru{evca, kako bi se definisale:

• wihove glavne osobine i kapaciteti i • uticaji na wihovu transformaciju.

Za{tita prostora i ìvotne sredine, prostorno ure|ivawe i razvoj Kru{evca

mora biti zasnovano na za{titi prirodnih ekosistema i predela i racionalnom kori{}ewu svih prirodnih resursa. U tom pogledu, osnovni ciq je obezbe|ivawe planiranog razvoja zasnovanog na {to mawem {tetnom delovawu na prirodu, ~ime }e se i stepen wegove degradacije ublaìti i spre~iti, {to predstavqa uslov za o~uvawe ekolo{ke ravnoteè, biodiverziteta i ukupnog ekolo{kog kapaciteta analiziranog prostora. To podrazumeva:

• o~uvawe prirodnih autohtonih ekosistema ({umske, pa{wa~ke, livadske vegetacije, vodenih ekosistema) na podru~ju Jastrepca, Mojsiwskih planina, ”Prokopa”, ”]elija”, u priobaqima Zapadne Morave, Rasine;

• odràvawe postoje}ih i planirawe novih urbanih ekosistema – zelenih povr{ina svih kategorija, namena i veli~ina na gradskom i naseqskim podru~jima;

150

• odr`vawe agroekosistema primenom savremenih mera u poqoprivredi koje se zasnivaju na o~uvawu biolo{ke ravnoteè i raznovrsnosti.

Za ostvarivawe planiranih ciqeva potrebno je sprovesti:

• za{titu strukture postoje}ih prirodnih predela i prirodnih procesa, u skladu sa uslovima stani{ta za trajno odràvawe wegovih funkcija i spre~vawe i smawewe {tetnih uticaja;

• o~uvawe i unapre|ewe prirodnog i ve{ta~kog vegetacijskog pokriva~a u urbanim centrima (gradski centar Kru{evac, Ribarska bawa) i ostalima naseqima podru~ja;

• o~uvawe plodnosti i popravqawe boniteta, ekolo{ko gazdovawe i unapre|ivawe poqoprivrednih povr{ina u ekolo{ko-prostornoj celini ”Kru{evac 2”;

• o~uvawe i unapre|ewe postoje}ih prirodnih i ve{ta~ki podignutih vegetacijskih pokriva~a (poqoza{titni i {umski pojasevi, zabrani, {umski fragmenti, ìvice) u celini ”Kru{evac 2” i u poqoprivrednim zonama oko urbanih centarajer imaju veliki zna~aj za gradski ekosistem;

• na zemqi{tima ~iji je biqni pokriva~ devastiran ili degradiran, a koja se ne koriste za poqoprivredu i {umarstvo treba planirati vegetaciju u skladu sa stani{nim uslovima terena;

• antierozivnim radovima, pre svega po{umqavawem spre~avati i suzbijati eroziju zemqi{ta u ugroènim zonama, terenima i lokacijama (pre svega zona izvori{ta vodosnabdevawa ”]elije”, zona jezera na Jastrepcu, sliv Zapadne Morave i tereni ve}ih nagiba bez vegetacionog pokriva~a na ostalom podru~ju);

• mere za{tite prirode i nege predela na teritoriji grada Kru{evca, a posebno u rubnim zonama urbanih centara, predstavqaju uslov za{tite od ekstremnih uticaja i poboq{awa mikroklimatskih uslova podru~ja;

• podizawe novih {umskih sastojina mora biti zasnovano na principima cenoti~kog diverziteta;

• podizawe zelenih povr{ina unutar gradskog jezgra i naseqa (parkovi, skverovi, ba{te, drvoredi) povoqno uti~e na smawewe koncentracije {tetnih gasova u vazduhu;

• pri istraìvawima i eksploataciji sirovina (iskopi, nasipi) neizbe`na su o{te}ewa i degradacija prirode i predela, te je obavezna (u skladu sa Zakonom) remedijacija i rekultivacija degradiranog prostora;

• zadràvawe biolo{ke raznovrsnosti u funkciji za{tite prirodnih procesa, osigurawem raznovrsnosti ìvotnih prostora i ìvotnih zajednica vrsta ìvotiwa i biqaka, kao i geneti~kom raznovrsno{}u unutar vrsta;

• za{titu specijske i ekosistemske komponente biodiverziteta, odnosno divqih ìvotiwa i biqaka i wihovih ìvotnih zajednica u prirodnom i geografskom okruèwu;

• plansko organizovawe lova i ribolova, lovnog i ribolovnog turizma na delovima podru~ja Kru{evca koji su u funkciji odrìvog kori{}ewa biolo{kih resursa;

• pri planirawu gra|evinskih podru~ja naseqa, gra|evinsko podru~je za postrojewa, saobra}ajnice, energetske instalacije i ostalo, uzeti u obzir prirodne strukture tako da ”potro{wa” predela bude {to je mogu}e mawa;

• prirodne predele treba za{tititi u wihovoj raznovrsnosti, jedinstvenosti, lepoti i zna~aju za doìvqaj i rekreaciju stanovni{tva.

Radi o~uvawa prirodnih ekosistema podru~ja, pored o~uvawa za{ti}enih

prirodnih dobara pa`wu treba posvetiti i autohtonim ekosistemima, pre svega karakteristi~nim i relativno dobro o~uvanim {umskim ekosistemima na Jastrepcu i Mojsiwskim planinama u ciqu:

151

• ostvarivawa fitosanacione i produkcione funkcije prirodnih ekosistema koje su od izvanrednog zna~aja za kvalitet ìvotne sredine (pre~i{}avawe zaga|enog vazduha, regulisawe vodnog balansa u zemqi{tu, o~uvawe zemqi{ta);

• o~uvawa izvornih predeonih celina i o~uvawa biodiverziteta naro~ito onih wegovih komponenti koje su specifi~ne za kru{eva~ki kraj (populacija retkih vrsta, specifi~nih i dobro o~uvanih ekosistema, odre|enih genetskih resursa dendroflora – stari primerci drve}a, populacije divqih srodnika, gajenih biqaka);

Osim ekosistemskog diverziteta, diverzitet flore i faune predstavqa razvojnu

prednost podru~ja. Urbano podru~je, koje ~ini predeo sastavqen od dva tipa predeonih elemenata, ulica i gradskih blokova sa mawim povr{inama parkova i ostacima prirodnih ekosistema, zahteva:

• povezivawe u sistem zelenila, • uve}avawe i ure}ivawe fonda zelenila i drugih prirodnih elemenata, • ynatno ve}u negu i odràvawe;

Rubna podru~ja Kru{evca, Ribarske bawe i drugih ve}ih naseqa na podru~ju

Plana treba veoma pa`qivo tretirati pri urbanisti~kom planirawu, uz uvaàvawe wihove za{titne, ekolo{ke i rekreativne funkcije.

Nega i ure|ewe predela podrazumevaju primenu mera koje }e obezbediti odrìvo kori{}ewe prirodnih resursa, kao i raznovrsnost, jedinstvenost i vizuelni kvalitet prirode. U tom smislu, posebnu pa`wu treba posvetiti pejzaù (slici predela), koji mora biti detaqno ispitan, valorizovan, za{ti}en i unapre|en prema evropskoj konvenciji za{tite pejzaà, preko planova nièg reda za prostorne celine.

Za za{titu i negu predela primeni}e se integrativni model uspostavqawa sistema zelenih koridora i wihovo povezivawe u mreè, kao i uspostavqawe biolo{kih veza izme|u za{ti}enih i ostalih povr{ina. Ove, pre svega strukturne veze ne moraju da predstavqaju zatvoren linijski sistem, ve} mogu srazmerno ekolo{kim zahtevima da se sastoje od serije ìvotnih prostora ili me|usobno kombinovanih razli~itih predeonih elemenata.

Re~ni ekosistemi Rasine i Zapadne Morave imaju niz pogodnosti za rekreaciju, turizam i ribolov.

Ruderalni ekosistemi imaju zna~ajnu fitosanacionu i ulogu produkcije kiseonika. Napu{tene poqoprivredne povr{ine treba pretvoriti u druge tipove ekosistema, kao {to su: poqoza{titni pojasevi ili sa|eni {umski kompleksi.

Nega i ure|ivawe predela obuhvata i nova po{umqavawa naro~ito na erozijom ugroènim lokalitetima i niskim bonitetnim klasama zemqi{ta ~ime }e se pove}ati vrednost predela.

