Страна III

Страна IV

Страна VII

Страна XI

МИЈЕЊА СЕ ЗАКОН О ОДРЖАВАЊУ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА

СВЕ УЧЕСТАЛИЈЕ КРАЂЕ ДРВНЕ МАСЕ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ НИКШИћ

ПУТНИ ПРАВАЦ ТОМАШЕВО– ПОТРК У КАТАСТРОФАЛНОМ СТАЊУ

ЉИЉАНА ШАРАЦ ОБЈАВИЛА НОВИ РОМАН

Шуме пустоше, лопове не хапсе

Одсјечени од свијета

Остаје да сваки улаз има своју

скупштину

„Старија” разгони мрак око нас

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

УЛЦИЊ- Статут ДОО.,,Ко-муналне дјелатности“ Ул-цињ с одлуком Управног

одбора није јуче добио подршку владајуће већине у Скупштини Општине, након чега је директор тог предузећа Скендер Калезић напустио сједницу.

Калезић, који је иначе функцио-нер ДУА која је коалициони парт-нер у власти, тражио је али није добио ријеч након што је више од-борника из власти, али и представ-ника надлежног скупштинског одбора констатовало да поменути статут не испуњава законске про-писе и да га треба вратити на дора-ду. Реаговала је потпредсједница општине и потпредсједница ДУА Хатиџа Ђони која је негодовала што се на тај начин доводи у пи-тање, како је казала, функциони-сање једног значајног јавног пре-дузећа и његово трансформисање на које се чека пет година.

–Упитајте се да ли вашим чињењем доприносите привати-зацији и да ли се на овакав начин долази до усвајања валидног доку-мента који ће бити добра база за даље функционисање предузећа, казала је Ђони.

Одговорио је одборник ДПС-а Боро Башовић, који је нагласио да сви одборници треба да дају до-принос да се предузеће конституи-ше како треба.

–Ако се то не уради на ваљан начин, знате ли да предузеће неће добити лиценцу да се може бавити комуналним пословима? Ако Од-бор за статут и прописе оцијени да статут предузећа није у скла-ду са законом, онда се та тачка повлачи и нема даље расправе о томе. Дакле, нужно је да се акт о оснивању исправи и нека надлеж-не службе то и ураде да на губимо вријеме, рекао је Башовић.

Одборници су прије тога да-ли сагласност да се то предузеће кредитно задужи 50.000 хиљада еура, али и о томе је било озбиљ-

ног неслагања унутар коалиције. Било је приговора, опет из клубова владајуће коалиције, да се не знају појединости тог задужења, и пи-тања да ли је оно неопходно с об-зиром на то да предлагач, Секре-таријат за комуналне дјелатности, није доставио све потребне ин-формације. Одборник ДПС-а Боро

Башовић подсјетио је да Општина ЈП Комуналне дјелатности дугује готово милион еура док му, с дру-ге стране, одобрава да се кредитно задужи.

–То је заиста лицемјерно. Зар није логично да им се плати дио дугова? Ми овдје не знамо под којим се условима задужују, код које банке и по којој камати. Има-мо само процјену да ће моћи ре-довно да сервисирају кредит, казао је Башовић.

Због одласка директора Ка-лезића одборници нијесу разма-трали извјештај о пословању ЈП Комуналне дјелатности за 2017. годину и програм рада тог преду-зећа за 2018. годину. Скупштина је дала сагласност на докомплети-рање УП бр. 86 ИД ДУП-а лока-литета Пињеш за Артана Хоџу, и

постављање 10 кв кабловског вода за репетитор-уклапање ТС 35/10 кв, Нови Улцињ. У дневни ред је уврштен, па повучен предлог од-луке да се компанија „Франца“ ос-лободи пореза на непокретности за објекте који су у њеном влас-ништву, као својеврсна помоћ због велике материјалне штете коју је то предузеће претрпјело у пожару прије неколико мјесеци. Та тачка је уврштена уз негодовање одбор-ника Форце који су на крају и гла-сали против. Донијета је одлука и о расписивању јавног позива за да-вање у дугорочни закуп непокрет-ности (Аква парк), те о преносу права својине. Такође, предложен је, а затим повучен предлог да се у дневни ред уврсте измјене и допу-не ДУП-ова Пристан и Пињеш 3.

М.К.

НЕСЛАГАЊА У ВЛАДАЈУћОЈ КОАЛИЦИЈИ У УЛЦИЊУ БЛОКИРАЈУ РАД КОМУНАЛНИХ ДЈЕЛАТНОСТИ

Кредит одобрили, статут блокирали

■ Одборник ДПС-а Боро Башовић подсјетио је да Општина ЈП Комуналне дјелатности дугује готово милион еура док му, с друге стране, одобрава да се кредитно задужи

Пауза због проблема с преводом

Радни дан Скупштине јуче су обиљежили и технички проблеми, јер одборници и представници медија, који не разумију албански језик, нијесу имали превод излагања одборника, који су говори-ли тим језиком. То је условило и паузе у раду. Проблем је, наиме, у опреми која је због дотрајалости изазивала сметње. Како нам је речено, опрема (бежични пријемници, слушалице и предајници) набаљена је и у употреби је преко 20 година, а у међувремену није обнављана. Због тога су поједини одборници апеловали и тражили од предсједника Скупштине Илира Чапунија да се тај проблем што прије ријеши.

Изгубљени у преводу

НИКШИЋ- На два фолклорна фестивала, који су минулог викенда одржани у Србији, КУД „Жупа“ ост-варило је изванредне резултате. Као гости на манифестацији „Игром и пјесмом кроз Поморавље“, освојили су друго мјесто у Јагодини с кореогра-фијом „Игре и пјесме из Црне Горе“. Организатор те манифестације било је КУД „Бранко Ћопић“ из Мајура, а учествовало је 13 друштава из окру-жења.

Фолклораши из Жупе никшићке бриљирали су и на манифестацији „Нека живи село наше“ која је одржа-на у селу Драјинац, код Срвљига, а на којој су учествовала културно-умјет-ничка друштва из Србије, Црне Горе, Македоније и Румуније. Жупљани су на том фестивалу освојили четири награде и то за најоригиналнију но-шњу, најбољи изворни програм, док су награду за најбољу пјевачку групу добиле чланице КУД-а Александра Варајић, Жана Радуловић, Анђела Матијашевић, Кристина Јокић и Гордана Пиндовић, а Никола Кру-лановић је награђен за најбољег ин-струменталисту манифестације. И

у Сврљигу је њихова кореографија „Игре и пјесме из Црне Горе“ побрала симпатије публике и жирија. Корео-графију је урадио Марко Ђокић, а с члановима КУД-а увјежбавали су је Радуле Петрушић и Славка Лон-чар.

Постигнути успјеси, који им нијесу први ове године, јер су из Ваљева до-нијели награду „Златни опанак“, ост-варени су пробама које и даље изводе на отвореном простору. Пи-ар КУД-а Јелена Лончар истакла је да њихов проблем с адекватним простором за вјежбање још није ријешен, али да се надају да ће им почетком ове школске године напокон дати на коришћење салу жупске школе „Душан Бојовић“, за коју су прије неколико мјесеци до-били сагласност од надлежних.

Б.Б.

КУД „ЖУПА“ БРИЉИРАО НА ДВА ФОЛКЛОРНА ФЕСТИВАЛА У СРБИЈИ

Са такмичења у Србији

Сребро у Јагодини, четири награде у Сврљигу

уторак, 31. јул 2018.ПодгорицомII страна

Изградња зелене пијаце и погона за прераду воћа и поврћа су дуго-

годишња неиспуњена обећања власти па је пласман производа велика брига пољопривредни-цима, оцијенила је Слађана Калуђеровић, предсједник клуба одборника ДФ-Нова, ПзП и СНП. Калуђеровић је навела да произвођачи често одустају од производње јер суочени са ризиком пласмана домаћих производа и хронично ниским цијенама често не могу да покрију ни сам улог.

–На самом почетку сезоне произвођач мора да увезе ре-проматеријал, модернизује ме-ханизацију, током сезоне га че-кају додатни трошкови у виду куповине амбалаже, средстава за заштиту биља, ђубрива и плаћање додатне радне снаге. Упркос томе, профитабилна цијена производа није зага-рантована. Додатни проблем је увознички лоби, па се неријет-ко роба која претходно данима стоји на царинама продаје „као домаћа” на нашем тржишту по нижим цијенама. Откуп производа искључиво зависи

од потреба већих трговачких ланаца, а сви знамо под чијом су они контролом – наводи Калуђеровић.

Она додаје да посебну по-тешкоћу чини изостанак еле-ментарних услова на Камион-ској пијаци која представља најчешће мјесто за пласирање производа из Зете.

–Свеукупно, због оваквог стања у пољопривреди, има-мо све мање задовољних до-маћина што се одражава кроз мањи број засада. Добро нам

је познато да је Зета некад хра-нила цијелу Југославију, док данас не успијева да нахрани ни сопствено становништво. Поред свих ресурса којима Зета и Малесија располажу, пољопривреда би требало да уз туризам буде стратешка гра-на Црне Горе. То је, нажалост, далека прошлост. Одговoрност за такво стање сносе они који више од двије деценије уп-рављају Црном Гором, боље речено немилице крчме оно што су генерације прије њих

стварале – додаје Калуђеровић.Она указује да министар-

ство и локална самоуправа нијесу радили довољно како би заштитили пољопривредно подручје и нашег произвођача.

– Дефинитивно је последњи час да се надлежни коначно стручно и одговорно позабаве пољопривредном политиком дајући домаћим производима третман какав заслужују. Ни-ко не тражи забрану увозних производа, већ да као држава заштитимо домаћу производњу тако што ће увоз бити контро-лисан. Наши произвођачи који обављају продају морају имати нормалне услове за функцио-нисање, што им Камионска пијаца дефинитивно не пру-жа. Будући да се на дневном нивоу за улаз плаћа одређени износ новца уз додатак кад су у питању веће количине робе, као и то да често произвођачи ноће на самом мјесту продаје, пијаца мора бити чиста, уред-на, ограђена, бетонирана и са довољно мјеста за сваког про-извођача и за све производе у понуди – оцијенила је Слађана Калуђеровић.� Н.С.

ЗЕТА ЈоШ НЕмА ЗЕЛЕНУ ПиЈАцУ

Од њиве до тезге дугачак је пут

■ дефинитивно је последњи час да се надлежни коначно стручно и одговорно позабаве пољопривредном политиком дајући домаћим производима третман ка-кав заслужују, каже Слађана Калуђеровић

Слађана Калуђеровић

Наставак конститутивне сједнице Скупштине Општи-не у оквиру Главног града - Голубовци на којој ће би-ти именован предсједник Општине биће до 24. августа, саопштио је Ратко Стијепо-вић, предсједник Скупштине. Стијеповић је навео да је то крајњи рок до када она мора бити одржана.

Конститутивна сједница је два пута прекидана због кон-султација у Демократској пар-тији социјалиста око челних општинских функција. Сјед-ница је почета 28.јуна када

су верификовани одборнички мандати, настављена 25.јула када је изабран Стијеповић и прекинута на захтјев одборни-ка Душана Радоњића.

Потврду да ли су завршени преговори око предсједника Општине јуче нијесмо могли добити од Ратка Стијеповића.

– Бићете благовремено обавијештени о кандидату за предсједника Општине. За-конски рок да се закаже сјед-ница за избор предсједника је 24. август и ми ћемо рокове поштовати – навео је Стијепо-вић. Н.С.

оПШТиНА ЈоШ БЕЗ ПрЕдСЈЕдНиКА

Сједница до 24. августа

ратко Стијеповић

За два дана биће завршено постављање носача моста у склопу реконструкције ма-гистралног пута кроз Зету. Представник Дирекције за саобраћај Душко Кокић каже да се ова врста радова ради у вријеме прекида жељезничког саобраћаја, од поноћи до пет сати ујутро.

Кокић наводи да је заврше-

но асфалтирање око маркта Голд, те да су машине и рад-ници тренутно стационирани наспрам маркетa гдје такође, асфалтирају.

–Упоредо са асфалтирањем постављају се стубови расвје-те, раде се тротоари и ивичња-ци. Радови иду по плану, без икаквих проблема – саопштио је Кокић.� Н.С.

рЕКоНСТрУКциЈА мАгиСТрАЛНог ПУТА КроЗ ЗЕТУ

За два дана готови носачи моста

Асфалтирају дионицу наспрам голда

Ватрогасци су током јула угасили 57 пожара на тери-торији Општине у оквиру Главног града -Голубовци. То је, како је саопштио Андрија Чађеновић, командир Службе заштите, четири пута мање ин-тервенција него у истом перио-ду прошле године када је било

215 пожара.–Како нашу службу зову у

разним кризним ситуацијама биљежимо и да смо једном уклонили змију из објекта, контролисали смо 19 паље-вина и интервенисали након саобраћајне незгоде – навео је Чађеновић.� Н.С.

ТоКом ЈУЛА

Угасили 57 пожара

Власник пољопривредне апотеке „М&Д Алигрудић” Младен Алигрудић увезао је 650 хиљада саднице јагоде. Саднице се, како је саопштио Алигрудић, могу купити од 17 до 25 центи у зависности од типа.

–Како ко спреми њиву дијелимо саднице јагоде. У питању су садинице јагода „клери”, „ароса”, „џоли”. За сјевер Црне Горе иде јагода „ароса”, док на југу углав-ном купују „клери” јер је она најпостојанија и најбоље се исплати. Улагање у јагодар-

ство на годишњем нивоу је 50 центи по једној садници. Једна садница да род од 700 до 800 грама, продајна цијена касније буде до 1,40 и то све на крају године резултира ти-ме да имамо еуро за повраћај, а еуро зараде и јагода нам ос-таје за следећу годину – навео је Алугрудић.

Он је додао да тренутно припремају и расад купуса за компанију Воли.

–Припремамо 100.000 раса-да који ће поћи за Шас – наво-ди Алигрудић.� Н.С.

Понари су без градског во-довода што живот у селу чи-ни тежим посебно у љетним мјесецима. Ово је, како је са-општио Раде Шикмановић, мјештанин, једино зетско село у које нијесу постављене во-доводне цијеви. Да ли ће и ка-

да у њихова домаћинства по-тећи чесмовача, Шикмановић наводи да не зна јер их нико од надлежних није обилазио.

–Наше село је једино остало да није прикључено на град-ски водовод. Надлежни су заобишли наше село, а да ли имају у плану да и ми ријеши-мо водоснабдијевање, то не знамо – наводи Шикмановић.

Он наводи да у Понарима сви користе бунарску воду.

–Воду преко хидрофора цр-пим из бунара који је дубок 12 метара. Некада се деси да се подзмене воде помијешају и она буде мутна. Нијесмо је носили на испитивање већ је

тако пијемо – организам нам се ваља навикао толико дуго времена – каже Шикмановић.

Раде Шикмановић додаје да су принуђени да воду за пиће купују у случају када струја нестане.

–Чим нестане струја хи-дрофори не раде, а ми онда немамо воде. И тако у круг – наводи Шикмановић.� Н.С.

У ПоЉоПриВрЕдНоЈ АПоТЕци „м&д АЛигрУдиЋ”

ПоНАри НЕмАЈУ риЈЕШЕНо ВодоСНАБдиЈЕВАЊЕ

Садница јагоде од 17 до 25 центи

Сањају водовод

мјештани Понара и даље користе бунарску воду

уторак, 31. јул 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у граду Би­о­скоп­ Си­не­плекс –

те­ле­фон­ за­ ин­фор­ма­ци­је­020 414 424Перјанички­дом-­Изложба­

Лане­ Никчевић­ и­ Јулија-не­ Хелмшрата­ Модике­ In between Модерна­ галерија-­Из-

ложба­Маје­ Ђурић­ „Од-рази”Галерија­ Арт­ -­ Колек-

тивна­изложба­„Беспослен”Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­

ва–­Стал­но­отво­рен.­За­ор-га­ни­зо­ва­не­по­сје­те­по­до­го-во­ру­ кон­такт­ те­ле­фон­ 069­616­200

Влада­је­утврдила­предлог­измјена­Закона­о­одржа-вању­стамбених­зграда,­

а­ општа­ је­ оцјена­ учесника­јавне­ расправе­ да­ су­ одбаче-не­ бројне­ примједбе­ настале­након­што­су­се­у­пракси­до-казале­бројне­мањкавости­за-конског­решења.Тако,­ рецимо,­ није­ при-

хваћен­ предлог­ Општине­Никшић­ да­ стамбену­ зграду­треба­дефинисати­као­цjелину,­односно­да­се­формира­ један­орган­ управљања­ за­ цијелу­зграду,­а­не­за­сваки­улаз­по-себно.­Предлог­ је­ одбијен­ уз­образложење­да­је­та­материја­регулисана­Законом­о­своjин-ско-правним­односима.Највише­примједби­стигло­је­

на­висину­бода­за­гараже,­којим­је­тражено­да­се­он­повећа­јер­је­10­центи­по­квадрату­за­одр-жавање­гараже­мало.­Како­су­навели­из­општина­Пљевља­и­Беране,­агенција­за­одржавање­стамбених­јединица­и­поједи-наца,­ приход­ од­ гараже­ која­има­ на­ примјер­ 100­ паркинг­мјеста­ (а­ једно­ је­ отприлике­

13-14­квадрата)­је­око­140­еу-ра,­што­није­довољно­ни­само­за­прегледе­које­та­гаража­има­а­не­за­било­какво­одржавање­гараже,­ расвјете,­ чишћења...­У­одговору­ је­наведено­да­се­воде­системом­„Прво­штеди­па­инвестирај“,­али­се­нигдје­не­наводи­ ко­ ће­ бити­ одговоран­ако­ се­ због­ штедње­ односно­нередовног­одржавања­некоме­нешто­деси.Закон­ је­ промијењен­ и­ у­

дијелу­кворума­за­конституи-сање­скупштине­станара.­Тако­ако­се­после­два­позива­нико­не­одазове­на­трећем­састанку­па­макар­била­присутна­и­два­од­50­власника,­може­се­донијети­ваљана­одлука.­Учесници­јавне­расправе­су­то­оцијенили­као­добру­могућност­у­дијелу­фор-мирања­ скупштина­ етажних­власника­са­којима­су­до­сада­имали­велики­проблем,­али­и­истичу­да­та­опција­даjе­могућ-ности­великих­злоупотреба,­а­што­није­дефинисано­шта­ако­до­злоупотребе­дође.Међу­примједбама­су­и­ за-

хтјеви­да­се­законом­дефинишу­

казнене­ мjере­ (новчане)­ коjе­изриче­ комунални­ инспек-тор­ за­ етажне­ власнике­ коjи­и­поред­свих­испуњених­оба-веза­ привременог­ управника­неће­ да­ формираjу­ скупшти-ну­ станара­ и­ изаберу­ органе­управљања.­Како­се­наводи­у­појашњењу,­и­до­сада­је­било­да­ако­етажни­власници­неће­да­плаћају­одржавање­зграде,­да­ управник­ или­ напримјер­агенција­ која­ одржава­ зграду­могу­да­случај­пријаве­Кому-налној­инспекцији­која­изриче­казнане­мјере­од­30­еура­па­на­даље,­али­која­то­никад­не­чи-ни­већ­их­све­упућују­на­суд.­Зато­ предлагачи­ ове­ измјене­истичу­да­ је­постојање­прив-ременог­управника­у­тренутноj­поставци­бесмислено,­уколико­не­постоjе­прописане­казнене­мjере.Одбијен­ је­и­предлог­да­се­

ријеши­ проблем­ преминулих­лица­ који­ се­ годинама­ воде­као­етажни­власници.­Како­су­навели­у­појашњењу,­постоjе­зграде­у­коjима­се­преминула­лица­ годинама­ и­ даље­ воде­

као­етажни­власници­jер­нису­покренути­оставински­поступ-ци,­због­чега­jе­немогуће­спро-вести­утужења.­Наследици­то­користе­као­начин­за­избjега-вање­ плаћања,­ а­ не­ постоjи­

правни­основ­да­се­натjераjу­да­покрену­оставински­поступак.­Како­је­наведено­у­одговору,­та­материја­је­прописана­Законом­о­наслеђивању­и­другим­про-писима.� С.Р.

