Psiha i Eros Psiha (Gr. Psykhe, lat. Psyche - ljubavnica, a zatim i ena boga ljubavi Erosa) http://img49.imageshack.us/img49/6490/psyche17108dn.jpg (http://imageshack.us) Mit o Psihi i Erosu grkog je porekla, ali poznat je navie po verziji iz dela "Metamorfoze ili Zlatni magarac" Apuleja iz Madaura (2. vek p.n.e.). On ini u njemu zaseban deo u obliku bajke koju devojci koju su zarobili razbojnici pria jedna starica kako bi je razveselila. Legenda je bil podjednako rairena i poznata u starom veku kao i danas, i za nju jo vai ono to je o njoj napisao Apulej u svojoj knjizi: "itaoe, pazi: zabavides se!" Bili jednom kralj i kraljica i imali tri prelepe kderi. Dve starije su sasvim dobro udali, ali po najmlau, Psihu, mladoenja nikako da doe: ni kraljevid, ni bilo koji drugi mladid. Bila je, naime, tako lepa da joj se svako divio kao kakvoj statui ili boginji. Ubrzo je poelo da se pria da Psiha u stvari i nije obina princeza ved nova Afrodita, i mnogi su poeli da joj ukazuju boanske poasti. Prie o njenoj lepoti su se irile, a daljine su je uveliavale. Na kraju su u zemlju njenog oca poeli da hodoaste potovaoci iz cele Grke. Opusteli su hramovi u Pafosu, u Knidu i na Kiteri, i ljudi su umesto Afrodite, poeli da potuju Psihu. Istini za volju, Psiha tim oboavanjem nije bila oduevljena. Jo je manje time bila oduevljena Afrodita. U srdbi zbog nedopustive lepote obine smrtnice odluila je da se osveti. Naredila je svom sinu Erosu da rani Psihino srce strelom ljubavi tako da se zaljubi u najrunijeg mukarca na svetu. U meuvremenu Psihin otac se obratio delfskom proroitu da pita za savet kako da za svoju kder nae mladoenju. Dobio je straan odgovor: da je u venanoj haljini odvede na visoku stenu iznad ponora gde de mladoenja dodi po nju; bide to odvratni zmaj sa telom prekrivenim ljuskama. Protiv proroanstva koje je objavilo volju bogova nije bilo pomodi i kralj se teka srca pokorio. Kad je ostavio kder na visokoj steni i otiao, dogodilo se udo: daak Zefira, boga zapadnog vetra, lako je podigao Psihu i odneo je u dolinu ispod stene. Uinio je to na molbu boga Erosa koji je doleteo do stene da izvri zapovest svoje majke, ali se u Psihu zaljubio na prvi pogled. Psiha, razume se, nije znala za Erosovo uplitanje i svom spasenju se udila. Jo je vie zaudilo kad je na kraju doline ugledala raskonu palatu. Ula je i jo se vie iznenadila: nevidljive slukinje pripremile su joj kupku, osveenje i postelju. Bilo je dovoljno samo neto da poeli i elja bi joj se odmah ispunila. Kad je Psiha nakon toga zaspala, tiho joj se primakao mladoenja: to nije bio strani zmaj, ved divni bog ljubavi Eros. Eros je u svakom sluaju dobro znao zato je od Psihe zatraio obedanje da nikada nede pokuati da sazna kako on u stvari izgleda. Psiha, meutim, za Erosove razloge nije znala,

ba kao to ih ne znamo ni mi. Pod utiskom doivljene slasti prve ljubavi ona mu je to vrsto obedala. I tako je Psiha poela da ivi u prelepoj palati, provodedi dane u samodi, ekajudi nod koja joj je donosila ljubav nepoznatog ljubavnika. Jedino to je rastuivalo bile su misli na roditelje i sestre koje je sigurno muila briga o njenoj sudbini. Kad je glas o Psihinom nestanku doao do njenih sestara, vratile su se roditeljima da ih utee. Otle su i do stene pored koje je ljudsko oko poslednji put videlo Psihu. Tamo su gorko plakale i Psiha je zamolila svog dragog da joj dopusti sastanak sa sestrama jer de one, kad im kae kako ivi, prestati da tuguju. Eros je opomenuo Psihu da je taj sastanak spojen s velikim opasnostima i nagovarao