Rod Pseudomonas

Vrste unutar roda

P.aeruginosa,P. fluorescens P. putidaP. stutzeri, P. alcaligenesP. mallei,P. pseudomallei, P. cepacia, P. pickettiiP. acidovorans, P. flava, P. pseudoflava

Rod Pseudomonas se moe podijeliti u vrste koje pripadaju grupama ili sekcijama (I-V) na osnovu homolognosti ribozomalne ribonukleinske kiseline (rRNK). Unutar grupa postoje brojni biotipovi sa svojim osobinama to upuuje na multigenetsku prirodu ove bakterije.

Sekciju I ili r RNA grupu I karakterie da polihidroksibutirat (PHB) ne akumulira kao rezervni materijal (ugljenik) sem za P. pseudoalcaligenes. Grupi pripadaju saprofiti, fitopatogene vrste fluorescentnih pseudomonosa (P. aeruginosa, P. fluorescens), nepigmentisane vrste nazvane stuzeri (P. stutzeri) i alcaligenes (P. alcaligenes) grupa.

Sekcija II ili r RNK grupa II akumulira PHB kao rezervni materijal. Unutar grupe bakterije se dijele po tome da li posjeduju ili ne arginin dehidrolazu. Po fenotipskim karakteristikama se prepliu sa vrstama sekcije III. Vrste r RNK II su patogene za biljke, ivotinje i potencijalno patogene za ovjeka. Tako se P. pickettii izoluje iz materijala kao to su mokraa, krv, likvor, rana, abces. Vane vrste grupe II su P. mallei, P. pseudomallei, P. cepacia, P. pickettii.

Sekciju III ili r RNK grupu III ine vrste koje su nepatogene (P. acidovorans, P.flava, P. pseudoflava). Vrste ove grupe akumuliraju PHB i ne koriste arginin i biotin kao izvor ugljenika potreban za rast.

Tri su vrste pseudomonasa koje pripadaju sekcijama IV i V. Sekciji IV pripada P. diminuta i P. vesicularis.

Sekciji V pripada P. maltophilia zajedno sa Xanthomonas vrstom. Za sekcije IV i V koje su dobijene na osnovu homogenosti r RNK, uz postojanje razliitih osobina bakterija, preporuka je da se izdvoje u posebne rodove.

Grupe i podgrupe na osnovu rRNA homologijeRod i vrsta PseudomonasGrupa I Fluorescentna grupa

Nefluorescentna grupaP.aeruginosa, P. fluorescens P.putida

P. stutzeri, P. alcaligenesGrupa IIP. mallei, P. pseudomallei, P. cepacia, P. pickettii. Grupa IIIP. acidovorans, P.flava, P. pseudoflavaGrupa IVP. diminuta i P. vesicularisGrupa VP. maltophilia

Morfologija To su Gram negativni tapii 0,5-0,8 m X 1,5-3,0 m . Nemaju kapsulu i ne stvaraju sporu. Posjeduju fimbrije: dugake tanke polarno smjetene i deblje. Pokretni su zahvaljujui monopolamoj flageli (1-3). Neki sojevi imaju sluzavi omota. Teko se prepoznaju na osnovu mikroskopskog preparata.

Kulturelne osobine Pseudomonas raste na obinim hranljivim podlogama u aerobnim uslovima na temperaturi od 35-37C. Kolonije su krupne, razlivene i ponekad konfluiraju sa karakteristinom bojom egzopigmenta koji lui. Pigment koji se sastoji od piocijanina moe se odvojiti pomou hloroforma, a fluorescin se rastvara u vodi. Neke vrste P. aeruginosa produkuju druge pigmente: pioverdin (fluorescin, ute boje), piorubrin (crven) i piomelanin (braon) koji maskiraju piocijanin.Bujon difuzno muti stvarajui skramu. Na krvnom agaru izaziva beta-hemolizu. Bakterija stvara prodoran miris koji podsjea na miris cvijeta lipe.Biohemijske osobine P. aeruginosa pripada nefermentujuim Gram negativnim bacilima. Ne razlae laktozu i ne posjeduje proteolitike i saharolitike enzime. Koristi citrat iz citratne podloge.

Antigenska graa

P. aeruginosa sadri vie somatskih antigena (0) koji su grupno specifini i flagelarne (H) koji su tipski specifini antigeni. Na osnovu kombinacije ovih antigena postoji oko 30 serotipova P. aeruginosa.

U tipizaciji ove bakterije se rijetko koristi antigenska struktura. Mnogo vei znaaj imaju fago-tipizacija i piocinska (bakteriocinotipija) tipizacija.

Toksini

P. aeruginosa posjeduje faktore virulencije koji se najbolje prepoznaju u oboljeloj osobi kao proizvod dejstva razliitih toksina, enzima i drugihaktivnih supstanci koje lui.

Endotoksin je slian endotoksinima crijevnih bakterija, ali se razlikuje u dejstvu jer izaziva eksudaciju i skupljanje tenosti (piocinski enterokolitis).

Egzotoksin A je enzim koji djeluje inhibitorno na sintezu proteina.

Najee, mukoidni sojevi P. aeruginosa, produkuju ekstraelijsku sluz koja posjeduje antifagocitno dejstvo.

Fosfolipaza je toksin enzimskog karaktera koji hidrolizuje lecitin i ima hemolitika svojstva. Izaziva zapaljenje praeno edemom, eritemom i hemoragijom.

Veina sojeva produkuje proteaze koje razgrauju kazein.

Elastaze razgrauju elastin kornee oka ili izazivaju krvarenja u pluima i crijevima.