миЈЕЊА СЕ ЗАКоН о одрЖАВАЊУ СТАмБЕНиХ ЗгрАдА, одБиЈЕНЕ БроЈНЕ ПримЈЕдБЕ УЧЕСНиКА ЈАВНЕ рАСПрАВЕ

Нови прописи о одржавању стамбених зграда

Остаје да сваки улаз има своју скупштину

Подгорица­ ће­ данас­ доби-ти­новог­градоначелника­и­то­Ивана­Вуковића­а­о­његовом­избору­ће­се­изјаснити­одбор-ници­на­сједници­Скупштине­Главног­града.­На­тој­фуник-цији­ замијениће­Славољуба­Стијеповића­који­ће­у­наред-ном­периоду­обављати­функ-цију­ генералног­ секретара­предсједника­државе.Вуковић­је­на­локалним­из-

борима­у­Подгорици­27.­маја­био­носилац­листе­коалиције­„За­добро­грађана­Подгорице­–­Мило­Ђукановић”­коју­чине­ДПС­са­коалиционим­партне-рима­ Бошњачком­ странком,­Либералном­партијом,­Демо-кратском­ унијом­ Албанаца,­Црногорском­ и­ Позитивном­Црне­ Горе.­ Ову­ партију­ на­изборима­је­подржало­48.047­грађана­чиме­су­освојили­апсо-лутну­власт,­односно­32­манда-та­у­градском­парламенту.На­сједници­градског­парла-

мента­биће­одређен­и­вршилац­дужности­секретара­Скупшти-не­Главног­града­ јер­ је­доса-

дашњем­секретару­Веселину­Вукчевићу­ истекао­ мандат,­а­ биће­ именован­ и­ одбор­ за­избор­ и­ именовање­ Главног­града.Скупштина­ће­верификовати­

оставку­Јасне­Гајевић,­одбор-ника­коалиције­„Подгорица­за­21.­вијек”­коју­чине­Демокра-

те­ и­ УРА.­ Њу­ ће,­ према­ из-вјештају­о­попуни­одборнич-ких­мјеста­Изборне­комисије­Главног­ града,­ замијенити­Марија­ Радуловић,­ испред­Грађанског­покрета­УРА.Сједница­ градског­ парла-

мента­заказана­је­у­подне.Н.С.

дАНАС СЈЕдНицА СКУПШТиНЕ гЛАВНог грАдА

Подгорица добија градоначелника

иван Вуковић

Наставу­ у­ подручном­одјељењу­Основне­школе­„Нико­Мараш”­у­Понарима­од­септем-бра­ће­похађати­само­три­ђака.­Директор­школе­Драгољуб­Ма-раш­наводи­да­ће­по­једног­ђака­имати­у­трећем,­четвртом­и­пе-том­разреду.–У­овом­подручном­одјељењу­

ове­године­нећемо­имати­првака.­Без­обзира­што­смо­школу­сре-дили,­из­ године­у­ годину­има-мо­све­мање­дјеце.­Ученици­је­прескачу­па­иду­или­у­град­или­у­Голубовце,­у­зависности­од­тога­гдје­им­родитељи­раде­–­наводи­Мараш.Он­ додаје­ да­ је­ у­ матичној­

школи­у­Бијелом­Пољу­уписано­20­првака­те­да­до­почетка­годи-не­очекују­још­једног.­ Н.С.

ПодрУЧНо одЈЕЉЕЊЕ оШ „НиКо мАрАШ” У ПоНАримА

У три разреда три ђака

драгољуб мараш

Екипе­Чистоће­су­уз­анга-жовање­ механизациjе­ чис-тиле­ нелегално­ формирана­одлагалишта­отпада­око­кон-теjнера­и­са­jавних­површи-на­у­Толошима­и­Загоричу,­као­и­ у­Општини­у­ оквиру­Главног­града­Тузи.­Како­ су­ саопштили­ из­

Чистоће,­ група­ радника­ангажована­ на­ поjачаном­одржавању­ чистоће­ jавних­површина­ јуче­ је­ручно­са-купљала­отпад­уз­петровач-ку­магистралу­одакле­jе­ук-лоњено­65­кеса­отпада.–­ У­ току­ је­ и­ вечерње­

прање­улица­које­се­одвија­од­

22­часа­до­5­часова­уjутру,­с­обзиром­да­ jе­у­том­перио-ду­ фреквенциjа­ саобраћаjа­мања,­ па­ екипе­ несметано­могу­ да­ обављаjу­ своj­ по-сао.­ Како­ би­ се­ оваj­ посао­обављао­што­ефикасниjе,­пе-рачима­претходе­екипе­коjе­свакодневно,­уз­анагажовање­ауточистилица­уклањају­на-гомилану­ земљу­ и­ други­отпад­уз­ивичњаке.­Тиме­се­обезбјеђује­ наjвећи­ степен­чистоће­ саобраћаjница­ и­jавних­површина­и­значаjно­доприноси­ амбиjенталноj­хигиjени­града–­саопштили­су­из­Чистоће.� С.Р.

ЧиСТоЋА ПоКУШАВА дА СТАНЕ НА КрАЈ диВЉим дЕПоНиЈАмА

Чистили кроз Толоше и Загорич

Заказани­ су­поправни­испити­у­Економској­школи­ „Мирко­ Вешовић”.­ Ученици­ који­ су­школску­годину­завршили­са­негативним­оцје-нама,­како­је­саопштио­Бранислав­Ђукић,­ди-ректор­школе,­поправни­испит­полагаће­од­20.­августа­када­почиње­писмени­дио­испита.–­Поред­поправних­испита­заказали­смо­и­по-

лагање­стручних­испита­за­матуранте­и­то­14.­августа­–­навео­је­Бранислав­Ђукић.­ Н.С.

Уклањање­самониклог­растиња­и­сjеча­сувих­стабала­завршена­jе­у­Аеродромскоj­улици­и­ста-ром­путу­за­Даниловград,­као­и­орезивање­дрвећа­у­Његошевоj­улици,­на­Цетињском­путу­и­Булева-ру­Џорџа­Вашингтона,­саопштили­су­из­Зеленила.Како­наводе,­кошење,­грабуљање­и­сакупљање­

биљног­материjала­извођено­је­у­више­улица­и­то­Воjислављевића,­Jереванској,­27.­марта,­у­Улици­Буда­Томовића,­Филипа­Лаиновића,­Светозара­Марковића,­Московској,­Вука­Караџића,­Нова-ка­Милошева,­Његошевој­ (простор­ око­ зграде­Главног­града­и­ЦНП-а),­Улици­краља­Николе­и­ Балшићевој,­ булеварима­ Ивана­ Црноjевића,­Џорџа­Вашингтона­и­светог­Петра­Цетињског,­Карађорђевом­парку,­Парк­шуми­Златица,­Ска-линама,­Ивановом,­Краљевом­и­Карађорђевом­парку,­као­и­на­Никшићком­и­Цетињском­путу.

�С.Р.

ЕКоНомСКА ШКоЛА „мирКо ВЕШоВиЋ”

НА СТАром ПУТУ КА дАНиЛоВгрАдУ

Поправни испити од 20. августа

Посјечено шибље

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

уторак, 31. јул 2018.РегиониIV страна

ДАН у Никшићу

Осмочланој породици Марјана и Раде Сарић, која је у статусу социјалне потре-бе, посредством никшићког Црвеног крста уручена је до-нација. За њихово петоро дје-це, која похађају основну шко-лу, младе љекарке Ивана и Милица Цицовић обезбије-диле су неопходан школски прибор. Цицовићеве су, иначе, одавно волонтерке Црвног крста и сваке године издвоје средства од својих примања и обрадују по једну породицу у Никшићу.

– Породица Сарић је јед-на у низу коју су наше младе љекарке помогле. Претходних година куповале би храну за породице које су у тешком материјалном положају. Док-торке Ивана и Милица су јединствен примјер у нашој организацији кад је ријеч о њиховој професији, али не и када је у питању волонтери-зам, јер имамо доста младих људи који помажу онолико ко-лико су у могућности – рекла је Ана Мацановић, секретар никшићког Црвеног крста.

Ивана и Милица Цицовић неколико последњих година у општинској организацији ра-де с дјецом, прате хуманитар-не акције, врше обуке из пру-жања прве помоћи, а такође су и судије приликом државног такмичења. Управо те дневни-

це које добију опредијеле за помоћ социјално угроженима, а протеклих година су им ку-повале и храну. У договору с Црвеним крстом, ове године су се одлучиле да од дневница купе школски прибор за мале Сариће.

– Знамо да има доста поро-дица којима је помоћ неопход-на, не можемо помоћи свима, али можемо барем једној. Цр-вени крст је лијепа прича коју бих свима препоручила. Ту је увијек лијепо дружење, много је дивних људи које упознате, постанете пријатељи с њима што је, уз хуманитарни рад, основна ствар у Црвеном кр-сту – рекла је др Ивана Ци-цовић, која ради у Заводу за хитну медицинску помоћ у Никшићу.

Породица Сарић корисник је материјалног обезбјеђења Центра за социјални рад, које није ни приближно довољно за њихове основне потребе, па им често у помоћ прискочи Црвени крст. Живе као под-станари, имају шесторо дјеце од којих најмлађе има четири године.

– Ове јесени петоро иде у школу, а школски прибор који смо добили много ће нам по-моћи, јер макар о томе нећемо морати да размишљамо – ис-такла је Рада Сарић, захвали-вши на донацији. Б.Б.

иВАнА и МиЛиЦА ЦиЦоВиЋ оБРАДоВАЛе ПоРоДиЦУ САРиЋ

Малишани добили прибор за школу

Школски прибор за

пет основацаЗаштита шумских компле-

кса на подручју општине Никшић одавно је вели-

ки, а судећи према тренутној ситуацији, и нерјешив проблем. Поједини рејони протеклих не-колико година малтене су опус-тошени, а надлежне институције неодговорне или немоћне да по-чиниоце приведу правди. Најно-вији случај десио се на подручју Жупе никшићке, конкретно на Кутском брду, у Забрану краља Николе, Прекорници и Лука-ма. Према првим незваничним процјенама, с тих локалитета за непуна два мјесеца отуђено је више од хиљаду кубика дрвне масе, због чега је, како сазнаје-мо, засад суспендован један службеник подручне јединице

Управе за шуме у Никшићу. Реаговало је, сазнаје „Дан“, и Министарство пољопривреде, које је формирало Комисију за процјену настале штете, а чији представници последњих дваде-сетак дана обилазе поменуте ло-калитете. У Жупи, иначе, годи-нама безуспјешено упозоравају на такве и сличне ситуације на њиховом подручју. Начин газ-довања шумама, истакао је Јо-во Радуловић, директор НВО „Жупа у срцу“, био је један од повода да се 2016. године обрате Управи за шуме од које су тра-жили податке везане за шумски комплекс Жупе и предузете мје-ре, тачније број концесионара и податке о дозвољеној количини сјече. Одговор до данас нијесу добили, а уништавање природ-ног богатства је настављено да би сада и кулминирало.

– Више је него јасно да су шу-ме у Жупи уништене неконтро-лисаном експлоатацијом колико и великим пожаром 2012. године када је страдао већи дио шуме. У питању су хиљаде хектара, а штета се мјери милионима еу-ра. Сада су предјели Прекорни-це, Штитова и Маганика пуста

пространства захваљујући не-бризи државних институција које су тада дуже од три мјесеца гледале еколошку катастрофу. У том пожару посебно су страдале ендемичне заједнице мунике на Штитову – казао је Радуловић.

Управа за шуме, сматра он, главни је кривац што су жуп-ски комплекси похарани, а дуги низ година погодне локације и кубици шумске грађе били су привилегија појединаца који су развијали бизнис.

– Шума је служила за подми-ривање социјалних потреба, па је као ограничен ресурс сада уништена. Последња дешавања у жупским шумама само су до-кусуривање овог ресусрса, а пошумљавања која ове године врши управа и неке НВО, неће значити ништа уколико се стање организационо, кадровски и за-конски не промијени – истакао је Радуловић, додајући да такав

однос надлежних према богат-ству Жупе угрожава и опстанак локалног становништва.

На очување шумских компле-кса упозоравали су и из Друшт-ва младих еколога Никшића (ДМЕН), који такође сматрају да је неодговорност и неажурност надлежних институција резулти-рала тренутним стањем.

– Ситуација попут садашње у Жупи може се видјети и на ос-талим локалитетима у општини. Неспремно дочекујемо пожарне сезоне када су у питању шумски комплекси, али се истовремено и не предузимају превентивне мје-ре по питању крађе дрвне масе. Велики проблем су и концесио-нари, па када се све узме у об-зир, имамо оправдану опасност од катастрофа попут ерозије тла у појединим рејонима – рекао је Миодраг Караџић, директор ДМЕН-а.

Б.Б.

СВе УЧеСТАЛиЈе КРАЂе ДРВне МАСе нА ПоДРУЧЈУ оПШТине

Шуме пустоше, лопове не хапсе

■ на подручју Жупе никшићке, конкретно на Кутском брду, у Забрану краља николе, Прекорници и Лукама, према првим незваничним процјенама, за непуна два мјесеца отуђено је више од хиљаду кубика дрвне масе, због чега је, како саз-најемо, засад суспендован један службеник подручне једи-нице Управе за шуме у никшићу

опустошена шума у Жупи

Јово Радуловић

новонасталу ситуацију у неколико локалитета Жупе никшићке нијесу жељели да коментаришу у Управи за шуме, којој смо се обратили тим поводом. То није први пут да у тој институцији иг-норишу питања која им се упућују, везано за све чешће крађе у шумским комплексима на подручју никшићке општине. По-четком године остали смо и без информација које смо тражили да нам доставе, а које су се односиле на укупну површину којом газдују у никшићу, опожареним и локалитетима који су предмет нелегалне сјече, те о процијењеној штети и броју лица против којих су, евентуално, због тога подносили пријаве. Податке није било могуће добити ни из њихове подручне јединице у никшићу јер, како су нам појаснили, немају овлашћења и изричито им је забрањено да дају било какве информације, већ је то искључиво могуће добити из централе Управе за шуме.

Игноришу питања

У протеклих неколико дана у Дневном центру за дјецу и породицу „Дефендологија“ реализован је низ активности намијењених малишанима који су корисници услуга те установе. Центар је отворен прошле године и пружа ус-луге дјеци која живе и раде на улици, као и малишанима који су у том ризику. Након што су запослени у центру прошли обуку из пружања прве помоћи у никшићком Црвеном крсту, а у Сарајеву и на тему „Смањење ризика од природних несрећа у од-гојно-образовним установа-ма“, своје знање и стечене вјештине презентовали су дјеци. Малишани су учили о томе шта урадити у случају

природне или друге несреће, као и које су то превентивне мјере за смањење ризика од

катастрофа.– Наша волонтерка Анђе-

ла Контић пренијела је своје

знање из области медицине. Говорила је о пружању прве помоћи у случају повреда по-пут лома руке, ноге, уганућа, посјекотина, шта радити у случају да крене крв из но-са, или када осјетимо дрхта-вицу или нас уједе инсект. Ове радионице су од великог значаја, поред едукације код дјеце се подстичу емпатија и алтруизам – наводе из Дне-вног центра.

Да би подстакли креатив-ност корисника, запослени у центру организују разне радионице, попут недавне у оквиру које су дјеца ослика-вала разне материјале из свог окружења, као што су камен и дрво.

Б.Б.

