LEGENDA

Otisnula se nekada davno jedna grupa `i-

teqa gr~kog grada Megare sa `eqom da osnuju

koloniju. Prethodno su posetili Delfe kako

bi u tamo{wem proro~i{tu dobili preporu-

ku gde da udare kamen temeqac novoga grada.

Me|utim, na pitawe gde da podignu koloniju

dobili su jezgrovit, ali i krajwe zagonetan

odgovor, upravo onakav po kojima se proro~i-

{te u Fokidi pro~ulo {irom anti~kog sveta.

Sve{tenica Pitija, na zlatnom trono{cu i

iznad pukotine iz koje su izbijala mirisna is-

parewa, samo je izustila: „Preko puta sle-

pih!” I, ni{ta vi{e.

Pome{anih ose}awa i uzburkanih misli,

dok su im u u{ima odzvawale re~i delfskog

proro~i{ta, Megarani su kqun svog broda

usmerili prema severozapadu. Brode}i Mra-

mornim morem u ~udu su se pitali {ta bi Pi-

tijina poruka mogla da zna~i.

243

pojmovnik

Radivoj Radi}

Na domak morskog tesnaca koji nosi na-

ziv Bosfor, moreuza koji spaja Mramorno i

Crno more, gde se gotovo dodiruju dva konti-

nenta, Evropa i Azija, odjednom, jasno kao na

dlanu, sinulo im je {ta zna~i tajanstvena po-

ruka iz Apolonovog hrama u Delfima. Proro-

~ica Pitija je slepcima nazvala osniva~e

Halkedona, grada na maloazijskoj obali Bos-

fora, koji su grubo prevideli sve prednosti

evropske obale moreuza.

Megarani su bez mnogo oklevawa podigli

grad na evropskom kopnu, na trouglastom po-

luostrvu, grad koji je, kako drevna predawa

kazuju, po Vizasu, sinu nimfe Semestre ili

legendarnom tra~kom kraqu, dobio naziv Vi-

zantion. Oni tada nisu znali – zapravo nisu

ni mogli znati! – da su otvorili prvu strani-

cu istorije jednog od najva`nijig gradova sve-

ta – istoriju Vizantiona, Avguste Antonine,

Drugog Rima, Konstantinopolisa, Carigrada,

Novog Rima, Istanbula.

Vizantion je osnovan oko 660. godine pre

Hrista.

ISTORIJA

Za razliku od legende, istorijski podaci

daju unekoliko druga~iju pri~u o osnivawu

Vizantiona – potoweg Konstantinopolisa –

ali na najboqi na~in i opravdavaju uobi~aje-

nu floskulu da „svaka legenda u sebi uvek sa-

dr`i zrnce istine”. Herodot u svom istorij-

skom delu bele`i kako je Megabaz, prosla-

vqeni persijski vojskovo|a iz V veka p. n. e.,

jednom svojom primedbom me|u stanovnicima

Helesponta o sebi ostavio trajnu uspomenu.

Borave}i u Vizantionu, on je od tamo{wih

`iteqa ~uo pri~u da su se sedamnaest godina

pre osnivawa ovog grada na maloazijskoj oba-

li obreli gr~ki kolonisti i tamo utemeqili

Halkedon. Doznav{i to, pronicqivi i lucid-

ni persijski general je rekao da su osniva~i

244

grada sigurno bili slepi kada su umesto o~i-

gledno lep{eg predela, koji im je stajao na

raspolagawu na evropskom kopnu, izabrali

ru`niji i nepovoqniji na maloazijskom tlu.

Ova pri~a koju donosi „otac” istorije ka-

snije je postala polazna ta~ka legende.

Kao istori~ar, naravno, uva`avam isti-

nite ~iwenice i bespogovorno im se „pokora-

vam”. Kao ~italac, me|utim, `alim {to su le-

gende kao po pravilu uvek lep{e nego egzakt-

ni istorijski podaci.