Biogeografske karakteristike, flora i fauna Podru~je Kru{evca, posebno tereni Jastrepca i Mojsiwskih planina, predstavqa

zna~ajnu zonu biodiverziteta. Floristi~ki, posebno su zna~ajna stani{ta retkih i reliktnih biqnih vrsta. Veliki zna~aj ima prirodni rezervar bele breze (Betula verrucosa), stavqen je pod za{titu dràve Re{ewem Republi~kog Yavoda za za{titu prirode, jo{ 1958. godine i za wu vaì reìm apsolutnog rezervata. Teren se nalazi na podru~ju katastarske op{tine Buci povr{ine 5 hektara. Pojava breza na potezu Prokopa~ka kosa nastala je iz pepela gorostasnih hrastova i bukvi.floristi~ki sastav {umskih i livadskih zajednica Jastrepca, obiluje retkim i endemi`nim vrstama biqaka. Planinski javor (Acer heldreichii) reliktna vrsta koja se nalazi na nekoliko lokaliteta u dobro o~uvanom stawu. Od endemi~nih vrsta zastupqeni su kostrika (Ruscus aculeatus), zelenika (Ilex aquifolium), petoprsnica (Aremonia agrimonioides), grab (Caprinus betulus), pasji zub (Erythronium dens - canis), min|u{ica

152

(Isopyrum thalictroides), bqu{t (Tamis communis), vrawak (Gimnadenia conopsea), ka}unak (Orhis morio) i dr.

Osnovni tipovi {uma predstavqeni su kompleksom: • aluvijalnih – hidrofilnih tipova {uma; • kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova {uma; • kseromezofilnih kitwakovih, cerovih i grabovih tipova {uma i • mezofilnih bukovih i bukovo - ~etinarskih tipova {uma.

Prema bitnim ekolo{kim svojstvima, {umska vegetacija op{tine Kru{evac je

ra{~lawena na nekoliko jedinica: • Kompleks {uma vrba i topola koje se javqaju du` re~nih dolina Zapadne

Morave na periodi~no plavqenim, zabarenim i vla`nim terenima. Sastav ovih {uma uslovqen je prvenstveno reìmom vlage (plavqewem i nivoom podzemnih voda). Karakteri{e ih veliki stepen izmewenosti i degradiranosti pod uticajem, pre svega antropogenog faktora. Ove {ume imaju izrazito za{titnu funkciju koja je u velikoj meri zavr{ena.

• Kompleks kserotermofilnih {uma sladuna i cera zauzima topla i suva stani{ta breùqkastog i brdskog pojasa. U tipi~nim sastojinama zajednica je izgra|ena od kserotermofilnih hrastova sladuna i cera. Ovo su tople i svetle {ume, pa ih karakteri{e i brojnost prisutnih vrsta. Danas ove {ume predstavqaju degradacione ostatke nastale pod antropogenim uticajem. Na tipi~nim stani{tima do{lo je do kr~ewa i pretvarawa {umskog zemqi{ta pod ovom asocijacijom u poqoprivredno, prvo u livade, a zatim u oranice. Faktor koji je do toga doveo je preterana se~a koja je imala za posledicu pojavu {ikara, a na strmijim padinama i pojavu erozije. Na mestima iskr~enih {uma stani{ta su pokrivena skromnom vegetacijom kserotermnim pa{wacima sa malom za{titnom funkcijom, jer lako prelazi u goleti, pa ih treba po{umqavati. Kserotermne {ume obavezno zahtevaju revitalizaciju i za{titu zbog niza wihovih korisnih svojstava za ukupnu ekolo{ku situaciju na posmatranom podru~ju.

• Kompleks kseromezofilnih {uma kitwaka javqa se kao poseban {umski vegetacijski pojas izme|u brdskog kserotermofilnog pojasa sladuna i cera i pojasa bukovih {uma. U ovim {umama osnovni edifikator je hrast kitwak, a vrlo ~esto ova zajednica alternira sa bukovom {umom na istoj nadmorskoj visini, pa se kitwak nalazi na toplijim ju`nim padinama.

• Kompleks mezofilnijih bukovih i bukovo-~etinarskih {uma prostire se iznad termofilnog {umskog pojasa tj. Iznad prelaznog mezofilnijeg podpojasa: montana i subalpijski koji grade listopadne i ~etinarske vrste drveta. Montana {uma bukve zauzima visinski pojas iznad zone hrastovih {uma. Pored bukve koja je edifikator, sre}u se jo{ i vrste: planinski javor, javor mle~, jasen, klen, srebrnolisna lipa i dr. Dowi spratovi, pre svega, sprat `buna, slabo su razvijeni. Za bukove {ume karakteristi~an je razvoj prole}nih efemeroida.

• Bukova {uma sa mahovinama rasprostrawena je na malim povr{inama. Osim bukove, sre}u se jo{ i kitwak, a u prizemnom spratu niz acidofilnih vrsta i mahovina.

• [ume bukve i jele ili jelovo-bukovo {ume prostiru se na slede}em spratu, gde se uz ove dve vrste javqaju i jo{ neke trome{aste vrste.

• Slede}i sprat zauzima subalpijska bukva ~ije su {ume mestimi~no iskr~ene i pretvorene u livade, pa{wake i goleti, dok su bukova stabla niska i kr`qava. Iz tih razloga ove {ume bi obavezno trebalo ukqu~iti u proces obnove i revitalizacije.

Osnov za plansko uve}awe stepena {umovitosti za podru~je Kru{evca

predstavqaju ciqevi, mere i radovi usmereni na racionalno kori{}ewe ukupnih

153

prirodnih potencijala podru~ja. Osnovni ciq kori{}ewa i za{tite {umskog zemqi{ta je:

• podizawe stepena {umovitosti na planiranu optimalnu {umovitost od 42,7%;

• vra}awe degradiranog zemqi{ta prirodnoj, osnovnoj nameni; • sprovo|ewe meliorativnih radova, pre svega, biolo{kih radova –

po{umqavawe; • Po{umqavawe i pove}awe stepena {umovitosti planirano je na: • terenima zahva}enim erozionim procesima, • terenima degradiranih i devastiranih povr{ina {umskog zemqi{ta, • terenima planiranim za rekultivaciju (pozajmi{ta, jalovi{ta i

eksploatacione povr{ine, degradirane zone i lokacije nekontrolisanih smetli{ta),

• povr{ine u zonama za{tite izvori{ta vodosnabdevawa ”]elije”, za{tite slivnih podru~ja Rasine i Zapadne Morave, slivnog podru~ja jezera na Jastrebcu,

• podizawe za{titnih pojaseva u kontaktnim zonama industrijskih i radnih kompleksa, koridorima saobra}ajnica u ciqu za{tite od imisionog dejstva, za{tite od buke i ublaàvawa mikroklimatskih uslova;

Kriterijumi ure|ivawa i kori{}ewe {uma i {umskih zemqi{ta - Plan

za{tite unapre|ivawa stawa postoje}ih {uma i budu}e kori{}ewe {uma pretpostavqa: • unapre|ivawe stawa {uma i {umskih ekosistema klimatogene zajednice, • pove}awe povr{ine pod {umom i dostizawe optimalne {umovitosti, • o~uvawe autohtonog faunisti~kog sastava, • stvarawe uslova za uzgoj divqa~i i razvoj lovstva (pove}awe brojnosti

sitne i krupne divqa~i i poboq{awe strukture i kvaliteta divqa~i), • popuwavawe i rekonstrukciju visokih razre|enih i degradiranih {umskih

sastojina u skladu sa {umsko-privrednim osnovama, • indirektnu i direktnu konverziju i rekonstrukciju izdana~kih {uma u

visoke {umske sastojine, • unapre|ivawe stawa postoje}ih privatnih {uma indirektnom i direktnom

konverzijom o~uvanih, izdana~kih {uma u visoke {umske sastojine; Prethodnim planskim opredeqewem znatno }e se poboq{ati zate~eno stawe

{uma u kvalitativnom smislu kao i wihova biolo{ka stabilnost. Uve}awem ukupne povr{ine {uma i stepena {umovitosti u znatnoj meri }e se poboq{ati kvalitet ìvotne sredine u celini.

Planiranim merama bi}e eliminisane kategorije degradiranih {uma, a prore|ene {ume i {umske povr{ine poluotvorenog i otvorenog sklopa bi}e svedene na najmawu (ekolo{ki prihvatqivu) meru.

Livade – Livade i pa{waci na podru~ju Kru{evca su prete`no nastali na ra~un

iskr~enih {uma. Dolinske livade su prete`no mezofilne zeqaste zajednice u re~nim dolinama, razvijene na aluvijalnom zemqi{tu i ~esto pod uticajem poplava. Predstavqene su bujnom i visokom zeqastom vegetacijom koja se usled razli~itih ekolo{kih osobina lokalnih stani{ta ra{~lawuje na ~itav niz fitocenoza. Na najva`nijim mestima preovla|uju o{trice roda Carex, na mestima sredwe vla`nosti obi~no dominiraju razli~ite trave Gramineae, dok se na jo{ suvqim mestima pojavquju i druge vrste. Naj~e{}e su ove livade razvijene na stani{tima potisnutih {uma iz zajednice Querceto-fraxinetum serbicum i Saliceto-Populetum.