У ДеФенДоЛогиЈА ЦенТРУ ниЗ АКТиВноСТи ЗА МАЛиШАне

Креативна радионица и обуке

Активности у центру

„Rock & Recycle Plogging” ак-ција је коју ће сјутра с почетком у 10 часова на простору око језера Крупац организовати Еколошки покрет „Озон“ и Пивара „Требје-са“,чиме ће најавити овогодишњи еколошки програм у оквиру пред-стојећег музичког фестивала „Лејк фест“. Из „Озона“ су појаснили да ће акцијом по први пут у Црној Гори промовисати све популарнији вид спортске рекреације у свијету. „Плогинг“ је нови фитнес тренд, настао у Шведској, а учесници уз реакреативно трчање или брзо ходање успут сакупљају отпатке у кесе које носе са собом.

– „Плогинг“ има и позитиван утицај на здравље, јер ако се с вре-мена на вријеме трчању или ходању дода чучањ, сагоријева се више ка-лорија, а развија се флексибилност тијела, као и осјећај за равнотежу. То што се доприноси општем до-бру има и позитивне психолошке ефекте, а самим обраћањем пажње на неконтролисано одложени отпад постајемо свјеснији размјерe про-блема и спремнији да се укључимо у акцију за чистији град – нагла-шавају из „Озона“, позивајући све заинтересоване да им се придруже у сјутрашњој акцији.

Б.Б.

еП „оЗон“ и ПиВАРА „ТРеБЈеСА“ СЈУТРА оРгАниЗУЈУ еКоЛоШКУ АКЦиЈУ

Кроз спорт до чистог окружења на Крупцу

уторак, 31. јул 2018. Региони страна V

ПЛАВ – За предсједника Скупштине Општине Плав у наредном чет-

ворогодишњем мандату јуче је изабран Шефкет Јеврић, доскорашњи предсједник ОО ДПС-а Плав. На сједници је изгласана и одлука о престан-ку мандата досадашњем пред-сједнику СО Изету Хаџиму-шовићу.

Шефкета Јеврића за пред-сједника СО предложила је одборница ДПС-а Сабина Маркишић. Како је образло-жила, Јеврића су подржали сви одбори партија које ће чинити будућу коалициону власт.

Одборник БС-а Дамир Гу-тић очекивао је да предлагач подробније образложи свој предлог, али је додао да ће од-борнички клуб БС подржати Јеврића „да покажемо наш де-мократски капацитет и шири-ну, у нади да ће он оправдати наше повјерење и да ће радити за добробит грађана“.

Од 26 присутних за Јеврића су гласала 22 одборника, про-тив су била два (Демократе Црне Горе – Марко Вуковић и Група грађана „Бирам Плав“ –Орхан Шахмановић), а уздр-жани одборници СДП-а Медо Маркишић и Аида Колаши-нац.

Након именовања за пред-сједника СО, Јеврић је захва-лио на указаном повјерењу и нагласио да му је част и задо-вољство, као и велика морална и политичка обавеза према пар-тији и свим грађанима општи-

не Плав да ради онако како за-кони, прописи и Устав налажу.

– Трудићу се да овај дом ради у демократској атмосфери, да доносимо добре и квалитетне одлуке за добробит развоја Плава, за добробит Општине и државе Црне Горе. Врата пред-сједника СО биће за свакога отворена, без обзира на било какву припадност и разлике. Ми смо ту због грађана који су нас изабрали и указали нам повјерење да вршимо власт у наредном четворогодишњем мандату и зато ћемо им и изла-зити у сусрет. Желимо да Плав претворимо у градилиште и вратимо му сјај који је некад имао. Да се у Плав долази, да се добро живи, а да се што мање из њега иде. У складу са законом, заказаћемо наред-ну сједницу СО на којој ћемо изабрати предсједника општи-не, и друга тијела, како би и из-вршна, као и укупна власт била заокружена, и да би могло да се ради пуним капацитетима. Дакле, коалиција је склопљена између СД-а, ДПС-а и Албан-

ске алтернативе „Ибер Хоти“, а након ситнијих детаља које треба да усагласимо слиједи и потписивање коалиционог уговора и са БС-ом –истакао је Јеврић.

Одмах по завршетку кон-ститутивне сједнице, одржа-на је нова на којој је изабран седмочлани Савјет за избор и именовања, на челу са Са-нијом Срдановић (СДП), како би СО могла спроводити иден-титетска питања. Пет чланова је из владајуће коалиције, а два из опозиције.

Сједници, из непознатих раз-лога, нијесу присуствовали од-борници коалиције ДФ-СНП, која је на последњим избори-ма освојила два одборничка

мандата.Још увијек актуелни пред-

сједник Општине Орхан Шах-мановић честитао је предсјед-нику СО на избору, пожељевши му успјешан рад и позвавши присутне на коктел.

На ло кал ним из бо ри ма у Пла ву, гдје је вођена борба за 31 мандат у градском парламенту, Социјалдмократе су освојиле 10 мандата, Бошњачка странка седам, а Демократска партија социјалиста шест. Социјалде-мократска партија освојила је три мандата, коалиција ДФ-СНП два, а Албанска алтерна-тива „Ибер Хоти”, Група бирача „Бирам Плав” и Демократска Црна Гора по један мандат.

Н.В.

ШеФКеТ ЈеВРиЋ иЗАБРАн ЗА ПРеДСЈеДниКА Со ПЛАВ

Чека се БС да утемеље власт ■ Коалиција је склопљена између СД-а, ДПС-а и Албанске алтернативе „ибер

Хоти“, а након ситнијих детаља које треба да усагласимо слиједи и потписивање коалиционог уговора и са БС-ом – истакао је Јеврић

Дамир гутић, предсједник оо БС Плав, казао је да су да-ли подршку избору Јеврића за предсједника Со, али да још нијесу потписали коалициони споразум.

–То ћемо учинити након дефинисања неких пратећих ства-ри, и бићемо дио власти, јер смо начелно све договорили – казао је гутић.

Дефинишу „пратеће ствари”Са јучерашње сједнице

Шефкет Јеврић

КОТОР – Дом здравља Котор би до краја године мо-гао добити офталмолошку амбуланту. Неки од апарата потребних за офталмолошке прегледе су већ набављени, у току је израда пројекта адап-тације простора, а у установи вјерују да би ова ординација могла почети с радом крајем године. Према ријечима дирек-тора Дома здравља др Игора Кумбуровића, планирано је да се просторије некадашње зуб-не технике (на другом спрату) адаптирају за потребе офта-лмолошке ординације.

– Набавили смо најсавреме-нији Цајсов (Zeiss) микроскоп у вриједности од 13 хиљада еура за који је средства обез-биједио Фонд за здравствено осигурање. У плану је на-бавка још неколико апарата

укупне вриједности 40.000 еура, за које је новац такође обезбијеђен из буџета фонда. Не могу с прецизношћу рећи када ће офталмолошки прегле-ди грађанима бити доступни у нашој установи, али се надам да ће то бити најкасније крајем године, када би требало да бу-ду допремљени сви поменути апарати – рекао је др Кумбуро-вић Радио Котору, истичући да ће од октобра један од љекара Дома здравља бити на четво-рогодишњој специјализацији из офталмологије.

– Расписали смо и додије-лили специјализацију. У сва-ком случају, нећемо чекати да љекар заврши са специјали-зацијом, већ ћемо омогућити грађанима прегледе ове врсте знатно раније – најавио је он, подсјетивши да је Дом здравља

недавно добио донацију „Луке Котор“ у вриједности од 7.139 еура.

– Уз помоћ ових средстава обезбиједићемо нови ортореј-тер – савремени медицински апарат који служи за испити-вање вида, а користиће се у просторијама медицине рада. Љекари ће тако квалитетније моћи да обаве медицинске ус-луге, а грађани ће имати могућ-ност квалитетнијег прегледа на најсавременијем апарату – ре-као је Кумбуровић. Нагласио је да је установа однедавно бога-тија и за дефибрилатор-апарат за реанимацију, вриједан пет хиљада еура, који је обез-бијеђен захваљујући Фонду за здравствено осигурање, а смјештен је у просторијама изабраног љекара за одрасле.

Б.М.

ДоМ ЗДРАВЉА КоТоР ДоБиЈА оФТАЛМоЛоШКУ АМБУЛАнТУ

Набавили микроскоп

КОТОР – На хуманитарном такмичењу у шутирању тројки под називом „Тројка из бло-ка“, које је у недјељу, 29. јула, одржано на ко-шаркашком терену на Плагентима, у Доброти, прикупљено је преко 1.500 еура, а новац ће бити усмјерен за помоћ најугроженијим по-родицама у Котору и региону – саопштио је за „Дан“ Драгољуб Васиљевић, предсједник Братства православне омладине „Свети Лука“, које је организовало такмичење.

На такмичењу, које је одржано под покро-витељством хуманитарсне организације „Срби за Србе“, учествовало је више од 150 шутера, а побиједио је Лука Вујошевић. Друго мјесто заузео је Петар Јаковљевић, а треће Василије Кљајић. Хуманитарна организација „Срби за Србе“ је, од свог оснивања 2005. године, прику-пила велика средства и помогла више од двије хиљаде породица широм региона.

Васиљевић је најавио да ће 17. августа на Љетњој позорници у Котору, у организацији НВО Удружење навијача Црвене звезде – Ко-тор, бити одржан хуманитарни концерт под називом „Котор за Космет“. Б.М.

БРАТСТВо ПРАВоСЛАВне оМЛАДине „СВеТи ЛУКА“ оРгАниЗоВАЛо ХУМАниТАРно ТАКМиЧеЊе „ТРоЈКА иЗ БЛоКА“

ПЛУЖИНЕ – Друга сјед-ница Скупштине Oпштине Плужине, након мајских ло-калних избора у том граду, одржана је јуче, а одборни-ци су усвојили низ одлука и мјера у циљу побољшања услова живота становништ-ва. На засједању je једно-гласно подржан предлог од-луке предсједника Oпштине Мијушка Бајагића да се од јануара 2019. године из локалног буџета исплаћује помоћ сваком новорођеном дјетету на територији Плу-жина. Према одлуци, свако новорођенче ће добијати од 500, па до 2.000 еура, а право на тај новац имаће родитељи дјеце рођене 1. јануара 2019. године и касније, који имају пребивалиште на територији плужинске општине. За прво дијете родитељи ће добијати 500 еура, за друго хиљаду, а за треће и свако наредно двије хиљаде еура. Предвиђени из-носи ће бити удвостручени ако су родитељи новорођен-чета власници регистрованог пољопривредног газдинства на сеоском подручју. Плу-жински одборници јуче су већином гласова усвојили и предлог одлуке о помоћи ос-новном образовању, којом је прецизирано да се убудуће из општинског буџета помаже набавка школских уџбеника и у складу с могућностима су-финансирају школски излети основаца и екскурзије учени-ка деветог разреда. Локална управа је свих протеклих година помагала ђацима, а усвојеном одлуком грађани ће, како је образложено, би-

ти сигурни да ће им Општи-на обезбиједити уџбенике за дјецу у основној школи, па могу планирати измирење других трошкова, који се јављају почетком сваке нове школске године. Усвојене су и мјере помоћи пољоприв-редницима којима ће,такође из буџета, бити исплаћивана одређена новчана помоћ у случајевима угинућа грла од тзв. природних хазарда. Нов-чани подстицај из општинске касе добијаће и регистровани индивидуални произвођачи с пребивалиштем на подручју општине који се баве пре-радом млијека. По 150 еура мјесечно биће исплаћивано сточарима који дневно од сопствених грла стоке пре-рађују од 50 до 100 литара си-ровог млијека. Одлука о нак-нади за комунално опремање грађевинског земљишта за власнике бесправних обје-ката на територији Плужина била је једна од тачака ју-черашњег засједања. Према наведеном, та накнада изно-сиће од 30 до 50 еура у три од четири дефинисане зоне. Одборници су расправљали и о постављању рампе и кон-тролног пункта у сплавишту Брштановица, оствареним приходима општине за прву половину године, разматра-ни су извјештаји о социјал-ној и дјечјој заштити, плану узгоја, заштите и експлоа-тацији шуме, те о развоју предузетништва и ефектима кредитног стимулисања у об-ласти пољопривреде и малих и средњих предузећа.

Б.Б.

Бебама од 500 до 2.000 еура

Једногласно за накнаде новорођенчадима

оДБоРниЦи Со ПЛУЖине УСВоЈиЛи ниЗ ВАЖниХ оДЛУКА

Учесници који су остварили најбоље резултате

Прикупљено преко 1.500 еура

уторак, 31. јул 2018.РегиониVI страна

ХЕРЦЕГ НОВИ – Имајући у виду да је здравствена заштита грађана и гостију града на пр-вом мјесту, Општина Херцег Нови ће финансирати рад до-датног хитног медицинског ти-ма током августа када постоји повећана потреба за реаго-вањем, саопштили су из Служ-бе за информисање Општине Херцег Нови.

Уговор је јуче потписао Сте-ван Катић, градоначелник, који се састао са представници-ма Завода за хитну медицинску помоћ. Они су разговарали и о начину функционисања Хитне помоћи, као и могућности по-бољшања хитне здравствене заштите за становнике полуос-

трва Луштица.– У јединици Хитне меди-

цинске помоћи, у Херцег Но-вом, у свакој смјени раде два медицинска тима, један у ам-буланти, а други на терену. Као резултат постигнутог догово-ра, у августу ће на терену бити још једна мобилна медицинска екипа, сачињена од доктора, ме-дицинске сестре и техничара – кажу из локалне управе.

Осим тога, Општина Хер-цег Нови у циљу побољшања здравствене заштите финанси-ра рад туристичких амбуланти током љетње сезоне, за шта су буџетом опредијељена средства у износу од 10.000 еура.

К.М.

еФиКАСниЈА ХиТнА МеДиЦинСКА ЗАШТиТА У ХеРЦег ноВоМ

Са састанка

ПЛАВ – У организа-цији НВУ „Клуб Ве-лика“, на адекватно

уређеном терену код моста на Лиму у Велици –засеоку Новшиће, у недјељу је по че ла ре ги о нал на се о ска олим пи ја­да тра ди ци о нал них на род них ди сци пли на под на зи вом „Ча­кор ске игре”. Ма ни фе ста ци ја је отво ре на одигравањем фуд-балске утакмице на пијеску између екипа Брезојевица и Новшића.

Члан Управног одбора НВУ „Клуб Велика“ Љубиша Па-уновић истакао је да је кон-цепт олимпијаде дводневан, с циљем да се прошири на седам дана. Појаснио је да су „Чакор-ске игре” предвиђене као над-метање између репрезентација села, а идеја је да дођу и пред-ставници и навијачи, јер је циљ игара, поред спорта, и промо-висање дружења, здравог жи-вота и производа из тог краја.

– Трудили смо се да увр-стимо помало необичне, тра-диционалне спортске дисци-плине, као фудбал на пијеску, скокове са лимског моста у Новшићу, шлауфијаду, „пливај и пењи се” (пливањем се иде до конопа закаченог за мост,

онда уз коноп док се мост не дотакне руком, и назад у воду), гурање с греде на води, затим скок удаљ, камена с рамена, трку у џаковима за дјецу до 12 година. Овај терен за фудбал на пијеску је први стални терен за ту врсту спорта у Црној Гори. Постоје такви терени у при-морским градовима, али се за-вршетком манифестација прет-

варају у плажу, а овај је сталан. Игре су отворене фудбалом из-међу селекција Брезојевица и Новшића, а поред њих такмиче се и Велика, Машница, Горња Ржаница, Пепиће, и једна еки-па из Берана. Лоше вријеме ма-ло нам је покварило амбијент, али ћемо, надам се, активности спровести по плану. Игре су конципиране тако да се први дан изводе квалификације, други финална такмичења, а побједник олимпијаде је село које сакупи највише поена из свих дисциплина – прецизирао је Пауновић.

Организатор се потрудио да на манифестацији буду и штандови за излагаче домаћих прехрамбених производа, као и ручне радиности, али и кутак за освјежење разним напици-ма.

Тако је познати дуборезац, ликовни умјетник и пољоприв-

редни произвођач Милун Томовић на свом штанду из-ложио дио својих дубореза и друге радове и производе.

–Ту су „Бијели анђео” и слика „Косовка дјевојка”, др-вене посуде за више врста јела, траварице с медом – љековите ракије коју годинама произво-дим, ликер од малине који сам справио ових дана. Изложио сам и плетива, рад моје мајке и супруге. Коме се шта свиди, може и да купи –истиче Томо-вић.

Величанка Рајка Вучетић изложила је домаће пите, ко-лаче, патишпањ, млади и ста-ри сир, боровницу, јардум, да посјетиоци погледају, али и да купе и засладе се здравим домаћим производима. Инте-ресовање је било велико, што је вриједну домаћицу учинило срећном и поносном.

Н.В.

КоД МоСТА У ноВШиЋУ ПоЧеЛе ЧАКоРСКе игРе

Надметање отворио фудбал на пијеску

Томовићев штанд

игре стартовале фудбалом на пијеску

Рајка изложила домаће производе

на манифестацији се нашао и новосађанин Милош Ковачевић, који је дошао код родбине и први пут присуствује једној оваквој фешти. не кријући задовољство виђеним, обећао је да ће се потрудити да дође и наредних година и да ужива у спортским надметањима. иначе, Ковачевић је гус-лар који би могао и да наступи на манифестацијама које су честе у љетњим мјесецима.

Гуслар из Новог Сада одушевљен играма

БУДВА – Јавности и државним тужиоцима позната је моја улога у разрјешавању афере Ауто­мото друштва Будва, казала је Бисер-ка Бојић из АМД, демантујући наводе њених колега из тог уд-ружења Драга Глишића и Сте-фана Бориса. Она тврди да је Глишић „неовлашћено лице“, те да је она извршни директор АМД Будва, што се, како додаје, лако може провјерити на сајту Цен-тралног регистра привредних субјеката (ЦРПС).