„SOLOMONOV TRON”

I VILIJEM BATLER JEJTS

U ~etvrtoj, posledwoj strofi svoje ~uve-

ne pesme „Putovawe u Vizantiju” (Sailing toByzantium) Vilijem Batler Jejts (1865–1939)

poru~uje:

Kad odem iz prirode, oblik tvarni

Nikada vi{e ne}u pripozvati,

Ve} onaj {to ga gr~ki kovinari,

Tvore u emajlu, liju u pozlati,

Da im ne zaspi sawivi car, il

Na zlatnoj grani }u zapevati,

Za vizantsku gospodu i gospo|e

O onom {to bi, biva, il }e da do|e.

(prevod: Milovan Danojli})

Na jednom mestu je veliki irski pesnik

zabele`io: „Pro~itao sam negde da je na car-

skom dvoru u Vizantu bilo iskovano drvo od

zlata i srebra, sa ve{ta~kim pticama koje su

na wemu pevale.”

O ~emu je zapravo re~? Danas se sa puno

razloga pretpostavqa da je Lav Matemati~ar,

genijalni vizantijski nau~nik IX veka, izumeo

~uvene ure|aje koji su pomo}u naro~itih me-

hova radili na principu kompresovanog va-

zduha ili vode i bili izlo`eni na Magnavar-

skom carskom dvoru u Carigradu. Re~ je o ta-

245

kozvanom „Solomonovom tronu”, koji je mogao

da se podigne visoko u vazduh, zatim o meha-

ni~kim pticama, koje su sedele na granama

zlatnog drveta, lepetale krilima i pevale, i,

naposletku, o lavovima od zlata koji su rika-

li i repovima udarali o pod. Putopisci iz

Kine pomiwu i nekakvu qudsku figuru od zla-

ta koja ozna~ava ~asove udarawem u zvona.

Mo`emo samo pretpostaviti kako je ova

~udnovata „mehani~ka mena`erija” delovala

na strane izaslanike koji bi ostajali bez daha

pred tim tehni~kim ~udom. Znameniti Liut-

prand, episkop Kremone, bele`i kako ga je

949/950. godine primio vasilevs Konstantin

VII Porfirogenit (913–959). Dok se latinski

duhovnik, u pratwi dvojice evnuha, pribli`a-

vao prestolu, vizantijski car je u stavu dosto-

janstvene superiornosti, kao bo`ji izaslanik

na zemqi i neprikosnoveni gospodar hri{}an-

ske vaseqene, sedeo na „Solomonovom tronu”.

Odjednom je skriveni mehanizam u prestolu po-

krenuo ve{ta~ke ptice da pevaju i lavove da

ri~u. Potom se Liutprand tri puta poklonio

Konstantinu Porfirogenitu, a u me|uvremenu

je presto sa carem jednostavno nestao. Episkop

je onda pogledao gore i video vasilevsa, sada

ve} obu~enog u drugo odelo, kako lebdi na pre-

stolu ispod tavanice. U tom polo`aju, dok je

Konstantin Porfirogenit posmatrao emisara

sa Apeninskog poluostrva iz pti~je, a ovaj we-

ga iz `abqe perspektive, odr`ana je audijen-

cija. Nau~nici smatraju da su ovi neobi~ni

ure|aji na vizantijskom dvoru po~ivali na ra-

dovima gr~kog fizi~ara i matemati~ara Hero-

na iz Aleksandrije.

DIGENIS AKRITA

I MEHMED OSVAJA^

Akrita je bio naziv za juna~nog i vite-

{ki nastrojenog romejskog ratnika koji se to-

kom IX i X stole}a na isto~nim granicama Vi-

246

zantije neprestano borio protiv Arabqana. U

Carstvu je naro~ito bio popularan narodni

ep o neustra{ivom Digenisu Akriti.