Mezofilne livade su karakteristi~ne za zonu bukovih {uma gde se javqa veliki broj vrsta, a brdske livade su nastale na stani{tima potisnutih {uma klimatogene zajednice Querceto-confertae cerris gde zauzimaju zna~ajne povr{ine.

154

U celini posmtrano, dolinske i brdske livade nastale na mestima nekada{wih {uma pripadaju sekundarnim vegetacijskim tvorevinama i to antropogenim. Alpijske livade, koje se nalaze iznad gorwe {umske granice su dosta izmewene dejstvom antropogenog faktora, odnosno stvarawem visokoplaninskih pa{waka. Iz tih razloga potrebno je prestati sa eksploatacijom i dopustiti stvarawe primarne vegetacije na stani{tima dolinskih i brdskih livada, dok u zonama subalpijskih livada degradirane pa{wa~ke povr{ine treba unaprediti meiorativnim merama.

Fauna Usled raznolikosti stani{ta u orografskom i klimatskom pogledu i

zastupqensoti razli~itih biqnih, a posebno {umskih zajednica, podru~je Kru{evca se karakteri{e i raznolikom faunom, koja predstavqa osnovu za razvoj turizma i lova.

Na podru~ju ove op{tine ìve zec, fazan, poqska jarebica, srne}a divqa~, divqa patka, patka krxi, lisica, divqa sviwa, vuk itd. Nekada je divqa~i bilo mnogo vi{e nego danas. Negativnu ulogu u smawewu brojnosti ìvotiwskog sveta ima o je ~ovek, te iz tog razloga preoizilazi wegova obaveza da uti~ na izmenu postoje}eg stawa i obnovu faune.

Obzirom da se u {umi mogu gajiti samo one vrste divqa~i i u onom broju koji ne ometa pravilno gazdovawe {umom, Zakonom o lovstvu regulisana je za{tita, gajewe i lovqewe divqa~i, na osnovu koga je 1966. godine usvojena Lovno – privredna osnova lovi{ta Veliki Jastrebac – Rasina, povr{ine 30607 hektara, na severozapadnim padinama masiva Velikog Jastrepca. Danas na Jastrebcu postoji ure|eno, ogra|eno lovi{te, povr{ine 400 hektara, naseqeno evrospkim jelenom i divqim sviwama, tako|e ima ze~eva, jazavaca, kuna i drugih ìvotiwa, {to pruà mogu}nost za intenzivan razvoj lovnog turizma.

U vezi sa tim nema sumwe da obnavqawe krupne divqa~i ima veliki zna~aj za razvoj lovstva i turizma. Veliki doprinos tome ogleda}e se u obnovi biocenoza, ekosistema i predela, {to dovodi do ve}e stabilnosti i doprinosi odràwu biqnog i ìvotiwskog sveta u celini.

U {umskim kompleksima Jasrtepca i Mojsiwskih planina nastawene su brojne vrste pernate divqa~i: siva ~apqa, bela i crna roda, fazan, jarebica, divqi golub, grlica, divqa patka, sova, {quka, prepelica, jastreb koko{ar, kobac i dr.

Reke i jezera bogate su raznovrsnim vrstama re~ne ribe. Naro~ito je bitno o~uvati retke i ugroène (autohtone) vrste, pove}ati wihovu

brojnost i sistematski uvoditi alohtone vrste. Ovo je neminovno izvesti na odre|enim povr{inama u za{ti}enim rezervatima. Potrebno je izvr{iti kategorizaciju {umskih povr{ina kao lovnih teritorija, odnosno uzgajali{ta ìvotiwskih vrsta. Na ovakvim povr{inama neophodno je upravqawe na principu najboqeg iskori{}avawa potencijalnih mogu}nosti, koje bi trebalo bazirati na programima unapre}ewa lovstva kao privredne delatnosti. Pri svemu tome vaqa strogo povesti ra~una o redovnom i brojnom stawu osnovnih vrsta divqa~i, sprovoditi mere o~uvawa retkih i ugroènih vrsta, uskla|ivati razvojne programe razli~itih privrednih aktivnosti koje mogu uticati na ìvotiwske populacije (poqoprivreda, {umarstvo, vodoprivreda, {irewe naseqa i druge).

8.2. Komunalni objekti Planom treba posti}i posti}i boqu organizaciju, ure|ivawe, odràvawe i

funkcionisawe grobaqa na celoj teritoriji op{tine. Planirawem i projektovawem treba posti}i optimalnu iskori{}enost prostora i opremqenost potrebnom komunalnom infrastrukturom.

Seoska grobqa

• Za seoska grobqa potrebno je planirati {irewe po prihva}enim normativima od 0,4ha na 1000 stanovnika za period od 100 godina, ~ime se obezbe|uje optimalan prostor potreban za funkcionisawe.

155

• Obezbediti pristupne puteve koji omogu}avaju pristup i pri nepovoqnim vremenskim prilikama putni~kim automobilima.

• Obezbediti prikqu~ak na komunalnu infrastrukturu

Grobqa na podru~ju GP Kru{evca

• Planirati pro{irewe Novog grobqa, tako da bude organizovano da zadovoqi potrebe za podru~je celog grada.

• Prigradska grobqa, posle stvarawa uslova na Novom grobqu, zadràti u okviru postoje}ih granica, bez mogu}nosti daqeg {irewa.

8.3. Koncepcija razvoja sistema organizovanog odlagawa otpada Na osnovu "Nacionalne strategije upravqawa otpada" i analiza i utvr|enih

potreba na lokalnom nivou, osnovni koncept razvoja sistema organizovanog odlagawa otpada se sastoji u slede}em:

• Realizacija koncepta regionalizacije i ukqu~ivawa na regionalnu

deponiju preko mreè transfer stanica • Sva re{ewa do realizacije osnovnog koncepta su prelazna i u

funkcijikona~nog re{ewa, prevencija, unapre|ewa i smawawa otpada na izvoru.

• Sanacija i remedijacija postoje}e deponije do nivoa koji zahtevaju nacionalni i propisi EU

• Uklawawe i rekultivacija postoje}ih divqih deponija • Stvarawe uslova za organizovano odvoèwe otpada sa {to ve}e

teritorije op{tine • Uvo|ewe {ema razdvojenog sakupqawa i sortirawa otpada i uvo|ewe

reciklaè • Uvo|ewe modernih sudova za odvojeno sakupqawe otpada i

specijalizovane opreme za transport • Optimalizacija u~estalosti sakupqawa otpada • Organizovano odlagawe otpada iz medicinskih ustanova, industrijskog,

opasnog, biohazardnog i biodegradabilnog otpada 8.4. Nepokretnih kulturnih dobara Pored adekvatne za{tite nepokretnih kulturnih dobara na podru~ju grada

Kru{evca, strate{ko opredeqewe jeste daqi razvoj koji je potrebno bazirati na razvuju turizma.Zbog toga je prilikom definisawa planskih re{ewa potrebno primewivati princip podsticaja razvoja odrìvog turizma, koji bi se u skladu sa kapacitetima prostora usmerio daqi razvoj na principima odrìvosti.

Takvo strate{ko opredeqewe uslovqava ciqeve u za{titi i razvoju nepokretnih kulturnih dobara, i to:

• za{tita nepokretnih kulturnih dobara od svih oblika nekontrolisane izgradwe, zatim od rekonstrukcija koje su neprimerene postoje}oj naseqskoj strukturi i izgardwi, kao i od izgradwe objekata neadekvatne namene u wihovoj blizini koji mogu trajno da degradiraju okruèwe kulturnih dobara pa i sam wihov indentitet

• adekvatna za{tita i upravqawe dobrima kao generatorom turisti~kog i {ireg ekonomskog razvoja

156

• uklapawe kulturnog nasle|a u odrìvi razvoj podru~ja grada Kru{evca, kao neprocewivi resurs zajednice za wihovu eksplataciju u okviru prezentacije turisti~kih vrednosti

• revalorizacija i dono{ewe re{ewa o za{titi, kako objekata tako i wihovog okruèwa, iz ~ega proizilazi adekvatna za{tita, o~uvawe, konzervacija ili obnova kulturnih vrednosti

• uklawawe neodgovaraju}ih objekata i sadràja • unapre|ewe dostupnosti kulturnim dobrima poboq{awem kvaliteta

postoje}e i izgardwom nove saobra}ajne infrastrukturne mreè kao i unapre|ewe komunalne opremqenosti

• intezivan prezentacija i ukqu~ivawe nepokretnih kulturnih dobara u turisti~ku ponudu (obilazak crkava i manastira, seoski turizam)

• formirawe etno kompleksa (postoje}i ili novi) u koji bi se integrisali postoje}i ili premestili pojedini objekti narodnog graditeqstva.

