NAJBOLJE

2010.

KKAAKKOO SSMMOO BB IIRRAALL II „„NNaajjbboolljjee iizz SSrrbbiijjee““ uu 22001100..

Kao i prošle godine, u izboru „Najbolje iz Srbije“ pravo

učešća imali su svi privredni subjekti koji žele da daju

doprinos izgradnji svog korporativnog i robnog imidža.

Ove godine, učestvovalo je 225 brendova, od kojih je njih četr−

desetak dobilo statue i plakete, a još desetak odabranih imaće

privilegiju da njihovi proizvodi budu izloženi u TOP Corneru u

vodećim trgovinskim lancima tokom januara 2011. Učesnicima

su osigurane i dodatne koristi u vidu promocije i predstavljanje

najboljih na međunarodnim sajmovima u inostranstvu.

NNaaččiinn iizzbboorraaNajbolje će birati rezultati poslovanja i stavovi potrošača/poslov−

nih partnera, uz dopune ocenama žirija.

Tržišno−finansijski (poslovni) kriterijumi polaze od konkretnih

vrednosti, koje određeni brend stvara, a mogu se izmeriti. Po−

datke dostavljaju preduzeća, popunjavajući Upitnik. Preduzeća

(tj. ovlašćeni predstavnici) čine to pod punom moralnom i prav−

nom odgovornošću i uz dostavljanje dokaznih materijala za po−

jedine sertifikate, nagrade i ostale podatke. Kontrola i korekcije

vršiće se na osnovu zvaničnih podataka PKS, NBS i drugih in−

stitucija, i na osnovu saznanja samih članova žirija. U ukupnom

zbiru, od 100 maksimalnih poena, ovi kriterijumi daju ukupno 60

poena, raspoređenih na sledeći način:

REZULTATI POSLOVANJA (maks. 25 poena)

Ukupan promet kompanije (brenda) u 2009.

(po mogućstvu i za prvo polugođe 2010) − maks. 5 poena

Profit od prodaje brenda (ili ukupan profit za korporativni brend) u

2009. (po mogućstvu i za prvo polugođe 2010) − maks. 5 poena

Profitna stopa u 2009. (po mogućstvu i za prvo polugođe 2010)

− maks. 5 poena

Investicije u brend u 2009. (po mogućstvu i za prvo polugođe

2010) − maks. 5 poena

Aktuelno tržišno učešće u grani, na tržištu Srbije 2010. − maks.

5 poena

INTERNACIONALIZACIJA (maks. 15 poena)

Broj inostranih tržišta na kojima je kompanija (ili brend) prisutna (sa

vrednošću izvoza na njima od minimum 100.000 ) − maks. 5 poena

Ukupan izvoz brenda, u , za 2009. (po mogućstvu i za prvo po−

lugođe 2010) − maks. 5 poena

Ukupan izvoz datog brenda (preduzeća) procentualno u odno−

su na ukupnu prodaju brenda (preduzeća) u posmatranom peri−

odu − maks. 5 poena

NEMATERIJALNE VREDNOSTI (maks. 20 poena)

Trademark registracija, zaštitni znak, zaštita od falsifikovanja u

Zavodu za intelektualnu svojinu, kao i u drugim zemljama −

maks. 5 poena

Standardi kvaliteta (ISO, HCCP, drugi relevantni standardi za

određenu robnu grupu ili namenu proizvoda) − maks. 5 poena

Priznanja na domaćim i međunarodnim sajmovima, te od rele−

vantnih institucija i organizacija, u 2010. godini − maks. 5 poena

Društvena odgovornost kompanije − uz dostavljanje podataka,

akcija i sredstava koja su uložena u 2009. i prvoj polovini 2010.

godine − maks. 5 poena

* Na osnovu terenskog istraživanja formira se lista, koja je

predmet daljeg ocenjivanja.

** U prvoj fazi se na lokalnim sajtovima glasa (opštinski sajtovi),

a zatim se na osnovu toga formira lista koja ide na glasanje

na oficijelni sajt Akcije.

SLOBODNE OCENE ČLANOVA ŽIRIJA

Članovi žirija na osnovu svog iskustva i kompetentnosti dali su i

ove godine svoju ocenu vrednosti pojedinih nominovanih brendo−

va, ceneći i stvari koje nisu ušle u istraživanja i analizu, a na osno−

vu svoje stručne procene.

6

Robnibrendovi

Korporativni brendovi

Finansije i osiguranje

Proizvodnadobra −

poslovnotržište

Lokalnibrendovi

Najboljilični brend

Standardni tržišno−finansijski kriterijumi 60 60 − 60 − −

Prilagođeni tržišno−finansijski kriterijumi − − 60 − 60 −

Percepcija potrošača /reprezentativni uzorak 25 20 20 − − 10

Glasanje putem interneta 5 5 5 5 30 10

Glasanje putem e−maila/ Percepcija poslovnihpartnera, stručna javnost

− 5 5 25 − 10 + 10

Ocene stručnog žirija 10 10 10 10 10 10

UKUPNO 100 100 100 100 100 50

TTRRŽŽIIŠŠNNOO--FFIINNAANNSSIIJJSSKKII ((PPOOSSLLOOVVNNII)) KKRRIITTEERRIIJJUUMMII

Dr Saša Veljković, Ekonomski fakultet

u Beogradu

O ve godine je po sedmi put održan izbor najboljih do−

maćih brendova u okviru Akcije „Najbolje iz Srbije“,

koju organizuju Ministarstvo trgovine i usluga, Privred−

na komora Srbije i dnevni ekonomski list „Privredni pregled“.

Ciljevi Akcije ostali su nepromenjeni. I dalje želimo da is−

taknemo vrednosti domaće privrede i tržišnog načina raz−

mišljanja, ali i da nagradimo strane kompanije i brendove ko−

ji se proizvode u Srbiji, i dalje plasiraju na inostrano tržište.

Drago nam je što je Akcija zaživela i što je veliki broj vas

uzeo učešća u njoj prethodnih godina, kao i to da u ovoj godi−

ni, teškoj za poslovanje, imamo za desetak odsto više prijavlje−

nih brendova u odnosu na 2009. Raduje nas što i potrošači i

preduzeća Akciju vide kao doprinos razvoju tržišta i promovisa−

nju najboljih brendova koje Srbija ima. Tim pre što prepoznatlji−

vi i jaki brendovi oslikavaju uspešnu privredu i pokazatelj su

snage i stabilnosti i u turbulentnim ekonomskim prilikama.

Metodologija i kriterijumi odabira prijavljenih brendova su

transparentni i stručno i naučno utemeljeni, a u donošenju

konačne odluke značajnu ulogu imaju rezultati istraživanja

mišljenja i stavova potrošača i poslovnih partnera.

Učešćem u Akciji „Najbolje iz Srbije“ činite puno za sebe

i svoj brend, ali i za Srbiju, jer nema jake privrede bez jakih

brendova. Nadam se da ćete stoga i narednih godina biti deo

naših napora da unapredimo imidž domaćih brendova.

Pridružite se najboljima!

SSAAMMOO JJAAKK II BBRREENNDDOOVV II oosslliikkaavvaajjuu uussppeeššnnuu pprriivvrreedduu

7

Dr Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga

8

Sudeći po tome koliko Srbija štiti svoje najbolje proizvode

moglo bi da se kaže da uz jednu čašu meda ide mnogo

čaša žuči: jer samo je homoljski med postao i zvanično

svetski brend. Ostali će se, bar po onome koliko je država pomo−

gla Homoljcima, ovaj nimalo jevtin posao, uspešno prepoznati u

onom delu stiha u kome slavni Njegoš pominje žuč.

Ali, da pođemo od početka: za godinu dana koliko je prošlo od

prethodne akcije „Najbolje iz Srbije“, samo je, dakle, homoljski

med zaslužio i zvanično dobio međunarodnu zaštitu ime−

na i to 4. maja 2010. godine. Taj posao je počela i za−

vršila opština Žagubica koja se nije zaustavila samo

na tome da zaštiti geografsko poreklo meda u zemlji

nego je nastavila pravo u Evropu gde je preko tzv.

Lisabonskog aranžmana, homoljski med dobio i

međunarodnu zaštitu geografskog porekla, a podneta

je i prijava za zaštitu dizajna ambalaže.

Ova priča zaslužuje da bude valjano ispričana kao primer i

putokaz ostalima u Srbiji pa zato valja navesti i upozorenje da svi

koji se na ovaj put odluče podsete narodne mudrosti u kojoj se

pominje i kljuse. Opština Žagubica, preko opštinskog Udruženja

pčelara finansirala je kompletan postupak: od izrade projekata,

plaćanja taksi, sve do realizacije. Ministarstvo poljoprivrede je

učestvovalo u postupku samo davanjem saglasnosti na elaborat,

a Zavod za intelektualnu svojinu, savetima u izradi elaborata i is−

pitivanjem ispunjenosti zakonskih i uslova kvaliteta.

Homolje je, kako je utvrdio Zavod za intelektualnu svojinu,

jedna potpuno zaokružena sredina na 760 kvadratnih kilome−

tara, sa svih strana okružena planinama, gde praktično ne po−

stoji mogućnost mešanja pčela s drugim sredinama. To je iz−

razito siromašna oblast, ali koja se nije zadovoljila time da

ima samo oznaku geografskog porekla na domaćem, već i na

međunarodnom nivou.

KKaakkoo zzaaššttiittiittii bbrreennddDa bi bila važeća oznaka geografskog porekla mora prvo da

bude ustanovljena. A, da bi bila ustanovljena mora da bude po−

tanko obrazložen način proizvodnje, mora da bude urađen elabo−

rat o načinu proizvodnje koji se odnosi na jasno opredelje−

no geografsko područje, kaže direktorka Zavoda za in−

telektualnu svojinu Srbije, Branka Totić.

Taj elabortat nije lako sačiniti jer iz njega moraju

jasno da se vide osnovne karakteristike proizvoda.

Ako se, na primer, radi o vinu, opis svojstava vina.

Zato elabrat rade stručnjaci i država, odnosno mini−

stratsva poljoprivrede i nauke imaju zadatak da pomognu

izradu tih elaborata, dodala je ona.

Nije lako udruženjima proizvođača sa određenog područja

da urade elaborat, oni to svakako ne mogu sami i oni moraju da

angažuju nekoga veoma stručnog. Kod nas je problem što po−

stoji određeno nepoverenje prema tom udruživanju. A u stvari

oznake geografskog porekla su prava koja nisu individualna,

monopolska prava nego zajednička prava određenih proiz−

vođača sa određenopg područja. A ovde još postoji strah od ne−

kih „kolhoza“ i to udruživanje ne ide baš najbolje, smatra Totić.

Uobičajeno je kod dobrih oznaka da samo udruženje kontro−

liše i kvalitet. Ono je najstroži kontrolor ujednačenog kvaliteta. Da−

kle, ne može taj med koji nosi naziv homoljski da bude različit, da

se kad kupite dve tegle meda različitih proizvođača, one razliku−

II ŠŠLLJJIIVVOOVVIICCAAssvveettsskkaa,, aa nnaaššaa

Kako Srbija štiti „svoje“ proizvode

Dnevni ekonomski list : Palmira Toljatija 5, 11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o. www.pregled.rs; direktor: Dušan Jugović; glavni i odgovorni urednik: Slobodan Kljajić; direktor marketinga: Drago Delić;

urednik specijalnih izdanja: Dinko Jeličić; marketing menadžeri: Rada Stojković, Momčilo Konta, Ivana Projović, Nebojša Marković, Dušan Borović, Maja Vidaković;

dizajn i prelom: Zoran Mihailović i Milka Milinčićštampa: Politika a.d; decembar 2010.

VVllaaddaaSSrrbbiijjee ććee

ppooččeettkkoomm 22001111.. ggooddiinnee rraassppiissaattii

kkoonnkkuurrss zzaa ffiinnaannssiirraa--nnjjee zzaaššttiittee oozznnaakkaa

ggeeooggrraaffsskkoogg ppoorreekkllaa

Ljiljana Lukić

9

ju, nego moraju da budu apsolutno identične. Kako to postići, tre−

ba da reše sama udruženja pčelara, upozorava direktorka srp−

skog Zavoda za intelektualnu svojinu.

Pitanje koje se nameće jeste: da li smo zakasnili u

zaštiti pojedinih „samo naših“ proizvoda? Nikad nije

kasno, smatra naša sagovornica. I navodi da je u

Slovačkoj šljiva „sliva“, dakle, tamo se rakija od šlji−

ve zove „slivovica“. Kod nas bi mogla da bude

zaštićena šljivovica samo sa od−

ređenih područja. U Evropskoj

uniji ne dozvoljavaju zaštitu tako

da cela zemlja bude geografsko

područje. Da zemlja figurira u

nazivu zaštićenog proizvoda ni−

je moguće jer je praksa takva

da se štite uža područja, a ne

cela teritorija države.. Pitanje je,

dakle, da li bi uopšte mogla da

se zaštiti „srpska šljivovica“ tim

pre što je teško usaglasiti kvali−

tet. Trebalo bi, naime, usaglasiti

kvalitet tako da sva šljivovica s teri−

torije Srbije bude jednaka. Ali ne može da bude jer se rakija u Sr−

biji tradicionalno proizvodi na različite načine u različitim krajevi−

ma, upozorila je Totić. Kako god, važno je da šljivovica može da

se zaštiti, a kupci širom sveta ne−

ka se opredele hoće li kupiti

našu ili onu iz Slovačke i Bugar−

ske.

ZZaaššttiiććeenn ii nnjjeegguušškkii pprrššuuttU Srbiji je oznakom geograf−

skog porekla zaštićen 51 proiz−

vod, od čega je 36 domaćih, a 15

inostranih, uglavnom iz eks ju.

Upisom u registar u Zavodu za

intelektualnu svojunu zaštićena

su dva hrvatska vina ( postup i

dingač), 5 čeških piva i 8 crno−

gorskih proizvoda među kojima

su uglavnom vina, rakija i nje−

guški pršut.

Samo sedam domaćih proizvoda trenutno ima registrovane

ovlašćene korisnike i to su: krivovirski kačkavalj, voda vrnjci, bu−

janovačka voda akva heba, valjevski duvan−čvarci, futoški sveži i

kiseli kupus, svrljiški belmuž i homoljski med.

Ovlašćene korisnike još nemaju: goveđa užička pršuta, svinj−

ska užička pršuta, užička salama, sremski kulen, sremska do−

maća kobasica, sremska salama, požarevačka kobasica, rtanjski

čaj, homoljski ovčji, kozji i kravlji sir, kladovski kavijar, knjaz miloš

iz Bukovičke banje, petrovačka kobasica (petrovska kolbasa), le−

skovačko roštilj meso i ariljska malina i drugi.

Obeležavanje proizvoda oznakom geografskog porekla

za proizvođače znači veću tržišnu vrednost, jer ih po−

trošač prepoznaje kao proizvode posebnog kvaliteta

i svojstava i spreman je da za njih više plati.