Na po~etku ovog speva, koji je uporediv sa

zapadnoevropskim vite{kim epovima „Pe-

smom o Rolandu” ili „Pesmom o Sidu”, petori-

ca bra}e saznaju da su im Arabqani najpre za-

robili, a potom na najstra{niji na~in i pogu-

bili sestru. Slomqeni bolom, oni su po~eli

da gromko ridaju, a onda su {akama „podigli

pra{inu sa zemqe i posipali je po glavi”.

Pet ili {est stole}a kasnije, popodne

29. maja 1453. godine, sultan Mehmed II Osvaja~

(1451–1481), ja{u}i na kowu, u{ao je u tek

osvojeni Carigrad. Zaputio se ka crkvi Svete

Sofije, najzna~ajnijoj bogomoqi vizantijskog

sveta, i pred wenim vratima je sjahao, pao na

pragu ni~ice, uzeo {aku zemqe, posuo svoju

glavu ukra{enu turbanom i zahvalio se bogu

koji mu je podario pobedu.

Ima li izme|u ova dva gesta, ova dva goto-

vo istovetna ritualna postupka, nekakve veze

i ako je ima – a dopu{teno je pretpostaviti da

je ima! – kako se ona mo`e objasniti?

UVREDA

U pomenutom epu o Digenisu Akriti navo-

di se i izvesni Filopap za koga se ka`e da je u

pedeset drugoj godini `ivota i da je starac!

Budu}i da se upravo nalazim u pedeset

drugoj godini `ivota taj podatak do`ivqavam

kao malu uvredu!

TO NIKADA NE]U SAZNATI

@eleo bih da znam o ~emu su razgovarali

mornari i lu~ki radnici dok su istovarali tovar

sa mnogobrojnih trgova~kih brodova u carigrad-

skim lukama! Jer, u lukama se dodiruju svetovi i

susti~u boje i mirisi, specimeni dalekih zemaqa.

247

@eleo bih da znam kako su vizantijski se-

qaci u Trakiji u dane oko kratkodnevnice, ka-

da se rano smrkavalo i kada su im domovi bili

zatrpani velikim naslagama snega i izlo`eni

nemilosrdnim i studenim vetrovima, prekra-

}ivali duge kasnopopodnevne i ve~erwe sate!

@eleo bih da znam sa kakvim je mislima

posledwi vizantijski car Konstantin XI Dra-

ga{ Paleolog (1449–1453) do~ekao praskozor-

je 29. maja 1453. godine, kada je otpo~eo op{ti

juri{ Osmanlija na Carigrad! [ta je pomi-

slio kada je ugledao zapenu{ane i, usled duge

opsade, nestrpqive i razjarene islamske rat-

nike, koji su u talasima besno nasrtali na be-

deme „carice gradova”. Ni za trenutak ne gu-

bim iz vida da je „mramorni car”, koji je heroj-

ski poginuo u odbrani Carigrada, po majci

bio Srbin – sin Jelene Draga{.

Uzalud ve} godinama prevr}em po`utele

i pra{wave stranice starih kwiga, uzalud po-

ku{avam da de{ifrujem i pro~itam sastruga-

ne palimpseste, uzalud se, dakle, trudim da

prodrem kroz neprozirnu tamu. Odgovore tra-

`im, ali ih ne nalazim, jer odgovora nema!

To nikada ne}u saznati!

HOMER JE VE^AN

Homer je bio naj~itaniji i najvi{e prou~a-

vani anti~ki pisac u Vizantiji. O wegovim be-

smrtnim spevovima su romejski qudi od pera

pomno raspravqali i tuma~ili su svaki wegov

stih, trude}i se da iz nepresu{ne riznice sle-

pog pesnika pozajme stilske figure i ukqu~e ih

u svoja kwi`evna dela. Jedan pedantni savreme-

ni istra`iva~, na primer, izra~unao je da vizan-

tijski pisac Nikita Honijat (XII–XIII vek) u

svom istorijskom spisu donosi ~ak 134 citata iz

„Ilijade” (pojedine po nekoliko puta) i 58 cita-

ta iz „Odiseje”! Slede}i na listi „citiranih”

kod Honijata bio je gr~ki satiri~ar Lukijan iz

Samosate sa (skromnih?) 24 citata.