je da se okane toga. Sva Erosova uveravanja ostala su bez uspeha. Kad ena neo utuvi u glavu, tu je i bog bespomodan. Eros je zato naloio Zefiru da Psihine sestre prenese u dolinu, a on je nestao pre nego obino. Sestre su se iskreno obradovale sastanku, ali kad su ugledale prelepu palatu u kojoj je ivela njihova najmlaa sestra, u njima se probudila zavist. Poele su da ispituju Psihu o njenom muu i poele da ga upoznaju. Psiha je okoliala i odgovorila da joj je mu lep mladid koji vedinu vremena provodi u lovu, darivala ih zlatom i nakitom i pozvala Zefira da joj sestre odnese nazad na stenu iznad doline. Na povratku izbila je potiskivana zavist Psihinih sestara. Zato su odluile da dute o njenoj sredi i poele da kuju planove kako da se domognu njenog bogatstva. Razume se, Psiha o svemu nita nije znala, a kad je saznala da oekuje dete, zamolila je svog dragog da joj opet dozvoli susret sa sestrama. Erosovo odgovaranje na ovaj put nije nita koristilo i tako je Zefir opet doneo njene sestre u dolinu. One su glumile radost zbog oekivanja deteta i zapitkivale Psihu o njenom muu. Psiha je ved zaboravila ta im je prvi put rekla i opisala ga kao solidnog gospodina srednjih godina koji se bavi trgovinom, a koji je upravo na putu u dalekoj tuini. Sestre su iz toga zakljuile da Psiha i ne zna ko joj je mu, a kad im je prilikom njihove sledede posete to i priznala, poele su da je uveravaju da joj je mu onaj odvratni ljuskavi zmaj o kome je govorilo proroanstvo. Nagovorile su je da se u to sama uveri: da pod posudu sakrije svetiljku i kad joj mu zaspi da mu osvetli lice pa de tako saznati ko je on. U znak svoje velike ljubavi poverile su joj i nain na koji de se spasiti: dale su joj otar no da ga ubije. Psiha je pod uticajem svojih sestara i zbog mune neizvesnosti odluila da prekri dato obedanje. Kad joj je dragi nodu zaspao, otkrila je pripremljenu svetiljku, uzela no i prila postelji. Mutno svetlo otkrilo je da joj je mu sam bog ljubavi Eros. Obradovana htela je da ga poljubi, ali kad se nad njega nadvila, kap vrelog ulja iz svetiljke pala mu je na rame. Bog ljubavi prenuo se iz sna i obuzet srdbom to je Psiha prekrila dato obedanje, hteo je odmah da odleti. Ali Psiha je, ne gubedi prisustvo duha, obgrlila njegove noge i u slededem trenutku oboje su leteli visoko u oblacima. Let nije dugo trajao. Psiha je brzo izgubila snagu, a Eros nije hteo da dozvoli da ona pogine. Vratio je na zemlju i s gorinom joj prebacio njenu izdaju. Kad je zatim napustio, oajna Psiha nije znala ta da radi i u oajanju se bacila u oblinju reku. Ali vodena struja

je, iz ljubavi prema Erosu, opet iznela na obalu. Izmuena enjom za dragim i eljom da umre, to joj je bilo uskradeno, Psiha se uputila da sestrama naplati njihovu izdaju kojom su je bacile u nesredu. Najpre je posetila najstariju i rekla joj da je morala da pobegne od mua jer se, kada ju je prilikom poslednje njene posete potajno video, zaljubio u nju i sada ezne samo za njom. Sestra je na to pohitala do stene i u nestrpljenju da je Eros prihvati skoila u dubinu. Zefir nije imao nareenja da je ponese i ravnoduno je dozvolio da ona izgubi ivot na stenovitoj padini. Na isti nain je poginula i druga Psihina sestra. U meuvremenu je Afrodita saznala za pustolovinu svog sina. Strano se razljutila i poslala svoje pratilje da joj odmah dovedu njegovu ljubavnicu. Kad im nije polo za rukom da pronau Psihu, Afrodita je zamolila Hermesa, glasnika bogova, da svuda oglasi da de onaj ko pronae Psihu dobiti bogatu nagradu. A nagrada zaista