UVOD

Sama reč menadžment nema adekvatan prevod ni značenje, a poja i pojava menadžmenta predstavlja jednu veoma složenu problematiku kojoj se pripisuju razna i mnoga značenja. To je nauka druge polovine dvadesetog veka čiji značaj proizilazi iz značaja upravljanja i rukovođenja za privredni razvoj neke zemlje. Može se definisati kao složen društveni proces upravljana određenim aktivnostima koje su povezane sa međuljudskim odnosima, radi efikasne realizacije postravljenih ciljeva preduzeća.

Posao jednog mendžera nezamisliv je bez stalnog učenjai usavršavanja već postoječeg znanja. Znanje se stiče obrazovanjem, koje, u suštini, predstavlja investiranje u ljude. Tako je savremena privreda nezamisliva bez sposobnih i uspešnih menadžera, a sama njihova sposobnost i uspešnost ogleda se u slobodi nihove kreativnosti.

Svaki menadžer mora da poseduje odredjena znanja kao što su poznavanje opštih pravila, koja predstavljaju delove ukupnog menadžment znanja, koja su značajna za obavljanje svoje funkcije.

Menadžment je u suštini multidisciplinaran, jer se može primeniti na sve tipove organizacija.Najčešće se vezuje za preduzeća i njegove poslovne funkicije. Postoji više vrsta menadžmenta: operativni menadžment, poslovni menadžment, finansijski menadžment, marketing menadžment,menadžment ljudskih resursa, ekološki menadžment,informacioni menadžment, fiskalni menadžment ...

Jedna od obaveza operativnog menagmenta je da vodi računa I o psihologiji rada.

PSIHOLOGIJA RADA

Psihologija rada je posebna grana primenjene psihologije, koja se bavi uticajem tehnoloških, privrednih i organizacijskih elemenata radnog ambijenta na čovekovu psihu.Ona time u vezi istražuje odredjene osobine ljudi, koje dolaze do izražaja

kao psihosomatske dispozicije kao odredjene sposobnosti kao navike, veštine i znanje kao stavovi, sklonosti i interesi ili motivacije.

Oba osnovna cilja nauke o radu i organizaciji, to jest povećanje produktivnosti i humanizacija rada, traže odredjeni stupanj poznavanja i primenjivanja tekovina psihologije rada.

TIPOLOGIJA LJUDI

Slika daje tri osnovna somatska tipa ljudi, prema Krečmerovoj klasifikaciji. Prva od leva je astenični, srednji je atletski, a desni piknički tip muškarca. Svakom od tih somatotipova odgovaraju odredjene dispozicije, sposobnosti, urodjene veštine i sklonosti. Kolko god se nauka o radu kreće po nesigurnom terenu, praktični organizator procesa rada treba da poznaje elemente psihosomatske tipologije ljudi kakva ona danas jeste, a primenjujući postepeno sve savršenije metode koje mu nauka bude stavila na raspolaganje.

1

ASTENIČNI TIP

1. Somatske (telesne) karakteristike

U manje izraženom takozvanom leptosomatsko tipu: usko gradjen, vitak, mršav,žilav, sa slabim i nerazvijenim grudnim košem:u više izraženom, pravom asteničnom tipu: slabunjav.

2. Psihičke karakteristike

Dispozicija za naredjivanje, sticanje i isticanje, nedovoljna dispozicija

Za individualno bavljenje svakim saradnikom posebno; raspoloženje se menja od osetljivosti do odbojne hladnoće; katkad je krut, dogmantičani, tvrdoglav.

2. Karaktreristične radne dispozicije

Osećanje za forme: sposobnost analitičkog razmišljanja; nedostatak sposobnosti da brzo nauči nov posao; često obdaren manuelnom spretnošću, katkada i za najfinije poslove; zamor obično nastupa naglo.

ATLETSKI TIP

1. Somatske karakteristike

Jako razvijene kosti i mišići, čvrste kože, široka ramena, grubo moderana, visoka glava, krupne i snažne ruke i noge.