248

Vizantijski |aci su „naizust” u~ili ve-

like delove Homerovih epova. Fran~esko Pe-

trarka je po~eo da u~i gr~ki, izme|u ostalog,

da bi mogao da ~ita Homera. U~iteq mu je bio

znameniti Varlaam, gr~ki monah iz Kalabri-

je. Me|utim, iz nekog razloga briqantni lir-

ski pesnik nije mnogo napredovao u savladava-

wu Homerovog materweg jezika. Saplitao se

ve} na elementarnim znawima. Ipak, kada su

mu doneli rukopise slavnih spevova, u nemo-

gu}nosti da ih sam ~ita, on ih je samo uzbu|e-

no prigrlio.

Kada se ove ~iwenice imaju u vidu, sasvim

je jasno za{to engleski ekonomista i novinar

Valter Bagehot (1826–1877) ka`e: „^ovek koji

nije ~itao Homera nalikuje ~oveku koji nije

video okean!”

TROJICA U BELOM

Posle dugog ve}awa, kardinali su 20. de-

cembra 1334. godine za papu, pod imenom Bene-

dikt XII (1334–1342), izabrali @aka Furnijea,

sina nekog hlebara iz grofovije Fua. Novo-

izabrani rimski prvosve{tenik bio je veoma

skroman i smeran ~ovek, odli~no upu}en u bo-

goslovqe, pravi~an i marqiv, poznat pod ime-

nom „beli kardinal”, nazvan tako po mona-

{koj ode}i koju je uvek nosio. Ustoli~en je za

papu 8. januara 1335. godine u crkvi domini-

kanskog manastira u Aviwonu. Bilo je to vre-

me takozvanog „aviwonskog”, odnosno „vavi-

lonskog” ropstva papa (1305–1378) kada su

rimski arhipastiri umesto u „ve~nom” gradu

boravili u Francuskoj pod budnom paskom ta-

mo{wih kraqeva.

Vizantijski car Manojlo II Paleolog

(1391–1425) na razme|u XIV i XV veka putovao

je po Zapadnoj Evropi i obilazio tamo{we

vladare kako bi dobio pomo} za borbu protiv

Osmanlija. Dana 3. juna 1400. godine, oko devet

sati pre podne, romejski vasilevs je stigao na

249

{arantonski most u Parizu i time je po~eo

oficijelni prijem u francuskoj prestonici.

Uz zvuke trube i drugih muzi~kih instrumena-

ta, Manojlo II Paleolog se lagano pribli`io

francuskom kraqu [arlu VI (1380–1422).

Francuski kraq je najpre skinuo svoj {e{ir,

a Manojlo je odmah uzvratio istim gestom. U

`eqi da preduhitre jedan drugog u izjavama

uzajamnog po{tovawa, oba vladara su najpre

razmenili nekoliko re~i, a onda su se srda~no

zagrlili. Na mnogobrojne zvani~nike i gomi-

lu radoznalog sveta, koja se tu slegla da do~e-

ka uglednog gosta, vizantijski car je ostavio

sjajan utisak. Bio je sredweg rasta i sna`ne

telesne konstitucije, sa dugom i ve} umnogome

posedelom bradom. Tada je imao pedeset godi-

na. Wegove crte lica bili su takve da su ple-

nile i po op{tem uverewu okupqenih doliko-

valo mu je da bude car. Kako nagla{avaju izvo-

ri, Manojlo II Paleolog je bio obu~en u belu

ode}u od svile.