Međutim, samo ovlašćeni korisnici imaju pravo da

svoje proizvode obeležavaju tom oznakom, što

znači da mogu da spreče treća li−

ca da tu oznaku koriste.

U tom smislu geografska

oznaka porekla predstavlja

značajan potencijal za razvoj

ruralnih područja koja uživaju

reputaciju u vezi s određenim

proizvodom, jer doprinosi

očuvanju tradicionalnog i jedin−

stvenog načina proizvodnje tih

proizvoda. Stvarni ekonomski i

privredni napredak tih područja

može se ostvariti tek usposta−

vljanjem sistema zaštite oznaka

geografskog porekla koji će obezbediti plasman proizvoda koji

odatle potiču na evropsko tržište.

II ssvvee ppoo zzaakkoonnuuMaterija zaštite regulisana je

važećim propisima. Zakon o

oznakama geografskog porekla

usklađen je s relevantnim propi−

sima EU i sa zahtevima iz SSP−

a i prelaznog sporazuma o trgo−

vini između Evropske zajednice i

Srbije stupio je na snagu krajem

prošle godine. Na nivou EU si−

stem zaštite oznaka geograf−

skog porekla odnosi se na ozna−

ke za poljoprivredne i prehram−

bene proizvode, a na osnovu

SSP−a pravo na tu zaštitu u EU

imaju i proizvodi iz Srbije.

Zakon o oznakama geografskog porekla definiše ime porekla

i geografsku oznaku i uređuje zaštitu homonimnih geografskih na−

ziva, čime se reguliše zaštita oznaka za proizvode koji potiču iz

mesta čiji su nazivi identični. Kada se jednom ustanovi, oznaka

geografskog porekla traje neograničeno, i to je po svojoj prirodi

kolektivno pravo, što znači da svi proizvođači s određenog lokal−

nog područja mogu da budu ovlašćeni korisnici oznake, ali samo

ako u postupku pred Zavodom dokažu da oznaku koriste na

način koji je propisan elaboratom o posebnim svojstvima proizvo−

PPoommooćć iizz ŠŠvvaajjccaarrsskkee

MMiinniissttaarrssttvvoo ppoolljjoopprriivvrreeddee uuzz ppooddrršškkuu ddrržžaavvee sspprroovvoo--

ddii pprroojjeekkaatt kkoojjii ffiinnaannssiirraa ššvvaajjccaarrsskkaa vvllaaddaa.. OOnn iimmaa zzaaddaa--

ttaakk ddaa ppooddiiggnnee nniivvoo zzaaššttiittee ggeeooggrraaffsskkoogg ppoorreekkllaa uu SSrrbbiijj ii ..

DDoo ssaaddaa jjee ooddoobbrreennoo ppeett oozznnaakkaa ggeeooggrraaffsskkoogg ppoorreekkllaa kkoo--

jj iimmaa ććee ssee ppoommooććii uu ddoobbiijjaannjjuu sseerrttiiffiikkaattaa,, eedduukkaacciijjoomm kkoo--

jjuu ććee rraaddiittii eekkssppeerrttii nnaa tteerreennuu,, kkoojjii ććee uuddrruužžiivvaattii ii oorrggaa--

nniizzoovvaattii pprrooiizzvvoođđaaččee,, ppoommaaggaattii iimm uu iizzrraaddii eellaabboorraattaa ii

ssvviimm ddrruuggiimm pprroocceedduurraammaa zzaaššttiittee ppoorreekkllaa nnaa ssttrraanniimm

ttrržžiiššttiimmaa.. PPrroojjeekkaatt ššvvaajjccaarrsskkee tteehhnniiččkkee ppoommooććii vvrreeddaann

jjee 778800..000000 ššvvaajjccaarrsskkiihh ffrraannaakkaa,, kkaazzaallaa jjee ddiirreekkttoorrkkaa ZZaa--

vvooddaa zzaa zzaaššttiittuu iinntteelleekkttuuaallnnee ssvvoojjiinnee,, BBrraannkkaa TToottiićć..

DDoobbaarr pprriimmeerr

ooppššttiinnee Žž aagguubbiiccaa,,

kkoojjaa jjee zzaaššttiittiillaa

hhoommoolljjsskkii mmeedd..

Med je jedini proizvod koji je testiran u ovoj godini

10

da. Status ovlašćenog korisnika traje tri godine, ali se može pro−

dužavati opet u istom postupku pred Zavodom.

Prijavu za ustanovljenje oznake geografskog porekla može

da podnese bilo koje fizičko ili pravno lice, udruženje, privredna

komora ili državni organ.

Da bi proizvod sa oznakom geografskog porekla koji potiče iz

zemlje koja nije članica EU mogao da se stavi u promet na tržište

evropskih zemalja, država je dužna da odredi nadležni državni or−

gan koji je odgovoran za tu vrstu kontrole, kao i sertifikaciona te−

la koja obavljaju kontrolu. Akreditaciono telo Srbije već je formira−

no i krajem ove ili početkom sledeće godine trebalo bi da počne

da izdaje akreditacije u skladu s evropskim standardima.

II vviinnoo ss mmaarrkkiiccoommPosebno poglavlje u ovoj priči su vina: u Srbiji ubuduće, ume−

sto da budu razlikovana kao do sada kao stona, kvalitetna, vrhun−

ska i čuvena, vina će biti klasifikovana kao vina bez geografskog

porekla i vina s geografskim poreklom, pri čemu će ona s geo−

grafskim poreklom biti podeljena na tri kategorije. Novom klasifi−

kacijom vina iz Srbije, koja je usaglašena s regulativom Evropske

unije (EU), predviđeno je da se vina s geografskim poreklom − re−

gionalna, kvalitetna i vrhunska − obeležavaju evidencionim marki−

cama različitih boja. Ove markice će omogućiti i državi da lakše

prati proizvodnju i promet tih vina, a registar vina i alkoholnih pića

vodi Ministarstvo poljoprivrede.

Takozvana regionalna vina, koja se proizvode isključivo od

grožđa iz nekog od tri regiona − centralne Srbije, Vojvodine i Ko−

sova, uz mogućnost korišćenja 15 odsto grožđa iz nekog drugog

regiona u zemlji, obeležavaće se zelenom evidencionom marki−

com i oznakom GI. Kvalitetna vina s kontrolisanim geografskim

poreklom i kvalitetom će smeti da se proizvode isključivo od

grožđa iz jednog rejona ili vinogorja i biće obeležena crvenom

markicom i oznakom KPK. Najkvalitetnija vina − vrhunska s kon−

trolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom pro−

izvodiće se isključivo od grožđa iz jednog rejona ili vinogorja i biće

obeležena ljubičastom evidencionom markicom i oznakom

KGPK. Svaka evidenciona markica imaće jedinstven broj, a na

njoj će se pored skraćenih oznaka za kategoriju kvaliteta, nalazi−

ti i upisana godina berbe.

Evidencione markice štampaće Zavod za izradu novčanica,

da će imati osam oblika zaštite i da će zloupotreba biti nemo−

guća. Svaki proizvođač će, nakon dobijanja potvrde nadležnih

službi o kvalitetu vina koje proizvodi, dobijati evidencione mar−

kice tačno za onu količinu vina koju proizvodi. Uvođenjem evi−

dencionih markica, vino je postalo prvi poljoprivredno−prehram−

beni proizvod u Srbiji koji ima označeno geografsko poreklo,

što bi u budućnosti moglo da se desi i s raznim vrstama sireva,

kajmakom, ajvarom. U Srbiji je trenutno, vinovom lozom zase−

jano oko 25.000 hektara, a oko 50 vinarija proizvodi 120 vrsta

vina s geografskim poreklom.

Znak „Najbolje iz

11

Za proteklih sedam godina, kroz akciju „Najbolje iz Srbije” prošlo je višeod dve i po hiljade kompanija, koje je stručni žiri vrednovao na osnovutržišno−finansijskih kriterijuma i percepcije potrošača.

Ako se osvrnemo i pogledamo unazad, među nosiocima ove prestižne na−grade našle su se vodeće kompanije: Knjaz Miloš, Bambi, Dijamant, Fabrikaakumulatora Sombor, Mlekara Šabac, Alfa plam, Jaffa, Carnex, Metalac, Mes−ser Tehnogas, Mercator S, Peštan, RB Global, Simpo, Delta Maxi grupa, Tele−kom, Centroproizvod, Hemofarm, Carlsberg, Zekstra, Mona, Lasta, Državna lu−trija Srbije i mnoge druge. U uslovima oštre konkurencije i tranzicije one uspe−vaju da održe korak s renomiranim svetskim brendovima na domaćem i ino−stranom tržištu. ”Najbolje iz Srbije” je priznanje uspešnosti i kvaliteta. I ne sa−mo to, već i dodatnu motivaciju za konstantnim unapređenjem proizvodnje iusluge koju pružaju. Jedna od glavnih prednosti nagrade „Najbolje iz Srbije“ je−ste mogućnost korišćenja znaka na ambalaži i u promotivne svrhe. Tu su kom−panije prepoznale značaj ove akcije i nagrade i ovom prilikom navodimo samoneke od njih koje su to iskoristile na pravi način.

Definisanjem vrednosti proizvoda i usluga krajnji potrošač postaje centarposlovnog univerzuma, pa se samim tim sve vrti oko njega. Kada je nešto „Naj−bolje iz Srbije“, i uz to su u tome učestvovali sami potrošači, to znači da je tajbrend dostigao vrhunac u svom poslovanju.

Nosioci nagrade najbolji su pokazatelj uspešnosti, strateškog planiranja, ra−

da, razvoja, inovacija, unapređenja tehničko−tehnoloških procesa koji čine ce−

linu, a sve u službi potrošača. Istovremeno, i najbolji promoteri domaće privre−

de i Republike Srbije u svetu. Kompanije koje su dobile statue ili plakete „Naj−

bolje iz Srbije“, znak su koristile u predstavljanju na svim relevantnim sajmovi−

ma u zemlji i inostranstvu, reklamnim kampanjama, kao i u dodatnom pozicio−

niranju vizuelnog identiteta, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu..

Samo u prethodne dve godine znak „Najbolje iz Srbije“ u promotivne i mar−

ketinške svrhe iskoristile su vodeće domaće kompanije. Među njima posebno

se izdvajaju Fabrika akumulatora Sombor, Mlekara Šabac, Alfa plam Vranje,

RB Global Užice, Peštan Aranđelovac, Jaffa Crvenka, Messer Tehnogas Beo−

grad, Simpo Vranje, Carlsberg Srbija, Hemofarm Vršac i druge. Neke od tih

promotivnih akcija i oglasa predstavljamo u ovom izdanju publikacije „Najbolje

iz Srbije“ za 2010. godinu. Sama činjenica da su od brojnih prestižnih nagrada

koje su prethodnih godina ponele, odabrale upravo znak „Najbolje iz Srbije“

najviše govori o značaju i vrednosti koje kompanije pridaju ovom znaku i na−

gradi. Shodno tome, sigurno su ostvarile određeni benefit u prodaji svojih pro−

izvoda i usluga, jer su kod potrošača dobili nesumnjiv utisak da je to nešto iza

čega stoji kvalitet i sigurnost. Brend poseduju i prepoznaju samo i isključivo krajnji potrošači. Poverenje

koje poklanjaju bilo kom proizvodu ili usluzi zasniva se na obećanju koje se nu−di i kvalitetu koji se pruža. Najbolje iz Srbije odraz je upravo tog magičnog re−cepta, a u stvari krajnje jednostavnog, da se samo i isključivo radom, kvalite−tom i neprestanim inovacijama može očuvati kvalitet i opstati u samom vrhu!

Srbije“ u reklamnim kampanjamaIvana Projović

11

Za proteklih sedam godina, kroz akciju „Najbolje iz Srbije” prošlo je višeod dve i po hiljade kompanija, koje je stručni žiri vrednovao na osnovutržišno−finansijskih kriterijuma i percepcije potrošača.

Ako se osvrnemo i pogledamo unazad, među nosiocima ove prestižne na−grade našle su se vodeće kompanije: Knjaz Miloš, Bambi, Dijamant, Fabrikaakumulatora Sombor, Mlekara Šabac, Alfa plam, Jaffa, Carnex, Metalac, Mes−ser Tehnogas, Mercator S, Peštan, RB Global, Simpo, Delta Maxi grupa, Tele−kom, Centroproizvod, Hemofarm, Carlsberg, Zekstra, Mona, Lasta, Državna lu−trija Srbije i mnoge druge. U uslovima oštre konkurencije i tranzicije one uspe−vaju da održe korak s renomiranim svetskim brendovima na domaćem i ino−stranom tržištu. ”Najbolje iz Srbije” je priznanje uspešnosti i kvaliteta. I ne sa−mo to, već i dodatnu motivaciju za konstantnim unapređenjem proizvodnje iusluge koju pružaju. Jedna od glavnih prednosti nagrade „Najbolje iz Srbije“ je−ste mogućnost korišćenja znaka na ambalaži i u promotivne svrhe. Tu su kom−panije prepoznale značaj ove akcije i nagrade i ovom prilikom navodimo samoneke od njih koje su to iskoristile na pravi način.

Definisanjem vrednosti proizvoda i usluga krajnji potrošač postaje centarposlovnog univerzuma, pa se samim tim sve vrti oko njega. Kada je nešto „Naj−bolje iz Srbije“, i uz to su u tome učestvovali sami potrošači, to znači da je tajbrend dostigao vrhunac u svom poslovanju.

Nosioci nagrade najbolji su pokazatelj uspešnosti, strateškog planiranja, ra−

da, razvoja, inovacija, unapređenja tehničko−tehnoloških procesa koji čine ce−

linu, a sve u službi potrošača. Istovremeno, i najbolji promoteri domaće privre−

de i Republike Srbije u svetu. Kompanije koje su dobile statue ili plakete „Naj−

bolje iz Srbije“, znak su koristile u predstavljanju na svim relevantnim sajmovi−

ma u zemlji i inostranstvu, reklamnim kampanjama, kao i u dodatnom pozicio−

niranju vizuelnog identiteta, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu..

Samo u prethodne dve godine znak „Najbolje iz Srbije“ u promotivne i mar−

ketinške svrhe iskoristile su vodeće domaće kompanije. Među njima posebno

se izdvajaju Fabrika akumulatora Sombor, Mlekara Šabac, Alfa plam Vranje,

RB Global Užice, Peštan Aranđelovac, Jaffa Crvenka, Messer Tehnogas Beo−

grad, Simpo Vranje, Carlsberg Srbija, Hemofarm Vršac i druge. Neke od tih

promotivnih akcija i oglasa predstavljamo u ovom izdanju publikacije „Najbolje

iz Srbije“ za 2010. godinu. Sama činjenica da su od brojnih prestižnih nagrada

koje su prethodnih godina ponele, odabrale upravo znak „Najbolje iz Srbije“

najviše govori o značaju i vrednosti koje kompanije pridaju ovom znaku i na−

gradi. Shodno tome, sigurno su ostvarile određeni benefit u prodaji svojih pro−

izvoda i usluga, jer su kod potrošača dobili nesumnjiv utisak da je to nešto iza

čega stoji kvalitet i sigurnost. Brend poseduju i prepoznaju samo i isključivo krajnji potrošači. Poverenje

koje poklanjaju bilo kom proizvodu ili usluzi zasniva se na obećanju koje se nu−di i kvalitetu koji se pruža. Najbolje iz Srbije odraz je upravo tog magičnog re−cepta, a u stvari krajnje jednostavnog, da se samo i isključivo radom, kvalite−tom i neprestanim inovacijama može očuvati kvalitet i opstati u samom vrhu!