nije bila mala: "sedam sonih poljubaca od same boginje ljubavi". Ljudi su grozniavo poeli da trae Psihu, ali nesrednoj eni vie nije bilo stalno ni do ega i sama je dola Afroditi. Nikada se jasnije nije potvrdilo koliko je ljubav zapravo bliska mrnji: ugledavi pred sobom enu lepu od sebe, boginja ljubavi pretvorila se u boginju zlobe. Kad je doznala da Psiha oekuje dete i da de tako postati baka, poela je da besni, to se za nju, u hiljadu godina dugoj istoriji grkih mitova, nije ulo. Naredila je svojim pratiljama da biuju Psihu, a zatim je i sama poela da je tue: rastrgla joj je haljinu, upala kosu i tukla tako dugo dok je nije izdala snaga. Ali to nije bilo sve. Psiha je dobila tri zadatka. Ako ih rei, spaside sebi ivot. Boginja je pred nju rasula gomilu penice, jema, prosa, maka, pasulja i soiva, pomeala zrnevlje i naredila Psihi da do veeri razdvoji zrnevlje u posebne gomile, inae de umreti. Nesrednoj Psihi pritekli su u pomod mravi jer im se saalila ljubavnica boga ljubavi. Zatim joj je Afrodita naredila da donese uperak vune od zlatnog runa divljih ovaca koje su pasle na drugoj obali brze i opasne reke. Taj zadatak Psiha je izvrila uz pomod trske koja joj je savetovala da saeka dok ovce u podnevnoj vrudini zaspu pa da tada sakupi uperke vune koji su se uhvatili za grmlje na njihovom putu na pau. Kao tredi zadatak Afrodita je naredila Psihi da donese vodu s izvora nad strmom, klizavom stenom koji su uvali uvek budni zmajevi. Psiha je i taj zadatak ispunila uz pomod Zevsovog orla koji se tako oduio za uslugu koju mu je nekada uinio Eros. Afrodita je najzad morala da prizna da je Psiha izvrila postavljene zadatke, ali kako je znala da je ona to sve postigla uz tuu pomod, zadala joj je jo jedan zadatak - tei od prethodnih. Prema toj Afroditinoj zpovesti, Psiha je morala da sie u carstvo sena i od boginje Persefone, ene vladara podzemnog sveta Hada, da izmoli kutiju sa arobnom bojom. Psiha je shvatila da je taj zadatak jednostavno neostvarljiv i zato se popela na visoku kulu da bi jednostavno skoila u ponor i reila se svih patnji. Ali to nije bila obina kula, jer je progovorila ljudskim glasom i savetovala Psihu kako da sie u podzemni svet i kako da se tamo ponaa i ta da uradi da se sredno vrati. Na jedno je posebno upozorila: da

Persefoninu kutiju nipoto ne otvara. Kad se sredno vratila na gornji svet, Psiha nije odolela radoznalosti i otvorila je kutiju. Ali u njoj nije bila boja, ved ledeni san smrti. Dugo je Psiha leala obuzeta snom smrti, na povratku iz podzemnog sveta. ali Afrodita se uzalud nadala da de tako zauvek ostati. Kad je Eros ozdravio od bola koji mu je nanela njegova draga, poao je da je trai. im je ugledao Psihu, skinuo je s nje san, vratio ga u kutiju, nenim ubodom strele probudio svoju dragu i naredio joj da bez pogovora poe do njegove majke. Za ostalo de se pobrinuti sam. Eros je odrao svoju re. Potraio je samog Zevsa i obedao da de mu, ako dozvoli da uzme Psihu za zakonitu enu, pribaviti najlepu ljubavnicu na svetu. Da li je ispunio obedanje, nije poznato. Ali Zevs je Psihu od smrtne ene uzdigao u boginju i sveano je predao Erosu da mu zauvek bude ena. Na kraju se s tim pomirila i Afrodita, i kad je nakon venanja Erosa i Psihe postala baka devojice, dete je dobilo ime Hedona - Slast.

Amor i Psiha, po grkoj mitologiji Eros i Psiha, vae za jednu od najlepih ljubavnih pria sveta, poput Romea i Julije ili Tristana i Isolde. U starija vremena dosta popularna u novije vreme esto, naalost, zaboravljena, a mnogi je i ne poznaju.