Uz veliku pompu i sav u belom, krenuo je

Sulejman II Veli~anstveni (1520–1566) iz Is-

tanbula 29. aprila 1566. godine, ispra}en odu-

{evqenim klicawem prestoni~ke svetine, u

jo{ jedan pohod prema Sredwoj Evropi. Pod-

sticaj za ovu akciju, izgleda, potekao je od ve-

likog vezira Mehmed-pa{e Sokolovi}a. Voj-

ska, navodno sa~iwena od sto pedeset hiqada

u~esnika, sporo se kretala ve} ustaqenim

pravcem preko Sofije i Ni{a, drevnim „car-

skim drumom”. Usporeno napredovawe osman-

lijskih odreda delom je bilo prouzrokovano

obilnim ki{ama, koje su znatno ote`avale pu-

tovawe, a delom je bilo uslovqeno pogor{a-

wem sultanovog zdravstvenog stawa. Sulejman

II je, naime, patio od neprijatne i podmukle

kostoboqe koja mu je onemogu}avala da ja{e na

kowu, pa se uglavnom vozio u kolima. Stari

sultan, koji je tada bio prevalio sedamdesetu

godinu `ivota, ve} vrlo bolestan i razdra-

`qiv, mo`da je i sam slutio da }e mu to biti

posledwi ovozemaqski poduhvat. I, zaista,

250

preminuo je po~etkom septembra 1566. godine

pod tvrdim gradom Sigetom, daleko od presto-

nice Osmanskog carstva.

TOKOVI ISTORIJE

Kada razmi{qam o istoriji i neumitnom

proticawu vremena, na mene dubok utisak

ostavqaju promene koje donosi smewivawe

istorijskih epoha. Tako su, na primer, u sta-

rom veku veliki suparnici bili gr~ki polisi

Sparta i Atina. Dva grada dr`ave vodili su

dugotrajne i iscrpquju}e ratove i svaki je na

svoj na~in predstavqao jednu od najva`nijih

ta~aka na mapama anti~kog sveta.

U vizantijsko vreme oba grada je zadesila

sli~na sudbina: postali su relativno bezna-

~ajne provincijske zabiti. Istina, zna~aj

Atine je ipak bio ve}i. Me|utim, osnivawem

Mistre u XIII stole}u – „najlep{eg vizantij-

skog grada”, sme{tenog na padinama Tajgeta i

nadomak Sparte – ~itava Lakonija malo je

„`ivnula”. U stole}ima turske prevlasti ni

Atina ni Sparta nisu bile od nekog posebnog

zna~aja u ogromnom Osmanskom carstvu.

Danas se Atina i Sparta nalaze u istoj

dr`avi – u Gr~koj. Ipak, Atina je megalopo-

lis, nosi oreol prestonice i prema podacima

popisa iz 2001. godine imala je 3.761.810 (i

slovima: tri miliona sedam stotina {ezdeset

jednu hiqadu osam stotina deset!) stanovnika,

dok je Sparta po istom popisu imala samo

18.184 (i slovima: osamnaest hiqada sto osam-

deset ~etiri!) `iteqa.

Jednostavna matemati~ka operacija kazu-

je da dana{wa Atina ima bezmalo 207 (i slo-

vima: dve stotine sedam!) puta ve}i broj sta-

novnika nego Sparta.

Daleki i tajanstveni su tokovi istorije,

nepredvidivi u svojoj zamr{enoj ispreplete-

nosti, misti~ni i nedoku~ivi kao putevi go-

spodwi.

251

ISTORIJA I PRI^A

Dobro pamtim minijaturnu pri~u pod na-

slovom „Zaplet” koju je napisao Horhe Luis

Borhes i koju sam prvi put pro~itao i nau~io

gotovo napamet 1979. godine. Budu}i da je

kratka, donosim wen ceo tekst:

„Da bi u`as dostigao savr{enstvo, Cezar,

prite{wen uz noge kipa nestrpqivim bode`i-

ma neprijateqa, otkriva me|u tim licima i no-

`evima Marka Junija Bruta, svoga {ti}enika,

mo`da i sina; u tom trenutku on prestaje da se

odupire i uzvikuje: ’Zar i ti, sine Brute!’ [ek-

spir i Kevedo preuzimaju taj pateti~ni uzvik.