– Подсјетићу вас да су надлеж-ни органи утврдили чињенице, осудили одговорна лица, те на основу нашег захтјева ствар је враћена на пређашње стање – прије покушаја отимачине имо-вине АМД Будва. То последње Глишић никако не може да при-

хвати, јер је годинама, као не-кадашњи директор „Ауто­мото друштва Будва“ радио на штету тог невладиног удружења, а у своју корист, као и у корист с њим повезаних лица – тврди она.

Како је казала, сједница Скупштине АМД, која је одржана 20. јуна 2016, била је нелегитим-на, јер је, према њеним ријечима, сходно поравнању потписаном у МУП­у, могу сазвати само стари оснивачи, односно чланови АМД које је раније уписано у регистар.

– Тачно је да сам била на по-четку те спорне сједнице, и то само да бих им поново понуди-ла да испоштују поравнање које

су прихватили и потписали 20. маја 2016. године, а што смо им већ били понудили на легитим-ној скупштини АМД 13.6.2016. Глишићевом фантомском, не-законитом АМД­у је наложено брисање од стране МУП­а, он је лично поднио захтјев за брисање свог удружења, такође сходно предметном поравнању, па се сад покушава приказати као ди-ректор постојећег АМД Будва, без имало стида – навела је она у реаговању.

Бојић је позвала државног тужиоца да по хитном поступ-ку испита ову ствар, јер је, како сматра, недопустиво у уређеној

држави да се не кажњава особа која мјесецима износи неистините наводе или искривљује чињени-це, „те која са повезаним лицима малтретира чланове легитимног АМД­а и то искључиво из инте-реса“.

– Глишић као неовлашће-но лице, супротно рјешењима ЦРПС­а, МУП­а и Пореске уп-раве, нелегално издаје у закуп пословне просторе који су уписа-ни на Ауто­мото друштво Будва (ПИБ: 02005395) и то следећим лицима: „БРАЈИЋ“ д.о.о. Будва, „АУТО­СТАРТ“ д.о.о. Будва, „РОГАНОВИЋ“ д.о.о. Будва, СЗР „ФЕРАРИ“ вл. М. Зец. С наведе-

ним правним лицима нема угово-ре овјерене код нотара, закупни-ну му исплаћују незаконито, не плаћа порезе, намјерно омета и на друге начине да АМД Будва остварује приходе и да послује у складу са законом. Искључиво из тих разлога ми не можемо да исплаћујемо зараде, самим тим ни доприносе иако имамо све услове за то, па зато јавно пита-мо надлежне органе: ко стоји иза Драга Глишића и која су то пове-зана лица, поред горе наведених, са којима шурује и нелегално послује, на штету Ауто­мото друштва „Будва“, супротно зако-нима Црне Горе? – питала је она.

Бојић је поручила да ће Гли-шић пред судом одговарати због онога што чини.

– Позивамо државног тужиоца да испита и утврди све нелегал-не радње које наставља да чи-ни Драго Глишић с повезаним лицима јер не можемо више да трпимо неправду и незакони-то понашање, као и штету која је сваким даном све већа, а ако буде потребно, ускоро ћемо по-ново камионима блокирати улаз у наше пословне просторе и на тај начин онемогућити наставак пљачке невладиног удружења АМД Будва – закључила је она.

А.О.

БиСеРКА БоЈиЋ оДгоВоРиЛА нА нАВоДе ДРАгА гЛиШиЋА и СТеФАнА БоРиСА

Позната је моја улога у разрјешавању афере

Општина плаћа додатни тим

ХЕРЦЕГ НОВИ – Фирма ДОО „Жожета” ће данас по-чети са ињектирањем палми на јавним површинама, са-општавају из Секретаријата за комуналне дјелатности, еколо-гију и енергетску ефикасност општине Херцег Нови.

Министарство пољоприв-реде и руралног развоја скло-пило је уговор са ДОО „Жо-жета” за набавку ињектора за реализацију посебног акцио-ног плана за спровођење фи-тосанитарних мјера у циљу сузбијања црвеног палминог сурлаша с планом ревитали-зације и санације штета на-сталих његовим дјеловањем.

– Претходне седмице радни-ци су завршили обуку о начи-ну ињектирања и начину ко-ришћења инсектицида. Цијена ињектирања једне палме изно-

си 130 еура. Препорука је да се и поред ињектирања врши третирање натапањем три пу-та у току године. Ињектирање здравих палми вршиће се на следећим локацијама: шквер, кружни ток у Мељинама, Зе-леника (од испоставе Упра-ве царине до Змијица), Парк Бока, Парк Св. Леополда, биста Б. Ћопића, шеталиште „Пет Даница” (од ресторана „Мимоза“ до тениских тере-на), парк код МЗ Игало, као и палме које су се подмладиле. Такође, власницима палми на подручјима на којима је у односу на претходни преглед дошло до повећања бројности сурлаша (Дјечји дом Бијела) препоручује се третирање палми, препаратима из групе неоникотиноида – поручују из локалне управе. К.М.

ПоЧиЊе иЊеКТиРАЊе нА ПоДРУЧЈУ ХеРЦег ноВог

За једну палму 130 еура

уторак, 31. јул 2018. Региони страна VII

Душко РадевићБИЈЕЛО ПОЉЕ – Да су

мјештани села Потрк, које се налази у Вране-

шу, изнад Томашева, у праву што већ неколико последњих година негодују због лошег пута који од мјесног центра Томашево, у дужини од око осам километара, води до њихових кућа, увјерио се и потписник ових редова. Пу-тем, за који надлежни кажу да је асфалтни, аутом је теш-ко саобраћати. Асфалта скоро да нема, а рупе личе на праве кратере. Уз то, околно шибље, с обзиром на то да је пут за-растао и нико га годинама не одржава, додатно отежава вожњу, јер возач има осјећај да се пробија кроз џунглу.

Кише које су љетос готово свакодневно падале додатно су допринијеле да се сада том џадом креће само онај ко мора и ко нема другог избора.

Како каже Ранко Радовић, предсједник Мјесне заједни-це Потрк, којем је још прије годину и по дана истекао мандат и тај посао обавља до конституисања новог савје-та, неопходна је хитна рекон-струкција овог путног правца.

– Да смо били у праву кад смо тврдили да се мора нешто предузети и да пут што прије треба санирати, доказује и то што је до наших кућа овог ље-та практично немогуће доћи без теренског возила – исти-че Радовић, додајући да су стално апеловали на локалну управу да им изађе у сусрет кад је ријеч о санацији пута. Локална власт се, међутим, оглушује о њихове захтјеве, а ситуација постаје све гора.

– Сад је стање алармантно. Све рупа до рупе, на пуно мјеста су направљени крате-ри, а удубљења и клизишта на све стране. Мислим да су сви макадамски путеви бољи од овог нашег, који има само

назови асфалтни застор.Тражимо да се изврши

реконструкција пута кроз Потрк, од Томашева преко Соколовице до Стојковца, чиме бисмо добили везу То-машева, које се иначе налази на траси реконструисаног региналног путног правца Слијепач мост–Пљевља, са мјестима Крстац и Лепенац, који припадају општини Мојковац.

– И то би била права веза, не само са магистралом која води за Подгорицу, већ и са Бијелим Пољем и Мојков-цем, али и алтернативни пут за Подгорицу – истиче Радо-вић и додаје да је пут дуг 7,8 километара, и урађен је још прије више од двије деценије.

Додаје да су писали на-длежнима већ неколико пута, последњи пут прије мјесец дана, али одговора нема.

Раније је урађен пројекат за реконструкцију путног прав-

ца ка Потрку, а прије неколи-ко година причало се да за те намјене треба да се издвоји око 180.000 еура.

– Од тога још увијек нема ништа. Кад зовемо да пита-мо, кажу да треба да се ура-ди ревизија пројекта, а онда да нема средстава. И све тако укруг. Стање је лоше да горе не може бити, путничким ау-тима скоро је немогуће проћи – истакао је Радовић.

– Могу саобраћати само теренска возила и камиони који експлоатишу грађу и до-датно уништавају пут. Зато нам и оде народ из ових села. Нема их ни половина, од не-кадашњих 460. Углавном су остала старачка домаћинства. Кад треба отићи до љекара у град, у помоћ прискачу те-ренска возила и стари војни камиони. Очекујемо да се ова неправда исправи и да овај пут буде уврштен у про-

грам уређења путева у мјери и износу који је неопходан и потребан. Да се нешто уради по том питању током љета, јер кад дођу јесен и зима, онда ће стање бити још горе – каже мјештанин Драгомир Бошковић.

Мјештани позивају гра-доначелника Бијелог Поља Петра Смоловића и његове сараднике, секретара Секре-таријата за саобраћај и путеве Дејана Луковића и дирек-тора Дирекције за уређење простора Миланка Минића да буду њихови гости у Потр-ку.

– Да у било које доба дана, кад они изаберу, пођемо у обилазак ове трасе пута и да се непосредно увјере какво је стање, као што је то урадио новинар „Дана”. Да сједнемо и да се договоримо шта и како даље – поручује Радовић.

М.Н.

ПУТни ПРАВАЦ ТоМАШеВо– ПоТРК У КАТАСТРоФАЛноМ СТАЊУ

Одсјечени од свијета ■ Мјештани позивају градоначелника Бијелог Поља Петра Смоловића и његове

сараднике да буду њихови гости у Потрку ■ Да у било које доба дана, кад они изаберу, пођемо у обилазак ове трасе пута и

да се непосредно увјере какво је стање, као што је то урадио новинар „ Дана” . Да сједнемо и да се договоримо шта и како даље – поручује Ранко Радовић

Како је казао Дејан Луковић, секретар Секретаријата за саобраћај, већ је почела санација најкритичнијих мјеста на локалним путевима на подручју бјелопољске општине.

– Посла има пуно, с обзиром на разуђеност терена, та-ко да сви морају бити стрпљиви. Радиће се тамо гдје је најпотребније. Доћи ће и путни правац ка Потрку на ред, иако је за њега потребна већа реконструкција, за коју мора постојати већа финансијска акција. Ми можемо само урадити крпљење ударних рупа – казао је Луковић.

У Мјесној заједници Потрк Савјет МЗ још није формиран. Ранко Радовић каже да је њему мандат предсједника исте-као још у фебруару прошле године.

– од тада смо организовали два збора мјештана и из-абрали кандидате. из локалне управе су реаговали на жал-бе појединаца и казали да није све урађено по прописима. Ми сматрамо да јесте, и да је једини разлог тај што актуелна власт није у стању да у том савјету обезбиједи већину. нека Со уведе принудне мјере и нека они бирају и заказују изборе – истиче Радовић.

У локалној управи кажу да ће врло брзо бити заказан нови збор на ком ће бити бити изабран нови савјет МЗ Потрк.

Могу само да закрпе рупеСавјет МЗ још није изабран

Диoница у катастрофалном стању

Према Потрку као кроз џунглу

Мјештани апелују на надлежне да санирају пут

КОТОР – У Котору је јуче у 51. години живота преми-нуо Душко Радевић Бајло, познати црногорски фризер и власник бријачко-фризерске задруге „Бајло“. Омиљени фризер Которана свој је занат уздигао на виши ниво, па су његове креације награђива-не на престижним домаћим и свјетским манифестација-ма, попут Лондонског сајма на којем је учествовао више

од једне деценије. Радевић је био вишегодишњи едукатор и умјетнички директор „Revlon professionala“ за Црну Гору. Био је својеврсни амбасадор Котора, а своје умијеће несе-бично је преносио на бројне младе нараштаје – своје уче-нике. Душко Радевић Бајло биће сахрањен данас у 17 сати на Градском гробљу у Шкаљарима.

Б.М.

УМРо ПоЗнАТи ЦРногоРСКи ФРиЗеР ДУШКо РАДеВиЋ

Преминуо Бајло

ХЕРЦЕГ НОВИ – На ко-шаркашким теренима на Ка-рачи у суботу вече одржано је такмичење у шутирању тројки „Тројка из блока”, које је имало хуманитарни карак-тер, а које већ годинама уна-зад организује хуманитарна организација „Срби за Србе“. Турнир је благословио парох староградски отац Никола Тодоровић, који је затим са Зораном Дојчиновићем, конзулом Републике Србије у Херцег Новом, симболичним шутирањем тројки отворио надметање. Учествовало је преко 300 такмичара. Старто-вало је 225 шутера, а затим је проширено на још 80 такмича-ра, од којих је 80 бацало лопту с половине терена.

Симболична уплата за учешће била је пет, односно два еура. Финале је избо-рило десет такмичара који су награђени. Побједник је Новљанин Филип Поповић са 22 тројке, други је Никола Јовић играч „Мега Бемакса”, чија је мајка родом из Херцег Новог, а трећи је био Никола Тиосављевић. Међу награђе-нима су и Душан Богуновић, Милош Кудуз, Павле Рога-новић, Димитрије Радова-новић и десетогодишњаци из КК „Галеб” Вук Ивеља и Димитрије Радановић. Турнир се организује у циљу прикупљања средстава за најугроженије породице ка-ко у Херцег Новом тако и у региону.

– Сваке године сам учесник

ове манифестације. Претпро-шле године сам био у финалу. Мени је битно да смо се дивно дружили, а побједа је нешто врло лијепо што је из тог дру-жења произашло – рекао је побједник такмичења Филип Поповић.

Иако је турнир такмичарс-ког карактера, за организато-ра су побједници сви који су учествовали.

– Наша идеја је једностав-на – у духу спорта и забаве окупљамо људе добре воље свих генерација и ако је нешто истина у вези са „Тројком из блока“, то је она максима да је само важно учествовати. Дакле, пружамо људима при-лику да буду хумани у свом граду, кроз нашу организацију, која је кроз 13 година доказа-ла да ради апсолутно поште-но, што нас је данас довело до тога да окупљамо више од десет хиљада донатора у то-ку године. Вечерас у Херцег Новом сакупили смо више од 2.000 еура, а с овим бројем шутера износ је вишеструко премашен. Помоћ из Херцег Новог је намијењена за Народ-ну кухињу у Подгорици, која ради при епархији и храни око 3.000 људи. Ово је велика побједа за боље сјутра. Ове го-дине нам је циљ да прикупимо чак 700.000 еура. Наша идеја је да сви дају помало, како бисмо некоме учинили мно-го – рекао је за „Дан“ Урош Марковић, генерални секре-тар хуманитарне организације „Срби за Србе”. З. Ш.

„ТРоЈКА иЗ БЛоКА” нА КАРАЧи оКУПиЛА ВиШе оД 300 УЧеСниКА

Хуманисти на висини задатка

Помоћ за народну кухињу

уторак, 31. јул 2018.РегиониVIII страна

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11, 57/14, 28/15 i 42/17) naručilac Opština Berane, Ul. IV Crnogorske br. 1, oglašava

OBAVJEŠTENJE O OGLAŠAVANJU POSTUPKA JAVNE NABAVKE

Nabavka i isporuka mineralnog đubriva KAN 27% azota, u količini 31 400 kg. sa varijantama 13,5% amonijačnog i 13,5% nitratnog azota, u svemu prema specifi kaciji koja je sastavni dio tenderske dokumentacije, ukupne procijenjene vrijednosti 11.000,00€ sa uračunatim PDV-om. Tenderska dokumentacija broj 05-404-176 objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www.ujn.gov.me dana 30. 07. 2018. godine. Lice za davanje informacija Ana Došljak, telefon 051-231-937, e-mail nabavka@berane.co.me .

ПЛУЖИНЕ – Као и прет-ходних година, у сусрет 4. ав-густу, Дану Општине Плужи-не, у том граду се организује низ спортских и културно-за-бавних активности. Једна од њих је традиционални успон на планину Пруташ, коју су ове године организовали плу-жински Парк природе „Пива“ и истоимени pланинарски клуб, под покровитељством Oпштине, а учествовало је око 70 планинара и заљубљеника у нетакнуту природу.

– Успјешно је завршен 11. по реду успон на планину Пруташ. Поред чланова пла-нинарског клуба домаћина, учествовали су и чланови клу-бова „Горица“ и „Комови“ из Подгорице, „Јаворак“ из Ник-

шића, као и планинари из Бео-града, Чачка, Требиња – навели су организатори.

Поводом обиљежавања Дана Општине у том граду у току је турнир у „футсалу“, чије финале је планирано за 4. август. Одржаће се и турнир у баскету „3х3“, а потом и кон-церти „Бијело дугме трибјут бенда“, Вање Радовановића са његовим „Миладин Шобић трибјут бендом“, као и Мило-мира Миљанића. Наредних дана у Плужинама ће почети и традиционална, пета по ре-ду, ликовна колонија у којој ће учествовати сликари из земаља окружења, а потом ће бити ор-ганизована и акција добровољ-ног давања крви.

Б.Б.

Учесници похода

ПП „ПиВА“ и иСТоиМени ПЛАнинАРСКи КЛУБ оРгАниЗоВАЛи ТРАДиЦионАЛни ПоХоД

ПЕТЊИЦА – Традицио-нални пјешачки поход на Вр-шевска брда обиљежиле су такмичарске дисциплине: пре-влачење конопа, бацање каме-на са рамена и трка коња. У бацању камена с рамена и ове године прво мјесто освојио је

Нермин Ајдарпашић, који је камен тежак 11 килограма ба-цио на удаљеност од 11,70 ме-тара. На другом мјесту нашао се Адам Рамчиловић, док је трећу позицију заузео Мерсуд Ајдарпашић. У трци коња епитет најбољег припао је Ад-

наду Дуровићу, друго мјесто освојио је Едвин Дуровић, а треће Медо Зверотић. У превлачењу конопа, најбоља екипа је била „Џемат Врше-во”, другопласирана екипа је „Бихор“, а трећепласирана „Зверотићи“.