2. Psihičke karakteristike

Dispozicija za naredjivanje, sticanje i isticanje, često izražena želja za dominacijom, često odsustvo dispozicije za strpljivije i individualno bavljenje svakim saradnikom posebno, raspoloženje se menja od krajne osetljivosti do odbojne hladnoće, kat-kad i bezdušnosti,redje je krut, retko dogmatičan , često tvrdoglav.

3.Karakteristične radne dispozicije

Često se suviše troše i zato brzo zamaraju. Ritam rada je obično neujednačen, što dovodi do toga da se atletski somato-tip brže zamori nego leptosomatski tip i nego izrazit pikničar – i ako bi se zapravo obratno očekivalo.

PIKNIČKI TIP

1.Somatske karakteristike

Gracilni ekstremiteti (ruke i noge), krupna figura sa sklonošću u srednjim i starijim godinama.

2.Psihičke karakteristike

2

Dispozicija za posredovanje, obično vezano sa upornošću na radu, mnogo traži od saradnika, ali još više od samog sebe; često izražena dispozicija za strpljivo i individualizirano bavljenje sa svakim saradnikom posebno, ne samo u vezi sa radnim zadacima i povodom rešavanja privatnih problema saradnika, retko sa dispozicijom za nagradjivanje, još redje sa ambicijama da se ličnoističe, ali veoma ambiciozan u pogledu uspeha kolektiva kome pripada.

3.Karakteristične radne dispozicije

Brzo nauči nov posao; veoma dugo im treba da se zamore; sposobnost za sintetsko razmišljanje i stvaralaštvo.

Šeldon-ova (Sheldon) somatotipologifa NE polazi od tri komponente telesne gradje, koje vezuje na tri sloja prvih stupnjeva oplodjenog jajašceta: 1.na endoderm, to jest na unutrašnji list klice, koji stvara epitel probavnog i respiratornog trakta čoveka; 2. na mezoderm, to jesr na srednji list, iz kojeg se razvijaju tkiva kostiju i mišića; i 3. na ektoderm, to jest spoljašnji list, iz kojeg se razvija centralni i periferni nervni sistem.

šeldon trema tome , uočava i ocenjuje Endomorfnu komponentu, koja se pokazuje u naglašenosti pa u odnosuna ruke i

noge, i u naglašenosti karličnog regiona u odnosu na ramena, zatim u obimu i mekim konturama tela, u slabom reljefu mišića, nežnim kostima i relativno malim šakama i stopalama:

Mezomorfnu komponentu, koja se očituje u naglašenosti mišića i kostiju, u ćoškovima, tvrdim konturama tela, u snažnom reljefu mišića, dugim i snažnim rukama i nogama, i u naglašenosti regiona ramena u odnosu na karlični region;

Ektomorinu komponentu, koja se pokazuje u linearnosti i nežnosti telesne gradje, u dugim rukama i nogama u odnosu na trup, u odredjenoj ’’decentralizaciji’’ telesne mase i u naglašenosti čeonog regiona lobanje u odnosu na region lica.

Šeldon daje po sedam ocena svakoj od navedene tri komponente, i to tako, da brojka 1 označava minimum, a brojka 7 označava maksimum pojedinih komponenata. Sa brojem 4 ounačava se srednja zastupljenost komponente tako da slika muške figure, koja odgovara Šeldonovom somatotipu, pokazuje izrašenu ujednačenost sve tri komponente, a prema tome odgovarajuće psihičke i radne dispozicije, ženski lik odgovara somarotipu to jest minimalnim endomorfnim i mezomorfnim, a jako naglašenim aktomorfnim somatskim karakteristikama što opet odgovara odredjenim psihičkim i radnimos obinama.

Ozbiljan nedostatak Krečmerove somatotipologije je u tome , što veliki broj različitih ljudskih tipova rasporedjuje u svega tri grupe, dok Šeldenova somatotipologija daje 343 teorijski moguće kombinacije. Istina je da se u praksi nalazi samo 78 različitih somatotipova, ali je i to osetno više od Krečmerova somatotipskog trojstva. Napominje se da Šeldonova školaklasifikaciju različitih telesnih konstrukcija vrši merenjima na pet tregiona ljudskog tela (širina lica, širina trupa,do tri mere za obim ruku, obim trupa i obim nogu) kao i da postoje odredjene vezi izmedju Krečmerove i Šeldonove somatotipologije beldonove somatotipologije.