Srbije“ u reklamnim kampanjamaIvana Projović

12

Čvarak je srpska, a verovatno i strana reč. Vuk Ka−

radžić je upisao u svom Rečniku, ali bez objašnjenja.

Nema je ni u Vujaklijinom ni Aleksićevom Leksikonu

stranih reči. U Valjevu, gde se posebno tokom jesenjih dana i

vreme svinjokolja ta reč svakodnevno pominjala, godinama

kruži pitalica: „Šta je to što se na toploti skuplja?“. Odgovor je:

„ Čvarak“. Zapravo, čvarak je produkt koji nastaje topljenjem

slanine. Nedovoljno otopljeni komadići sala i slanine na kojima

ima i mesa, posle ceđenja masti, zovu se čvarci. Proizvode

se diljem Srbije, Mađarske, u Slavoniji u Hrvatskoj,

Bosni... Ipak, samo u valjevskom kraju proizvode

se duvan−čvarci. Ime su dobili, jer izgledom i

zlatnožutom bojom podsećaju na narezan du−

van, pripremljen za uvijanje cigareta. Prvi deo

tehnološkog postupka je isti, a drugi, kada od

običnih postaju duvan−čvarci, dobro je čuvana

valjevska tajna. E, ta tajna je i zvanično postala

srpski brend!

Valjevac Slaven Batočanin, vlasnik mesarske rad−

nje „Zlatibor“, duvan−čvarke patentirao je još pre četiri godine,

a ima i zvaničnu ispravu o žigu, odnosno brendu, koji izdaje Za−

vod za intelektualnu svojinu u Beogradu. Dakle, kada u marke−

tima u zemlji i inostranstvu vidite duvan−čvarke, znajte da se ra−

di o zvaničnom srpskom brendu.

− Duvan−čvarci se 100 odsto termički obrađuju i nema nika−

kvih aditiva sem kuhinjske soli. Tehnologija proizvodnje je po−

znata svakom dobrom mesaru. Komadi masnog tkiva svinje se

stavljaju u veliki kotao, mešaju se i tope najmanje sedam sati i

potom cede kroz krpu dok se ne dobije izgled čvaraka, kao fi−

nog duvana. Međutim, retko ko zna da napravi duvan−čvarke

čiji će rok trajanja biti do 4 meseca. To je zanat koji postoji 100

godina i po kojem je valjevski kraj prepoznatljiv − objašnjava

Batočanin. Priča o vekovnoj starosti čvaraka se ne uklapa s

Vukovim istraživanjem, ali to sada nije bitno. Izvesno je da su

čvarci znatno ranije proizvođeni u Srbiji.

Otkako je patentirao duvan−čvarke, Batočanin tvrdi, da ne−

ma kontinenta na koji ovaj specijalitet nije stigao, iako je on pro−

daju ograničio samo na radnju.

− Kupuju ih najviše stranci, po 3−4 kilograma, u posledenje

vreme dolaze iz mnogobrojnih ambasada u moju radnju na va−

ljevskoj pijaci. Naš svet ih najviše koristi za slave i svadbe dok

su van granica naše zemlje postali ekskluziva za krem

društvo, pa ih je pesnik Andrej Jelić Mariokov na−

zvao „srpskim kavijarom“. Na žalost, sve je to i

dalje „sitno“ pošto je proizvodnja duvan−čvaraka

u valjevskom kraju i dalje minimalna zbog manj−

ka svinja. Jedna svinja, od 200 do 250 kilogra−

ma naime, može dati 20−25 kilograma čvaraka,

dok su, na primer, dnevne potrebe Beograda za

ovim proizvodom oko 2 tone. Moja računica poka−

zuje da se dnevno u Srbiji, tokom cele godine, može

plasirati 6−7 tona čvaraka, a to je jedna farma od 300 komada

svinja, odnosno kada se preračuna u novac, oko 17 miliona

evra godišnje − kaže Batočanin.

SSrrppsskkaa mmaalliinnaa,, nnaajjbboolljjaa uu ssvveettuu Valjevski kraj, a i cela Srbija, poznati su i po još dva proiz−

voda − malini i šljivi. Malina je intenzivno u valjevskom kraju

počela da se gaji pedesetih godina prošlog veka. Nadaleko je

poznata „Valjevka“, autohtona, domaća sorta. Vremenom Ari−

ljani su preuzeli primat, pa su sada oni najveći proizvođači ma−

line, ali Valjevci tvrde da je kvalitet na njihovoj strani. Bez obzi−

ra na lokalne zađevice u jednom su saglasni − srpska malina je

najbolja na svetu.

SSrrppsskkii kkaavviijjaarr POPULARNIJI U SVETU NEGO KOD NAS

Duvan−čvarci, suva šljiva, sveža i prerađena malina pravi su srpski brendovi, čija budućnost tek dolazi

MMiidduuvvaann--ččvvaarrkkee

nnaajjvviiššee kkoorriissttiimmoo zzaassllaavvee ii ssvvaaddbbee,, ddookk ssuu

vvaann nnaaššee zzeemmlljjee ppoossttaalliieekksskklluuzziivvnnoo pprreeddjjeelloo zzaa

kkrreemm ddrruuššttvvoo,, ppaa iihh jjee ppee--ssnniikk AAnnddrreejj JJeelliićć MMaarriioo--

kkoovv nnaazzvvaaoo „„ssrrppsskkiimmkkaavviijjaarroomm““

Slobodan Raković

13

Srbija je u 2009. godini bila vodeći izvoznik maline u svetu

s plasmanom od 63.300 tona i ukupnim prihodom od 200 mili−

ona dolara (3.154 dolara po toni). Čile i Srbija su zemlje koje su

već godinama najveći eksporteri maline, pa je u 2008. godini

srpski izvoz iznosio 54.900, a čileanski 39.709 tona. Ali, u toj

sezoni Srbija je zabeležila znatno veći prihod (203.600.000 do−

lara ili 3.710 po toni) od Čilea čija je malina vredela 3.142 do−

lara po toni (ukupan prihod 124.751.265 dolara).

Srpski izvoznici su prošle godine prodali više maline nego

što je rodilo, trgujući i zamrznutim zalihama iz prethodne berbe.

Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država (US−

DA) objavilo je da je 2009. godine u

svetu proizvedeno ukupno 325.000

tona i da su najveći proizvođači SAD

(75.000) i Srbija (60.000). Vodeći po−

trošač ovog voća je Nemačka sa 793

grama po stanovniku godišnje i uvo−

zom od 60.000 tona. Zanimljivo je da

se i Srbija stalno pojavljuje kao uvo−

znik malina, iako strancima prodaje

više od 95 odsto svog roda. Tokom

2008. godine, naši trgovci uvezli su

890.382 kilograma plativši 2.875.554

dolara, a lane 805.000 kilograma za 2,47 miliona dolara. − Naša

malina je bez premca u svetu i to će, uveren sam, da bude do−

kazano i ove godine. Iako se, čak i u akademskim krugovima

pojavljuju procene da su nam zasadi stari i iscrpljeni, srpska

malina će sledećeg jula vredeti 10 ili 20 odsto više od čileanske

− kaže mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za

voćarstvo, koji se posvetio istraživanju u malinarstvu.

SSuuvvaa ššlljj iivvaa ii ppeekkmmeezz nnaacciioonnaallnnii aarrttiikklliiU prvoj polovini 19. veka Srbija je imala spoljnotrgovinski

suficit s Amerikom i to zahvaljujući izvozu suve šljive i pekme−

za. Nekad Srbija beše jedan od najvećih ne samo proizvođaća,

nego i najuglednijih izvoznika šljive u svet, Srbija danas, valja

to otvoreno reći, predstavlja trećerazrednu ''silu'' na svetskoj pi−

jaci ove vrste. Po broju stabala i proizvodnji ovog nacionalnog

voća, koji je nekada bio naš brend, treći smo u svetu, odmah

iza SAD i Kine. Ali, to što danas imamo daleko je ispod mo−

gućnosti. Očekuje se ovogodišnji rod od oko 430.000 tona (la−

ne je to bilo za 100.000 tona više) sa 49 miliona stabala. Kad

se pomene šljiva, najpre se pomisli na valjevski kraj, jer je tu

tradicionalno ima najviše. Prema zvaničnim podacima Zavoda

za statistiku, proizvodnja šljive prošle godine na području Pri−

vredne komore Valjevo, u Kolubarskom i Mačvanskom okrugu

iznosila je oko 122.000 tona. To je oko 18 odsto ukupno proiz−

vedene šljive u Srbiji.

Od kompletne proizvodnje 37 odsto ide u prepečenicu, 27

odsto u meku rakiju, 28 odsto u slatko i koncentrovane kaše,

šest odsto u suvu šljivu i samo dva odsto u pekmez. Prak−

tično u rakiju ode 64 odsto ukupne proizvodnje ili 252.000 to−

na šljive.

Najveći deo roda ostane u zemlji da se od njega ispeče loša

ili dobra rakija, koja nije brendirana. Istaknimo samo da je Srbi−

ja nekada živela od šljiva. Šljiva je naša tadicionalna voćka,

proizvodi od nje takođe. Tu tradiciju moramo da iskoristimo za

ekonomski prosperitet, da Evropu i svet njome osvojimo. To

znači da moramo širiti šljivike i od šljive stvarati srpski brend.

Zemlja šljiva, a bez šljiva. Našu proizvodnju šljive danas karak−

teriše 49 miliona stabala s prinosom od 3,5 tona po hektaru i po

ovim rezultatima nalazimo se na 63.

mestu u svetu. U zemlji šljiva opada

broj stabala i proizvodnja već četiri i

po decenije opada. Prinos po stablu

u užoj Srbiji je devet, a u Vojvodini

13,6 kilograma. Pad proizvodnje iz−

nosi četiri odsto godišnje. Profesor

Poljoprivrednog fakulteta u Beogra−

du dr Miladin Ševarlić ističe da ima−

mo skroman prinos i kvalitet ovog

voća, da je proizvodnja uslovljena

tražnjom i da se 70 odsto prometa

ostvari na malo – na pijacama. Poslednjih godina je izgrađeno

nekoliko modernih sušara u valjevskom kraju. Specifičnost pro−

izvodnje šljive u Srbiji je veliko učešće porodičnih gazdinstava.

Potrošnja šljive je kod poljoprivrednog stanovništva pet kilogra−

ma po stanovniku, a kod nepoljoprivrednog dva kilograma po

stanovniku.

SSuuvvoo vvooććee ssvvii ttrraažžee,, aa mmii ggaa nneemmaammooIzvoz šljive u ukupnom izvozu svežeg voća iz Srbije čini sa−

mo 10 odsto, a prinosi po stablu u našoj zemlji su oko tri puta

niži od proseka Evropske unije.

Za izvozno orijentisane proizvođače suvog voća iz Srbije,

Ruska Federacija predstavlja veliki potencijal, ne samo zbog

bescarinskog plasmana robe, već i zbog tržišta koje beleži stal−

ni rast i povećanje uvoza svih vrsta ovih proizvoda. Rusija je

osmi po redu uvoznik suvih šljiva u svetu (posle Nemačke, Ja−

pana, Velike Britanije, Italije, Meksika, Brazila i Belgije), a Srbi−

ja u tom uvozu učestvuje sa svega 1 odsto. U periodu od 2002.

do 2006. godine izvoz suve šljive u Rusiju je porastao za 48 od−

sto, a u 2007. za čak za 74 odsto.

Skoro celokupna godišnja proizvodnja šljiva, višanja, kajsi−

ja, krušaka, jabuka i ostalog voća koje se suši, biće izvezena

na tržište Rusije, Egipta, Nemačke, Austrije, Italije, Hrvatske,

Slovenije i drugih zemalja. Planiraju se i novi proizvodi od ma−

line i šljive, poput ekološki čistog „šljivka“, kolača od suve šljive

koji se priprema po recepturi staroj dva veka, bez ikakvih doda−

taka, čak se ne koristi ni šećer, a suši se na suncu.

14

Već neko vreme slušamo priče o suficitu u srpskom

agraru. A čini se da se nije tako davno moglo čuti da

je ovaj sada „najživlji sektor i zlatna koka srpske pri−

vrede“ na izdisaju, da selo odumire, a nezadovoljni seljaci ma−

sovno dolaze u gradove. Šta se, i da li se uopšte nešto prome−

nilo od tada, mimo statistike i brojki i da li je zaista, „preko noći“

postalo isplativo biti seljak u Srbiji?

E, to, posle silnih uredbi i obećanja, sistema povuci−poteg−

ni, dam ti−ne dam i seci uši, krpi...., ni seljaku više nije jasno.

SSttaattiissttiikkaa nnaajjrraazzvviijjeenniijjaa ggrraannaa pprriivvrreeddeeAko pogleda čovek brojeve, kojima nas u medijima bombar−

duju na svakih desetak dana, stvarno ostane u čudu. Srbija je

u prvih osam meseci ove godine ostvarila trgovinski suficit u

poljoprivredi od oko 650 miliona dolara, što je čak za 8,6 odsto

više nego u istom periodu prošle godine, a stopa pokrivenosti

uvoza izvozom je neverovatnih 204 odsto! I prošla godina je,

prema statistici, za agrar bila berićetna − srpska poljoprivreda

je lane izvezla robu vrednu dve milijarde dolara i jedina je pri−

vredna grana koja je u kriznoj 2009. zabeležila višak u razme−

ni s Evropskom unijom od oko 240 miliona

dolara, od čega čak 180 miliona dolara ot−

pada na voćarstvo. Brojke narasle kao kva−

sac, statistika nam dođe k’o najrazvijenija

grana privrede. Dodajte tu i da je Srbija

među pet najvećih svetskih izvoznika maline,

a da je lane čak bila i najveći, s izvozom vrednim

148,3 miliona evra, zauzevši 23,4 odsto ukupnog

svetskog izvoza, i ko ne bi poverovao u priče o višku i boljit−

ku. Reklo bi se, preliva i para i narodnog zadovoljstva, sve nam

teče med i mleko (ne daj Bože opet!).

KKuukkuurruuzzaa ii zzaa kklleeččaannjjeePa onda, naš kukuruz – izvozni šampion. Ovogodišnji rod,

kažu, zajedno s lanjskim zalihama, podmiruje i domaće potre−

be, a pretiče ga i za izvoz – čak dva miliona tona.

Koliko imamo tog kukuruza, još će nekom (ko, naravno, ni−

je odavde) pasti na pamet da bismo mogli malo i da klečimo na

njemu, čisto dok se ne opametimo.