Lepa, ali usamljena Psiha Pria kazuje da su u jednom gradu iveli kralj i kraljica i da su imali tri derke. Dok su dve starije nale mueve iz kraljevskih domova, najmlaa, ija se lepota nije mogla iskazati reima, ostala je neudata. Sa svih strana stizali su ljudi da joj se dive, pa se uskoro svetom proneo glas da je roena nova Afrodita - Venera. Venerino prokletstvo Niko vie nije odavao poast pravoj Veneri, njena svetilita zapustela su, a prekomerno divljenje jednoj smrtnici prelilo je au i izazvalo straan gnev boginje. Ona, Afrodita Venera, nebesna, mati prirode, driteljka vasione, boginja ljubavi i sve lepote, da deli poast i divljenje sa jednom smrtnicom? Da li je Paris njoj zabadava priznao nagradu lepote zbog koje je voen trojanski rat? Nemogude! Huliteljka morala je da se kazni. Da bi se osvetila, Venera je pozvala svog sina Amora, boga zaljubljenosti, kojeg je rodila sa bogom rata, i zaklela ga da pronae najgoreg i najnedostojnijeg oveka i da u srcu prelepe Psihe rasplamsa ludu ljubav prema njemu. to Venera nije znala, Amor se zaljubio u prelepu ali usamljenu Psihu. "Rani devojku sa najeoj ljubavi k najniem oveku od oveka, kome je sudbina pokrala svu ast, imanje i zdravlje, da, koji je toliko odbaen da se na celoj zemlji nema nadi jednak njemu u bedi!" Tako je govorila boginja, i tako je trebalo da se desi. Psihina svadba U meuvremenu Psihini roditelji bili su oajni, jer je nijedan od smrtnika nije zaprosio. Dok su njene sestre ivele u srednom braku, Psiha je mrzela svoju lepotu i oplakivala sopstvenu sudbinu. Nita nije marila to su joj se ljudi divili, bila je usamljena. Otac nesredne devojke, pretpostavivi da njegovu kder mrze bogovi, zatraio je savet od proroita u gradu Miletu. Apolon, bog svetlosti, umetnosti i znanja, naloio je da se devojka opremi za svadbu i odvede na stenu visoke planine. Takoe, rekao mu je da za zeta ne oekuje smrtnika, ved strano udovite. Kada je osvanuo dan Psihinog venanja, tuna povorka krenula je put planine. Roditelji su je ostavili na duviku, a svatovske buktinje ugaene su suzama. Psiha u dvoru Amora Dok je Psiha drhtala od straha, blagi dah zapadnog vetra, Zefira, neno ju je preneo preko planinskih vrleti u dolinu punu cveda. Psiha je zaspala na postelji od meke rosne trave, a kada se probudila, pred sobom je ugledala predivni raj, a na zelenoj obali jednog kristalnog studenca jednu palatu, sa stubovima i zidovima od srebra i zlata, sa

mozaicima od dragih kamenja - samo jedan arobnjak ili bog mogao je stvoriti takvu divotu. Svuda preveliko bogatstvo gde je oko pogledalo, a nigde brava, ni uvar, pa ni kapija. Palata je bila pusta, mislila je Psiha, sve dok tihi glasovi nisu joj govorili: "Kako moe, o vladarko, dugo i sa uenjem da posmatra ove divote, kad su tvoje? Idi u spavadu salu, odmori se ili se kupaj! Svaka ugodnost i trpeza ekaju jedino tvoju elju." Tako su govorili nevidljivi duhovi. Kada je palo vee, legla je u postelju i osetila prisustvo nevidljivog supruga, koji je iezao pre sunevog izlaska, tako da ga nikad nije videla. Danju bi bila sama u predivnoj palati i sa nevidljivim duhovima koji bi sa njom razgovarali. Zavist Psihinih sestra Psihini roditelji i sestre tugovali su, a vremenom i ona je poela da pati za svojima, te je jedne nodi iznudila od svog mua da joj dovede sestrice u posetu. Nevidljivi suprug izaao je u susret njenim eljama, pod uslovom da se ne povede za kobnim savetima svojih sestara i da se ne raspituje o liku svog mua. U protivnom sledila bi kazna da ga nikada