Пјешачки поход је кренуо од зграде Општине у раним јутарњим сатима, да би на-ставио завичајном стазом кроз шумске предјеле до Ко-раћког крша и дворца Хама Кораћа. Након тога, поход је настављен према Радманској клисури и даље до Вршевских брда, гдје се окупио велики број људи.

– Поход на Вршевска брда је поново показао да је по-стојање ове манифестације потпуно оправдано и да враћа у ранија времена кад се сис-тем вриједности градио на много здравијим основама. Било је задовољство гледати не само такмичење у тради-ционалним дисциплинама него и жељу учесника похода да се што више предају приро-ди и њеним дражима. Све то ставља до знања да подручје Бихора располаже изузетним потенцијалима која нуде по-себна уживања – казао је у име организатора Енвер Рас-тодер.

Поменута манифестација је одржана у оквиру Бихорског културног љета, а у органи-зацији НВО Центaр за сеоски развој.

Д.Ј.

ПоХоД нА ВРШеВСКА БРДА оБиЉеЖиЛе ТРАДиЦионАЛне ТАКМиЧАРСКе ДиСЦиПЛине

Камен најдаље бацио Нермин Ајдарпашић

Учесници похода (Фото: Радио Петњица)

КОТОР – Традиционална которска фешта „Бокељска ноћ“, која има статус нема-теријалног културног добра, биће одржана у суботу, 18. августа, с почетком у 21 сат, а њен почетак најавиће котор-ска Градска музика. Заједно с једрилицама ЈК „Лахор“, окићене барке ће се предста-вити у три круга и конкури-сати за награде. Током трећег ђира стручни жири ће прогла-сити најбоље креације, након чега ће услиједити велики ва-тромет. По завршетку насту-па на аква позорници, фешта ће се наставити на трговима Старог града, а најавиће је дефиле Градске музике.

Према програму који је „Дану“ достављен из Кул-турног центра „Никола Ђур-ковић“, домаћи и фурешти биће у прилици да на глав-ном градском Тргу од оружја уживају у концертима клапе „Контра“ и поп рок група „Nipplepeople“ и „ТБФ“. На

Тргу Светог Николе насту-пиће „Justin´s Johnson“, а на Пјаци од музеја „Little sisters“. Остали тргови ре-зервисани су за локалне му-зичке групе: „Who see”, Ан-

самбл „Тоћ”, „Д група“, „Три кварта“, „Галиоти“, те клапе; „Марис“, „Бисернице Боке“, „Инканто“ и „Шкурибанда“.

Организатор манифеста-ције, која ће бити одржа-

на под покровитељством Општине Котор, је КЦ „Ни-кола Ђурковић“ Котор, а су-организатор je Туристичка организација Котор.

Б.М.

БогАТ ПРогРАМ „БоКеЉСКе ноЋи“

Наступи клапа и бендова

Са прошлогодишње манифестације

КОТОР – Трећа кампања уништавања летећих форми комараца, која је јуче старто-вала на подручју од Костањице до Кавалиона на Св. Стасију, наставља се сјутра, трети-рањем на подручју насеља До-брота (између доњег, средњег и горњег пута) закључно до Врачара, док ће истовреме-но почети запрашивање из Шкаљара закључно са Столи-

вом – саопштили су из фирме „Висин ЦГ – Котор“. Уништа-вање летећих форми комараца на подручју Ластве Грбаљске, Радановића, Бигове за читаво ово подручје почиње у срије-ду, 1. августа. Иначе, протекле седмице на територији котор-ске општине је спроведено ларвицидно уништавање ко-мараца у стојећим водама.

Б.М.

ТРеЋА КАМПАЊА ПРоТиВ КоМАРАЦА У КоТоРУ

Запрашивање на подручју Доброте

ХЕРЦЕГ НОВИ – Сана-ција крова над фискултурном и кино-салом у ОШ „Орјенски батаљон“ почеће 3. августа, а извођач радова је фирма „Хи-дрограђевинар д.о.о.“.

Радови подразумијевају замјену ПВЦ столарије, а у сарадњи са Мјесном заједни-цом Бијела биће настављено и уређење вањског спортског терена и дворишта.

На почетак радова чека се још од децембра 2016. године када је Министарство просвје-те опредијелило средства, али због пропуста у законској про-цедури при одабиру извођача, на шта је школа указала, пред-мет је након жалбеног процеса Државној комисији за контро-лу поступка јавних набавки завршио на Управном суду.

Како је нагласила директо-рица школе Јармила Радовић, коначно су се стекли предусло-ви да санација почне.

– Потврђено је да радови почињу 3. августа. Претходних дана представници министар-ства, надзора и извођача оби-шли су школу. Услови су се стекли и добијањем банкар-ске гаранције, а предсједник Oпштине Стеван Катић, на нашу молбу, издао је одмах рјешење да можемо приступи-ти реконструкцији крова иако је туристичка сезона. Потреб-ни материјал стиже 3. августа. Извођач „Хидрограђевинар д.о.о.“ из Никшића има рок да радове заврши за 45 кален-дарских дана од дана увођења у посао. Потписник надзор-ног органа је грађевински

инжењер Никола Булајић. Вриједност радова је 46.156 еура, средства је обезбиједи-ло Министарство просвјете, на рачуну школе су још од 30. децембра 2016. и нијесу ко-ришћена у друге сврхе – казала је Радовићева.

Поступак јавне набавке за реконструкцију школског објекта спроведен је у марту 2017. године, када је, по пред-логу Државне комисије за вредновање понуда, одабрана прворангирана понуда фирме „Инком“ д.о.о. Подгорица, дру-горангирана је била „Еурозоx“ д.о.о. Даниловград, а као неис-правна одбијена понуда фирме „Хидрограђевинар“ д.о.о. из Никшића, који је потом уло-жио жалбу Државној комисији. Како рјешењем (септембар 2017.) Државна комисија не отклања недостатке у којем се директно крше одређени чла-нови закона, школа поступак покреће код Управног суда, пред којим процес траје све до априла ове године, уз број-не молбе школе за ургентним рјешавањем предмета. Одлука о избору извођача донијета је 31. маја ове године. Претходно је у априлу 2016. године сани-ран велики дио крова када је хидроизолација одрађена на 3.450 квадратних метара, а тада је постављен и нови гро-мобран.

Из ОШ „Орјенски батаљон” апелују на мјештане и госте да, када радови почну, због сигурности не користе пролаз од магистрале кроз школско двориште. К.М.

КонАЧно САнАЦиЈА КРоВА оШ „оРЈенСКи БАТАЉон” У БиЈеЛоЈ

Радови почињу 3. августа

На Пруташу једанаести пут

уторак, 31. јул 2018. Маркетинг страна IX

уторак, 31. јул 2018.КултураX страна

ХЕрЦЕГ НОВИ ОД 15. ДО 20. аВГуСта ДОМаЋИН ГИтар арт СаМЕр ФЕСта

Публика концерта одржа-ног у оквиру КоторАрт Дон Бранкових дана му-

зике у Луштици Бej уживала је у симбиози врхунског извођења Романа Симовића и његових пријатеља и фасцинантног ам-бијента новог луксузног насеља на полуострву Луштица, партне-ра фестивала. Програм „Роман и пријатељи – Музичка једињења” садржао је изведбе композиција „Успомена на Фиренцу” Петра Илича Чајковског и „Љубавни танго“ Астора Пјацоле. Симо-вић, концерт-мајстор Лондон-ског симфонијског оркестра, наступио је са виолинисткињом Ћећилијом Цијано, виолистима Миленом Симовић и Робертом Смисеном и виолончелистима Ђованијем Њокијем и Драга-ном Ђорђевићем.

– Провели смо два невјероват-на дана у Луштици Беј, имали смо предиван хотел, фантасти-чне услове, и ово је заиста је-динствено мјесто за одржавање оваквих концерата. Вјерујем да је публика заиста уживала, имали смо јако добар контакт са њима. Захвални смо веома Луштици беј што другу годину за редом спонзорише серију концерата „Роман и пријатељи”, а већ че-тири подржава КоторАрт, казао је Симовић након концерта, изра-жавајући задовољство напретком Фестивала и чињеницом да је Министарство културе „имало више разумијевања ове године” и подржало фестивал.

– Имаћемо заиста велике умјетнике као што су Јуџа Ванг и Леонидас Кавакос. За сада је то све на пријатељској основи, и ми покушавамо да покажемо да ми заправо можемо да при-

редимо један завидан фестивал, један од најбољих у региону. Нисам сигуран да и Дубровник и љубљански фестивал који имају много више новчаних средстава, могу да доведу боља имена. Ми опет располажемо са једва де-сетином њихових буџета, тако да смо захвални Луштици Беј и овом „дрим-тиму” који чине њи-хови људи и наши из КоторАрта, а која је препознала да је оно што ми радимо нешто заиста битно и за Црну Гору, и за туризам и уопште културу Црне Горе. На-дамо се да се прича овог фести-вала још више шири и да ће Ко-торАрт наредних година имати стабилност, да нећемо морати да размишљамо о нечему о чему морамо сваке године, а то су фи-

нансије. Десиће се, надам се и то, да можемо да имамо стабилност и да се опустимо и креирамо све боље фестивале, истакао је Симовић, директор програмског одбора КоторАрта.

Током протеклих 12 мјесеци посленици компаније Луштица Девелопмент уложили су напор да би први хотел и насеље „Ма-рина” били завршени и у правом свјетлу дочекали госте.

– Велико нам је задовољство што имамо могућност да са-рађујемо са овим признатим фестивалом, и да доведемо у Црну Гору тако велике и зна-чајне умјетнике и да подижемо културни ниво - истакао је Дарен Гибсон, извршни директор Ком-паније. За умјетничког директора

фестивала, пијанисту Ратимира Мартиновића, фасцинантно је бити свједок настајања Лушти-це Беј.

– Мислим да треба да одамо признање за ову мудрост и за ову одговорност према простору на којем се Луштица Беј развија у један велики лијеп град, на понос и гостима и нама као домицил-ном становништву. Романов кон-церт ће управо бити један од так-вих мостова. Честитам Луштици Беј нови хотел, прелијепу мари-ну и откривање нових мјеста за стварање умјетности, поручио је Мартиновић. Луштица Деве-лопмент је и ове године један од најважнијих спонзора Међуна-родног умјетничког фестивала КоторАрт. М.Д.П.

рОМаН И ПрИЈатЕЉИ ОДрЖалИ ЗаПаЖЕН КОНЦЕрт у СрЦу тЕК ОтВОрЕНОГ НаСЕЉа „МарИНа“ На ПОлуОСтрВу луШтИЦа

Мостови умјетности спајају људе и пројекте

Са концерта Музичка једињења

Глумци-аматери свих узраста и разних професија, извели су уличну представу „Прчањски времеплов“, или боље рећи „Ђир са Бопама по фамозно-ме Прчању“ на прчањској ри-ви, гдје су кроз сценску причу прошетале познате личности из прошлости Прчања. У сарадњи са МЗ Прчањ и НВУ Бопе са Прчања који су за крај посјетио-цима обезбиједили дегустацију прчањске паштицаде, наступи-ли су: Санела Спахић, Катја Фабиан, Владана Кекић, Теа Гргуровић, Кристина Јанко-вић,Исидора Николић, Нико-ла Оташевић, Иван Франо-вић, Василије Чолан, Крсто Милутин, Илко Маровић, Драго Бремец, Матија и Давид Јованов, Миомир Вуканић, Томислав Жегура, Антонио Гргуровић, Матyас Фабиан, Лазар Маровић, Петар Раиче-вић, Славомир Божовић и Са-ва Буљанчевић. Сценографију потписују Андреа и Марко Ше-ваљевић. Они су дочарали ис-такнуте линости старог Прчања: Иво Висин и Федерико Белавита почашћени су наградама и при-суством Франца Јосефа; Ида Верона говорила је своје стихо-ве написане у част прчањскога храма Малој Госпи посвећеног. Говорило се о предионици свиле на Прчању, морнарима, поштије-рима и свему ономе што је чи-нио живот Прчањана некада, наводи у свом тексту ауторка пројекта Долорес Фабиан, која је написала сценарио и радила са глумцима. Представа је изведена у оквиру другог издања „Которс-ког времеплова“ у организацији

НВУ „Ке нова“ из Котора, под покровитељством Секретарија-та за културу, спорт и друштвене дјелатности Општине Котор, а у склопу манифестације „Бокеш-ки времеплов“.

Невладино удружење „Ке но-ва“ је за овогодишње издање Которског времеплова осмис-лило девет наступа, од тога два ноћна и седам дневних. Идеја о оваквом пројекту постоји већ добар низ година уназад. Про-шле године Которски времеплов први пут се као манифестација дешавао на которским пјацама у току љетњих мјесеци као пилот пројекат. Обзиром да је изазвао велико интересовање како грађа-

на тако и великог броја туриста, и ове године на конкурсу који је објавила Општина Котор, програм Которског времеплова прихваћен је и већ је увелико заживио на которским пјацама. Текстови, које је писала Долорес Фабиан, рађени су на которском дијалекту, док је један дио преве-ден на енглески, како би туристи разумјели о чему се ради. Глум-ци су костимирани и користе реквизите и сценографију која је прилагођена самој сцени и времену дешавања.

-Которски времеплов је скуп игроказа, скечева који нас својим садржајем враћају у прошлост. То је, наизглед, свака сцена за

себе, а у ствари цијела је при-ча повезана у једну цјелину, јер заправо описује живот у Котору некада, али и менталитет локал-ног становништва, обичаје, на-вике и оно што је јако важно, а то је дијалект. Наиме, они који су жељни сазнати, научити или се једноставно забавити у трајању од два сата, сваке суботе ујутро, довољно је да се нађу пред глав-ним градским вратима у 9 сати ујутро када ће присуствовати смјени страже и почетку ко-торског ђира. Которски ђир је шетња кроз град и обилазак свих позиција у граду гдје се налазе сцене и глумци Которског вре-меплова. „Батитамбур“ которски у улози туристичког водича из неких давних дана најављује дешавања, ступа у комуника-цију са глумцима али и наводи посјетиоце да се укључе у те живе слике града. Ове године новитет је ноћно дешавање које ће објединити све ове сцене на једној пјаци и Которски време-плов претворити у цјеловечерњу представу о граду. Овај догађај је заказан за 17. август на Пја-ци од кина са почетком у 21 сат, каже за „Дан“ Долорес Фабиан. Которски времеплов помогли су ТО Котор, КЦ Никола Ђурковић, Црвени крст и ДОО Пипер Ко-тор. М.Д.ПоПовић

КОтОрСКИ аМатЕрИ ОКуПЉЕНИ у уДруЖЕЊу „QUE NOVA?“ ИЗВЕлИ ПЕрФОрМаНС

Млади глумци у прчањском времеплову

Из Прчањског времеплова

Књижевни програм „Град театра” се наставља вечерас представљањем збирке крат-ких прича „Наша жена” Тање Мравак. Ова књижевница је из Сиња, гдjе и данас живи. Мрављк ради у Центру за аутизам. Кратким причама освоjила jе награду „Екран приче” и „Прозак”, а приче су jоj два пута уврштене у избор наjбољих хрватских

прича. Првом збирком „Мо-рамо разговарати”, освоjила jе награду „Jутарњег листа” за наjбоље прозно дjело 2010. год, награду „Славић” за ау-торски првиjенац Друштва хрватских књижевника и по-себно признање „Слободне Далмациjе“ за културу. Са ауторком разговор води кнjи-жевни критичар Владимир Арсенић. С.ћ.

ГраД тЕатар

Тања Мравак на Тргу пјесника

Различити укуси на струнама

Гитар арт самер ферсти-вал, 13. по реду, биће одржан у Херцег Новом од 15. до 20. августа.

Ана Замбелић Пиштало, секретарака за културу и об-разовање Општине Херцег Нови, је казала да се Медите-ран и гитара преплићу чинећи склад, те да је стога неспорно добар избор да се Гитар арт организује у овом граду.

– Веза града и фестивала је успостављена од оснивања манифестације, па су очеки-вања Општине, када је фести-вал у питању била велика, а она су у претходном периоду била оправдана чињеницом да је фестивал сваке године све бољи, казала је Замбе-лић Пиштало, указујући на важност пратећих програма, попут Визуал арта, мајстор-ских радионица, теоријских предавња итд.

Она је поручила, да уко-лико се суди по учесницима, Фестивал бити изузетно ус-пјешан.

Наталија Терзић, из Ту-ристичке организације града је казала да је овај Фестивал један од млађих у породици фестивала града, али и једна од оних који је најтоплије прихваћен од публике.

- С обзиром да ће се Хер-цег Нови од 15.до 20.авгус-та претворити у музичку позорницу, и у прилику за међусобне сусрете врсних музичара, желим организато-рима, успјешан Фестивал, поручила је Терзић. Бошко Радојковић, директор Гитар арт самер фестивала, је казао да је суштина програма да се доведу неке нове приче, да програм буде разноврстан и под слоганом “ Пробајте раз-личите укусе”.

- Сви концерти Гитар арта, осим концерта групе Свин-гроверс, који ће бити одржан

на Канли кули, биће уприли-чени на Тргу Мића Павло-вића, у 21 час.

У сриједу 15.августа, на-кон перформанса умјетнице Изабеле Матош “ Вријеме дрвећа”, наступиће гитариста Петер Гиран, са камерним оркестром Анима Музике из Будимпеште. Извешће по-пуларну класику, са дијелом соло гитаре и увертирним дијелом оркестра, а завршти-ти Вивалдијем.