• dostupnost informacija preko interneta, sajmova turizma i dr. U daqoj za{titi kulturnog nasle|a nezaobilazana je izrada planova nièg reda,

kojim bi bio nastavqen rad na detaqnoj valorizaciji evidentiranih objekata i celina graditeqskog nasle|a, koje se nalaze u zonama planirawa i koje }e se na pogodan na~in, integrisati u savremeni ìvot, uz utvr|ivawe odre|enih mera pravne i tehni~ke za{tite.Osnovne smernice Plana treba da defini{eu (ve} navedene) ciqeve za{tite i da obaveù donosioca Plana da se sprovode kroz izradu planova niìg reda.

Tako|e obzirom na to da je teritorija Kru{evca bogata kulturnim nasle|em to treba da predstavqa obavezu za ve}e angaòvawe na wegovoj za{titi, od Zavoda za za{titu spomenika kulture i urbanisti~ke slu`be, do Zavoda za za{titu prirode, jer nove tendencije podrazumevaju i za{titu kulturnog pejzaà, kao jedinstvene prirodne i kulturne celine.

157

IV NAMENA PROSTORA I NAÎN SPROVO\EWA PLANA

1. Osnovna namena i kori{}ewe prostora Prostornim planom grada Kru{evca je definisana osnovna namena zemqi{ta.

Osnovna namena zemqi{ta koja je definisana ovim Planom je slede}a:

• Poqoprivredno zemqi{te,

• Gra|evinsko zemqi{te,

• Vodno zemqi{te i

• [umsko zemqi{te.

Tabela br. Namena zemqi{ta

Namena zemqi{ta Pov. u ha % u~e{}e Poqoprivredno zemq. 44816 53

Gra|evinsko zemq. 10239 12 Vodno zemqi{te 2976 3 [ume 27367 32

Pokazateqi dati u tabeli namene zemqi{ta pokazuju daje procentualno najvi{e

na prostoru grada Kru{evca zastupqenost poqoprivrednog zemqi{ta 53%, ili 44816 ha. 32%, ili 27367 ha zauzimaju {ume, gra|evinsko zemqi{te koje se prostire u 101 nasequ je na prostoru ove op{tine zastupqeno sa 12%, ili 10239 ha. Najmawu zastupqenost po osnovu osnovne namene zemqi{ta ima vodno zemqi{te 3%.

U tabeli osnovna namena zemqi{ta po katastarskim op}tinama je dat pregled namene zemqi{ta za celokupan prostor obuhva}en granicom Plana.

158

Tabela br. Osnovna namena zemqi{ta po katastarskim op{tinama

Pov. KO u Poqopriv, Poqopriv, gra|evinsko gra|evinsko vodno vodno {ume {ume

R.br. Naseqa km2 km2 ha km2 ha km2 ha km2 ha

Op{tina 853,98 448,16 44816,00 102,39 10239,00 29,76 2976,00 273,67 27367,00 1 Бегово Брдо 0,00 0,00 0,00 0,66 66,00 0,00 0,00 0,00 0,00 2 Бела Вода 12,89 9,41 941,00 1,11 111,00 1,45 145,00 0,92 92,00 3 Беласица 10,05 2,83 283,00 0,74 74,00 0,57 57,00 5,91 591,00 4 Бивоље 7,65 5,51 551,00 1,42 142,00 0,72 72,00 0,00 0,00 5 Бован 3,37 2,68 268,00 0,61 61,00 0,00 0,00 0,08 8,00 6 Бојинце 0,00 0,00 0,00 0,23 23,00 0,00 0,00 0,62 62,00 7 Бољевац 10,73 1,04 104,00 0,31 31,00 0,48 48,00 8,90 890,00 8 Брајковац 3,95 2,71 271,00 0,57 57,00 0,00 0,00 0,67 67,00 9 Буковица 4,55 1,56 156,00 0,67 67,00 0,13 13,00 2,19 219,00 10 Буци 37,15 0,00 0,00 0,80 80,00 1,51 151,00 35,54 3554,00 11 Велика Крушевица 5,40 4,01 401,00 0,63 63,00 0,00 0,00 0,76 76,00 12 Велика Ломница 13,12 4,75 475,00 1,84 184,00 0,99 99,00 5,54 554,00 13 Велики Купци 0,00 0,00 0,00 1,64 164,00 0,38 38,00 0,52 52,00 14 Велики Шиљеговац 32,28 20,52 2052,00 4,80 480,00 1,71 171,00 5,25 525,00 15 Велико Головоде 4,13 3,18 318,00 0,95 95,00 0,00 0,00 0,00 0,00 16 Велико Крушинце 0,00 0,00 0,00 0,22 22,00 0,00 0,00 1,46 146,00 17 Витановац 9,74 3,14 314,00 1,19 119,00 0,31 31,00 5,10 510,00 18 Вратаре 8,34 6,78 678,00 0,54 54,00 0,00 0,00 1,02 102,00 19 Вучак 4,91 3,72 372,00 0,82 82,00 0,00 0,00 0,37 37,00 20 Гавез 1,68 1,56 156,00 0,12 12,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21 Гаглово 11,98 8,76 876,00 0,59 59,00 0,39 39,00 2,24 224,00 22 Гари 6,40 3,61 361,00 1,37 137,00 0,00 0,00 1,42 142,00 23 Глобаре 7,46 5,37 537,00 1,26 126,00 0,00 0,00 0,83 83,00 24 Глободер 15,22 12,72 1272,00 2,50 250,00 0,00 0,00 0,00 0,00 25 Горњи Степош 4,10 2,57 257,00 1,14 114,00 0,27 27,00 0,12 12,00 26 Гревци 5,81 3,60 360,00 0,83 83,00 0,51 51,00 0,87 87,00 27 Гркљане 23,20 6,23 623,00 0,71 71,00 0,32 32,00 15,94 1594,00 28 Дворане 8,16 5,64 564,00 1,69 169,00 0,00 0,00 0,83 83,00 29 Дедина 7,85 4,52 452,00 2,50 250,00 0,38 38,00 0,45 45,00 30 Добромир 0,00 0,00 0,00 0,18 18,00 0,00 0,00 0,32 32,00 31 Дољане 4,97 3,62 362,00 0,76 76,00 0,00 0,00 0,59 59,00 32 Доњи Степош 4,20 3,28 328,00 0,61 61,00 0,00 0,00 0,31 31,00 33 Ђунис 17,19 10,53 1053,00 1,94 194,00 0,57 57,00 4,15 415,00 34 Жабаре 0,00 0,00 0,00 1,77 177,00 0,00 0,00 0,91 91,00 35 Здравиње 9,35 5,08 508,00 2,02 202,00 0,22 22,00 2,03 203,00 36 Зебица 3,63 2,68 268,00 0,37 37,00 0,29 29,00 0,29 29,00 37 Зубовац 3,47 2,68 268,00 0,57 57,00 0,00 0,00 0,22 22,00 38 Јабланица 25,60 2,94 294,00 1,29 129,00 1,66 166,00 19,71 1971,00 39 Јасика 8,44 5,00 500,00 1,63 163,00 0,45 45,00 1,36 136,00 40 Јошје 6,05 4,72 472,00 0,71 71,00 0,09 9,00 0,53 53,00 41 Каменаре 5,10 3,65 365,00 0,96 96,00 0,00 0,00 0,49 49,00 42 Каоник 20,65 15,87 1587,00 2,47 247,00 0,65 65,00 1,66 166,00