NNEEMMAA ’’LLEEBBAA OODD PPRRIIČČEE

Brendiranje Srbije: Samo seljak Srbiju spasava

.. .. ..GGllaaddnnee rruukkee,, sslleeppee jjaaddiikkoovvkkee,,

kkaadd ććee hhaajjdduukk bbuunnee iizz tteebbee ddaa ggrruunnee??

PPssoovvkkee ii ppssoovvkkee,, eejj,, uu ččiijjee zzddrraavvlljjee

zzaalluudd jjee oorraannjjee,, zzaalluudd jjee lleettiinnaa??

KKlleettvvee ii kklleettvvee,, zzaa ččiijjee jjee ttrruupplloo kkrraavvlljjee

nnaabbrreekkllaa MMaaččvvaa oodd žžiittaa,, ootteekklloo PPoommoorraavvlljjee,,

bbuurree uu bbuunnee,, zzaa ččiijjee ssee zzuubbee llaavvlljjee

ddiimmii oodd mmlleekkaa oovvccaa ii ddiimmii ppllaanniinnaa,,

kkaadd MMaaččvvaa nniijjee ssiittaa,, kkaadd MMaaččvvaa nniijjee ssiittaa??......

„„SSrrbbiijjaa““,, OOsskkaarr DDaavviiččoo

DDaa

uullaažžeemmoo uu ppoolljjoopprrii --

vvrreedduu kkoolliikkoo ddaajjeemmoo

ssttrraanncciimmaa zzaa „„oottvvaarraannjjee nnoo--

vviihh rraaddnniihh mmeessttaa““,, ssvvii bbiissmmoo

bbiill ii ssiittii.. LLooggiiččnnoo bbii bbiilloo ddaa zzee--

mmlljjaa uuvvoozzii oonnoo ččeeggaa nneemmaa,, ii ll ii

bbaarr,, ččeeggaa jjoojj mmaannjjkkaa.. AA

zzaarr SSrrbbiijjaa nneemmaa mmllee--

kkaa ii ppaassuulljjaa??

Branislava Ivković

15

Jer, što se tiče poljoprivrede, nije Srbima problem izvoz,

kao u drugim sektorima ekonomije, već uvoz.

Dok mi izvozimo kukuruz i maline, dotad pijemo nemačko

mleko?!, jedemo strani pasulj (iz Kine!), a uvozimo čak i kine−

ske bubamare, jer nam ove naše izgleda više nisu dobre. Lo−

gično bi bilo da zemlja uvozi ono čega nema, ili bar, čega joj

manjka. A zar Srbija nema mleka i pasulja? Nema svoja gove−

da, nego uvozi meso iz Mađarske?

Ima Srbija svega toga, ali „nema se“

da se pomogne srpski seljak, makar da

izmuzeno i zaklano proda po iole dobroj

ceni, nego je lakše uvesti. Tako su vuci

siti, samo što ovce više nisu na broju. A

ne bi oni da uvoze, bože sačuvaj. Po−

svađaše se i ministri oko uvoza mleka.

Predstava za narod. Ima igara, samo hle−

ba (i mleka) nema.

Al što reče jedan naš farmer: „Jesam

Čobanin, al ovca nisam“. Ne možeš ni

seljaka doveka. Svake godine ljute se

bitke biju oko otkupnih cena i premija.

Sednu seljaci na traktore i kombajne, do−

hvate motike, pa u demokratske prote−

ste. Jer, za sve ima, tajkuni i monopolisti

godinama se „maze po glavi“, al kad se−

ljak traži veću premiju za mleko, to onda

ni rebalansom ne može ljudski da se reši.

Nema pa nema. Čitav agrar, u preraspo−

deli ovogodišnjeg budžeta, dobi upola

manje para nego što je tražio – svega

650 miliona dinara.

ZZaaddnnjjuu ppaarruu zzaa kkaapp ttuuđđeegg mmlleekkaaMože malčice, ali malo više, nikako.

Popuste i monopolisti, plate veću otkupnu

cenu mleka, al država, jok. I onda Srbi pi−

ju „stranjsko“ mleko, naravno po višoj ce−

ni. „Mi smo, dobra majko, oni što bi dali,

svagda zadnju paru za kap tuđeg mleka“,

spevao bi danas verovatno Jovan Dučić.

A izgleda kao da se vlast stvarno trudi.

Te sva ova statistika, omaknu im se i tu i

tamo veće premije i otkupne cene, pa one

„silne“ subvencije i povoljni krediti... Ako zane−

marimo što stalni rast evra pojede sve benefite od svega toga, is−

pada da seljaku nikad nije dosta. Ili je to ono: ponovi sto puta da

ćeš nekom dati dinar − posle pola godine pričaće se kao da si

dao milione.

Da tu ne bude kraj, cene poljoprivrednih, tačnije prehram−

benih proizvoda poterale su i inflaciju iz planiranog okvira. Ta−

ko kaže guverner i dodaje da bi država trebalo da odreaguje na

povećanje „koje nije izazvano poskupljenjem sirovina“. Eh, “a

da je Pera otišao pravo u policiju...“. Država izgleda ima vrlo

malo snage da se bori s monopolistima (ako su oni jedini pro−

blem). Za sada liči na kuče što samo laje i naskače odozdo, a

videćemo hoće li i ujesti. Sem ako to nije po onoj – vrana vra−

ni oči ne vadi.

SSrrbbiijjaa zzeemmlljjaa ggllaaddnniihh sseelljjaakkaaČak 85 odsto teritorije Srbije su rural−

ne oblasti, u kojima živi više od polovine

čitavog stanovništva. A tamo, svaki drugi

poljoprivrednik živi ispod linije siro−

maštva. Da ulože u poljoprivredu koliko

daju strancima za „otvaranje novih rad−

nih mesta“, svi bismo bili siti.

I onda kažu, potrebno je da poljopri−

vreda postane strateška grana privrede.

Spremili i strategiju razvoja, koja defi−

niše šta će tačno država da uradi u

agrarnom sektoru kako bi je primili u

Evropsku uniju, jer tamo našu poljopri−

vredu čeka pomoć od 30 do 60 miliona

evra godišnje, naravno kad Srbija posta−

ne kandidat. I ministar priča kako i stran−

ci jedva čekaju da ulože u poljoprivredu

u Srbiji, zbog „izuzetno atraktivne geo−

grafske lokacije, pristupa tržištima, po−

voljne cene zemljišta, kao i vladinih me−

ra podrške“.

Poljoprivreda, veli, nije generator

krize, nego šansa za izlazak iz nje. Srbi−

ja bi u narednih desetak godina od te

privredne grane mogla da zarađuje i do

deset milijardi evra.

UUlloožžiittee vveećć jjeeddnnoomm!!Svaki dinar uložen u agrar, vraća se

kao pet, i zato, pamet u glavu − novac na

selo, gde znaju kako da od toga naprave

još više, reče ministar, nekoliko puta.

Pa uložite onda taj dinar, već jed−

nom, odgovaraju seljaci.

A evo, uskoro nam stiže i Upitnik EU, pa

kad nas upitaju, šta i kako, gde i koliko...Biće veselo.

I na kraju, ko zna zašto Mačva nije sita? Ko koči razvoj

agrara? Kiše? Suše? Monopolisti? Ministri? Koga briga, važno

da smo mi dobili novu diku i ponos, „novi srpski brend“ – poljo−

privredu. Jedini je problem – što od priče nema ’leba. A na−

ročito ne jeftinog.

16

Verovatno se malo ko iznenadio što je Coca−Cola i ove,

kao i prethodnih 11 godina, u Interbrendovom

istraživanju proglašena za najbolji brend u svetu. Uo−

stalom, time je samo još jednom potvrđena odavno poznata „iz−

reka“ da bi, u slučaju da izgubi sve što poseduje – osim svoje

formule i brenda – Coca−Cola mogla da ode u bilo koju banku

na svetu i podigne kredit od najmanje 100 milijardi dolara za

novi početak (pri čemu se nimalo slučajno, o Coca−Coli ovde

govori kao o „personi“).

Istovremeno, teško je zamisliti i da je posle objavljivanja

Interbrendove liste 100 najboljih svetskih brendova bilo

ko bio iznenađen činjenicom da su se među prvih de−

set našla samo tri brenda koja ne dolaze iz sveta

tehnike (pored Coca−Cole, tu su još McDonalds i

Disney). I to, ne zato što su tehnološke kompanije

najviše uložile u promociju svojih brendova već pro−

sto zato što je uloga tehnologije dostigla tako drama−

tične razmere.

Međutim, iznenađenjem se ipak smatra poredak samih teh−

noloških brendova i činjenica da je IBM sačuvao poziciju svet−

skog brenda broj 2, a time i prvo mesto u svojoj kategoriji, a da

je Apple, čija je kampanja koja je pratila lansiranje novog pro−

izvoda (iPod) obeležila dobar deo ove godine i stvorila utisak

da na svetu nije bilo važnijeg i „epohalnijeg“ događaja, zapravo

zauzeo 17. mesto. Što jeste napredak u odnosu na prošlogo−

dišnje 20, ali je i dalje daleko iza Microsofta (3), Intela (7), pa

čak i HP−a (10 mesto). Uzgred, isto koliko i Apple, dakle, za tri

mesta (ili 36 odsto vrednosti brenda) svoj rang je popravio i Go−

ogle, koji je u ukupnom skoru zauzeo četvrto mesto.

Da podsetimo, otkako je 1999. godine počela da rangira

globalne brendove, firma Interbrend u vlasništvu njujorškog gi−

ganta Omnicom Group INC, primenjuje niz kriterijuma koji, po−

red ostalog podrazumevaju utvrđivanje načina na koje brendo−

vi utiču na poslovanje kompanija, procenu uticaja brendova na

privlačenje najkvalitetnije radne snage, kao i to koliko brendovi

ispunjavaju očekivanja i obećanja data potrošačima. Kao tri

ključna faktora vrednosti brenda pri tom se uzimaju finansijske

performanse brendiranog proizvoda ili usluge, uloga brenda u

procesu odlučivanja o kupovini i njegova moć u očuvanju kon−

tinuiranog prihoda.

ZZaa „„lluukkssuuzznnee bbrreennddoovvee““ nneemmaa llooššee kklliimmeeInače, „vest“ sa ovogodišnje liste je i to da je vrednost svet−

skih 100 top brendova zbirno porasla za četiri odsto, od−

nosno na 1,2 biliona dolara, ako se odbije pad od 4,6

odsto iz prethodne godine izazvan, kako se navodi

u obrazloženju, „lošom ekonomskom klimom“.

A kad se pored te loše klime uzme u obzir i širi

kontekst, onda ne iznenađuje ni što su neki popu−

larni brendovi ove godine pokvarili svoj rejting – pre

svih Toyota, koja je posle povlačenja miliona automo−

bila sa američkog tržišta zbog potencijalno opasnog de−

fekta izgubila 16 odsto vrednosti brenda i sa 8. pala na 11. me−

sto. Ili da je BP, posle ekološke katastrofe koju je izazvao u

Meksičkom zalivu, nakon devet godina provedenih među najbo−

ljima i uprkos agresivnim i milione dolara vrednim reklamama,

potpuno ispao sa liste, omogućivši tako da Shell svoj rang po−

pravi za čitavih devet pozicija.

No, Toyota će, kažu analitičari, lakše oporaviti svoj brend

jer je i tim povlačenjem automobila pokazala da, baš kao što

tvrdi, visoko ceni bezbednost svog proizvoda, dok će BP−u biti

potrebno mnogo više i vremena i truda. Delom i zato što njegov

biznis zavisi od poverenja vlada i država koje, poznato je, pam−

te duže od „običnih“ potrošača. U svakom slučaju, ovi primeri,

posebno značajni sa stanovišta brend reputacije, pokazali su i

da su debakli u odnosima s javnišću, kakve su iskusili BP i

Toyota, zapravo bili presudniji za gubitak vrednosti tih brendo−

va od opštih ekonomskih prilika.

DDoobbaarr bbrreenndd ssee ččuujjee ddaalljjee oodd FFeejjssbbuukkaa

Kriza promenila proces brendiranja ali nije ugrozila najbolje u svetu

OOssiimm

CCooccaa--CCoollee,,

MMccDDoonnaallddssaa ii

DDiissnneeyyjjaa,, nnaa lliissttii 1100

nnaajjbboolljj iihh ssuu iisskklljjuuččiivvoo

tteehhnnoolloošškkee

kkoommppaanniijjee

Slađana Madžgalj

17

Zanimljivo je i to što su izazovima ekonomskih prilika odoleli i

svoju vrednost manje ili više uvećali i gotovo svi luksuzni brendo−

vi (Cartier 77 mesto, Armani 95, Louis Vuitton 16, Gucci 44,

Tiffany&Co 76 i Hermes 69), kao i da većina novih, odnosno bren−

dova koji su se prvi put našli među 100 najboljih, dolaze iz „sveta

alkohola“ (Jack Daniels, Corona, Jonnie Walker i Heineken).

Ali, iako je 2010. u izvesnom smislu, a reklo bi se i samo za

najsrećnije, bila tek početak dugog puta ka oporavku, i mada je s

novim društvenim medijima unela brojne novine u procese upra−

vljanja brendom i dokazivanja njegove relevantnosti i vrednosti,

prednosti izgradnje dobrog i pouzdanog brenda su, slažu se

stručnjaci, ostale iste. Otuda je i vrh liste bio reativno predvidiv i

otuda su se na njoj istovremeno našli i „stari“, dobro poznati „aso−

vi“ s kraja pretprošlog ili početka prošlog ve−

ka (poput Coca−Cole i IBM−a), ali i neki od

onih koji su „među nama“ jedva koju deceni−

ju (Amazon.com i Microsoft, na primer). Da−

kle, ono što je svima njima zajedničko, pod−

vlače analitičari, ostaje dobar i jasan imidž,

reputacija izvrsnosti u svom polju i sposob−

nost prilagođavanja promenama na tržištu.

PPaasssswwoorrdd aammnneezziijjaa ii nnoovvii tteejjlloorriizzaamm

Sposobnost prilagođavanja promenama u novom brend−

govoru podrazumeva, nema sumnje, i sposobnost društvenog

umrežavanja. A dokle to ide svedoče ne samo „mesta“ zvana

„fan page“, nego i priče o kompanijama, kao što je Gatorade,

na primer, koje zapošljavaju radnike čiji je posao da 24 sata

dnevno – u tri smene – nadgledaju te mreže u nadi da će naći

i naučiti nešto što će im pomoći da delotrvornije promovišu svoj

brend. Kad god neko na Twitteru kaže da pije Gatorade, na pri−

mer, ili na Facebooku pomene to ime, alarm se uključi i dežur−

ni „kontrolori“ započinju svoju misiju. Neki drugi „kontrolori“ su

tako, analizom 36.000 razgovra potrošača obavljenih preko

društvenih mreža od juna 2009. do juna 2010. godine sastavili

listu od 15 najčešće pomenutih brendova.