Дан касније 16. августа наступиће несвакидашњи кореански џез трио Јон Во Парк трио из Кореје, док ће у петак 17.августа наступити флаутисткиња Линда Ча-тартон и Маја Радованлија гитаристкиња. Након овог концерта услиједић други, па ће Трг Мића Павловића, угостити Душана Богдано-вића, једног од највећих име-на класичне гитаре у свијету. Дан касније, на Канли кули 18.августа, наступиће група Свингроверс, један италијан-ски ансамбл, који изводи техно свинг. Карта за овај концерт износи 10 еура, док је за друге бесплатно. Прет-посљедњег дана Фестивала, 19. августа, наступиће Бојан Ивановски, гитарсита познат по фингерстајл извођењу. Посљедњег дана Гитар арта, 20.августа, наступиће Јоргос Јоргопулос квартет, из Грчке који ће осим традиционалног ребетика, извести екепери-маентални приступ грчкој и свјетској музици. а претход-но најбољи црногорски сту-денти класичне гитаре који су похађали мастер клас код Душана Богдановића, казао је Радојковић.

Буџет Фестивала износи око 50.000 еура, али је више од половине планирано кроз компензацију.

К.М.

уторак, 31. јул 2018. Култура страна XI

Књижевница Љиљана Шарац управо се огласила новим ро-маном. Најновије дјело наше

саговорнице под називом,,Старија” објавила је издавачка кућа Evro Book из Београда. Главна јунакиња романа је пожртвована мајка и сестра, вјерна супруга и професионално остварена жена. Али, након открића да јој је до тада „савршени” супруг Борко невје-ран, њен свијет окреће се наглавачке. Нове животне околности доносе јој преиспитивање – шта је оно што за-иста жели од брака, на шта може да пристане и да ли вриједи жртвовати шансу за могућу љубав зарад привида брачне среће? Трагајући за одговори-ма, јунакиња доживљава препород и схвата да је и сама била роб бројних предрасуда. А љубав је, као што то обично бива, чека на мјесту на којем се најмање надала. Поред писања, Љиљана Шарац се бави и професуром, али, четири романа за четири године јасно сведоче о огромном ентузијазму и труду који је резултирао великим за-нимањем читалаца за сваку од њених књига.

– Кажем да ми се писање осладило. За четири године реномирана Изда-вачка кућа Evro Book објавила ми је четири романа. То и не би било вели-ка ствар да се ја бавим само писањем. Међутим, то у нас, ријетко бива. Ми смо некако склонији да сваштаримо, јер се неки послови, напросто, не вреднују онако како заслужују – каже Љиљана Шарац у интервјуу за наш

лист одговарајући на питање како мири двије професије, два озбиљна захтјевна посла којима се успјешно бави.

• Ваше књижевне теме црпете махом из историје. Нови роман пак има за тему обичан, свакодневни живот…

– Историја је моја пасија од дје-тињства, а показала се као неисцрпан рудник интригантних тема које само треба марљиво „ископати” и на свој калуп и начин избрусити. Нисам скло-на понављањима, чак ни на часовима, увијек волим да прича звучи другачије, а некмоли у романима. Спремна сам да годину-двије истраживања и рада уложим у рукопис који ће, када буде објављен, бити прочитан за неколико дана, али нисам спремна да преприча-вам оно што је већ написано. Зато сам пружила прилику необичним, помало озлоглашеним или заборављеним ис-торијским личностима, као што су: деспотица Проклета Јерина, принц Ђорђе Карађорђевић и принцеза Је-лена Карађорђевић, да проговоре и исправе историјске неправде кроз моје романе. Тако су из душе створе-ни: „Опет сам те сањао”, „Где сам то погрешила?” и „Зид тајни”. Сва три романа су доживјела друго издање, а ових дана излази треће издање „Зида тајни”, што је доказ да ме је читалачка публика разумјела и да ми је повјеро-вала. Међутим, и кад стално једеш јело које највише волиш, оно ти на крају досади. Да се то не би десило

са мојим романима, рјешила сам да на неко вријеме мало промјеним и освјежим теме.

• Тако овог лета на,,менију” има-мо савремен интригантан љубавни роман...

– Када прочитате роман „Старија”, имаћете утисак као да сте вирили кроз кључаоницу неким комшијама. Толико је радња животна, свима на-ма блиска. Зато се надам да ће брзо и лако наћи пут до читалаца. Живимо у времену када смо затрпани обавезама. Таоци смо властите или туђе нервозе. Све ређе се смијемо, све чешће љу-тимо и губимо стрпљење. „Старију” сам писала да нас мало релаксира. Да нас изненади, збуни, насмије. Преви-ше је мрака око нас, немам намјеру да га још и ја ширим. Увијек гласам за љубав. Па, када главна јунакиња Надица сплетом околности затекне супруга Борка с љубавницом у њи-ховом стану, она не постаје огор-чена и јадна. Не. Истина, она пати што је изгубила љубав свог живота, али чини све да се снађе у новим околностима, што знамо да није ни-мало лако. На путу ка самоизлечењу она посрће, пада, али успјева да увијек поново устане и настави даље.

• Ваш роман разоткрива, рекло би се, сву крхкост, али и снагу же-не. Како сте градили свој главни лик јунакиње суочене са гомилом недаћа које јој је живот приредио?

– Не могу да пишем о самоса-жаљењу, када бих прије и себе и дру-ге ишамарала, него дозволила да се ваљамо у том блату! Не могу да пи-шем о враћању милог за драго, када сматрам да то повређује само оног ко је већ рањен. Зато пишем о ономе у шта вјерујем. А вјерујем да свако има права на другу шансу, другу, трећу...

Вјерујем да су жене њежне као мимо-зе, али и да су тврђе од мрамора, само да тога нису увијек свјесне. Умјесто да подстичем јадиковке, на које сам иначе алергична, желим да орасполо-жим, ојачам, пробудим ту снагу у оној која ми покони мрву свог повјерења и узме неку од мојих књига у руке, а „Старију” нарочито! Јер то је прича о жени која може све, само то још не зна! Куда ће је одвести животни пут, и хоће ли то да сазна и да открије снагу у себи, а не у другима, у којима по-кушава да је нађе, сазнаће се на крају романа. Ја само упозоравам, немојмо да тек на крају нечега тражимо одго-воре и ту нашу снагу, већ нека нам

буду на дохват руке кад год нам затре-бају! Када сам наишла на златну жилу коју представља добра тема која ме је инспирисала и позивала у авантуру, све остало је било лако! Ликови су се сами попаковали у ту композицију воза. Неки су из прича из мог ком-шилука, неки из ближе и даље род-бине, остали из сјећања на доживљаје пријатеља или пријатеља мојих прија-теља... Наравно, све смућкано, истум-бано и измијешано да не би случајно заличили на оне праве, јер ми то није била намјера. Све то су биле само намирнице да би се направио спе-цијалитет куће. Онај кључни тајни зачин била је моја машта која је све упаковала, изнијансирала, доградила. Јер, писац је кувар који све ради на свој оригиналан начин.

• Сам наслов Вашег романа је по-мало необичан. Како сте се одлучи-ли баш за њега?

– Специфичност претходна три на-слова била је што се радило о ције-лим реченицама. С промјеном теме, пожељела сам да промијеним и начин насловљавања. Требало ми је нешто другачије, као што је то и моја јуна-киња. Наравно да наслов не слети на ваш длан као њежан лептир, већ вас мучи данима и ноћима. Помислим да би нешто могло да одговара, а сјутра-дан ми се већ не допада... Наслов „Старија” истрпио је све провјере, и још понио низ битних значења и асоцијација на искусну даму која је прекаљена да се бори са недаћама, на старију сестру, на мајку која ће поста-ти то у зрелим годинама, на жену која ће привући млађег мушкарца... Све то је „Старија” и још много више, јер је то врло комплексна прича коју није могуће свести на пар реченица. Уос-талом, коју жену је могуће описати у само пар реченица?!

• Да ли сте на трагу нове теме коју планирате да обрадите у свом на-редном роману?

– Необично много времена ми је требало да дођем до нове теме, која ми је, заправо, све вријеме била пред носом! Одлучила сам да у следећем роману само изокренем ствар и, ето нове приче! Дакле, намјера ми је да мало интригирам, јер то живот чини свакодневно, само што он не прича овако гласно као ја. Он шапуће!

М.Милосављевић

ЉиЉана Шарац се огласила новим романом у издању Куће Evro Book из Београда

– вољела бих да могу само да разигравам машту и шетам пољима нествар-них свјетова које сам сама створила и да од тога живим. то личи на оно: сам свој газда. међутим, ријетки то успјевају себи да приуште. други се чврсто држе свог државног посла, уз који, више из љубави и личне потребе, него због неке зараде, пишу и објављују написано, те тако и ја. уз наставнички посао, кућне обавезе, мајчинске бриге и дике и даље сањам свој сан на јави и причам причу, а схватам да она нема краја! она има само лица и наличја, и различите „мустре”, као код свих осталих „ручних радова”.

Сањам свој сан на јавии причам причу

Љиљана Шарац успјешно спојила наставнички посао, кућне обавезе, мајчинске бриге и дике, љубав и писање...

Концертом ансамбала из Ев-ропе и Евроазије и уз овације публике на Љетњој позорници завршен је 12. Међународни фестивал фолклора „Цетиње 2018”. У протекла три дана грађани Цетиња и њихови гос-ти из свих крајева Црне Горе били су центар преламања на-родног живљења у окружењу и ван њега, а у Културно-умјет-ничком друштву Његош, које је организатор фестивала, прогласили су манифестацију успјешном, истичући да су ре-акције публике показале да је овакав догађај потребан Прес-тоници.

Колико је учесницима из Турске, Бугарске, Хрватске, Македоније, Пољске и Чешке било пријатно у престоном граду, показује чињеница да су поједини ансамбли, поред про-

моције своје културне баштине кроз плес и пјесму, одлучили да се Црној Гори захвале на гостопримству извођењем до-маћих народних нумера. Тако је ансамбл из Пољске изазвао одушевљење публике када су хорски запјевали пјесму „Мон-тенегро” црногорског кантау-тора Слоба Ковачевића.

Изненађење завршне вече-ри фестивала било је култур-но-умјетничко друштво из Бјелорусије чији је наступ под-гријао атмосферу под Орловим кршем. Након перформанса гостију из седам држава орга-низована је додјела диплома и размјена поклона чиме је ус-пјешно завршен и овогодишњи Фестивал фолклора.

У оквиру богатог програма који је реализован током ма-нифестације, у суботу је на

Дворском тргу организован Међународни сајам сувенира на ком су гости промовисали добра из своје културне башти-

не, али и националну кухињу и остале знаменитости. Та-кође, они су имали прилику да посјете културно најзначајнија

мјеста у граду и упознају се са црногорском историјом.

Представнике ансамбала се-дам земаља учесница примио

је и градоначелник Цетиња Александар Кашћћелан, који је том прилком истакао да му је част што Цетиње има при-лику да буде домаћин догађаја у ком се преплићу различите традиције, културе и искуства из којих, како је навео, можемо сви много да научимо.

У КУД-у „Његош” су по-себно захвални публици која је, како су саопштили, допри-нијела да гости са Цетиња понесу само лијепе утиске. Дванаести Међународни фес-тивал фолклора организован је под покровитељством Свјетске организације фолклорних фес-тивала и традиционалне умјет-ности CIOFF, а уз финансијску подршку Престонице Цетиње, Туристичке организације града и Министарства културе.

З.П.

успјеШно оКончан фестивал фолКлора CIoFF - цетиње 2018

Бјелоруси подгријали атмосферу под Орловим кршем

са завршног концерта (фото: павле симовић)

„Старија” разгони мрак око нас

интервју

■ сва три романа - „опет сам те сањао”, „где сам то погрешила?” и „зид тајни”, доживјела су друго издање, а ових дана излази треће издање „зида тајни”, што је доказ да ме је читалачка публика разумјела и да ми је повјеровала...

уторак, 31. јул 2018.КултураXII страна

Изложбом „Боја лица“ црногорских академских умјетника Тијане Гор-дић, сликарке и Адина Растодера,

вајара, у приземљу палате Гргурина свечано је отворена нова Галерија Поморског музеја Црне Горе у Котору. Почаствовани што као припадници младе генерације умјетника имају прилику да својим радовима увеличају отварање Галерије, Адин Растодер и Тијана Гордић радују се поновној шанси да се пред-страве которској публици и то сасвим новим радовима, специјално осмишљеним за ову прилику. У поставци су 15 рељефа изливе-них у полиестеру, које је направио Адин, а Тијана их је осликала акрилном бојом. Овај опус радова је у пратећем каталогу описао Брано Мандић.

– Рељефи приказују хуманоидне ликове, имагинарне портрете људи разлчитих карак-тера, дочараних како у форми тако и у боји, одакле и назив „Боја лица”. То су лица која се гледају са посматрачем, посматрају га и желе бити посматрана и желе да сагледате њихову чаробност и неовоземаљску појаву, објаснили су аутори у изјави за „Дан”. Тија-на и Адин су већ имали неке заједничке пројекте, али је ово прва изложба у којој су заједно одрадили комплетан опус и чини им се да „има простора да се та прича настави”.

Намјера музејских и културних послени-ка је „да овај простор, који нуди бројне мо-гућности, буде на располагању и у служби умјетности и струке, али и мјесто окупљања за све активности од значаја и у корист грађана и града Котора”. Музеј је током ранијих година угостио изложбе значајних умјетничких стваралаца као што су: Васко

Липовац, Војо Станић, Војо Татар, Ђорђе Бато Правиловић, Миливоје Ђуровић и дру-ги, што је инспирисало домаћине да своја врата отворе новим генерацијама умјетника.

– Отварањем галеријског простора у По-морском музеју, овај особени и тако значајан топус културе Котора и Црне Горе, добија не само један нови садржај већ и нове могућ-ности за откривање оних, не увјек видљивих веза између традиције и рецентног умјет-ничког ствараштва. Како живимо у епохи у којој се поново живо преиспитују односи савремености и традиције, свако њихово сучељавање у конкретном простору и кон-цепту, представља инспиративно полазиште како теорији, тако и самим поетикама умјет-ничких стваралаца. Сигуран сам да ће ова новина учинити да Поморски музеј постане мјесто које ће дати посебан допринос пре-испитивању, што ће умногоме допринијети оживљавање културне сцене Котора и Црне Горе, истакао је отварајући изложбу Алек-сандар Богдановић, министар културе.

Отварању галерије претходио је архи-тектонско конзерваторски пројекат који је добио сугласност Управе за заштиту кул-

турних добара и сви радови изведени су у складу са правилима струке, навео је Андро Радуловић, директор Поморског Музеја, захваљујући Министарству културе на по-моћи, уз коју је ова културна установа оба-вила санацију, адаптацију и опремање палате Гргурина.

– Од почетка године су набављени метал-ни ормари за депо библиотеке Поморског музеја, одвлаживачи за депое, купљен је но-ви савремени аудио гајд, извршена је замјена дијела кровног покривача и тиме створен но-ви простор за депоновање грађе, урађена је нова изолација као и замјена дијела камених плоча на дворишту изнад галерије. Такође, извршена је реконструкција некадашње сто-ларске радионице која је претворена у ра-дионицу за конзервацију и рестаурацију а у току је набавка савремене опреме за исту, и наравно адаптација и опремање галерије у којој се налазимо и коју вечерас званично и отварамо, казао је Радуловић. Визуелни угођај музиком је употпунила виолинист-киња Душица Кордић, а програм је у свом препознатљивом стилу водила Долорес Фа-биан. М.Д.П.

ИЗлОЖБОМ СлИКaрКЕ тИЈаНЕ ГОрДИЋ И ВаЈара аДИНа раСтОДЕра у ПОМОрСКОМ МуЗЕЈу ОтВОрЕНа НОВа ГалЕрИЈа

Разговор кроз „Боје лица”

Трећег, завршног дана ма-нифестације „Етно фест”, у Кули Нековића у Гусињу, про-мовисан је 27. број часописа „Комуна”, а у вечерњим сатима публика је уживала у смотри изворног стваралаштва Црне Горе „Танко поју за гором ђе-војке”, на којој су учествовали изворни умјетници из Гусиња, Котора, Бијелог Поља, Петњи-це, Берана, Рожаја, Мојковца, Пљеваља и Подгорице.

Модератор програма Мићо Мирановић, нагласио је да је овај пројекат, у потпуности ос-лањен на традиционалну кул-туру овога краја, али и цијеле Црне Горе, основа за друге сличне пројекте овог краја, и посао који никад није довршен. Поздравио је Сенаду Ђешевић, професорицу матерњег језика из Плава, др Драшка Дошљака и мр Амера Рамусовића, ди-ректора часописа „Комуна”, који су промовисали 27. броја

часописа.Ђешевићева је истакла да

је управо овај часопис ције-ни све што људи на очувању културне баштине доприносе и промовишу свуда, не само у нашој, већ и земљама бивше Југославије.

– Вјерујем да је тамо већа посјећеност него што је овдје, управо у крају у којем амбијент одговара читавој овој причи, што је поднебље које много тога има да понуди, и штета је што не радимо на томе у било каквом сегменту – истакла Ђе-шевићева.

Дошљак је подсјетио да је часопис „Комуна”, ревија која се бави локалном самоуправом и која баштинити културу она-ко како то и заслужује.

– Теме су разноврсне и по-кривају цијелу Црну Гору и све друштвене дјелатности, из прошлости до данашњих дана, а циљне групе су и старији и млађи. Старији да се присјете прошлости и својих младалач-ких дана, а млађи да виде шта се то у прошлости дешавало – нагласио је др Дошљак.

Рамусовић је истакао како они у часопису посвећују из-узетну пажњу најобимнијем

градитељском насљеђу од Рожаја до Херцег Новог, и од Гусиња до Бара, баштинећи све вриједности тих простора.

– Да би Комуна постала је-динствена и препознатљива и да би прије свега опстала све ове године заслуге припадају Министарству културе које је свесрдно подржало овај проје-кат. Помогле су и колеге из свих црногорских медија кроз медијско представљање. Прије свега ту истичем лист „Дан”, затим „Побједу”, ТВ Црне Го-ре и други медији нам пружају прилику да представимо њи-ховим читаоцима шта то Црна Гора има да покаже из те своје разнолике понуде – истакао је мр Мирановић.