159

43 Капиџија 4,75 3,21 321,00 1,08 108,00 0,06 6,00 0,40 40,00 44 Кобиље 6,54 4,81 481,00 1,47 147,00 0,00 0,00 0,26 26,00 45 Коморане 4,02 2,49 249,00 0,17 17,00 0,00 0,00 1,36 136,00 46 Коњух 11,19 8,38 838,00 1,28 128,00 0,66 66,00 0,87 87,00 47 Кошеви 0,00 0,00 0,00 0,88 88,00 0,23 23,00 0,07 7,00 48 Крвавица 6,75 5,11 511,00 1,02 102,00 0,00 0,00 0,62 62,00 49 Крушевац 11,09 10,84 1084,00 0,00 0,00 0,00 0,25 25,00 50 Кукљин 18,02 11,07 1107,00 1,86 186,00 2,98 298,00 2,11 211,00 51 Лазаревац 7,96 5,29 529,00 1,40 140,00 0,00 0,00 1,27 127,00 52 Лазарица 7,62 5,82 582,00 1,12 112,00 0,68 68,00 0,00 0,00 53 Липовац 1,85 1,13 113,00 0,38 38,00 0,34 34,00 0,00 0,00 54 Ловци 6,36 5,28 528,00 0,17 17,00 0,00 0,00 0,91 91,00 55 Лукавац 2,65 1,61 161,00 0,80 80,00 0,09 9,00 0,15 15,00 56 Љубава 5,27 3,63 363,00 0,62 62,00 0,00 0,00 1,02 102,00 57 Мајдево 13,35 11,89 1189,00 0,48 48,00 0,34 34,00 0,64 64,00 58 Макрешане 16,55 9,40 940,00 2,19 219,00 0,87 87,00 4,09 409,00 59 Мала Врбница 2,68 2,27 227,00 0,28 28,00 0,00 0,00 0,13 13,00 60 Мала Река 5,45 2,16 216,00 0,33 33,00 0,38 38,00 2,58 258,00 61 Мали Купци 14,88 9,89 989,00 0,69 69,00 0,09 9,00 4,21 421,00 62 Мали Шиљеговац 13,65 9,83 983,00 1,46 146,00 0,15 15,00 2,21 221,00 63 Мало Головоде 0,76 0,00 0,00 0,67 67,00 0,21 21,00 0,75 75,00 64 Мало Крушинце 4,78 4,13 413,00 0,38 38,00 0,11 11,00 0,16 16,00 65 Мачковац 10,62 8,82 882,00 1,68 168,00 0,00 0,00 0,12 12,00 66 Мешево 8,93 6,33 633,00 1,24 124,00 0,00 0,00 1,36 136,00 67 Модрица 6,22 4,14 414,00 0,82 82,00 0,34 34,00 0,92 92,00 68 Мудраковац 5,15 2,69 269,00 1,85 185,00 0,36 36,00 0,25 25,00 69 Наупаре 25,84 4,35 435,00 0,76 76,00 0,13 13,00 20,60 2060,00 70 Падеж 9,51 7,80 780,00 1,17 117,00 0,00 0,00 0,54 54,00 71 Пакашница 3,14 2,29 229,00 0,59 59,00 0,00 0,00 0,26 26,00 72 Паруновац 8,15 5,19 519,00 1,99 199,00 0,19 19,00 0,78 78,00 73 Пасјак 4,87 3,98 398,00 0,78 78,00 0,00 0,00 0,11 11,00 74 Пепељевац 13,91 11,71 1171,00 1,73 173,00 0,42 42,00 0,05 5,00 75 Петина 18,75 4,02 402,00 0,61 61,00 0,00 0,00 14,12 1412,00 76 Позлата 2,14 1,19 119,00 0,31 31,00 0,00 0,00 0,64 64,00 77 Пољаци 6,17 2,29 229,00 2,18 218,00 0,00 0,00 1,70 170,00 78 Рибаре 14,46 9,58 958,00 1,96 196,00 0,38 38,00 2,54 254,00 79 Рибарска Бања 0,00 0,00 0,00 0,24 24,00 0,00 0,00 1,43 143,00 80 Рлица 12,91 2,79 279,00 0,21 21,00 0,00 0,00 9,91 991,00 81 Росица 7,44 2,66 266,00 0,71 71,00 0,38 38,00 3,69 369,00 82 Себечевац 7,75 5,64 564,00 0,90 90,00 0,00 0,00 1,21 121,00 83 Сеземче 14,14 2,26 226,00 0,74 74,00 0,00 0,00 11,14 1114,00 84 Слатина 4,01 1,36 136,00 0,19 19,00 0,00 0,00 2,46 246,00 85 Срндаље 25,10 0,00 0,00 0,09 9,00 0,36 36,00 24,80 2480,00 86 Срње 8,77 6,51 651,00 0,85 85,00 0,00 0,00 1,41 141,00 87 Станци 5,50 3,63 363,00 1,43 143,00 0,00 0,00 0,44 44,00 88 Суваја 0,00 0,00 0,00 0,99 99,00 0,21 21,00 6,03 603,00 89 Сушица 9,78 6,88 688,00 1,71 171,00 0,31 31,00 0,88 88,00

160

90 Текија 12,90 10,58 1058,00 0,83 83,00 0,00 0,00 1,49 149,00 91 Треботин 11,98 11,21 1121,00 0,62 62,00 0,15 15,00 0,00 0,00 92 Трмчаре 7,76 3,50 350,00 1,23 123,00 0,38 38,00 2,65 265,00 93 Ћелије 9,88 4,30 430,00 0,25 25,00 2,12 212,00 3,21 321,00 94 Церова 6,86 5,40 540,00 0,82 82,00 0,00 0,00 0,64 64,00 95 Црквина 2,64 2,07 207,00 0,35 35,00 0,00 0,00 0,22 22,00 96 Читлук 5,21 1,66 166,00 1,59 159,00 1,51 151,00 0,45 45,00 97 Шавране 4,82 3,05 305,00 1,05 105,00 0,27 27,00 0,45 45,00 98 Шанац 10,87 7,42 742,00 0,77 77,00 0,86 86,00 1,82 182,00 99 Шашиловац 5,66 3,31 331,00 1,64 164,00 0,00 0,00 0,71 71,00 100 Шогољ 2,18 1,52 152,00 0,49 49,00 0,07 7,00 0,10 10,00 101 Штитаре

5,02 4,03 403,00 0,55 55,00 0,08 8,00 0,36 36,00

2. Koncept i pravci prostornog razvoja Sveobuhvatnim sagledavawem i ocenom postoje}eg stawa na planskom podru~ju,

uo~avawem razvojnih potencijala, potreba, snaga, slabosti, mogu}nosti i ograni~ewa, odnosno prepreka za ostvarewe ukupnog razvoja, oslaqaju}i se na osnovne nacionalne razvojne pravce i svremene tendencije u planirawu i ure|ewu prostora, definisani su osnovni strate{ki pravci i mogu}nosti razvoja op{tine -Grada Kru{evca. Ovi ciqevi su definisani na osnovu utvr|enih op{tih i posebnih ciqeva razvoja svake pojedina~ne oblasti - segmenta prostora.

Radi prevazilaèwa postoje}ih problema i ograni~ewa, kroz postizawe glavnih razvojnih ciqeva (poboq{awe demografske situacije, o~uvawe vrednosti ìvotne sredine) u budu}nosti je potrebno forsirati slede}e strate{ke pravce prostornog razvoja:

• Razvoj, ure|ewe i funkcionisawe mreè naseqa, a posebno revitalizacija seoskih naseqa i pove}awe wihove atraktivnosti i turisti~ke valorizacije, uz racionalno kori{}ewe zemqi{ta i poboq{awe komunalne opremqenosti i opremqenosti objektima dru{tvenog standarda.

• Ure|ewe prostora i razvoj podru~ja na osnovu kori{}ewa prirodnih i stvorenih resursa u skladu sa principima odrìvog razvoja, radi unapre|ewa zna~aja pojedinih podru~ja sa aspekta prirodnih i kulturnih vrednosti. U okviru ovog strate{kog pravca isti~u se: razvoj poqoprivrede, unapre|ewe privrede i razvoj MSP, razoj turizma, razvoj {umarstva i lovstva, istraìvawe i kori{}ewe mineralnih sirovina i termomineralnih izvora.

• Razvoj infrastrukture, posebno u oblasti hidrotehni~ke mreè vodosnabdevawa i kanalisawa otpadnih voda i za{tite voda.

• Sveobuhvatna za{tita ìvotne sredine i prirodnih i kulturnih vrednosti, za{tita od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda. Kao osnovna mera za postizawe vi{eg kvaliteta realizacije planskih postavki i wihovog uticaja na ìvotnu sredinu, predvi|a se izrada strate{ke procene uticaja planskih re{ewa na ìvotnu sredinu, posebno kroz uspostavqawe sveobuhvatnog monitoringa ìvotne sredine.

161

3. Koncept i smernice prostornog razvoja 3.1. Sveobuhvatna za{tita ìvotne sredine, za{tita od elementarnih

nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a i drugih katastrofa: Geografski poloàj, prirodne karakteristike, izgra|ena naseqa, razvijena

privredna delatnost, odnosno atropogeni uticaji na ovom prostoru, uslovili su razli~ite uticaje na kvalitet osnovnih elemenata ìvotne sredine - voda, zemqi{te, vazduh. Sa jedne strane, izraèn je antropogeni uticaj na prirodnu sredinu, a sa druge strane je dejstvo prirodnih procesa na stawe sredine (izraèno delovawe procesa erozije). Tako|e, kvalitet ìvotne sredine u ju`nom, podjastreba~kom podru~ju je u velikoj meri o~uvan, pa se s tim u vezi defini{e koncept za{tite ìvotne sredine i wenih pojedinih elemenata:

• zaustavqawe negativnih uticaja na ìvotnu sredinu, • za{tita ìvotne sredine na bazi racionalnog kori{}ewa prirodnih resursa -

zemqi{ta, vazduha, voda, {uma, biqnih i ìvotiwskih vrsta, • unapre|ewe kvaliteta ìvotne i radne sredine u naseqima - ure|ewem,

oplemewivawem i oblikovawem prostora, • pra}ewe kvaliteta ìvotne sredine - uspostavqawe monitoringa i formirawe

baze podataka, • gasifikacija naseqa i proizvodnih zona, • pove}awe zelenih povr{ina i podizawe za{titnih {umskih povr{ina, uz

vodotokove, po{umqavawe goleti, smirivawe buji~nih i erozionih procesa, • za{tita poqoprivrednog zemqi{ta do 3. bonitetne klase, u aluvionima na

mawim nagibima do 200, od nepotrebnog izuzimawa iz poqoprivrede za gra|evinske svrhe,

• odgovaraju}i tretman otpadaka iz naseqa, prema mogu}nostima.