Ipak, pojavio se i termin „password amnezija“ koji

ukazuje na kratkoročnost onoga što može da se nauči i

dobije na društvenim mrežama. Jer, kažu stručnjaci,

čovek ode „tamo“, kreira svoje korisničko ime i šifru,

„klikne“ na ovo ili ono, a zatim, kad sledeći put poželi da

se vrati na tu stranicu ne može da se seti svoje šifre –

što pokazuje da tu nema stvarnog povezivanja i istinske

participacije. Podaci govore i da video−snimci na kojima

potrošači govore o svojim poslednjim kupovinama u pro−

seku beleže po 24 miliona „gledanja“ za kojima slede

komentari, preporuke, „podela s prijateljima“ – ali i da se

retko koji gledalac na njima zadrži duže od par sekundi.

No, nema sumnje da sajtovi kao što su Facebook, MySpace ili

Twitter, time što omogućavaju komunikaciju u realnom vremenu

između brendova i potrošača, uprkos svemu primoravaju bren−

dove da misle i ponašaju se po njihvoim pravilima i prihvate svo−

ju novu ulogu u „demokratizaciji brendiranja“. Tako i prikupiti od−

ređeni broj cvetova na Twitteru – postaje neka vrsta dnevne nor−

me za svaki brend i čini se da još samo nedostaje neki novi Tej−

lor, koji će patentirati matematičku formulu za uvećanje produk−

tivnosti tog „rada“, nalik onoj pomoći koje je svojevremeno

uvećavana produktivnost u Fordovim fabrikama automobila.

Uteha je, međutim, u tome da i danas mnogi od vodećih svet−

skih brendova, uključujući gotovo polovinu sa liste Fortune 100

kompanija, odolevaju pritiscima ove vrste i ne samo da nemaju

svoj „profil“ u virtuelnom svetu, nego nema naznaka ni da im je

odsustvo iz tog „biznisa“ na bilo koji način za sada nanelo štetu.

IInnvvaazziijjaa bbrreennddoovvaa Sve u svemu, nove tehnologije su, dakle, kroz svoj uticaj na

sve industrije na svim nivoima – od kupaca do proizvođača, sve

to i promenile i na neki način „ubrzale“ svet i „smanjile“ i njega i

kompanije i brendove na meru dostupnu svima voljnim da „kliknu“

PPuutt uu jjeeddnnoomm pprraavvccuu

Nekad simbol luksuza i vrlo jasno profilisanog

pogleda na svet – GM-ov brend Pontiac odve-

zao se pod udarom krize direktno u istoriju – i

to ne samo automobilizma

Kao i tokom prethodne, i ove godine je kroz

bankrotstva, merdžere, akvizicije ili agresivne

„konsolidacije“ pojedinih industrija (poput auto-

mobilske, farmaceutske ili industrije avio-sao-

braćaja), sa scene nestalo mnogo poznatih

brendova i izgubljeno mnogo poslova i tržišta. I

većina toga se nikada neće (po)vratiti jer su i sa-

me kompanije promenile svoje procese i organizaciju, restruk-

turirale se i redefinisale svoje prioritete. Tako je Ford prodao

Volvo kineskoj firmi Geeley, GM ukinuo ili prodao svoje brendove

Pontiac, Saturn, Hummer i Saab, Home Depot ugasio svoj Expo,

Kodak eliminisao Kodachrome, P&G prodao Folgers, Jif, Crisco

i Comet itd. Ali dok su neki čistili svoje portfolije i fokusirali inve-

sticije na manji broj core brendova, neki drugi su, umesto da

neguju sopstvenu različitost, bez velikih investicija, resursa i

marketinških kampanja, išli tamo gde potrošaći već postoje i

samo nastojali da ponude bržu, jednostavniju i jeftiniju uslugu.

Uspeh platformi orijentisanih na potrošače kao što su Facebo-

ok i Twitter, na kojem se odnedavno može „sresti“ čak i britan-

ska kraljica „lično“, Apple iPhone ili Googlov Android, počiva veli-

kim delom na toj vrtsi orijentacije.

18

na naznačeno mesto. Paralelno s tim, pritisak potrošača iz dana

u dan primorava kompanije da menjaju ili „apdejtuju“ svoje

društvene vrednosti, a u toku su i promene „brend pejasaža“ ko−

je su poljuljale uloga stare garde

etabliranih američkih, evropskih

i azijskih brendova. I oni se, na−

ime, sada uključuju u „pretragu“

mogućih odgovora na ono što

se zove „invazija brendova iz

zemalja u ekspanziji“ – Brazila,

Rusije, Indije ili Kine.

Već danas mnogi brendovi

nastali u tim zemljama su lideri

na domaćim tržištima i već da−

nas Google i Yahoo!, recimo, u

Kini ne mogu da se nose sa fir−

mama Baidu i Alibaba, kao što

Nokia i Motorola ne mogu da

dostignu prodaju kompanija

Hauwei i Bird. I što je još važni−

je, ti nacionalni brendovi ne mi−

ruju. Oni se šire – najpre regio−

nalno, a zatim prodiru i dalje,

povećavaju svoj domet, kupuju

zapadne brendove (kao Lenovo, Volvo ili Land Rover), a s njima

i pristup drugim tržištima, distribuciju, proizvodnju, prepoznatlji−

vost i reputaciju brenda, ali i znanja o vrednosti i moćima brenda.

Usput organizuju kurseve na

kojima se dileri izvan njihovih

nacionalnih tržišta

obučavaju da pravilno

izgovaraju i pišu imena

novih vlasnika brenda

ili imena ostalih bren−

dova iz njihove ponu−

de, da razumeju kutlur−

ne i estetske posebno−

sti na kojima je zasnovana nji−

hova relevantnost na nacio−

nalnom tržištu i slično. Za sve

to imaju i punu podršku svojih

vlada, koje i same ulažu

ogromne napore u una−

pređenje nacionalnih brendo−

va i, poput kineske, na primer,

ne žale ni truda ni „subvencija“

kako bi promenile značenje

sintagme „made in China“.

1 (1) COCA−COLA2 (2) IBM3 (3) MICROSOFT4 (7) GOOGLE5 (4) GE6 (6) MCDONALD’S7 (9) INTEL8 (5) NOKIA9 (10) DISNEY10 (11) HP11 (8) TOYOTA12 (12) MERCEDES−BENZ13 (13) GILLETTE14 (14) CISCO15 (15) BMW16 (16) LOUIS VUITTON17 (20) APPLE18 (17) MARLBORO19 (19) SAMSUNG20 (18) HONDA21 (21) H&M22 (24) ORACLE23 (23) PEPSI24 (22) AMERICAN EXPRESS25 (26) NIKE

26 (27) SAP27 (25) NESCAFÉ28 (28) IKEA29 (37) JP MORGAN30 (30) BUDWEISER31 (31) UPS32 (32) HSBC33 (33) CANON34 (29) SONY35 (34) KELLOGG’S36 (43) AMAZON.COM37 (38) GOLDMAN SACHS38 (39) NINTENDO39 (40) THOMSON REUTERS MEDIA

40 (36) CITI41 (35) DELL42 (42) PHILIPS43 (46) EBAY44 (41) GUCCI45 (44) L’ORÉAL46 (48) HEINZ47 (45) ACCENTURE48 (50) ZARA49 (47) SIEMENS50 (49) FORD

51 (52) COLGATE52 (57) MORGAN STANLEY53 (55) VOLKSWAGEN54 (63) BLACKBERRY55 (54) MTV56 (53) AXA57 (58) NESTLÉ58 (60) DANONE59 (56) XEROX60 (61) KFC61 NEW SPRITE62 (62) ADIDAS63 (65) AUDI64 (67) AVON65 (69) HYUNDAI66 (64) YAHOO!67 (81) ALLIANZ68 NEW SANTANDER69 (70) HERMES70 (66) CATERPILLAR71 (71) KLEENEX72 (74) PORSCHE73 (75) PANASONIC74 NEW BARCLAYS75 (80) JOHNSON & JOHNSON

76 (76) TIFFANY & CO77 (77) CARTIER78 NEW JACK DANIEL’S79 (82) MOËT & CHANDON80 NEW CREDIT SUISSE81 (92) SHELL82 (94) VISA83 (79) PIZZA HUT84 (78) GAP85 NEW CORONA86 (72) UBS87 (86) NIVEA88 (95) ADOBE89 (84) SMIRNOFF90 NEW 3M91 (88) FERRARI92 NEW JOHNNIE WALKER93 NEW HEINEKEN94 NEW ZURICH95 (89) ARMANI96 (91) LANCÔME97 (90) STARBUCKS98 (73) HARLEY−DAVIDSON99 (100) CAMPBELL’S100 (98) BURBERRY

Brojke navedene u zagradi predstavljaju rang iz prethodne godine (Izvor Interbrand’s 2010 Best Global Brands)

IInntteerrbbrraannddoovvaa ggooddiiššnnjjaa rraanngg--ll iissttaa 110000 nnaajjbboolljj iihh ssvveettsskkiihh bbrreennddoovvaa zzaa 22001100 ((uu ooddnnoossuu nnaa 22000099.. ggooddiinnuu))

KKrriizzaa oobbaarraa „„bbaajjkkeerree““ aallii nnee ii GGoollddmmaann SSaacchh

Pojedinačne priče o „slučajevima“ sa li-

ste najboljih sadrže i izvesne, u najmanju ru-

ku neočekivane detalje. Od najava da bi

McDonalds svoj zaštitni znak – „burger-

klovna“ mogao da „upregne“ u kampanju za

promovisanje zdrave ishrane dece i ti-

nejdžera, preko ocene da su posledice eko-

nomske krize, što se tiče svetskih top brendova, najeksplicitnije iz-

ražene u padu vrednosti brenda Harley Davidson sa 73. na 98.

mesto, pa do toga je vrednost brenda Goldman Sach, koji je na

početku krize označen kao jedan od sto najzaslužnijih za njeno iz-

bijanje i globalno širenje, i koji je o svojoj poslovnoj etici morao da

svedoči i pred američkim Kongresom (što su tamošnji mediji pre-

nosili kao „telenovelu“), posle prošlogodišnjeg pada od 10 odsto,

ove godine porasla za jedan procenat. Da li će čuveni burger-

klovn uskoro u penziju ili će se uključiti u kampanju za promociju

zdrave ishrane?

19

BBiittii wweebb--ffrriieennddllyy

Među atributima koji sve više postaju imperativ uspešnih bren−

dova je i onaj koji je teško imenovati na bilo kom jeziku izvan ak−

tuelnog žargona ili novogovora koji nas je preplavio, a koji glasi –

biti “friendly” prema ili u odnsu na bilo šta ili svašta. Tako imamo

eco−friendly brendove, pa user−friendly, pa tourism−friendly, pa

energy−friendly, pa smartphone−friendly, pa i web−friendly.

Novi jezik takoreći usput redefiniše i tradicionalne prakse iz−

gradnje brenda i upravljanja brendom, a uticaj i razumevanje

postaju gotovo jednako važni kao i obim i potrošnja. Jer, nika−

da ranije, opominju stručnjaci, iskustvo s brendom nije bilo ta−

ko personalizovano, veza između brendova i kupaca tako ne−

posredna i mogućnost instant komunikacije do te mere otvore−

na. Kupac, naime, više nije samo onaj koji preko Amazona ili

eBay−a „pazari“ svuda po svetu, nego i onaj koji momentalno

„bloguje“, „tvituje“, „četuje“, i momentalno „deli“ svoje utiske o

brendu i ne razmišljajući, s druge strane o tome da je sve vre−

me „praćen“, „spemovan“, arhiviran u cookies, markrian, loci−

ran, i da sve što je „podelio“ nastavlja da postoji negde na in−

ternetu – zauvek. Istina, u međuvremenu se odvija i „beskrajna“

priča o uvek novim pravilima u vezi s privatnošću i korišćenjem

informacija – što je uvek i priča o poverenju u brendove s koji−

ma tu imamo posla. I čak i ako zanemarimo da je već bilo inci−

denata s brendovima za koje se ispostavilo da vladama i nekim

organizacijama i kompanijama dozvoljavaju pristup ličnim infor−

macijama o korisnicima, teško je zanemariti činjenicu da su sve

dobrovoljno postavljene informacije i bez viška nečije koopera−

tivnosti – marketinška zlatna koka.

OOddrržžiivvoosstt –– vviiššee oodd bbiizznniissaa

Među top temama koje su obeležile ovu godinu

bile su i zelena ekonomija, zelene tehnologije,

zgrade, fabrike, banke, logoi, zeleni proizvodi. I

mada su standardi za utvrđivanje šta je to što nešto

zaista čini „zelenim“ i dalje nedovoljno definisani i

bez jasnih univerzalnih pravila, neke istinski zelene

ili novim žargonom rečeno „environmentalističke“

politike i protokoli su utvrđeni i aktivno se primenju−

ju. Tako je postalo jasno i da zeleno poslovanje ne

znači samo odgovornost i brigu o planeti, već i do−

bru zaradu. Uostalom, i potrošači nedvosmisleno

pokazuju da su spremni da plate više za „zeleno“ –

ali istovremeno zahtevaju i konkretnije informacije i

odgovornosti, traže transparentnost kad je reč o

proizvodima i proizvodnim procesima i insistiraju na

tome da žargonski termini poput „prirodno“, „obno−

vljivo“, „održivo“ ili „biorazgradivo“ budu preciznije

definisani i obavezujući.

Sve je to, dakle, doprinelo da i korporacije počnu

ozbiljnije da investiraju u ono o čemu govore – pa je

Walmart, na primer, objavio ambiciozni plan da sva−

ku svoju prodavnicu snabdeva 100% obnovljivom

energijom, Johnson&Johnson obezbedio sebi novi

vid diferencijacije kroz najveći vozni park hibridnih

vozila na svetu, a Bank of Amerika pokrenula interni

program reciklaže čiji ekvivalent je spašavanje

200.000 stabala godišnje.