vie posle toga nede videti, jer smrtnicima nije bilo dozvoljeno da gledaju bogove. "Voljena Psiha, moja slatka ena! Jedna sudbina od dumana preti ti veliku opasnost. Ali dri se mog upozorenja, i njoj je predupreeno", govorio joj je suprug. Zefir je doveo sestre, kojima se zbog svega to su videle u srcima rodila zavist. Psiha im nije nita rekla, ali sestre nisu mirovale, jer su po svaku cenu elele da joj unite sredu. Uskoro im se za to pruila prilika. Naime, bududi u blagoslovenom stanju, Psiha je poverovala priama svojih zlih i zavidnih sestara da de roditi udovite iz veze sa zmajem. tavie, one su itavu priu nafilovale time da de nju i dete strani zmaj prodrati odmah po roenju. Savet je glasio da u postelju ponese uljanu svetiljku i no, kako bi se uverila u strahotu svog mua i odmah potom ga usmrtila. Psiha otkriva Amora Poverovavi u prie, Psiha je pre poinka ponela sa sobom lampu, i ugledavi lik supruga shvatila da kraj nje lei najdivnije bide, sam Eros, to jest Amor. Zaljubivi se u tom trenutku besmrtno Psiha nije primetila, kako su iz svetiljke pale par kapi vreleg ulja na Amorovo telo. Amor se prenuo iz sna, i kad je shvatio da je njegova ena pogazila re reio je da je napusti. Sa bolnim licem poleti. Psiha skoi i uhvati se za njega, sve dok je ne oda snaga i ona padne. Amor to nije mogao vie da gleda i sleti govoredi: "Gle, ta si uradila. Ja sam naredbu moje majke stavio nazad i umesto tebe da po njenoj volji veem za najnieg od oveka, ja sam postao tvoj ljubavnik. I jo gore! Ja krasni strelac sebe sam pogodio svojom strelom i tebe uinio svojom enom. I to sve da bi mislila kako sam udovite i sa noem da mi odsee glavu, iz koje te ove oi ovako ljubazno gledaju? Koliko sam te puta upozorio? Tvoje odline savetodavaoce (sestre) imaju odmah da mi ispataju za njihovu sramnu nastavu. Tebe ali neka kazni moje prokletstvo!" Ree i nestane.

Naputena Psiha Psiha je pala u najvede oajanje koje se moe zamisliti. Tada su poela Psihina lutanja koja su se posle mnogo peripetija ipak sredno zavrila, pa s toga ovaj mit ima alegorijsko znaenje lutanja ljudske due, koja preko patnji i iskuenja dolazi do najviih sfera i postaje besmrtna. U njenom oajanju skoila je prvo u reku da se ubije, ova je ali primi neno i odnese na cvedarnu obalu. Tamo je sedeo stari, kozonogati i dlakavi Pan, bog obana i ivotinja. Ovaj, u sve dobro upuden, pozvao je nesrednicu sebi. Teio je i pozvao je na strpljenje. Sve de dodi u red. Psiha je napustila dolinu i dola u grad gde su joj ivele sestre. Ispriala im je sve to se desilo, ali sa izmenjenim krajem. Po njemu je Amor zadnje rekao da njene sestre zauzmu njeno mesto. Sestre nisu dugo ekale i odmah su krenule k steni visoke planine. Stigavi na vrh planine ue Amora da ih zove. U veri da de ih zapadni vetar Zefir prihvatiti, skoile su sa planine i poginule. Osveta je bila zadovoljena. Psiha pred Venerom Dok je Psiha lutala po svetu da nae Amora, Amor je bio bolestan na postelji u palati svoje majke. Njegovo rame, gde su pale vrele kapi sa svetiljke, je bolelo. Jedan galeb je doznao, odleteo Afroditi Veneri i njoj sve ispriao. Prebacio joj je kako svetu vladaju razvrat i porok, dok ona uiva u kupanjem a sin joj Amor provodi vreme sa nekom konkubinom. Tako je govorio galeb i ocrnjavao Amora kod njegove majke. Kad je Venera saznala da je Psiha ta navodna konkubina, lepotica je bukvalno eksplodirala. Pojurila je domu gde je nala sina u opisanom stanju, ranjenog od ljubavi. Sav svoj gnev bacila je na sina, nazvala ga jednog