3.2. Koncept za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~ko - tehnolo{kih nesre}a

Za{tita prostora od elementarnih i dr. nepogoda, definisan je u skladu sa

eventualnim vanrednim uslovima, koji bi mogli da se dogode na podru~ju op{tine, kao {to su:

• za{tita od poplava, bujica, koja se ostvaruje preko vodoprivrednih radova u slivovima reka (regulacije, obaloutvrde, breane i uspori, po{umqavawe),

• za{tita od odrona i klizi{ta (plansko kori{}ewe prostora u skladu sa inèwersko - geolo{kim uslovima terena i pravilno trasirawe saobra}ajnica, formirawe katastra klizi{ta),

• za{tita od zemqotresa, kroz realizaciju urbanisti~kih normi pri locirawu i izgradwi objekata, na osnovu seizmi~ke reonizacije i mokroreonizacije gde se planiraju ve}i kapaciteti (privredne zone, turisti~ka podru~ja i sl.),

• za{tita od poàra, u naseqima, privrednim zonama i {umskih povr{ina, pravilnim planirawem i utvr|ivawem urbanisti~kih parametara koji su u skladu sa posebnim propisima iz oblasti za{tite od poàra,

• za{tita od opasnosti saobra}ajnih nesre}a na svim saobra}ajnicama u op{tini, povezana je sa planirawem (projektovawem) trasa saobra}ajnica, pravilnim projektovawem ukr{tawa saobra}ajnica razli~itog ranga, pravilna signalizacija i redovno odràvawe saobra}ajnica.

162

3.3. Koncept za{tite sa aspekta odbrane: Koncept za{tite sa aspekta odbrane u prostorno planskoj dokumentaciji odnosi

se na organizaciju u funkcionisawu mreè objekata privrede, dru{tvenog standarda, infrastrukture, reìma gradwe na tritoriji lokalne zajednice.

Osnovni ciqevi odbrane vezani su za: � Teritoriju (zemqi{te, vazduh, vodu) pre svega za{titu teritorije od

plavqewa sprovo|ewem zahvata na vodotokovima i slivovima, po{umqavawu, kao i pri izboru lokacija voditi ra~una o koti maksimalnih voda i mogu}eg seizmi~kog udara. Zatim za{tite od poàra, sprovo|ewem odgovaraju}ih mera u organizaciji {umskih i poqoprivrednih povr{ina, probijawem {umskih proseka itd.

� Mreù naseqa i reìm izgradwe naseqa u urbanisti~kom smislu, pre svega racionalna organizacija prostora kroz ravnomeran razvoj (privredno aktivirawe, urbano i komunalno opremawe) ~itave teritorije op{tine i opremawe slu`bama, infrastrukturom i ure|ajima, koji }e se koristiti u vanrednim uslovima.

� Funkcionisawe radnih zona za potrebe odbrane, kroz mreù skladi{ta i magacina, obezbe|ewe radne snage za slu~aj evakuacije idr.

� Infrastukturu, u ciqu za{tite i funkcionisawa ovih sistema u mirnodopskim i u vanrednim uslovima i izgradwe koja }e obezbediti minimizirawe nepovoqnih efekata ratnih razarawa na objekte i qudstvo i obezbediti pravce evakuacije.

Osnovna mera za postizawe {to vi{eg kvaliteta realizacije planskih re{ewa i

wihovog uticaja na ìvotnu sredinu, predloèna je izrada Strate{ke procene uticaja plana na ìvotnu sredinu, posebno pra}ewe realizacije plana kroz uspostavqawe sveobuhvatnog monitoringa ìvotne sredine.

3.4. Predloèni urbanisti~ki parametri za pojedine tipove naseqa Prostornim planom op{tine se na nivou teritorije cele op{tine, pre svega

utvr|uje: a) namena povr{ina i to poqoprivredno zemqi{te, privreda i radne zone,

{umsko zemqi{te, vodno zemqi{te, trase i koridore infrastrukture, kao i gra|evinsko podru~je gradskih i seoskih naseqa,

b) defini{e sve neophodne urbanisti~ke i gra|evinske parametre i predlog zona i lokacija za javne objekte, komunalne (deponije, sto~na grobqa, pijace, otkupne stanice), kao i zone sa posebnim reìmom kori{}ewa (za{ti}ena prirodna dobra, kulturno istorijski spomenici, o~uvani prirodni predeli, izvori{ta, prostori eksploatacije nemetala-Bela Voda, Brajkovac, [a{ilovac,Krvavica)

c) obezbediti maksimalno o~uvawe postoje}ih zelenih povr{ina od degradacije i planirawe novih zelenih povr{ina, podizawem za{titnih zelenih pojaseva (naro~ito u radnim zonama i koridorima infrastrukture),

d) sanaciju svih degradiranih povr{ina i wihovo privo|ewe planiranoj nameni (eliminacija i sancija divqih deponija)

e) obaveza izrade planova nièg reda, u skladu sa prioritetima i granskim programima razvoja, a pre svega u oblasti poqoprivredne proizvodwe, razvoja turizma, ve}a ili zna~ajnija naseqa gde je iskazan interes za ulagawa.

163

3.5. Smernice za izbor prioriteta i prioritetne aktivnosti S obzirom da Prostorni plan sveobuhvatno sagledava prostor, a u skladu sa

problemima, potencijalima, ograni~ewima i ciqevima, neophodno je utvrditi smernice za izbor prioriteta i na osnovu wih definisati prioritete razvoja, aktivnosti i nosioce realizacije pojedinih akcija, kako bi se planske mere sprovele i prioriteti efikasno ostvarili.

U pogledu vremenskih prioriteta, realizacija }e zavisiti od konkretnih investitora, pri ~emu prednost imaju projekti u nose}im privrednim granama op{tine.

Obzirom na aktuelnu situaciju i promenqivost na poqu investirawa (izvora i tokova investicija), kao i proces vlasni~ke transformacije preduze}a koji nije okon~an, nosioce i izvore finansirawa mogu}e je odrediti samo za infrastukturne i komunalne objekte koji se finansiraju iz dràvnih i lokalnih fondova ({to ne iskqu~uje i druge izvore). Za realizaciju svih ostalih predloga koji se Prostornim planom budu utvrdili, dobrodo{la je svaka privatna inicijativa, ali i inicijativa postoje}ih velikih privrednih subjekata, u skladu sa wihovom privrednom orijentacijom.

Strategija razvoja planskog podru~ja op{tine Kru{evac, na osnovu ocene stawa, potencijala i ograni~ewa, defini{e osnovne ciqeve i koncept prostornog razvoja pojedina~nih elemenata i sistema u prostoru:

� u oblasti za{tite i kori{}ewa prirodnih resursa � u oblasti privrednog razvoja � u oblasti stanovni{tva, mreè naseqa i javnih slu`bi � u oblasti razvoja infrastrukturnih sistema � u oblasti razvoja turizma, za{tite ìvotne sredine, prirodnih i kulturnih

dobara. Mogu}i prioritetni pravci razvoja i po~etne aktivnosti za realizaciju

strate{kih prioriteta su: • sprovo}ewe utvr|enih mera i akcija iz Strate{kog plana lokalnog

ekonomskog razvoja op{tine Kru{evac, • sprovo|ewe mera i akcija Strategije razvoja socijalne politike Grada

Kru{evca, • definisawe mogu}nosti za razvoj turizma, • realizacija projekta Lokalnog ekolo{kog akcionog plana op{tine Kru{evac, • unapre|ewe poqoprivrede i razvoj svih oblika udruìvawa

poqoprivrednika.

4. Predlog osnovnih pravila kori{}ewa i za{tite prostora (poqoprivredno, {umsko, vodno, gra|evinsko, zemqi{te)

4.1. Sprovo|ewe plana Sprovo|ewe Prostornog plana vr{i}e se na osnovu:

• Postoje}ih dokumenata prostornog i urbanisti~kog planirawa, koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Prostornog plana

• Izradom novih urbanisti~kih planova koji }e se raditi na osnovu ovog Prostornog plana i to za odre|ena naseqa, urbanisti~ke i prostorne celine, u okviru odgovaraju}ih zona i namena, na osnovu pravila za{tite, ure|ewa i gra|ewa.