DDOOOO AAlltteerr CCoommppaannyy ČČaaččaakkBulevar oslobodilaca 149, 32000 ČačakTel/faks: 032/459-200/1/2/3E-mail: office@alter-ca.comWeb sajt: www.alter-ca.com

AAmmiiggaa dd..oo..oo.. KKrraalljjeevvooUl.Tike Kolarevica 66, 36000 KraljevoTel/faks: +381 (0) 36 399 099+381 (0) 36 399 199+381 (0) 36 399 299E-mail: office@amiga.rs Web sajt: www.amiga.rs

AASSWW IInnžžeennjjeerriinngg dd..oo..oo..Takovska 45A, BeogradTelefon: 011/2071-400Faks: 011/2071-409E-mail: office@asw.euWeb sajt: www.asw.eu

AAuurraa dd..oo..oo..Vazduhoplovaca bb18000 NišTelefon: 018/584-976Faks: 018/580-296E-mail: aura@aura.rsWeb sajt: www.aura.rs

SSppeecciijjaallnnaa bboollnniiccaa zzaa rreehhaabbiill iittaacciijjuu BBaannjjaa KKoovviill jjaaččaaPark 4, 15316 Banja KoviljačaTel/faks: +381 (0)15 818-270,818-201, 818-352E-mail: banjakov@eunet.rsWeb sajt: www.banjakoviljaca.rs

BBiioommeedd dd..oo..oo,, BBeeooggrraadd,,Murmanska 1bTel/faks: 011/38-08-367; 011/38-08-541E-mail: office@biomed-group.comWeb sajt: www.biomed.rs

CCaallllmmooddjjuurr zz..rr..Selo Kaldura, SO Prokuplje, Mokranjčeva 22a, NišTel/faks: 018/590-622Mobilni: 064/613-7282E-mail: callmodjur@yahoo.com

CCaarrnneexx AADD IInndduussttrriijjaa mmeessaaKulski put 26, 21460 VrbasE-mail: info@carnex.rsWeb sajt: www.carnex.rs

DDiijjaammaanntt aa..dd.. zzaa pprrooiizzvvooddnnjjuuuulljjaa,, mmaassttii ii mmaarrggaarriinnaaTemišvarski drum 14, 23000 ZrenjaninTelefon: 023/551-050Faks: 023/546-347E-mail: office@dijamant.rsWeb sajt: www.dijamant.rs

DDMMVV IInndduussttrriijjsskkii kkoonnttrroollnnii ssiisstteemmiiKraljevića Marka bb, 18 000 NišTelefon: 018/4591-556Faks: 018/4591-552E-mail: info@dmv.rsWeb sajt: www.dmv.rs

EEkkooffaarrmm dd..oo..oo23. novembar bb36342 UšćeTelefon: +381 (0)36 5430 3715430 084; 5430 084;5430 086; 5430 647E-mail: marketing@ekofarm.rs Web sajt: www.ekofarm.rs

FFaabbrriikkaa mmaazziivvaa -- FFAAMM aa..dd..Jug Bogdanova br. 4237000 KruševacTelefon: 037/430-400Faks: 037/438-809E-mail: ivana.miladinovic@fam.co.rsWeb sajt: www.fam.co.rs

FFooooddllaanndd dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddOmladinskih brigada 86 11070 Novi BeogradTelefon: 011/3182-119Faks: 011/3180-443E-mail: office@foodland.rsWeb sajt: www.foodland.rs

PPrreedduuzzeeććee zzaa pprrooiizzvvooddnnjjuuii pprroommeett JJaassmmiill dd..oo..oo..

Grdovići bb31230 AriljeTelefon: +381 31 892 119; 892 120; 894 780E-mail: office@extremeintimo.comWeb sajt: www.extremeintimo.com

JJAATT AAiirrwwaass aa..dd..Bulevar umetnosti 16, 11070 Novi BeogradTelefon: +381 11 20 10 412, +38111 21 41 669E-mail: kabinet@jat.com, market-ing@jat.comWeb sajt: www.jat.com

MMaarree BBeeooggrraaddAleksinačkih rudara 67, 11070 Novi BeogradTelefon: +381 11 26 08 113, +38164 11 20 419Faks: +381 11 26 08 113E-mail: office@mare.rsWeb sajt: www.mare.rs

MMeerrcceeddeess--BBeennzz SSrrbbiijjaa ii CCrrnnaa GGoorraa dd..oo..oo..Omladinskih brigada 33, 11070 Beograd, SrbijaTelefon: +381 11 3019 055Faks: +381 11 30 19 027E-mail: mirela.micic@daimler.comWeb sajt: www.mercedes-benz.rs

MMEETTRROO CCaasshh && CCaarrrryy dd..oo..oo..BBeeooggrraaddAuto-put za Novi Sad 120 11080 BeogradTelefon: +381 11 3777 254E-mail: jelena.popovic@ metro.rsWeb sajt: www.metro.rs

MMlleekkaarraa MMiillkkoopp ddooooVlasovo bb, 36350 RaškaTelefon: 036/732-335Faks: 036/732-334E-mail: milkopraska@nadlanu.comWeb sajt: www.milkop.net

FFaabbrriikkaa ssttooččnnee hhrraannee NNuuttrriikkoo VVrraannjjeeIndustrijski blok 9/1, 17500 VranjeTelefon: +381 17 446 243, 446244Faks: +381 17 446 972E-mail: office@nutriko.rsWeb sajt: www.nutriko.rs

PPaannaass dd..oo..oo..,, NNoovvii SSaaddDostojevskog 14, 21000 Novi SadTelefon: 021/4790-225, 4790-224,E-mail: office@panas.com, milica@panas.comWeb sajt: www.pan-as.com,www.panas.rs

PPTTPP „„DDIISS““ dd..oo..oo..Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoTelefon: 026/330-100Faks: 026/330-129Web sajt: www.disyu.com

SSlliivv dd..oo..oo..Džordža Vašingtona 1, 11000 BeogradTelefon: +381 13 2580310Faks: +381 13 2580311E-mail: sladjan.djuric@sliv.rsWeb sajt: www.vlasinawater.com

SSmmaarrtt dd..oo..oo.. NNoovvii SSaaddTrg mladenaca 5, 21000 Novi SadTelefon: 021/4728-200Faks: 021/4728-200E-mail: office@smart.rsWeb sajt: www.smart.rs

SSttaarraa PPllaanniinnsskkaa RRiizznniiccaaSrpskih vladara bb, PirotTelefon: +381 10 320-840Faks: +381 10 336-976E-mail: office@limaplast.co.rsWeb sajt: www.spr.co.rs

SSttaattuuss dd..oo..oo..Radosava Stevanovića 10, 18360 SvrljigTel/Faks: 018 822 075, 823093, 822 252E-mail: statussvrljig@sezampro.rsWeb sajt: www.status-svrljig.co.rs

ZZoorrkkaa KKeerraammiikkaa dd..oo..oo..15000 Šabac, Hajduk Veljkova 1Telefon: +381 15 361 000Faks: +381 15 381 403E-mail: keramika@zorka-keramika.rsWeb sajt: www.zorka-keramika.rs

AABBSS MMiinneell FFEEPPOO AADDPančevački put 36, 23000 ZrenjaninTelefon: 023/544-966Web sajt: www.abselectro.com

PPoolljjoopprriivvrreeddnnaa bbaannkkaa AAggrroobbaannkkaa aa..dd..11000 Beograd, Sremska 3-5Telefon: 011/20 21 000Faks: 011/32 81 408E-mail: pr@agrobanka.rsWeb sajt: www.agrobanka.rs

20

Najbolji srpskiUUččeessnniiccii uu aakkcciijj ii„„NNaajjbboolljjee iizz SSrrbbiijjee 22001100““

AAKKSS EExxpprreessss KKuurriirr dd..oo..oo..Gavrila Principa bb, 15000 ŠabacTelefon: +381 15 35 43 32,+381 15 31 40 03Faks: +381 15 30 36 10E-mail: office@aks-sabac.comWeb sajt: www.aks-sabac.com

FFaabbrriikkaa uulljjaa BBaannaatt AADDMagazinska bb, 23218 Nova CrnjaTelefon: 023/815-221E-mail: fubanat@uljarabanat.rsWeb sajt: www.uljarabanat.rs

BBlluummeenn ggrroouupp dd..oo..ooBulevar kralja Aleksandra 245/IV,11000 BeogradTel/Faks: +381 11 3861970 ,2410867E-mail: office@blumengroup.rsWeb sajt: www.blumengroup.rs

DDrruuššttvvoo zzaa pprrooiizzvvooddnnjjuu,, iinnžžeennjjeerriinngg ii uusslluuggee BBUUCCKK ddooooMilorada Jovanovića 9, 11147 BeogradTelefon: +381 11 2052 400Faks: +381 11 2052 401E-mail: office@buck.rsWeb sajt: www.buck.rs

DDeessiinngg dd..oo..oo..Narodnih heroja 49/2, 11070 Novi BeogradTel/Faks: 011/ 31-31-690, 31-32-224Web sajt: www.desing.rs

DDVVPP „„EErroozziijjaa““ NNiiššGenerala Milojka Lešjanina 12, 18000 NišTelefon: 018/524-153Faks: 018/524-154E-mail:erozija018@open.telekom.rs

Žž iittoopprroommeett -- MMlliinn AADD SSeennttaaArpadova 104, 24400 SentaTelefon: 024/814-334;024/812-017E-mail: zitopromet@sksyu.netWeb sajt: www.zitopromet.co.rs

AAllpphhaa bbaannkk SSrrbbiijjaa aa..dd.. BBeeooggrraaddKralja Milana 11, 11000 Beograd,Telefon: 011/3206-305Email:marketing@alphabankser-bia.comWeb sajt:www.alphabankserbia.com

AAttllaass dd..oo..oo.. UUžžiicceeKrcunova 27, 31000 UžiceTel/Faks: 031/533-555E-mail: atlas@atlasuzice.comWeb sajt: www.atlasuzice.com

„„BBoožžiićć ii ssiinnoovvii““ dd..oo..oo..Maksima Gorkog 2, 26000PančevoTelefon: 013/331-255; 013/617-980E-mail: office@it-recycling.bizWeb sajt: www.it-recycling.biz

CCaarrllssbbeerrgg SSrrbbiijjaa dd..oo..oo.. ČČeellaarreevvooProleterska 17, 21413 ČelarevoTelefon: +381 (0) 21 755 0 646Faks: +381 (0) 21 755 0 658E-mail: info@carlsberg.rs Web sajt: www.carlsbergsrbija.rs

CC PPuuddiinngg -- CCeennttrroopprrooiizzvvoodd aa..dd..Dobanovački put bb, 11271 SurčinTelefon: +381 11 3773 600Faks: +381 11 2676 480E-mail: aleksandra.memedovic@centroproizvod.rsWeb sajt: www.centroproizvod.rs

CC SSeennff -- CCeennttrroopprrooiizzvvoodd aa..dd..Dobanovački put bb, 11271 SurčinTelefon: +381 11 3773 600Faks: +381 11 2676 480E-mail: aleksandra.memedovic@centroproizvod.rsWeb sajt: www.centroproizvod.rs

CCoommmmuunniiss dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddBulevar oslobođenja 61 11000 BeogradTelefon: 011/36-36-700Faks: 011/36-36-778E-mail: info@communis.rsWeb sajt: www.communis.rs

DDrržžaavvnnaa lluuttrriijjaa SSrrbbiijjee dd..pp..BBeeooggrraaddUskočka 4-6, 11000 BeogradTelefon: +381(0)11 2029 211E-mail: kabinet@lutrija.rsWeb sajt: www.lutrija.rs

EEsseennssaa dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddSlobodna zona, Viline vode bb,11000 BeogradTelefon: 011/2070-964E-mail: marketing@esensa.co.rsWeb sajt: www.esensa.rs

FFlloorryy dd..oo..oo.. KKrruuššeevvaacc14. oktobra bb, 37000 KruševacTelefon: +381 (0)37 442 425Faks: +381 (0)37 428 363E-mail: flory@flory.rsWeb sajt: www.flory.co.rs

CCaarrllssbbeerrgg SSrrbbiijjaa dd..oo..oo.. ČČeellaarreevvooProleterska 17, 21413 ČelarevoTelefon: +381 (0) 21 755 0 646Faks: +381 (0) 21 755 0 658E-mail: info@carlsberg.rs Web sajt: www.carlsbergsrbija.rs

FFaabbrriikkaa ppeekkaarrsskkiihh pprrooiizzvvooddaa„„HHeerraa““ dd..oo..oo.. PPrrookkuupplljjeeGornja Trnava, 18404 ProkupljeTelefon: 027/8351-950Faks: 027/8353-000E-mail: office@hera.rsWeb sajt: www.hera.rs

HHootteell „„LLeeppeennsskkii vviirr““ aa..dd..Donji Milanovac, SrbijaTelefon: +38130-590-131, 590-133Faks: +38130-590-220E-mail:lepenskivir@open.telekom.rsSajt: www.hotellepenskivir.co.rs

IImmppaammiill dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddMarije Bursać 32, 11080 BeogradTel/Faks: 011/2108-998E-mail: impamildoo@eunet.rsWeb sajt: www.impamil.rs

IInndduussttrriijjaa mmaaššiinnaa ii ttrraakkttoorraa aa..dd.. BBeeooggrraadd „„uu rreessttrruukkttuurriirraannjjuu““Zemunska 26, BeogradTel/Faks: 011 2156-360,2154-951E-mail: office@imt.co.rsWeb sajt: www.imt.co.rs

IInnffoossttuudd 33 dd..oo..oo.. SSuubboottiiccaaAleja M. Tita 26/3-1, 24000 SuboticaTelefon: 024/670-069Faks: 024/671-716E-mail: info@infostud.comWeb sajt: www.infostud.com

KKeerraammiikkaa KKaannjjiižžaa PPlluussdd..oo..oo.. KKaannjjiižžaaHorgoški put bb, 24420KanjižaTelefon: 024/874-211Faks: 024/873-143E-mail: info@keramikaplus.rs Web sajt: www.keramikaplus.rs

KKnnjjaazz MMiilloošš aa..dd..Južna industrijska zona bb34300 AranđelovacTelefon: +381 34 700 700Faks: +381 34 727 211E-mail: office@knjaz.co.rsWeb sajt: www.knjaz.co.rs

KKrroojjaačč dd..oo..oo..Nikolaja Ostrovskog 3, 10080 ZemunTel/Faks: 011 3162 471E-mail: kancelarija@krojac.comWeb sajt: www.krojac.com

PPrreedduuzzeeććee zzaa iizzddaavvaaččkkuuddeellaattnnoosstt LLaagguunnaa dd..oo..oo..BBeeooggrraaddBulevar kralja Aleksandra 62Telefon: 011/3347-547E-mail: info@laguna.rsWeb sajt: www.laguna.rs

LLiinneeaa MMiillaannoovviićć BBeeooggrraadd,,SSaalloonn nnaammeeššttaajjaa ii ssttuuddiiooeenntteerriijjeerraaKrušedolska 7, 11000BeogradTelefon: + 381 11 24 38 852Faks: + 381 11 24 38 312E-mail: info@lineamilanovic.comWeb sajt:www.lineamilanovic.com

LLuunnaa dd..oo..ooLjubljanska bb, 12000 PožarevacTelefon: 012 / 220 -362Faks: 012 / 220 -363E-mail: office@fashion-luna.comWeb sajt: www.fashion-luna.com

21

brendovi u 2010.

