Prvi put je spomenuo Hans Peter Luhn,

IBM istraživač 1958. godine:

“Sposobnost da se povezanost između

činjenica shvati na način koji bi doveo do

ostvarenja željenog cilja”

Howard Dresner (Gartner Group) daje

danas opšte prihvaćenu definiciju,

1989.godine:

“Poslovna inteligencija" je krovni termin

za opisivanje "koncepata i metoda za

poboljšanje poslovnog odlučivanja uz

pomoć sistema za podršku zasnovanim

na činjenicama".

„Uvažavanje značaja ekonomske vrednosti

informacija predstavlja najvažniji raskid sa

prošlošću.

Biznis je na najteži mogući način naučio da je

informacija nesavršena i da pribavljanje

informacija može biti itekako skupo, a da na obim i

kvalitet ponude i potražnje značajno utiču postupci

firmi i pojedinaca.“

Džozef Štiglic, Nobelova nagrada za ekonomiju 2001

Pomoću metoda poslovne inteligencije podaci

mogu da se organizuju i analiziraju na bolji način,

a informacije transformišu u korisno znanje

potrebno za pokretanje profitabilnih poslovnih

akcija.

Karakteristike današnjeg poslovanja je potreba

kontinuiranog generisanja i snabdevanja poslovnih

sistema podacima, informacijama i znanjem iz

internog i eksternog okruženja.

Koncept poslovne inteligencije omogućava

poslovnim sistemima korišćenje samo onim

informacijama koje su im u određenom trenutku

potrebne za donošenje poslovnih odluka, a koje su

iskazane na način koji im najviše odgovara.

Ako se koncept poslovne inteligencije primjenjuje

na pravi način smanjiće se količina nepotrebnih

podataka i informacija kojima donosioci odluka u

poslovnim sistemima mogu da budu pretrpani uz

istovremeno povećanje kvaliteta tih informacija.

Uloga sistema poslovne inteligencije je

generisanje kvalitetnih informacija potrebnih

poslovnim sistemima za donošenje pravih i

blagovremenih poslovnih odluka.

Očekivanja od sistema poslovne inteligencije vežu

se uz gotovo sva područja, za upravljanje važnim

procesima unutar organizacije poput praćenja

proizvodnje i prodaje, upravljanja nabavkom

sirovina i materijala, finansijskog odlučivanja i

upravljanja uopšte.

Postoje različite strategije uvođenja sistema

poslovne inteligencije.

Jedna od pristupa je da se promene uvedu u onoj

organizacionoj jedinici ili jedinicama gde će se

najpe videti rezultati.

Drugi pristup je da se promene obave tamo gde

se očekuju najmanji otpori ili obrnuto, da se

promene prvo obave tamo gde su najveći otpori,

da bi se skeptici razuverili na samom početku

uvođenja sistema.

Koncept poslovne inteligencije danas se uspešno

primenjuje u mnogim poslovnim područjima i

oblastima, a naročito u bankarstvu, maloprodajnim

trgovinskim lancima, logističkim aktivnostima

(transport, upravljanje zalihama), osiguravajućim

društvima, farmaceutskoj industriji itd.

Značajno je uvažavati faktore uspeha projekta kao što su:

podrška izvršilaca,

uključivanje krajnjeg korisnika,

iskusan projekt menadžer,

jasni poslovni ciljevi,

minimiziran delokrug rada,

standardna infrastruktura,

vizija, misija i ciljevi organizacije,

formalna metodologija,

stručno osoblje i dr.

Na tržištu postoje izvanredni softverski alati za

upravljanje projektima koji se mogu

primenjivati i prilikom projektovanja i izgradnje

sistema za podršku odlučivanju.

Takvi alati su:

Microsoft Project,

PlanView,

ActiveProject