164

• Definisawem pravila ure|ewa i gra|ewa za zone u kojima nije predvi|ena izrada urbanisti~kih planova, koja }e biti osnov za izdavawe lokacijske dozvole

• Definisawem pravila ure|ewa i gra|ewa za prostore za koje je predvi|ena izrada urbanisti~kih planova do dono{ewa istih

Prilikom izdavawa lokacijske dozvole primewuju se op{ta pravila gra|ewa i

ure|ewa, kao i posebna pravila data za svaku namenu i tipologiju gradwe. 4.2. Struktura kori{}ewa zemqi{ta Na ukupnoj povr{ini podru~ja Prostornog plana definisane su slede}e

strukture i to: Poqoprivredno, {umsko, vodno, gra|evinsko zemqi{te, kao i saobra}ajni i

infrastruklturni koridori, pri ~emu svaka od izdvojenih struktura ima svoje karakteristike i tendencije u daqem prostornom razvoju.

Planom }e biti definisana op{ta pravila gra|ewa i ure|ewa koje se odnose na sve namene u okviru gra|evinskog, poqoprivrednog, {umskog i vodnog zemqi{ta, kao i pojedina~na pravila koja su karakteristi~na za svaku namenu i tipologiju gradwe.

4.3. Op{ta pravila za sprovo|ewe Prostornog plana Prostorni plan grada Kru{evca predstavqa planski dokument za podru~je grada u

wegovim administrativnim granicama i to za planski period do 2025.godine, sa prioritetima za ostvarewe do 2015.godine. Ovaj Plan predstavqa planski i pravni osnov za izradu urbanisti~kih planova i urbanisti~ko-tehni~kih dokumenata na teritoriji grada Kru{evca, kao i za direktnu primenu pravila ure|ewa i pravila gra|ewa ovog Prostornog plana, na podru~ju za koje nije predvi|ena izrada urbanisti~kog plana.

Svi planski dokumenti u daqem postupku moraju da budu usagla{eni sa Prostornim planom i to u pogledu: planskih re{ewa, pravila ure|ewa, gra|ewa i za{tite prostora.

4.4. Principi i pravila gra|ewa i ure|ewa prostora na podru~ju

Prostornog plana Principi i pravila gra|ewa sluì}e za:

� regulisawe gra|ewa na poqoprivrednom, vodnom, {umskom zemqi{tu, kao i zemqi{tu u okviru za{ti}enih koridora;

� za regulisawe gra|ewa u gra|evinskom podru~ju za koje nije planirana izrada urbanisti~kog plana i na osnovu kojih }e se izdavati lokacijska dozvola;

� i kao orijentacija kod izrade urbanisti~kih planova i urbanisti~ko-tehni~kih dokumenata predvi|enih Prostornim planom grada Kru{evca

Pravila gra|ewa i ure|ewa Pravila gra|ewa i ure|ewa predstavqaju skup me|usobno zavisnih pravila,

uslova i elemenata za obrazovawe i ure|ivawe gra|evinskih parcela, utvr|ivawe regulacione i gra|evinske linije, me|usobnog poloàja, visine i spoqnog izgleda

165

objekta, kao i drugih elemenata neophodnih za sprovo|ewe plana – izdavawe lokacijske dozvole.

Za podru~je van obuhvata GUP-a Kru{evca 2021. preimewuju se pravila gra|ewa i ure|ewa ovog Plana na osnovu kojih se izdaje lokacijska dozvola. Za podru~je u granicama GUP-a Kru{evca primewuju se pravila gra|ewa i ure|ewa koja su data GUP-om.

Pravila gra|ewa i ure|ewa odnose se na sve namene u okviru gra|evinskog, poqoprivrednog, {umskog i vodnog zemqi{ta.

Pravilima gra|ewa i ure|ewa definisani su urbanisti~ki pokazateqi ( namena,uslovi za formirawe gra|evinske parcele, poloàj objekta u odnosu na regulacionu i gra|evinsku liniju, indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti parcele, spratnost objekta, me|usobna udaqenost objekata i objekata od granica parcela), i drugi planski elementi za odre|ivawe veli~ine, oblika i povr{ine objekta i na~ina wegovog pozicionirawa na parceli.

Op{ta pravila gra|ewa i ure|ewa podru~ja Op{ta pravila gra|ewa namewena su:

1. regulisawu gra|ewa i ure|ewa gra|evinskog, poqoprivrednog, vodnog i {umskog zemqi{ta, kao i zemqi{ta u okviru za{ti}enih koridora

2. potrebama gra|ewa za delove teritorije, celine, naseqa i zone za koje nije predvi|ena izrada urbanisti~kog plana

Principi i pravila gra|ewa bi}e osnov za izradu i izdavawe lokacijske

dozvole. Ova pravila gra|ewa sluì}e i kao osnov za izradu planiranih urbanisti~kih

planova i urbanisti~ko-tehni~kih dokumenata, kao celine, zone i naseqa i to na osnovu programa razvoja, a pre svega u oblasti poqoprivredne proizvodwe, kao i onih delatnosti koje na teritoriji op{tine imaju kvalitetne predispozicije za razvoj u skladu sa prioritetima. Me|u planovima nièg reda prednost se daje op{tinskom centru i naseqima sa izraènim centralitetom tamo gde je iskazan interes ulagawa.

Granice gra|evinskih podru~ja seoskih naseqa defini{u se Prostornim planom, a bliè se razra|uju urbanisti~kim planovima. Pravila gra|ewa propisana su za planirane namene gra|evinskog podru~ja i za delove poqoprivrednog zemqi{ta koji imaju uslove da se prevedu u gra|evinsko zemqi{e prema principima koji su dati u pravilima gra|ewa na poqoprivrednom zemqi{tu.

Pravila ure|ewa Pravilima ure|ewa date su:

� podele na celine i zone, ( osnovna planirana namena prostora – poqoprivredno, {umsko, vodno i gra|evinsko zemqi{te),

� urbanisti~ki i drugi uslovi za ure|ewe i izgradwu povr{ina i objekata javne namene, mreè saobra}ajne i druge infrastrukture,

� op{ti i posebni uslovi i mere za{tite ìvota i zdravqa quid i za{tita od poàra, elementarnih nepogoda, tehni~ko tehnolo{kih nesre}a i ratnih dejstava i drugi posebni uslovi.

Pravila gradwe Pravilima gra|ewa data su pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije koja

podrazumevaju: • vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvr|enim

planom;

166

• vrstu i namenu objekata ~ija je izgradwa zabrawena u pojedina~nim zonama;

• tipologija objekata • uslove za formirawe gra|evinske parcele; • poloàj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice

gra|evinske parcele; • pravila za postoje}e objekte • pravila za nove objekte • pravila za pozicionirawe gra|evinskih elemenata objekata • najve}e dozvoqene indekse zauzetosti i izgra|enosti parcele; • najve}u dozvoqenu spratnost i visinu objekta; • najmawu dozvoqenu me|usobnu udaqenost objekata me|usobno i

objekata od granica parcela; • uslove za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli; • uslove i na~in obezbe|ivawa pristupa parceli i prostora za

parkirawe • pravila za arhitektonsko oblikovawe objetata • pravila za slobodne i zelene povr{ine na parceli • pravila za ogra|ivawe na parceli.

4.5. Gra|evinsko zemqi{te Gra|evinsko zemqi{te u okviru gra|evinskog podru~ja naseqenih mesta Gra|evinska podru~ja definisana su Prostornim planom. Granice gra|evinskog

zemqi{ta za prostore za koje je planirana izrada urbanisti~kog plana defini{u se urbanisti~kim planom. Pravila gra|ewa i ure|ewa propisana su za postoje}e i planirane namene gra|evinskog zemqi{ta i za delove poqoprivrednog zemqi{ta koji imaju uslove da se prevedu u gra|evinsko.

Pravila gra|ewa za stanovawe u gradskim naseqima Na teritoriji Plana zastupqeni su slede}i vidovi stanovawa:

• vi{eporodi~no stanovawe; • stanovawe visokog standarda; • porodi~no stanovawa; • stanovawe u vikend naseqima;

Pored op{tih pravila gra|ewa i ure|ewa koja vaè za sve objekte u

gra|evinskom zemqi{tu data su i pojedina~na pravila karakteristi~na za svaki vid stanovawa:

• namena objekta • tipologija objekta • pravila parcelacije • poloàj objekta na parceli • visinska regulacija • pravila za pomo}ne objekte na parceli, (za porodi~no stanovawe,

stanovawe u vikend naseqima i stanovawe visokog standarda;) Pravila gra|ewa za objekte na selu

167

Ovim pravilima bi}e definisana pravila izgradwe:

• stambenih objekata • ekonomskih objekata • pomo}nih i ostalih objekata • objekata privrede • objekata za javnu upotrebu

Pravila gra|ewa za komercijalne i privredne delatnosti Komercijalni objekti su prete`no nameweni za komercijalne delatnosti:

trgovina, ugostiteqstvo, zanatstvo, poslovne, finansijske usluge i drugi poslovni prostori

Komercijalne delatnosti mogu biti organizovane kao: • pojedina~ni sadràji u stambenom tkivu i • komercijalni i poslovni kompleksi u privrednim zonama.

Privredni objekti su nameweni za raznovrsne privredne delatnosti:

industrijska i zanatska proizvodwa, objekti saobra}ajne privrede, skladi{ta, prodajni objekti i drugi.