На затварању Етно феста уприличена је Смотра извор-ног стваралаштва Црне Горе, директор Центра за културу Ирфан Дервишевић, изразио је задовољство укупним про-

грамом, истакавши да је ово била прилика да се увјеримо да култура, заиста превазила-зи све баријере, спаја људе и њихове културе и културне и традиционалне различитости. Захвалио се аутору пројекта Сенаду Гачевићу што је овим пројектом омогућио да се шире окружење упозна са укупним вриједностима овог краја.

На смотри изворног ства-ралаштва наступили су: КУД „Никола Ђурковић”, из Кото-ра, КУД „Бихор”, из Петњи-це, КУД „Џафер Никочевић”, домаћин, вокална група КУД-а „Весна”, из Мојковца, „Виленица” Рожаје, „Ђурђе-ви ступови”, из Берана, те инструменталисти Бранко и Балша Јовановић, Аљо Меду-њанин, Бако Диздаревић, Ра-дослав Станић, Марко Тагић, Исмет Аговић, гуслар Милун Томовић, „Етно хармонија” из Малесије, Наџија Поповић из Крајине, на обали Скадарског језера, Мехмед Бабо Аговић и Изет Мулабеговић, првак бје-лопољског позоришта. Илија Чабаркапа у холу Центра за културу приредио је изложбу скулптуре.

Н.В.

ГуСИЊСКИ ЕтНО ФЕСт ЗаВрШЕН СМОтрОМ ИЗВОрНОГ СтВаралаШтВа

Смотра изворног стваралаштва

Танко поју за гором дјевојке

Представљање „Комуне”

адин и тијана на отварању изложбе

У пуној Сали Дворца краља Николе у Бару, у организацији Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано”, одржано је књи-жевно вече Ранка Радовића, познатог пјесника који живи и ствара у Торонту. Предсједник Mеђународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано” Лабуд Н. Лончар, је у улози домаћина поздравио госте из свих краје-ва свијета који су присутвовали овој ве-чери и захвалио се Културном Центру на помоћи око реализације програма.

Књижевно вече је организовано по-водом додјеле Грамате и Златне ме-даље „Михаил Јурјевич Љермонтов” Радовићу, у октобру у свечаној сали на институту свјетске књижевности у руској акедемији наука. У програму су учествовали отац Јован Пламенац, професор славистике и преводилац из Москве Иља Числов, Лабуд Н. Лончар и аутор. Вече је благословио отац Јован Пламенац који се кратко осврнуо на рад Ранка Радовића, набрајајући сва доса-дашња признања пјесника.

Радовић је са својим гостом Число-вим, професором славистике и прево-диоцем из Москве, рецитовао пјесме на српском и руском језику. Посебну

драж вечери дале су Људмила Маљцева и Полина Нечитајло, чувене глумице из Русије и пјесникиње, а симпатије пуб-лике побрала је млада Полина која је надахнуто одрецитовала једну пјесму Радовића. Иначе је о њему написала и неколико књижевних осврта који су објављениу руским књижевним нови-нама.

- У својој домовини пјесник је удос-тојен не само престижних књижевних награда и пажње читалачке публике (Србија је данас, ван сваке сумње, земља која више чита него Русија), него и ши-роког признања православне јавности и највиших црквених награда. По духу и по национално-хришћанском садр-жају свог стваралаштва, он је достојни наследник великог Његоша, Јована Ду-чића, Момчила Настасијевића, других познатих умјетника ријечи, који никада нису раздвајали свој сопствени труд од свеопштег Творца и Сведржитеља. У принципу крај ХХ вијека (у предвечерје III миленијума хришћанске ере) озна-чио је корјенски преокрет у савременој поезији Србије. Од модернистичких ап-стракција, баналних слободних стихова и „општељудске” просјечности, српска муза се опет вратила класичном стиху

и свељудским изборима умјетничког виђења свијета и одраза његовог кроз „глагол вјечни”- подсјетио је Числов.

- У љубавним Радовићевим стихо-вима (као, уосталом, и код Дучића) ми наилазимо на тај одраз дубине истин-ског осјећања, удруженог с вјечношћу. „Господ који ти милује лице - Никада неће заканити” - каже он у својој „Лабуд пјесми”, обраћајући се младој јунакињи која је „још увијек, ко дијете”. Реализам вишег узорка увијек је непопустљиво самопоуздање и радост небеска, пре-вазилажење осуђености земаљског по-стојања са његовим крхким сновима- истакао је Числов.

Према његовим ријечима у Русији су дубоко интересовање изазвале прије свега двије књиге поезије Ранка Ра-довића, „Њежје” (награда фестивала „Златни витез”) и „Страхор” (награда Издавачког савјета РПЦ).

Поезија Ранка Радовића која по-тврђује живот, одражава херојски избор Православне Србије у корист правде Божје, написана је на следећој судбо-носној раскрсници словенске историје.

- Мислим да га сваки Рус и правосла-вац потпуно подржава - каже Числов.� Д.С.

у ДВОрЦу КраЉа НИКОлЕ ОДрЖаНО ПЈЕСНИЧКО ВЕЧЕ раНКа раДОВИЋа

Словенски пјесник за нови миленијум

Бројна публика на отварању изложбе

уторак, 31. јул 2018. Маркетинг странаXIII

уторак, 31. јул 2018.ШаренаXIV страна

Интренационални модни до-гађај на тврђави Форте Маре у Херцег Новом окупио је број-не дизајнере из земље и свије-та. Anna Claviello и Стефано Монтароне из Италије, Диаз Кова из Босне и Херцеговине,

Милош Милетић из Србије, Јулија Никчевић из Подгори-це и Весна Кривокапић која је представљала Данску приказа-ли су по десет својих модела. Осим елегантних модела пред-стављене су и уникатне ташне.

- Моја колекција „Живјети море” која је инспирисана ље-потом Бококоторског залива у ком сам уживала 25 година и Копенхагена који је окружен морем. Од материјала сам ко-ристила највише свилу,памук и лан а колекција је врло коло-ритна - казала је Весна Криво-капић, дизајнерка и организа-торка те додала:

- Настојаћу да ревије поста-ну традиција. Нашем граду је потребно овакво вече, за ком-плетнију туристичку понуду. Покровитељи ревије су били Општина Херцег Нови и ТО Херцег Нови - казала је дизај-нерка.

А.Ш.Фото: МилоШ САМАрџић и

НевруС Агић

Пријављивање за караоке Радија Д улази полако у завршницу, а друга

група такмичара снимила је недавно уживо нумере у сту-дију ове радио станице. Своја музичка искуства, те како се припремају и шта очекују од караока Радија Д, њих седморо открива за „Дан”.Иако је до сада имала неброје-но много наступа за Анђелу Томић караоке Радија Д су прави изазов.- С обзиром да имам 16 година мислим да сам постигла доста када је музика у питању и по-носна сам на себе. До сад сам имала доста свирки али сам

хтјела да се опробам и у овом такмичењу. Искрено очекујем неку награду јер без обзира како год то звучало у овом послу је јако битно самопоуз-дање. Без тога тешко да нешто можемо постићи- увјерена је Анђела.Иако га је економски факултет усмјерио на други животни пут, љубав према музици Да-нила Вукашиновића није на-пустила, што је био довољан разлог да се пријави за караоке Радија Д.- Музика је моја љубав, оп-уштање, све лијепо што му-зика носи и због тога сам се и пријавио. Немам неког великог

искуства али волим за своју душу да пјевам. У „Дану” сам видио најаву за караоке и од-мах се пријавио. То ми личи на на неку фину енергију, и дру-жење па ето да се опробам у томе. Не размишљам о награди и побједи, битно ми је само да то вече буде лијепо дружење и атмосфера, да се добро прове-демо, забавимо публику и да на крају сви будемо задовољ-ни – казао је Данило.Осамнаестогодишњи Едис Агић из Рожаја музиком се бави од девете године, а учествовао је на разним фес-тивалима и такмичењима.- Ученик сам средње музичке школе „Васа Павић” одсјек соло пјевање. До сада сам био на многим такмичењима, фес-тивалима и освајао разне на-граде. Надам се да ћу и на ка-раокама имати запажен наступ и једва чекам финале - додао је Едис.Музичка сцена за Јовану Ћупић није страна, имала је прилику да наступа на разним концертима, а иза себе има и неколико снимљених нумера.- Музиком се бавим од ма-лена, имам пар снимљених дјечјих пјесама. Наступала сам на дјечјим фестивалима, а недавно сам наступила на концерту Банета Опачића у Центру Сава што је био прави

музички доживљај за мене. То ми је драже од било које друге награде или наступа тако да се надам да ће ми то бити добар вјетар у леђа да наставим да се бавим даље музиком, а ту су и караоке које ће ми такође бити додатан подстрек – нагласила је Јована.

Млада и талентована Лоре-на Јанковић већ се опробала на музичким такмичењима и побрала све симпатије пуб-лике. Караоке су јој каже, још једно ново музичко искуство.- Музиком се бавим већ седам година, а мој таленат су от-крили родитељи. Учествовала

сам на доста међународних му-зичких фестивала, а после тога сам хтјела неко веће искуство и претпрошле године сам била на Пинковим звјездицама. У трећој сезони сам стигла до самог краја гдје сам у финалу заузела шесто мјесто тако да имам доста наступа и доста искуства – истакла је Лорена.Лорениним стопама ишла је и Сара Асановић која је у Пин-ковим звјездицама стигла до осмог круга.- Учествовала сам на фестива-лима „Шарени вокали” и „Ча-робна фрула” и освојила неке награде. Даћу све од себе да

се представим на караокама у што бољем свјетлу и надам се да ће то жири препознати- ка-зала је Сара.Тамара Вујачић за пет година колико се бави музиком сними-ла је већ три пјесме.

- Са тим дјечјим пјесмама посјетила сам чак 10 међу-народних дјечјих фестивала, одакле носим седам првих награда за интерпретацију, двије друге, а у плану ми је снимање и пјесме и спота која ће бити онако тинејџ и мало озбиљнија – истакла је Тама-ра.

А.Ш.

Уколико и ви желите да се опробате у му-зичким караокама радија Д и добро се заба-вите можете се пријавити до петка 3. августа.

- Уколико сте распјевани, весели, ведри, волите да пјевате пријавите се на караоке радија. Право учешћа имају сви, од 7 до 77 година. Потребно је да имате Фејсбук на-лог, како би на свом профилу објавили аудио - видео запис. Следећи корак је да тагујете радио Д или нас позовите на бројеве телефо-на 020 481 560 и 067 30 90 20. Сваког петка, најбољи међу пријављенима, пјеваће ужи-во из студија радија Д. Вукашин Марковић (ИриеФМ) биће предсједник жирија, а о

најбољима ће одлучивати и његове колеге, такође еминентни музичари нина Жижић, александар Зоранић, Сретен радуловић, као и Снежана Бурзан, директорица КИЦ-а „Будо Томовић”, као и чланица и менаџерка КИЦ Поп хора. Финално вече одржаће се 8. августа, у пабу „Кобајаги” (бивши Брајер) и то уз пјевање праћено бендом уживо. За прво и друго мјесто, радио Д обезбиједио је два поклон путовања за двоје, Лефкада, 9 дана у сарадњи са туристичком агенцијом Гали-лео и то су само неки од вриједних поклона, опредијељених за најбоље вокале – поручују из радија Д.

Караоке Радија Д ново музичко искуство

Пријаве за караоке до 3. августа

ТаКМИЧарИ ДрУГе ГрУПе КараОКа наЈСЛУШанИЈе раДИО СТанИЦе У ЦрнОЈ ГОрИ О СВОЈИМ ОЧеКИВаЊИМа

Јована Ћупић Сара асановић

Снимање спота за нову пјес-му Сергеја Ћетковића, „Ако те заборавим“, сигурно неће заборавити запослени и гости једног хотела у Београду, који су имали запажену улогу у ње-му. Поред редовних обавеза које обаваљају, пристали су да учествују и буду дио приче која прати спот, па ће се тако у ње-му наћи и дјевојка запослена на рецепцију, кувари, конобар и собарица. Пјесма се очиглед-но допала и многим гостима

хотела, те су се и они одлучили да учествују пратећи екипу на сваком кораку током снимања, пјевушећи стихове пјесме, која дефинитивно улази у уши већ на прво слушање.

Музику и текст, наравно, потписује сам Сергеј, док су за аранжман били задужени Владан Поповић Поп и Марко Милатовић из Попмарк студиа из Београда. За израду видео спота побринула се IDJVideos екипа. А.Ш.

СерГеЈ ЋеТКОВИЋ ОБЈаВИО нОВУ нУМерУ

„Ако те заборавим” на малим екранима

ИнТернаЦИОнаЛнИ МОДнИ ДОГаЂаЈ ОДрЖан У ХерЦеГ нОВОМ

Свјетске креације натврђави Форте Маре

Дизајнерка Весна Кривокапић

уторак, 31. јул 2018. Маркетинг странаXV

уторак, 31. јул 2018.ФељтонXVI страна

СПОРТСКИ ТУРИЗАМ – РАЗВОЈНА ШАНСА ЦРНЕ ГОРЕ – ЖАБЉАК (8)

(12)дР СОфИЈА БОЖИћ: ПОЗНАТИ ПРЕчАНСКИ СРБИ – БРАћА ПРИБИћЕВИћ ПРИРЕДИО: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

■ Фељтон смо урадили по књизи др Софије Божић „Један по један живот (записи о личностима из српске историје)”, коју је издала београдска „Просвета”, 2017.

Док је Васо Прибићевић био благ човјек, који је ријетко прибјегавао тјелесном кажња-вању дјеце, утолико је његова енергична и одлучна супруга била строжа: Светозар При-бићевић је ожиљак на лицу од мајчиног ударца носио цијелог живота.

Иако није било нимало неу-обичајено да сеоска дјеца по-мажу родитељима, очигледно да се у кући Прибићевића у томе претјеривало, будући да су им пријатељи приговарали због помало суровог посту-пања с потомцима. Мајчину љубав, топлину, благост и њежност дјеца су осјећала само изузетно – у болести. За Адама је болест стога била прави „дар Божији”, којем се искрено радовао.

Адам Прибићевић истиче и изузетан алтруизам своје мајке, спремност да помогне слабима и немоћнима, али и њено неповјерење према утицајним људима који су заузимали високе положаје у друштву, као и игнорисање материјалних добара. [...]

Адам Прибићевић је био за-творена и повучена особа. Осо-бине које су запажали његови

савременици – усамљеност, недружељубивост и стидљи-вост – према јунговској типо-логији, карактеристичне су уп-раво за изразито интровертне личности. Адам је то заиста и био. Читав живот провео је у својеврсном бјекству од љу-ди. То осамљивање почело је већ у дјетињству, када су се браћа дружила углавном са-мо међусобно, избјегавајући друштво других вршњака: „ Ми Прибићевићи држали смо се скупа. Нијесмо се мијешали ни са Буквићима, Станићима, Шаровићима и Ђермановићи-ма из нашег села, а камоли с ким другим ” – истакао је Адам с поносом у својој аутобиогра-фији. Када је по завршетку сту-дија требало да ријеши питање егзистенције, Адам није могао да се опредијели ни за једно за-нимање, рационализујући на разне начин своју неодлучност и неспремност за активан жи-вот. На примјер, није желио да ступи у државну службу зато што је на власти био мађарон-ски режим, адвокатура му није одговарала јер је представљала рад за капиталисте, а позив су-дије није долазио у обзир зато што је био противник смртне казне. И када је, на крају, на-шао запослење, ступивши у управну службу (1906), он није дуго издржао: послије непуне двије године (1908) поднио је оставку.

На исти начин понашао се и касније. Послије уједињења

Срба, Хрвата и Словенаца и стварања заједничке југосло-венске државе Адам Прибиће-вић је одбио да се укључи у рад државних институција, а није пристао ни да ступи у дипломатску и конзуларну службу. Тек на инсистирање брата Светозара пристао је да се 1927. кандидује за положај замјеника народног посланика др Еде Лукинића у парламен-ту, а послије Светозареве смр-ти био је принуђен да преузме положај предсједника странке: „...мени се натури предсјед-ништво странке. Једва сам се отео послије склапања Спораз-ума у августу 1939.” – објаснио је касније.

Између Адама и Светозара постојала је нека врста супар-ништва, али и снажна емотивна веза. Вјероватно је на то утица-ла и чињеница да је Светозар у једном тренутку за Адама постао супституција оца. Та-ко је Адамом током времена овладало осјећање апсолутне оданости Светозару – до те мјере да је људе процјењивао на основу тога да ли су били Светозарови истомишљеници и приврженици, или не. Чак се и удаљио од другог брата Ми-лана када је Милан затражио да га подржи у сукобу са Све-тозаром: „ А ја бих прекинуо радије са животом но са Све-тозаром ” – правдао се Адам с дозом патетике. Светозар При-бићевић је био изразито нар-цисоидна личност а, као што

видимо, и његов млађи брат је његовао свијест о сопстве-ној изузетности. У ствари, сва четворица браће Прибићевић развијала су се на начин који је подстицао њихов нарцизам, али су се нарцистичке црте личности сваког од њих ис-пољавале на другачији начин.

Дјела најмлађег Прибиће-вића просто врве изразима са-мозаљубљености. Он је себе представљао као карактерног човјека, лишеног свих уоби-чајених ситних људских мана, а поготово озбиљних људских слабости, похлепе, саможи-вости, бескрупулозности. На-против, Адам је био мудар и племенит човјек пун врлина, који није претендовао на ви-сок друштвени положај, већ је дјеловао „из невиделице”, није био злобан, нити је желио зло људима, био је вриједан и скроман, стрпљив и непо-рочан. О себи је писао као о човјеку за кога морал није био луксуз, већ неопходност, као о аристократи духа, који стоји изнад већине обичних људи, медиокритета: „...ја сам са са-учешћем гледао на оне, који се боре за положаје и богатство, јер сам знао колико при том жртвују од достојанства своје људске личности и зато сам и гладан држао високо главу, увјерен тврдо да је мој став етички високо надређен њихо-вом ставу”. Адам Прибићевић је био увјерен да се истинска величина састоји у одрицању,

а не у стицању: „Не тражи се увијек умна генијалност, да чо-вјек дође до имућности, али се увијек траже нарочита морал-на гледишта и схваћања, да се мимо богатства прође”.