22

MMeettaallaacc aa..dd.. GGoorrnnjjii MMiillaannoovvaaccKneza Aleksandra 212, 32300 Gornji MilanovacTelefon: +381 32 770 311, 727 350Faks: +381 32 725 211E-mail: metalac@metalac.com, marketing@metalac.comWeb sajt: www.metalac.com

MMiikkrrooeelleekkttrroonniikkaa dd..oo..oo..BBeeooggrraaddVišegradska 1A, 11000 BeogradTelefon: + 381 11 36 60 337, 36 60 600Faks: + 381 11 36 60 601E-mail: office@mikroe.comWeb sajt: www.mikroe.com

MMiittssiiddeess PPooiinntt aa..dd.. SSrreemmsskkaa MMiittrroovviiccaaDraginje Nikšić bb, 22000 Sremska MitrovicaTelefon: + 381 (22) 610-730Faks: + 381 (22) 610-085E-mail: info@mitsidespoint.rs, office@mitsidespoint.rsWeb sajt: www.mitsidespoint.rs

NNeeccttaarr dd..oo..oo.. BBaaččkkaa PPaallaannkkaaNovosadski put 9, 21400 Bačka PalankaTel/Faks: +381 21 630 24 70Web sajt: www.nectar.rs

IInndduussttrriijjaa mmeessaa AADDNNeeooppllaannttaaPrimorska 90, 21000 Novi SadTelefon: 021/4873-804Faks: 021 419-256E-mail: office@neoplatna.co.rsWeb sajt: www.neoplanta.co.rs

NNiišš--eekksspprreess aa..dd.. NNiiššBlagoja Parovića 1, 18000 NišTelefon: 018 527-471, 018 527-001E-mail: marketing@nis-ekspres.rs Web sajt: www.nis-ekspres.rs

PPooddggoorriinnaa FFrruucchhtt dd..oo..oo..Pere Jovanovića Komirićanca 27,14253 OsečinaTelefon: 014 451 165Faks: 014 451 452E-mail: info@podgorina.comWeb sajt: www.podgorina.com

PPrriinncciippaall dduuoo dd..oo..oo..Trnavska br. 45,32000 ČačakTel/Faks: 032/370-790E-mail: info@principalduo.comWeb sajt: www.principalduo.com

PPSS ffaasshhiioonn ddeessiiggnn dd..oo..oo..ČČaaččaakkBogićevićeva 8, 32000 ČačakTelefon: 032/310-200, 346-336Faks: 032/346-466E-mail: office@ps.rsWeb sajt: www.ps.rs

PPSSTTeecchh dd..oo..oo..Bulevar Milutina Milankovića11b/IV, 11070 BeogradTelefon: [381.11] 2057 415Faks: [381.11] 3120 974E-mail:marko.cevizovic@pstech.rs Web sajt: www.pstech.rs

RReessoorr dd..oo..oo.. GGaaddžžiinn HHaannMiloša Obilića bb, 18000 Gadžin HanTelefon: 018/860-152; Faks: 018/860-177E-mail: resorindustry@trzistesrbije.comWeb sajt:www.resorindustry.com

RReessttoorraann FFrraannšš ss..uu..rr..BBeeooggrraaddBulevar oslobođenja 18a, 11000 BeogradTelefon: +381 11 2641 944, 2642 439, 3616 730Faks: +381 11 3616 720E-mail: frans@eunet.rs,frans@frans.rsWeb sajt: www.frans.rs

RRVV OObbuuććaa dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddMehmeda Sokolovića br. 36,11000 BeogradTelefon: +381 11 33 20 118, 3320 352, 33 28 744E-mail: rv@yubc.net

SSaaggaa dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddMilentija Popovića 9, Sava centarTelefon: 011/3108-500Faks: 011/3108-567E-mail: office@saga.rsWeb sajt: www.saga.rs

SSookkoo GGrroouupp dd..oo..oo..Bulevar Mihaila Pupina 10D, 11000 BeogradTelefon: 011/3571-377E-mail: office@trzistesrbije.comWeb sajt: www.trzistesrbije.com

ZZaavvaarriivvaannjjee dd..oo..oo..Cara Nikolaja Drugog 22,BeogradTelefon: +381 11 2456 064Faks: +381 11 2421 692E-mail: office@zavarivanje.netWeb sajt: www.zavarivanje.net

ZZoorrkkaa OOppeekkaa ddoooo ŠŠaabbaaccJovana Đorđevića 2,Novi SadTelefon: +381-15-361-018 ; +381-15-361-030E-mail: prodaja@zorka-opeka.rs Web sajt: www.zorka-opeka.rs

Žž iittkkoo aa..dd.. BBaaččkkaa TTooppoollaaGlavna 90, 24300 Bačka TopolaTelefon: 024 715 580Faks: 024 715 639E-mail: zitko@eunet.rsWeb sajt: www.zitko.co.rs

OOppttiimmuumm dd..oo..oo..10. oktobra. 6, 11420 Smederevska PalankaTelefon: +381(0)26 330 000Faks: +381(0)26 330 001E-mail: info@optimum.rsWeb sajt: www.optimum.rs

MMlleekkoopprroodduukktt dd..oo..oo..ZZrreennjjaanniinnTemišvarski drum 24, 23000 ZrenjaninTelefon: 023/540830E-mail: biser@mlekoprodukt.comWeb sajt:www.mlekoprodukt.com

YYuuggoorroossggaazz AADD BBeeooggrraaddPreduzeće za izgradnjugasovodnih sistema, transporti promet prirodnog gasa a.d.Zmaj Jovina 8 - 10, 111000 BeogradTelefon: 011 321 66 00Faks: 011 321 66 88E-mail: office@yugorosgaz.rsWeb sajt: www.yugorosgaz.rs

PPeeššttaann dd..oo..oo..1300 kaplara 189, 34301 Bukovik, AranđelovacTelefon: +381 (0)34 742 160,+381(0)34 700 300Faks: +381 (0) 742 180,+381 (0)34 700 330E-mail: info@pestan.net,office@pestan.net Web sajt: www.pestan.net

SSuunnccee MMaarriinnkkoovviićć dd..oo..oo..Lepenički bulevar 39, 34000 KragujevacTelefon: +381 34 301485,330 870, 301 486Faks: +381 34 384 277E-mail: office@suncekg.rsWeb sajt: www.sunce-marinkovic.com

WWoollff iinntteerr eexxppoorrtt dd..oo..oo.. NNiiššStrahinjića Bana 3a, 18000 NišTelefon: +381 (0)18 242 999Faks: +381 (0)18 523 194E-mail: info@wolf.rsWeb sajt: www.wolf.rs; www.stefannemanja.com

CCiittyy FFaasshhiioonn dd..oo..oo..Svetozara Radojčića 80 A, 11050 BeogradTel/Faks: +381 11 3046-816, +381 11 3046-856E-mail: office@cityfashion.rsWeb sajt: www.cityfashion.rs

SSppeecciijjaallnnaa bboollnniiccaa zzaa rreehhaabbiill iittaacciijjuu „„GGoorrnnjjaaTTrreeppččaa““Gornja Trepča bbTelefon: 032/822-075, 032/822-063Faks: 032/822-063E-mail: banjatre@eunet.rs,recepcija@atomskabanja.comWeb sajt: www.atomskabanjagornjatrepca.rs

KKrriissttaall ssoo dd..oo..oo..Batajnički drum 283 G, 11080 ZemunTelefon: 011/8489-011Faks: 011/8489-012E-mail: info@kristalso.rsWeb sajt:www.kristalso.rs

SSlloobbooddnnaa zzoonnaa PPiirroottNikole Pašića 215, 18300 PirotTelefon: 010 30 40 70, 30 40 71Faks: 010 30 40 73E-mail: zona@tigar.comWeb sajt:www.freezonepirot.com

HHaaoommaa -- RRaaddnnjjaa zzaa rruuččnnuuiizzrraadduu pprriirrooddnniihh bbiill jjnniihhssaappuunnaaV. Vodnika 7b, BeogradTelefon: 064/ 8728 706

HHIIPP--PPeettrroohheemmiijjaa aa..dd..,,PPaannččeevvoo uu rreessttrruukkttuurriirraannjjuuSpoljnostarčevakča 82, 26000 PančevoTelefon: +381 13 307 000Faks: +381 13 310 207E-mail: info@hip-petrohemija.rsWeb sajt: www.hip-petrohemija.rs

AASS ggrroouupp dd..oo..oo.. IIggrroošš BBrruuss37224 Igroš-BrusTelefon: 037/825-315, 747-220,747-221Faks: 037/834-141E-mail: info@as-slivovitz.comWeb sajt: www.as-slivovitz.com

TTeelleeffoonniijjaa aa..dd.. BBeeooggrraaddKumodraška 241, BeogradTelefon: +381 11 34 04 199Faks: +381 11 34 04 112E-mail: office@telefonija.rs Web sajt: www.telefonija.rs

FFaabbrriikkaa ppeekkaarrsskkiihh pprrooiizzvvooddaa„„HHeerraa““ dd..oo..oo.. PPrrookkuupplljjeeGornja Trnava 18404 ProkupljeTelefon: 027/8351-950Faks: 027/8353-000E-mail: office@hera.rsWeb sajt: www.hera.rs

TTuurriissttiiččkkaa oorrggaanniizzaacciijjaa ooppššttiinnee KKiikkiinnddaaTrg srpskih dobrovoljaca 21,23300 KikindaTelefon: 0230 26-300E-mail: turizam@kikinda.org.rs

TTiiggaarr aa..dd..Nikole Pašića 213, 18300 PirotTelefon: 010/304-000Faks: 010/313-141E-mail:srdjan.stojanovic@tigar.comWeb sajt: www.tigar.com

PPllaanniinnkkaa aa..dd..Kosovska 38, 18430 KuršumlijaTelefon: 027/381-344Faks: 027/381-512E-mail:prolom_voda@planinka.co.rsWeb sajt: www.planinka.rs, www.prolomvoda.com

HHootteell ZZllaattiibboorr MMoonnaaNaselje Jezero 26, ZlatiborTelefon: +381 (0)31 841-021Faks: +381 (0)31 841-812E-mail: hotel@monazlatibor.comWeb sajt: www.monazlatibor.com

MMoonnaa -- PPrreedduuzzeeććee zzaapprrooiizzvvooddnnjjuu,, uunnuuttrraaššnnjjuu iissppoolljjnnuu ttrrggoovviinnuuCara Uroša br. 62-64, BeogradTelefon: 011/2633 562,011/2623-854Faks: 011/2633-342E-mail: mona.bg@ eunet.rsWeb sajt: www.mona.rs

ZZeekkssttrraa GGrruuppaa ZZeekkssttrraa dd..oo..oo..Batajnički drum 4, 11080 ZemunTelefon: +381 11 3779 556Faks: +381 11 3779 626E-mail: info@zekstra.comWeb sajt: www.zekstra.com

MMlleekkaarraa ŠŠaabbaacc aa..dd.. Sir feta 45% mm, mladi sirKrsmanovača bb, 15000 ŠabacTelefon: 015/341-193Faks: 015/341-191E-mail: office@mlekara.farmakom.co.rsWeb sajt: www.farmakommb.com

KKoonncceerrnn FFaarrmmaakkoomm MMBB aa..dd..MMlleekkaarraa ŠŠaabbaacc aa..dd.. „„MMlleekkaarraa““ ŠŠaabbaaccKrsmanovača bb, 15000 ŠabacTelefon: 015/341-193Faks: 015/341-191E-mail: office@mlekara.farmakom.co.rsWeb sajt: www.farmakommb.com

YYuummiiss dd..oo..oo.. NNiiššBulevar svetog cara Konstantina80-86, 18000 NišTelefon: Tel:+381 18 561 421,561 422E-mail: info@yumis.rsWeb sajt: www.yumis.rs

UUnniiqqaa oossiigguurraannjjeeMilutina Milankovića 134g, 11070 BeogradTelefon: 011 20 24 100E-mail: info@uniqa.rsWeb sajt: www.uniqa.rs

IInndduussttrriijjaa mmeessaa TTooppoollaa aa..dd.. Bačka TopolaMaršala Tita 3 , Bačka TopolaTelefon: 024 712 360Faks: 024 711 953E-mail: imtopola@eunet.rsWeb sajt: www.imtopola.rs

GGaalleennkkaa FFiittooffaarrmmaacciijjaa aa..dd..Batajnički drum bb 11080 ZemunTelefon: 011 3072 301Faks: 011 3072 310E-mail: office@fitofarmacija.rsWeb sajt: www.fitofarmacija.rs

EEuurroobbaannkk EEFFGG BBeeooggrraadd aa..dd..Vuka Karadžića 10, 11000 BeogradTelefon:0800-1111-44Faks: 011/333-23-38E-mail: office@eurobankefg.rsWeb sajt: www.eurobankefg.rs

WWhhiittee hhoorrssee -- FFaabbrriikkaa aakkuummuullaattoorraa SSoommbboorr Koncern Farmakom MB Šabac, Gradina 3, 25000 SomborTel/Faks: 025 467 105E-mail:office@fas.farmakom.co.rsWeb sajt:www.farmakommb.com

MMlleevveennaa zzaaččiinnsskkaa ppaapprriikkaaVViittaammiinn dd..oo..oo.. HHoorrggooššHHoorrggoošškkii zzaaččiinn -- VViittaammiinnHHoorrggooššSegedinski put 43, 24410 HorgošTelefon: 024/792-040Faks: 024/792-328E-mail: info@vitamin.rsWeb sajt: www.vitamin.rs

EEuurrookkrriissttaall -- FFeemmaann dd..oo..oo..JJaaggooddiinnaaVihorska 1, 35000 JagodinaTelefon: 035 230 000Faks: 035 230 024E-mail: office@feman.co.rsWeb sajt: www.feman.net

VViiccttoorriiaaooiill aa..dd.. ŠŠiiddSSuunnccookkrreettoovvoo uulljjee IIsskkoonn -- Branka Erića 2, 22240 ŠidTel/Faks: 022 712-822, 022 712-802E-mail: spasa.krmek@victoriagroup.rsWeb sajt: www.victoriaoil.rs

MMaaxxiimmaa dd..oo..oo.. LLuuččaanniiRRoollooaakkrriill -- MMaaxxiimmaaDragiše Mišovića 16, LučaniTelefon: 032 820 030E-mail: office@maxima.rsWeb sajt: www.maxima.rs

SSttaarraa rraakkiijjaa dd..oo..oo UUnniitteedd BBaallkkaann ttrraaddee Kosančićeva 78, PožarevacTelefon: 011/30 30 234, 30 30 235Faks: 011/29 10 556E-mail: office@stararakija.comWeb sajt: www.stararakija.com

HHeennkkeell MMeerriimmaa dd..oo..oo..KKrruuššeevvaacc MMeerriixx -- MMeerr ((HHDDWW)) -- HHeennkkeell Stanoja Atanackovića b.b.,37000 KruševacTelefon: 011 207 22 00Faks: 011 207 2298E-mail: info@rs.henkel.comWeb sajt: www.henkel.rs

PPooddrruumm AAlleekkssaannddrroovviićć dd..oo..oo..Vinča, TopolaTelefon: +381 34 826 555Faks: +381 34 826 556E-mail: office@podrumaleksandrovic.rsWeb sajt: www.podrumaleksandrovic.rs

TTrriijjuummff -- PPooddrruumm AAlleekkssaannddrroovviićć dd..oo..oo..Vinča, TopolaTelefon: +381 34 826 555Faks: +381 34 826 556E-mail: office@podrumaleksandrovic.rsWeb sajt: www.podrumaleksandrovic.rs

23

24

MMeerrccaattoorr--SS dd..oo..oo.. NNoovvii SSaaddTemerinski put 50, 21000 Novi SadTelefon: ++381 (0)21 4888 400Faks: ++381 (0)21 4888 409E-mail: office@mercator.rs;info@mercator.rsWeb sajt: www.mercator.rs;www.roda.rs