Privredne delatnosti mogu biti organizovane kao: • pojedina~ni sadràji u tkivu i • proizvodni kompleksi u privrednim zonama i • privredne zone posebne namene

Pored op{tih pravila regulacije i parcelacije koje vaè za sve objekte u

gra|evinskom zemqi{tu, data su i posebna pravila za komercijalne i privredne objekte:

• pojedina~ni komercijalni i privredni sadràji u stambenom tkivu i • komercijalno-poslovni i proizvodni kompleksi u privrednim zonama

Posebnim pravilima za ove objekte bi}e data:

• namena objekta • pravila regulacije i parcelacije • tipologija objekta • poloàj objekta na parceli • visinska regulacija • pravila za posebne objekte u kompleksima

Pravila gra|ewa za objekte turizma U zale|u turisti~kih pristana, uz puteve, uz zone za{tite spomenika prirode i

kulture, u prirodnim i {umskim kompleksima i sl, dozvoqena je izgradwa novih i rekonstrukcija postoje}ih komercijalnih, ugostiteqskih, rekreativnih objekata, turisti~kih kompleksa i sl.

Posebnim pravilima za ove objekte bi}e data: • namena objekta • urbanisti~ki pokazateqi • tipologija objekta • pravila parcelacije i poloàj objekta na parceli • visinska regulacija

168

• pravila za slobodne i zelene povr{ine • pravila gra|ewa u sportskim kompleksima

Pravila gra|ewa za javne objekte Ovim pravilima definisana su pravila za izgradwu objekata javnih funkcija I

objekata za javnu upotrebu (obrazovne i zdravstvene ustanove, muzeji, galerije, verske gra|evine, sportske dvorane i ostale gra|evine)

Posebna pravila gra|ewa u zonama za{tite objekata posebne namene Ovim pravilima definisane su zone prostorne za{tine kompleksa specijalne

namene (zabrawena, ograni~ena) Posebna pravila gra|ewa u zonama za{tite aerodroma Ovim pravilima definisane su zone prostorne za{tine kompleksa (zabrawena,

ograni~ena i kontrolisana izgradwa) 4.6. Gra|evinsko zemqi{te van gra|evinskog podru~ja naseqenih mesta Za ova podru~ja vaè pravila data u poglavqu 1.2.1. a koja se odnose na

objekte koji se mogu graditi u ovim gra|evinskim podru~jima: • javni objekti infrastrukture (javni putevi,putni objekti I druge

saobra}ajne povr{ine, regulacije reka, javna rasveta, grobqa, vodovod, kanalizacija I druga komunalna infrastruktura)

• privredni objekti, • verski objekti,

Poqoprivredno zemqi{te Kori{}ewe obradivog poqoprivrednog zemqi{ta u nepoqoprivredne svrhe

vr{i}e se prema uslovima utvr|enim Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu (Sl. glasnik RS, br. 62/06)

Poqoprivredno zemqi{te obuhvata povr{ine namewene poqoprivrednoj proizvodwi i to: oranice, ba{te, vo}wake, vinograde, plantaè, rasadnike, staklenike i plastenike, poqoza{titne pojaseve, ugare, vi{egodi{we zasade, livade, pa{wake, ribwake i sl.

Na podru~ju plana predvi|ena je izgradwa objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekolo{ke poqoprivredne proizvodwe i to u okviru poqoprivrednog zemqi{ta.

Izgradwa na poqoprivrednom zemqi{tu vr{i}e se na osnovu:

• pravila gra|ewa i ure|ewa, ( pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije)

• date namene objekata • tipologije objekata • pravila za formirawe kompleksa • pozicionirawe objekata i mere za{tite od uticaja poqoprivrede

169

[umsko zemqi{te Na {umskom zemqi{tu je zabrawena gradwa. Dozvoqena je izuzetno izgradwa:

• objekata u funkciji {umske privrede, (odràvawe i eksploatacija {uma) • objekata u turisti~ko-rekreativne svrhe i lovstva • pristupne saobra}ajne povr{ine • izgradwa objekata infrastrukture u skladu sa planom • prate}i objekti ({ank-barovi, nastre{nice, odmori{ta,prostorije za

opremu i sl.) • parterno ure|ewe (odmori{ta, staze i sl)

U okviru ovog poglavqa da}e se pravila za kori{}ewe, ure|ewe i za{titu za: • {ume i {umska podru~ja • lov i lovna podru~ja • ribolov i ribolovno podru~je

Pravila za izgradwu se utvr|uju na osnovu uslova Zavoda za za{titu prirode, u

skladu sa Zakonom o {umama Vodno zemqi{te Vodno zemqi{te je korito i obale vodotoka, jezera i akumulacija. Obala

predstavqa pojas zemqi{ta koji se proteè neposredno uz korito. Podru~je za{ti}eno od poplava je pojas zemqi{ta {irine 50m, ra~unaju}i od unutra{we noìce nasipa. Sastavni deo nasipa za odbranu od poplave ~ine za{titni pojas sa {umom i za{titnim zelenilom u inundacionom podru~ju, u {irini od 50m. pored nasipa.

U skladu sa ~lanom 45. Zakona o vodama, zemqi{te i vodene povr{ine u podru~ju {ire i uè zone za{tite izvori{ta vodosnabdevawa, za{ti}eni su od namernog ili slu~ajnog zaga|ivawa. Obavezno je odràvawe i ure|ivawe uè zone za{tite izvori{ta, koje obuhvata redovnu kontrolu namenskog kori{ewa zemqi{ta.

Na podru~ju {ire zone za{tite vodoizvori{ta uspostavqa se reìm selektivnog sanitarnog nadzora i za{tite od zaga|ivawa ìvotne sredine, a u tim prostorima nije dozvowena intenzivna upotreba pesticida, herbicida i ve{ta~kih |ubriva na zemqi{tu koje se koristi u poqoprivredne svrhe.

Za vodno zemqi{te postoje}e akumulacije jezera “]elije” potrebno je na osnovu zakonske regulative uraditi PPPPN za akumulaciju jezera “]elije”.

Vodno zemqi{te postoje}e akumulacije jezera “]elije” koje je nameweno vodosnabdevawu grada, predstavqa zonu sa posebnim reìmom, ~ije su zone sanitarne za{tite odre|ene prema Zakonu o vodama. Ta~ne zone sanitarne za{tite i pravila gra|ewa u wima, odre|ene su Projektom sanitarne za{tite.

Na vodnom zemqi{tu je zabrawena izgradwa: • industrijskih i drugih objekata, ~ije otpadne materije mogu zagaditi vodu

i zemqi{te ili ugroziti bezbednost vodoprivredne infrastrukture. Dozvoqena je izgradwa:

• objekata u funkciji vodoprivrede i odràvawa vodotokova • objekata kompatibilnih vodnom zemqi{tu pod uslovom da se u

projektovawu i izvo|ewu obezbedi kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda, u skladu sa propisanim Zakonom o vodama i vodoprivrednim uslovima,

170

• objekata za rekreaciju i turizam pod uslovima za{tite ìvotne sredine u skladu sa Zakonom o vodama i vodoprivrednim uslovima

• objekata infrastrukture u skladu sa prostornim ili urbanisti~kim planom • objekata za eksploataciju re~nog materijala u skladu sa propisanim

Zakonom o vodama i vodoprivrednim uslovima

Neophodno je da svi postoje}i objekti obezbede kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa zakonom.

Na vodnom zemqi{tu da}e se pravila za:

• izgradwu objekata na obali • postavqawe objekata na vodi, (namena, tipovi objekata, pristup objektima,

pozicionirawe, dimenzionisawe, kao i uslovi za prikqu~ewe objekata na infrastrukturnu mreù)

Zemqi{te u okviru za{ti}enih koridora Zabrawena je izgradwa:

• u okviru za{ti}enih koridora putnih pravaca vi{eg ranga • kao i dalekovoda 220kV i 400 kV

Dozvoqeno je izuzetno:

• izgradwa objekata u funkciji putne privrede, odnosno elektroprivrede, • izgradwa objekata infrastrukture u skladu sa planom

Izgradwa navedenih objekata bi}e regulisana saglasno{}u i uslovima nadle`nih

republi~kih organizacija i utvr|ena urbanisti~kim planovima i urbanisti~ko-tehni~kim dokumentima.

GRAFI^KI DEO R 1:50.000

1. Tematska karta 1. - Osnovna namena zemqi{ta 2. Tematska karta 2. - Mreà naseqa 3. Tematska karta 3. - Infrastrukturna mreà

Documents

PROSTORNI PLAN GRADA KRU[EVCAgu.ks.rs/plan/disk/pp_grad_krusevac/Dok_osnova/Koncept_tekst i karte... · 4 I POLAZNE OSNOVE 1. Obuhvat i opis granica podru~ja plana Granica op{tine,