Patogenost P. aeruginosa je rairen u prirodi i zemlji, vodi i biljkama, vou i namirnicama i predstavlja deo fizioloke mikroflore crijeva kod oko 10% ljudi. Potrebe ove bakterije za hranljivim sastojcima su minimalne pa se zatonalazi na mjestima gdje ima manje ostalih mikroorganizama.

Uzronik je oportunistikih infekcija kod imunoloki kompromitovanih osoba.

Znaajan je uzronik infekcija koe kod opekotina i intrahospitalnih infekcija.

Mukoidni sojevi pseudomonasa se obino nau kao kolonizatori respiratomog trakta oboljelih od cistine fibroze.

Izaziva destruktivne infekcije oka (keratitis i endoftalmitis).

Povremeno se javljaju u bolnikoj sredini kao viestruko rezistentni sojeviuzronici pneumonija, infekcije rana, alimentarnih toksikoinfekcija.

Otpornost

P. aeruginosa je izuzetno otporna bakterija prema faktorima spoljanje sredine, antimikrobnim sredstvima i dezinficijensima.

Preivljava zahvaljujui svojim skromnim potrebama u hrani i brzom razmnoavanju. Mjesecima moe ivjeti u vodi. Otporan je na kvaterna amonijumova jedinjenja.

Rezistencija je sloena i u njoj uestvuju razliite beta-laktamaze. Veina sojeva P. aeruginosa je osetljiva samo na tzv. pseudomonske antibiotike (ureidopenicilini, cefalosporini tree generacije, noviji sulfonamidski preparati).

Bakterioloka dijagnozaP. aeruginosa se moe izolovati iz razliitih klinikih uzoraka, kao i iz spoljanje sredine u kojoj je prisutan u velikom broju.

Izolacija i identifikacija su standardni.

Za izolaciju P. aeruginosa iz kontaminiranih materijala kakav je feces koriste se selektivne podloge.

U biohemizmu fermentuju glukozu, ali ne i druge eere. Svi pseudomonasi su katalaza i oksidaza pozitivni.

U ispitivanju osetljivosti zapaa se rezistencija P. aeruginosa prema veini antibakterijskih sredstava sa izuzetkom prema aminoglikozidima i kolistinu (polimiksin B).

Seroloka dijagnoza se praktino ne koristi.

Za epidemioloka ispitivanja vri se fagotipizacija i bakteriocinska (piocinska) tipizacija.

Profilaksa Najefikasnija zatita je dobra asepsa, sterilizacija medicinskihinstrumenata i higijena zdravstvenih prostorija. U cilju sprjeavanja nastanka infekcije pseudomonasom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama potrebno je sprovoditi bakterioloke preglede briseva grla, nosa i fecesa zdravstvenih radnika i bolesnika. Pored nespecifine zatite postoji i specifina vakcinacija. Dvije su vrste vakcina. Jedna je pripremljena od ubijenih virulentnih sojeva P. aeruginosa, a druga od preienog ekstrakta toksinih sojeva.

Lijeenje. Izrazita rezistencija P. aeruginosa prema antibakterijskim sredstvima zahtijeva izradu antibiograma. Pseudomonas pokazuje osetljivost najeeprema aminoglikozidima i nekim beta-laktamima (karbencilin, ureidopenicilin,ccfalosporinu tree generacije, imipenem).

Rod Acinetobacter

Vrste unutar rodaA. baumanii (A. calcoaceticus var. anitratus)A. johnsonii (A. calcoaceticus var. lwoffii)A. calcoaceticusA. haemolyticusA. lwoffii

Mikroskopske karakteristikeAcinetobakteri imaju oblik kokobacila ili koka promjera od 1,0-1,5 m X 0,6-0,8 m. Na preparatu iz kulture ili iz uzoraka podsjea na najserije jer se najee grupiu u vidu diplokoka. Po Gramu se boje negativno. Nemaju flagele a raspolau fimbrijama.

Kulturelne osobine

Acinetobacter dobro raste na hranljivim podlogama. Striktni je aerob. Raste na temperaturi od 35-370C. Na podlogama stvara kolonije koje su okrugle, glatke, sjajne, bijele ili krem boje, prenika do 1 mm.

Acinetobacter je nefermentativna bakterija. U biohemijskoj seriji samo je citrat pozitivan, a za razliku od Pseudomonasa koji ima istu biohemijsku seriju oksidaza je negativan.

Acinetobacter je est komenzal-kolonizira respiratorni trakt i kou, ali povremeno izaziva intrahospitalne infekcije.

Infekcije uzrokovane ovom bakterijom su rijetke ali kada se dese ukljuuju organske sisteme sa visokim sadrajem tenosti (respiratorni trakt, peritonealna tenost, urinarni trakt).

Ove infekcije se manifestuju kao nosokomijalna pneumonija, infekcije udruene sa peritonealnom dijalizom (peritonitis), bakteriurija udruena sa kateterom, i infekcija rana.

Acinetobacter baumanii se izoluje iz krvi, sputuma, koe, pleuralne tenosti i urina kod kateteriziranih bolesnika.

Acinetobacter johnsonii je manje virulentan i izoluje se iz krvi pacijenata sa intravenskim kateterima.

Lijekovi na koje je Acinetobacter visoko osjetljiv su:

Meropenem Imipenem (brzo se razvijaju rezistentni sojevi) Polymyxin B Piperacillin/tazobactam Veina cefalosporina tree generacijeAmikacin Cefepime Ciprofloxacin (brzo se razvijaju rezistentni sojevi) Levofloxacin

Lijekovi na koje Acinetobacter pokazuje malu ili nikakvu osjetljivost Penicillins Veina antipseudomonasnih penicillina Prva i druga generacija cephalosporina Gentamicin Aztreonam Chloramphenicol