AAggrriinnaa dd..oo..oo.. RRuummeennkkaaPPoorrttuuggiizzeerr --21201 Rumenka, Nova II/6Telefon: 021/6216 611, 6216 625, 6216 626Faks: 021/6216 611E-mail: sagrina@neobee.net

SSaaoobbrraaććaajjnnoo pprreedduuzzeeććee „„LLaassttaa““ aa..dd.. BBeeooggrraaddAutoput Beograd-Niš 4, 11050 BeogradTelefon: 011 2882 740, 2882 130Faks: 011 2880 296E-mail: office@lasta.rsWeb sajt: www.lasta.rs

SSeeccuurriittaass sseerrvviicceess dd..oo..oo..BBeeooggrraaddMilentija Popovića 9, Sava Centar:jedinice 13, 27, 28Tel/Faks: +381 11 2284050/051E-mail: office@securitas.co.rsWeb sajt: www.securitas.co.rs

FFoottoommeettrriikk dd..oo..oo.. BBeeooggrraaddHHoollooggrraammsskkaa zzaaššttiittaaNiška 3, 11080 ZemunTelefon: 011/3160-715Faks: 011/3160-905E-mail:fotometrik@open.telekom.rs,fotometrik@hotmail.comWeb sajt: www.fotometrik.com

SSiimmppoo aa..dd..Nušićeva 12a, 11000 BeogradTel/Faks: 011 32 38 553E-mail: simpomarketing@sbb.rsWeb sajt: www.simpo.co.rs

AAppaattiinnsskkaa ppiivvaarraa AAppaattiinn dd..oo..oo..JJeelleenn ppiivvoo --AAppaattiinnsskkaa ppiivvaarraarg Oslobođenja 5, 25260 ApatinTelefon: 011 30 72 400Faks: 011 30 72 444E-mail: slobodan.sreckovic@starbev.com;tanja.dusanic@starbev.comWeb sajt: www. jelenpivo.com

AAllttoo HHooRReeCCaa iinn BBeellggrraaddee 2010/11 Kosovska 7, BeogradTelefon: 011/322 8625Faks: 011/276 5713E-mail: alto@open.telekom.rs

RRaaiiffffeeiisseenn bbaannkkaa aa..dd,, BBeeooggrraaddBulevar Zorana Đinđića 64a, Novi BeogradTelefon: 011/3202-100Faks: 011/2207-080E-mail: contact@raiffeisenbank.rsWeb sajt: www.raiffeisenbank.rs

MMaaxxiimmaa dd..oo..oo.. LLuuččaanniiDragiše Mišovića 16, LučaniTelefon: 032 820 030E-mail: office@maxima.rsWeb sajt: www.maxima.rs

TTRRSS SSwwiissss pprroodduuccttiioonn dd..oo..oo..Rade Končara 1, 21131PetrovaradinTelefon: +381 (0) 21 439 900Faks: +381 (0) 21 439 901E-mail: info@trs.rsWeb sajt: www.trs.rs

ZZvveezzddaa HHeelliiooss aa..dd.. ZZvveezzddaa bboojjee ii llaakkoovviiZZvveezzddaalliitt -- ZZvveezzddaa HHeelliioossRadovana Grkovića 24, 32300 Gornji MilanovacTelefon: 032/771-030Faks: 032/713-394E-mail: stanica.levajac@zvezda-helios.rsWeb sajt: www.zvezda-helios.rs

VVooddaa VVrrnnjjccii aa..dd..VVrrnnjjaaččkkaa BBaannjjaa,, Ul. Kneza Miloša br .162Telefon: 036-612-500Faks: 036-612-501E-mail: info@vodavrnjci.rsWeb sajt: www.vodavrnjci.rs

UUjjeeddiinnjjeennee ssrrppsskkee ppiivvaarree Pils plus - Amstel - Ujedinjene srpske pivare

AAkkcciioonnaarrsskkoo ddrruuššttvvoo „„JJaaffffaa““ JJaaffffaa NNaappoolliittaannkkee -- JJaaffffaa aadd CCrrvveennkkaa JJaaffffaa ccaakkeess -- JJaaffffaa aa..dd.. Ul. Maršala Tita br. 245, 25220 CrvenkaTelefon: 025/755-112,025/755-171Faks: 025/731-530E-mail: jaffa@jaffa.rs Web sajt: www.jaffa.rs

AAllffaa ppllaamm aa..dd.. VVrraannjjeeElektrični štednjak S-140Radnička br.1, 17500 VranjeTelefon: 017 / 421 121, 421122, 421 592Faks: 017 / 424 808E-mail: firma@alfaplam.rsWeb sajt:www.alfaplam.rs

LLiinniijjaa GGrraannžž -- LLiinneeaa MMiillaannoovviiććBBeeooggrraadd,, SSaalloonn nnaammeeššttaajjaa iissttuuddiioo eenntteerriijjeerraaKrušedolska 7, 11000 BeogradTelefon: + 381 11 24 38 852Faks: + 381 11 24 38 312E-mail: info@lineamilanovic.comWeb sajt:www.lineamilanovic.com

ZZddrraavvlljjee AAccttaavviiss aa..dd.. Zdravlje Actavis companyVlajkova 199, 16000 LeskovacTelefon: 016 202 000Faks: 016 254 125E-mail: info_operations@actavis.rsWeb sajt: www.actavis.rs

Žž iittoopprroommeett -- MMlliinn AADD Arpadova 104, 24400 SentaTelefon: 024/814-334;024/812-017E-mail: zitopromet@sksyu.netWeb sajt: www.zitopromet.co.rs

FFKKLL -- FFaabbrriikkaa kkuugglliiččnniihhlleežžaajjaa ii kkaarrddaannaaIndustrijska zona bb, 21235 TemerinTelefon: +381 21 6841 100Faks: +381 21 842 650E-mail: marketing@fkl-serbia.comWeb sajt: www.fkl-serbia.com

SSZZUURR TTeerrmmoo ČČaarraappaa ssaa ddooddaattkkoommvvuunneennoogg ssttaakkllaa -- TTeerrmmoo vvuunneennii ppoojjaass --

„„AAlleevvaa““ AADD PPrreehhrraammbbeennaa iinndduussttrriijjaa MMlleevveennaa zzaaččiinnsskkaa ppaapprriikkaaSvetozara Miletića 15, 23330 Novi KneževacTel/faks: 0230 81 300E-mail: aleva@aleva.rsWeb sajt: www.aleva.rs

„„AAlleevvaa““ AADDPPrreehhrraammbbeennaa iinndduussttrriijjaa QQuuiikk iinnssttaanntt ssuuppee Svetozara Miletića 15, 23330 Novi KneževacTel/faks: 0230 81 300E-mail: aleva@aleva.rsWeb sajt: www.aleva.rs

RRBB GGlloobbaall dd..oo..oo..SSttaarraa ssookkoolloovvaa rraakkiijjaaDimitrija Tucovića 42, 31000 UžiceTel/Faks: 031 516 751E-mail:office@starasokolova.comWeb sajt:www.starasokolova.com

„„KKoossmmooss““ dd..oo..oo..,, BBeeooggrraaddPreduzeće za profesionalnurehabilitaciju i zapošljavanjeosoba sa invaliditetom Ul. Svetog Save 16-18, 11000 BeogradTelefon: +381 11 24 510Faks: +381 11 24 239E-mail: centar@kosmosprint.comWeb sajt:www.kosmosprint.com

TTeemmppoo DDeellttaa MMaaxxiiTakovska 49, BeogradTelefon: 011/ 2091 353Faks: 011/ 2091 344E-mail: marija.halar@deltamaxi.rsWeb sajt:www.tempocentar.com

PPrreemmiiaa -- DDeellttaa MMaaxxiiTakovska 49, BeogradTelefon: 011/ 2091 353Faks: 011/ 2091 344E-mail: marija.halar@deltamaxi.rsWeb sajt: www.tempocentar.com

BBaaššBBaašš -- UUnniivveerreexxppoorrtt dd..oo..oo.. NNoovvii SSaaddSentandrejski put 165, 21000 Novi SadTelefon: +381 21 4870 277Faks: +381 21 4870 211E-mail: olivera.cirkovic@univerexport.rs Web sajt: www.univerexport.rs

TTaakkoovvoo oossiigguurraannjjee AADDOODr Zorana Đinđića 15a, 34000 KragujevacTelefon: 034 30 30 00,Faks: 034 30 30 54E-mail: office@takovo-osiguranje.rsWeb sajt: www.takovo-osiguranje.rs

TTeehhnnoommaanniijjaa dd..oo..oo..Poručnika Spasića i Mašere 102,11000 BeogradTelefon: 011/3 713 713Faks: 011/307 96 01Web sajt: www.tehnomanija.rs

JJeeeepp CCoommmmeerrccee dd..oo..oo..,,Privredno društvo za proizvodnju,za spoljašnju i unutrašnju trgovinui inženjeringViline vode bb, BeogradTelefon: 011 33 16 401Faks: 011 33 16 444E-mail: office@jeepcommerce.rs, komercijala@jeepcommerce.rsWeb sajt:www.jeepcommerce.rs

FFiirrsstt ffrruuiitt -- FFrriiggoo ggrraanndd dd..oo..oo..Preduzeće za preradu i smrza-vanje voćaLomina 15, 14246 BelanovicaTelefon: 014/89-386, 89-503, 89-504Faks: 014 / 89-503, 89-504E-mail: office@frigogrand.rsWeb sajt: www.frigogrand.rs

RReebbooxx dd..oo..oo..Prvi srpski suvenir od 1000 eurDrvena knjiga sa rakijom Gandijeva 172, Novi BeogradTel/Faks: 011/319-41-71E-mail: rebox@eunet.rsWeb sajt: www.rebox.co.rs

EEkkoo mmeettaall dd..oo..oo..Grobljanska 2, 22408 VrdnikTelefon: 022 465 199, 022 465 351Faks: 022 466 003E-mail: office@ekometal.comWeb sajt: www.ekometal.com

DDoonnccaaffee SSttrraauussss AAddrriiaattiicc dd..oo..oo..

GGaalleenniikkaa aa..dd.. BBeeooggrraaddBatajnički drum b.b., 11080 BeogradTelefon: +381-11-307-1000E-mail: kabinet@galenika.rsWeb sajt: www.galenika.rs

FFrriikkoomm aa..dd..KKaapprrii -- KKiinngg -- GGrraannddiissssiimmooZrenjaninski put b.b., 11213 BeogradTelefon: 011/2074100Faks: 011/2074148E-mail: office@frikom.rsWeb sajt: www.frikom.com

MMeeggaaffoonn ssttuuddiioo dd..oo..oo..Gradnja i opremanje - Admirala Geprata 10/2, 11000 Beograd,Tel/Faks: 011/306-7006, 761-7235E-mail: office@megafon.rs, megafon@sbb.rsWeb sajt: www.megafon.rs

OOpprreemmaa PPiiggoo--RR dd..oo..oo..Uralska 9, 11000 BeogradTel/Faks: + 381 11 2755 - 859, 2756 - 982, 2775 - 640

E-mail: info@pigo-r.comWeb sajt: www.pigo-r.com

BBrraavvoo -- RRaauucchh SSeerrbbiiaa dd..oo..oo..Šesta lička 2, KoceljevaTelefon: 011/ 265 22 25Faks: 011/ 265 22 98E-mail: office.srb@rauch.ccWeb sajt: www.rauch.cc

MMaasseell GGrroouupp dd..oo..oo..Svetog Save 4/10, BeogradTel/Faks: 011 2433-201,3444-892, 3444-806E-mail: office@masel.rsWeb sajt: www.masel.rs

EEkkoo mmeettaall dd..oo..oo..Reciklaža foto hemikalija - Grobljanska 2, 22408 VrdnikTelefon: 022 465 199, 022 465 351Faks: 022 466 003E-mail: office@ekometal.comWeb sajt: www.ekometal.com

BBeeooggrraaddsskkii ssaajjaamm Bulevar vojvode Mišića 1411000 BeogradTelefon: 2655-555E-mail: info@sajam.co.rs

DDiijjaabbeett 22 -- TTiimmoommeedd dd..oo..oo..Timomed d.o.o. KnjaževacKej Veljka Vlahovića 7a, Telefon: 019 732 330; 019 730 721Faks: 019 732 485E-mail: timomed@nadlanu.com

KKooppaaoonniiččkkii bbaakkiinn kkaajjmmaakk --MMlleekkaarraa MMiillkkoopp dd..oo..oo..Vlasovo bb, 36350 RaškaTelefon: 036/732-335Faks: 036/732-334E-mail:milkopraska@nadlanu.comWeb sajt: www.milkop.net

Uokviru kompanije Božić i sinovi, juna2006. godine osnovan je BiS Reci−klažni centar, bazirajući se na isku−

stvima evropskih reciklažnih centara. Klijenti−ma pružamo sledeće vrste usluga: � reciklažu električnog i elektronskog otpada, � reciklažu frižidera i rashladnih uređaja, � reciklažu fluoroscentnih cevi i sijalica, � preuzimanja i transporta elektronskog i elek−

tričnog otpada i fluoroscentnih cevi i sijalica, � fizičko uništavanje poslovne dokumentacije,� brisanje poverljivih podataka s elektronskih

nosača podataka,� izvoz nereciklabilnog elektronskog i elek−

tričnog otpada,� refabrikovanje,� konsalting u oblasti zaštite životne sredine i

upravljanja otpadom, � edukacije i promotivne reciklažne akcije i

kampanje na nacionalnom nivou.

Prateći svetske trendove reciklaže, nabavilismo prvi sistem za degasifikaciju i reciklažufrizidera i rashladnih uređaja u Srbiji koji omo−gućava da na pravilan i legalan način vršimobezbedno izdvajanje opasnih materija koji senalaze u rashladnim uređajima, odnosno se−paracija freona i ulja i obezbeđuje se njihovopravilno upravljanje. BiS je pokrenuo akciju„Pružite ruku prirodi“ širenja sakupljačkemreže širom Srbije koja omogućava otvaranje

novih radnih mesta i podršku pokretanju novebranše reciklažne industrije. BiS svoje poslo−vanje bazira na korporatvinoj društvenoj od−govornosti i kao takvo sarađuje s nevladinimsektorom, organizuje akcije koje rešavajuprobleme u zajednici, bavi se edukacijomgrađana. Za sve svoje aktivnosti i po−svećenost zaštiti životne sredine, BiS je dobit−nik Nacionalne nagrade za korporativnudruštvenu odgovornost za 2008. godinu kojudodeljuje Privredna komora Srbije.

„Božić i sinovi“ d.o.o.Maksima Gorkog 2 Pančevo, Srbijatel: (013) 618−064 fax: (013) 617−980e-mail:

office@it-recycling.biz

www.it-recycling.biz

„„BBoožžiićć ii ssiinnoovvii““ rreecciikkllaažžnnii cceennttaarr

Urađeno po redosledu pristizanja i obrade prijava

25