За њега је, разумије се, било

незамисливо и потчињавање било каквом ауторитету, те се због тога и повукао из полити-ке: „...нијесам хтио да клечим ни пред суверенитетом народа, као ни Краља”.

(КРАЈ)

„Мој живот”, Адам Прибићевић

ДР СОфИЈА БОжИЋ

Затворена и повучена особа

Осим већ постојеће двора-не Туристичко – рекреативни центар Жабљак би располагао са полигоном за биатлон (стре-лиште на 50 м), трим (cross country) стазом, туристичким центром, дјечјим игралиштем, вањским спортским терени-ма (тенис, кошарка, одбојка, мали фудбал који би се ко-ристили у љетњем периоду), а зими би се дио терена прет-варао у клизалиште, терене за вањски фитнес и авантурис-тички парк. Осим за зимска спортска такмичења и зимски туризам Жабљак, са надмор-ском висином од око 1500 метара и проређеним чистим планинским ваздухом, идеал-на је дестинација за висинске припреме спортиста. Природа је наградила подножје Дурми-тора, а да би то богатство било искоришћено потребна је ин-фраструктура.

Жабљак, „скијашки град”, као носилац туристичког развоја и база спортских де-

шавања треба изградити на осунчаној страни изнад Равног Жабљака на мјесту Францус-ког кампа и у близини дос-корашњег хотела Дурмитор. Хотелски комплекс са 10 000 кревета рађен по принципу приватно-јавног партнерства коштао би оријентационо око 250 милиона еура, а ако би ин-веститор „скијашки град” ра-дио самостално, инвестиција (према прорачунима из 2015. године) била би вриједна из-међу 350 и 400 милиона еура. Хотелски комплекс на Жабља-ку би безмало спојио љетњу и зимску туристичку сезону, а ова туристичка дестинација (не рачунајући постојеће смјештај-не капацитете) остварила би око два милиона ноћења на годишњем нивоу.

Љетњи туризам на Жабљаку, последњих деценија, је сигур-нији од зимског. Ово из разлога што је све мање снијега, али и због затварања Ски-центра „Босача” и неуспјеле прива-тизације Ски-центра „Савин кук”. Љето и лијепо вријеме, као и све већа човјекова по-треба за одмором у планини и свјежем ваздуху, Жабљак пре-поручују као ваздушну бању и центар спортских припрема. А

да би се припреме могле одр-жавати, потребна је спортска инфраструктура (природне и вјештачке трим стазе, фуд-балска игралишта, игралишта за мале спортове, базени). Фудбалска игралишта и орга-низовање базичних припрема фудбалских екипа су један од темеља развоја спортског тури-зма на Жабљаку. Терени, њих најмање по десет са природном и вјештачком травом неопход-но је направити на подручју града Жабљака. А природних услова има у непосредној близини „снијежног града Жабљак”. На Равном Жабља-ку могуће је, уз реконструкцију постојећег, изградити још три фудбалска терена са природ-ном и четири са вјештачком травом, а непосредно иза „снијежног града”, у Чарковом пољу, комплекс од по шест те-рена. На бази приватно-јавног партнерства изградња 20 те-рена (по 10 са природном и вјештачком травома) могуће је изградити за нешто мање од 6,5 (6.461,250) милиона еура.

Више је фактора ус-пјешности развоја дестина-ције. Природне, које срећом човјек није у могућности да у значајнијој мјери девастира,

подручје Дурмитора распола-же у изобиљу, али људским све мање. Подручје општине Жабљак је у популационој регресији. Домаћинства су ос-тарила, младост углавном дур-миторску регију напустила, а веома мали број оних што су остали у општини жабљачкој инертно је и безидејно у реа-

лизацији богатстава које им је природа оставила на уживање.

А држава Црна Гора и ресор-но министарство?

Спортски туризам црногор-ској јавности је велика непо-знаница. Највише из разлога што се овом, у савременом свијету све јачем економском замајцу, не посвећује заслу-

жена пажња. Разлога је мно-го – кључни је и нестручност кадрова.

Незнавен човјек игнорише науку! У општинским и ту-ристичким структурама још нијесу чули да су Жабљак и Дурмитор златни рудник цр-ногорске спортско-туристичке привреде. КРАЈ

Инфраструктура за зимску престоницу туризма

Дурмитор, глечер Калица

ПИШЕ: ДОц. ДР ВЕСЕЛИН ДРЉЕВИЋ

Енигматика страна XVIIуторак, 31. јул 2018.

Покажите више дискреције у понашању, немојте дозво-

лити да Вашу пажњу заокупљају неке особе са стране или ласка-

ви комплименти које добијате. тренутни не-успјех или губитак, не треба да доживљавате као лични пораз. нову ситуацију на пословној сцени прихватите као логичан слијед догађаја.

Положај мјесеца у Вама под-стиче емотивну несигурност,

стога избјегавајте расправу или сумњиво друштво. недос-

таје Вам интересовање да се посветите неким пословним темема које захтијевају додатни напор. Пријаће Вам више сати здравог сна и релаксација.

Упорно покушавате да игно-ришете нечије присуство или

поруку. не можете да останете имуни и равнодушни на нове

емотивне изазове. нема потребе да се зано-сите погрешним процјенама. Реално одмјери-те личне могућности и избјегавајте ризичне комбинације у пословној сарадњи. Обратите пажњу на правилну исхрану.

Умијете да изненадите вољену особу у великом стилу. По-

некад засијените све око себе својим необичним идејама. До-

вољно сте енергични да спроведете своју вољу и да оставите добар утисак. компромис је мо-гуће остварити на заједничку радост. налазите се у сјајној форми.

Покажите да посједујете пле-мените особине, као што су

великодушност и емпатија. Ва-жно је да око себе видите срећ-

на и задовољна лица. Предстоји Вам добро рјешење. Потребно је да процијените најбољи тренутак за пословну акцију, избјегавајте исхи-трене одлуке. Пријаће Вам рекреација.

нема потребе да претјерујете у захтијевима пред вољеном

особом. Покажите да имате ши-роко срце и добру вољу. Важно

је да правилно процијените личне могућности и реалне услове, прије него што донесете заврш-ну одлуку. Пријаће Вам релаксација, опустите се.

Уколико сте слободни, пла-нирајате сусрет. Пријаће Вам

романтична забава у двоје. Око-лина дјелује позитивно на Ваше

расположење. имате довољно енергије да за-вршавате неке паралелне обавезе. налазите се у сјајној форми.

Понекад Ваш емотивни живот није довољно интересантан

и узбудљив, али Ви имате добру вољу да то промијените. Стало

Вам је да одржите ниво успјешне сарадње, али не дозвољавате да Вас неко спутава и уцјењује. Важно је да правилно каналишете своју енер-гију.

не желите да Вам неко по-ставља услове, довољно

сте савјесни да испуните своја обећања. иритира Вас нечије

неповјерење. нови догађаји или нечије по-нашање могу да Вас успоре у спровођењу пословних планова. али, успјех има релатив-но значење у друштву сарадника. Пријаће Вам лакша дијета и боравак у природи.

Погрешно процјењујете нечије понашање и улогу. не мо-

жете лако да убиједите вољену особу, да промијени своје миш-

љење или одлуку. Велика упорност у овом тре-нутку не доноси позитиван ефекат. Потребно је да докажете своје намјере, али и да сачувате добар пословни однос. Важно је да се растере-тите од сувишних брига.

У емотивном смислу, изађи-те у сусрет вољеној особи и

немојте игнорисати њене жеље. Дозволите себи и одређену до-

зу препотенције, са намјером да оставите пози-тиван утисак на пословне партнере. Потрудите се да правилно ускладите своја интересовања, жеље и потребе.

Партнер не разумије у потпу-ности све Ваше намјере и

очекује да се конкретно изјасни-те око неких заједничких плано-

ва. Уколико немате повјерења у одређене са-раднике, на вријеме и правилно заштите своје пословне интересе. Обратите пажњу на здра-вији начин исхране.

СТРИ

ПЦ

рта

и пи

ше:

Сим

он В

учко

вић

Хороскоп

Питали Цигу:●Циго, шта би радио ка-

да би поломио руку на два мјеста?

Цига пита:●како на два мјеста?●Па лијепо, на два

мјеста.Цига одговори:●Па не би више ишао на

та два мјеста.

Црнка- Шта за плаву-

шу представља црни пра-мен?

- трачак наде!!!

Улази човјек у продавни-цу у којој ради плавуша:

• имате ли толет папир?• имамо бијели и ружи-

части, који желите?• Свеједно, који ми ви да-

те.• Ја бих вам препоручила

да узмете ружичасти, мање се прља.

глава може бити толико тврда да не осјећа ни туђу чизму.

Види се и голим оком шта нам ради голи олош.

Све су поклопили, па сад кувају попару по свом укусу.

не би Црногорци одбацили мотику да им ваља земља.

Сатиричару је лако свезати руке, али није језик.

� Јован�Ераковић�из�Бањана

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

UKRŠTENICA

уторак, 31. јул 2018.МаркетингXVIII страна

UNITED NATIONS CHILDREN’S FUNDOffi ce in Podgorica, Montenegro

is seeking applicants for the following consultancy vacancies:

1. National Consultants to provide technical assistance to the Ministry of Justice of Montenegro for conducting advanced training for professionals who obtained a licence to work as a Support Persons to the Child (2 positions). For more details on vacancy, please visit: https://www.unicef.org/about/employ/?job=514794 .

2. National/international consultancy, Ethical Review of major researches/studies commissioned or funded by UNICEF Montenegro Ethics in Evidence Generation Review Committee UNICEF Montenegro

For more details on vacancy, please visit: https://www.unicef.org/about/employ/?job=514930 .

Closing date for applications is Sunday, August 12th, 2018.

“UNICEF is committed to diversity and inclusion within its workforce, and encourages qualifi ed female and male candidates from all national, religious and ethnic backgrounds, including persons living with disabilities, to apply to become a part of our organization”.

Only shortlisted candidates will be contacted and advance to the next stage of the selection process.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм уторак, 31. јул 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

05:30 радио Црне горе-Будилник06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести 08:00 вијести 07:20 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм 09:00 вијести10:00 вијести10:05 науЧно-оБразовни програм 10:45 топшоп11:00 вијести 11:05 стижу БеБе, р11:45 топшоп12:00 вијести 12:05 дјеЦа кувају12:30 музика13:00 вијести 13:05 острво елис 14:00 вијести14:05 науЧно-оБразовни програм14:35 документарна емисија15:30 дневник 116:00 лајмет16:10 топшоп 16:30 серија: госпоЂа17:50 музика18:00 вијести+дневник на знаковном језику18:05 острво елис 18:55 сат тв19:30 дневник 2 20:05 Филм: у сјенЦи прошлости 21:50 БолоЊа-удес или шанса22:30 дневник 3 23:00 серија: пени дредФул 23:50 оБразован емисија00:20 Филм:зли поруЧник 02:00 острво елис 02:45 конЦерт04:00 сат тв04:30 стижу БеБе05:00 науЧно-оБразовни програм

07:00 воа – глас америке, р07:30 конЦерт08:05 шалајко: Хотел ловаЦ08:30 спретне руке:златар09:00 анимирани Филмови 09:10 вртирепиЋ09:45 конЦерт10:30 мојиХ 5, р11:00 серија: ЉуБав преко мреже, р12:05 приЧе из XIX вијека 13:00 анимирани Филмови, р

13:15 оБразовна емисија:медун13:45 аБс, р14:15 сат тв14:45 стижу БеБе, р15:15 конЦерт 16:00 Филм: неоБиЧне ЉуБави марте ајверс Флеш спорт18:00 MONTENEGRO ALL IN ONE, р18:30 серија:ЉуБав преко мреже 19:30 конЦерт20:15 документарна емисија21:00 док. програм 22:00 Филм: доБар американаЦ 23:45 воа – глас америке00:15 серија:ЉуБав преко мреже 01:15 док: емисија р02:15 MONTENEGRO ALL IN ONE, р 02:45 конЦерт04:00 док. програм, р05:00 аБс 05:30 сат тв, р06:00 монтенегро, р конЦерт

06:00 два и по мушкарЦа (р)07:05 како вријеме пролази (р)08:00 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди (р)08:25 практиЧна жена 09:10 јутро са наташом 11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 13:45 студио модерна 14:00 веселе седамдесете 15:00 како вријеме пролази 16:00 повратак лукаса (р)16:50 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди17:20 луд, зБуЊен, нормалан 18:05 EXKLUZIV 18:30 два и по мушкарЦа 19:00 журнал 19:30 андрија и анЂелка 20:05 повратак лукаса 21:00 истине и лажи 22:30 Филм, освета зелениХ змајева00:00 ноЋни журнал 00:25 EXKLUZIV (р)00:45 повратак лукаса (р)01:30 како вријеме пролази (р)02:20 ноЋни журнал (р)02:45 освета зелениХ змајева (р)04:15 кад лишЋе пада (р)

06:30 Боје јутра 10:00 вијести у 10

10:05 метео Центар у 10 10:07 с т уд и о м о д е р н а 10:25 алтернатива 10:30 тв шоп 10:45 самра, р 11:30 ХоЋу куЋи, р 12:00 вијести у 12 12:05 метео Центар у 12 12:06 алтернатива 12:11 с т уд и о м о д е р н а 12:41 тв шоп 12:56 алтернатива 13:01 Црна ружа14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 214:06 гастро 14:07 велика породиЦа, р 15:00 Боје дана 15:30 пјесма живота16:30 вијести у пола 5 16:50 метео Центар у пола 5 16:52 гастро 16:55 велика породиЦа17:50 ХоЋу куЋи 18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 самра19:50 Без граниЦа 20:20 Част и поштоваЊе 22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 лутер 23:20 велика породиЦа, р 00:10 Част и поштоваЊе, р 01:45 лутер, р 03:05 Боје дана, р03:40 спорт, р 04:05 ХоЋу куЋи, р 04:30 Црна ружа, р 05:20 самра, р 06:00 пјесма живота, р

07:05 спутЊик новости, р08:00 документарни програм08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 10:00 документарни програм, р 10:30 дјеЧији програм, р11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 11:07 серијски програм12:00 српско становиште, р13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи

13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи 15:13 документарни програм16:00 нескривено, контакт емисија, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:56 тако су говорили наши преЦи18:30 спутЊик новости19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 сасвим другаЧије 22:00 новости 223:00 спутЊик новости23:30 Филмски програм 01:35 сасвим другаЧије, р02:35 реприза програма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M07:25 Централни дневник08:45 M PAY10:29 M PAY11:03 CITY KIDS M11:22 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:36 туристиЧки магазин13:03 Ћерке14:03 M PAY14:06 БиЉана за вас15:03 премијера16:03 метео плус16:06 елиФ16:41 CITY M16:56 M PAY17:03 туристиЧки магазин17:18 мјешовити Брак18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера18:58 M PAY19:01 спортисимо Цг 18.3019:08 елиФ20:03 Ћерке21:03 куЋа од срЦа23:00 ами г шоу00:30 ЏејкоБова лествиЦа02:19 гротеска03:52 метео плус03:55 ексклузивно04:05 CITY M04:20 премијера

07:00 ин Фо прес07:30 ју тар Њи про грам09:30 Хра на и ви но-р10:00 ин Фо прес ма ли огла си 10:30 Филм-р12:00 ин Фо прес12:35 ма ли огла си13:00 се ри ја-р14:00 ин Фо прес14:20 Филм-р16:00 ин Фо прес16:10 ју тар Њи-р16:30 Хра на и ви но16:50 ма ли огла си18:00 винк 118:50 ма ли огла си19:00 се ри ја 20:00 винк 2 21:00 при вред ни мо за ик22:00 винк 3- 22:20 ма ли огла си22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана (р) 09:20 тв Будва промо 09.25 дјеЧији програм: CECILE & PEPO 09:55 епп10:00 серија: Бандолера (р) 10:55 епп 11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)11:55 епп12:00 преглед 12:05 спорт тиме (р) 12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 широм свијета (р) 13:35 тв Будва промо 13.40 подводни свијет 13:50 поријекло стила (р) 13:55 епп14:00 јутарЊи програм (р) 16:00 мали огласи16:02 епп16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:10 епп 17:15 морске приЧе / Ћакуле

17:45 преглед17:50 кЊига дана 18:00 широм свијета 18:30 тв Будва промо 18:35 поријекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи 18:55 епп 19:00 полис19:30 епп 19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:00 епп20:05 медитерранео 21:00 серија21:55 епп 22:00 полис22:30 епп 22:33 мали огласи + инФо 22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке 23:35 Биоскопске најаве23:40 серија00:25 конЦерт

08:00 календар08:05 Цртани Филм 08:30 маркетинг08:35 мувиленд09:00 тв ординаЦија09:30 уз ЧашиЦу разговора11:00 ЉетЊи дан12:00 ријеЧ више13:00 дневник радија светигора (р)13:30 маркетинг13:35 спортски сампиони14:00 стем 01114:30 здравЉе је лијек15:00 календар15:05 зелена патрола 15:30 ординаЦија16:00 актуелно (р)17:55 календар 18:00 ЉетЊи дан (р)19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки микс20:00 календар20:05 инФо арена21:00 на раскршЋу21:55 календар22:00 ЉетЊи дан (р)23:00 дневник радио светигора23:30 стем 011 24:00 моБил ауто 00:30 отворено о... (р)01:00 инФо арена (р) радио светигора