3

Nije suviše uprošćeno ako se kaže da endomorfni tip Šeldona uglavnom odgovara pikničkom tipu Krečmerove somato-tipologije;da je mezomorfni tip sličan atletskom čoveku, a ektomorfni tip sličan leptosomatskom čoveku po Krečmerovoj somatotipologiji.

Odgovarajuće veze postoje i izmedju psihičkih i radnih osobina sličnih somatotipova po jednoj, odnosno po drugoj klasifikaciji,ali ostaje činjenica da je Šeldonov sistem mnogo elastičniji i da dopušta mnogo finiju diferencijaciju veza izmedju telesne konstrukcije s jedne strane, a radnih i psihičkih sposobnosti s druge strane.

Može se prema tome, očekivati da će Šeldonova somato-tipologija kada jednom bude sakupila odgovarajući broj posmatranja, i izvršila koleracionu analizu izmedju telesne gradje i psihičkih osobina,a pre svega i sposobnosti za rad, dobiti prevagu nad starijim, na oko jednostavnijim, ali krućim sistemom Krečmerove psihosomatotipologije. Time če se dobiti dragocen doprinos nauci o radu.

’’Bihejviorističke’’ karakterologije

Za razliku od psihosomato-tipološkog pristupa proučavanju radnih i psihičkih osobina čoveka, takozvane ’’bihejviorističke ’’ karakterologije potpuno zanemaruju telesnu gradju čoveka, koncentrišući svoju pažnju na ponašanje pojednica.

Za naše potrebe je nmajprikladnija karakterologija koju je francuski naučnik Gaston Berže (Gaston Berger) koncipirao na osnovu opsežnih istraživačkih radova nakolicine nizozemskih naučnika.

Berže posmatra čoveka van radnog mesta jer su njegove reakcije sonda spontanije, ceneći reakcije pojedinaca na izvesne stimulanse koje dolaze iz okruženja, Berže smatra da je korisno posmatrati reakcije na relativno ’’manje važne impulse’’, čije su posledice ireverzibilne.

Berže razlikuje primarne i sekundarne karakterološke komponente.

Primarnim zove one, koje za karakter čoveka važnije i koje se veoma sporo menjaju.

Sekundarni karakterološki elementi se lakše zapažaju brže menjaju, ali su manje važni za karakter u celini.

Berže razlikuje tri primarne i šest sekundarnih komponenata ljudskog karaktera. Mi ćemo ovde razmatrati samo primarne i napomenuti da sa za svaku od njih mogu odrediti pozitivne i negativne osobine. Ovaj dihotomijski ili dualni pristup je jednostavan, ali se u životu ne može uvek primeniti bez izvesnih poteškoća.

Primarne komponente ljudskog karaktera prema Beržeovoj karakterologiji su: Emotivnost Aktivnost Metodičnost

4

Emotiva je onaj čovek, koji na manje neprijatnosti, recimo u gužvi pred nekom prodavnicom, žestoko reaguje, dok je ne emotivan onaj koji će takve naprijatnosti mirno podnositi.

Aktivan čovek je onaj koji će nalaziti posla i onda kada je i radno vreme isteklo i kada je sve sližbene dušnosti za taj dan uredu obavio. Neaktivan je takav čovek koji posle izvršenja njegovih radnih obaveza ne traži i ne prihvata nikakav drugi posao dobrovoljnog karaktera.

Metodičan čovek ima osobine da daleko unapred planira ne samo krupnije i važnije poslove, neogi i one čija priprema ne bi tražila neko veće zalaganje. Čoveka smatramo nemetodičnim ako takve poslove koji ne idu u red zaduženja vezanih za takvo radno mesto, obavlja praktički bez ikakve prethodne pripreme.

Jasno je da prema dualnoj klasifikaciji čovek može da bude emotivan ili ne emotivan time da svaki od ta dva tipa može da bude bilo aktivan, bilo neaktivan. Emotivni ili aktivni, mođe da bude metodičani ili nemetodičan, to važi i za svaku od ostale tri kombinacije. Tako dobijamo svega osam kombinacija.

5