neposlunog lenjivca. Toliko je bila ljuta da je u pomod pozvala njenu staru neprijateljicu, Uzdranost. Da se Uzdranost primi njenog sina, da ga kara, isprazni njegov tobolac, otupi strele i presee ilu na njegovom luku. U meuvremenu Venera je razmiljala kako da se osveti Psihi. Krenula je u potrazi za njom. Merkur ili Hermes, bog vesti, objavio je svuda po svetu da de privudi svu kaznu bogova ko bude pomagao Psihi, suprotno ko bi uhvatio i predao Psihu dobio bi veliku nagradu. Psiha je traila spas kod drugih bogova, ali ovi, plaedi se ljutine Venere, nisu hteli da je prime. Nije vie mogla da trpi i odluila je da se preda Veneri i njenom gnevu. Pre nego to je stigla do hrama ljubavi uhvatili su je mukarine, bezemljai, koji su je tukli i muili i na kosu vuedi predali je Veneri. Venerina osveta Nakon to se jedno vreme iivljavala nad Psihi te se smirila, Venera je za Psihu odredila tri zadatka, svaka za sebe nemoguda. Kao prvo trebala je da raspodeli gomilu jema, penice, prose, maka, graka i pasulja. Uz pomod mrava koji su se saalili njom, Psiha je uspela prvi zadatak. Mada je Venera bila sigurna da Psiha nije uspela bez pomodi, ta je mogla da uini?

Kao drugo Psiha je trebala da donese pahuljicu krzna od ovaca zlatnog runa (vidi Jason i Argonauti), to nisu uspevali ni najvedi junaci. Psiha je bila razoarena, htela je da se baci u reku. Ova je ali opomenula i dala savet. Ovce zlatnog runa su dani zlovoljne i ubijaju svakog smrtnika koji im se pribliava, ali uvee su umorne. Kada krenu k reci da poju, na bunjima ostane poneto krzna. To krzno Psiha da skupi i odnese Veneri. Psiha je uspela i drugi zadatak, na nezadovoljstvo Venere, razume se. Kao trede Venera je zatraila da joj Psiha donese vodu iz reke Stiksa, koja tee u podzemlju i koju uva jedan zmaj, da ni sami bogovi nisu smeli da pristupe tom izvoru. Psiha je opet pala u oajanje. Ovoga puta pomogao joj je orao vrhovnog boga Jupitera ili Zevsa. Jednom je Amor pomogao Zevsu, sad mu se Zevs revanirao a da Amor nije ni znao. I tako je Psiha uspela i tredi zadatak. Psiha u carstvu smrti Ali Venerin gnev nimalo se nije smirio. Imala je jo jednu "molbu". Zamolila je Psihu da sie u ad, u carstvo mrtvih, kod Proserpine ili Persefone, supruge boga mrtvih, i donese kutiju lepote koja je Veneri trebala da navodno izlei ranjenog Amora. Jedan opakan plan Venere, to malo naivna Psiha nije znala. Psiha je odmah pristala, i uz dobronamerne savete sila je u ad, primila kutiju i ponovo napustila carstvo mrtvih. Ali iz enje k muu i radoznalosti Psiha je otvorila kutiju Proserpine i odmah pala kao mrtva. Amor budi Psihu U meuvremenu Amor se oporavio i uspeo da pobegne iz pritvora koji mu je namestila majka. Dospeo je do Psihe koju je dalje voleo, proterao njen san i uz poljubac probudio je svoju dragu. Amorova i Psihina svadba Psiha je krenula k Veneri, Amor k Zevsu. Vrhovni bog nije mogao da se odbrani Amorovog arma. Kao kaznu za nepristojno ponaanje njegove majke, ali i zbog sopstvenih budalatina i ala i da im jednom bude kraj (i sam Zevs bio je vie puta rtva Amorovih strela), Amor je morao da se eni. Ali za pomilovanje, Psiha je bila izabrana da vee neobuzdanog Amora. Pred saborom bogova Amor i Psiha su venani. Psiha je dobila besmrtnost i primljena na nebesa. Jedan "happy end" kakav lepi ne bi mogao da bude. Jedan mali dodatak da bude dozvoljen. Dete koje je Psiha nosila pod srcem bee devojica. U jezicima smrtnika dobila je ime Voluptas, to znai veselje i zadovoljstvo, ali i naslada ili sladostrade.