Sudbina voli ponavqawa, varijacije, si-

metrije; hiqadu devet stotina godina kasnije,

neki gau~i napadaju jednog od svojih starijih

drugova u ju`nom predgra|u Buenos Airesa;

ovaj pada prepoznaju}i u tom trenutku svog

usvojenog sina i obra}a mu se s blagim preko-

rom i laganim iznena|ewem (ove re~i treba

slu{ati, a ne ~itati): ’Ali, sine!’ Ubijaju ga,

a on ne zna da umire zato da bi se ponovila jed-

na scena.”

Ube|en sam da bi se kori{}ewem {aroli-

kih istorijskih izvora, isto~nika koji obu-

hvataju sve epohe qudske istorije i premre`u-

ju sve kontinente, mogao napisati veliki broj

ovakvih pri~a. Ipak, prava je samo ova koju je

napisao Borhes!

BESPARICA

Besparica. Ve} poodavno drugujemo sa

ovom re~i. Ona je poput najgore pandemije svu-

da prisutna i iz wenog se zagrqaja te{ko

otrgnuti.

U posledwa dva veka postojawa Vizantij-

skog carstva besparica je bila deo i romejske

svakodnevice.

Evo kako je sredinom XIV veka slikovito

opisuje Ni}ifor Grigora, onda{wi vode}i

252

vizantijski intelektualac: „Carska blagajna

je bila nastawena vazduhom, pra{inom i Epi-

kurovim atomima”.

Jedan pedantni i cepidla~ki nastrojen

nau~nik, italijanski vizantolog Tomazo Ber-

tele, izra~unao da je sredinom XV stole}a, sa-

mo u obliku direktnih dugovawa, Vizantija

bila du`na 19.275.000 perpera, odnosno

6.425.000 zlatnih dukata. Nekada mo}no car-

stvo, imperija koja se gordo rasprostirala na

tri kontinenta – Evropi, Aziji i Africi –

postalo je insolventno i steklo je `alosnu

slavu nepouzdanog du`nika.

OBAZRIVO DOMI[QAWE

Uvek kada ~ujem poletno, stepenasto na-

rastaju}e i zvoncavo osipawe muzike iz vio-

linskih koncerata baroknog majstora i virtu-

oza Antonija Vivaldija vidim bronzane kowe

na crkvi Svetog Marka u Veneciji kako ble-

{te na prole}nom suncu.

Dirnut veli~anstveno{}u prizora, poku-

{avam da ih zamislim na carigradskom hipo-

dromu, wihovom prvobitnom stajali{tu, na

kojem su se nalazili vekovima. Priznajem da

mi to malo te`e polazi od ruke! Jer, ~iweni-

ce su neumoqive – bronzani kowi su ve} osam

stole}a u Veneciji.

Domi{qam se, ne bez nedoumice, {ta bi

bilo da su kojim slu~ajem ostali u Carigradu

posle 1204. godine, da nisu preneti u republi-

ku sv. Marka posle krsta{kog zaposedawa vi-

zantijske prestonice? Da li bi pre`iveli du-

ga stole}a turkokratije? Da li bismo danas

uop{te i znali kako su izgledali?

253

DAN KOJI NIKADA

NIJE TREBALO DA SVANE

Bio je 29. maj 1453. godine, praznik Svete

Teodosije! Osmanlije su zauzele Carigrad i

sru{ile hiqadugodi{we Vizantijsko car-

stvo.

„Crni dan koji nikada nije trebalo da

svane!” – jadikuje jedan gr~ki pesnik u duga~koj

poemi, u tu`balici sastavqenoj u vremenu ne-

posredno posle propasti Vizantije.

Bio je utorak, 29. maj 1453. godine, pra-

znik Svete Teodosije!

Dan koji nikada nije trebalo da svane!

254